Milos Bjelic Miljak Usce Roman O Beogradu - Prvi Deo - Cirilica

Milo{ Bjeli}:

U[]E

Naslovna strana (Nacrt autora romana).

* Mornarevu qubav koju mi more dade odneso{e mi talasi. ([panska popularna pesma)

*

*

Milo{ Bjeli}:

U []E

(Deo Prvi)

(Roman-hronika o Beogradu po~etkom Dvadesetog veka) SADR@AJ: 1.

U KR^MI KOD LA\E (Jula 1923)

Str. 3

2.

NA PRIJEMU KOD KRAQA

Str. 8

3.

NORA

Str. 14

4.

SLIKAR I PESNIK U MANASTIRU SAVINA

5.

U SENCI KONKORDATA

Str. 23

6.

DUNAVOM ZA BE^

Str. 28

7.

MORNAREVO POSLEDWE PUTOVAWE

Str. 33

8.

TAJNI SUSRET PA[I]A I RADI]A

Str. 37

9.

VE^E NA SKADARLIJI

Str. 40

Str. 17

10.

KOJOJ OTAXBINI?

Str. 49

11.

POLITI^KE IGRE U ZAGREBU

Str. 58

12.

VATRENO KR[TEWE

Str. 62

13.

NA MONMARTRU

Str. 70

14.

BO@I] U [UMADIJI

Str. 76

15.

OTMICA NADE CRNE ZVEZDE NA ^UBURI

Str. 84

16.

NESLAVNI KRAJ LUNETOVE HAJDU^IJE

Str. 89

17.

IMA DA ZABRUJI ^AR[IJA

Str. 96

18.

KOWI^KI DERBI

Str. 100

19.

ZLATNA MLADE@ SA DEDIWA

Str. 105

20.

MA^KAMA TREBA PAZITI [APE

Str. 110

21.

[IFRA SINOVAC

Str. 117

22.

NEVOQNA NEVESTA

Str. 119

23.

DVA SVETA

Str. 127

24.

BEATRIS NA MIRKOVOJ IZLO@BI

Str. 133

25.

GOLUBAREVA NAPRASNA SMRT

Str. 140

26.

OSTACI POCEPANOG PISMA

Str. 145

27.

ANA

Str. 149

28.

@IVOT PI[E ROMANE

Str. 152

29.

SUSRET NA KI[I

Str. 154

30.

SAVOV PORTRET

Str. 157

31.

KRVOPROLI]E U SKUP[TINI (Juni 1928)

32.

DR@AVNI UDAR (Januar 1929)

33.

SLU^AJ SU@EWA SVESTI

34.

ODLAZAK (Iz Stevanovog dnevnika)

25.

RAZLAZ

Str. 171

36.

NA POSLEDWOJ AUDIENCIJI

Str. 177

37.

IZ STEVANOVOG PARISKOG DNEVNIKA

Str. 180

38.

PUCWI NA MARSEJSKOM BULEVARU (Oktobar 1934)

Str. 183

Str. 159 Str. 164 Str. 168 Str. 169

*****************************************************************************

* *

*

1. U KR^MI 'KOD LA\E' (Jula 1923) Navikao da o}uti i otrpi, a da se naplati ako se uka`e povoqna prilika, Trifun bez opirawa poslu{a `andarma koji ga je terao sa trotoara Balkanske ulice, sa mesta na kome je prodaja naranxi najboqe i{la. -Da te ne vidim vi{e u mom rejonu. Magla! -odse~e `andarm, krupni brkajlija sav oznojen od julske vru}ine, sa kojim nije vredelo prepirati se. Trifun uprti svoju korpu na rame i po|e prema Terazijama. Tamo, kraj stolova na trotoaru ispred kafane hotela 'Moskve', bio je rejon drugog `andarma, voqnog da primi pokoju naranxu s vremena na vreme, 'za decu'. -Posledwe novosti! -uzvikivali su prodavci u trku. -Omanule investicije u naftu! -Sunce im blentavo -nervirao se dugajlija kupiv{i novine. -Mi, bre, pla}amo porez a oni gube d r ` a v n e pare na kilavim investicijama! -Nisu oni blentavi, burazeru! Omasti}e se neko od toga, ne beri gajle oglasi se debeqko ~ije su o~i igrale kao na zejtinu. -Nego {ta bi od one prasadi? -Na Bajlonovoj pijaci nude mizeriju -ove godine ih ima ka‘ ze~eva... Nego neko mi re~e da bi se u Be~u moglo dobiti tri puta vi{e. Ali bi se moralo {lepom. A tu ti do|e prevoz, takse, osigurawe. Trifun se sav pretvori u uvo. Magla, omasti}e se - poznate mu re~i ali u drugom smislu izre~ene. Ovde se govorilo druga~ije nego me|u wegovim Bokeqima: odse~nije. A i psovalo se vi{e, naro~ito me|u mla|arijom. Kao da se time vetrilo ne{to, nekakav skriveni jad.

-Naranxe, zrele, so~ne, na komad i na kilo! -uzviknu Trifun trgnuv{i se iz misli. Niko mu ih jo{ nije kupio na kilo, ali takvu mogu}nost nije trebalo gubiti iz vida. Uvek }e se se}ati onog dana kada se pojavio ovde prvi put sa korpom naranxi. I onoga {to je tada rekla jedna sredove~na Beogra|anka u prolazu: 'Eto pojavi{e se i naranxe... Sad znam zasigurno da je do{ao kraj ratu!' -Onaj iz Milanovca opet mi nudio par stotina komada na xuture -re~e dugajlija. -Hiqadarka sada i ostatak u oktobru. Do|e mi neka familija i ponuda je na poverewe. -I u Be~u triput vi{e, ka`e{? -nije mogao da veruje sopstvenim u{ima wegov sagovornik. -Zasigurno. Ih bre, kakve bi se pare uhvatile na tome! Jo{ se pokojni Kwaz Milo{ bogatio na taj na~in... Ali ko }e da ih tera u Be~, sunce im prase}e? -odmahnu glavom dugajlija. -Nego da poranimo mi sutra na Bajlonovu... Trifun im se pribli`i, osmeliv{i se: -Ako se radi o {lepu, ja mogu da pomognem. -Slu{aj, bre, do{qak. Prasi}i nisu naranxe da ih vozi{ ako ho}e{ iz Afriku u Be~. -re~e onaj dugajlija. -Nego zar te nisam tu skoro video dole na pristani{tu? -Videli ste me, kako ne. Mornar sam, a imam prijateqa {lepera tamo. -To je ve} druga pesma -re~e debeqko. -Pa za kog krivca prodaje{ sada naranxe? -Duga~ka pri~a. Ali mogu vam re~i da sam se ukrcao kao 'mali' na brodu kad mi je bilo petnaest. Dole u Kotoru... -Ne gubimo ni{ta ako porazgovaramo sa tvojim prijateqem -prekide ga dugajlija, sada ve} o~igledno zainteresovan. Ona dvojica pozva{e Trifuna da im se pridru`i za stolom i naru~i{e mu kafu. Predstavi{e se kao trgovci na veliko, specijalisti za `ivu prasad. Dugajlija re~e da se zove Vasilije @ivkovi}, rodom od Gorweg Milanovca, a debeqko se predstavi samo kao Kosta. Trifun im predlo`i da se na|u u kr~mi 'Kod La|e' kod `elezni~ke stanice sutradan i oni prihvati{e odmah. @eleli su bar da ~uju iz prve ruke kako stoje stvari sa {lepom za Be~. -Ovde je slobodno, jel' tako mornar? -obrati se kelner Trifunu kad oni odo{e. Trifun se zatim uputi do malog parka uvrh Balkanske ulice, iza hotela Moskve, i sede na klupu. Sa klupe na kojoj je sedeo videla se Sava i nazirao Dunav, tamo iza Zemuna. Beli brod sa pogonom na lopatice plovio je Savom uzvodno prema Adi Ciganliji. Trifun oseti, nevoqno, kako mu se u grudima budi poznati zov; da otplovi nekud, nije va`no kud... Ne vi{e, nikada, zare~e se Trifun ko zna po koji put od kada je stigao u Prestonicu. Ali znao je da ne{to mora da u~ini jer se sa prodajom naranxi nije moglo nikud. A ni nada da }e uspeti da porazgovara sa poslanikom Me{trovi}em o kakvom stalnijem poslu topila se kad god bi se na{ao pred uniformisanim vratarom na ulazu u zgradu skup{tine; jednostavno se nije usu|ivao da upita kako bi se mogao sastati s poslanikom Me{trovi}em. Jedino {to je uspeo bilo je da ga prepozna jednom u prolazu nedaleko od kafane Moskva i ~ak da promrsi ne{to kao pozdrav. Ali Me{trovi} ga nije ni primetio. Ionako su svi sada na letovawu, zakqu~i Trifun.

Ustade sa klupe i krenu niz Balkansku ulicu gegaju}i se pomalo u hodu, kao da kora~a po palubi broda. Trifun se zatim uputi ka `elezni~koj stanici, a onda prema putni~kom re~nom pristani{tu do kr~me 'Kod La|e'. Tamo ga do~eka uobi~ajena gu`va i galama. Marka nije bilo, ali mu reko{e da }e do}i predve~e. Trifun se uputi zatim u dvori{te iza kafane, do ulaza u kafansku kuhiwu, i upita musavu devojku, kuvarsku pomo}nicu koja je iznoslila spla~ine. -Roso, tra`i te onaj tvoj mornar! -pozva ona kroz vrata kuhiwe. Iz kuhiwe dopre{e do Trifuna `enski glasovi i smeh.Najpre se pojavi pozama{na `ena u belom kuvarskom mantilu. -Evo sad }e, ba{ joj istekla {ihta -re~e `ena osmatraju}i ga radoznalo. Rosa se pojavi posle par minuta bez svoje uobi~ajene bele marame kojom je podvezivala kosu dok je kuvala, jo{ sva rumena od toplote u kuhiwi. Po obi~aju, poqubi Trifuna u obraz zapahnuv{i ga jakim mirisom cimeta. Bila je plavu{a, wegovih godina ili godinu-dve starija od trideset, ali dobro o~uvana i `ivahna, sa ve~ito dobro}udnim osmehom na usnama. Wene ogoqene ruke, zaokrugqene od gwe~ewa testa i wene grudi koje su bubrile ipod tanke bluze probudi{e talas `udwe u Trifunu, {to ne izma~e Rosi. -Vidi ti gostiju -re~e ona ote`u}i po pre~anski. -Ho}emo li malo u {etwu ili prvo da te pozovem na kafu? -Najpre bi kafu -re~e Trifun ose}aju}i kako mu `udwa zagu{uje glas. Rosa je stanovala u dvori{tu kafane, gde joj je vlasnik restorana gotovo besplatno ustupio jednu sobicu sa nu`nikom i tu{om. Bila je izvrsna kuvarica i muke je imao da je odbrani od konkurencije. Weni gula{i, pite zeqanice i pre~anski specijaliteti punili su kafanu. Trifun se bio upoznao sa Rosom preko Marka i dotad su samo 'i{li' zajedno, kako se to ovde govorilo. Bilo je prvi put da ga je pozvala na kafu u wenu sobicu, pre toga vodio ju je nekoliko puta u {etwu po Kalemegdanu i jednom u bioskop. Tokom predstave osetio se omamqen blizinom Rosinih oblina, pomalo sa vowom na vanilu i cimet koji kolowska voda nije uspevala da pokrije. Davao se toga dana neki nemi film o zaqubqenom berberinu. Saznav{i da je jedan od mu{terija otpo~eo flert sa wegovom pomo}nicom, lepom frizerkom, berberin je iskoristio priliku kad je ovaj do{ao da se obrije uve~e, pred zatvarawe radwe, i presekao mu vrat brija~em - na kraju dugog brijawa tokom koga se publici dizala kosa na glavi. Prisetio se kako je Rosa za vreme tog brijawa vi{e puta lako kriknula pripijaju}i se uz wega, a on ju je umirivao ste`u}i je oko struka. Sobica je bila omamno topla i mirisala je na zrele duwe. Dok je Rosa kuvala kafu Trifun uze da prebira po kwigama na maloj polici. Bila je tu jedna pesmarica, jedna podebela kwiga sa naslovom 'Narodni kuvar' i nekoliko svezaka takozvanih 'qubavnih romana' sa naslovima koje je vi|ao po novinskim kioscima. -Pri~aj mi ne{to o moru i plovidbi na la|ama. Provodim dane zatvorena u kujni i zaboravim da smo tu kraj Save i Dunava, na samom u{}u. -Pre rata to se dobro isplatilo, posebno kad sam ono dobio posao kod tr{}anskog Lojda -prise}ao se Trifun. -Navegali smo od Be~a i Pe{te do Crnog mora, a posle za Gr~ku i za Tursku, ili za Italiju. I do Odese smo stizali... Da sam bar ne{to za{tedeo onda, o{tija!... Ali mladost-ludost. Bacali smo pare po lu~kim kafanama. Se}am se da mi se nije dalo da perem dowi ve{ kao moji drugari, o`eweni mornari sa decom na vratu. Kad se zaprqao, bacao sam ga preko ograde broda i u prvoj luci kupovao novi.

-Kad ima{ ne{to prqavo, donesi -pribli`i mu se Rosa, otkop~av{i mu dugme na ko{uqi i staviv{i mu dlan ruke na grudi. -Ih, {to si maqav, ko' kom{iski rundov! Rosin glas zadrhta od `udwe. Trifun oseti to i obgrli je. Ruka mu je klizila po wenoj nozi do kolena a zatim uz butinu nagore. Ispod sukwe imala je drugu, od belog u{tirkanog platna. -Nemoj, Trifune. Mani se toga -govorila je Rosa. -A i vrata su otkqu~ana. Trifun ustade i zakqu~a vrata. -Navuci zavese... -re~e Rosa, sada ve} i sama skidaju}i sukwe . Wene beli~aste, oble butine blesnu{e u polutami sobice i Trifun ih dohvati svojim `uqevitim {akama, razmaknuv{i ih sve dok nije napipao ga}ice od crnog satena. Jednim potezom skide joj te ga}ice do kolena a zatim joj ih smaknu sa nogu, {to Rosi izmami uzdah, gotovo jecaj. Po~ela je da se uvija oko wega, rukama, nogama, telom. -Oh, oh, mornaru moj -{aputala je Rosa podsti~u}i ga pokretima kukova koji su postajali sve br`i, pretvaraju}i se u gr~evite trzaje. Sve dok joj se telo, svo oznojeno od vru}ine, ne izvi u luk, a {apat, grleni, ne svede na ponavqawe onog 'moj mornaru... moj'. Napetost luka wenog tela popusti i Trifun je morao da upotrebi svu snagu voqe da se na vreme i{~upa iz omamnih dubina wene puti. Odmah zatim se prepusti bujici koja se razli po oblinama Rosinog stomaka i pocuri izme|u wenih nogu i po ~ar{avu. -Nisi morao da brine{ -re~e Rosa posmatraju}i ga radoznalo, kao da je otkrila ne{to novo u wemu. -Ve} sam na po~etku mene. -Sigurno je sigurno -re~e Trifun odvajaju}i se od we. Dok se Rosa prala pod tu{em, Trifun uze da prelazi pogledom po maloj sobici. Sve je odisalo uredno{}u, verno odslikavaju}i Rosinu li~nost. Je li ti to posledwa luka, mornaru? -pitao se oslu{kuju}i kristalno jasno prskawe vode. Mo`da je, najzad, do{lo vreme da baci{ kotvu koja osigurava protiv svih vetrova? Ali ne{to u wemu pobuni se protiv tako jednostavnog re{ewa. Toliko puta je sawao o toj svojoj posledwoj luci obasjanoj, u wegovim mislima, crvenkastom svetlo{}u ve~eri dok je bio de`uran na brodskoj no}noj stra`i oslu{kuju}i rasprskavawe nevidqivih talasa ispod pramca. I ma{taju}i o `eni kakvu je `eleo: mladoj, duge crne kose, krupnih o~iju koje kao da skrivaju neku tajnu; o neznanki koja }e ga ~ekati iza zavese jednog od osvetqenih prozora u toj neznanoj luci... Zbog takvih ma{tawa mogao je da prihvati Rosu i wenu sobicu samo kao privremeno uto~i{te, isto kao {to je prihvatio prodaju naranxi samo kao privremeno zanimawe... A imao je i onih dve stotine funti u{ivenih u jakni, zara|enih trgovinom sa izbeglicama iz Odese... Da po~ne ne{to {to }e ta ma{tawa mo}i da pretvori u stvarnost. Zarekao se bio da ne}e posustati u tra`ewu tog prozora ispuwenog svetlo{}u i te mlade `ene u wegovom okviru, kao {to se bio zarekao po dolasku u Prestonicu da se nikada vi{e ne}e vratiti moru. -Mora}u da idem, treba da se vidim sa Markom -re~e on Rosi kada se ona vrati. -Ne znam da li ti je pri~ao -re~e Rosa. -Upleo se sa udatom `enom, jednom od onih gospo|a sa Dediwa... Nemoj da ~uje da si to saznao od mene -dodade ona. Rosa se privi uz Trifuna kada je ustao da se pozdravi sa wom. Poqubio ju je u kosu. Wen pogled je pitao, pitao, ali ga ipak ne upita naglas kada }e ponovo do}i.

Trifun iza|e iz sobice kao da se iskrada, kao da be`i od nekog greha. Sa ulaza u kafanu Trifun vide Marka kraj {anka. Bio je wegovih godina, kr{an i nao~it; upoznali su se i drugovali jo{ u austro-ugarskom vojnom {usteraju gde im je zajedni~ki poznanik, majstor-{uster iz Istre, obezbedio uto~i{te kako ih ne bi poslali na front. Marko je bio toliko nespretan sa {ilom i lepkom da su ~esto morali svi da odra|uju wegov deo posla. Ali je bio pravi majstor oko `ena. Zaludeo je bio k}erku austriskog poslovo|e i ona je dolazila da se vi|a sa wim kri{om u magacinu {usteraja. Svaki put bi donela {napsa i po komadinu suve slanine ili kobasice. Poslovo|a je posle izvesnog vremena izgleda saznao za to ali nije mario. -Koji te vetar nanese? -izre~e Marko kad mu se Trifun pribli`i -Sedi, leba ti, {to si se ukipio tu predamnom. Kriglu piva? Trifun poru~i kraker-limunadu i Marko je znao za{to. Od jedne te{ke pijanke u Varni kada se proslavqao svr{etak rata, Trifun nije ni omirisao alkohol. Na{li su ga drugari posle te pijanke u sobi neke bezube prostitutke, usred lokve od povra}awa, i morali da joj plate ne samo tarifu ve} i za prawe posteqine kao i za neke haqine za koje je tvrdila da ih je Trifun upropastio. Kad su zaplovili, paluba broda okretala mu se pred o~ima kao ringi{pil ~itavu nedequ dana... A pri~a o bezuboj prostitutci pratila ga je neko vreme sa broda na brod. Zna{, govorili su mu drugari-mornari cerekaju}i se, ima to i svoju dobru stranu. Kod bezubih bar si siguran da ne}e da ti odgrizu cuclu! Niks geferlik! Trifun ispri~a Marku o prevozu prasi}a za Be~ i vide da je zainteresovan. Marko mu obe}a da }e priupitati jednog poznanika '{lepera' koji je imao iskustva sa prasi}ima. -Osim toga, poslu`i}e mi da se izgubim iz vida jednoj `enskiwi... -dodade Marko. Trifun ne re~e ni{ta a Marko ne nastavi o tome. -Nego boqe da odemo odmah i obadvojica popri~amo o tome sa onim mojim partnerom. Eno ga farba ne{to na {lepu -predlo`i Marko, sada ve} sasvim zainteresovan.. Platili su ra~un, a zatim se uputi{e Savskom ulicom ka {leperskom doku ispod Kalemegdana. Na ulici vreva, pokoji kamion i mno{tvo {pediterskih zaprega, nosa~i sa dvokolicama, prodavci ribe sa svojim grubo pletenim korpama u kojima su se koprcali jo{ `ivi {arani umotani u mokru travu. Ispred jednog bifea pozva{e ih dve postarije prostitutke. -Za kajnu, mornari -re~e jedna od wih. -Koliko za sefte! -Ove dve ne igraju, bar za tebe -obrati se Marko Trifunu po{to ih se otreso{e, prigu{uju}i smeh: -Jo{ uvek imaju zube... Ispostavi se da Markov partner, po profesiji brodski drvodeqac, nije imao ni{ta protiv prevoza prasi}a za Be~ pod uslovom da on ne putuje sa {lepom. Bio je pogodio jedan posao na xuture sa brodogradili{tem na Adi i nije `eleo da ga izgubi. -Na tebi je da odlu~i{ -re~e Marko Trifunu. -Va`i ako plovimo zajedno; treba}u bar dva pomo}nika. Trifun je znao da bi mu jedno takvo putovawe moglo doneti ostvarewe onog sna, o kome nikome nikad nije prozborio ni re~i... Ovo }e biti posledwi put, samo jo{ ovoga puta i nikada vi{e, zare~e se Trifun u sebi kad zakora~i sa palube {lepa na obalu, ostaviv{i za sobom te{ki miris katrana i uqa koji se me{ao sa vla`nim vowom reke.

2. NA PRIJEMU KOD KRAQA -Dobro, [tefika! Zar nisam rekao da se ova pisma sa grbom odmah {aqu za Kotor? -re~e Pavle Me{trovi} koji je pregledao nagomilanu po{tu usred buke izazvane uno{ewem kofera i ostalih stvari donetih sa letovawa. -Ovo je za prijem... Pa to je danas! Na pozivnici je bilo nazna~eno: 31 avgusta 1923 u 16 ~asova. -Stiglo ima par dana, gospodine -re~e [tefika dok je prolazila kraj wega sa nasadom limunovog drveta u rukama koji je Ana donela iz Herceg-Novog. -Kad bi dospelo u Kotor? Dok je u povratku ponovo prolazila kraj wega, [tefika se gotovo sudari sa Nikom, kr{nim Bokeqom koji je bio {ofer i neka vrsta telohraniteqa poslanika Me{trovi}a. -Ve~eras imamo prijem na dvoru, Ana. U ~ast novog italijanskog ambasadora -re~e Pavle Me{trovi} pokazuju}i pozivnicu sa grbom svojoj supruzi koja je, zajedno sa Norom, bila zauzeta raspakivawem kofera. -Ni pomisliti, idi ti sam molim te -odmahnu rukom Ana koja je, sa po}erkom Norom, bila zauzeta sastavqawem iscrpnog spiska kupovine na pijaci i u trgovinama za slede}e jutro. Pavle je znao da sa Anom nije vredelo raspravqati o takvim stvarima. -Dobro, onda. Samo zapamti da si doputavala sa prehladom -re~e joj Pavle, pomisliv{i da to i ne}e biti tek izgovor. Ana se ve~ito `alila na neke prehlade, stezawe u grlu i migrene koje je pripisivala hladnim vetrovima, a posebno ko{avi, u Prestonici. A zatim se priseti teku}ih poslova. -Daj, Niko, molim te, pozovi protokolarno Dvora i potvrdi moj dolazak na prijem. Reci im da tek {to smo doputovali sa mora i da }u do}i sam... Supruga prehla|ena od puta. Niko dohvati ru~ku telefona i po~e da je okre}e, ali bez rezultata. Opet zauzeto, pomisli. Najzad se javi `enski glas. -Rezidencija Me{trovi}a -re~e Niko. -Pove`ite me sa protokolarnim Dvora. -Oni vas ve} dva put tra`ili od jutros -dozvoli sebi telefoniskiwa pre nego {to ga ukop~a sa dvorskom centralom. -Izgleda da je neko tamo kod vas otka~io telefon. Pavle Me{trovi} se, u me|uvremenu, po{to je prezalogajio ne{to s nogu i pregledao najhitniju po{tu, istu{irao i obukao ve~erwe odelo. U automobilu, na putu ka dvoru, osetio je umor od puta i odlu~io da rano napusti prijem, kako bi jo{ mogao sti}i da poseti Sowu. Pomisao na susret sa wom obodri ga malo. Me|utim, ve} na prvom koraku u dvoru stvari po~e{e da se komplikuju. ^im je stupio u hol pribli`i mu se dvorski a|utant u uniformi bogato ukra{enoj zlatnim gajtanima i medaqama.

-Wegovo viso~anstvo `eli da vas vidi -saop{ti mu a|utant pa, i ne ~ekaju}i na Me{trovi}ev odgovor, povede ga uz {iroke mramorne stepenice do privatnih soba kraqevskog para. Pro|o{e kraj dvorskih dama koje su, ispred velikih ogledala, pode{avale detaqe svojih frizura ili izvodile poluokrete na vrhovima cipela da bi videle kako im padaju haqine, ispod kojih su bile u{tirkane sukwe sa volanom. Kad se pribli`i{e sali za audiencije, ugleda{e predsednika vlade Pa{i}a. Pro{ao je ne pozdraviv{i se ni sa kim, sa onim neodredqivim, tvrdim i zatvorenim u sebe izrazom na licu koji je Pavle dobro upoznao jo{ od prvih dana svog poslanikovawa u Skup{tini. Kraq ga do~eka sa nekom vrstom osmeha koji je, za trenutak, prolebdeo na wegovim tankim usnama; u neskladu sa ozbiqnim i strogim pogledom crnih o~iju, duboko usa|enih iza ko{~atog, povijenog nosa Kara|or|evi}evih. U ruci mu je bio lorwon sa zlatnom dr{kom i svilenim gajtanom, koji je imao obi~aj da stavqa i odmah zatim skida s o~iju tokom razgovora. Kraq odgovori lakim klimawem glave na Me{trovi}ev naklon. -Znam da si tek sa puta, ali ovo ne mo`e da ~eka -re~e Kraq, koji mu se po~eo obra}ati na ti od pro{log leta, kad su se prvi put sreli bez protokla, nasamo, u letwem dvoru crnogorskog suverena Nikole nedaleko od Budve. Razgovor je tada bio ponajvi{e o odnosima sa katoli~kim regionima nove dr`ave, a posebno o problemima sa Vatikanom. I tek na kraju uspeo je Me{trovi} da dotakne neke bokeqske probleme: na prvom mestu pitawe komunikacija preko Mostara i Sarajeva sa Beogradom i Zagrebom. Od samog Ujediwewa Zagreb je gurao Dubrovnik i Gru{ku luku ispred Boke, a oni sa Cetiwa, opet, gurali Bar iako im je Boka bila pod nosom. Kraq mu je tada dao, dosta neodre|ena, obe}awa u vezi vojnih investicija blizu Igala 'kao nagradu za lojalnost Bokeqa'. Rekao je Me{trovi}u da je bio posebno impresioniran kad je, dolaze}i u Budvu, pro{ao kraj bu~ne svadbe organizovane po bokeqski, sa velikom kraqevskom SHS zastavom istaknutom zajedno sa bokeqskim i crnogorskim zastavama, kao i jakom pucwavom iz pi{toqa koja je, uzgred budi re~eno, dobrano iznervirala one iz obezbe|ewa. ^uli su se jednodu{ni uzvici svadbara '@iveo nam juna~e!', '@iveo Kraq!'. -Radi se o mojoj audienciji kod Pape -re~e Kraq. -@elim da jo{ ve~eras natukne{ novom italijanskom poslaniku da u~ini {ta mo`e kako bi pogurao moju slu`benu posetu Vatikanu, a posle }emo preko na{ih kanala. Sa tvojim italijanskim razume}e {ta `elim. -Oni iz italijanske ambasade znaju da sam ja, kao pravoslavac, daleko od papskih poslova i moje posredovawe mo`e im izgledati neobi~no... -primeti Me{trovi} oprezno. -Ali sigurno im je poznato da ti je supruga katolkiwa... Mo`e{ i da spomene{ onaj poklon u zlatu koji sam dao za obnovu katedrale u Kotoru, iako nema sumwe da je Nuncijat ve} dobro informisan o tome. -Poku{a}u, va{e viso~anstvo -obe}a Me{trovi} nakloniv{i se, uveren da nije bilo drugog. Ali nije se mogao uzdr`ati da ne doda: -Vi znate da }e oni iz Nuncijata, ~im ~uju za va{ interes za put u Rim, odmah o Konkordatu... -To ti prepusti meni -re~e Kraq trgnuv{i se na re~ 'Konkordat', kao da je bila natopqena elektricitetom. Video je kako Kraq izvadi iz xepa maramicu i uze da bri{e lorwon. Nije trebao da vezuje ~vorove na woj kao pradeda mu, pomisli Me{trovi}. Ima on druge teftere.

Kao da se tek priseti toga, opra{taju}i se sa Me{trovi}em Kraq re~e: -Ah, jo{ ne{to. Treba}e nam dvorski nabavqa~ ju`nog vo}a i, uop{te, primorskih specijaliteta. Re~eno mi je da ima problema sa tim vo}em na prijemima, a i deci na dvoru nikad dosta naranxi i banana. -To se da urediti dosta lako, bar za ju`no vo}e -osmehnu se Me{trovi}. Dok se ne ustali nabavka iz uvoza, ja }u se pobrinuti za dopremu tog vo}a iz Boke. -Pobrini se samo da nabavqa~ ne bude u srodstvu sa nekim od glave{ina dole; ti zna{ kako su moji br|ani osetqivi na privilegije. -Ne brinite, va{e viso~anstvo. Ako dopustite, bi}u u kontaktu po toj stvari sa ministrom dvora. -Obavesti Pa{i}a da `elim da do|e na sutra{wu audienciju ranije, jo{ oko deset ujutru -nalo`i Kraq a|utantu dok se opra{tao od Me{trovi}a, a zatim se okrete Kraqici koja tog trenutka u|e u salu: -Poslanik Me{trovi} obe}ao mi je nabavqa~a ju`nog vo}a. Ve}inom su govorili francuski, jer je Kraqica jo{ uvek prili~no te{ko uspevala da se sporazumeva na jeziku svog supruga. Me{trovi} se sa`e i poqubi ruku Kraqici, zapahnut oblakom skupog parfema koji se {irio oko we. -To je vrlo potrebno nama -izre~e Kraqica na srpskom, nagradiv{i Me{trovi}a osmehom. Oprostiv{i se od wih, Me{trovi} si|e niz mermerno stepeni{te i ume{a se u gu`vu zvanica. Video je grupu oko Pa{i}a. Nekolicina poslanika Radikalne stranke iz te grupe govorila je uglas, a Pa{i} je po obi~aju o}utkivao. Uspevao je da izbegne odgovor i na direktna pitawa ~e{kaju}i, naizgled neodlu~no, svoju belu bradu prore|enu odmaklim godinama. Koliko li }e jo{ mo}i da predsednikuje, pomisli Me{trovi}. I {ta }e biti posle? Mimoi|e se sa grupom poslanika Muslimanskog pokreta me|u kojima je bilo par muftija u dugim haqetcima od svile. Oni su pozdravqali poznate podi`u}i ~a{e ispuwene sokom od naranwe, ali se nisu izdvajali iz svoje grupe. Tek {to je bio skinuo sa poslu`avnika ~a{u sa {ampawcem i dohvatio sendvi~ sa |erdapskim kavijarom sa tawira ukra{enog grbom koji je pronosio livreisani poslu`iteq, kad mu se pribli`i \uzepe, mladi ata{e italijanske ambasade. -Ambasador `eli da porazgovara sa vama, gospodine Me{trovi} -obrati mu se on. Izgleda da ne}e biti te{ko preneti Kraqevu poruku, pomisli Me{trovi}. -O ~emu se radi, \uzepe, molim vas? Ako je {to komplikovano, da malo promislim. -Oh, mislim da je stvar sasvim jednostavna... Ambasador `eli pre svega da se upozna sa vama, kao i da vas obavesti o svojoj nameri da poseti Boku ~im pre to bude mogu}e. Va{a pomo} pri tome bi}e, naravno, vrlo cewena -izre~e \uzepe non{alantno. -Nego, jeste li videli koga iz Radi}eve stranke? Izgleda da niko od wihovih predstavnika nije do{ao na prijem. Me{trovi}, dohvativ{i novi sendvi~ sa kavijarom u prolazu, re~e \uzepu da ne zna ni{ta o tome, da tek {to je stigao sa mora - ma da mu je bilo jasno da se, posle onih italijanskih policiskih mera protiv istarskog `ivqa u okolini Rijeke, radi}evci sigurno ne}e pojaviti. A to }e doliti jo{ vi{e uqa na vatru u Radi}eve odnose sa Kraqem. [to se posete italijanskog ambasadora Boki ticalo... Tante za tante, iako bokeqski biskup nije isto {to i rimski Papa, pomisli Me{trovi} slede}i \uzepa koji mu je otvarao put izme|u, sad ve} gotovo

neprobojnog, zida zvanica. Latini su to, obe}a}e ve} ne{to u vezi posete Rima, a to }e biti dovoqno da se ne pojavi pred Kraqem praznih ruku. Prohladni povetarac do~eka Pa{i}a slede}eg jutra kad stupi sa papu~e slu`benog fijakera na drvenim kockama poplo~anu stazu ispred ulaza u dvor. Kao obi~no, odbio je ponu|enu ruku livreisanog fijakeriste i zakora~io uspravno uprkos bolova u krstima. 'Bajo, Bajo!' -~u uzvike iz grupe radoznalaca na ulazu u dvor ali se ne okrenu da im odpozdravi rukom kako bi to neizostavno u~inio ranije, u vreme kad je svakog trenutka morao da misli na slede}e izbore. Navikao je bio kako na uzvike simpatije tako i na otvorene pretwe pra}ene pokadkad masnim psovkama iz gomile. Imao je obi~aj da podu~ava mlade kandidate iz stranke o taktici na predizbornim zborovima: nastoj da se dr`i{ podaqe od gu`ve, a preporu~qivo je da osigura{ odstupnicu u slu~aju da do|e do kakvog belaja. I poku{avaj da govori{ o onom najva`nijem pre nego {to polete mu}kovi. Ili truli paradajzi, ako je sezona. Zato je dobro imati uvek u rezervi poveliki ki{obran, ina~e ode odelo! -Ima ceo dan da me bije maler, tek {to mu ugledah bradu -oglasi se debeqko u polucilindru, zaustaviv{i se kraj one grupice radoznalih. A zatim dodade: -Do{li nam radikali do gu{e, sa svima se sporazumevaju izuzev sa nama. -Slu{ajte vi tamo, u`ireni... -obrati mu se prete}i visoki, ko{tuwavi brkajlija sa {ajka~om na glavi. -Gde vam je respekt za Predsednika vlade? -ume{a se jedna `ena koja je zastala pred ulazom u dvor sa korpom bakaluka. -More kakva vlada, lopovi bre! -obrecnu se onaj debeqko. Brkajlija sa {ajka~om mu prepre~i put, prete}i velikim crnim ki{obranom koji je nosio kao tojagu. -Hajde, narode, razilazi se! -ume{a se `andarmeriski podnarednik koji se odnekud stvori tu. Dva `andarma iza wegovih le|a uze{e da poigravaju sa pendrecima. Ona grupica radoznalih po~e polako da se smawuje a debeqko u polucilindru zabrza prema Terazijama. -Ni{ta im nije sveto, da im nanu profitersku. Nisu ni omirisali barut, a prse se. Ja sam, bre, ratovao od Ni{a do Soluna, tre}epozivac! Nisam sedeo u Parizu... -qutito je gun|ao onaj brkajlija sa ki{obranom prelaze}i na drugu stranu ulice. Kraq je primio Pa{i}a obu~en u plavu gala uniformu; imao je toga prepodneva fotografsku seansu sa Kraqicom i Prestolonaslednikom za jednu sliku koju su oni iz protokla nameravali da po{aqu ambasadama. Unapred je znao da se Pa{i}u ne}e svideti wegova namera da poseti Vatikan pre nekog konkretnijeg sporazuma sa Patrijar{ijom o Konkordatu pa odlu~i da mu je saop{ti direktno, bez uvijawa u oblandu: -Preduze}u korake za jednu audienciju kod Pape, jo{ krajem ove godine. Opet Jovo nanovo, pomisli Pa{i}. Ko li ga to savetuje? Ali samo re~e: -To }e nas obavezati da ponovo obnovimo pregovore oko Konkordata. Vi znate da je ve}ina u mojoj stranci odlu~no protiv sada{weg nacrta. Pa i izbore mo`emo da izgubimo zbog toga. -To je va{a stvar, Pa{i}u. Ovde se radi o budu}nosti na{e Kraqevine. Srba, Hrvata i Slovenaca, a ne o jednoj stranci, bilo koja da je -otse~e Kraq. Kraq je govorio sa `arom, neubi~ajenim za wega. Bilo je jasno da veruje da }e se mo}i nagoditi sa Vatikanom o toleranciji prema wegovoj politici u

