Misiji Svet 2o.5.2009.

Mi{ji svet Ne znam odakle da po~nem, niti imam gde sti}i. Pri~am slobodno, bez po~etka i kraja samo s jednom namerom — da pri~am. Ne `ivimo na farmi, nikako nismo svi jednaki i dobro je {to je tako. Ja mislim da sam prose~an, no to ovde nema smisla. Strane re~i retko upotrebljavamo. Nau~i se pone{to, svakako, ali kako i gde to znanje upotrebiti pravi je izazov. Isto je i s knjigama. Naj~e{}e koristimo papir, ne bih da budem, kako se ono ka`e, vulgaran, pa da mu pominjem i namenu, ali to je papir. Slova sama po sebi ni{ta ne zna~e, a retki su koji ih razumeju. Ima nas dvanaestoro u ovom }umezu. Ovde smo od skora, `iveli smo u jednom napu{tenom skladi{tu na obali Temze. Ja sam voleo da provodim vreme u samom centru, “Kamden market”, “Soho” i tako to znate, ali vremena su opasna, pogotovu za nas “sa one strane”. Eto, zima je i svi smo na okupu. Ne `alim se na ovakve uslove, ali video sam i boljih dana. Ro|en sam u najzaba~enijem delu grada, sasvim na jugu, ime mu ne pominjem, jer i sam `elim da ga zaboravim. Moj najve}i uspeh je dolazak u sam centar. Mladost, mada to davno nije bilo, sam proveo na “King’s Koled`u” ili bolje re~eno u suturenu i najzaba~enijim i najneuglednijim delovima studentskog kluba. To je bilo vreme odrastanja. Prvi put sam tu ukrao, slagao, ostao gladan, jurio ni sam ne znam kuda po najsurovijem pljusku zbog ludog sastanka sa... Tako je to bilo, ka`em ne tako davno u vremenu, ali prosto praiskonski daleko u mislima i nespojivo s onim gde sam danas. Oskudicu nisam poznavao, naprotiv, u`ivao sam u francuskom “kamomberu” i kojekakvim sitnicama. Nemojte pomisliti da neko ili ne{to stoji iza mene. Ne, Bo`e sa~uvaj, ja sam u potpunosti “sine nobilitate”. Pouzdano znam da se lepo `ivelo, ali vreme i zaborav su moji najve}i neprijatelji, i ljudi svakako. Nikada nisam `eleo neprijatelje, ali do|u s vremenom. Eto opet se to vreme me{a. Kako onda da ga ne proklinjem! Nego polako. Uvek sam `eleo prijatelje. Sada ih imam dosta. I to je pravo prijateljstvo. Prijateljstvo u oskudici, neznanju, me|usobnom razumevanju, deljenju... Tek sada kada ne posedujem ni{ta svoje, vi{e ne poznajem one na va`nim mestima, mogu da budem slobodan i pona{am se kako `elim. Uzmite na primer to pri~anje, kori{}enje ludih izraza, pominjanje kojekakvih mesta... To je pre bilo nezamislivo u pravom smislu te re~i. Znalo se {ta se sme, a {ta ne sme. Znalo se ko je ko, kada treba saviti glavu, tj. podviti rep, kako se ina~e ka`e. Tu nema pravih prijatelja - tu postoji svet, jedan veliki prijatelj, i ljudi u njemu, zajedno sa svim ostalim. Nemam neprijatelja, ili sam bar tako mislio dok nisam bolje upoznao {ta se krije u toj {upljoj sjajnoj ljusci gde smo svi zbr~kani i pome{ani, kao u kakvoj supi, ili prikladnije, kanti za sme}e. Znam da toliko re~i po~inje sa “ne”, “ne}u” i ostalim negacijama, ali oprostite i ovo pri~anje je prestup koji se pla}a svim na svetu. Pri~anje je opasna stvar, naro~ito u vremenima kada se bori za goli opstanak, par~e hleba, mrvicu takore}i. Ni{ta vi{e ne pru`a sigurno uto~i{te, ni smetli{te, ni slepi sokak sa par kontejnera, ni crkve danas nisu