Na Zivot Osudjeni * Drama Multimedia

NA @IVOT OSUDJENI (Pozori{na drama multimedia u jednom ~inu i sedam slika) “Le jardinier peut décider de ce qui convient aux carottes, mais nul ne peut choisir le bien des autres á leur place”. (J.P. Sartre: ‘Le diable et le bon dieu’) Prevod ”...Ba{tovan mo`e odlu~ivati o tome {to je pogodno za {argarepe ali niko ne mo`e birati ono {to je dobro za druge u njihovo ime.” (J.P. Sartre: ‘Djavo i dobri bog’). N.B. Preporu~uje se da gore navedeni citat J.P. Sartra bude {tampan na programu predstave ili da bude projektovan na zavesi pre nego {to komad otpo~ne. Jedna fotografila ili karikatura devojke sa repom {argarepe (po uzoru na sirenu) mo`e se dodati programu. NA @IVOT OSUDJENI je pozori{ni komad baziran na multimediskom principu, u jednom ~inu i sedam slika (scena). Dramska radnja odvija se u sada{njem vremenu. U svojoj originalnoj verziji, pod naslovom “Los Jardineros diabólicos” (“Pakleni ba{tovani”), objavljen je na {panskom jeziku; u vreme proslave stogodi{njice @an Pol Sartra, 2005 godine). (Videti: Aneks***1). U ovoj, latini~noj internet verziji, upotreba savremenih multimediskih teatralnih mogu}nosti iskori{}ena je gde god je to bilo mogu}e. OP[TE NAPOMENE: -Komad je lociran u jednoj, ako ve} ne u tekstu posebno naimenovanoj, zapadnoj zemlji bez jasne referencije kojoj. -Glumci su sme{teni u luksuznom kupea (broj 66) spava}ih kola priklju~enih ekspresnom vozu nazvanom “Vatrena strela”, gde se odr`ava politi~ka konvencija lidera vladaju}ih partija na ~elu sa Vozovodjom posve}ena za{titi ljudske sredine. Taj ekspres je tokom komada u punoj vo`nji. Zvuci i svetlosni signali tokom vo`nje su nazna~eni u tekstu ali se njihova karakteristika i u~estalost mo`e odrediti i tokom postavljanja predstave. -Za vreme izvo|enja komada mo`e se jedava zapaziti, a samo sa vremena na vreme ~uti jasnije, klopot to~kova voza. Muzika glumaca-muzi~ara kao i video sekvence pomenute na TV ekranu u kupeu, mogu se snimiti na jednoj traci i reprodukovati na TV ekranu u kupeu broj 66. -Ako je to povoljnije, umesto stvarnuh instrumenata (Dve violine, viola i violin~elo) muzi~ari koji ih ‘sviraju’ mogu nositi majice sa jasno vidljivim slikama tih instrumenata a stalci za note i same note se mogu samo sugerirati.

-Tako|e, a u cilju da se ostvari intimnost odre|enih dialoga ili izdvojenost grupe glumaca koji su u centru pa`nje u datom momentu, sugerira se da u~esnici takvih dialoga i scena izdvoje snopom reflectora (dialozi ozna~eni u tekstu kao Fokus).