odnosu na katoli~ke delove zemqe. A uspostavqawe dobrih odnosa sa Vatikanom primoralo bi radi}evce i slovena~ke klerikalce na efikasniju saradwu. Ti pregovori o Konkordatu bi}e tek po~etak popu{tawa -nije se predavao Pa{i}, uprkos tome {to je bio svestan da je zaplivao uzvodno. -Neverovatno je {ta sve ne tra`e iz Zagreba i Qubqane. Maltene svaki sopstvenu vojsku... Uprkos me|unarodnim ugovorima, ponovo nastoje da potegnemo pitawe Zadra i ostrva, Istre, Postojne, Koru{ke, pa ~ak i samog Trsta... Videli ste da niko od radi}evaca nije bio sino} na prijemu, ni izvinuli se nisu. -Jesu, ali jedva ne{to pola sata pred prijem, telefonom. Rekli su da je linija bila neprekidno zauzeta -re~e Kraq, a u glasu mu se oseti gor~ina. Razgovara}u sa Radi}evim predstavnikom, vrlo ozbiqno, o tome. Ve} sam mu rekao da je to vrlo ~udno, da Radi} sedi u Be~u u samoizgnanstvu, a da wegovi poslanici u~estvuju u radu Skup{tine u Beogradu, ponajvi{e na taj na~in {to nastoje da komplikuju svaki mogu}i sporazum. Osim toga, treba svi najzad da shvatimo da je jedna stvar na{a unutra{wa politika i za|evice a druga me|unarodni odnosi... Uspelo im da omalova`e italijanskog poslanika na wegovom prvom zvani~nom nastupu ovde. -Ako me pritisnu u stranci po pitawu potpisivawa Konkordata, mora}u da se povu~em. Uostalom, i godine su tu -re~e Pa{i}, kao da se izviwava. -O tom, potom. A dotle ra~unam na va{u lojalnost. Bez rezerve, istu onaku kakvu ste pokazivali mom pokojnom ocu -re~e Kraq. Pa{i} pogleda Kraqa ispitiva~ki: bilo je o~igledno da ra~una na wega uprkos svim neslagawima. I odlu~i da iskoristi priliku koja mu se ukazala: -@eleo bih, ovaj, da vam ka`em ne{to vi{e o onim stvarima koje sam zapo~eo prilikom posledwe audiencije. Kraq odmahnu rukom nestrpqivo: -Nismo jo{ iscrpli sve ta~ke od danas. A ako je opet ono tvoje o novom ustavu, nakvasi sun|er. Ne mo`emo mi, Pa{i}u, preko no}i u parlamentarnu kraqevinu {vedskog tipa, tako ne{to je za zemqe bez stvarnog nacionalnog problema - dodade Kraq. -Navelo bi to vodu na vodenicu istih tih ultra{a u Hrvatskoj i Sloveniji, a o bosanskoj ~ar{iji koja jo{ nije zaboravila 'pusto Tursko' da i ne govorimo. Pogotovu ne sada kada je zamisao o potrebi stvarawa jedinstvene Kraqevine Jugoslavije prodrla i u Evropu. -Upravo zbog toga smatram da je sada do{ao pravi trenutak za reformu zakqu~i Pa{i}. -Na{a vojska jo{ uvek nosi na {lemovima lovorike pobede u ratu, a jo{ ima, svuda, politi~ara sa kojima se mo`e razgovarati o zajedni~koj akciji. Osim toga, vi znate da su im oni komunisti~ki delegati izabrani u Zagrebu i Beogradu uterali strah u kosti pa izgleda su sada pripravniji za nagodbu. -Otvorili bi pandorinu kutiju bez stvarne potrebe, Pa{i}u. -re~e Kraq suvo. -Mogu samo da obe}am da }u razmisliti o va{em predlogu. Izlapeo, a jo{ uvek poku{ava da prigrabi {to vi{e vlasti. No ovoga puta zabrazdio je predaleko, ho}e da mewa moj ustavni status, pomisli Kraq. Mo`da je na~uo ne{to o onom mom tajnom op{te-jugoslovenskom nacrtu ustavanih reformi? -upita se ali odbaci odmah takvu mogu}nost. Zadatak pripreme nacrta novog ustava koji }e utemeqiti jedinstvo cele Jugoslavije pod krunom Kara|or|evi}a poverio je bio najpouzdanijim od pouzdanih. -Nego da pre|emo na prakti~nije probleme -nastavi Kraq. -Petrolejske kompanije mi ve} dosadi{e sa prigovorima u vezi postupka oko izdavawa licenci za bu{ewe. @ale se da je na{a administracija prespora, ni u Turskoj se ne mora

da ~eka toliko na svaki papir. A Francuzi opet razgovaraju o budu}nosti Borskog rudnika kao da im je neko odozgo dao zauvek pravo na eksploataciju... Mo`da bi se ipak na osnovu novo-otkrivenih nalazi{ta rude bakra ili budu}ih petrolejskih izvora mogao izvu}i od wih kakav dobar zajam? Dok je Kraq govorio Pa{i} shvati da ga nije pridobio za one svoje zamisli. Bi}e prete{ko, ako i uop{te mogu}e, dobiti tu svoju, mo`da posledwu, veliku bitku za parlamentarnu kraqevinu, gde predsednika vlade kraq potvr|uje samo formalno. To bi pokazalo svetu da je jugoslovenska ideja ostvarqiva - i bez ~vrste ruke ili diktata. A i problem Konkordata re{io bi se na jednostavniji na~in, jer bi se ista prava dala svim crkvama. Svaka va{ka oba{ka; ja slavim moju krsnu slavu a ti svetuj tvog sveca. Me|utim, Kraq o~igledno vi{e voli sporazume na vrhu od mukotrpnih pregovarawa. Pribi}evi} je iza svega toga, pomisli u magnovewu. Od onog atentata na Kraqa, Pribi}evi} je dolazio u dvor kad je hteo... I ko zna po koji put Pa{i} se upita da li je ikad, tokom svog dugogodi{weg predsednikovawa, uistini dobio kakvu politi~ku bitku koja je mewala tok istorije. Ili su ga doga|aji samo nosili poput slamke. -Ve} sam razgovarao sa francuskim poslanikom o tome -tr`e se Pa{i} kad pauza u razgovoru postade nepodno{qiva. -Ne}e ni da ~uju o novim zajmovima... Naprotiv, insistiraju na naplati za ono oru`je iz proteklog rata koje su prodali vojsci. A i razgovori sa Nemcima o drugoj tran{i ratnih reparacija opet zapeli. Do|u i slupaju nas a posle ni ratnu {tetu ne}e da plate -dodade on vi{e kao za sebe. -Treba videti da li se mo`e u~initi ne{to sa Anglo-saksoncima. U me|uvremenu, mora}emo da uvedemo kakve nove takse ili da povisimo porez na zemqu. Ionako smo podelili velike zemqi{ne posede budza{to, a ti su nekad bili glavni izvor prihoda Austro-ugarske ovde na Balkanu -zakqu~i Kraq audienciju. Kad je izlazio iz sale za audiencije, Pa{i} ugleda poznatu figuru majstora-vajara u pratwi a|utanta koji ga je odveo do Kraqa ~im je on iza{ao. Bi}e novih spomenika Dinastiji i Pobedi, treba}e novaca. Ali otkud? Jer Kraq je izri~ito zabrawivao politiku '{tampawa para', opredeliv{i se za zlatni paritet dinara. Pred o~ima mu iza|e naborani lik kraqa Petra, sa kojim je obi~avao da pose}uje sela po [umadiji da bi videli na licu mesta kako napreduje kukuruz. 'Vi bre, ili kuku sve izgore od su{e ili kuku sve potopi ki{a' -govorio je stari kraq seqacima a oni se smejuliji ispod brkova. Ali obojica su znali koliko je te`ak seqa~ki hleb. Se}ao se istih tih lica, izboranih vetrom, i tih ruku ~iji su se `uqevi ose}ali pri rukovawu, posle, kad su obukli tre}epoziva~ke uniforme i pretvorili se u ratnike. Za wih je znao kako di{u, ali za ostale... -Ko~ije ~ekaju, ekselencijo -re~e isti onaj a|utant koji je malo~as bio sa vajarom. -Nisi li ti sin majora Mijata, mog ispisnika? -upita ga Pa{i}. -Pokojnog Mijata Vasi}a? Wegov unuk, ekselencijo. Kad stigo{e do izlaza dvorskog parka, do~eka ih grupa novinara sa fotoreporterima. Sevawe i prasak magnezijumskih bliceva uznemiri{e kowe ali ko~ija{, naviknut na to, odmah ih obuzda. -Ne zaboravite obe}awe, gospodine Predsedni~e! -doviknu mu jedan od novinara i Pa{i} prepoznade onog Sremca iz 'Ve~eri', Stevana Bra{anca. Bio mu je obe}ao jedan intervju o Konkordatu ali ta se stvar toliko zamrsila da bi bili kakva izjava za javnost samo dolila uqe na vatru. Odlu~i da

'pre~uje' to. Na uglu Kwaz Milo{eve morali su da zastanu da bi propustili pogrebnu povorku. Pomrli mi ispisnici, ne{to u ratu ne{to od godina, pomisli Pa{i}. Ali tok misli mu se odmah zatim vrati na dr`avne poslove. Mora}emo da pojednostavimo administraciju, ima pravo Kraq. Za to }e biti potrebno penzionisati mnoge od na{ih oprobanih qudi i postaviti 'francuzlije' na wihovo mesto. A to mo`e da na{kodi stranci, pa }emo morati oprezno. 'Daj, bogati, po`uri tu kqusad!' -obrati se Pa{i} ko~ija{u u uniformi, setiv{i se da ga na stolu u kancelariji ~eka nema~ka ponuda za zamenu dr`avnih ko~ija automobilima. Jedan od argumenata nabavqa~a bio je da 'automobil ne jede seno'. Dvor je ve} imao na raspolagawu par reprezentativnih limuzina, koje vaistinu nisu trebale sena ali su gutale benzin kao ale. Ni lake topove nije se vi{e moglo vu}i kowima. Vojska je osim toga muku mu~ila sa opravkama onih polovnih vojnih vozila kupqenih posle rata. Duga~ka Jadranska obala zahtevala je ratne la|e, ili bar moderne, brze borbene ~amce. A sve to je gutalo petrolej. Na ugaq se vi{e nije plovilo ni u trgova~koj mornarici... Italijani su sa svoje strane spletkarili kod Saveznika da ne prodaju ratne brodove novoj Kraqevini 'radi mira na Mediteranu'. Sa Rusijom, jo{ uvek u gr~evima revolucije, nije se moglo ra~unati, zakqu~i ko zna po koji put Pa{i} sa gor~inom. I ne samo to. Spregli se, izgleda, sa ostalima iz Komiterne da razbijaju Jugoslaviju. A ove na{e balkanske zavrzlame se komplikuju iz godine u godinu i sve vi{e dolaze na tapet neslovenskim silama, ~iji politi~ari ponajvi{e gledaju kako da na{u muku obrnu u strategisku prednost. -Stigosmo, gospodine Predsedni~e! -glasno objavi uniformisani ko~ija{ trgnuv{i ga iz razmi{qawa.

3. NORA Kada dovr{i sa raspakivawem stvari, Nora se uputi u svoju sobicu na mansardi Me{trovi}eve vile. Sa prozora sobice video se vrt u kome su po~ele da pupoqe krupne, crvene ru`e. Dan je bio sun~an i u sobici dosta toplo tako da Nora skide svoj jelek od satena ukra{en bokeqskim vezom i ostade samo u tankoj svilenoj bluzi koja je ocrtavala wen lepo izvajani vrat i oblinu wenih malih ali jedrih grudi. Pred okruglim ogledalom iznad toaletnog stola uze da ~e{qa svoju gustu gotovo metar dugu kestewasto-crnu kosu i to je, kao i obi~no, primiri. Mrzela je duga putovawa: ose}ala se kao biqka koju istr`u iz jednog tla da bi je presadili u drugo, novo i nepoznato. Dva pisma iz nagomilane po{te bila su za wu. Jedno od sestre Marije iz Zadra a drugo iz Trsta, od najstarije sestre Tereze; sa jedva ~itqivih pe~ata na wima videlo se da je Terezino pismo putovalo gotovo mesec dana. Celo to pismo bilo je na italijanskim, izuzev pozdrava. 'Oprosti, moja Nora, {to ti tako dugo nisam pisala' ~itala je `udno. 'Ali imala sam te`ak poro|aj, sa carskim rezom. Ne brini, sve se svr{ilo dobro. Imamo sina, Vita.' Italianizinaro od 'Vitomira', zakqu~i ona. Tereza je najvi{e od sve tri sestre nasledila latinsku `icu od dede, doseqenika iz Barija. -Ja kao

najstarija trebala bi da se brinem o vama- bilo je dodato na kraju pisma. -Kao ono kad smo bili deca i kad su nam roditeqi bili jo{ `ivi. Ali ovako, daleko od vas, mogu samo da poku{am da ovim re~ima iska`em koliko mi bolno pada va{e odsustvo... I da se nadam da }emo se uskoro videti'. Kao ono kad smo bili deca, ponovi Nora u sebi a one slike joj ponovo izroni{e iz magle se}awa. Zajedno na terasi sa koje se video Kotorski zaliv i brodovi ukotvqeni u wemu, wih tri sestre, obuzete svojim lutkama. I opet, odmah zatim, one slike, stravi~ne, sa jedne samrtne posteqe i sa druge. Oboje u istoj sobi improvizovane bolnice-karantina za obolele od plu}ne kuge. Mogli su da se oproste od oca i majke samo sa prozora bolnice. Neodre|ene siluete u polumraku bolni~ke sobe, na posteqama pokrivenim belim ~ar{avima, bila su dva bi}a koja su im zna~ila sve na ovome svetu; nije mogla da razume tada da ih ta bi}a napu{taju za uvek. Marijino pismo bilo je kratko. Svi su dobro, mu` joj redovno pi{e iz Amerike. Deca rastu. 'Dva puta sam se spremala na put do tebe u Beograd, ali uvek se ne{to desi'. Tako mi, tri sestre, bez ikoga drugog na svetu, pomisli Nora setno. Otvorila je zatim svoju putnu torbu i prvo {to ugleda bio je akvarel Igala koji joj je toga leta posvetio Mirko, sin-jedinac Me{trovi}evih koji je studirao 'za slikara'. Jo{ od malih nogu u~ili su je da smatra Mirka bratom ro|enim; bili su nerazdvojni, sve dok u wemu nije preovladala `udwa za slikawem... Boje na akvarelu bile su sve`e i vibrantne a stenovita obala Igala zapquskivana talasima potseti je na bezbri`ne sun~ane dane i na lutawa sa Mirkom. Seti se kako su iz Herceg-Novog, gde su Me{trovi}i `iveli, i{li barkom u Wivice. Na povratku bilo se ve} zamra~ilo i Mirko joj je dao farol da ga prive`e na pramac. Ali kada je po{la prema pramcu barka se zaquqa a farol joj se iskliznuo iz ruku i pao u vodu. Oboje su se bili nagnuli preko ivice barke posmatraju}i kako farol, sa upaqenim fitiqem, roni u dubinu. Dok se nije pretvorio u jednu od zla}enih zvezdica koje su qeskale na dnu. Nora ga je pratila pogledom dok je tonuo, fascinirana. -Lo{ predznak -rekla je Vitu, a on je samo odmahnuo rukom i nasmejao se. Kad su se ono, pre dva dana, oprostili pred wen polazak za Beograd, Mirko joj je dugo zadr`ao ruku u svojoj. -Kako }u sam bez tebe, Sele? -govorio je. Ona je wemu govorila 'Brale'. Jo{ od vremena kada ju je porodica Me{trovi} bila usvojila posle nenadne smrti oba wena roditeqa. -Pa slikaj. Ti si sam odlu~io da treba da ostane{ kako bi pripremio izlo`bu u Beogradu -rekla mu je ona. Ja }u ti pomo}i da postavi{ slike tamo. -Kad do|em u Beograd naslika}u ti portret -obe}a Mirko i to ga je, o~igledno, umirilo -Boqe izaberi neku od onih lepih gospo|ica, napirlitanih i nafrakanih, koje si proletos crtao na hipodromu u Beogradu. Nisam ti ja za portet ovako crnpurasta i provincijana, moj Mirko. -Mnogo ti zna{ o tome -rekao joj je Mirko tada, ne bez prekora u glasu. Taj, ~inilo joj se isprva, bezna~ajni razgovor, ponavqao joj se u glavi u vi{e navrata dok je putovala sa Me{trovi}ima za Beograd. Ispri~ala je Ani o portretu, ali ona kao da nije pridavala tome neku va`nost. Portret? Pa {ta, ako to stvarno `eli... Nije primetila ispitiva~ki Anin pogled koji je usledio, kao da ju je videla novim o~ima.

Nora zatim ustade i skide sa zida obojenu fotografiju sa predstave Mocartove 'Otmice iz Seraja', sa likovima trbu{astih nema~kih peva~a maskiranih u Arape, i na weno mesto oka~i Mirkov akvarel Igala. Sobicu kao da zapahnu sve`ina morskog povetarca. A zatim uze da se presvla~i za odlazak u crkvu. Kada se Nora obukla i si{la niz stepenice u dnevnu sobu, Ana je bila potpuno spremna. Dogovarala se sa [tefikom o ru~ku koji su odlu~ili da prirede posle Mirkovog dolaska iz Herceg-Novog; on je ostao tamo pripremaj}i slike za izlo`bu u Beogradu. [ofer Niko ve} je dobio zadatak da donese te pozivnice iz {tamparije i da ih kasnije raznese ~lanovima porodice Me{trovi} koji su `iveli u Beogradu. Kad su Ana i Nora ve} bile na izlaznim vratima, [tefika se priseti: -Tra`io vas pre neki dan Dragan, va{ poznanik, muzi~ar, gospo|ice Nora. Rekao je da }e opet navratiti kada do|ete sa mora. Kada su iza{le na ulicu, Ana upita Noru: -Zar mi nisi rekla da si prekinula sa wim? -I prekinula sam, finito. Ali on eto ipak poku{ava -sle`e nehajno ramenima Nora. -Ustvari, najvi{e mi se dopadalo to kako svira na gitari. A i glas za pesmu mu je lep. Oti{le su pe{ice do ugla ulice i tamo uzele fijaker. Kowi trznu{e kad pu~e bi~ a zatim nastavi{e lakim kasom... Nije mogla da objasni sebi iznenadnu odbojnost koju je osetila prema Draganu posle one no}i ne{to pred odlazak sa Me{trovi}ima na letovawe, kada mu se bila gotovo prepustila. Ni jedan iole ozbiqan razlog nije imala za to. Pona{ao se korektno; ne kao neko ko pola`e kakvo pravo na wu zato {to je dozvolila par isuvi{e smelih poqubaca. Mora}u dobro da promislim o svemu tome odlu~i. Bile su gotovo same u crkvi na popodnevnoj misi, utonule u polutamu u kojoj su bqeskali plami~ci sve}a. Bosonoga figura svetoga Antuna od pozla}enog gipsa, u skromnoj mona{koj ode}i, uzdizala se nad oltarom. Ipak, te{ko sam zgre{ila te no}i sa Draganom, do{la sam bila do ivice nepovratnog, pomisli Nora. S mukom ugu{i uzdah kako ne bi uznemirila Anu, ali opazi da joj je pomajka bila duboko obuzeta molitvom ne obra}aju}i pa`wu na wu. I sa Mirkom su joj se pokadkad doga|ale ~udne stvari, seti se Nora; ~ak ni samoj sebi nije `elela da prizna to... Trenutci kada bi se otisnula niz struju bez kormila, kao {to se leptir prepu{ta zamasima vetra. Posle bi se kajala zbog tih trenutaka, ali su se oni, i protiv wene voqe, uplitali u nit wenog devoja~kog `ivota. Da je Mirko bio tada kraj mene i da me nije napustio, da nije oti{ao u Novi da slika, sve bi to bilo jednostavnije, zakqu~i Nora. -Gre{ila sam, padre. Bila sam razuzdana, u mislima. I nisam nastojala dovoqno da to suzbijem u sebi -{aputala je Nora posle pred zavesom ispovedaonice. -A onoga momka tvog, Dragana, jesi li ponovo videla? U~inilo joj se da joj je padre, kada mu je ono prvi put ispovedila taj svoj greh, zamerio i to {to Dragan nije bio katolik. Ako se ne pokaje{, prove{}e{ eone u vatri ~istili{ta, govorio joj je padre. -Nisam ga videla posle one no}i i ne `elim vi{e da ga vidim -re~e Nora. -Svevi{wi je hteo da se ipak zaustavi{ na granici ve}eg greha. Pet sve}a svetom Antunu i dvadeset molitvi pre~istoj Marija -nalo`i joj padre. Ana je zatim na oltaru pripalila svoje dve sve}e a Nora svojih pet. Obuhvativ{i pogledom plamenove stotinak upaqenih sve}a ispred oltara, Nora

pomisli: svaka od wih za ne~iji greh. O~igledno, bez kakvog greha nije se dalo `iveti. I u woj se za~e neo~ekivana, buntovna pomisao. Ne, nisam ja to ni{ta zgre{ila one no}i. Naprotiv. Da sam se prepustila Draganu sve bi sada bilo jednostavnije, jasnije, a posebno moja ose}awa prema Mirku. Pomisliv{i to tr`e se i pogleda Anu iskosa, kao da se poboja da je ona u stawu da joj pro~ita misli. Ali Ana je stajala kraj we o~igledno obuzeta sopstvenim brigama. Lice joj je kao i uvek bilo ozbiqno, tvrdog i, ~inilo se Nori, nepopustqivog izraza oko tankih usana. Nora odmah zatim uspe da ugu{i u sebi te buntovne tokove misli. Ana ju je jo{ kao malu bila vaspitala u katoli~kom duhu, u~e}i je kako da se bori sa isku{ewima. 'Sveta Marijo, milosti puna...' pro{apta ona. Iza{le su }utke iz crkve na bu~nu ulicu. Fijakera ni od korova a tramvaji prepuni qudi i `ena koji su se vra}ali sa posla. Odlu~i{e da pe{a~e i hodawe kao da olak{a teskobu u Norinim mislima. Tamo, u Boki, bilo je sve to jednostavnije, prisnije, mislila je nastoje}i da dr`i korak sa Anom. I bokeqski mladi}i bili su vi{e pa`qivi, udvorniji. Ili joj se, bar, tako ~inilo... Dragan je pre neke no}i, u snu punom bunila i tlapwi, poku{ao da je uzme na silu. Kad se probudila sva prestravqena u~ini joj se da je to ustvari bio Mirko. U se}awu joj iskrsnu ona stena blizu Wivica koju su zvali 'Devoj~in kamen'. Za to ime bila je vezana legenda o mladoj devojci koju je zaveo bogat momak iz Risna. Momka su zatim roditeqi poslali u Ameriku, a devojka se, prema legendi, bacila sa te stene u talase i ubila sebe i dete u utrobi. -A u mre`i mrtva le`i ribara starog k}i... -zapevu{ila je, podesiv{i svoj korak sa Anom.

4. SLIKAR I PESNIK U MANASTIRU SAVINA -Prehladi}e{ se, sine Mirko. Nismo vi{e u avgustu -progovori Angela, Anina sestra, svojim dobro mu poznatim uwkavim glasom, trgnuv{i ga iz misli o Nori odlasku i onome {to je ostalo u wemu posle dva meseca zajedni~kog letovawa u Hercegnovom. Angela je u{la u ateqe ne~ujno i, kao uvek, odevena u crninu. Za wu se pri~alo da se, jo{ kao {esnaestogodi{wa devojka, bila smrtno zaqubila u jednog mladog pomorca, o`ewenog i sa malim detetom, sa kojim se kri{om sastajala sve dok wegova `ena nije otkrila to i odmah zatim primorala mu`a da se presele iz Kotora za Dubrovnik. Pri~alo se da se zbog tog svog greha svakodnevno ispoveda i pali sve}e u crkvi, gde su samo ~asne sestre provodili vi{e vremena od we. Mirko je uzalud nastojao da na|e potvrdu te pri~e u Angelinim o~ima i u borama na wenom licu, ali se nikada nije mogao odlu~iti na to da je otvoreno upita o woj. Ostavio je ~etkicu i obukao sveter koji mu je donela Angela. Ona ni ne pogleda na platno pred wim. Od dana kad ga je zatekla kako slika jedan `enski akt, kojom prilikom se brzo prekrstila rekav{i: 'Oprosti bo`e m e n i gre{nici...', nije ga pitala o wegovom radu. Angela je bila nepoverqiva prema svakom izvan porodice, `ivela povu~eno izlaze}i samo u crkvu i na pijacu, a dane

provodila u brizi oko ku}e, nadzoru nad poslugom i u ~itawu kwiga o `ivotu svetaca koje su joj poznati donosili sa putovawa u Italiju. Mirkov ateqe bio je u ku}i u Herceg Novog koju su Ana i Angela nasledile od oca, juvelira i trgovca metalnom galanterijom. Wega je Mirko dobro zapamtio, izme|u ostalog po tome {to mu je kad god bi u{ao u radwu davao sitni{ za slatki{e; a posebno po tome kako je onim svojim {kiqavim od uveli~avaju}eg stakla okom bacao pogled na `enskadiju koja je donoslila svoje satove i nakit na opravku. Najpre bi zacenio visoko, a kada bi one po~ele sa 'Ajme, {jor Luka, pa za to bi se moglo novo kupiti...!' spu{tao cenu, da bi na kraju po kojoj od wih rekao: 'Moglo bi i bez para, siworina, ako se nas dvoje dobro nagodimo...'. Ku}a sa Mirkovim ateqeom bila je nedaleko od 'ka{tela' - tvr|ave za koji su jedni tvrdili da su je podigli {panski moreplovci a drugi da je bila sazidana za odbranu od Francuske invazije za vreme Napoleona. Sa terase ispred ateqea videlo se more, sve do ulaza u Bokeqski zaliv, a nazirala su se i oniska brda iznad Igala preko kojih se uspiwao put za Gru`. Iza tih brda bilo je otvoreno more i Mirko se je u vi{e navrata lomatao preko kamewara tamo da bi, akvarelom, uhvatio efekat razbijawa talasa sa otvorenog mora o stene na obali. Tu nedavno je, u malom zatonu izme|u stewa, na{ao ostatke razbijene ribarske barke napu{tene ko zna kad od posade o kojoj se vi{e nije znalo ni{ta. Raspitivao se o tome u bokeqskoj pomorskoj postaji, ali bez rezultata. Samo su mu obe}ali da }e pisati u Dubrovnik i u Bar o toj barci. Mirkov pogled odluta do crnog piana u uglu ateqea i do stolice na kojoj je obi~avala da se smesti Nora sviraju}i svoje sonatine dok je on slikao. Na woj svojstven na~in, kao da lebdi, iza{la bi posle toga iz ateqea a zatim odlepr{ala u vrt ili u kuhiwu. Nikada ga nije prekidala u radu izuzev ako je on sam ne bi pozvao. Na poklopcu pijana bila je wihova uramqena fotografija, ~iju kopiju su imali i u salonu kraj gramofona u Beogradu, sa Anom i Angelom u pozadini,. Bila je snimqena za vreme posete Ulciwu ima tome par godina. Dr`ali su se za ruke, kako su to ~esto ~inili tokom zajedni~kog detiwstva. On sav obuzet wom, a Nora sa pogledom upravqenim na pu~inu; krajeve svilenog {ala oko wenog vrata nosio je maestral. Kao da je jo{ sada ose}ao toplinu Norinog dlana i blagi dodir vlasi wene duge tamno kestewaste kose na obrazu. Umo~i ~istu ~etku u razre|iva~ i uze da skida nanose boje koji su predstavqali penu{avu morsku vodu na slici. Ima nekoliko dana kako je poku{avao da naslika ostatke one razlupane barke me|u stenama, preko kojih se prelivala pena talasa. Ali slika je sve vi{e tonula u narativno dok je nastojao da sugerira prisustvo nepoznatih ribara iza polomqenih stakala kabine dopola ispuwene morskom vodom. Ili su, ipak, uspeli da se spasu? Mora da su poskakali u more jo{ dok se barka lomila, jedan po jedan. Mirku se ~inilo da vidi wihove o~i ispuwene u`asom, otvorena usta puna vode u gr~u za vazduhom, mokre pramenove kose. Da li bi i{li u mornare da su znali da }e pre`iveti brodolom? -pitao se Mirko. Verovatno bi, jer svaki pomorac veruje u svoju sretnu zvezdu. @udwa za morem u stawu je da nadja~a sve ostalo. To dodirnu, ko zna po koji put, ono pitawe duboko zaprto u wemu gotovo od prvog dana kad je stao pred prazno platno: da li bi nastavio da slika kada bi unapred znao da ne}e mo}i potpuno da iska`e svoju viziju mora i stena na obali? Ili blagost Norinog lika, sa krupnim o~ima i iskri~avim `arom u zenicama boje roga~a?

Odlu~i da ostavi slikawe i da ode u bife na molu gde se dogovorio da se na|e sa Savom. Pokupi crte`e koje je bio napravio za Savove pesme i uputi se stazom kroz vrt. -Pitao Baldo da li mo`e da potkre{e oleandere ispod terase -re~e mu Angela koja je otsecala ru`e, crvene i krupne, za trpezariski sto. -Mo`e, mo`e. Samo neka ne dira u one nasade maslina dok ne zavr{im da ih slikam -odgovori joj Mirko, znaju}i da je pitala vi{e reda radi; bio je obi~aj da se mu{ka glava pita pre bilo kakvih radova u ku}i. Silaze}i niz duga~ko stepeni{te prema pristanu, Mirko oseti vow na ribu koji je dopirao iz male ribarnice na uglu. Zastade, po obi~aju, da pogleda ulov od toga dana izlo`en na drvenoj tezgi. Bila je tu, kao i uvek, puna ko{ara srdela. Uz to podosta ligwi, lonac crnih mu{ula i velika crvena kerna sa izbuqenim o~ima kao da jo{ uvek poku{ava da pre`ivi svoju zlu sudbinu gutaju}i vazduh. -Odnesi je gore do Angele -re~e Mirko vlasniku ribarnice, pokazuju}i prstom na kernu. Nije ni upitao za cenu, znao je da }e se vlasnik ve} nagoditi sa Angelom. U bifeu ga do~eka kakafonija glasova i smeha. Mirko se pridru`i grupi mladi}a za {ankom, me|u kojima se isticala Ro|ina glava pokrivena ~upercima neo~e{qane kose. -I ba{ si je video? -pitao je vlasnik bifea Ro|u, o~igledno sa namerom da i Mirko to ~uje. -Tako ko' {to ti vidim ~elo -re~e Ro|o naceriv{i se. -E, ova ti ba{ vredi, ba{ ga uporedi... -tap{ali su mladi}i Ro|u po ramenima smeju}i se, a on sav sijao, polaskan. Ro|o je bio u ko{uqi iz ~ijeg su rukava ispadali goli lakatovi a kolena mu provirivala iz istawenih pantalona od sivog vojni~kog platna. Provodio je no}i u radionici za opravku barki kraj pristana a preko dana bi zara|ivao po koju crkavicu prenose}i bale sa robom sa brodi}a i ~amaca do trgovina ili do hotela, uz stepeni{te na stradun. Besposlena mla|arija zabavqala se prave}i {ale, ne uvek bezazlene, na wegov ra~un. -Hajde pri~aj, bolan. Ali ta~no kako je bilo -podsticali su ga. -[ta tu da se pri~a -odmahnu Ro|o rukom, ali o~igledno polaskan time da je centar pa`we. -Sino}, dole ispred radionice, do{la Mare. Ja, da izvinete, ba{ uzeo da krpim ove moje pantalone pa me zatekla u ga}ama. -Jel' istina da je nikad nisi video? -pitala me ona. -Ovoga mi vina, ona po~ela prva o tome... [to to nisam video, jadna? -pitam ja. -Pa, bolan, onu `ensku stvar -re~e ona. Ba{ tako... -I nisam, vala -ka`em ja. -Pa ho}e{ li da je vidi{? -pitala me. Ja bi i ne bi, do{'o mi neki sram. Koliko da{ da ti je poka`em? upita ona. -Pa, evo, imam dinar -rekoh. -Jutros ga zaradih nose}i buri}e s pivom uz stepenice gore u hotel. -I pokazala ti? -zagraja{e mladi}i. -Prvo je uzela dinar... A onda podigla sukwu, ga}ice nije ni imala -re~e Ro|o. -Videh crno, ~upavo, kao pti~je gnezdo izme|u nogu. Ali ne ba{ dobro, smrkavalo se. Opet svi prsnu{e u smeh. Reko{e Mirku, postrance, da su bili nagovorili Maru da Ro|i u~ini takvu ponudu sa obe}awem da }e ga posle presaldumiti da se pri`eni sa wom. Ona je bila priprosta du{a, pomalo blentava, ali vredna i dobra kao leb ~ista~ica lu~ke postaje i pristana. Mladi}e koji su se vrzmali po pristanu oko barki ili o~ekuju}i trabakule iz Boke i Bara ne bi li uhvatli kakav posli}, zvala je 'mladi gospari'.

-E, pa sad kad si je video, nema{ kud, moj Ro|o. Treba da misli{ na `enidbu sa Marom -re~e jedan od mladi}a. Ostali zagraja{e uglas. 'Da se `eni{, nego {ta! Oli ti se ne svi|a Mara?' -Ne ba{ da mi se ne svi|a... Nego kud }u, jadan, da se `enim kad ni {tenaru nemam da se zaklonim od ki{e. Ide zima i belaj... -Ja }u ti iznajmiti onu {upu dole kod tunela -javi se Milo, vlasnik trabakule koja je slu`ila za ribolov i prevoz kamena za poja~avawe branika na pristanu. -Plati}e{ mi ispoma`u}i na trabakuli. I kum }u da ti budem ako ho}e{. Mladi}i za {ankom opet zagraja{e: 'Da se utvrdi dan, jo{ no}aske!'. Dogovori{e se da zadu`e vlasnika bifea da razgovara sa Marom, jer je Ro|o uporno odbijao da prozbori sa wom re~ o tome sam - iz straha da ga ne ismeje. Vrata bifea se otvori{e i u|e Savo ogrnut crnom pelerinom. Bio je nevelik rastom ali vi`qast, tmastog lica i o{trog pogleda, sa bujnom crnom kosom koja je isticala wegov orlovski nos i brkove. Bilo mu je trideset godina ali su mu svi davali vi{e, sve do ~etrdeset. U wegovom dr`awu i pogledu ogledala se ~udna neka ozbiqnost, a i poezija mu je bila takva. Tvrde re~i i stihovi kao odbijeni od Lov}enskih stena. -[to su to opet smislili? -upita Savo Mirka baciv{i pogled na bu~nu grupu mladih. -Ho}e da `ene Ro|u. -re~e Mirko i ispri~a mu o onome sa Marom sino}. -Besposlen pop jari}e krsti -zakqu~i Savo. -Ali i {to bi drugo uzimu ov|e, u ovoj `abokre~ini... Ti ne ode za Beograd sa tvojima? -Ostao sam da slikam jo{ malo, a onda }u i ja tamo -re~e Mirko. -Zna{ li da muku mu~im sa onom slikom nasukale barke. -To ti je, bolan, tema za pesmu... Nego, ako `eli{, hajde sa mnom do manastira. Poma`em im oko sre|ivawa biblioteke i nikad ne fali pr{uta i ~a{a vina. Do manastira Savine moglo se i}i putem iznad ka{tela, ali oni se uputi{e stazom koja je vodila preko stewa iznad, sada ve} puste, pla`e. -Pitao si me pre neki dan za ilustracije tvoje kwige pesama. Pro~itao sam ih sve -re~e Mirko. -Prihvata{ li se toga? -`ivnu Savo. -Pogledaj, ve} sam napravio crte`e za neke od pesama. Seli su na ogradu od grubo tesanog kamena kraj staze ispod koje je stenovita padina dopirala do mora. Ve~erwi povetarac duvao je sada iz pravca Lov}ena. ^uo se {um talasa odozdo, iz vododerine; nadolazili su i vrtlo`ili se oko podlokanih gromadni stena. Jato galebova doletalo je iz pravca Veriga. U daqini, osvetqen crvenkastom krunom zalaze}eg sunca, nazirao se vrh Lov}ena. Sem ribara obuzetih lovom u ~amcima sa podignutim veslima, nije se videla ni `iva du{a u tom veli~anstvenom predelu predve~erja. Savo je }utke razgledao crte`e: oblaci no{eni vetrom iznad planinske litice; rascvetalo divqe rastiwe kraj puta; mre`e razapete da se su{e na pla`i kraj stare barke sa dnom nagore; prilika devojke na balkonu kamene jednospratnice kraj pristani{ta; kiparisi kraj vojni~kog grobi{ta... 'Samo grobi{te i kiparisi na stra`i. Neznani vojnici, neznane o~i za wima pla~u.