onako svetlucave, miri{ljave i pune dobrodo{lice. Jednom re~i, nema prethodnog `ivota. @ivi se ponovo od po~etka, neki novi `ivot, u istom svetu samo na drugi na~in. Ako bi sve {to postoji podelio na delove koji se prostiru izme|u neba na vrhu u koje tako retko gledam, za razliku od onih na selu i farmama gde nebo donosi toliko nada i jo{ vi{e strahova, i zemlje i betona ovih betonskih d`ungli kao {to je London, onda ja sada u ovome trenutku pripadam onoj najni`oj grani koja takore}i gmi`e i pre`ivljava. Ne gubim nadu, ne ne ne... Nau~io me ovaj kratak `ivot da se sve mo`e promeniti u jednom danu zahvaljuju}i jednostavnom naivnom obe}avaju}em pogledu. Re}i }ete — sitnica, potrebno je mnogo manje da se `ivot promeni iz korena. Sla`em se i nadam se da je tako, jer jedna iznenadna promena zbog bu~nog prevrtanja kante za otpatke na primer, bi izuzetno dobro do{la; sve je bolje od ovoga sada. Zima, zamislite molim vas. I svi gledaju popreko i satrli bi nas u

korenu, da ne postojimo, da izumremo kao dinosaurusi valjda. Smatraju nas za {ljam ovoga dru{tva. Nismo svi jednaki. Razumem to. Ne `elim ni da mislim o ovoj temi, govorim sebi da mi je dobro, da sam zadovoljan onim {to imam, a nemam ni{ta osim par ortaka i ozbiljnih promrzlina od vucaranja po plo~nicima i vla`nim uglovima. Daleko je dogurao ovaj bedni {uplji svet. Tako sjajan spolja, sigurno je sjajan za pilote, pa ~ak i mali, ali koliko zaista mali i nizak svet mo`e biti pokazuje moja vrsta ve~itih prognanika. Ja sam neobi~no sre}an, jer sam upoznao druk~iji `ivot, imao sam dom, odlazio u crkvu. Sve to hteo ne hteo moram da zaboravim da bih ponovo mogao da postojim. To vam je to prokletsvo `ivota. Da vam lepotu, otme je, a onda poka`e ru`nu stranu, pa ako `elite da nastavite, vi lepo zamenite ru`no za lepo u mislima, ili misli ubijete i sve zaboravite i nastavite da `ivite; ili pak, odlu~ite da prkosite sudbini i ostavite se}anja da vas polako razjedaju iznutra. To ne mogu svi. Takvi su hrabri, a oni koji mogu da sjedine se}anja i novi `ivot su pravi pobednici. Ovde takve ne poznajem. Oprostite jo{ jednom na ovako nabacanim re~ima, ali nemam vremena za detalje niti za red. Taj red i poredak je upravo ono {to me progoni. Evo i sada ga opet svesno kr{im pri~anjem. Duboko verujem da nisam frustriran, ali puno se stvari izde{avalo i pozaboravljalo, tako da nisam siguran ni gde sam ni ko sam. Niti iko to od nas ovde zna. Ipak svi kao po naredbi }ute i ~ekaju kraj. London je danas najsurovije mesto za `ivot. Takva konkurencija! otima se bukvalno par~e hleba iz usta. Nekada, pripovedaju, bolje se `ivelo. Bilo nas je vi{e, ali se na nas nije obra}ala pa`nja, bili smo svet u svetu. Jednom sam slu~ajno naleteo na deo Igoove knjige “Jadnici” na jednom otpadu blizu zapadne gradske kapije. Imao sam vremena da pro~itam naslov i ime pisca znate. Bilo je dovoljno da znam da sam ja taj o kome se pi{e i to bi bilo sve. Nije vredelo gledati u papir dalje, jer ko bolje poznaje mene od mene samog. Apsurdno, zar ne? Ta velika promena u mome `ivotu, posve je bolna ta~ka. @iveo sam u studentskom domu u centru nedaleko od “Imperijala”, kao