Glumci: John (Prva violina-dirigent kvarteta); Nora (Druga violina); Aisha (Viola); Milic (Violin~elo); Garson (Stjuard); Novinar. John, Milic i Novinar imaju oko 40 godina starosti dok Nora, Aisha i Garson imaju oko 30. Vozovodja voza, Johnovi roditelji, kao i sve ostale li~nosti drame pojavljuju se samo na ekranu TV sme{tenog u kupeu No. 66 i mogu se snimiti na jednu traku u toku pripreme komada. SCENA 1 Kada se pozornica osvetli iza spu{tene prozirne zavese mogu se videti figure ~etiri muzi~ara (John, Nora, Aisha i Milic) koji ‘sviraju’ jedan Betovenov guda~ki kvartet nazvan 'Razumovsky' (Videti: Aneks***2). (Prvih dva-tri minuta tog kvarteta, sve do dizanja prozirne zavese, gledaoci treba da ~uju u potpunoh ti{ini.) Muzika ovog kvarteta sa zvu~ne trake i u prikladnim tonalitetima mo`e se, prema naho|enju reditelja, ~uti zatim tokom celog izvo|enja komada, ili samo tokom odre|enih scena. Posle podizanja, prozirne zavese a na znak Johna, glumci-muzi~ari prestanu da ‘sviraju’ i sa pozornice se ~uje lako kloparanje to~kova voza. Istovemeno pozornica po~inje, u po~etku vrlo diskretno i vremenski razredjeno, da se osvetljava odblescima crvenog, kao od otsjajima nevidljive vatre, koji odnekud kroz prozor dopiru u unutra{njost kupea. Aisha (skida svoje nao~are i bri{e ih, a zatim govore}i sa lakim ‘aziskim’ – “pti~ijim” - naglaskom): Uvodni deo ovog Betovenovog kvarteta daje utisak putovanja... Kroz prostor i vreme... Kroz kosmi~ki prostor, ako to nije isuvi{e smelo re}i. Nora (Aishi, posle kratke pauze): Rekla bih da bi bilo bolje re}i (imitiraju}i Aj{in naglasak): preterano, gopo|ice Aisha... I va{a viola se ~uje preglasno u kvartetu, ako bih smela dodati.

Aisha, ~ije se vrlo smireno pona{anje odra`ava i u blagim, orijentalnim, crtama lica kao da pre~uje Norinu upadicu, zauzeta sada pregledanjem ne~ega u svojim notama. Milic (pogleda prema prozoru kupea, kao da bi da menja {kakljivu temu): Pitam se odkuda dolaze ovi odblesci crvenog; ne mo`e biti nikakve vatre napolju? (Milic se zatim obrati Johnu koji, o~igledno uznemiren, prati razgovor dve muzi~arke u kupeu): @eleo bih da uskladim malo vi{e moj segment kvarteta, a posebno onaj u duetu mog ~ela sa Aishinom violom. John: (kao da pre~uje Milicevu primedbu): Meni ne smetaju toliko ti odblesci crvenog, koliko ovo neprekidno kloparanje to~kova voza... (zatim se obra}a Milicu): A uskladjivanje dueta }emo uraditi na slede}oj probi, Milicu. (John se zatim, u pola glasa, obrati Nori): Apropo va{eg komentara, Nora, molim vas da se prisetite da je tonalno uskladjivanje ovog kvarteta moja odgovornost. (Nora, o~igledno nalju}ena, ustane sa svog sedi{ta i uputi se u hodnik vagona. John odlu}i da je prati. U hodniku se ve} nalazi Garson koji, kad spazi da izlaze iz kupea, sakrije se iza vrata koja dele hodnik; ali tako da ga publika vidi. Garson prislu{kuje nastavak razgovor Johna i Nore u hodniku vagona.) (Fokus reflectora na Johnu i Nori dok John jo{ vi{e spusti glas obra}ajuí se Nori): John: Moram ti re}i da je onaj tvoj komentar Aishi bio deplasiran… I stavio me je u vrlo neugodnu poziciju. Nora (ironi~no): I ti, dragi moj? U kakvu me pozijiju stavlja{ u poslednje vreme?... Mo`da kao eks ljubavnicu? John: To iz tebe govori samo ljubomora… Postala si ljubomorna od prvog dana ove turneje. Da budem precizan: od kako je Aisha preuzela mesto Brigite u kvartetu. Nora: Aha, tu smo najzad! Brigita je iznenada postala isuvi{e stara za tvoj ukus, koji se izgleda prebacio sada na orijentalke. John: Dobro zna{ da je uzrok te zamene bio problem Brigitinog vida... Nemoj re}i da ni sama nisi primetila kako preska~e ~itave pasuse u notama na na{im probama. Nora (Kao za sebe): Ali ni ova Aj{a budibog s nama... (nastavi ljutito): Mogu da zamislim {ta }e{ re}i kada naumi{ da se otarasi{ i od mene... Da sam isuvi{e