Ni ime im ne ostade urezano u kamen.' Savo izgovori te svoje stihove polako, kao da ih upli}e u crte` grobi{ta. -Ne znam kako da ti se zahvalim, Mirko. Razume}e{ da od tog posla nema }ara -dodade. Mirko samo odmahnu rukom. A zatim re~e: -Mislim da mogu od originala da napravim grafi~ki kutak izlo`be u Beogradu, tvoji stihovi bi}e im legende... Nadam se da }e{ mo}i da do|e{ na otvarawe -pozva ga. Kada zavr{i{e sa pregledawem crte`a, Mirko primeti: -Osim one o devojci na balkonu koja i{~ekuje brod sa svojim mornarom, nijedna od pesama nije ti qubavna. Pa i ta o devojci, vi{e je o moru i mornarima... Savo ga pogleda, a u o~ima mu se javi podsme{qiva iskra: -Qubavne pesme su za sawalice, mladi}u. Moji br|ani iz ovih krajeva `ive na tvrdom tlu, tvrdokorni su kao kremen. I `ene su im takve, svi|a im se {to je mu{ko u ~oveku koga `ele... Dok sam bio na onim mojim nedovr{enim studijama bogoslovije u Beogradu do{la mi je do ruku kwiga sa stihovima indiskog pesnika Tagore. Poezija ~ula, qubav puti, to ti je {to ja ose}am prema `enama... -govorio je Savo. Pesnikove nevoqe sa `enama bile su predmet ~estih pri~a. Govorilo se da je za dlaku izbegao metak jednog prevarenog Ni{lije, ~ija je `ena bila na bawskom le~ewu u Igalu, kao i da mu je podu`i o`iqak iznad oka ostao kao uspomena od no`a jedne devojke iz Podgorice koja je uzalud nastojala da svoju qubavnu vezu sa wim potvrdi u crkvi. Mirko pomisli na Noru. Qubav puti? -pitao se. Znao je da ga ona voli, vi{e nego bilo kog drugog na svetu, sama mu je to toliko puta rekla. Ali nije bio siguran da je u tome bilo {to vi{e od sestrinske qubavi. Uprkos onim dugim trenutcima nasamo kad bi se dr`ali za ruke nemi od sre}e {to su zajedno, uprkos lepr{avim poqupcima koje bi pokadkad izmewali u tami predve~erja, na terasi ispred ateqea. A i ti poqupci su se proredili u posledwe vreme, od kako je Nora bila do{la iz Beograda na letovawe; postali su bili kra}i i mawe intimni. Sama mu je rekla da je u Beogradu upoznala nekog, jednog muzi~ara. Trenutci intimnosti me|u wima, prise}ao se Mirko, potpuno su bili prestali od onog dana po~etkom avgusta kada je dok su ronili zajedno u potrazi za {koqkama 'pala{turama' ~vrsto obuhvatio Norin struk i osetio na svojim prsima wene grudi, nabubrele ispod kostima. Jedno vreme ostali su tako, plivaju}i zajedno pod vodom, a onda se ona naglim trzajem izvila i udaqila od wega. Posle, dok su le`ali na pesku pla`e, pod vrelim letwim suncem, Mirko je bio kao u bunilu. Za`eleo je da ponovo obuhvati Noru oko struka, da je privije opet ~vrsto na grudi; naslu}uju}i, istovremeno, kako se wegova ranija ose}awa u pogledu Nore, bratska qubav koja ih je vezivala jo{ od zajedni~ki provedenog detiwstva, raspliwavaju i mewaju iz korena. @udnim pogledom pratio je oval wenih butina, obline struka i bedara, krhku liniju wenog vrata, zaustaviv{i se na nabubrelim usnama. Ona se izvila i okrenula mu le|a, kao da be`i od wegovog pogleda. Ili je tek `elela da zakloni lice od sunca? Znao je samo da je posle toga me|u wima iskrslo niz neizre~enih pitawa na koja je bilo te{ko na}i

odgovor. Mo`da sam zbog toga, zbog svih tih nemih pitawa, za`eleo da slikam wen portret? -pomisli Mirko. -Otplovio si nekud, mornaru sawalice -re~e Savo uz onaj svoj osmeh u oku. Ve} je bilo po~elo da se smra~uje i Mirko, bez re~i, pokupi svoje crte`e. Krenu{e }utke za Savinu, stazom natopqenom mirisom ~etinara. Onaj ve~erwi povetarac jo{ vi{e oja~a i uskoro su mogli videti kako se vrh Lov}ena svetluca od muwa. -Bi}e ki{e -re~e Savo dok je velikom gvozdenom alkom kucao na manastirska vrata. U manastiru do~eka ih svetlost sve}a; odblesci plamenova igrali su po licima Svetog Save i drugih svetaca, kao i ktitora, islikanih po zidovima. U jednom uglu Mirko zastade pred drvenom figurom koja je predstavqala Hrista na krstu, za koga su me{tani verovali da ima nadzemaqsku mo}. Figura kao da o`ive obasjana za trenutak posledwim zracima sunca na zalasku koji su dopirali kroz mali okrugli prozor blizu tavanice. Hristovo lice odra`avalo je duboku patwu; ne samo fizi~ki bol od rana na rukama i nogama koji su sugerirali renesansni slikari 'Pieta'. Na{a pravoslavna religija zasnovana je na kultu patwe i stradawa ali i bunta protiv nepravde, osvete za uvredu, pomisli Mirko. Otac me je od detiwstva vaspitavao u tom duhu... Wegovu majku Anu su, me|utim, jo{ od malih nogu weni u~ili da je vera stvar borbe sa ku{wom i da je u tome su{tina qudskog moralnog lika... Ana nikada ne bi odobrila na{u vezu, zakqu~i on. Pomozi mi da to {to ose}am objasnim Nori kako treba, da ona to razume kako treba, zamoli Mirko drvenu figuru pred sobom, koja je sada ve} bila u polusenci, obasjana samo sve}ama, jer se napoqu iznenada i gotovo bez prelaza potpuno smra~ilo. I pomozi da Ana ubla`i svoj strogi moralni sud o nama, kad jednom bude saznala istinu. Sna`ni udar vetra iz pravca Lov}ena povi kro{we maslinovog drve}a u vrtu iznad manastira. Mirko ode do biblioteke, gde je Savo bio udubqen u stare rukopise. -Izgleda da }e oluja -re~e Mirko. -Ja moram da se vratim u Novi, a ti kako ho}e{. Prve kapi ki{e zadobova{e po staklu prozora. -Kud }e{ po ovom kijametu, bolan. Boqe ostani dok ovo pro|e -re~e Savo. -Nisam ni{ta rekao Angeli, presvisnu}e od brige -odmahnu glavom Mirko. Jedan od kalu|era donese mu mrku suknenu ki{nu kabanicu, od onih koje nose kalu|eri kad putuju po selima ujesen. Mirko se dobro ogrnu kabanicom, navu~e kapuqa~u na ~elo i iza|e kroz kapiju manastira u ki{u. Jedva je nazirao kuda gazi i na prvom ukr{tawu puta zastade, izgubqen u sad ve} gotovo potpunom mraku. Ako nastavim sasvim levo, mogu da sletim pravo u talase, pomisli. A put nadesno vodio je u brda. Zgromi}e me tamo, pomisli, posmatraju}i kako se muwe ukr{taju iznad vrhova kiparisa. -Kuda ste se uputili, o~e? -upita ga glas iz tame, a odmah zatim uspe da razazna `andarma Ostoju, visokog br|anina u uniformi, sa pu{kom na ramenu. -A ti li si to, Mirko Me{trovi}u. Da se nisi, bolan, zakalu|erio? -upita Ostoja. -Dobro te sretoh, Ostoja... Zatekao me kijamet pa mi kalu|eri dali ogrta~. -Ja }u napred a ti za mnom -re~e Ostoja i zakora~i u mrak. Bio je krakat, brz u hodu, i Mirko je imao muke da ga prati. Ki{a je sada ve} padala pquskom, no{ena vetrom. U dva navrata Mirko se saplete preko korena drve}a gube}i ravnote`u ali se odr`a na nogama. Ki{a zako{ena vetrom

{ibala ga je po licu uprkos kapuqa~i. Negde u blizini ka{tela zastado{e u zavetrini da odahnu. -Kad ovo pro|e, ve} od sutra rano, ima da zahladni -re~e Ostoja. -A onda zbogom leto, do slede}e godine. Kad su stigli do ku}e Angela im otvori vrata sva izbezumqena. 'Kuda te, da mu ime ne pomenem, odnese po ovom neveremenu!' -uwkala je sva ustreptala od zebwe. -Ostoja mi pomogao da na|em put od manastira po ovoj ki{urini -re~e Mirko.. -Hvala ti, Ostoja, ko rodu ro|enom -re~e Angela, sada ve} smirenije. -Hajde u|i, na ~a{icu loze. Da se zagreje{. Ostoja joj zahvali ali ne prihvati: -Moram dole do postaje, gospo|a Angela... na du`nosti sam. Angela odnese onu kabanicu u kuhiwu da se su{i. Odmah zatim donela je Mirku suvu preobuku i {oqu ~aja. Kad ona iza|e iz ateqea Mirko se pribli`i prozoru i pogleda na terasu po kojoj je vetar nosio po~upano cve}e, li{}e i po koju granu otrgnutu sa nasada maslina u ba{ti. U tom sevnu i zagrme negde oko Veriga. Odjek grmqavine odbijao se od bokeqskih brda kao da tu~e artiqerija. U staklu prozora, mokrom od ki{e, u~ini mu se da vidi Norino lice, wene krupne tamno kestewaste o~i, usne kao da bi da mu ka`u ne{to. Ali slede}i nalet ki{e no{ene vetrom izbrisa wen lik.

5. U SENCI KONKORDATA Mitra iznenadi poziv poslanika Pavla Me{trovi}a: 'na ve~eru u krugu ~lanova porodice koji `ive u Prestonici, a u ~ast na{eg sina Mirka i wegove diplome na Akademiji likovnih umetnosti' -kako je to bilo napisano. U napomeni, dopisanoj na kraju pozivnice o~igledno od strane poslanika Me{trovi}a li~no, stajalo je: 'Vidi ako mo`e{ da sazna{ adresu Trifuna, sina Pera klesara koji treba da je negde u gradu'. Onog Trifuna koji je pred veliki rat oti{ao u Lojdovu trgova~ku mornaricu privu~en morem i brodovima, priseti se Mitar svog nekada{weg drugara iz ribolova po Bokeqskom zalivu. [ta taj treba da tra`i u Beogradu? Dolazak {ofera Nika koji mu je doneo tu pozivnicu, sa svojim slu`benim ka~ketu na glavi i za volanom crne limuzine, izazva neku vrstu senzacije u studentskom domu gde je Mitar delio sobu sa jo{ tri studenta. -Ro|ak mi jeste. Ali smo {to se ti~e politike u dva tabora -objasni Mitar na zadirkivawa kolega; svi listom sinova skromnih porodica iz nerazvijenih pokrajina Kraqevine koji su morali, kao i Mitar, da se la}aju bilo kakvog posla izvan ~asova na univerzitetu kako bi mogli da plate tro{kove sme{taja u domu i ishrane u studentskoj menzi. Jo{ od prvih nedeqa kada je do{ao u Prestonicu na studije prava Mitar je, daleko vi{e nego dole u rodnom kraju, imao prilike da se uveri o tome kako studenti iz siroma{nijih porodica moraju mukotrpnim radom i odricawima da se izbore za opstanak na fakultetu - ne{to {to je onima iz imu}nijih krugova

padalo kao zrela kru{ka sa grane. Takva nejednakost na samom startu `ivotne utakmice u~inila je da se opredeli za one studentske struje koje nisu prihvatale dru{tveni poredak kao bogomdani, uvereni da se borbom za boqe uslove studija stvari mogu, ako ne izmeniti u korenu, ono bar poboq{ati. Toga dana bio je zakazan susret sa studentima ekonomije na Kalemegdanu. Ali na putu tamo Mitrovu pa`wu privu~e bu~na povorka koja je prolazila Knez Mihajlovom ulicom na ~elu sa grupom bradatih sve{tenika u crnim mantijama. Jedan od wih, na samom pro~equ, visoka starina potpuno sede kose i brade razdrqi mantiju na grudima i doviknu odredu `andarma sa pu{kom na gotovs koji prepre~i put povorke: -Pucajte maj~ini sinovi! Ali nema nikoga ko mo`e ubiti u nama pravoslavqe... -Dole Konkordat! Nedamo pravoslavni kalendar! -prihvati gomila. Onaj sedi sve{tenik krenu prema stroju `andarma podigav{i obema rukama visoko uvis veliki posrebreni krst; pra}en sna`nim ~ovekom opasanim plavom keceqom koji je mahao obu}arskim {ilom iznad glave. Za wima se tiskala grupa u~enika iz obli`we gimnazije koji su zajedno sa profesorom veronauke napustili ~as da bi se pridru`ili demonstrantima. Komandir `andarmeriskog odreda, omawi `ustri poru~nik, pokaza znakom ruke svojim `andarmima da spuste pu{ke {to bi pozdravqeno gromoglasnim aplauzima i povicima odobravawa. Svuda iz okolnih radwi, radionica i kancelarija dotr~avali su mu{karci i `ene sve dok povorka ne naraste na par hiqada qudi. Odnekud se pojavi{e srpske i crkvene zastave, a grupa studenata filozofskog fakulteta pridru`i se povorci sa velikom grotesknom lutkom Nikole Pa{i}a improvizovanom od stare ode}e napuwene slamom i sa turbanom na glavi - u znak protesta protiv wegovih najnovijih pregovora za obrazovawe nove jugoslovenske vlade sastavqene od radikala i od predstavnika nacionalisti~kih verskih pokreta. Povorka zatim okrenu u pravcu Narodnog pozori{tu. Mitar prepoznade na ode}i jednog mladog ~oveka u povorci oznake studenta bogoslovije i priupita ga o razlogu protesta. On mu objasni da se ponovo pojavio jedan vladin nacrt konkordata sa Vatikanom u kome se, prema wemu, Katoli~ka crkva stavqa u privilegisani polo`aj u zemqi a dan rimske Nove godine i neki praznici, posebno Bo`i}, usled reforme kalendara podi`u na stepen op{te-dr`avnih praznika. Opet nam zapadwaci poku{avaju da sole pamet i da nas u~e kojim prstima treba da se krstimo! -sevnu{e wegove o~i. U pogledu tog bogoslova Mitar prepoznade skrivenu vatru, sli~nu onome koju je vi|ao u o~ima ponekih od govornika na studentskim skupovima, a posebno onih koji su uspevali da zapale masu prisutnih. Mitar odlu~i da se pridru`i tom bogoslovu u povorci koja je postajala sve brojnija i bu~nija, poput morskog talasa hrawenog silinom bure. Kad sti`e do Narodnog pozori{ta, povorka se suo~i sa bataqonom `andarma sa {lemovima na glavi kojima se uskoro prikqu~i odred wihove kowi~ke ~ete. Bataqon zauze pozicije oko ulaza u Pozori{te a kowanici se svrsta{e u kordon sa golim sabqama u rukama; da brane okupqenoj masi prilaz obli`wem parku koji se produ`avao u strmu Francusku ulicu. Povorka se zaustavi a u mno{tvu qudi oseti se kome{awe i neodlu~nost. Me|utim to potraja samo za par trenutaka jer ista ona visoka starina u crnoj mantiji opet podi`e svoj posrebreni krst koji zasija na suncu, visoko iznad glava u~esnika povorke. On krenu tako, nose}i taj svoj krst u uzdignutim rukama, pravo me|u kowanike. Wihovi kowi se prope{e i izgledalo je da }e ga pogaziti

kopitama - me|utim odmah zatim ustuknu{e i starac otvori izme|u wih bre{u u koju pokuqa{e oni studenti sa Pa{i}evom lutkom, a za wima i ostali u povorci. Studenti udari{e u trk jer su oni `andarmi na kowima poku{avali da im prepre~e prilaz u park udaraju}i pendrecima i sabqama pqo{timice. Dok se masa demonstranata nezadr`ivo {irila po parku me{aju}i se sa sada ve} potpuno bespomo}mim `andarmima, oni studenti okupi{e se na prilazu u Farancusku ulicu i zapali{e Pa{i}evu lutku. Nedaleko od wih bila su dvoja {pediterska kola do vrha natovarena lubenicama za prodaju na Bajlonovoj pijaci. Wihovi ko~ija{i pritego{e dizgine prepla{enim kowima ali se oni prope{e i povuko{e prema strmoj ulicu ka Dunavu. U~esnici povorke sklawali su se pred wima u skokovima, a Mitar vide kako to~kovi prvog {peditera zaka~i{e ivicu trotoara i kako se on odmah zatim zanese ustranu. Ko~ija{ drugog {peditera uspe da obuzda svog kowa i da izbegne sudar ali se, zbog naglog zaustavqawa, i wegova kola iskrenu{e... Po trotoaru i po kaldrmi strme ulice zakotrqa{e se krupne zelenkaste lubenice, rasprskavaju}i se u crvenim kao krv praskovima. Neke od lubenica ipak pre`ive{e kotrqaju}i se nadole, sve do trga pred Bajlonovom pijacom, gde najzad postado{e plen musave de~urlije. -[ta sve u~ini onaj starina! -dobaci Mitar bogoslovu sa divqewem u glasu. -Zar nisi video kako su se oni kowanici uklawali pred wim kao pred Ilijom gromovnikom i kako je wegov krst zasijao kao omen? -blesnu{e o~i mladog bogoslova koji uze da se ubrzano krsti. Usred najve}e gu`ve bio je novinar Bra{anac sa foto-reporterom 'Ve~eri' koji je sevao blicevima. Mitar se udaqi od wih; nije mario za besplatnu reklamu. -Dole konkordat! Ne}emo tu|i kalendar! -za~u se ponovo iz mase qudi, a oni sredwo{kolci, predvo|eni profesorom veronauke, zapeva{e skladno: 'Uskliknimo s qubavqu, svetitequ Savi...' -pesmu koju prihvati{e svi prisutni. Tako bogatu trpezu po bokeqski znala je da pripremi samo Ana, priznade u sebi Pavle Me{trovi}. Bila je nenadma{na u tome. Sto u uglu trpezarije bio je prekriven izvezenim stolwakom iz Risna, a po wemu pore|ane staklene zdele sa suvim smokvama, naranxama, roga~ima i raspolovqenim crvenkastim narovima. Bilo je tu i raznih vrsta sira na tawirima od porcelana sa bokeqskim motivima, uz par trskom opletenih boca punih rumenog vina. Niko je slu`io pristigle goste sa lozova~om u kristalnim venecijanskim ~a{icama, kupqenim u nekoj dubrova~koj antikvarnici, uz kri{ke bokeqske pr{ute i dimqenog sira koje je Mirko doneo sa sobom kada je doputovao iz Novog. -Ana, mora{ jednom da do|e{ kod nas i pomogne{ mi da pripremim ribqu ve~eru po bokeqski -re~e Vlado, brat Pavla Me{trovi}a, diplomata od karijere. -Obe}ao sam tu ve~eru nekim ambasadorima koji su bili dole u poseti i probali na{u kuhiwu. Ka`u da je mediteranska dijeta postaje zaraza u Evropi. -Pa da me tako posvadi{ sa tvojom Persom -re~e Ana. -Ja ne marim -ume{a se Vladova supruga Persa, ote`u}i po pre~anski. Naprotiv. I meni dosadi jesti svaki dan paprika{e i {trudle. Da me ne ~uje va{a [tefika. -^ujem, ~ujem! -javi se [tefika, Buwevka iz Sombora, unose}i kabli} sa brodetom, pripremqenim pod strogim Aninim nadzorom. -Ali ne marim. Wene re~i i grimasa kojom ih proprati izazva{e smeh za trpezariskim stolom gde su se gosti ve} bili razmestili prema sopstvenoj `eqi. Taj laki razgovor kao da je pogodovao dobrom raspolo`ewu za stolom, koje se povisi sa

prvom ~a{om vina. Pavle, Anin brati}, omalen, puna~ki pedesetogodi{wak, koji je radio u Prestonici kao predstavnik jedne bokeqske pomorske firme, pobuni se: -Ja u`ivam u pre~anskoj kuhiwi. A i nikad mi dosta }evap~i}a. -A ti, |eti}u? -upita Pavle Me{trovi} Mitra, studenta prava iz Boke, sa kojim je bio bliski rod po maj~inoj liniji. -Za mene i ~orbast pasuq sa slaninom je poslastica. Radne mase nemaju ni hleba da jedu, bolan ne bio -prozbori Mitar. Pavle Me{trovi} je i o~ekivao jedan takav odgovor. On je uvek nastojao da mu svi pozvanici u~estvuju u razgovoru, bez obzira na osetqivost teme. Osim toga u`ivao je da pecka ali je znao i kako da otrpi {alu na sopstveni ra~un. Nije bio od onih zatvorenih u sebe politi~ara koji razgovaraju kao da igraju poker. -I, po tebi, jedino re{ewe je svetska revolucija? -upita ga Vlado Me{trovi}. -Svetska ili na{a, balkanska, to ve} nije va`no -odgovori Mitar. -Do{lo je vreme velikih promena. -Neki pomorci koji su nedavno plovili za Odesu pri~ali cu mi da u Rusiji vlada glad. Nudili im prstewe, ikone, ~ak i `enske iz dobrih ku}a, da proste prisutne dame, za konzerve hrane -re~e Anin brati} Pavle. -Pravo je ~udo da su pre`iveli zapadnu vojnu intervenciju i da mogu da podnesu blokadu kapitalista -re~e Mitar dodav{i, ne bez sarkazma u glasu: -I ovde }e me~ka da zaigra. Tu skoro sam bio na demonstracijama protiv Konkordata u parku kod Narodnog pozori{ta i video kako goloruki narod preovladava ~itave odrede policajaca. Ana se prekrsti i pro{aputa, vi{e kao za sebe: 'Sa~uvaj nas i zakloni Majko bo`ja'. -Govoriolo se o tome i u Skup{tini -oglasi se Pavle Me{trovi}. -Izgleda da }e vlada biti prinu|ena da opet povu~e onaj nacrt o Konkordatu. Malo je trebalo da bukne cela Prestonica kada su se usred mase demonstranata obrele one starine kalu|eri sa bradom i sa krstovima u rukama. -Ti, bolan, ni u Boga ne veruje{? -obrati se Nora Mitru. Ali pre nego {to je Mitar uspeo da se sabere i da joj ne{to odgovori, obrati mu se opet Pavle Me{trovi}: -Saznade li {to o Trifunu Perovom? -Na univerzitetu sigurno nije -re~e Mitar. -Ostalo mi da se raspitam dole, na pristani{tu. -Neko mi re~e da ga je video na Terazijama kako prodaje naranxe... Imam jedan dobar posao za wega. Nora ustade i pribli`i se gramofonu koji je stajao na malom stolu u uglu sobe. -Boqe da ~ujemo muziku... -govorila je navijaju}i mehanizam gramofona. Bila je obu~ena u duboko dekoltovanu, duga~ku plavu haqinu koja je isticala wen visoki vrat, bujnost wene kose rasute preko ramena i krhkost wenog struka. Pokreti wenih ruku i prstiju bili su delikatni ali izvanredno spretni. U magnovewu, Ana kao da shvati zbog ~ega Mirko `eli da joj naslika portet. A ako je me|u wima otpo~elo ne{to vi{e? -pomisli ona sa zebwom. To ne mo`e biti, ne sme -~vrsto odlu~i Ana u sebi podigav{i pogled prema Mirku, udubqenom u razgovor sa Mitrom o prilikama na Beogradskom univerzitetu.

Nora podi`e ru~ku aparata i spusti je na plo~u. Za~u se prili~no glasno grebawe igle i pucketawe, a zatim hor: 'Ajme meni, majko moja...' -Slu{ajte sada slede}u -re~e Nora preme{taju}i ru~ku, sva blistava od uzbu|ewa. Iz trube gramofona dopre potiha, dosta prigu{ena, ali jasno razbirqiva uvodna muzika popularne pesma o samoubistvu ribareve k}eri. Izvi se srebrnasti sopran pevaju}i o qubavi devojke, zavedene od sina bogatog gospara i prepu{tene zatim sa detetom u utrobi svojoj tu`noj sudbini. Norin bar{unasti alt pridru`i se sopranu i to dade pesmi dramati~an prizvuk: 'A u mre`i mrtva le`i ribara starog k}i...'. Prisutnim `enama zavodeni{e se o~i. -Uh, Nora, opet ta pesma... -oglasi se Ana. -Ka`u da je zbog jedne pesme {to je sada tako|e u modi, 'Tu`na je nedeqa', bilo ve} nekoliko samoubistava u Prestonici -re~e Persa. -^ula sam ~ak da }e novo-osnovano dru{tvo za pomo} du{evno rastrojenim tra`iti da se zabrani javno izvo|ewe te pesme. -Ali morate priznati da su joj re~i pune neke setne poezije -primeti Nora hitro mewaju}i plo~u. Evo pa sudite i sami, 'Tu`na je nedeqa': 'Zora je svanula ali jo{ traje mrak Ne}e bez tebe da blista ni sun~ev zrak...' -Pa dobro, ako vam nije po voqi, slu{ajte sada ovu -zasmeja se Nora zvonko, zarazno, na glasove protesta i stavi ponovo onu prvu plo~u. Odmah zatim pridru`i svoj topli glas slede}oj pesmi: 'To nisu vesla moje brodice...'. Weno raspolo`ewe se prenese na goste i svi, izuzev Ane i Mitra, prihvati{e pesmu, zaglu{uju}i tanku nit glasova koji su dopirali iz gramofona. Opet sam zaplivala u te vode, pomisli Nora uhvativ{i samu sebe u momentu kad se potpuno prepu{tala pesmi i raspolo`ewu u gostinskoj sobi. Ali Mirkov povratak iz Herceg Novog kao da je obe}avao ne{to izvanredno zna~ajno, prelomno, u wenom `ivotu. Ose}ala je Mirkov pogled koji ju je pratio svuda. Kao da ju je nosio na talasu sre}e koju je naslu}ivala iza tog pogleda. Mo`da }e se ipak na}i neko re{ewe sada kada se Mirko osamostaquje a ja uskoro punim dvadestu, mislila je. Tek tada opazi da je tako|e prati hladni i kriti~ki Anin pogled. I pre nego {to se zavr{i pesma, Nora se udaqi od gramofona rekav{i da `eli da pomogne u kuhiwi oko pala~iniki sa mermeladom od naranxe. 'Moj specijalitet' objavi Nora. Kad ona iza|e, razgovor se po~e okretati oko nove pozori{ne sezone u Beogradu i predstoje}e premijerne predstave komada 'Ko{tane' od Bore Stankovi}a, koju je ~ar{ija ve} najavqivala kao skandaloznu i nemoralnu. Neki novinski kriti~ari, opet, napadali su Nu{i}a zbog toga {to, prema wima, ismeva 'sve {to nam je sveto'; dok su ga drugi branili, isti~u}i da wegove satire 'stavqaju na probu stepen na{eg demokratskog razvitka'. Gramofon, koga niko vi{e nije navijao, zapucketa a muzika i pevawe utihnu{e kao da utonu{e u vodu. Ali niko od prisutnih ne obrati pa`wu na to.

6. DUNAVOM ZA BE^

Trifun ni u snu nije sawao da se na prijemu kod Me{trovi}evih pomiwalo wegovo ime, a i to da je zajedno sa Markom i Vasilijem plovio {lepom punom prasadi za Be~ nije mu se ~inilo kao na javi. Da bi se smirio priveza kormilo na ogradu {lepa i nadenu pripremqene rovce na udice strune koju zatim zabaci u zelenkasto mutnu vodu Dunava. Vasilije je dugo, }utke, osmatrao penu{awe vode ispod pramca {lepa. Kad podi`e pogled vide da su od Beograda ostali samo nejasni obrisi Kalemegdana. Nalevo se sve jasnije video Zemun sa kasarnama kraj pristani{ta preostalim od austro-ugarske vojske. A na suprotnoj strani Dunava po~iwali su {ibqaci od trske, ispred zelenog pojasa vrba koji je delio mo}nu reku od vojvo|anske ravnice. Uskoro ti {ibqaci i pojasi vrbe preovlada{e sa obe strane Dunava. I Vasiliju se sada svoja odluka da u~estvuje u ovom poslu izgledala prebrza. Ali priseti se opet da }e tako mo`da brzo do}i do para za novu ku}u i slegnu ramenima. Zatim ustade i, pridr`avaju}i se za sigurnosni lanac uzdu` kabine gde se Marko zavukao da se odmori, pribli`i se Trifunu na kormilu. -Pojma nisam imao da je Dunav ovako {irok -obrati se Vasilije Trifunu koji je bio zauzet, bez rezultata, ribolovom na strunu opu{tenu niz reku. -Uprole}e zna da bude ovuda vode i do pet kilometara... Ako nema{ dobrog kormilara ne gine ti vrbak -re~e Trifun i dodade cimaju}i strunu: -O{tija, opet grana! Predeo oko wih nije se mewao satima. Daleko napred jasno se ~ulo brektawe motora wihovog remorkera, a {lepovi su plovili za wim u nizu. Markov {lep bio je posledwi na vezu, pridodat {lepovima punim kukuruza, jabuka i {qiva kada se flotila ve} bila formirala. Marko, koji se pojavi iz kabine, uze da ma{e zastavicom. -[ta mu to zna~i? -zapita Vasilije. -Reka nas zanosi isuvi{e udesno -re~e Trifun manevri{u}i kormilom. Krmari na {lepovima napred uze{e tako|e da ma{u zastavicama, a odmah zatim za~u se poja~ano brektawe motora remorkera. Vasilije vide kako wihov {lep lagano mewa kurs, bli`e sredini reke. -Ti si, Trifune, po~esto plovio ovuda? -upita Vasilije. -Od Trsta do Pe{te, ko zna koliko puta. Radio sam za tr{}anski Lojd. -I dosadilo ti to? Mora da je, ipak, zanimqivo. -Pa kako se uzme... Dva puta sam pre`iveo brodolom, a jednom skakao preko ograde zapaqenog broda u more po kome je plovio goru}i petrolej. A i na suvu sva{ta se doga|alo. -Ali nisi ni sawao o {lepu sa prasi}ima -nasmeja se Vasilije. Vasilije je bio preprodavac na veliko, od prasi}a i jagwadi do jabuka i suvih {qiva, dole na Bajlonovoj pijaci gde je Trifun nastojao da uspostavi tezgu za prodaju naraxi i ju`nog vo}a. Zamisao za transport `ivih prasi}a za Be~ ponikla je kada su wih dvojica oti{li na ro{tiq sa Li~aninim Markom, Trifunovim drugarom iz austro-ugarske vojske koji je bio suvlasnik jednog {lepa na Savskom pristani{tu. U to vreme cena prasi}a u Be~u bila je gotovo trostruko ve}a nego u Beogradu. -I kwaz Milo{ se bogatio na taj na~in -rekao im je Vasilije. -Vi prevoz do Be~a a ja robu. ]ar delimo. Groktawe prasadi, koje se nije prekidalo od polaska, poja~a se. Bili su sme{teni u ko{arama od opletene trske koje su bile zastrte slamom.