ilegalac naravno. Bilo je zabavno uvek se provla~iti na sporedne i zaboravljene ulaze, `iveti u takvom luksuzu koji centar pru`a sa izobiljem ~ajd`inica, kafeterija, restorana brze hrane... Zaista mi je te{ko da o tome pri~am ovako praznog stomaka. Kao {to znate, `ivot mi je do tada, ta~nije do jednog lepog i mirnog jesenjeg dana bio sasvim naklonjen, sa ove ta~ke gledi{ta. Tada!, tada bih rekao da sam nedovoljno obrazovan, nespretan, usamljen, neiskusan u svakom pogledu, rekao bih da ne poznajem `ivot, nikada nisam putovao izvan grada... Sada ka`em da sam `iveo druk~ije i to je to. Ta~ka, ne tri! Tako lepog dana, sasvim slu~ajno, ugledao sam, kako da ka`em, izuzetno lepu, zgodnu i atraktivnu... Ulazila je na glavni ulaz! Da, onaj ulaz na kome stoje ~uvari, tj. recepcionari dan i no}, bdiju neprekidno nad gostima i klju~evima, zaviruju gde im nije mesto, komentari{u kada nije vreme... Zar ona na glavni ulaz, tako jedinstvena, a ja bedan ilegalac, na krv i no` sa redom i poretkom, zvani~nim ulazima oki}enim zastavama i odenutim u paradnu formu! Zar ba{ sada po sred bela dana, zar sam tako nemo}an, zar treba staviti na kocku sve {to imam zarad nje? Ne, nije bio trenutak za razmi{ljanje, nije trebalo gubiti ni trena, trebalo je tr~ati, `uriti i sti}i je! Takva prilika se ne propu{ta. ^inilo mi se da je stvorena za mene. U jednom ~asku sam razvio ~itav budu}i `ivot pred o~ima, omirisao trenutke koji slede, tj. koji su mogli da slede. @urila je usplahirena, naizgled nedosti`na. Zaista nisam mislio. Izgubio bih glavu i ne bih `alio, tada. Jurio sam pravo ka njoj, ka ulazu, ka recepcionaru zalizane kose sa par pramenova na ~elu u{tirkanih da vire kao bodlje u je`a. Stigao sam je takore}i njemu pred noge. Okrenula se, ugledala me i kao poparena, kao da je shavtila o ~emu se radi, o igri sudbine ili njenoj i mojoj ludosti — pogledala me je, sada mi se ~ini letimi~no i — odjurila, nestala bez traga. Stajao sam skamenjen. O u`asu tada nisam mislio. Od tog trenutka ne znam gde se nalazim, ~ini mi se da sam ja prestao da budem ja, postao sam senka, ne ni bleda slika nekog pro{log `ivota ve} obi~na senka ogoljena od svakog zna~enja, otrgnuta od svake budu}nosti. Eto jednog

trenutka, posve jednostavnog. Nje nema, a pred mnom je svet, svet u onom obliku u kome niko ne `eli da ga spozna, svet u formi osude i prezira. Stra`ar, portir ili ve} obi~an ~ovek - sada su mi svi isti — stajao je gledaju}i me niz nos sa u`asom. Ne upu{tam se da razmi{ljam o njegovim mislima. Iskreno ne verujem da ih je bilo, ali ko zna, ovo je Britanija, svi smatraju da je sve mogu}e, pa se i misli o svemu i sva~emu. Ne se}am se da li sam se nadao onome “{to da ne”. Na`alost, ovaj prostakluk, ja na glavnim vratima, ne~uveno! To je bilo bogohuljenje, jeres kakva se odavno nije srela i iznad svega drskost, jedinstvena, ba{ kao i pojava, tj. neko ili ne{to, utvara mo`da, zbog koje sam tako lako i strmoglavo srljao u novi `ivot, po crvenom tepihu, pun nade... Zavr{io sam znate ve} gde. Evo pogledajte me kakav sam sada i kako pri~am. Prosto neprijatno miri{em i prepu{ten sam na milost i nemislost otpadu ovoga sveta. Stra`ar