-Ogladneli su -re~e Vasilije, koji je od svoje dvadesete trgovao prasi}ima. Govorio je da zna 'kako di{u' i tvrdio da nema pametnije, ali ni lenije, doma}e `ivotiwe od wih. Wih dvojica po~e{e da raznose mekiwe i dolivaju vodu u onim ko{arama. Kad zavr{i{e sa tim, Trifun ode na kormilo a Marko i Vasilije se zabavi{e spremawem ve~ere na petrolejskoj pe}i. Bio je pasuq sa suvom slaninom i testeninom, a Marko donese iz ostave tri politrewaka piva. Jeli su po vojni~ki, iz metalnih tawira, posedav{i oko kormila. -Dunav ne poznajem, ali savsku Adu, Ciganliju, znam u prste -re~e Vasilije. -Tamo smo devetsto petnaeste kopali rovove i branili se od Austrijanaca. Poku{avali su isprva da je uzmu na juri{. Dolazili u talasima, a mi prvo pu{~anom vatrom a posle bombama, samo kosi. Imali smo jednog poru~nika, takvog majka jo{ nije rodila. Par puta sam video kako mu {vapski metci tokom protivjuri{a prolaze kroz kosu ili kroz skute {iwela. Govorilo se da ga ne}e metak. Ponekad, u snu, kao da mu jo{ uvek ~ujem glas: 'Udrite, bra}o! Ne dajte ni stope ove zemqice naaa{e!' Znao je i da zapeva usred bitke. -I ostade `iv? -glasnu se Trifun. -Neko mi pri~ao posle da je umro od tifusa u Albaniji. Pokoj mu du{i prekrsti se Vasilije. -Ja po~esto sawam da sam na brodu koji tone -re~e Trifun. Marko je }utao, pogleda uperenog u pravcu Beograda koji se odavno ve} bio izgubio iz vida. Misli na wu, znao je Trifun. Ponosni Likota da stane na ludi kamen... Ali ne re~e ni{ta. -Vidi bogati onaj par ptica -ukaza Vasilije na dve krupne bele ptice koje su kru`ile nad wihovim {lepom pu{taju}i da ih zamasi vetra nose uz Dunav. Izgledaju kao galebovi. Ali odkud oni ovamo? -I jesu galebovi -re~e Trifun. Dolaze uzvodno od u{}a Dunava u Crno More prate}i brodove. Koliko puta sam ih gledao kako krstare, ih! I uvek su me podse}ali na moju Boku gde ih je sijaset -re~e Trifun. A zatim dodade: -Ovaj par gore o~igledno nas prati. Na zapadu se skupi{e paperjasti oblaci i uskoro zatim nebo se oboji jarko crveno. -Bi}e vetra -primeti Marko. Kormilar na {lepu ispred wih po~e da daje signale zastavicom. -Spremni za kotvu -saop{ti im Marko. -Ti, Trifune, ostani na timunu. Pazi kad bacim sidro, da ne odemo suvi{e udesno. Remorker je usporavao pribli`avaju}i se obali, a posade na {lepovima spremale se za opasni manevar. Uskoro zatim ma{ina remorkera zabruja u rikvercu i moglo se videti kako sidra sa {lepova bu}kaju u vodu. 'Pazi sada!' uzviknu Marko i odgurnu sidro preko ograde. [lep trznu, ali konopac sidra, oja~an metalnom `icom, izdr`a. Odmah zatim oseti{e kako se wi{u na talasima reke, odolevaju}i struji vode. Vasilije je }utke posmatrao to manevrisawe ne znaju}i da li treba da pomogne. -Daj, Vaso, leba ti donesi one fewere iz kabine -re~e Marko. Uze{e da postavqaju fewere na pramcu i bokovima {lepa. Na krmi oka~i{e jedan poveliki sa crvenim staklima koji im je, kao posledwem {lepu, dao kapetan remorkera. Dok su Marko i Vasilije ure|ivali improvizovane posteqe, Trifun je nizao kedere na trokratne udice oka~ene na kraju podu`e strune. Zatim zabaci

strunu sa kormila u vodu a olovo je odmah povu~e ka dnu. Videlo se kako i na susednim {lepovima uze{e da bacaju parangale. -Vaqda }e se ne{to zaka~iti do ujutru -re~e Trifun vi{e kao za sebe. Zavuko{e se ispod vunenih pokriva~a. Video se `ar Markove cigarete, a zatim svetle}i luk kada odbaci opu{ak u reku. -Jesi li siguran da }emo mo}i da prodamo prasi}e tamo? -upita Marko Vasilija. -To ti je najmawi problem. Moj ~ovek ve} ~eka u Pe{ti da me obavesti o postignutoj ceni i kome treba da isporu~imo prasi}e kad stignemo do Be~a... Ako stignemo `ivi, pomisli Vasilije polako se prepu{taju}i snu. Nastojao je da smiri laku drhtavicu koju je ose}ao, uprkos pokriva~u, u prohladnoj jesewoj no}i. Kad je Vasilije zahrkao, Marko uze da pri~a Trifunu o svojoj posledwoj qubavnoj vezi: -Znao sam od po~etka da je udata i sa decom -rekao je. -Nije mi sakrila ni{ta. Ali izgleda do{ao moj red da tra`im od we ono {to nikad nisam hteo da ponudim drugim `enama: stalnost. I vernost sam ~ak zatra`io od we, idiot. Tako sam samo uspeo da zamrsim stvari. -Hteo si da baci{ sidro u pogre{noj luci -zakqu~i Trifun koji se potseti svog sna o devojci iza jednog osvetqenog prozora sa pogledom na brodove u pristani{tu koji je par puta snevao. -Kad bih bar bio siguran da je pogre{na -promrmqa Marko okrenuv{i mu le|a i pokriv{i se }ebetom preko glave. Marko uskoro zatim tako|e zahrka ali Trifun ostade budan. Dolazile su mu u se}awe slike iz minulog velikog rata, a posebno iz vremena koji je proveo sa Markom. Bio je wegovih godina, kr{an i nao~it; upoznali su se i drugovali jo{ tamo u onom austro-ugarskom vojnom {usteraju gde im je zajedni~ki poznanik, majstor-{uster iz Istre, obezbedio uto~i{te kako ih ne bi poslali na front. Marko je bio toliko nespretan sa {ilom i lepkom da su ~esto svi morali da odra|uju wegov deo posla. Ali je bio pravi majstor oko `ena. Posledwa od wih bila je k}erka austriskog poslovo|e {usteraja koja je dolazila da se vi|a sa wim kri{om u magacinu. Svaki put bi donela {napsa i po komadinu suve slanine ili kobasice. Poslovo|a je posle izvesnog vremena izgleda saznao za to ali nije mario. Sutradan rano ujutru probudi ih hladni severo-isto~ni vetar. Sada ve} poveliki talasi udarali su u bok {lepa. Trifun cimnu svoj struk ali odmah zatim vide da vu~e nekakvu odba~enu krpetinu iz vode. Ogor~en, odbaci struk u reku. -Bar si se spasao ~i{}ewa ribe -dobaci mu Marko. Kad su dobili signal za polazak, tek {to zaplovi{e, vetar ih zanese prema obali. -Ovo ti je kao kad deca igraju ringe-ringe-raja. Oni na kraju niza ne mogu vi{e da se dr`e za ruke -re~e Trifun Vasiliju. -Ja sam duduk za plovidbu -primeti Vasilije. -Ali {to se vetra ti~e, mogu vam re~i da dolazi ko{ava. -U ovo doba? -oglasi se Marko sa nevericom u glasu. Prvi ja~i udarac ko{ave gotovo ih zbaci sa palube u Dunav. Trifun i Vasilije uhvati{e se za kormilo a Marko za ogradu na pramcu. Talasi se okruni{e beli~astom penom i ve} su prskali preko ograde {lepa koji se sve vi{e zanosio prema sprudu obale.

Marko po~e da daje signale zastavicom ali oni na {lepu napred nisu obra}ali pa`wu na to, zauzeti sopstvenom nevoqom. Marko dlu~i da se otkine od wih. -...ekiru! - vikao je Marko sa pramca, odbaciv{i zastavicu. Vetar mu je nosio glas i morao je nekoliko puta da vikne dok nisu razumeli. -Mo`e{ li da mu odnese{ onu sekiru, Vaso? -upita Trifun koji je stezao kormilo, bore}i se sa strujom. -Poku{a}u -re~e Vasilije, vi{e za sebe. Bio je krakat i mi{i}av, uprkos tome {to je odavao utisak nespretnog dugajlije. U par skokova dopre do male kabine {lepa i skide sekiru koja je, sa jednom kofom za ga{ewe po`ara, bila oka~ena na drveni zid. Kad opet iza|e na palubu vetar mu odnese ka~ket koji je bio natukao na ~elo ali on ne obrati pa`wu na to. Video je kako mu Marko pokazuje rukom da pri|e sa desne strane, uz ogradu {lepa. Tek {to se otisnu od krova kabine za koji se bio pridr`avao, kad ga udar ko{ave baci na kolena. Odlu~i se da krene ~etvorono{ke ka Marku. Smola sa palube {lepa lepila mu se za kolena i za laktove a sitne vodene kapqice no{ene vetrom zaslepqivale mu pogled. Jedna od kofa sa kojom su zahvatali vodu reke za umivawe otkinu se i konopac kojim je bila vezana o{inu ga preko ~ela. Vasilije opsova, ali nastavi da puzi. Kad dospe do Marka, oseti kako mu on otima dr{ku sekire iz {ake, stegnute u gr~. Naporom voqe olabavi prste i vide kako Marko odmah zatim, sa onom sekirom, po~e da puzi prema mestu na pramcu gde je bio privezan debeli konopac za vu~u {lepa. Kad se do~epao pramca, Marko dade znak Trifunu na kormilu a zatim uze da udara sekirom po konopcu. Prvi udarci skliznu{e u prazno, sve dok ne pogodi ~vor. Konopac prasnu i polete unapred a {lep naglo uspori. Vasilije je mogao videti kako Trifun pokretima kormila nastoji da obuzda zano{ewe {lepa. Vide tako|e, u magnovewu, kako se jedna od onih ko{ara sa prasi}ima odvoji od ostalih i po~e da tetura prema ogradi {lepa. Prasi}i udari{e u ciku, a jedno od wih ispade iz ko{are i polete prema kormilu. Trifun poku{a da ga zadr`i nogom ali ono tupo udari o ogradu {lepa i ostade tamo, u odvodnom kanalu, nepokretno. Odmah zatim ona otkinuta ko{ara preturi se preko ograde i bu}nu u vodu. -Pomozi mi sa sidrom! -dovikivao je Marko Vasiliju koji je dopuzao za wim.. Vasilije dohvati te{ko gvozdeno sidro i poumi da ga gurne preko ograde ali ga Marko spre~i. -Ne jo{, ~ekaj -~uo je Markov glas. [lep, zanose}i se uprkos Trifunovim naporima na kormilu, po~e opasno da se pribli`ava jednom tr{~aku na obali. Vasiliju se ~inilo da ose}a kako dno {lepa zahvata pesak. Gospodi pomiluj! -pro{aputa. -Bacaj! -uzviknu Marko, a kad Vasilije gurnu sidro preko ograde, dodade: Dr`' sada! Konopac sidra zategnu se naglo i Vasilije oseti kako po~e da mu klizi izme|u dlanova pale}i ih kao `eravica. Video je kako se Marko tako|e dohvati sidrenog konopca i po~e da ga namotava na gvozdenu viqu{ku zakovanu za palubu pramca. Bi mu lak{e.

-Popustimo malo, jo{ malo... a sada dr`' sunce mu, dr`'! -~uo je Markov glas i ste`e onaj konopac iz sve snage, zaboraviv{i na bol. Kada se konopac ponovo zategnu Marko ga veza za onu viqu{ku u ~vor. [lep se jo{ malo zanese, a zatim se zaustavi odolevaju}i struji vode i udarcima ko{ave. Trifun ostavi kormilo i, zajedno sa Markom, uze da odmotava konopac rezervnog sidra, koje zatim baci{e u vodu sa krme i u~vrsti{e ga. Vasilije je u me|uvremenu pregledavao ko{are sa prasi}ima i stezao olabavele priveze. Ko{ava ih je svu trojicu, dok su se teturali po palubi, {ibala bez milosti. Lica su im bila crvena kao od {amara. Izuzev one izgubqene, ostale ko{are su u redu, zakqu~i Vasilije. -A sada, voqno -re~e Marko kada se pridru`i Trifunu i Vasiliju koji su se ve} bili smestili u zaklon iza kabine. -U~inismo {to se mo`e, pa {ta bude bude... Tebe Vasilije, ako ostane{ bez posla, primam za mornara. -Radije bi glogiwe da jedem -re~e Vasilije. Ko{ava se izduva u dva dana, a zatim naglo popusti. Predve~e, dok su jeli posledwe ostatke onog nesretnog praseta koje je ispalo iz izgubqene ko{are, vide{e kako im se pribli`ava remorker. Kad im do|e na domak glasa, kapetan remorkera upita dovikuju}i kroz limenu trubu: -Ima li kakve {tete kod vas? -Sve u redu -doviknu Marko, a zatim pokaza rukom prema predposledwem {lepu koji se gotovo nije video zaglavqen u {ibqaku ispred wih. -Kaput! -doviknu kapetan. To im objasni ju~era{wu najezdu tikvi i jabuka koje su plovile niz reku. Jo{ odjutros deca iz naseqa skrivenog iza vrbaka skupqala su ih du` obale. -Sutra ujutru dolazimo po vas za privez! -doviknu im kapetan. ^u{e sna`no brujawe ma{ine i komande kapetana remorkera koji se, sada ve} punom parom, udaqavao uzvodno. Wih trojica uze{e da mewaju slamu u ko{arama sa prasi}ima i da im raspodequju mekiwe i vodu. Vasilije je pa`qivim pogledom merio svako prase, ali nijedno nije kuwalo. Odmah su navaqivali na mekiwe. Hvala Gospodu, pomisli Vasilije.

7. MORNAREVO POSLEDWE PUTOVAWE Trifun i Marko gledali su }utke kroz poluzamagqeni prozor tramvaja koji ih je nosio sa Dunavskog keja prema Kertner {trase u Be~u. Bilo je vreme pred ru~ak i tramvaj je bio poluprazan, tek po koji postariji ~ovek ili `ena obu~eni u skromna odela prete`no od zelenkastog flanela. Nalevo, izme|u redova sivih ku}erina izgra|enih po istom kalupu, video se to~ak Pratera. -I zbiqa ne `eli{ da se vrati{ sa mnom? -upita Marko. -Ve} sam ti rekao -progun|a Trifun.

-Dobro, brate -re~e Marko pomirqivo. -Video sam po kr~mama dole na pristani{tu na{ih qudi bez posla, ne}e biti problema da na|em mornara... Nego, {ta namerava{ sa parama? -Da otvorim prodavnicu ju`nog vo}a u Beogradu. Vasilije mi rekao da je zainteresovan da se uorta~i. -Pih, vidi ti piqare -otpqunu Marko. -Ali {to se ti~e Vasilija, svaka ~ast. Po{ten ~ovek, isplatio nam sve po dogovoru. I one izgubqene prasi}e uzeo na svoj tro{ak. Jedna od starijih `ena u tramvaju, plavu{a isprano zelenih o~iju, pogleda Marka prekorno i pokaza mu prstom tablu iznad prozora na kojoj je krupnom gotikom bilo ispisano: zabraweno pquvawe, vika, jedewe i pijewe. Si|o{e na prvoj stanici posle Opere. Marko, koji je prvi put bio u Be~u, zastade kao za~aran. Veli~anstvene gra|evine otimale su se za pogled, a prostor izme|u wih bio je ure|en u parkove sa bezbroj staza, klupa i leja sa cve}em. -Ove okolo su biv{e }esarske rezidencije. Onaj spomenik usred parka je Mariji Tereziji. A nadole, niz ulicu sa tramvajem, je Rathaus; wihova skup{tina obja{wavao je Trifun. -Sve su to izgradili na{i o~evi, golim rukama svojim -progovori Marko kad se malo sabra, sa ogor~ewem u glasu. -Li~ani, Bosanci i tvoji Hercegovci argatovali su ovde za crkavicu }esarsku... Tolika grdna sila, a na kraju se raspade kao ku}a od karata -dodade on. Od prodavca na uglu kupi{e vru}e debrecinere, po komadinu belog hleba, i po {oqu kafe. Prodavac im objasni kako da do|u do Nahmarkta - be~kog buvqaka gde se prodavalo i kupovalo sve i sva{ta. -Pripazite tamo, da vam ne pridignu {lajpik -opomenu ih prodavac. Kad su stigli do Nahmarkta, oko {tandova ve} je bila gu`va. Prodavalo se uistini sve i sva{ta, od {unki, kobasica, vo}a i zeleni{a do starog name{taja, satova, gramofona. -Kao da prepoznajem ovu prasad -re~e Marko osmehnuv{i se kad pro|o{e kraj jedne mesarnice. Jedan brkati Bosanac sa crvenim fesom na glavi uhvati Trifuna za rukav. Nudio je satove za prsluk, velike kao glavice luka. 'Original iz [vajcarske, zemqaci' -govorio je. Jedva ga se otreso{e. Kad su se ve} sasvim izgubili u gu`vi dva policajca sa visokim ka~ketima, u ispeglanim uniformama, pomogo{e im da prona|u otvorene {tandove gde su se prodavale stare stvari. Ti {tandovi bili su svet za sebe, a prodavci pred wima su u ve}ini bili bradati Rusi i postarije Ruskiwe u {irokim sukwama, ogrnute maramama sa izvezenim `ivopisnim motivima cve}a. Me|u wima su se me{ale grupice mladih qudi u pohabanim vojni~kim uniformama, od kojih su poneke bile koza~ke. Po {tandovima bilo je samovara, ikona, sve}waka, raznobojnih lutaka, starinskog oru`ja, srebrnog pribora za jelo, porcelana... Sve ono {to su izbeglice iz Rusije uspeli da ponesu sa sobom. Upita{e za jednu ogrlicu od }ilibara ali prodavac, bradati dedica u ruba{ki, zaceni toliko da Marko izvali krupnu psovku. Dedica o~igledno razumede i naquti se: -Sa mnoj tak ne govorit... Ja bil ruski |eneral! -razume{e oni iz bujice gnevnih re~i.

Utom im pri|e jedan iz obli`we grupe mladih qudi odevenih u sive poluvojni~ke uniforme i pozva ih da po|u sa wim. Odveo ih je do jedan 'hojrige' tipi~nu austrisku gostionicu koja se nalazila u jednoj od sporednih ulica odmah kraj pijace. Tamo je, za stolovima i za {ankom, tako|e bilo puno Rusa, poneki u bojarskim kaftanima. Me|u wima su se muvali Jevreji, Arapi i pokoji me{tanin, Be~lija, sa ko`nom torbom o ramenu. Trifun uhvati krajem oka svetlucawe nakita i zlatnog novca, koji su se pojavqivali, i i{~ezavali odmah zatim, oko stolova. Lepu{kaste kelnerice, obu~ene po {tajerski, pronosile su boce sa vinom i krigle piva. Marko uhvati, u prolazu, koketni pogled jedne od kelnerica, puna~ke plavu{e koja se vrtela oko stolova poput ~igre balansiraju}i prepuni poslu`avnik. Onaj mladi} ih odvede do jednog postarijeg Kirgiza sa {iqatom bradicom koji ih do~eka bezubim osmehom. Dado{e mladi}u napojnicu, a on im re~e da ne kupuju ni{ta pre nego {to priupitaju Kirgiza. Bezubi Kirgiz klimnu glavom i podi`e kaziprst. -Ako ne{to kupite, wemu jedan procenat -protuma~i mladi}. - A ako ne, dovoqno }e biti fla{a piva. Kupujte samo ako vidite da klima glavom i da ~e{ka bradicu. -Stvarno je bio ruski general, onaj stari tamo na pijaci? -upita Marko mladi}a. -Bio je posilni kod jednog kapetana -osmehnu se mladi}, a zatim ih pozdravi po vojni~ki i i{~eznu. Trifun i Marko dado{e se u potragu za srebrnim ruskim novcem, a upita{e i za pokoji zlatnik, napoleon ili za }esarski dukat. Kad im se cena u~inila dobra, pokazivali su te srebrwake i zlatnike Kirgizu, a on bi ih opipao, zagrizao poneki, i vra}ao ih bez re~i, ne dodiruju}i bradicu. Shvatili su da su im nudili istro{ene komade; jasno se videlo da je neko jednostavno odstrugao gram-dva srebra ili zlata. Najzad im se pribli`i jedna `ena odevena u somotsku sukwu i neku vrstu polu-kaftana. Ponudi im tridesetak napoleona, dva prstena sa dijamantima i ogrlicu sa narukvicom u istom stilu od te{kog zlata. -Treba nam novac za put u Ameriku -re~e im `ena. -Ako kupite sve, u~ini}u cenu. Onaj Kirgiz, kad pregleda ponu|ene stvari i ~u tra`enu cenu, brzo zaklima glavom i uze da ~e{ka bradicu. Trifun i Marko na to izvadi{e iz nedara ko`ne kese sa parama dobijenim za prevoz prasi}a. Ona `ena re~e ne{to Kirgizu na ruskom, polu{apatom, a on uze, spretno i ne gube}i ni trenutak, da opipava wihove nov~anice. Zatim ih izmeni za dukate i nakit, odvoji svoj procenat, a ne{to preostalog novca vrati Marku. Sve to kao u magnovewu, jedva su pratili pokrete Kirgizovih prstiju. Trifun, pou~en ve} iskustvom iz Istanbula, celo to vreme oprezno je pogledao unaokolo. Ali kao da niko nije obra}ao pa`wu na wih, isuvi{e su bili zauzeti sopstvenom trgovinom. Ona `ena potrpa primqeni novac ispod grudwaka i odmah zatim i{~eze nekud kroz sporedni izlaz, a wih dvojica se uputi{e do nu`nika gde je sve mirisalo na lizol. U|o{e u jednu od kabina i tamo ponovo prebroji{e preostali novac i kupqene dragocenosti. Odahnu{e kad su se uverili da je sve bilo u redu. -Pomalo me grize savest {to smo kupili to od one `ene, o~igledno primorane da proda -re~e Marko.

-Ali nismo se cewkali, platili smo {to je zatra`ila -sle`e ramenima Trifun, koji je u Istambulu imao prilike da vidi kako su nesavesni uli~ni preprodavci pla}ali nakit ruskih izbeglica la`nim turskim nov~anicama. -Odnesi sve ovo na {lep, Trifune, evo ti kqu~a -re~e Marko kada Trifun predlo`i da po|u. -Ti zna{ gde dr`im dokumente u kabini. Dobro zakqu~aj posle, a dove~e }emo se dogovoriti o ostalom. -A ti? -upita Trifun. -Osta}u malo ovde, u hojrigenu. Bacio sam oko na jednu kelnericu -re~e Marko namignuv{i. Trifun sle`e ramenima i uputi se napoqe iz gostionice. Morao je, da bi do{ao do tramvaja, da se probija kroz masu qudi koja se bila okupila oko {tandova. Imao je neprijatan utisak da ga neko prati u onoj gu`vi, me|utim kada izbi na Ring uveri se da nema nikoga za wim. Kod onog istog prodavca kupi par vir{li, komad hleba i bocu sa mlekom. Prodavac mu stavi to u papirnu kesu. -I va{ prijateq? -upita ga prodavac. -[valeraj -re~e mu Trifun, a zatim po`uri da uhvati tramvaj prema Dunavu. U tramvaju opipa ko`ne kese sa onim zlatnicima i nakitom, nabijene u specijalno za tu svrhu pri{iven unutra{wi xep jakne. Sa mojom polovinom od ovoga nema vi{e zime, pomisli. Slika piqarnice pune naranwi, limunova, narova i roga~a ukaza mu se pred o~ima; ~inilo mu se da mo`e da oseti wihov miris. Kloparawe to~kova tramvaja me{alo se sa tim slikama i Trifuna obuze ose}awe da }e, najzad, uspeti da isplovi iz nemirnih tokova svog mornarskog `ivota i baci kotvu. Trifun je bio u kabini posade remorkera, kibicujuci partiju ajnca, kad stigo{e policajci. Vest o Markovoj smrti prenerazi prisutne, posmatrali su policajce sa nevericom u o~ima. Poznavali su Marka odkako se uorta~io da kupi {lep, ima tome vi{e od dve godine. Bio je prava drugar~ina, slika snage i dobrog zdravqa, izgledao im je neuni{tiv. Zvali su ga Likota. Policajci zatra`i{e od kapetana spisak posade remorkera i {lepova. Ispisa{e imena nekolicine odsutnih, a kapetan je zajem~io svojim potpisom da su ostali bili prisutni u vreme Markovog ubistva. Trifun poumi da se pribli`i policajcima, ali ga kapetanov pogled zaustavi. Kada su policajci oti{li kapetan odvede Trifuna u svoju kabinu i zatra`i od wega da mu ispri~a o zbivawima toga dana. I Trifun mu ispri~a, pomenuv{i svakoga koga su sreli na Nahmarktu. Opisa zatim kako su kupili dukate i nakit. -Nisam stigao da ih odnesem na Markov {lep -re~e Trifun i poumi da izvadi one kupqene dragocenosti iz unutra{weg xepa jakne ali ga kapetan zaustavi pokretom ruke. -Ne `elim da vidim to -odmahnu glavom kapetan. -Na osnovu onoga {to mi reko{e policajci o vremenu Markovog ubistva znam zasigurno da si bio ovde sa nama u ~asu zlo~ina, a to je za mene najva`nije. Uostalom, policajci sami ka`u kako su svedoci potvrdili da se radilo o trojici lokalnih bandita, Be~lija; prema wihovom naglasku koji su ~uli tokom ubistva... -Ali bili smo vi|eni tamo na pijaci i u kafani. I pre toga, od onog prodavca kobasica. Dva policajca su nam pomogli da na|emo {tandove antikvara primeti Trifun u nedoumici.

-To je bilo mnogo pre ~asa ubistva, zar misli{ da }e se neko setiti vas dvojice u onom mno{tvu, maw da objave Markovu fotografiju u novinama. Ali to gotovo nikad ne biva kada se radi o kriminalu ovde na pristani{tu ili oko Nahmarkta; izbodenih no`em ima gotovo svakog dana, na `alost. Prema onome {to reko{e policajci, kad su ona trojica napali Marka bio je u dru{tvu jedne kelnerice koju je sreo u 'hojrigenu'. -Marko nije poznavao nikog u Be~u. Bio je mornar duge plovidbe pre nego {to se uorta~io da kupi {lep. Tu kelnericu mora da je upoznao kad sam oti{ao iz gostionice -re~e Trifun. -Eto vidi{... Uostalom, da znaju ne{to o vas dvojici, ve} bi se raspitivali o tebi kad su bili ovde -primeti kapetan. A zatim nastavi, pa`qivo izgovaraju}i svaku re~: -Treba da zna{ da je kupovina dukata i nakita onako kako ste vi to u~inili, ilegalna u Austriji... Znam da se toleri{e, prodaju se pod vidom starina, ali na sopstveni rizik. Ako se bilo {ta desi u vezi takve jedne transakcije pote`u se paragrafi. Zbog toga mo`e{ da ra~una{ na }utawe svih u~esnika u prodaji... Ovo {to }u ti re~i, Trifune, samo je moje mi{qewe, a nikako preporuka. Tvoja je stvar da odlu~i{ o tome da li da odnese{ te dukate i nakit na policiju ili ne... Koliko ja znam propise ovde, ako policija sazna za wih, bi}e konfiskovani. I budi sretan ako se izvu~e{ bez kakve kazne. -Onda }u ja li~no da odnesem Markovu polovinu u Liku, wegovima -odlu~i Trifun. -To je opet tvoja stvar -re~e kapetan koji je, sre}om, bio dobar prijateq trgovca na veliko od koga je Trifun kupovao naranxe. -[to se mene ti~e, ja }u iz ovih stopa u na{ konzulat. Posla}emo telegram Markovom ortaku i telegrafisa}emo wegovim roditeqima u Liku. Oni }e po svoj prilici naslediti vrednost polovine {lepa, a Konzulat }e im pomo}i u tome kao i u prenosu Markovog kov~ega za Liku. Onaj va{ prijateq, krakati... Vasilije, jo{ jutros je otputovao za Pe{tu. Ti sam odlu~i {ta }e{ i kako }e{ posle ovog. Sve je posle toga samo stvar rutine... U redu, u redu Trifune, zemqaci smo, -re~e kapetan remorkera kada mu Trifun uze da zahvaquje. -Od tebe tra`im samo da u mrtvo zaboravi{ na ovaj na{ razgovor. Kad je stigao u Gospi}, Trifun je muku imao da na|e ku}u Markovih roditeqa. Bila je daleko od autobuske stanice i morao je pe{ke do we. Na ku}i je ve} bila istaknuta crna zastava a u dvori{tu je video qude i `ene, ve}inom starije - dobar deo mla|arije bio je rasut na sve ~etiri strane sveta 'trbuhom za kruhom'. Markov otac, ~estita starina sede kose, zamoli ga da ostane sa wima do sahrane. -Pomiwao te je po~esto u pismima. Za nas je velika uteha to {to si do{ao da bude{ sa nama u ovom ~asu -re~e Markov otac. Kada dopremi{e kov~eg sa Markom, pred ku}om se sle`e ~itav zaselak. Trifun je posmatrao lica qudi, opaqena od sunca i, u~ini mu se, prkosnog izraza. Kao ono u Marka... Hodali su uspravno i govorili otresito, bez suvi{nih re~i. Posmatraju}i ih i razgovaraju}i sa wima Trifun je razumeo ne{to {to je tako|e bilo deo Markove li~nosti, ono tvrdo i ponosito u wemu. @ene su bile odevene u sivo ili crno, ve}ina wih zabra|ena maramama. Neke su plakale. U o~ima `ena, naro~ito onih starijih, bilo je iste one topline kakvu je Trifun vi|ao u o~ima `ena u Boki i Baru. Tokom slu`be upokoja bradati sve{tenik izgovarao je prikladne re~i iz Jevan|eqa popevaju}i dubokim grlenim basom. 'Zemqa si bio i u zemqu, tvoju

ro|enu, odlazi{...' zavr{i sve{tenik prskaju}i kov~eg okva{enim strukom bosiqka. Trifun dohvati ponu|eni mu kraj konopca i zatim spusti{e kov~eg u raku uz kukwavu i pla~ Markove majke kao i prisutnih starijih `ena. Grupica mladi}a izvadi pi{toqe i zapuca u vazduh. Trifun dohvati grumen zemqe i baci ga u raku, a ostali u~ini{e to isto. Da}a u Markovoj ku}i bila je bogata, stolovi su se povijali. Trifun nije mogao da shvati kad su pre uspeli da spreme sve to. Bilo je su{enog mesa, sireva, pe~ewa, pita savija~a, a od pi}a prepe~enice i dalmatinskog crnog vina. I svi su prionuli, izgladneli na putu do grobqa i natrag. Jedino Markova majka nije okusila ni{ta. Odsutnim, sada ve} suvim o~ima, gledala je mno{tvo pred sobom. Samo je u jednom trenutku uzela Trifunovu ruku i dugo je zadr`ala u svojoj, rekav{i mu: -Bio je moj jedinac; posle wega moj stari i ja ostadosmo ko' suva grana u {umi. Trifun iskoristi priliku kad se Markov otac uputi u ostavu po vino da ostane sa wim nasamo. Izvadi zatim iz nedara kesu sa nakitom i dukatima i pokaza mu je. -Zaradili smo to zajedni~ki na prevozu robe u Be~, Marko i ja. Polovina je za vas -re~e Trifun. -Zlehuda zarada, sine -procedi Markov otac. -Ali nije on jedini iz ovih krajeva koga je sna{lo zlo u tu|ini... Ne brini ti za nas, Trifune. Ve} smo primili telegram od Markovog ortaka. Nudi otkup za polovinu {lepa, dovoqno za nas stare do kraja `ivota uz moju vojni~ku penzijicu... Ni pare ne}emo da uzmemo od tebe moja starica i ja. Treba}e to tebi, sine, ni `enio se nisi jo{. Dovoqno je {to si sa nama dok pregrmimo ono najgore. Da nisi do{ao, mo`da bi moja starica presvisnula od bola za wim.

8. TAJNI SUSRET PA[I]A I RADI]A Istovremeno u Be~u, Pa{i} osmotri hotelsku sobu dekorisanu Bidermajer, sa zelenim baldahinom iznad posteqe. Deluje pomalo pra{wavo, pomisli. ^u se kucawe na vratima. Sekretar uvede ambasadora, obu~enog neupadqivo, prema Pa{i}evim instrukcijama. Pa{i} odlo`i novine: -Zna{ li, ispisni~e, ne{to o napadu na na{eg mornara koji se pomiwe u novinama? -Znam... Napali ga neki lopovi i izboli no`em... Kapetan remorkera pobrinuo se ve} da mu se le{ po{aqe roditeqima u Liku, a mi smo sredili potrebne papire. -Policija? -Zna{ ve}, slu~aj pod istragom... Ambasador je vrlo dobro poznavao Pa{i}ev na~in da okoli{i pre nego {to po~ne o onom glavnom. -Sastanak sa Radovanom kao po dogovoru. Bi}e ovde za pola sata, sa jednim 'prijateqem iz stranke', ustvari telohraniteqom -re~e ambasador kad ga Pa{i} najzad zapita o tome.

Radovan je bilo ime kojim su ozna~avali Stjepana Radi}a. -Sa na{e strane ne treba telohraniteqa. Najva`nija je diskrecija -re~e Pa{i}. -Za direktora hotela jam~im; toliko prijema smo ve} imali ovde da ni za `ivu glavu ne}e reskirati da izgubi mu{terije. Onaj mali salon-separe je pod kqu~em, a kelneri su tamo ve} pripremili sto, kafu i kola~e... Nego ~ujem da {tampa u Beogradu i Zagrebu naslu}uje ne{to. Kao da znaju da putuje{ preko Be~a -primeti ambasador. -Naga|aju, tek toliko. Izdato je zvani~no saop{tewe da }u provesti nedequ dana na odmoru u inostranstvu i da }u posetiti [vajcarsku zbog redovnih lekarskih pregleda... -Za vreme sastanka sa Radovanom ne}emo zapisivati ni{ta -pre|e Pa{i} na stvar. -A on ako `eli, neka zapisuje. Ti nastoj da zapamti{ sve i, molim te, jo{ ve~eras pismeni zapisnik. Samo original za mene, bez kopije. Ambasador klimnu glavom. Znao je da ne bi trebalo da se me{a u ovakva strana~ka pregovarawa, ali je isuvi{e 'dugovao Baji' da bi i pomislio da odbije. Uskoro zatim Pa{i}ev sekretar diskretno zakuca na vrata i obavesti ih da su 'gosti' u predvorju hotela. -Mi }emo odmah u salon, a ti ih zatim odvedi tamo -re~e mu Pa{i}. -Nisam verovao da `elite susret sa biv{im robija{em -re~e Radi} pozdraviv{i lakim naklonom Pa{i}a i ambasadora kad u|e u salon, ne pru`iv{i im ruku prvi. Ali ja sam iskusio da kada je ~ovjek na umoru onda je blizu Bogu, a kada je u zatvoru, onda je blizu svome narodu -dodade sa ironijom u glasu. Pa{i} odlu~i da ne poku{a sa rukovawem, ne jo{. Osetiv{i to, ambasador ih pozva za sto bez daqih ceremonija. Kada poseda{e, Pa{i} se po~e{a po bradi i po~e: -Ti zna{, ovaj, da su te u zatvor strpali pribi}evi}evci. A da i ne pomenemo koliko sam ja u sopstvenoj karijeri proveo u izgnanstvu i po zatvorima... Nema ti cile-mile u balkanskoj politici. -Znam -re~e Radi}. -I znam ko je stajao iza Pribi}evi}a... Ali ne}emo sada o tome; sla`em se da Kraqa ostavimo po strani. Ostajemo pri dogovoru da se sastanak odr`i na strana~kom nivou. Ima li kakvih formulisanih ta~aka? Odredi ti svoje -re~e Pa{i}. -A ja }u dodati ono {to me zanima. Radi} zatim dohvati poveliku ko`nu torbu i otvori je, a onda po~e da vadi iz we nekakve listove hartije i da ih predaje Pa{i}u u ruke. -Ovo su kopije zvani~nih rezultata posledwih izbora i plebiscita u Hrvatskoj, koji jasno pokazuju da smo mi, agrarci, najuticajnija stranka tamo -re~e Radi}. -Spremni smo da razgovaramo o saradwi sa svakim ko u principu priznaje hrvatski nacionalni identitet. Pa{i} je vrlo dobro poznavao te rezultate i znao je da su Radi}evci, sa istim tim papirima, obijali pragove evropskih prestonica i putovali ~ak u Ameriku ne bi li dobili podr{ku za koncept dr`avnosti. Me|utim, umorni od dugog rata i prepla{eni boq{evizmom, zapadni dr`avnici nisu ih ohrabrili. Ve}ina wih je nastojala da postoje}i 'sanitarni kordon' na jugoisto~nim granicama Nema~ke, inspirisan od Francuza posle rata, pretvori u sanitarni kordon prema sovjetskoj Rusiji. [to se ti~e Balkana, od samog zavr{etka Svetskog rata i stvarawa Kraqevine SHS velike sile bile su odlu~ile da po{tuju 'status kvo' kako famozno balkansko bure baruta ne bi opet eksplodiralo. Pa{i} je saznao da su savetovali Radi}u da se ukqu~i u parlamentarnu bitku u zemqi, a posle da }e se videti, prema situaciji. Takva

'mlaka' pozicija bila je usvojena uprkos Vatikanu odakle su, kao i obi~no, diskretno favorizovali pro-katoli~ke partije i politi~are. Na svu sre}u, pomisli Pa{i}, Radi} nije bio mnogo popularan tamo. Iz Vatikana su kritikovali radi}evce ne samo zbog podr{ke principu odvajawa crkve od dr`ave, ve} i zbog nagla{ene anti-italijanske politike u vezi Istre. Sve to otvaralo je mogu}nost za 'veliku nagodbu' sa Radi}em koju je predlo`io Kraqu. -Kako je, ovaj, mogu}a saradwa kad si ti svuda samo ne u zemqi i kad tvoji poslanici ne dolaze na sednice Skup{tine? -upita ga Pa{i}, posle podu`e pauze. -Da se vratim, pa da me ponovo strpaju u zatvor? -odreza Radi} jetko. -Ja ti jam~im pred ovim ambasadorom ovde da se to vi{e ne}e dogoditi i da }ete svi imati prilike za puno politi~ko dejstvo -re~e Pa{i}. -A u pogledu na{e dr`avnosti? -upita Radi}. -U principu, to pitawe treba da bude re{eno novim ustavom i zato je va`no va{e prisustvo u Skup{tini... Ali i ve} sada, ovaj? Zar nemate svoj deo himne, svoje nacionalne simbole, svoje qude u upravi? -Mo`da pone{to na lokalnom nivou. Ali u bilo kom pogledu na jugoslovenskom nivou prete`e Beograd -primeti Radi}. -E ba{ u tom grmu le`i zec, i upravo sam zbog toga `eleo da se susretnem sa tobom -re~e Pa{i}, koji ne propusti ukazanu priliku. -Ja sam stari parlamentarac i verujem u politi~ku borbu. Do{ao sam ovde da ti ponudim arenu u zemqi, Radi}u. Kroz politi~ku borbu, izbore, eliminisa}emo i potisnuti ekstremiste i buka~e, a biv{im fronta{ima, ukqu~uju}i tu i va{e veterane, podeli}emo medaqe ili zemqu pa neka gaje kukuruz. -Sve je to pusta re~ -primeti Radi} ~upkaju}i kraj brka. -A ako ti, kao garantiju, ponudim polo`aj potpredsednika vlade? Radi}ev pogled blesnu na te Pa{i}eve re~i, a ambasador se uspravi u svojoj stolici kao da bi boqe da ~uje. -Pod kakvim uslovima? -upita Radi}. -Ni pod kakvim. Jedino da svi po{tujemo pravila parlamentarne borbe i dogovore postignute u okviru tih pravila. Ne da se, kao dosad, na jugoslovenskom nivou pristaje na jedno a na lokalnom zagovara deseto. U malom salonu zavlada ti{ina, sve dok ne postade nepodno{qiva. -Ho}e li ko kafe? -upita ambasador i, ne ~ekaju}i odgovor, napuni {oqice.. -Ovaj, kako ti se ~ini moj predlog? -upita Pa{i}, ne sa~ekav{i po obi~aju. Radi} je dugo me{ao onaj {e}er koji je nasumice nasuo u kafu. Nije imao {ta da izgubi, naprotiv. Dobijao je priliku da postavi svoje zahteve. Putovawe po Evropi nije mu bilo donelo o~ekivane rezultate, a i pare skupqene dobrovoqnim prilozima i doprinosima ponestajale su. U wegovom otsustvu, strana~ki prvaci u Hrvatskoj nastojali su da ga potisnu, mnogi od wih {uruju}i sa Beogradom na svoju ruku, a drugi su se dogovarali sa ekstremnim nacionalistima. -Sla`em se u principu -oglasi se najzad Radi}. -Preostaje mi jo{ da porazgovaram sa prvacima stranke. Ali ipak imam jedan uslov: prvo }emo uputiti samo izabrane poslanike u Beograd, a ja }u do}i ako se uverim da se po{tuje ovaj na{ dogovor. Pa{i} mu, bez re~i, pru`i ruku preko stola i Radi} je prihvati. Bila je to ruka starca, pomisli Radi}, ko{tuwava i suva. Koliko li }e jo{ vremena mo}i da ostane na kormilu?

9. VE^E NA SKADARLIJI Otvarawe Mirkove izlo`be, u jednoj od pokrajnih sala Kolar~eve zadu`bine, bilo je do~ekano sa nervoznim uzbu|ewem u porodici Me{trovi} i me|u wegovim kolegama, mladim slikarima koji su tek bili iza{li sa Akademije kao wena prva posleratna generacija. Mirko je nastojao da ostane hladan, uprkos Norinoj usplahirenosti. -Samo tri reda o izlo`bi u novinama -qutila se Nora. -A po pola strane o onom ubistvu na Karaburmi. -Budi sretna da su mu dali salu, ima slikara starijih od wega koji ~ekaju po par godina na takvu priliku -nastojao je Me{trovi} da smiri svoju po}erku glade}i prosede, lako napoma|ene, zaliske. A odmah zatim dodade, prepoznav{i Sava: -Vi|u ti pjesnika, ostavio svoje gnijezdo me|u liticama. -Nikad i niza{to na svijetu -re~e Savo, nakloniv{i se galantno Ani. Samo sam do{ao radi izlo`be va{eg sina. -Misli{ li da je bilo vredno tolikog puta? -re~e Ana - koja se ponajvi{e protivila tome da Mirko studira 'za slikara' - ne bez zabrinutosti u glasu. Ona je, kao i Nora, tokom boravka u Prestonici po~ela da me{a ekavski izgovor sa uro|enom joj ijekav{tinom. -Vrijedno i p r e v r e d n o, gospo|a Ana -do~eka Savo. -A posebno to {to }e se mo}i vidjeti wegove ilustracije za moju kwigu pjesama. Mirko je u dru{tvu Nore vr{io posledwi pregled rasporeda slika na zidovima sale. Slikane u moru svetlosti dole na Primorju, ~inilo mu se da one tu, dosta oskudno osvetqene, gube u koloritu, da se suvi{e name}e crte`. Izre~e tu svoju bojazan Nori. -Ni govora, moj Mirko; odi{u sve`inom -protivila se Nora. -Za mene, to ti je kao dah sve`eg povetarca iz na{e Boke. Gledaju}i ih, pitam se kako sam celo ovo vreme uspela da pre`ivim bez mora, bez mirisa kiparisa, pa i bez vowa krepale ribe. Ah, evo na{e ku}e u Novom -re~e ona zaustaviv{i se pred jednim od pejsa`a iz Herceg-Novog. -A ako napustimo sve i vratimo se tamo? Angela ka`e da se bez tebe izgubila veselost u ku}i -re~e joj Mirko tiho, gotovo uz samo uvo. -Ne luduj, Mirko, molim te... Evo ve} dolaze pozvani -primeti ona a u o~ima joj zaiskri osmeh. Nora je za otvarawe Mirkove izlo`be bila odevena u belu ~ipkanu bluzu i tamno plavi somotski jelek koji se su`avao ispod grudi, isti~u}i wen vitki struk. Imala je, tako|e somotsku, usku sukwu bez pli{a sa prorezima koji su otkrivali skladnu liniju wenih nogu. Kosa joj je bila podignuta u neku vrstu pun|e tako da joj se jasno ocrtavao dugi, delikatno gra|eni, vrat oko koga je bila vezala svilenu maramu, kobalt plavu. Kao na onom portretu \ure Jak{i}a, pomisli Mirko koji se nije mogao otresti utiska da Nora privla~i kao magnet poglede prisutnih, a posebno one iz grupe mladih slikara koji su se bili okupili u dnu salona.

Me|u tek prispelim posetiocima nalazilo se nekoliko bokeqskih privrednika i politi~ara kao i poneki kulturni ata{e iz ambasada sa kojima je Me{trovi} bio u dobrim odnosima. Dva kelnera, pod Aninim nadzorom, po~e{e da raznose ~a{ice lozova~e, pro{eka, sokove od naranxe, a ko{are prepune ju`nog vo}a i poslu`avnici sa sendvi~ima bili su na stolovima u svakom uglu salona. Posetioci se podeli{e u dve grupe, jedna koja odmah pre|e na razgledawe slika i druga koja se okupi oko stolova sa |akonijama. Nekolicina iz te druge grupe, kao {to to obi~no biva u takvim prilikama, upusti se u razgovor sa poznatima ne obra}aju}i mnogo pa`we izlo`enim slikama. Studenti likovne akademije, po razgledawu slika, otpo~e{e `ivahnu diskusiju. Utom se u sali pojavi{e slikari Predragovi} i Markovi}. Predragovi} otpo~e da se pozdravqa sa prisutnim diplomatima dok Markovi} uze da tap{e po ramenima i da se qubi u obraz sa poznatim Bokeqima. Mirka podi|o{e `marci i oseti se kao ogoqen kada se dvojica slikara uputi{e prema izlo`enim platnima. -Vr{e za ribolov koje se su{e na pristanu, ulovqena riba na dnu barke, lica ribara opaqena suncem; vidi se zajedni~ka inspiracija -obrati se Predragovi} Markovi}u. -Boka i moja Budva... ^esto se usred no}i probudim sa tamo{wim predelima okupanim suncem pred o~ima a spava}a soba kao da se ispuni mirisom limuna -re~e Markovi}, a zatim dodade pokazuju}i na sliku talasa koji su lomili ostatke drvene barke o stene na obali, sa galebovima u visini kao nemim svedocima brodoloma : -Pogledaj samo ovo. -Negde kraj otvorenog mora -primeti Predragovi}. Markovi} pozva Mirka pokretom ruke: -Gde si na{ao ovu razbijenu barku? Ovakve se grade samo na Kor~uli. -Me|u gru`anskim stenama, tamo na otvorenom prema Italiji -re~e Mirko. -Nisam hteo da je izlo`im, u~inila mi se suvi{e literarna. Ali kolege me nagovori{e... -Bi li mi prodao tu sliku? -upita Markovi}, ~ija je privatna kolekcija savremenih mladih jugoslovenskih slikara bila na glasu u Parizu, gde je `iveo i radio. -Prodao? Poklawam vam je -oglasi se Mirko nastoje}i da prigu{i uzbu|ewe u glasu. -Na~inio sam ve} nekoliko verzija te razbijene barke, o ~ijoj posadi se ne zna ni{ta. -U redu, onda. Kad do|e{ u Pariz, mo}i }e{ da slika{ u mom ateqeu. Uvek imam spreman {tafelaj za goste -obe}a mu Markovi}. -Putujete skoro u Pariz? -obrati mu se Predragovi}, a kad mu Mirko potvrdi to dodade: -Tamo, u Parizu, ne-tematsko slikarstvo postalo je zastava. Ali Pariz je Pariz, a na{ slikoviti Balkan jo{ uvek tra`i svoje narativne slikare. Predragovi} baci pogled prema Nori koja je bila u `ivom razgovoru sa Anom: -Ova lepojka tamo, mora da je tako|e iz Boke; prepoznajem mediteransko u wenim o~ima i u pokretima ruku. -Moja posestrima -re~e Mirko. -Odrasli smo zajedno. Kad se Mirko udaqi od wih, Markovi} re~e: -Znam ne{to o tom slu~aju, jer smo Pavle Me{trovi}, slikarev otac, i ja studirali zajedno dok sam ono mislio da mi je diplomatija `ivotni poziv i ciq... Ta devojka, Nora, zajedno sa svoje dve male sestre, izgubila je oba roditeqa u jednoj od posledwih zaraza, mislim da je bila po sredi plu}na kuga, koja je

zadesila jug Evrope ne{to pre po~etka Svetskog rata. Roditeqi su im bili do{qaci u Kotor iz Dalmacije; vlasnici malog pansiona za, ponajvi{e, italijanske turiste blizu pristani{ta. Bez ikog svog u Kotoru. Decu su posle wihove smrti uzele pod svoje tri dobro stoje}e kotorske porodice. Me|utim, samo Me{trovi}i su sa malom Norom ostali u Boki. Pred svetski rat one druge dve porodice odseli{e se sa Norinim sestrama u Trst i Zadar. Ka`u da se tri sestre od svog ranog detiwstva nikada vi{e nisu videle. -Po svemu sude}i izgleda da je Mirko zaqubqen u tu devojku -re~e Predragovi} a na krajevima tankih usana zaigra mu zagonetni osmeh. -Apoliner bi na{ao poetsku inspiraciju u takvom zaqubqenom paru. Kulturni ata{e francuske ambasade koji tek {to je bio stigao pri|e da se pozdravi sa wima, a posebno sa Predragovi}em, sa kojim se bio upoznao na diplomatskim prijemima jo{ u Parizu. Po{to izmeni{e par re~i, Markovi} se izvu~e da bi se pribli`io grupici mladih slikara okupqenih u uglu sale gde su bile izlo`ene ilustracije za Savovu kwigu pesama. Tamo je diskusija, o 'integralnoj struji' u likovnom i o apstraktnom slikarstvu, postajala sve `ivqa. -Zaboravili su na poeziju koja je inspirisala te crte`e -re~e mu Savo osmehuju}i se ispod brkova. -Mislim da je sasvim mogu}e sa tri boje i par izukr{tanih linija izraziti bilo {ta likovno. Piet Mondrian, na primer... -govorio je bradati mladi slikar. -Po mom mi{qewu, kod apstraktnih vi{e se radi o tra`ewu dekorativnih elemenata u likovnom. Velike betonske povr{ine modernih gra|evina, a i sve komplikovanije ma{ine prosto name}u takva slikarska re{ewa... Ali da priupitamo gospodina Markovi}a za mi{qewe -re~e prisutni asistent sa Likovne akademije. -On tek {to je do{ao iz Pariza. -Video sam ta Mondrianovoa platna u vi{e navrata -re~e Markovi}. -[ta da vam ka`em... Jo{ su kubisti uni{tili pojavno. Ali, po mom mi{qewu, samo zato da bi svaki slikar mogao da slobodno izabere svoj put. Predragovi}, na primer, veruje u integralnu simbiozu slikarstva i muzike. -Zato {to muzi~ka inspiracija ne predstavqa stvari van nas ve} odslikava ono {to se zbiva u nama; na{a raspolo`ewa, ose}awa, na{e nemire -primeti Predragovi} koji se i sam bio prikqu~io grupi mladih, a zatim dodade: -Ali inspiracija slikara koji te`i takvoj simbiozi mora da bude stvarna, izvorna; ina~e }e se wegov 'modernizam' pretvoriti u zanat. U tom grmu le`i zec. -Istina je da se mnogi 'moderni' slikari samo povode za kowukturom, nadaju}i se da je to najkra}i put do slave... i do para, naravno -slo`i se Markovi}. -Ako ne budemo oprezni kowukturisti }e nam uni{titi tradicije, korene koje imamo u narodu. Sa trga ispred Kolar~eve zadu`bine dopre{e u salon glasovi protesta i zvi`duci, a moglo se razaznati i pevawe 'Internacionale'. -Tradicije? U ime tradicija bur`oazija svuda u svetu, pa i kod nas na Balkanu, vr{i eksploataciju radnih masa -uta~e se u diskusiju student prava Mitar, Me{trovi}ev ro|ak. -Mi nemamo ni{ta protiv betona i ma{ina ako su u pravim rukama. -Ali ako tim radnim masama oduzme{ jo{ i tradicije, {ta ostaje umesto toga? -re~e Markovi}. -Pro~itao sam tu skoro da su sve pesme ve} ispevane i sve slike naslikane -primeti Stevan, novinar lista 'Ve~e' koji je bio zadu`en od redakcije da 'pokrije' otvarawe izlo`be, obrativ{i se Savu.

Stevan, koji je ve} bio dobro zakora~io u dvadeset petu, isticao se svojom dugom tr{avom kosom koja mu je padala preko u{iju, svojim kariranim golf pantalonama, poznatim kao 'pumperice', i nekom vrstom majice tamno plave boje koja mu je dopirala sve do brade - na~in odevawa u neskladu sa ozbiqnim i vrlo usredsre|enim izrazom wegovog lica. Zapisivao je sve {to se govorilo na prijemu u malu bele`nicu koju nikad nije ispu{tao iz ruke. Iz te bele`nice vadio je materijal ne samo za svoje ~lanke, ve} i za detaqni li~ni dnevnik koji je uredno vodio od kako je do{ao iz Srema u Beograd. -Taj koji bi da pjeva kao ja morao bi pre toga da pre`ivi par godina usred onog na{eg kr{a, me|u kozama i pastirima -re~e Savo. -A tek onda da odlu~i da li jo{ vrijedi pisati pjesme. -Gospodine Savo, `eleo bih jedan razgovor sa vama za moj list. Va`i ve~eras kod 'Tri {e{ira', oko devet? Ja }u rezervisati sto -predlo`i mu Stevan. -Ve} sam se dogovorio da ve~eram sa Mirkom i wegovom posestrimom Norom -primeti Savo oklevaju}i. -Istina, ostavili su meni da izaberem gdje... Najboqe ipak da se sporazumijemo sa wima. -Rezervisa}u sto i za wih. I, tako|e, za jednu moju poznanicu, mladu glumicu. Rekla mi je da bi `elela da recituje va{e pesame preko radija. Utana~i{e zatim sa Mirkom i Norom da se na|u kod 'Tri {e{ira' posle deset, jer je Mirko pre toga morao da se pojavi na prijemu koji je Ana organizovala za svoje prijateqice i poznanice povodom sinovqeve izlo`be. Bile su to velikom ve}inom ~lanice 'Kola srpskih sestara', me|u kojima je bilo par dvorskih dama. Ana je potajno ra~unala da neke od wih kupe Mirkove slike. Utom iz pokrajne ulice kraj Kolar~eve zadu`bine dopre{e zvi`duci pi{taqki i bat koraka u trku. Dva studenta, jo{ uvek zadihana od tr~awa, u|o{e u salu i ume{a{e se me|u prisutne, nastoje}i da ne probude pa`wu. Mitar im se pribli`i, prepoznav{i jednog od wih. -Nisam znao za ovo ve~eras. Kako to da niko nije obavestio univerzitetski ko-ordinacioni odbor? -interesovao se Mitar. -To smo mi, sa filozofskog, onako na svoju ruku. Protest zbog onog na{eg kolege koga su uhapsili u nedequ dok je delio letke o gladnim studentima -re~e mu poznanik. -Boqe da se o tome dogovorite sa nama kako bi nastupili zajedno. Ako treba, pozva}emo kolege sa drugih fakulteta -re~e Mitar. Na ulazu u salu pojavi{e se dva policiska agenta u civilu. Uze{e da pogledima pretra`uju salu, dogovaraju}i se da poku{aju da se ume{aju me|u zvanice. Pavle Me{trovi} im se pribli`i i agenti ga prepozna{e odmah, bili su obu~eni za to. -Izvinite za ovaj na{ upad, gospodine poslani~e. Radi se o u~esnicima ilegalnih demonstracija. U~inilo nam se da je par onih buka~a sa filozofskog fakulteta u{ao ovamo -re~e jedan od agenata sa sivim filcanim {e{irom natu~enim na oznojeno ~elo. -Ovde se ulazi samo sa pozivnicama -re~e Me{trovi}. U sali, sada ve} punoj zvanica, bilo je oko dvadesetak studenata. Agenti odmah zatim prepozna{e Pavlovog brata, Vladu, kao i nekoliko stranih diplomata. Nije se tu moglo ni{ta u~initi, zakqu~i{e izmeniv{i poglede. A zatim po`uri{e opet na ulicu. -Pazi se, Mitre -opomenu Pavle Me{trovi} svog mladog ro|aka kada agenti odo{e. -Sa ovima nema {ale. Mitar ga pogleda pravo u o~i, a u glasu mu se oseti prizvuk prkosa:

-Ne bojimo se mi Kraqeve policije, ro|a~e. A imamo i svoje advokate Mitar }e. Svi su oni takvi, ne daju se razlogu, pomisli Me{trovi}. -Tvoja stvar, onda. Ja rekoh {to rekoh jer mi pisao tvoj otac da te dr`im na oku. -On jo{ uvek `ivi u doba gusala i bitaka sa Turcima -odvrati Mitar, udaqiv{i se. -[ta mu bi, kao da se opet ne{to quti? -upita Nora. -Vra`ja politika, moja Nora. Danas ti se svako upli}e u dr`avne poslove. Kao da nas, politi~are, ne pla}aju za to -okrenu Me{trovi} na {alu. Kao i obi~no, u trenutku mu se vrati dobro raspolo`ewe. Pozdravqao se srda~no sa posetiocima koji polako po~e{e da se razilaze. Te ve~eri imao je zakazano sa Sowom i niko mu nije mogao da pokvari ono {to ga je o~ekivalo tamo, u wenoj maloj garsoweri dekorisanoj u ruskom stilu, sa samovarom, ikonama i balalajkom. Obi~avala je da mu otvori vrata u pewoaru ispod koga je imala samo fino rubqe, sa pripremqenom fla{om {ampawca i kavijarom na ledu. 'Istorija je istorija, rodnoj, a na{i `ivoti su na{i `ivoti' govorila je Sowa, koja je po zanimawu bila turisti~ki vodi}, kad bi neko zapo~eo razgovor o politi~kim doga|ajima. 'Ostavimo Pimenu-hroni~aru da pi{e istoriju, a mi da pro`ivimo... Davaj, puni te ~a{e!' Posle }e, sa wenim prijateqima, ve~erati u onom ribarskom restoranu na Dunavu gde se nije mogo dobiti sto bez specijalnog kqu~a i gde je dolazio da svira ~uveni ciganin-prima{ Cicvari}. Posmatrao je krajem oka, ne bez `alca qubomore, kako kulturni ata{e Belgiske ambasade qubi Sowu u ruku. Imala je duboko dekoltovanu brokatnu haqinu koja je lepo isticala wene obline. Ali, po ranijem dogovoru, dr`ali su se kao da se ne poznaju... Prokleti pe{ovan, pomisli. Kraji~kom oka vide Anu koja im se pribli`avala sa osmehom na licu i uspe na vreme da skine pogled sa Sowe. Ka`i dragi~ka -re~e Ana. -Moje poznanice iz Kola srpskih sestara interesuju se za Mirkove slike. Pozvala sam ih za ve~eras posle izlo`be. Gotovo je sigurno da }e kupiti jedan od primorskih pejsa`a za prostorije Udru`ewa. -Odli~no! -re~e Pavle. -Treba}e mu svaki dinar za put. -Zar zbiqa `eli da ide u Pariz? -upita Ana zabrinuto. Ni ona kao ni Pavle ne primeti{e izraz duboke zabrinutosti koji se kao tamni oblak u magnovewu nadvi nad Norinim licem i o~ima. -Ve} je ure|eno za wegovu vizu a dobio je i preporuke za neke pariske slikare -obavesti je Pavle. -Mislim da je dobro da malo pro{iri vidike; odavde se slabo vidi Evropa sa druge strane Alpa. Kada je Savo te ve~eri si{ao sa Terazija u Skadarsku ulicu poplo~anu krupnim kamenim oblutcima osetio je kao da prelazi neku nevidqivu vremensku granicu. Me|u prodavcima leblebija i pe~enog kestewa bilo je ponekih opasanih crvenim pojasevima i sa fesovima na glavi, a prodavci slatki{a uzvikivali su 'halva, bahklava' sa nesumwivim turskim naglaskom. U ba{ti jedne od mnogobrojnih kafana video je kako okre}u velikog ovna na ra`wu, a sa svih strana je dopirao miris }evap~i}a i pe~ene paprike. Kada se pribli`i kafani 'Tri {e{ira' vide grupu Cigana-svira~a sa crnim futrolama pod mi{kom kako umi~u jedan za drugim kroz uska vrata kafane. Odnekud dole, sa pijace, dopirao je pi{tavi zvuk zurli. Da ovo vidi moj

|ed mislio bi da su Turci ponovo zauzeli Beograd, pomisli Savo. Posledwi od onih Cigana-svira~a, visok i mr{av kao pritka, morao se podobro sagnuti da bi pro{ao kroz vrata sa svojim kabastim kontrabasom. Savo u|e za wim i ogleda se po kafani. Ve}ina stolova bila je zauzeta, a na zidovima iznad wih dimile su se lampe-petrolejke. Kelneri su se jedva provla~ili izme|u stolica i stolova raznose}i tawire pune paradajz salate sa iseckanim lukom, mladim sirom, komadima proje, a uz litrewake vina i obavezne boce sa soda-vodom. U uglu, za jedinim stolom na kome je bila ceduqica sa zapisom 'Rezervisano' ispisana nezgrapnim rukopisom, mastiqavom olovkom, ugleda Stevana u dru{tvu jedne mlade `ene koju je isprva mogao videti samo sa le|a. Imala je kratko pot{i{anu kosu boje `ita i bila u prugastoj, belo-plavoj, bluzi skrojenoj po mornarski. -Dobro ve~e, gospodine Savo -re~e Stevan podignuv{i se sa stolice. Najpre da vam predstavim Miru, glumicu sa radija koju sam vam pomenuo na izlo`bi. -Ako treba da smo na vi, u redu. Ali ono 'gospodine' boqe da izostavimo. Smeta}e mi u razgovoru -predlo`i Savo, nakloniv{i se galantno Miri. -Nema problema -re~e Stevan, osmehnuv{i se, kao da je o~ekivao tako {to od ovog pesnika-br|anina. -A sad da naru~imo ne{to za predjelo, dok va{i prijateqi ne do|u... Maslinke, kozjeg sira, kajmaka, lepiwice -izdiktira on kelneru. -@elite li da sa nama podelite kowak? Ako ne, onda bocu fru{kogorskog belog? Savo prihvati vino, bio je unapred odlu~io da te ve~eri ne dirne aperitive. Video je pred Mirom i Stevanom ~a{ice kowaka, dopola ispijene. I boca kowaka bila je tu, sa slikom Napoleona. Koliko li }e mu samo zara~unati to? -upita se Savo. Verovatno dovoqno za kompletnu ve~eru za dvoje u hotelu 'Boka' u Novom. -Mo`e li se `iveti od poezije? -upita Stevan, koji je imao bele`nicu pripremqenu na stolu ispred sebe. -Ne mo`e... Nije to profesija, kao pisawe za novine -odgovori Savo, opaziv{i interesovawe u Mirinom pogledu. -...Ali umrijeti od we se mo`e dodade, vi{e za Miru sada. -Te{ko bi bilo zamisliti `ivot bez we -re~e Mira. -Ve}ina pesnika koje sam intervjuisao `ali se na honorare.... -re~e Stevan. -Pla}aju crkavicu. Ali i bez toga sumwam u pjesni~ko zanimawe. Vidite, [ekspir je bio dramaturg, Bajron nekakav lord, ve}ina francuskih pjesnika naslijedila je pone{to od familije. A evo i kod nas... Wego{ je bio Kwaz, Zmaj je doktorirao medicinu, a profesora-pjesnika imamo sijaset. ^ast izuzetcima kao {to je onaj Zagrep~anin, pjesnik-boem Tin Ujevi}, koji samo potvr|uju pravilo. -Ali vi se, koliko znam, bavite samo poezijom? -re~e Stevan. -Zara|ujem hqeb kao }ata u manastirima, a ne libim se ni da ispoma`em oko koza. Od wih sam nau~io kako da se verem po liticama. Mira se nasmeja na taj Savov odgovor i ispi iz svoje ~a{ice kowaka. Shvatila je da pesnik `eli da je zabavi. Me|utim, Stevan je zapisivao svaku re~. -Dobro, onda. Postoji li zbiqa crnogorska, hrvatska, srpska umetnost. Ili mo`da op{te-jugoslovenska? -nastojao je Stevan, kome su Markovi}eve opaske na izlo`bi dale ideju da otpo~ne jednu anketu o nacionalnoj umetnosti. -Kad ne bi postojala nacionalna umjetnost, mo`da bi svi nastojali da budu cerebralani kao Krle`a, a on poku{avao da pi{e u desetercu. Oba{ka to

{to niko jo{ nije u stawu da odredi o kakvom se to zajedni~kom imenitequ radi, ma da o na{im razmiricama i nesuglasicama znaju i vrabci na krovu -re~e Savo. Kelner donese naruxbinu i nasu vina u Savovu ~a{u. On se poslu`i sirom, a zatim otpi dobar gutqaj vina. -Uzmimo ovaj sir, {arplaninac -re~e Savo. -Mi imamo wegu{ki sir, a i u Boki ima kozjeg sira da prste poli`e{. U Dalmaciji su{e sir na dimu... I samo je barbarinu svejedno koji jede i uz koje vino -re~e Savo, primetiv{i da se Mira ponovo osmehnu. Kakve o~i! -pomisli on. -Ali slikawe i pisawe poezije ne mo`e se upore|ivati sa pripremawem sira! -usprotivi se Stevan. -U tome i jeste stvar. Vi ono na izlo`bi pomenuste mi{qewe da su sve pjesme ispjevane i sve slike naslikane. Me|utim, to ne mo`e da se ka`e ni o vrstama sira; uvijek }e neko smisliti kakvu novu vrstu. A kamo li o umjetnosti. -Po vama, izgleda da ni op{te-~ove~anska umetnost ne bi bila mogu}a zakqu~i Stevan. -Ni ^ovje~anstvo sa velikim ^, bar ne za na{u generaciju -potvrdi Savo. Iza tih svesvjetskih ideja su uvijek neki interesi. Mi na Balkanu, posebno, ne bi trebali da ponavqamo lekcije gorke istorije... Ne zaboravite da su Englezi, kad su osjetili da }e postati svjetska sila, odvojili crkvu od Rima. Naivno je vjerovati da su to u~inili samo zato da bi se wihov kraq mogao po drugi put o`eniti. Konkordat, priseti se Stevan ali ne dota~e tu temu. Wegova pitawa usredsredi{e se zatim na kwigu Savovih pesama koja je bila pripremqena za {tampu sa Mirkovim ilustracijama. Kad Stevan ustade da pozdravi neke poznanike koji u|o{e u kafanu, Mira upita, uperiv{i u Sava pogled plavo-zelenih o~iju: -Zna~i li to da treba da se izolujemo od sveta? -Nikako. Ali bi trebalo da se povezujemo sa drugima ne preko onog {to nam se name}e spoqa ve} preko onog {to je izvorno na{e -odgovori on, pomisliv{i zbog ne~eg: ne}e biti lako kod we, Savo. -Iz jevan|eqa po Savi, zar ne? Dug je to put, pesni~e... A i kakva smo ti mi svetska sila? -osmehnu se Mira. Ciganski orkestar, koji je do toga ~asa izvodio 'animir' muziku, zasvira: 'Gde si du{o, gde si rano, gde si dan~e mio...'. Mira svojim toplim altom po~e da izgovara re~itativ popularne pesme. Razgovor za susednim stolovima se uti{a. 'Gde si sunce ogrejano, gde si dosad bio...' intonirao je Mirin glas, sada ve} pra}en tihim pevawem jednog tenora za susednim stolom i horom glasova okolo koji su prihvatali refren. -Ta pjesma i ta muzika, to je na{e. I ba{ me boli briga da li se dopadaju ili ne ^ovje~anstvu sa velikim ^ -izgovori Savo poluglasno. Te su pjesme pisane za nas ovde, pomisli on. Ispevane u re~ima na{eg jezika. I za tebe, Miro, sa tvojim o~ima kao voda jezera. Za tvojim glasom, bar{unastim kao peteqke ru`e, hteo je da doda naglas. Ali se uzdr`ao. Samo je podigao ~a{u sa vinom i otpio podobar dobar gutqaj, a Mira tako|e otpi iz svoje. -@elela bih da izgovorite par uvodnih re~i pre nego {to po~nem da ~itam va{e pesme u studiju -re~e Mira. -U redu, samo recite mi o ~emu? -Ne{to iz 'jevan|eqa' po Savi -odgovori Mira.

Stevan se vrati do wihovog stola pra}en Mirkom i Norom. -Jedva smo se izvukli -re~e Nora kad se svi smesti{e za sto. -Jedna od tih gospo|a `elela je da zna za{to je cena jedne od mojih slika, dvostruko vi{a od druge iako su gotovo iste veli~ine -primeti Mirko. -I {ta si odgovorio? -upita ga Savo. -Pa da sam onu skupqu slikao gotovo dva puta du`e -re~e Mirko uz op{ti smeh za stolom. -Ali najva`nije je to da su kupile tu sliku. Bi}e mi dobrodo{lo za pripremu puta u Pariz. Mirko i ne primeti kako se Norine o~i zamagli{e kada je pomenuo taj put. Kelner donese jo{ dve boce vina, a zatim uze da bele`i poruxbine za ve~eru. Ciganski orkestar svirao je sada narodna kola i raspolo`ewe u kafani se podi`e. Zatim se na podijumu pojavi vitka mlada `ena odevena u usku crnu haqinu od satena koja joj se pripijala uz listove nogu. Gusta garava kosa padala joj je preko ramena gotovo do struka. -Prvi put u Beogradu ve~eras nam peva Nada 'Crna Zvezda'! -objavi crnpurasti Gavro{, prima{ orkestra. -Moja [ap~anka, poreklom iz Semberije. Orkestar zasvira a Nada se izvi u struku i zabaci kosu ustranu tako da joj se jasno ocrta tamnoputi oval lica. 'Na Uskrs sam se rodila, xanum, na \ur|ev dan se krstila...' -pevala je uz bu~no odobravawe prisutnih na svakoj pauzi pesme. 'Zato sam bela, rumena, xanum...'. -[ta to zna~i: 'xanum'? -upita Nora, poku{avaju}i da shvati {ta u toj pesmi toliko privla~i mladi}e u sali. -Verovatno turska re~, ili arapska. Ne{to kao na{ uzvik 'more dragi', ili primorsko 'ajme mili' -odgovori joj Mira. A zatim dodade: -Ova }e da zapali Skadarliju. Kao u odgovar na to, Nada skide svoj {al i obavi ga oko ramena visokog basiste. Duboki dekolte jedva da je mogao da zadr`i wene jedre grudi kad muzika pre|e na ~o~ek i ona podi`e ruke sa dairama, izvijaju}i se u kukovima. 'To, to...!' ~uli su se uzvici gostiju koji odmah zatim po~e{e da izvikuju naruxbine pesama i da {aqu banknote prima{u. On zadenu najkrupniju nov~anicu za strune violine, a ostale uze da trpa po xepovima i ispod ko{uqe na grudima. Nora je posmatrala sve to kao op~iwena. Za wu, bio je to neki novi, drugi svet; prepun, ~inilo joj se, razuzdanosti i neslu}enih sloboda ~ula. Posmatrala je Mirka kraji~kom oka, obuzetog razgovorom sa Stevanom i Savom. A Mira kao da je bila izvan onoga {to se zbivalo u kafani, pona{ala se vi{e kao posmatra~. Kad bih samo mogla da budem hladna i sabrana kao ona, pomisli. Norin pogled usredsredi se opet na peva~icu i prima{a koji se lomio oko we dok je pevala, izvla~e}i strastvene tonove iz svoje violine. Nikada, da se to sve nije de{avalo pred wenim o~ima, ne bi mogla da poveruje da je taj omaleni prima{ tmasta lica, odeven u polupohabani crni `aket i belu ko{uqu sumwive ~isto}e, sa leptir ma{nom vezanom ukrivo, u stawu da proizvede tako duboko ose}ajne zvuke na svojoj violini. Niti da je ta mlada `ena, koja je uvijala kukovima poput kakve bludnice, u stawu da peva sa toliko ~e`we u glasu. Pripadali su jednom posebnom svetu koji ona nije poznavala ali koji nije bio mawe stvaran od wenog sopstvenog. Svetu greha? Ili boqe re~eno, svetu ~ula i puti, pomisli. Zvuci violine i glas peva~ice zabruja{e neo~ekivano po duboko skrivenim strunama wenog bi}a, nalaze}i put do predela ose}ajnog koje je samo naslu}ivala u sebi. O~i joj zablista{e a u grudima joj navre talas `udwe.

A {ta ako Mirko z a i s t a ose}a ne{to drugo prema meni, ne{to zaista razli~ito od bratske qubavi? Greh je i pomisliti na to! Ana mi nikad ne bi oprostila... A ni ja samoj sebi ako bi se prepustila struji bez da sagledam gde me nosi. Kao ono sa Draganom... Ali sada bi to bilo dubqe, nepopravqivo. Pogledala je Mirka koji je opet govorio o onoj barci razbijenoj na stenama, sav obuzet svojom vizijom. Da li je on zbiqa u stawu da razlikuje takve vizije od stvarnosti? -pomisli Nora. -Miro, Mir~e, te o~i tvoje zelene... Pla~u za tobom daske koje `ivot zna~e... I vidi koga je dovela, kakav cvet u ovoj dimqivoj izbi! -tr`e je duboki mu{ki glas. -Eleonora, Nora? Znao sam da joj ime mora biti takvo. To lice, pomisli Nora nastoje}i da se priseti. Markantno, sa istaknutim obrvama i sa o~ima koje su odslikavale blagu ironiju. Kada joj je obuhvatio ruku svojom velikom {akom osetila je neko ~udno strujawe, neku neodoqivo privla~nu silu. -^i~a Ilija, glumac -predstavi ga Mira, a kelner mu donese, ko zna od kuda u sada ve} prepunoj kafani, stolicu. -Sada znam gde sam vas videla. Pro{le sezone u pozori{tu- re~e Nora. -Tu [ekspirovu dramu sam vi{e puta poku{avala da ~itam ali me je sudbina starog kraqa ostavqala hladnom. Me|utim, kad ste vi izgovarali wegove `alopojke, kraqev lik kao da je o`iveo a wegova me je kob dirnula u dno du{e... ^i~a Ilija je poqubi u obraz. -Tako ne{to `elim da ~ujem kao nagradu za na{, gluma~ki, trud. Ono novinarsko o 'sudbinski tragi~nom koje je gospodin Stanojevi} inkarnisao...' niko `ivi ne razume. Miro, dokle }e{ ti da gubi{ vreme izvan pozori{ta? -Dok ne odlu~e da postave Ibzena, ili Italijane, ne{to moderno. @elela bih da prika`em lik savremene `ene, probleme wene emancipacije. Ne mo`emo ve~ito da igramo ujka Vawine ro|ake -odgovori Mira. -Radio drame u Americi privla~e sve vi{e publike -primeti Stevan. -Eh, u Americi... A koliko kod nas ima radio aparata? Par hiqada u vrh glave -odmahnu rukom ^i~a Ilija. -Ja mislim da }e pozori{te pre`iveti sve te pomodarije... Pozori{te, to je `ivot, qudska drama i komedija odslikane na daskama. U nama, glumcima, gledaoci prepoznaju sebe, svoje sudbine... zavr{i ^i~a Ilija, a zatim se obrati Stevanu koji je sve bri`qivo zapisivao: -Dozvoqavam ti da objavi{ ovo, Stevane. A honorar po{aqi {efu sale ovde; dugujem mu ve} od letos -dodade on ustaju}i da bi se pridru`io 'gluma~kom stolu' u uglu sale gde je provodio no}i. Postarija Ciganka, izboranog lica zabra|enog crvenom maramom izvezenom zlatastim zvezdicama, pribli`i se wihovom stolu. -Da vam gledam u dlan, gospo|ice? -predlo`i ona Nori. U izrazu wenog lica bilo je ne~eg {to spre~i Noru da odbije. Ispru`ila je dlan leve ruke, a razgovor za stolom se prekide. Ne mari, neka slu{aju, pomisli Nora. To su ionako ludorije. -Predstoji ti promena u `ivotu, velika i uskoro -re~e Ciganka. -Kakva velika qubav? -upita Mira. -Jedan ~ovek. Visok; evo ovde vidim prsten. -Neko izme|u nas? -pitao je Mirko, zainteresovan. Ciganka pre|e ispitiva~kim pogledom po licima prisutnih mu{karaca. Imala je crne kao ugaq o~i koje kao da su gorele nekom unutra{wom vatrom.