je poznao moju “bednu nju{ku” kako se izrazio i tu je bio kraj. Svi su ~uli. Lo{ glas brzo putuje. Eto sitnice, ali ko{ta `ivota. Da mi je ko ovu pri~u pri~ao pre nego {to se ona meni desila, zasigurno bih se smejao, da mogu to naravno. Znate, sada ne mogu da zamislim da se smejem. Mislim da se nikada i nisam nasmejao. Ne poznajem takve. Takvih me|u nama nema. Zato prezirem ljude, bolje re~eno ~oveka, a i sve one koje sam nekada smatrao za prijatelje i poznanike. Zar takva sitnica mo`e da promeni `ivot, pitam ponovo? U jednom trenutku nisam mogao da verujem da je tako lako od nekoga okrenuti glavu, ali jeste. Sada je to najve}a mudrost koju imam. Uvek sam igrao po ivici, jo{ od malena. Nemam snage da idem dalje. Tu sam gde sam, sa prijateljima, dru`inom ili kako god ho}ete. Svi smo mi isti, svakako nismo jednaki. Rekao sam da u jednakost ne verujem. Nje prosto nema, a demokratija..., ja bih zaista da se nasmejem. Pa osvrnite se oko sebe kada ve} imate ovu jedinstvenu priliku da budete u drugom svetu i pri~ate sa pravim podzemljem, sa {ljamom gradskog `ivota. Nije ni to tako lo{e, mislim biti {ljam, na dnu. I to ima svojih ~ari, ali pla{im se da najvi{e nas to i ne shvata, jer su oduvek `iveli ba{ ovako, kao u Platonovoj pe}ini. Ovima oko mene se ~ini da je svet neprolazan. Da, sa ove ta~ke gledi{ta se ni{ta bitno ne menja; jednostavno za to nema vremena. Niko od nas ne do`ivi bitniju promenu. Ipak, generacije pamte, ali za~udo svi iznova i iznova `ive na isti na~in i prave takore}i iste gre{ke. Uzmite mene za primer. Kao da nisam mogao da se setim pri~e kao je “kolega” zavr{io sa par pi{tolja li~nog obezbe|enja premijera uperenih direktno u njega. Za{to? Pa jednostavno, ~eprkanje po otpacima u ulici Dauning nije dozvoljeno. Ja se tu ponovo susre}em sa pravilima, zabranama, ograni~enjima i svojom nemo}i — da i{ta promenim. Koliko izlizanih re~i? ^esto pitam sebe, kako to da koristim masne novine i po`uteli papir za znate koje ve} stvari. Nije u tome poenta, ali slova, a kamoli re~i meni ni{ta ne zna~e! Ovaj moj `ivot drugima nema smisla. Znam da sam se nalupao, ali i}i }u do kraja. Za{to da ne ka`em {ta je stim knjigama i papirom kojih se do~epam? Najiskrenije, najvi{e volim onaj iz bakalnice ili stare de~ije sveske umrljane ka{om i ~okoladom, bojanke tako|e. Zaista nemam {ta drugo da pojedem. Ne treba se ~uditi, mi smo vrlo nisko, ne gledamo u nebo, vodimo opasan `ivot. Uvek sam igrao na ivici. Ne `elim vi{e da pred svakim ko bolje `ivi ili ne{to vi{e od mene zna, ume ili mo`e, povijam rep. Ljudi, oni nikada ne}e shvatiti da taj rep nije prokletstvo, da on jednostavno postoji i da ja imam krzno zato {to je tako Bog hteo. Moja vrsta, to jest svih nas bednih dvanaest mi{eva, a i ostali o kojima ne razmi{ljam, ne}emo shavtiti da nismo svi jednaki i da postoje pravila, pravila koja dr`e svet da ne bude jo{ lu|i od onoga kakav je, ili mo`da bolji. Zar je tako stra{no da jedan bedan mi{ govori i razume? Savim mi je jasno — neverovanje je opasna stvar. Ne, ne}u opet ponavljati ko sam. Dovoljno je re}i jednom. Uostalom, svejedno je da li ste me slu{ali... Aleksandar Petrovi}