-Ne, niko od vas ovde. Mu{karac stariji od vas -re~e Ciganka uzev{i da ponovo posmatra Norin dlan. -Linija `ivota... -Uvek su govorili da mi je linija `ivota kratka -primeti Nora nehajno. -@ivot se mo`e pro`iveti u jednom jedinom danu ili ne do`iveti ni{ta uzbudqivo u sto godina -re~e Savo. -[ta bi vredeo `ivot ako bi se unapred znala budu}nost? -primeti Stevan. Ciganka ga pogleda ispitiva~ki, a onda ispusti Norinu ruku iz svoje i re~e: -O sudbinama ne odlu~ujemo mi, smrtni. @ivimo onako kako je pisano... Hvala lepo, mladi gospodine -obrati se ona Mirku koji joj tutnu dvodinarku u {aku. Udaqila se pre nego {to Nora uspe da je zapita o svojoj liniji `ivota. Kasnije, dok je prolazila podruku sa Mirkom polumra~nim ulicama Prestonice na povratku ku}i, slu{aju}i wegove utiske sa otvarawa izlo`be, Nori se ponovo ukaza cigankino naborano lice i vatreni pogled wenih o~iju. Kao da se naglo prekinula kad je ono do{la do linije `ivota? [to to mari, pomisli. Ludorije, kao ono o prstenu. Visok, stariji mu{karac? Nadam se da ne}e biti kakav starkeqa, pomisli Nora i prsnu u smeh. Mirko je pogleda i osmehnu se, a zatim, jo{ vi{e pripijeni jedno uz drugo ruku pod ruku, zakora~i{e bodro kraj reda ku}a ve} potpuno utonulih u mrak. Hladni dah jeseweg vetra o{inu ih po licu i natera da ubrzaju korak. Mirko skide svoj ki{ni mantil i prebaci ga preko Norinih ramena, a ona se opet privi uz wega. Ose}ala se toplo i bezbedno kora~aju}i tako i ubrzo zaboravi na Ciganku. 'Zato sam bela, rumena, xanum...' seti se stihova pesme i uze da je tiho pevu{i.

10. KOJOJ OTAXBINI? (Novembra 1923) -Gospodine Me{trovi}u, gosparu! -za~u Me{trovi} glas za sobom. Kada se okrenu, ugleda visokog mladog ~oveka, ~ije mu je pristalo crnpurasto lice izgledalo odnekud poznato. -Da nisi ti ono... -zausti Me{trovi} jo{ uvek u nedoumici. -Perov sin -pomo`e mu Trifun. Sin Pera 'Dobrovoqca', klesara koji je radio one mermerne plo~e za porodi~nu grobnicu Me{trovi}a u Budvi. Zvali su ga Dobrovoqac jer je, jo{ kao mladi}, prebegao bio iz Boke u Crnu Goru kako bi izbegao slu`bu u austriskoj vojsci. Tako je posle dospeo i na Tarabo{, za bitku sa Turcima. -Tra`im te po celom Beogradu, jadi te ne sna{li! -re~e mu Me{trovi}. I dodade: -Sigurno si si{ao sa nekim vaporom... Bio si oti{ao u mornare iz Boke, nije li tako? -Pa i jesam -potvrdi Trifun. -Ali sam eto re{io da se skrasim negde, da bacim kotvu. -I to ovde, u Prestonici?

-Nije mi lo{e ovde. Otvorio sam radwu u kojoj prodajem samo ju`no vo}e. Prva takva u Beogradu! Evo je dva koraka odavde, bilo bi mi drago da vam je poka`em -pozva ga Trifun. Me{trovi} prihvati, Ana mu je ionako bila poru~ila da kupi vo}a. Tek {to je bio iza{ao sa kafe i kowaka u hotelu 'Moskva' gde se bio sastao sa bratom Vladom koji ga je privoleo da putuje sa wim u Zagreb poslom. 'Ti poznaje{ tamo{we politi~are' zamolio ga je Vlado. 'A bez wih nema ni{ta.. Dovoqno je da ti ka`em da je Ministar li~no zatra`io da vodim te pregovore.' Radilo se o petroleju. Kud god da makne{ ne gine ti da oseti{ wegov miris, a dolari i funte uvek su u blizini, pomisli Me{trovi}; nastoje}i da odr`i korak sa Trifunom. Govorilo se da je otvoriti benzinsku pumpu gotovo isto kao otvoriti mali zlatni rudnik. Kamiona bilo je svakog dana sve vi{e, a i privatni automobili ve} su zaglu{ivali uli~nu vrevu svojim trubqewem i pla{ili svet {kripom ko~nica. Koliko ju~e, neki mladi}, prvi put sam za volanom, izgubio kontrolu i sru{io zid jedne prizemne ku}e na Karaburmi dok je porodica bila za ve~erom... Osim toga, Vlado je bio pomenuo mogu}nost bu{ewa dole u Boki i to }e se morati ozbiqno razmotriti. Izgleda da turizam i bu{otine nafte nikako ne idu zajedno, zakqu~i Me{trovi}; naravno ako se ne bi radilo o izuzetno velikim rezervama. Put u Zagreb privla~io ga je i zbog prilike da provede nekoliko dana sa Sowom, s obzirom da Vlado nije imao ni{ta protiv da je povede tamo. 'Tvoje putovawe bi}e privatno', naglasio je Vlado. Jo{ ve~eras }u se dogovoriti sa Sowom o tome, smislio je nastoje}i da, istovremeno, odr`ava nit razgovora sa Trifunom. Trifunova radwa bila je na Teraziskoj padini, u blizini pijace. Dosta prostrana ali skromno opremqena. Kad u|o{e Me{trovi}a zapahnu dobro mu poznati miris naranxi, koji se me{ao sa blagim vowom lorbera. Bilo je tu, pored naranxi i limunova, jo{ i narova, roga~a, suvih smokava i suvog gro`|a, banana i datula; sve to u malim drvenim sanducima u kojima je vo}e bilo dopremqeno. U dnu radwe bila su vrata koja su vodila u prostoriju gde je Trifun smestio jedan gvozdeni krevet kao i ne{to kuhiwskog name{taja, tako da nije morao da pla}a posebno za stan. Za tezgom krcatom vo}em bio je mladi} sa bokeqskom kapom na glavi ispod koje mu je provirivala gusta tr{ava kosa crvenkasto-`ute boje. Osmehnuo se od uva do uva kad mu Me{trovi} pru`i ruku. -Znam, kako ne. Moj otac je donosio ribu i mu{ule u va{u ku}u, kad god je imao {to sve`e -re~e mladi}, koga je Trifun zvao '@u}a'. Me{trovi} izabra naranxe i narove koje mu Trifun stavi u kesu. Ni za `ivu glavu nije hteo da naplati to. -Dobro, onda -re~e Me{trovi} pokazuju}i prstom na jedre crvenkaste mandarine lepo upakovane u drveno sandu~e. -Za ovo }u ti ipak platiti. @eleo bi da @u}a odnese to sandu~e jednoj mladoj gospo|i. Ona `ivi u Krunskoj ulici. -Mo`e, kako ne. Iz ovih stopa -re~e Trifun. Me{trovi} htede da zapi{e Sowinu adresu, ali @u}a odmahnu glavom. -Pamtim ja sve, ni brige -re~e @u}a. -Do{ao ovde da u~i za fuzbalera -osmehnu se Trifun. -Svaki put se vra}a sa igrali{ta izubijanih cevanica. Ubacio se u neki klub na ^uburi gde lopte i dresove sami kupuju. Kada @u}a ode sa mandarinama, Me{trovi} upita:

-I kako si uspeo da skupi{ papire za otvarawe radwe? Koliko ja znam, tra`i se potvrda o stru~nosti. Mornarski papiri ne}e ti vredeti. -Sve }e to biti cakum-pakum za koji dan -re~e Trifun. -Ve} smo podneli zahtev za registraciju radwe i dobili privremenu dozvolu. Imam jednog ortaka, zove se Vasilije @ivkovi}, Srbijanac od Milanovca. On ima dozvolu za trgovinu na veliko i malo, a poznaje koga treba u op{tini. U radwu se ne me{a mnogo, vi{e voli da preprodaje prasad. Trifun ispri~a, ukratko, o transportu prasadi za Be~; izostaviv{i ono o Marku koga Me{trovi} nije poznavao. Niti pomenu kako mu je Vasilije pomogao da proda nakit i dukate jednom Cincarinu koji je imao sajxinicu kod Cvetkove mehane, pod uslovom da nikome ne zucne o tome. -Voleo bih da se vidim sa tobom i sa tvojim ortakom -re~e Me{trovi}. Kad se vratim sa puta u Zagreb do}i }u ponovo da se dogovorimo. Ani }u dati adresu tvoje prodavnice, ona ~esto treba ju`no vo}e... Pod uslovom da sve naplati{ normalno. Ne brini, Ana }e biti presretna ako je pusti{ da sama izabere vo}e... A ovaj dinar daj tvom pomo}niku kad se vrati, simpati~an momak. I jo{ ne{to, Trifune -dodade Pavle Me{trovi} posle kra}e pauze. -Niko ne treba da ~uje o po{iqkama vo}a u Krunsku ulicu. -Ni bele ne}emo o tome, gospodine Me{trovi}! Ni ja ni @u}a -obe}a Trifun. -Nije uzalud na{e gore list, pouzdan momak. Samo mu slabo ide ono sa fuzbalom. -Poznajem ja jednog funkcionera BSK-a, Beogradskog futbalskog kluba ho}u da ka`em, koji }e po{teno oceniti da li je za fudbal. Kad se vratim s puta podseti me na to. U crvenim somotom oblo`enom kupeu prve klase spava}ih kola no}nog voza za Zagreb bilo je ugodno toplo uprkos hladnom vetru koji je {ibao napoqu. Vlado izvadi iz svoje putne torbe bocu viskija i nasu ga u ~a{e koje im je bio doneo kondukter zajedno sa posudom punom leda i bocom soda vode. Pavle je od malena pamtio brata kao pomalo hladnog i dosta zatvorenog u sebe, strogo kontrolisanih pokreta i izraza lica; nije ~udo da je imao uspeha u diplomatiji, pomisli. -Sowa }e putovati sutra. Zna{ ve}, `ensko; nije mogla da se pripremi na vreme. A mo`da je i boqe da ne putuje sa nama u istom vozu -re~e Pavle Me{trovi}. -Bi}e belaja ako Ana sazna ne{to o woj -osmehnu se Vlado. -Leda? -Podosta. A sode samo malo, koliko da zapenu{i... Ne}e saznati, a i Sowa zna kako da bude diskretna. Uostalom, Anu mnogo ne interesuje gde ja provodim vreme. Vi{e se brine za sina, Mirka, a posebno zbog toga {to se posvetio umetnosti; htela je da on studira za doktora medicine. Gotovo svakoga dana ide u crkvu svetog Antuna da moli za wega, posebno od kad je ~ula o onoj stipendiji za Pariz. Vlado otpi iz svoje ~a{e i nastavi razgovor tihim glasom, wegove re~i gubile su se u kloparawu to~kova ispod vagona. -Tamo, u Hrvatskoj, ima jedna dosta uticajna grupa koja bi `elela da proda petrolejske koncesije u Slavoniji Nemcima. Ima ve} mesec dana kako u Zagrebu boravi predstavnik jedne kompanije iz Hamburga, in`ewer Kurt [tajner. Izgleda da im je obe}ao zlatna brda. Me|utim, pojavila se i jedna ameri~ka kompanija, kojoj je uspelo da zainteresuje Kraqa li~no. Ho}e da bu{e ne samo u Slavoniji, ve} svuda gde bi moglo da ima nafte i zbog toga bi im vi{e odgovarala koncesija

za celu Kraqevinu SHS. Radi se o nevelikoj kompaniji, ali vrlo dinami~noj. Li~ni savetnik generalnog direktora te kompanije, geolog Stiv Peterson dolazi u vezi toga. Poreklom je iz Norve{ke, gde su ve} imali vrlo uspe{na bu{ewa. Sa wim treba da se vidim u Zagrebu - a mo`e{ misliti koliko to [tajneru i wegovoj grupi odgovara. -Ali, u svakom slu~aju, mora}e do}i do licitacije -re~e Pavle. -Vaqda zna{ ne{to o tim me|unarodnim licitacijama. Tu se podmazuje i {pijunira na sve strane. Ako poznaje{ protivnikove karte, licitacija je samo formalnost. A ide se i daqe od toga; imamo indicija da }e poku{ati ne{to kako bi diskreditovali Petersona jo{ po dolasku u zemqu. Zato sad {aqu mene. Treba da obezbedim kako bi se odlu~ilo izme|u [tajnerove i Petersonove kompanije onako kako to najvi{e odgovara interesima zemqe. I Kraqa, naravno. -Ne vidim {ta ja mogu da pomognem tu? I kakvim razlozima se mo`e pravdati moje u~e{}e u svemu tome, ako se uzme u obzir da }u doputovati u Zagreb privatno? -Re}i }emo da si kao poslanik zainteresovan za prospekt bu{ewa u Boki. A meni treba da znam koje od uticajnih politi~kih li~nosti u Zagrebu stoje iza [tajnera. -Ali ja nisam za to da se bu{i kod nas dole u Boki! Uostalom, ka`u da su jo{ Austrijanci bili poku{avali ne{to tamo, ali bez rezultata. -Molim te da nikome ne zucne{ o tim poku{ajima -uozbiqi se Vlado. Mogu}nost bu{ewa u Boki i u Pomoravqu je va`na karta u ovoj igri; re}i }emo samo da su bu{ewa tamo u fazi idejnih projekata. Zajedno sa ve} dosta uspe{nim poku{ajima u Banatu, pomo}i }e nam kako bi se Peterson ozbiqno zainteresovao za licencu koja pokriva ~itavu teritoriju Kraqevine. Moja veza u Zagrebu izvestila je da je [tajnerov glavni adut ba{ to, da nafte ima samo u Slavoniji; tvrdi da su ostale geolo{ke strukture u zemqi isuvi{e mlade za naftonosne slojeve. Jedva da se uspeo formirati mrki ugaq, i to ve}inom pun jalovine. -Ko ti je ta veza, ako se sme znati? -upita Pavle. -Jedan nesvr{eni geolog koji je po~eo svoju karijeru dole u Boru. On je u beogradskim {ik krugovima poznat kao Lule. Tu skoro je napustio Beograd i otvorio fotografsku radwu u Plitvicama, gde slika strane turiste... Ali molim te da to ostane strogo me|u nama. -Znam ja tog Luleta -re~e Pavle. -Taj je svim mastima namazan, a nije iskqu~eno da su ga jo{ u Boru zavrbovali Francuzi. Ka`u da je morao da kidne iz Prestonice zbog neke afere oko predujma miraza - kada je dobio novac ostavio je verenicu na cedilu. -O{tija, ~ak i do tvojih u{iju dospelo to o Luletu! Ve} se ne zna ko radi za koga -odmahnu glavom Vlado. -Mi ra~unamo da samo u Beogradu ima oko dve stotine agenata raznoraznih stranih obave{tajnih slu`bi, neki od wih rade jo{ od pre rata. -Pitam se {to se tome ne stane na put? -primeti Pavle. -Ako bi ih pohapsili trebalo bi dragocenog vremena da otkrijemo wihovu zamenu... Ba{ka {tp ovima za koje znamo bar se mo`e sa vremena na vreme podmetnuti kakva informacija, za koju smo zainteresovani da do|e do u{iju wihovih {efova... Ustvari, samo oni koji se bave vojnom {pijuna`om zavr{e pokadkad u zatvoru. Me|utim, danas wihov posao nije ograni~en na vojne stvari. Privredna {pijuna`a postala je broj jedan. A i privatni `ivot krupnih privrednika i politi~ara predmet je posebnog interesa. Tvoja veza sa Sowom, na primer, verovatno je ve} negde registrovana.

-Ali ja sam ti relativno sitna riba, Vlado! -nasmeja se Pavle sle`u}i ramenima. Vlado nasu jo{ viskija u ~a{e i razgovor pre|e na porodi~ne stvari pa Pavle iskoristi priliku da porazgovara sa Vladom o sinovqevom putu u Pariz. Uskoro zatim zavuko{e se pod toplu }ebad svojih uskih ali udobnih posteqa. -Inspekcija! -o{tro se obrati prosedi carinski slu`benik, koji je imao pri{ivene troduple zlatne '{trikle' na rukavu uniforme, prebledelom de`urnom cariniku na zagreba~kom aerodromu. De`urni ni ne pogleda ponu|enu mu inspektorovu legitimaciju; poznavao ga je jo{ iz vremena kada je radio na grani~nim prelazima u Sloveniji, pretra`uju}i me|unarodne vozove. Inspektora je bio glas da mu ne mo`e proma}i ni najsitniji propust u slu`bi. Inspektor zatra`i carinski dnevnik i uputi se zatim u mali magacin gde su se ~uvale uvezene stvari za naknadnu carinu, zajedno sa zaplewenom robom u ve}ini cigaretama i pokojom bocom skupog `estogog pi}a. Nije mu trebalo ni desetak minuta da uporedi te stvari sa zabele{kama u dnevniku. -Izgleda da je sve u redu -re~e inspektor, ali mu ne izma~e vidno olak{awe koje se ocrta na licu de`urnog carinika. Budnim okom prelete jo{ jednom prostoriju. -A ova akten-ta{na ovde, {ta }e ona u magacinu? -dodade inspektor upraviv{i na carinika pogled svojih sivih, prodornih zenica u kojima nije bilo ni trunke humora. -Izgleda da ju je zaboravio neki od putnika jutro{weg aviona za Be~ poku{a carinik da se izvu~e. -Nisam video ni{ta o tome u dnevniku -re~e inspektor suvo, otvoriv{i akten-ta{nu i istresav{i wen sadr`aj na sto. Pokaza se da su u ta{ni bili neki stru~ni geolo{ki ~asopisi na Engleskom me|u ~ijim su se listovima nalazili papiri sa mapama Posavine i okoline Zagreba. Na mapama su bili ucrtani mali torwevi za bu{ewe nafte. -Policija }e sigurno `eleti da zna kome pripada ova ta{na -primeti inspektor. -Nemam pojma -oglasi se carinik ~ije je lice sada bilo crveno. -Jednostavno ju je neko od putnika zaboravio kraj pulta... Da pozovem de`urnog policajca sa slu`benog ulaza? -dodade on nevoqno. -Kasnije. Prvo da vidimo da li je u pitawu kakva dr`avna tajna -otse~e inspektor ~ijem pogledu ne izma~e nova promena na licu de`urnog: prebledeo je bio kao krpa. Vlado Me{trovi}, u pratwi jednog mladog ~oveka u civilu, u|e u carinarnicu. -Gospodine Me{trovi}u, iskrsla jedna delikatna stvar -re~e inspektor pokazuju}i mu ~asopise sa mapama. -Neko od putnika zaboravio ta{nu sa ovim papiri}ima! -Zna li se ko? -upita Me{trovi} prelistavaju}i papire iz ta{ne. -Ne zna se, niti je izgleda bilo vremena da se stvar zavede u dnevnik. De`urni carinik predla`e da se predaju policiji radi istrage -re~e inspektor, kao oklevaju}i. -Ja, ovaj, samo sam mislio... -zausti de`urni carinik. -Nije potrebno uplitati policiju -re~e Me{trovi} pokupiv{i one papire sa stola i staviv{i ih ponovo u akten-ta{nu, koju je zatim predao svom mladom

pratiocu u civilu. -Ja uzimam na sebe da sredim tu stvar. Ovaj slu~aj verovatno spada u sektor kontra{pijuna`e i zato }e biti najboqe da se stvar preda direktno wima. Moj pomo}nik }e se pobrinuti za to. Me{trovi} zatim izvadi iz svog nesesera jedan dokumenat overen velikim pe~atom sa kraqevskim grbom i pru`i ga de`urnom cariniku, koji nije znao da li treba da odahne ili strahuje od obrta koji su uzele stvari sa onom akten-ta{nom. -Ovla{}ewe da mister Peterson, putnik iz Be~a, mo`e u}i u zemqu bez carinskog pregleda, kao gost na{eg ministarstva -re~e Me{trovi}. -Treba li da zavedem to u kwigu? -upita carinik. -Neizostavno -primeti Me{trovi}. -Koliko li su mu samo platili da poku{a da podmetne te mape Petersonu? -re~e Me{trovi}, vi{e kao za sebe, kad de`urni carinik ode u svoj biro. -Mo`emo povesti internu slu`benu istragu o ovom slu~aju... ako je potrebno -re~e inspektor videv{i da Me{trovi} odmahuje glavom. -Ne}e biti potrebno. Nego, vi uvek trebate carinika dole na albanskoj granici? -Ko leba nasu{nog. Cveta {verc duvana tamo sve u {esnaest. Oni iz Ni{ke fabrike duvana protestovali pismeno i pretili da }e izneti stvar na jednu od sednica Skup{tine. -Znam, znam. To je, dakle, u redu... Ne ~ujem li ja to motor aviona iz Be~a? -upita Me{trovi} kada se de`urni carinik vrati. Bratovqevo odlazak na aerodrom Pavle Me{trovi} iskoristi za {etwu po centru Zagreba, koju zavr{i u jednoj od kafana gde su slu`ili belu kafu 'po be~ki', sa pavlakom i zemi~kama. Kelener mu donese novine uokvirene u ram od trske. Tek {to otvori novine, Pavle opazi gu`vu na trgu ispred kafane. Za~u{e se policiske pi{taqke i glasni povici. Kroz staklo izloga videle su se grupice studenata. 'Dole batina{i!' -~ulo se. Me{trovi} je mogao videti zatim kako se policija razvi u streqa~ki stroj nastoje}i da potisne demonstrante sa trga u pokrajne ulice. Me|utim neki od studenata po~e{e da ih ga|aju kamenicama i policiski stroj otpo~e da se povija. Utom na trg sti`e jedna grupa `andarma na kowima. Sada studentske grupice po~e{e da se rasipaju i povla~e. Iznenada, jedna od kamenica pogodi izlog radwe nedaleko od kafane i za~u se glasna lomqava stakla. Neko od policajaca opali u vazduh a oni na kowima ume{a{e se me|u studente udaraju}i nemilice gumenim pendrecima. Uz gromoglasno trubqewe, stigo{e dva policiska kamiona pokrivena ceradom. Studenti su po~eli da napu{taju trg u trku, nastoje}i da izbegnu agente u civilu koji su po~eli da hapse i trpaju u one kamione svakoga na dohvatu ruke. Pavle Me{trovi} ugleda visokog studenta koji se ve} dva puta uspeo da izvije iz ruku agenata, a zatim da se do~epa vrata kafane. Na svoje iznena|ewe, prepoznade u wemu Mitra. Evo ga opet, i to usred Zagreba! -pomisli Me{trovi}. Ima li ~orbe u kojoj taj nije miro|ija? Brkati kelner poumi da prepre~i zadihanom Mitru ulaz u kafanu ali Me{trovi} ustade i ume{a se. -To mi je ro|ak -re~e on kelneru, tutnuv{i mu u {aku dvodinarku. Iznenadni susret sa ro|akom poslanikom u zagreba~koj kafani ostavi Mitra, jo{ uvek zajapurenog od rvawa sa policijom, bez re~i.

-Ne mogu da sednem sa vama, uja~e -re~e Mitar kad se malo pribra. -^eka me jedan poznanik ovde. Mitar se potom pribli`i stolu u uglu, gde je sedeo besprekorno odeven ~etrdesetogodi{wak, koji je ~itavo vreme pre toga bio zadubqen u jedne be~ke novine; kao da ga nije zanimalo ono {to se de{avalo u kafani i na trgu. On pru`i ruku Mitru, sa nagla{enom u~tivo{}u, a zatim se dogovori sa wim u pogledu poruxbine. Kad se kelner udaqi, Mitar se na`e preko stola i obrati se svom sagovorniku tihim glasom: -Drug Stari, pretpostavqam? Ja sam Cetiwanin, tako su mi rekli da vam se predstavim. Do{ao sam u Zagreb radi organizovawa me|ugradskih konsultacija po socijalnim pitawima studenata. U komitetu su mi rekli da porazgovaram sa vama. -Znam, znam... Vi studenti iz gu`ve u gu`vu. ^uo sam o neredima u Beogradu. A sada ovo ovde. To mora da prestane ako `elimo da nas respektuju kao politi~ki pokret. Ne mo`emo priu{titi sebi da budemo simbol dizawa galame po ulicama i razbijawa izloga -izgovori Mitrov sagovornik a wegove zelenoplave o~i zasvetluca{e hladno. -[to gore i ve}a gu`va, to boqe - to vam je na{e studentsko mi{qewe. Ja vam samo mogu re~i da siroma{ni studenti `ive na ivici gladi -otse~e Mitar, iznena|en tonom sagovornika u kome je otkrio zapovedni~ku notu. Ose}ao je da ovaj ovde Stari nije navikao da mu se protivure~i. Ali ni on nije bio od onih {to popu{taju olako. -Revolucionarne akcije moraju biti zasnovane na disciplini. I treba ih preduzeti samo kad situacija sazre -primeti Stari, o~igledno nezadovoqan. -Vidite, gospodine -zbog ne~ega Mitar pre|e na takvo oslovqavawe. -Ja, kao i ve}ina mojih kolega, studiramo gotovo na hlebu i vodi. Niko nam ne pla}a ni za stan ni za hranu, a o kakvoj stipendiji ni re~i. Kod ku}e sirotiwa i jad. Kud }e vi{e da sazreva ta na{a nevoqa? -Studentski problemi se moraju sagledati u okviru borbe radni~ke klase Stari }e. -Ja nisam ovla{}en da usagla{avam politi~ke linije -primeti Mitar. Do{ao sam ovde da se dogovorim sa zagreba~kim kolegama o zajedni~kim socijalnim akcijama; to nas vi{e interesuje nego politika. Mi smo za socijalnu revoluciju u kojoj }e u~estvovati sva sirotiwa u zemqi, ukqu~uju}i tu i studente. Wegov sagovornik nije skidao pogled sa trga, gde se okupqala grupica agenata u civilu koji su se dogovarali o ne~emu. Baci brzi pogled na sat, koji se Mitru u~ini zlatan. -Dobro, onda. Onaj me|u vama tamo, studentima u Beogradu, zadu`en za politi~ke akcije neka odmah stupi u kontakt sa Je{om iz sindikata grafi~ara. Radi dogovora o koordinaciji. Toliko vaqda mo`e{ da prenese{ -dodade. 'Stari' pozva kelnera i plati. A onda, i ne pozdraviv{i se ~estito sa Mitrom, i{~eznu nekud u pravcu toaleta, par trenutaka pre nego {to dvojica iz one grupe agenta u|o{e u kafanu. -Eno, onaj duga~ki u uglu -re~e agent sa sivim {e{irom. Mitar poumi da sko~i i da be`i ali agenti se u magnovewu stvori{e kraj wegovog stola. Nije bilo sumwe da }e upotrebiti silu ako bilo {ta poku{a. -Legetimaciju! -zare`a drugi agent, glavati }elavko u kome je lako bilo prepoznati demobilisanog podoficira. -Student, naravno. I jo{ iz Beograda -re~e }elavko trpaju}i Mitrovu legetimaciju u xep od jakne. -Hajde, momak, po|i ti lepo i mirno sa nama. Ne `elimo skandala u ovoj pristojnoj kafani.

Mitar nevoqno ustade i po|e za wim, a agent sa sivim {e{irom iza wih dvojice. Me{trovi} poumi da ustane i da se ume{a, ali odustade. Sa ovima ne vredi ni poku{avati, pomisli. Priseti se jednog kapetana pridodatog upravi grada u Zagrebu, Maneta Nikoli}a, o kome mu je govorio brat u vozu. U upravi grada Me{trovi}a do~eka{e sa izgovorima. Kapetan Mane bio je zauzet, hitna dr`avna stvar. Jasno da poslanici imaju zakonsko pravo da se raspituju o politi~kim zatvorenicima, ali do ovog trenutka nijedan od studenata koji su u~estvovali u demonstracijama jo{ nije bio legalno uhap{en... I tako sve dok se u prijavnoj sobi ne pojavi kapetan Mane li~no. Bio je to stasiti, nao~it vojnik, kome je oficirska uniforma pristajala keo salivena. -Sedite, gospodine poslani~e -re~e kapetan Mane kada ga uvede u svoju kancelariji na ~ijem je zidu bila velika Kraqeva slika. -Kakva ~ast pozdraviti ovde nekog iz Prestonice. Znam, znam, radi se o uhap{enom beogradskom studentu. Ve} sam dao nalog da ga prona|u. Kad bi se posvetili studirawu, toliko koliko pravqewu nereda... -To isto i ja ka`em -osmehnu se Me{trovi}. -Samo ovoga puta izgleda da se zbiqa slu~ajno na{ao tamo na trgu, posmatrao sam sve kroz izlog kafane. -Doveli ona tri Slovenca -re~e ordonans, koji u|e lupiv{i o{tro petama. -Dobra prilika za vas, poslani~e, da vidite kakve sve nevoqe nam ve{aju o vrat... U redu? Uvedite ih -naredi kapetan Mane. Slovenci su bili ~etrdesetogodi{waci, svi omaweg rasta, puna~ki, crvenih zadriglih lica. Od krawskih, piva i rumenog cvi~ka, pomisli Me{trovi}. -Protestiramo! Ilegalni arest na tlu domaje -govorili su uglas. -Uhap{eni su blizu austriske granice, na strani Banovine Hrvatske. Bilo ih je najmawe petnaestak, neki naoru`ani lova~kim pu{kama. Ali samo ovu trojicu trapavih uspesmo da uhvatimo. Ostali kidnapovali dva financa i odveli ih nekud u Sloveniju -raportirao je odse~no mladi potporu~nik. -[ta su {vercovali ovog puta, auto delove? -upita kapetan. -Bicikle! Svi su vozili nove novcate bicikle kad ih je presrela patrola. Ve}ina ih pobacala u `buwe ugledav{i nas. -Interpreta tra`imo! -cvilela su ona trojica. -Mi smo komercijanti, ne kontrabanda. -Jel' bilo pucwave? -upita kapetan. -Nije, ali kidnapovawe ona dva financa... -Ozbiqna stvar -slo`i se kapetan namr{tiv{i se, a zatim se obrati onoj trojici: -Multa dve tisu}e i da se odmah puste oni financi. Mo`ete koristiti moj telefon da se sporazumete sa ostalima. I to pre nego {to vas formalno optu`imo za kidnapovawe. A to bi zna~ilo su|ewe i najmawe dve godine u buvari. U kancelariji zavlada podu`a ti{ina, a na licima one trojice zablista znoj. -Ali {ta }e biti sa biciklima? -osmeli se jedan od wih, sa tregerima od lasti{a koji su pridr`avail zelene ko`ne pantalone-dokolenice. Kapetan i potporu~nik se osmehnu{e. -Vrati}emo vam ih kada platite du`nu carinu -re~e kapetan. -Moramo najpre da se dogovorimo -javi se opet onaj sa tregerima. -Sigurno -re~e kapetan. -Odvedite ih dotle dole u peticu. -Petica je ubibo`e -re~e kapetan Mane Me{trovi}u kada potporu~nik izvede onu trojicu. -Tamna i vla`na da te muka uhvati... Ovi su vam obi~ni {verceri, ali ima takvih koji unose oru`je i municiju. -I posle preprodaju? -upita Me{trovi}.

-Kosovarima dole pone{to, po paprenoj ceni. A najmodernije zadr`avaju za sebe. Jednostavno nestaju ilegalno uvezene automatske pu{ke i revolveri posledwih modela, kao da u zemqu propadaju. -O {vercovawu tog oru`ja treba napraviti poseban izve{taj i poslati ga kurirom ministarstvu unutra{wih poslova -re~e Me{trovi}. -Ili jo{ boqe, uputite ga na ime pomo}nika ministra Mari}a. Posilni utom uvede Mitra. Na jednom kraju usana video mu se mali trag krvi koji je poku{avao da obri{e ve} umazanom maramicom. Me{trovi} izvadi svoju, sne`no belu, i pru`i je Mitru. Posilini predade Mitrovu legitimaciju kapetanu. -Odupirao se stra`arima? -upita kapetan Mane. -Ne, ali se upustio sa agentima u diskusiju tokom koje je do{lo i do nezgodnih re~i... ne{to o demokratiji -re~e posilni zadr`avaju}i osmeh. -Wihovi argumenti su pesnice! -prozbori Mitar ogor~eno. -Agenti u civilu nisu pod mojom jurisdikcijom. Me|utim, imate pravo da se `alite ako su prekora~ili ovla{}ewa -primeti kapetan Mane za{kiqiv{i o~ima. -Samo u tom slu~aju mora}emo najpre da napravimo zapisnik o hap{ewu. A zatim treba da identificirate one agente. -Slu{ajte, kapetanere~e Me{trovi}. -Mislim da je najboqe da zakqu~imo ovu stvar bez formalnosti... Insistira{ li na zapisniku? -obrati se on ro|aku. Mitar samo sle`e ramenima. Ideja o formalnom zapisniku nije mu se dopadala, takve stvari posle ostaju u policiskom dosijeu. -Saglasni, dakle? U tom slu~aju ne}emo morati da ispitujemo {ta jedan student iz Beograda tra`i na demonstracijama ovde usred Zagreba -re~e kapetan Mane. -Zar je u~e{}e na demonstracijama protivustavno? -javi se Mitar ozloje|eno. -Ja kao student prava `elim da protestujem... -Pre nego {to u~inite to formalno, treba da znate da te demonstracije niko nije odobrio i da su razbijena tri izloga radwi u centru. A da i ne pomenemo tu~u sa policijom, to je ve} postalo neka vrsta studentskog sporta prekide ga kapetan hladno, pru`iv{i mu legitimaciju. -Kada }e{ za Beograd? -upita Me{trovi} Mitra. -Jo{ ve~eraske -re~e Mitar nelagodno se preme{taju}i sa noge na nogu. Nego, ponestalo mi para, uja~e. Za voznu kartu. Me{trovi} izvadi nov~anik i izdvoji stotinarku. Kapetan Mane je posmatrao to sme{kaju}i se ironi~no. -Ho}e li biti dovoqno? -upita on Mitra. -Vi{e nego dovoqno. Hvala ti... Vrati}u to ~im budem mogao. Kad Mitar iza|e iz prostorije, posilni objavi: -Oni Slovenci `ele da se dogovore sa vama, gospodine kapetane. -Nisam li vam rekao? Ni pola sata nije im trebalo -primeti kapetan Mane. Me{trovi} ustade i pribli`i se kapetanovom stolu, pru`iv{i mu ruku. -Moram da idem sada -re~e Me{trovi}. @elim da vam se zahvalim u moje ime i tako|e, u ime mog mladog ro|aka, kapetane. Kapetan Mane, koji je ustao od stola da se pozdravi sa wim, odmahnu rukom. -I onako }emo u~esnike jutro{wih nereda morati jo{ ve~eras da pustitimo ku}ama. Najgore je to {to policija ni ovoga puta nije uspela da pozitivno utvrdi ko je izme|u wih bacao kamenice na izloge. Pro~itao sam negde da u Americi

fotografi{u grupe demonstranata - ali mi jo{ nismo dostigli takav stepen progresa... [verceri, ilegalno oru`je, demonstranti, zavere. Kuda li }e ova na{a dr`ava, gospodine poslani~e? -upita kapetan. -Kada do|ete slede}i put u Beograd, svratite do mene da vas povedem na neko od skup{tinskih zasedawa. Ali ne verujem da }ete tamo na}i odgovor na va{e pitawe -odgovori Me{trovi}. -Ipak, na{e je da poku{amo da u~inimo ono {to mo`emo. Kapetan pozdravi po vojni~ki: 'Na slu`bi Kraqu i Otaxbini!' -izre~e on otse~no. Kojoj Otaxbini? -pitao se Me{trovi} dok je silazio niz stepeni{te sive zgradurine na ulicu. Na~ini mentalnu zabele{ku o kapetanu. Solidan vojnik, zakqu~i. I dorastao situaciji. Ali ni po koju cenu ne bih `eleo biti na wegovom mestu, mislio je uputiv{i se prema `elezni~koj stanici da do~eka ekspres iz Beograda u kome je Sowa rezervisala le`aj u spava}im kolima.

11. POLITI^KE IGRE U ZAGREBU Izme|u Me{trovi}eve i Sowine sobe u hotelu kraj `elezni~ke stanice bila su vrata koja su se zakqu~avala sa Sowine strane. Me{trovi} pokuca i ona mu otvori odevena samo u ru`i~asti pewoar. -Tek {to sam iza{la ispod tu{a, golup~ik -re~e ona, poku{avaju}i da pokupi u punxu svoju bujnu kosu crvenkasto zlatne boje. A zatim dodade: -Jo{ ne mogu da verujem, Pavle, da sve ovo nije samo pusti san; ove sobe samo za nas dvoje! Pavle joj se odmah pribli`i i obuhvati je ~vrsto oko struka a zatim je na rukama odnese u krevet. Upili su se jedno uz drugo, omamqeni `udwom. Le`ali su zatim }utke, kao da je sve izme|u wih bilo izre~eno ~ulno{}u. Spontanost Sowinog podavawa, uz odsustvo gotovo svake inhibicije, uvek iznova ga je uzbu|ivala. Bio je to, za wega, neki novi i druk~iji odnos izme|u mu{karca i `ene; jedno razli~ito shvatawe ~ulnosti i ose}ajnog od onog -pome{anog sa ose}awem stida ili krivice -koje je upoznao jo{ kao mladi}, mislio je Pavle. I nije mogao a da se ne seti Aninog otpora da se prepusti bujici ~ula ni onda kad su ve} bili par godina u braku. Ne zbog nedostatka `enstvenosti; imala je ona telo kao izvajano koje je znalo da uzdrhti poput strune pod wegovim milovawima. A jo{ mawe zbog nedostatka ose}awa prema wemu. Bio je on wen prvi i, znao je, osta}e wen jedini mu{karac. Stvar je bila u tome {to je Ana svesno nastojala da suzbije ~ulno u sebi, da se ne prepusti potpuno; tako su je vaspitavali od malena. Kasnije je svoju strastvenost sve vi{e usmeravala prema religioznom. Nau~ila je bila da svoje katarze do`ivqava u molitvi, u crkvi; zakqu~io je to posmatraju}i joj lice kada se vra}ala sa bogoslu`ewa. Imala je tada ne~eg duboko smirenog u izrazu lica i u pogledu. Ti Pavle, govorila mu je ponekad, ne shvata{ {ta zna~i duhovni `ivot;. -O ~emu razmi{qa{? -upita Sowa. -O Ani -priznade Pavle. -Naslutila sam to. Ose}awe krivice?

-Tako ne{to je odavno prevazi|eno izme|u we i mene... Me|utim, pokadkad mi se ~ini da `ivim dva `ivota istovremeno. Ti i Ana ste dva sveta, i to me uvek iznova iznena|uje. Ne mogu sasvim da shvatim da postoje tolike razlike i podvojenosti me|u qudima. -U jednom smo ipak sli~ne. Obe smo `ene... Ali ako se radi o svetu duhovnosti i svetu ~ulnosti, ti zna{ da ja nisam nikakva bogomoqka. Me|utim, u nas Rusa, duhovnost je ne{to vi{e od same religije. Znam da mnogi Evropqani idu u crkvu jer je to deo wihovog obrazovawa i shvatawa civilne du`nosti. Ali u nas, kad nam sve{tenik podeli one kockice belog hleba, kao da nam uvek iznova usadi ne{to od onog {to je Dostojevski nazivao 'sveta Rusija'... Mo`da zbog toga Rus uvek ostaje Rus, bez obzira gde ga nakalemi{. -Vidi{, kao da u tome i jeste moj problem. Ana, znam zasigurno, jeste religiozno stvorewe i trebala je da pregrmi udadbu za pravoslavca. Ti eto veruje{ u svetsku misiju Rusije. Ali pitam se gde ja pripadam? Kao da `ivim u onom ~ardaku ni na nebu ni na zemqi... Mislim da svaki savremeni ~ovek ili `ena ovog Dvadesetog veka treba da ra{~isti to sa samim sobom; u {ta zaista veruje pre svega ostalog -primeti Pavle. -Nije dovoqno re}i da veruje{ u boga i da odlazi{ u crkvu, pa da poveruje{ da si zaista religiozan... Niti, opet, prsiti se sa nekim socijalizmom a ostavqati druge da vode borbu za ispravqawe dru{tvenih nepravdi. -I u koju grupu sebe samog klasifikuje{? -upita Sowa. -Nisam siguran... Za jednog politi~ara takva opredelewa nisu laka -re~e Me{trovi} posle kratkog razmi{qawa. -Pomozi mi ti. -Po meni, ti pripada{ ~ulnim politi~arima -re~e Sowa osmehnuv{i se. A zatim dodade : -Nego, treba da ti ka`em o pozivnici. Vaqda gre{kom ostavili su je u mojoj sobi. Sowa mu dodade belu kovertu koja je le`ala na no}nom sto~i}u. 'Mr. S. Peterson ima ~ast da pozove G. and G|a. P. Me{trovi} na ve~eru u Klubu industrijalaca. Posle ve~ere izve{}e se kratki muzi~ki program.' -pisalo je na pozivnici. -Ve~eras! Taj Peterson ne gubi vreme. Ho}e{ li sa mnom? -upita on Sowu. -A {ta }e{ sa onim 'G|a'? Uostalom, nemam ni prikladnu haqinu. -Za 'G|a' nema problema, Vlado }e urediti to -odgovori joj Me{trovi}. -A {to se haqine ti~e, ja znam gde su zagreba~ke {ik butige. Kada te ve~eri stigo{e u Klub industrijalaca, Sowa, obu~ena u tamnozelenu duga~ku haqinu sa dubokim dekolteom i sa ogrlicom od ohridskog bisera, privu~e zadivqene poglede mu{karaca i pokoji zavidqiv od strane prisutnih `ena. Majordomo na ulazu izre~e weno ime i dodade: 'prevodilac engleskog', kako mu je do{apnuo Vlado Me{trovi}. -Drago mi je da sretnem tako {armantnu mladu damu, koja usto govori engleski -re~e Peterson kad ga Vlado Me{trovi} upoznade sa Sowom. Mora da je ve} dobrano zakora~io u ~etrdesetu. Na svoj na~in, vrlo privla~an; siguran u sebe, zakqu~i Sowa pru`aju}i ruku Petersonu. Kada se ume{a{e me|u zvanice Vlado se obrati Sowi: -Moram da priznam da sam dosta slu{ao o vama od brata. Me|utim, {to oko ne vide re~ ne opisa. O~aran sam, gospo|ice Sowa. -'Gospo|ica' te{ko da odgovara u mom slu~aju, sa dobrih dvadeset i pet i dva bra~na brodoloma za sobom -osmehnu se Sowa.

-Dvadeset i pet? Pa to je prva mladost -primeti Vlado, a zatim se obrati Pavlu: -Stiv Peterson je pozvao i Kurta [tajnera na ovu ve~eru. Tamo je kraj izlaza na balkon, sa onom lepom Zagreb~ankom, koja ima figuru kao u modela. @elim da se upozna{ sa wim. Kurt [tajner bio je negde oko trideset petih godina, nao~it, visok, isprano plave kose i sa ve} pomalo prosedim zaliscima. Brkove je imao potkresane 'Ala Erol Flin'. Dr`awe mu je bilo dosta formalno, ne bez izvesne uro|ene nema~ke krutosti. Upusti{e se u razgovor sa wim a wegova pratiqa, koja se predstavi kao Vesna, prevodila je samo sa Nema~kog i tek pone{to sa srpskohrvatskog, s obzirom da je [tajner bio u stawu da razume doma}i govor. Ispitati odkuda, na~ini Vlado mentalnu zabele{ku. Vesna, koja jo{ nije bila napunila dvadeset godina, vitka plavu{a sa kratko potkresanom kosom po posledwoj 'garson' modi, kao da je bila presa|ena nekom magijom iz kakvog {ik be~kog salona. Sa usana nije joj se skidao lepr{avi osmeh, ~iji su joj se odblesci otslikavali u jasno plavim o~ima. Kad se [tajner upusti u to da, na srpsko-hrvatskom, objasni bra}i Me{trovi} neke aspekte posleratne nema~ke politike nasle|ene od Vajmarske Republike, Sowa uze Vesnu pod ruku i wih dve i{eta{e na balkon. Obe su studirale jezike, Sowa pred diplomskim iz Engleskog a Vesna na drugoj godini germanske grupe. I obe su bile mi{qewa da `ivot treba `iveti a ne provoditi ga izme|u ~etiri zida u jalovom filozofirawu. Od samog po~etka ose}awe prisnog prijateqstva po~e da se razvija me|u wima. Odlu~i{e bez daqeg da pre|u na ti. -Vas dvoje, Kurt i ti, ste par kao izmi{qen -primeti Sowa. Vesnin pogled se zamagli, kao da Sowina primedba probudi ne{to skriveno u woj. -Sla`emo se super od samog po~etka, uprkos razlike u godinama -re~e Vesna. -Jedino {to je on, da tako ka`em, pomalo neukqu~en. I kao da `eli da odr`i na{u vezu u nekim samo wemu poznatim granicama. -Pavle je takav evo ve} druga godina -primeti Sowa osmehnuv{i se. Mu{karci vole ose}awe slobode i treba ih pustiti da se tako ose}aju sve dok ne do|e trenutak odluke. -To ve} znam. Ali ima ne{to vi{e. U posledwe vrijeme po~eo je da tra`i od mene da budem qubazna sa nekakvim direktorima petrolejskih kompanija i ~ak sa nekim starkeqama, politi~arima. Ka`e da se radi o milionskom poslu i o wegovoj, i na{oj, budu}nosti -govorila je Vesna. -Sve se to mo`e urediti, lepojko moja. Velikoj ve}ini starkeqa dovoqan je osmeh koji obe}ava, s tim bar za neko vreme zaborave na svoj i{ijas! Vesna se zasmeja od srca, a plave joj se o~i ponovo ispuni{e iskrama. -Kad bi bio na mestu onog mladog Grka, ne bih znao kojoj od vas dve da dam jabuku -re~e Stiv Peterson pribli`iv{i im se. -Taj je morao da bira izme|u tri bogiwe, mister Peterson -primeti Sowa. -Uh, to je moralo biti jo{ komplikovanije! Voleo bih ako biste me zvali Stiv, u svakom slu~aju... Gospo|ica govori engleski? -obrati se on Vesni. -Pomije{an sa nema~kim -odgovori Vesna slegnuv{i koketno ramenima. Stiv Peterson se pona{ao neusiqeno, pijuckaju}i ~ist viski iz svoje kristalne ~a{e; bilo je o~igledno da nastoji da zadr`i Vesnin pogled. -Pijete sko~? -upita ga Vesna. -Nikad. Uvek pijem bourbon -odgovori Stiv. -Neko francusko pi}e, taj burbon? -upita Vesna.

-Amerikansko. Na{ viski -odgovori Stiv. -Probajte malo. Vesna otpi gutqaj iz Stivove ~a{e i namr{ti se: -Uh, prejako za mene. I ima ukus na dim -primeti Vesna. -Na to se treba naviknuti, kao na ukus piva -re~e Stiv. Ose}ao je kako ga Vesna privla~i sa svakom izgovorenom re~ju, sa svakim osmehom. ^ak mu se i na~in na koji je izgovarala engleske re~i, nagla{avaju}i 'r', u~ini qubak. Gotovo nije ni primetio kad se Sowa izvinu i ostavi ih same. Vesna tako|e poumi da se udaqi, ali je Stiv uze za ruku i poku{a da je zadr`i kraj sebe, nastoje}i da sazna da li je ve} verena. Kakva drskost, pomisli Vesna izvla~e}i svoju ruku iz wegove. Ali prisetiv{i se Kurtove molbe da bude qubazna sa Stivom, odgovori: -Mo`e se re~i zaru~ena, iako jo{ ne formalno. -Sa Kurtom [tajnerom? Video sam da ste sa wim do{li na prijem. Vesna pocrvene, ali odlu~i odmah zatim da se izvu~e bez odgovora, onako kako ju je majka u~ila. Dohvati rubove svoje duga~ke sukwe sa obe strane i nakloni se graciozno. -Drago mi je, Mister Steve -re~e ona, a zatim se udaqi tra`e}i pogledom Kurta. -[ta misli{? -upita Vlado Pavla kad se Kurt udaqi od wih. -Dosta lepih obe}awa, ali razgovor o investicionim fondovima obilazi kao ma~ak oko vrele ka{e. Nego, re~e da }e uskoro za Beograd, pa se tamo mo`e vi{e o tome. Pozvao ga je onaj preduzima~ na angro, Cincarevi}. -Odlu~ili smo da pozovemo Petersona da poseti Beograd, mo`da se obe posete mogu koordinirati -re~e mu Vlado. -Voleo bih ako u program ubaci{ Sowu -zamoli ga Pavle. -Biste li, Sowa, mogli urediti da va{a agencija preuzme na sebe turisti~ku stranu Petersonove posete Beogradu i Vojvodini? -predlo`i joj Vlado kada im se ona opet pridru`ila. -Plati}e vam se, naravno, po uobi~ajenoj tarifi. -Vrlo rado -odgovori ona. -Samo mi trebaju neki detaqi u vezi wegovog boravka. Sowa se oseti prezadovoqna; radilo se o petroleju a tu putni~ke agencije uvek imaju posla. Podi`e se na prste i dade po jedan poqubac svakome od dvojice bra}e.

12. VATRENO KR[TEWE U`urbani radovi na preure|ewu Trifunove skromno opremqene vo}arske radwe u kraqevsko-dvorsku prodavnicu ju`nog vo}a zavr{i{e se krajem novembra i Vasilije, Trifunov ortak, predlo`i da prirede prigodnu sve~anost. Trifun se postarao da prodavnica bude dobro snabdevena ne samo ju`nim vo}em, ve} i raznim delikatesnim proizvodima uvezenim iz Turske. U beogradskim novinama osvanu oglas: 'Prva u Srbiji! Prodavnica ju`nog vo}a i arapskih specijaliteta PALMA. Vlasnici: ortaci i kraqevsko-dvorski snabdeva~i @ivkovi}-Bjelopavlovi}'.

U okviru oglasa bio je crte` palmovog drveta a kraj wega puna~ka crnkiwa sa korpom punom banana povrh glave. Za sve~anost otvarawa nove prodavnice Trifun je, uz belu ko{uqu i golubije sivu ma{nu, obukao tek kupqeno novo prugasto odelo teget plave boje, a dan pre toga dobrano je bio potkresao svoju gustu kudravu kosu i tr{ave obrve koje makaze nisu bile dotakle od wegovih mornarskih dana. 'Samo jo{ kad bi uspeo da hoda{ bez gegawa, poverovao bi ~ovek da nikad nisi video brodske palube' -prozbori wegov pomo}nik @u}a posmatraju}i ga kriti~ki. Oko podne po~e{e da pristi`u zvanice. @u}a je kupio od wih mokre ki{obrane i kabanice od vo{tanog platna, kojima su poku{avali da se za{tite od sitne decembarske ki{ice napoqu na ulici, a zatim ih nosio u sporednu prostoriju prodavnice. Najpre se pojavi{e Mirko i Nora, a zatim Stevan sa fotoreporterom. Nekoliko kantarxija sa Bajlonove pijace koje je bio pozvao Vasilije do|o{e zajedno, fijakerima, u pratwi pozama{nih supruga. Pavle Me{trovi} pojavi se sa zaka{wewem od dobrih pola sata u dru{tvu jedne dvorske dame koja je predstavqala kraqevsku ku}u, kao i sa jednim bradatim sve{tenikom u odori izvezenoj zlatastim nitima. Pavle prenese Trifunu izviwewe svoje supruge Ane; bili su joj poverili da organizuje toga dana jednu priredbu za siroma{nu decu u crkvi svetog Antuna. Noru uzbudi pogled na `ute limunove, zlataste naranxe i narove, na datule i roga~e ukra{ene lorberovim li{}em; wihovi mirisi do~ara{e joj primorje. Jedan od suvlasnika prodavnice, koji joj se predstavi kao Trifun Bjelopavlovi}, Hercegovac i biv{i mornar, kao da nije skidao oka sa we ~itavo to vreme. Odmah je zapazila da je u govoru zanosio po bokeqski i u~ini joj se poznat. -Kako da ti ne bude poznat -re~e joj Pavle Me{trovi} kad ga priupita o tome. -Sretali ste se po istim ulicama i trgovima tamo dole u Boki, jo{ kao mladi. -Ja sam vas odmah prepoznao -re~e Trifun koji je poha|ao ne{to {kole u Kotoru i, kasnije, prodavao ribu na pijaci u Herceg Novom pre nego {to se zaposlio kao 'pikolo' na brodu. -I va{eg brata Mirka tako|e. Bili ste nerazdvojni. Prostorija prodavnice ubrzo se ispuni zvanicama kojima su Trifun i Vasilije nudili vo}e iz pletenih korpi a @u}a dolivao pro{ek u ~a{e. -Imam dobru vest za tebe, -re~e Me{trovi} kad mu @u}a napuni ~a{u sladuwavog vina. -Koliko sutra ujutru da se javi{ Gavri}u, pomo}niku trenera BSK-a, tamo na wihovom stadionu. Radi probnog treninga. -Ne znam kako da vam zahvalim, gosparu Me{trovi}- zablista{e @u}ine o~i. Ona dvorska dama, mr{ava starica sede kose odevena u haqinu od crnog somota, uze re~ i zvonkim za svoje godine glasom pozdravi prisutne, a zatim se obrati suvlasnicima prodavnice: 'Vi ste nam doneli u ove hladne decembarske dane plodove toplog Juga, podse}aju}i nas da se na{a svetla Kraqevina sada prostire od sne`nih Alpa sve do sun~anog Ulciwa...'. Sve{tenik, sa strukom osu{enog bosiqka u ispru`enoj ruci koji je umakao u zdelu sa osve}enom vodicom, uze da prska po tezgama prodavnice. A zatim je Vasilije uzeo re~ izazvav{i po koji osmeh svojim milanova~kim 'erinskim' akcentom. Fotoreporter 'Ve~eri' otpo~e da ispaquje svoje magnezijumske patrone. Prisutni zapqeska{e, a zatim uze{e da se rukuju sa suvlasnicima radwe,

po`elev{i im uspeh u poslu. Trifun oseti malu i toplu Norinu ruku u svojoj. U trenutku u~ini mu se kao da je iz svog svakodnevnog, obi~nog, `ivota zaplovio u neki novi ispuwen blagom svetlo{}u. Kao da je po~eo da prepoznaje u Nori onaj lik devojke, do toga ~asa nejasan i zamagqen, koji se, u wegovim sawarijama, ocrtavao u okviru prozora ku}e u blizini luke gde je `eleo da baci kotvu. Weno prisustvo tu, u prodavnici punoj zvanica koja je iznad ulaza nosila wegovo ime, u~ini mu se kao znamewe ostvarewa tog najskrivenijeg i nikom poverenog sna. Treba}e jo{ samo korak, mo`da, pa da taj san postane java, pomisli. -Trifune, ima gostiju koji `ele da kupe vo}e. Probudi se, o{tija! -trznu ga za rukav @u}a koji je ve} bio po~eo da dodaje ki{obrane i mantile onima koji su se spremali za polazak. Kad Mirko i Nora iza|o{e iz prodavnice ki{ilo je jo{ ja~e. Hladni vetar koji je nosio kapqice ki{e o{inu ih po licu uprkos otvorenom ki{obranu. Stevan im se pridru`i. -Ja stanujem u blizini i `eleo bih da vas pozovem na ~a{icu kowaka predlo`i on. U Stevanovoj garsoweri koja je bila u jednoj od tek sazidanih ~etvorospratnica ispod Kwaz Mihajlove ulice, bilo je ugodno toplo zahvaquju}i centralnom parnom grejawu - jednom od prvih u Prestonici gde se velika ve}ina stanova grejala dimqivim pe}ima od livenog gvo`|a koje su sagorevale nacepana drva ili mrki ugaq. Ujesen prolaznici su morali da preska~u preko gomila tog ugqa ili drva pred podrumskim prozorima, a strugawe testera i udarci sekira kojima su sezonski radnici sa Juga cepali paweve bili svima poznati zvuci koji su najavqivali dolazak zime. Mirko i Nora sedo{e na sofu zajedno, ose}aju}i se udobno u toplom, i tako blizu jedno drugom, a Stevan se uputi ka uglu garsowere gde se nalazio mali bar sa, ve}inom uvezenim, `estokim pi}ima. Stevan pusti muziku sa radija i nasu kowaka u ~a{e: -Za Mirkov uspeh u Parizu -re~e on otpiv{i iz svoje. Nora, iako nenavikla na alkoholna pi}a -koja je Ana nazivala vra`jim nektarom -tako|e otpi dobar gutqaj. @estoki kowak opali joj nepce, ali odmah zatim oseti kako je prijatno zagrejava. U Parizu... ponovi ona u sebi. To sada vi{e nije bilo ne{to {to se tek ocrtavalo u budu}nosti. Izvesnost Mirkovog odlaska potrese je do dna du{e. -Ti kao da si ne{to bleda -obrati se Mirko Nori, ne bez zabrinutosti u glasu. -To je zbog one ki{e napoqu, ne brini. Kad se jo{ malo zagrejem pro}i }e -otpi ona novi gutqaj `estokog pi}a. Utom zazvoni telefon i glas sekretarice glavnog urednika pozva Stevana da do|e hitno u redakciju. Onaj Nadin prima{, Gavro{, prihvatao je da obezbedi jedan specijalni intervju sa peva~icom ali je tra`io da se dogovori li~no sa Stevanom o tome. I pomiwao je neke fotografije, dodade. 'Imam ih spremne u mom stolu tamo u redakciji, ne brini' -re~e joj Stevan. 'Dolazim iz ovih stopa...'. -Ja moram u redakciju -obrati se Stevan Mirku i Nori, a zatim dodade: Ne, nemojte da ustajete. Ostanite vi lepo ovde dok se Nora ne utopli i dok ki{a malo ne prestane. Vrata se zakqu~avaju automatski, bez kqu~a. Samo ih treba zalupiti. Evo ovako -re~e on izlaze}i. Mirko zatim obuhvati Noru oko ramena i privu~e je sebi. -Ko }e te braniti od ki{e i zime kad otputujem za Pariz -poku{a Mirko da se {ali, ali mu re~i zazvu~a{e promuklo, gu{e}i se u grlu.

Nora uze Mirkovo lice u {ake i zagleda mu se u o~i. -Pusti me da te se nagledam, Mirko moj... -govorila je Nora. -Ako te izgubim, `elim bar da zapamtim tvoje lice, boju tvojih zenica... Kestewaste, sa zlatastim prelivima. ^udno da to nikada ranije nisam opazila -dodade ona ose}aju}i kako je svu obuzima neka neobi~na toplina, gotovo vatru{tina. Nora je ose}ala sada kako Mirkove usne tra`e weno lice, kako mu prsti umi~u ispod wene bluze. Ali nije imala snage, a ni voqe, da se brani. Evo ve} su wegove vrele usne bile na wenim, u strastvenom poqupcu. Sveti Antune, daj mi ~vrstine da se oduprem isku{ewu -pro{apta gotovo ne~ujno. Ali uzalud, wegove usne a ni wegove ruke koje su dopirale do najintimnijih predela wenog tela nisu se vi{e mogle zaustaviti. Ose}ala je kao da tone... Kao onog dana kad su ronili zajedno, samo ovog puta nije smogla snage da odvoji svoje goru}e telo od wegovog;. ni onda kad joj je zadao bol... Kao da ih je taj wen bol, laki krik koji joj izma~e duboko iz grudi, jo{ vi{e vezao. Nije mogla da zamisli da se odvoji vi{e od wega, niti da }e ikad to mo}i da se dogodi. U tom trenutku, u~inilo joj se, kao da se sve razre{ilo namah; wena neodlu~nost da prizna sebi ono {to ose}a za Mirka, pretwa Aninog gneva, kao i ono potajno prisustvo greha koje ju je pratilo ~itavog proteklog leta javqaju}i joj se u snovima poput crne pti~urine {irokih krila i o{trog kquna. Kad su posle iza{li iz garsowere na ulicu ki{a je i daqe sipila, samo sada u sitnim kapqicama koje su im se slivale niz kosu i po ~elu, bude}i ih iz zanesenosti. -Iz ovih stopa idemo do Ane da joj ka`emo da }e{ sa mnom u Pariz. Ja }u joj re~i istinu -govorio joj je Mirko, uzalud nastoje}i da je zakloni ki{obranom od ki{e. Nije rekao do majke, ve} do Ane; oca nije ni pomenuo -zapazi Nora. Ana je odlu~ivala o takvim stvarima u porodici, bila nihov zakon i sudija bez priziva. -Ti si {enuo, sasvim si izgubio razum, Mirko -pro{apta Nora koju hladne ki{ne kapi otrezni{e sasvim; ose}ala ih je po licu i po vratu, po rukama. Niza{ta na svetu ne}e{ zucnuti o ovom Ani... ni nikome. Ako bi to u~inio, ako ikada u~ini{ to, mora}e{ zaboraviti da postojim na ovoj planeti. Moje o~i te ne bi pogledale vi{e! -Zna~i li to da ti mene ne voli{? Reci mi, Nora, moram to da znam jasno i bez dvoumqewa, moram da budem siguran. -Volim te, ali kao brata mog, kao rod moj ro|eni... I ogre{ila sam se o takvu moju qubav prema tebi prete{ko, jadna. Tako da me ni hiqade sve}a niti 'zdravih Marija' ne mogu oprostiti od greha. Samo u vatri ~istili{ta mo}i }u, i mora}u kad do|e vreme, da ispa{tam za ovaj dan... Ja }u sada da se odvojim od tebe, Mirko. Ne poku{avaj da me prati{. Mora}u da nau~im da `ivim bez tebe i to treba da po~ne od ovog trenutka. Mirko je poznavao Noru i odmah je shvatio da ne treba ni da poku{a da joj protivre~i. Ne bar dok je ne pro|e ova kriza. Posmatrao je Norinu prikladnu priliku kako se gubi me|u prolaznicima. Poumi ipak da po|e za wom i ponudi joj ki{obran koji mu je ostao otvoren u ruci. Ali ki{a je ve} bila prestajala da pada. @u}a se pojavi pred ulazom u 'Beskov' stadion ne{to pre osam ujutru. Ni na prostranom platou ispred stadiona, niti u parku u wegovoj blizini, nije mogao videti `ive du{e. Samo je hladni decembarski vetar {ibao po grawu bezlisnog drve}a, dodirivao svojim ledenim dahom @u}ine obraze i nosio mu pramenove

zlataste kose. Ulazi za publiku bili su zatvoreni gvozdenim re{etkama, a {alteri za prodaju ulaznica zjapili prazni. @u}a obi|e sve ulaze u stadion i na kraju otkri neupadqiva gvozdena vrata sa natpisom 'Slu`beni ulaz - pristup samo sa propusnicom kluba'. Povu~e ru~ku zvona i, posle podu`eg ~ekawa, vrata se otvori{e. Pojavi se portir u uniformi, sa plavim ka~ketom na glavi na kome je bilo ispisano 'BSK'. -Trener Gavri} poru~io mi da do|em... Radi probnog treninga -re~e @u}a portiru. -Ti si taj @u}a o kome mi je govorio poslanik Me{trovi}? -tr`e ga glas kad u|e na stadion i do|e do pomo}nog igrali{ta. Ugleda omalenog mladog ~oveka obu~nog u jarko svetlu plavu trenerku i sa 'kariranim' ka~ketom na glavi. -Taj sam -oglasi se @u}a. -A vi ste trener Gavri}, predpostavqam. Gavri} ga povede u svla~ionicu gde mu dade ove{talu trenerku, sli~nu wegovoj, ali bledo plave boje. -Prili~no si {trkqav -re~e trener dok su tr~ali stazom oko pomo}nog igrali{ta, posmatraju}i ga kriti~ki. -[ta obi~no igra{? -Levog halfa -re~e @u}a, nastoje}i da dr`i korak sa trenerom koji je tr~ao sve br`e. -Za mene fudbaler koji ne mo`e da tr~i ispod petnaestice ne igra izgovori trener Gavri} bez zadiha u glasu. Uskoro trener jo{ vi{e ubrza, tabane kao da mu nisu dodirivale tlo. Neverovatno za ~oveka tako malog rasta i ne vi{e u prvoj mladosti, pomisli @u}a koji je morao da ulo`i dosta napora da bi ga pratio. Ali znao je da ne sme popustiti. Dade se u trk koliko su ga noge nosile. Trener Gavri} dohvati zatim jednu od lopti i po|e prema sredini igrali{ta. Dobacivao je loptu rukom a @u}a mu ju je vra}ao levom ili desnom nogom, a na kraju udarcima glave. -Pazi sada! -upozori ga trener i krenu prema wemu sa loptom. @u}a poku{a da ga u{topuje ali trener, muwevitom fintom tela, u~ini da @u}a poleti ulevo dok je on pro{ao sa loptom udesno kraj wega. -Idi sedi tamo na klupu i pri~ekaj -re~e mu trener Gavri}, sa ~ijeg se lica nije moglo pro~itati bilo {ta u vezi rezultata probe. Trebao sam da se usredsredim na loptu a ne na trenerove kopa~ke, prekorevao je samog sebe @u}a dok je posmatrao sa klupe kako se odvija trening sada ve} brojnih igra~a koji su u me|uvremenu pristigli na pomo}no igrali{te. Uskoro zatim vide kako podeli{e igra~e, me|u kojima @u}a tako|e prepoznade nekoliko prvotimaca BSK-a, u dve ekipe. Otpo~e trening utakmica koju je sudio Gavri}. Glavni trener sede na klupu nedaleko od @u}e, obuzet igrom i zapisivawem ne~eg. Zaboravili su na mene, pomisli @u}a. Tropa sam, bez priziva. Glavo blentava, da ne pro~ita{ onu Gavri}eve fintu! Kako }u se pojaviti na o~i Trifunu i {jor Pavlu? Najboqe }e biti da uhvatim prvi voz za Kotor... Ili da napustim sve i posvetim se prodaji ju`nog vo}a; Trifun bi to jedva do~ekao. A i platio bi mi dobro, sada kad je dvorski snabdeva~... -@u}o! -tr`e ga glas ~oveka u kome @u}a odmah prepoznade glavnog trenera BSK-a. -Probudi se, mladi}u; mora da si sino} bio negde u {teti, eh... @u}a sko~i sa klupe i pribli`i mu se, i{~ekuju}i da }e ga iz tih stopa poslati ku}i.

-Razgovarao sam sa Gavri}em o tebi. Ne ~ini nam se da si skrojen za halfa, niti za igru u odbrani... -govorio je glavni trener, a @u}a pomisli u magnovewu: evo sad }e izre}i to... I finito, a ja potegao ~ak iz Boke. Me|utim, ono {to ~u posle toga u~ini da gotovo podsko~i od radosti: Nego odlu~ismo da te najpre probamo na levom krilu. Ja }u sada da povu~em Mili}a, a ti }e{ u}i na wegovo mesto. I nemoj da se zalepi{ za aut liniju kao on, ve} nastoj da utr~ava{ iz pozadine. A kad se uka`e prilika, pravo na gol ili ubacuj visoke lopte centarforu. @u}a utr~a u igrali{te i pribli`i se protivni~kom golu sa leve strane, gotovo se sudariv{i sa levom polutkom sopstvene ekipe u borbi za naba~enu loptu. -Igraj vi{e iz pozadine -dobaci mu Gavri}. @u}a se postavi u blizini desnog halfa protivni~ke ekipe, poznatog prvotimca i dr`avnog reprezentativca koji mu dugo nije dozvoqavao ni da pipne loptu. U jednom trenutku @u}a ipak uspe da se dokopa lopte izba~ene od golmana wegove ekipe i stu{ti se svom brzinom prema protivni~kom golu. Desni bek krenu na wega, ali, u deli}u sekunde, @u}a se priseti finte telom koju je malo~as izveo Gavri}. Uspelo je! Bek pokliznu po travi i sru~i se na zemqu. @u}a nastavi da juri napred sa loptom, opaziv{i krajem oka centarfora koji se pribli`avao s desna, nastoje}i da se otkrije. Odlu~i se ipak na udarac {picom. Lopta fijuknu i o~e{a gorwu stativu, ali odsko~i iza gola. Od toga trenutka onaj protivni~ki desni bek, visok i mi{i}av mladi} wegovih godina, ne odlepi se vi{e od wega. Ako nije mogao da mu skine loptu, faulirao bi ga ili, upotrebiv{i svoju nadmo}nu fizi~ku snagu, jednostavno ga odbacivao telom ustranu. Pretvorilo se to zatim u pravi duel koji je Gavri} tek s vremena na vreme prekidao sviraju}i faul u @u}inu korist. Posle treninga, u svla~ionici, @u}a se obrati onom beku: -Vi kao da se radi o prvenstvenoj, pogledajte ovu modricu! -Du{ko-Dule Bosni}... -re~e mladi} pru`aju}i mu ruku. -I ovde smo svi na ti. A {to se modrica ti~e... Ovo ti je, ^o~e, za nas mla|e va`nije nego prvenstvena, naro~ito kad je glavni prisutan. Sa ovih trening utakmica mo`e da se dospe na klupu rezerve, a ako se neko od prvotimaca povredi eto ti {anse. Ne osvanu ti dok drugom ne omrknu, kako je to rekao Wego{ -dodade Bosni} proprativ{i te re~i {irokim zaraznim osmehom. -O{tija, batali prvi tim; bi}u sretan ako me prime da treniram sa vama prozbori @u}a, ne mogav{i da se priseti da je Wego{ i{ta sli~no rekao. Ali ga privu~e bezbri`na iskrenost u Bosni}evom glasu i o~ima. -Znam samo da muku mu~e sa levim krilom od kako je Mladen oti{ao u vojsku... Na`alost, bekova ima koliko ho}e{ -poveri mu Bosni}. Kasnije, na izlazu iz svla~ionice, Gavri} je delio igra~ima nekakve papire, kucane na pisa}oj ma{ini. @u}a uze svoj, ispisan samo mastiqavom olovkom. -Tvoj privremeni program treninga -re~e mu Gavri}, potap{av{i ga po ramenu. -Savetovao bih te da ga se pridr`ava{... Nego, reci mi jesi li potpisivao ne{to kod '^uburca'? -Ni{ta -osmehnu se @u}a. -Nemaju para ni za dresove, a i za lopte pokatkad moramo da skupqamo izme|u sebe. Iza{ao je na plato ispred igrali{ta zajedno sa Bosni}em i grupom mladih igra~a, dok su prvotimci i oni iz rezerve ostali da treniraju za predstoje}u utakmicu. U~ini mu se da vidi suze u o~ima jednog od igra~a koji su presedeli

gotovo ceo trening na klupi; vi`qastog gimnazijaca sa {kolskim ka~ketom natu~enim na ~elo. -Re~eno mu je da ne dolazi vi{e na treninge -objasni mu Bosni}. -Nego, ka`i mi kako }e{ u grad? -Pe{kom, kako bi druga~ije -re~e @u}a. -Mi dole u Boki pe{kom ako je i do na vrh Lov}ena... Ili ~amcem, ako je za po moru. Bosni} ga povede do crvenog sportsko automobila i pozva ga da usko~i. @u}a se lakim skoku ubaci u auto, sa otvorenim krovom uprkos hladnom vetru, do sedi{ta kraj voza~a. Motor zabruja gromoglasno, gotovo zaglu{uju}i buku motocikleta na kojima su se pojedini igra~i odvozili sa stadiona. Pro{i{a{e najpre putem izme|u drve}a parka, a zatim {irokom ulicom prema Topovskim {upama. Odatle prema Slaviji. Tu Bosni} uspori, nastoje}i da se probije kroz gu`vu ko~ija i tramvaja, izme|u kojih su se provla~ili brojni pe{aci. Najzad se zaustavi pred jednom radwom u ~ijem se {irokom izlogu video model bele ven~ane haqine okru`ene `enskim {e{irima ukra{enim ve{ta~kim cve}em, vo}em i perjem raznoraznih ptica. U radwi, kad u|o{e, bila je samo jedna prodava~ice zauzeta pokazivawem {e{ira jednoj postarijoj gospo|i sa lorwonom. Bosni} otkqu~a kasu i izvadi nekoliko komada srebrnog novca sa likom kraqa Aleksandra. Iza|o{e zatim obojica iz radwe i ne pozdraviv{i se sa prodava~icom. -Zgodna mala -re~e @u}a kad Bosni} povede auto opet prema Slaviji. -Luda je za mnom. Ali moj princip je da ne diram osobqe prodavnice, to mi keva nikad ne bi oprostila. -I ne}e se qutiti zbog para koje si digao iz kase? -Ne, to je deo moje nedeqne 'apana`e'. Da je ona bila tamo sigurno bi mi dala i vi{e -sle`e ramenima Bosni}. -Hteo bih da te pitam ne{to -predomi{qao se @u}a. -U vezi ovog tvog auta. -Pitaj, pitaj, samo ne zaboravi da }e do}i i na tebe red... -osmehnu se Bosni}, zaustaviv{i auto da bi propustio jednu {iparicu u crnoj {kolskoj uniformi. Bosni} joj namignu dok je uticala ispred auta, crvena u licu. -Ovaj tvoj auto... Zar se tako ne{to mo`e zaraditi prodaju}i ven~anice i {e{ire? -Mo`da i mo`e, ne znam. Ja sam ti duduk za sve {to nije fudbal. Ali ovaj auto nema veze sa kevinom prodavnicom. To mi je poklon od }alca. On je gra|evinski preduzima~ i mlati pare na nekim konstrukcijama za sajmove. Od kako se vratio iz rata ne `ivi vi{e sa nama... Ima neku cicu, jedva da je napunila dvadeset. Sinak, ko je pre`iveo ono {to sam ja pre`iveo u ratu, kao da se ponovo rodio, rekao mi je pre neki dan. Treba nadoknaditi izgubqene godine, rekao je... Nego, danas je dan kada pose}ujem jednu ku}u sa `enskiwama, zna{ ve}. Voleo bih ako bi po{ao sa mnom, ali ako ne `eli{ odve{}u te ku}i. @u}a po}uta, razmi{qaju}i. U radwu mu se nije i{lo, uostalom ve} je bio rekao Trifunu da ne}e do}i tog dana. A ima tome dosta vremena kako je `eleo da upozna jednu od tih ku}a i sada se ukazala prilika kakva se samo po`eleti mo`e. -Idem s tobom -re~e on nastoje}i da mu glas zvu~i pouzdano, uprkos ustreptalosti izme{anoj sa `udwom koja navre u wemu. -Ta ku}a je sigurna, ne brini. Klijenti se ne primaju bez preporuke govorio je Bosni}. -Otac jednog mog dobrog drugara, doktor, vr{i redovne preglede `enskiwa. Ima jedna mala crnka tamo, Branka, vatra `iva... Zna{,

sre}em ti ja dosta {mizli po `urevima koje ti dopu{taju sve izuzev onog, a to ti je da izludi{; kad ne bi bilo leka. Auto je prolazio lagano kroz blatwavu ulicu naseqa 'Jatagan mala', kraj potleu{ica sklepanih od polutrulih dasaka i zar|alog lima, rasteruju}i koko{ke i guske; pra}en ravnodu{nim pogledima `ena neuredne kose i izboranih lica. Grupice musave dece prepre~avale su im put, pru`aju}i svoje uma{}ene dlanove i uzvikuju}i: 'Baci koju paru, kume, leba ti! Za sre}u...!'. Kad stigo{e u blizinu malog bloka ~vr{}e ozidanih ku}a, Bosni} izvadi iz xepa pregr{t sitni{a i baci ga deci, koja ostado{e iza auta vaqaju}i se po zemqi u borbi za nov~i}e. -I kod nas dole ima sirotiwe, ponekad nemaju ni par srdela za ve~eru. Ali ovako ne{to jo{ nisam video -re~e @u}a. -Ka`u da toga ima u svim velikim gradovima. A posle rata u Beograd se slegao narod odsvuda -primeti Bosni}, koji je bio ro|eni Beogra|anin, zaustavqaju}i auto pred jednom od onih ozidanih ku}a. -Stigosmo! @u}a oseti kako mu se ste`e u stomaku i kao da mu kolena pokleknu{e kada isko~i iz kola. Me|utim nastojao je da suzbije taj nemir. Jednom se mora pro}i kroz to, ube|ivao je sam sebe. Postarija `ena, jako na{minkana, zabra|ena maramom islikanom krupnim ru`ama, otvori im vrata i pozdravi ih sa nagla{enom srda~no{}u. -Vidim da si doveo drugara... Ako, ako. Danas je ionako dosta mirno. U|ite kao u svoju ku}u -govorila je `ena koja je od svih tra`ila da je zovu tetka Ru`a. @u}i kao da odnekud zasmeta {to je ta `ena, o~igledno vlasnica ku}e, bila toliko na{minkana. Ali kad u|e u ku}u oseti se ne{to boqe. Pod je bio od dasaka prekriven ceradom od trske, a zidovi ukra{eni }ilimovima. U jednom uglu pucketala je pe}, a u drugom bio je sto sa pi}ima i raznim |akonijama. Sve je izgledalo uredno i ~isto. -Jeste li za kakvo `estoko pi}e? Ni on? Obojica fuzbaleri, onda govorila je tetka Ru`a, pokazav{i im stolice koje su bile pore|ane uz zid. -Ja }u mineralnu vodu, kao i obi~no -re~e Bosni}. -A ti, @u}o? -Kraker, malinovac. Na ulaznim vratima pojavi{e se tri `enske osobe. Jedna od wih bila je Branka, koja se odmah pribli`i Bosni}u i obgrli ga oko vrata. On ustade i, tako zagrqeni, wih dvoje se izgubi{e u hodnik odakle se ulazilo u sobe. One dve preostale `enskiwe ostado{e piqe}i u @u}u. Jedna je bila sredwih godina, mr{ava kao pritka, mora biti ve} blizu pedeset; a druga oko trideset, puna~ka, okruglih kukova i grudi velikih poput luftbalona. -Paraskeva... -predstavi tetka Ru`a stariju, a zatim potap{a mla|u po debeloj stra`wici: -Mariana. -Izvinite me za ~as -re~e @u}a. -Moram do klozeta. Tetka Ru`a mu pokaza put, a on sa olak{awem zatvori klozetska vrata za sobom. Zakovrnulo mu bilo ne{to u stomaku, kao neki gr~. Do|e mu da pobegne iz te ku}e, ali kako da to objasni Bosni}u posle? Mo`da bi pri~ao o wegovoj bruci ostalima tamo na stadionu? Odlu~i da ide do kraja sa tim pa {ta bude bude. Pogleda nadole, na svoju mu{kost. U~ini mu se nesrazmerna u pore|ewu sa Marijaninim oblinama. -Znala sam da }e{ izabrati Marijanu -re~e Paraskeva, ne bez zavisti u glasu, kad se @u}a vrati. -Vi mu{karci ne znate {ta je iskusno `ensko Marijana ga dohvati za ruku i povede u svoju sobu. Bez ceremonija uze da skida sukwu i bluzu. A kada, o~igledno dobro naviknutim pokretima prstiju, otkop~a svileni prsluk wene gole grudi odsko~i{e kao lopte.

-Da skinem ~arape? -upita ona. -^arape? -za~udi se @u}a. -Pa neki klijenti vi{e vole tako, s ~arapama. @u}a obuhvati pogledom razgoli}ene obline wenog tela. ^arape mi nisu va`ne, promrmqa on, ose}aju}i jo{ uvek ono stezawe u stomaku. Marijana uze wegovu ruku i stavi je izme|u svojih nogu, a drugu mu ruku stavi povrh grudi. @u}a oseti kiselkasto-sladuwavi vow wenog tela i to ga uzbudi. Sve je to sada moje, pomislio je. Ako je i za kratko, ali moje... Marijanini prsti dospe{e sada izme|u wegovih mo{nica i onaj gr~ nestade, kao ~arolijom odnesen. Osetio je kako weni ve{ti prsti poma`u da se wegovo strahovawe pretvori u `udwu. Odmah zatim, gotovo bez prelaza, ispuni ga svog napon mu{kosti. Neprekidno vo|en wenim prstima, oseti kako po~iwe da prodire u dubinu wenog tela, najpre lagano a onda u jednom zamahu koji mu pomuti razum. -Oh, |eti}u moj -dahtala je Marijana. -Ti si dole, iz Crne Gore, eh?! -Iz Boke... -Tako, tako, Bokequ moj. Oh, svu me razvali -uzdisala je ona. I `eleo je ba{ to: da prodre duboko i da je primora da krikne. Ali pre nego {to skupi snage za taj zavr{ni prodor sva nakupqena mu{kost ostavi ga u nekoliko trenutaka jo{ do tada ne do`ivqene naslade. Posle toga obuze ga ose}awe smirenosti. Zatvori o~i i prepusti se tom ose}awu; bilo je sli~no moru posle bure; sveobuhvatna ti{ina u kojoj je potpuno do`ivqavao svoje bitisawe. Nije ni osetio kada je Marijana ustala iz posteqe, samo je ~uo pquskawe vode iz susedne prostorije. A zatim korake u hodniku i glas tetka Ru`e. Umi se brzo i iza|e. Dok su Bosni} i on pla}ali tetka Ru`i, @u}a se opipa po xepovima. Nije mogao da na|e onaj medaqon sa slikom svetog Save koji mu je majka dala na polasku za Beograd, a ni ceduqu sa datumima treninga koju mu je dao Gavri}. -Odnela ih Svraka -re~e Branka osmehuju}i se. -Tako zovemo Marijanu... Zdipi sve {to joj do|e pod ruku, to vam je kao neka bolest. Jedino novac ne dira. Ne mo`e{ s wom bilo kuda u kupovinu a da se ne obruka{. -Jedna kevina mu{terija, ina~e trula bogata{ica, pati od iste te bolesti obrati se Bosni} @u}i. -Kad ide u kupovinu weni {aqu jednu woj nepoznatu `enu koja kri{om pla}a sve {to ona pridigne u radwama. Tetka Ru`a po|e da potra`i Marijanu i uskoro zatim pojavi se sa medaqonom i onom ceduqom. -Ka`e da ih je na{la pod krevetom, ispali vam iz xepa... Izviwavajte -re~e tetka Ru`a. -Jeste li sigurni da ne `elite kaficu, na ra~un ku}e? Zahvali{e se bog zna kako na ponudi. A kad iza|o{e, dok je Bosni} palio motor auta, @u}a re~e: -Ogladneh kao vuk! -I ja... -oglasi se Bosni} stavqaju}i voza~ke nao~are i kapu da se za{titi od hladne sitne ki{e koja je po~ela da pada. -Znam jedan mali restoran nedaleko od Kara|or|evog parka koji dr`i jedan BESK-ov navija~, Piro}anac. Pasuq sa rebarcima prste da poli`e{.

13. NA MONMARTRU Nora je bila u svojoj sobi, `ale}i se na jaku glavoboqu, kada je Mirko u{ao da se oprosti sa wom pred odlazak na `elezni~ku stanicu. Ana je sedela na stolici kraj wenog uzglavqa i, kao da je {estim ~ulom ose}ala neku opasnost, ni za trenutak ih ne ostavi same. -Ne prilazi mi, da ne uhvati{ prehladu -predupredi Nora Mirka kad poumi da je poqubi za rastanak. -Jo{ bi ti samo to trebalo sada, pred polazak na tako dugi put. -Neka te moje molitve prate -prozbori Ana, koja je Mirkov put u Pariz smatrala nepotrebnim i opasnim poduhvatom. -I moje, i moje! -dodade Nora. -Obe}aj da }e{, kad stigne{, upaliti sve}u na oltaru u Notr damu kako bi na{e molitve bile boqe usli{ene. -Obe}avam najsve~anije, ako bilo ko jo{ pali sve}e u toj istoriskoj crkvi re~e on. A zatim dodade: -Nora, oprosti mi, ali ja ipak mislim da moja i tvoja majka, na{a Ana treba... Nora ga prostreli pogledom, tako da on zastade u pola re~enice. -[to to, {to? -upita Ana uznemireno. -@eli da mu obe}am da }u ga jo{ u februaru posetiti u Parizu -re~e Nora, te{e}i se da to i nije bila la`; tek deli} istine. -Pariz nije za mlade siworine kao na{a Nora -re~e Ana odlu~no. -Ni ne pomi{qaj na tako {to, sine moj. ^u se kucawe na vratima i u|e Niko, Me{trovi}ev {ofer. -Prtqag je u kolima -obrati se on Mirku. -Gospar Pavle je telefonirao iz Skup{tine da }e te ispratiti direktno sa stanice. Trebalo bi ve} da krenemo. Ana ustade i ~vrsto zagrli sina, jedva zadr`avaju}i suze. Mirko ponovo poumi da se pribli`i Nori, ali mu ona obema rukama pokaza da se dr`i podaqe. -Reci Pavlu da nisam mogla na stanicu zbog Nore -obrati se Ana Niku i na wegov upitni pogled dodade: -Ma nije joj ni{ta, mazi se. Samo sada, uzimu, nije se {aliti s tim nazebima... Kako li }emo, jadni ne bili, kad do|u snegovi, poledice i drugi belaj, ni ucrkvu ne}emo mo}i -prekrsti se ona. Mirko iza|e iz Norine sobe nastoje}i da {to du`e zadr`i wen pogled. Niko prekide to zatvoriv{i odlu~no vrata za wima i po`uruju}i ga. Bar nosim one skice za wen portret -pomisli Mirko, koji je ve} ko zna po koji put za`alio zbog tog puta u Pariz... Zaboravio sam onu fotogafiju iz Ulciwa, priseti se kad ve} stigo{e do automobila. Na woj je bio sa Norom, Anom i Angelom. Zatra`i od [tefike da mu donese tu fotografiju iz maj~ine sobe. Motor auta je ve} brujao kad dotr~a [tefika, sva zadihana, nose}i fotografiju. -Majka vam zasuzila kad je ~ula da `elite da ponesete tu wenu sliku oglasi se [tefika, gurnuv{i Nikov ka~ket od pozadi, tako da mu pade na o~i. -Nema ti belaja bez `enske ~eqadi -promrmqa Niko ubacuju}i mewa~ u brzinu i pritisnuv{i gas tako da gume zadimi{e po kaldrmi dvori{ta. Na `elezni~koj stanici Mitar odbaci xak sa ugqem na hrpu koja je rasala nedaleko od ulaza u teretni kolosek. Kada podi`e glavu vide crnu limuzinu kako se, klizaju}i to~kovima po {qunku, zaustavqa na kraju specijanog prilaza na prvi peron. [ofer isko~i da otvori vrata limuzine. Mitar prepoznade bra}u Me{trovi}e, Pavla i Vlada. Posmatrao ih je kako stupaju na peron u `ivom razgovoru. Priseti se da toga dana Mirko Me{trovi} putuje za Pariz.

Odmah zatim vide kako sti`e Mirko u o~evom automobilu i prepoznade Nika koji uze da istovaruje prtqag dok se Mirko opra{tao sa ocem i stricom. -Hajde, ^o~e, prihva}aj... uhvati}e nas mrak. A ja imam jedan ispit u pet! oglasi se student medicine, Kragujev~anin, koji je dodavao xakove sa vrha otvorenog teretnog vagona. Mitar podmetnu rame osetiv{i kako mu prete{ki xak pokliznu po le|ima. Mr{avi student koga nije poznavao, za koga mu samo reko{e da se zove Dule, postavi se kraj vagona da primi slede}i teret. Dok je nosio pra{wavi xak do one hrpe na ulazu Mitar se zanese malo i doka~i jednog `elezni~ara sa slu`benim ka~ketom na glavi i pi{taqkom o vratu koji je stajao kraj skretnice. Mitar odlu~i da ne obrati pa`wu na wegovu masnu psovku... Utom se priseti para koje mu je Pavle Me{trovi} dao u Zagrebu. Ve} ih je bio potro{io; na voznu kartu i za postequ u studentskom domu. Bio je ~vrsto odlu~io da vrati te pare {to pre. Ne trebaju meni mentori, pomisli stisnuv{i zube... Me|utim, to su za sada bile tek puste `eqe. Nije mu preostalo ni{ta za studentsku menzu, a morao je da pozajmi od studentske kase za mese~nu tramvajsku kartu. Obradovao se bio kad mu jedan kolega sa fakulteta predlo`i da istovaruju teretne vagone na stanici, posao koji su bili pogodili na '|uture'... Voleo bih da vidim onog politi~kog radnika, 'Starog', koga sam sreo u Zagrebu da malo podmetne grba~u ovdenake, pomisli Mitar jetko. I voleo bi da vidim {ta bi ostalo od wegovog picanskog odela i u{tirkane ko{uqe... Ipak, bio je preneo wegovu poruku onako kako mu je bilo re~eno. Komitet }e biti odmah obave{ten, rekao mu je onaj grafi~ki radnik koji je slu`io kao veza. Boli mene za taj komitet, pomislio je Mitar ali je o}utao iako je ve} tada, oko deset pre podne, ose}ao kako mu kr~e creva od gladi... Me|utim taj grafi~ki radnik kao da je osetio ne{to: uvek te vidim namrgo|enog, Mitre, rekao mu je. A Mitar mu odbrusio: koko{ke mi se nanosile mu}kova, drugar. Za trenutak po`ele da ode i oprosti se od Mirka koga je sada mogao videti u `ivom razgovoru sa onim novinarom, Stevanom, koji je u me|uvremenu pristigao na peron. Ali, pogledav{i po pantalonama i po rukavima ko{uqe punim ugqene pra{ine, odbaci tu pomisao. ^udno da nisu do{le Nora i Ana da se oproste sa Mirkom na stanici, pomisli. -Dr`' ^o~e! -~u glas sa vrha vagona i prihvati novi xak. -Tako vi {kolci, kradete radni~ki hleb! -dobaci im jedan od grupe pru`nih radnika koji su plevili travu izme|u koloseka, obu~en u guw od vunenog sukna kafene boje, sa gumenim opancima na nogama. Mr{avi student stajao je pred wima zbuwenog izraza lica, bez re~i. Mitar im se pribli`i. -Zar vi mislite da crn~imo ovde iz besa? -obrati se Mitar onome u gumenim opancima. -Kad bi nam neko poklawao {kolarinu kao gospodskoj deci, sigurno da ne bi prtili xakove... Otac ovog mog kolege je tako|e radnik, ako `elite znati dodade pokazuju}i glavom na Duleta. -Pro|i ih se, Pantelija... Hajdemo!. -Nadzornik je rekao da }e nas netom ~ekati dole kod mosta, a do tam' ima dobrano da `ip~imo. -Moj otac je op{tinski }ata -re~e mu Dule osmehnuv{i se, kad se oni pru`ni radnici udaqi{e. -A moj tesar u kamenolomu... tamo gde malo ~ega drugog ima osim pustog kr{a -primeti Mitar. Video je kako se Mirko pozdravqa sa ispra}ajnicima i kako se pewe u vagon Orient ekpresa. 'Istambul - Beograd - Venecija - Pariz' bilo je ispisano

na tom vagonu, znao je Mitar. Na drugima su bili natpisi 'Minhen - Beograd', ili 'Beograd - Venecija - Rim'. Na jednom maslinasto-zeleno obojenom vagonu pro~itao je 'Beograd - Budape{t - Praga - Moskva'... Ako je verovati onima iz komiteta, tamo u Moskvi te~e med i mleko. Me|utim, Mitar je sumwao u to; ve} je bio nakupio dovoqno iskustva u `ivotu da se uveri u ono Wego{evo: '^a{u meda jo{ niko ne ispi...'. Ali problem nije samo filozofski, Kwa`e moj, pomisli upu{taju}i se u polemiku sa Wego{em u mislima, kao toliko puta odkako je do{ao u Prestonicu; ranije ga je prihvatao doslovce. Kad bi se moglo, tek tako, sesti u jedan od tih vozova i otputovati daleko, kao ovaj sre}kovi} Mirko, pomisli Mitar. ^uo je prodorni pisak sa prvog perona i lokomotiva voza za Pariz zahukta, izbaci oblak bele pare i krenu sna`no cimnuv{i prika~ene vagone. -Dr`' Mitre, sokole! -za~u Duletov glas sa vrha vagona i prisko~i da podmetne le|a. U Parizu na peronu `elezni~ke stanice Gare de Lion Mirka do~eka Vukoje, mladi sekretar ambasade, koga je Vlado zamolio da pomogne. Samo oko sme{taja, napisao mu je Vlado, za ostalo treba da nau~i da se sna|e sam. Sobica je bila mala i dosta mra~na, name{tena skromno. Tu{ i nu`nik bili su napoqu, na drugom kraju hodnika. -Bar ima{ ~esmu i umivaonik u sobi -ute{i ga sekretar pred polazak. -A kofer uvek zakqu~avaj kad iza|e{. Ovde su ti propisi vrlo strogi za bilo kakvo obijawe brave, ali se kra|a stvari iz otvorenog prtqaga, ili ostavqenih na dohvatu ruke, ne tretira na isti na~in; ako uhvate lopova on mo`e da se brani da je na{ao nestali predmet... I uop{te, izbegavaj svaki nepotrebni kontakt sa policijom; kad oni jednom po~nu da pi{u akta nikada da se zaustave. Propisi o boravku stranaca nisu, izgleda, mewani od Napoleonovih vremena. Kad Vukoje ode, Mirko uze da pregleda stvari u sobici: pored posteqe bio je tu jedan mali no}ni orman sa lampom bez zasewiva~a, jedna slamom opletena stolica sli~na onoj na Van Gogovoj slici i jedan jednokrilni orman, obojen zeleno da bi mu se malo prikrile godine. Jedva ako je bilo mogu}e nacrtati ne{to u sobici, a o slikawu ni govora. O tom potom, zakqu~i Mirko. Mislio je da prospava malo kako bi se odmorio od puta, ali umivaju}i se oseti `equ da iza|e i pro{eta po gradu. Ponese sa sobom malu mapu Pariza koju mu je stric Vlado dao na `elezni~koj stanici prilikom polaska, odlu~iv{i da ne pita nikoga ni{ta. Uze da pe{a~i krivudavim ulicama punim studenata, pro{av{i pokraj zgrade Univerziteta, a zatim se uputi do bulevara Sen Mi{el i nastavi u pravcu Sene. Odupre se `eqi da odmah ode do Luvra. Pro{ao je kraj {tandova 'bukinista', a zatim preko mosta do crkve Notr dam ~iji su se torwevi maestozno izdizali iznad {irokog, kamenom poplo~anog trga. Tek tada shvati da se na{ao u srcu Pariza. I dok mu je u u{ima jo{ uvek odzvawalo lupawe to~kova vagona, u mislima se prenese u pro{lost. Do onog dana pre {est vekova kada su zazvonila crkvena zvona visoko gore da proslave pobedu Srpske vojske na Kosovu - preurawena vest koju je bio doneo ~ak ovamo preuraweni glasono{a sa boji{ta. Bitci u kojoj Zapad nije u~estvovao; u to vreme nisu pomi{qali da }e jednom imati strategiskih interesa na Balkanu, kako bi to rekao stric Vlado. 'Tram, tram!' -lupao je jo{ uvek u Mirkovim u{ima klopot to~kova vagona zajedno sa odjekom huktawa lokomotive, dok su mu se misli brkale...

Kada je u{ao u polutamu crkve nije mu dugo trebalo da shvati duhovni smisao gotike: uzneti du{e vernika u visinu, gde nije bilo bede, gladi i ratova. Dati im priliku da se ose}aju blizu svevi{we mo}i za vreme jedne mise bar. I slike i figure svetaca bile su idealizovane, patwa prenagla{ena, duhovno obavijeno vanzemaqskom svetlo{}u - nisu to bila lica qudi i `ena iz naroda kao u na{im sredwovekovnim svetili{tima, zakqu~i Mirko. Pripali kupqenu sve}u kraj oltara, kako je to bio obe}ao Nori. I u~ini mu se da u plamenu te sve}e ugleda Norin lik. Da li je ono {to se dogodilo tamo, u Stevanovoj garsoweri, bilo zaista po~etak dubqe i trajnije veze izme|u wih? - upitao se ko zna po koji put od te no}i. Ili mo`da ispuwewe i kraj svega {to se bilo nakupilo me|u wima od ranog detiwstva kako je, izgleda, mislila Nora? Fitiq sve}e zapucketa i wen lik se izgubi, uzalud je nastojao da ga ponovo o`ivi u plamenu. Mirko ustade i laganim korakom iza|e iz crkve, a zatim se uputi ka Pigalu. Ulice oko 'Mulen ru`a' bile su gotovo puste. Zastade da vidi jedan od plakata Tuluz Lotreka koji je bio izlo`en kraj ulaza u kazino. Pokreti igra~ica kao da su bili uhva}eni u letu, davali su utisak da se izmi~u, kao da nisu bili zaustavqeni crte`om. Priseti se ~asova crtawa kod profesora Josi}a, koji je obi~avao da wegove lako ocrtane linije koriguje tako {to bi ih nagla{avao odlu~nim i tvrdim potezima ugqene olovke. Crte` treba da bude jasan i perspektiva odre|ena od samog po~etka - govorio je profesor. Mirkove poku{aje da objasni svoju ideju o 'blagoj osen~enosti' profesor bi jednostavno pre~uo. Ispred 'Mulen ru`a' po|e mu za rukom da uhvati autobus koji ga odveze do jednog malog trga blizu Monmartra. Tamo je bilo mnogo `ivqe, prodavnice su bile otvorene a bistroi se punili posetiocima. U jednoj pekari kupi sendvi~ 'demi baget' nadeven sve`im sirom. Kad se po~e uspiwati kaldrmisanom ulicom ka crkvi Sakr ker ugleda prve uli~ne slikare, dobro ututkane u flanelska odela i sa {alovima oko vrata. Nastojao je da diskretno baci pogled na platna pred wima; me|utim ubrzo se mogao uveriti da oni ne obra}aju pa`wu na radoznalce. Nastavqali su da slikaju ~ak i usred bu~nih grupica turista. Ve}ina izlo`enih slika u~ini mu se proizvedena za brzu prodaju: harlekini i pjeroi, de~ji likovi sa velikim tu`nim o~ima, trgovi Pariza slikani poput obojenih fotografija. Ali bilo je nekoliko slikara koji mu se u~ini{e izuzetnim. Dugo se zadr`ao kraj jednog sa {iqatim slamenim {e{irom na glavi, koji je brzim i ovla{nim potezima ocrtavao ulicu pred wima, ku}e sa mno{tvom prozora u nepravilnim nizovima, bez jasne perspektive, figure prolaznika u pokretu. I sve to na fonu plavkasto sivog pariskog neba ~ija se dubina izmicala pogledu. -To je vrlo dobro! -ne uzdr`a se Mirko na svom nesigurnom francuskom. Slikar sa slamenim {e{irom odlo`i ~etkicu i pogleda ga za{kiqiv{i o~ima. -Ali donosi malo love... Vi ste sigurno mladi slikar, vidim vam to u o~ima -re~e on Mirku osmehnuv{i se i pru`aju}i mu ruku. -Utrilo -dodao je, ili se bar tako u~ini Mirku wegovo ime. Nastojao je da mu ka`e pone{to o sebi: ta~no, i sam je bio slikar, tek {to je do{ao u Pariz sa Balkana. -Ima jedan slikar, tako|e sa Balkana, tamo gore u blizini crkve. Zove se Mate` -dodade Mirkov sagovornik uzimaju}i ponovo svoje ~etkice. Mateja je na{ao okru`enog grupicom mladih slikara, u vrlo `ivoj diskusiji od koje Mirko jedva da je razumeo pokoju re~. Uze da razgleda wegova

platna, ve}inom minijature. Posebno mu se dopado{e motivi iz Istre. Me|u slikama bilo je i portreta, sude}i po crtama lica i boji kose, ve}inom predstavnika nordiske rase. -Iz Beograda si? Slikar? Ja sam prav za prav iz Italije, ju`no od Postojne, Istrijanin -obrati mu se Matej. -[teta {to moram sa ovim prijateqima na jedan kasni ru~ak, pozvani smo. A takav jedan poziv ovde se ne propu{ta... Slika{ portrete? Po~ekaj, mogu da ti predlo`im ne{to: ostavi}u ti platna i pribor pa ako nisi u `urbi poku{aj da proda{ {togod dok se ja ne vratim. A mo`e{ da uhvati{ i kakav portret, ako ima{ sre}e. Matej je govorio me{avinom slovena~kog i italijanskog, dosta dobro razumqivoj Mirku koji je od malena govorio italijanski. Mirko prihvati ponudu bez oklevawa. Kad Matej ode sa svojom grupom, posadi se na malu stoli~icu postavqenu kraj improvizovanog {tafelaja i uze da posmatra prizor oko sebe. Pridolazile su, jedna za drugom, naizgled neiscrpne grupice turista; poneke sa vodi}ima koji su mahali malim zastavicama. Mogli su se ~uti svi mogu}i jezici, ali ponajvi{e nema~ki, engleski i {panski. Kao da niko nije obra}ao pa`wu na wega. Uskoro ga ophrva umor od puta i prepusti se lakom snu u ~ije su se niti me{ali kakafoni~ni uzvici na raznim jezicima, zajedno sa neprekidnim topotom koraka koji kao da zameni, bez prelaza, jednoli~nu lupu to~kova vagona. Mirko se tr`e iz dreme`a sa ose}awem da ga neko pa`qivo posmatra. Ugleda pred sobom visoku i vitku devojku svetlo crvenkaste kose. Wene plave o~i iskrile su osmehom: -Neverovatno da neko mo`e da spava u ovoj gu`vi -izre~e devojka na francuskom. Zovem se Beatris... @ao mi je, ako sam vas probudila -dodade ona pru`aju}i mu ruku. Mirko se rukova sa wom a u o~ima mu se ~italo nerazumevawe. Trebalo mu je vremena da se sabere i da se seti kako je dospeo na tu stoli~icu, iza {tafelaja. -Ja upravo tra`im slikara koji se zove Matej. Razgovarala sam ju~e sa wim ovde radi mog portreta -re~e devojka. Nije Francuskiwa, zakqu~i Mirko, probudiv{i se potpuno sada. Objasni devojci da Matej ne}e do}i sve do uve~e. Beatris pogleda na sat. -Ne mogu da ~ekam toliko -re~e ona poumiv{i da ode. -Ako `elite mogu ja da vas portretiram -ponudi Mirko. -Tako|e sam slikar. Devojka zastade, oklevaju}i. -Matej mi je ponudio portret u boji za deset franaka -re~e ona. -Ja }u vam ga naslikati za istu cenu... I ako vam se ne svidi ne}ete morati da ga uzmete -dodade on osetiv{i wenu neodlu~nost. Ne{to u Mirkovom pogledu privu~e devojku. Namesti se na malu stoli~icu i koketno ukrsti svoje duge noge ~ija kolena sukwa nije uspevala da prekrije. U o~ima joj zaiskri onaj malopre|a{wi lepr{avi osmeh. Crtaju}i pastelom Mirko je nastojao prvo da uhvati iskrewe wenih o~iju, a zatim usne ozarene osmehom. Oval lica i wen dugi vrat re{io je jednostavno, izdu`enim linijama, kao na jednoj reprodukciji Modiqanijevog portreta devojke u crvenom koji je nedavno video. Wenu crvenkastu kosu, skupqenu u neku vrstu punxe, uobli~io je tako da je bila svedena na formu nalik skulpturi, uhvativ{i nijansama mrke sijene tre}u dimenziju.

Dok je slikao grupica qudi i `ena okupi se oko {tafelaja. Trebao mu je napor voqe da se usredsredi na portret, bilo je to prvi put da slika pred toliko radoznalih o~iju. -Pa ne li~i ba{ mnogo -za~u poluglasno izgovorenu primedbu na italijanskom iza svojih le|a. Kad se samo ni woj ne bi svideo, ponada se Mirko koji je po`eleo da taj portret, prvi svoj rad u Parizu, zadr`i za sebe. Ali pokaza se da je devojka bila odu{evqena portretom; rekla je da je ba{ `elela tako ne{to, moderno slikano. Izvadila je iz svoje male ta{ne novcanicu od deset franaka i pru`ila ju je Mirku. On poprska portret fiksativom a zatim ga pa`qivo uvi u tubu. Kad devojka ode i kada se ona grupica radoznalaca razi|e, trg i ulice pred Mirkom ponovo utonu{e u sivilo i on se oseti sam. Misli mu se vrati{e Nori i onom wenom pogledu kojim ga je prostrelila kad je zaustio da, uprkos wenoj zabrani, ispri~a majci Ani istinu o wihovoj vezi. Mo`da je ta Norina reakcija bila ne{to prolazno, kasnije }e se stvari ra{~istiti, te{io se... Ali nije bio siguran u to, nikako nije mogao da se ubedi da ne treba da brine. Kao da je izme|u Ane i Nore postojalo ne{to daleko dubqe od onoga {to je bio u stawu da prozre, neka tajna srodnost? Pribojavao se da je Nora u stawu da u~ini bilo kakvu `rtvu kako ne bi uvredila ili razo~arala Anu u kojoj je od detiwstva videla pomajku i za{titnicu. Kada se Matej vratio sa svog kasnog ru~ka, crven u licu od vina i u dobrom raspolo`ewu, Mirko mu predade {esnaest franaka. -Deset od portreta i {est od dve tvoje minijature -objasni mu Mirko. Matej mu vrati onih deset franaka od portreta rekav{i da je prezadovoqan novcem od minijatura. [to se ti~e portreta, jednostavno nije mogao da se seti neke devojke, verovatno Engleskiwe ili Amerikanke, koja se zvala Beatris, a posebno ne neke sa crvenkastom kosom. -Toliko wih pro|e ovuda -rekao je, a zatim dodade: -Idu}e nedeqe prire|ujem soare u mom ateqeu. Po principu: svako doprinese {to mo`e. Ako `eli{... Mirko zapisa adresu i obe}a da }e sigurno do}i. Vrativ{i se u svoju sobicu Mirko se baci na {kripavu postequ potpuno iscrpqen. U u{ima mu je jo{ uvek odjekivala tutwava to~kova voza i bat onih koraka po kaldrmi Monmartra, a pred o~ima su mu iskrsavali plamenovi sve}a me|u kojima su se lelujali obrisi Norinog lika, sve nejasniji. Me{ali su se sa obrisima onog porteta devojke po imenu Beatris. Beatri~e, vodi~ u Danteov pakao, promrmqa on utonuv{i u san.