senzualna u mojoj ulozi druge violine? I ne tako cerebralna kao ova (poka`e na unutr{njost njihovog kupea). John: Sve je to samo u tvojoj uobrazilji, Nora. Bez veze sa realno{}u. Nora: Bez veze sa realno{}u? Pa dobro, reci mi {ta je za tebe realnost, Johni! Koliko ju~e obe}avao si mi zlatna brda, otkrivaju}i mi svoje planove za budu}nost, koja je trebala da bude i na{a zajedni~ka budu}nost. John (sa gor~inom u glasu): Misli{ li zbilja da sam te lagao? Nora (ljutito): Pa zar sada da ti verujem?... Uzmimo samo onaj tvoj san da kao solista svira{ kakav poznati koncert za violinu i orkestar pod palicom jednog svetski priznatom dirigenta; u orkestru gde bi ja, mo`da, svirala prvu violinu... Umesto svega toga evo nas u kupeu ovog prokletog voza, pla}eni da dosolimo muziku u ovu papazijaniju parola i gluposti o nazovi za{titi ljudske okoline a u stvari da bi Vozovodja voza mogao da se predstavi novinarima kao mecena: on koji nikada nije oti{ao dalje u muzi~koj kulturi od kaubojske ‘country’ muzike i za koga ka`u (Nora prikazuje pokretima nogu i rukama)... da voli vi{e od svega mar{eve bleh muzike na vojnim paradama... Kakvu od tih realnost treba da izaberem, Johni? John: (i dalje sa o~iglednom gor~inom u glasu): Ja sam ti poveravao moje intimne snove o na{oj budu}nosti, Nora, ra~unaju}i na tvoju lojalnost... A sada vidim da sam, u tvojim o~ima, neka druga li~nost i to otkri}e je, priznajem, bolno za mene. Daj bo`e da promeni{ nao~are!... Kako onaj tvoj omiljeni filozof ka`e: “pakao, to su drugi”. Nora: @an Pol Sartre. Dobro citirano za jednog muzi~ara... Ta~no je da sam ti ja, jedno vreme, slepo verovala i prepu{tala ti da odlu~uje{ umesto mene o svim va`nim pitanjima moga `ivota. Sada sam shvatila da sam ustvari verovala u jednu himeru, u jednu li~nost koju si ti sam uobli~io za mene a ja je prihvatila kao kakvu konfekcisku haljinu. I vidi {ta mi se doga|a sada!... John: (uvredjeno): Reci mi kada sam ti kupio ma {ta konfekcionirano? Nora: Nisi. Ali si poku{ao da mene samu prekroji{... Medjutim ja ti nisam neko koga si slu~ajno pokupio na ulici a zatim, kad ti se }efne, koga mo`e{ izbaciti iz svog `ivota kao isce|eni pe{kir... Ti dobro zna{ da sam diplomirala, kao istaknuti student, na muzi~koj akademiji Juilliard u Njujorku... I jo{ ne{to mi je sinulo evo ba{ sada: nikada se ne}u pomiriti sa tim da celog mog `ivota sviram drugu violinu!

John: Ne zaboravi da je svirati, makar i drugu violinu, u jednom guda~kom kvartetu koji se dovinuo do izvo|enja kasnih ostvarenja Betovena ne{to {to se nikako ne mo`e potcenjivati, Nora. Ta ostvarenja predstavljaju danas zenit klasi~ne muzike. Nora: Nije tu samo muzika u pitanju, John, ve} i na{a zajedni~ka budu}nost... John: Uvek sam ti govorio da je na{a budu}nost na{a muzika… To je gde se mi iskazujemo kao li~nosti, kao ljudska bi}a. Nora: Muzike ima u svima nama, John... I sve do u kanarinca koji peva svojoj `enki. Isto tako kao {to svako od nas mo`e da govori, crta ili slika... A i muzi~ara ima na stotine hiljada danas. Ta~no da je Neron ostao u istoriji sa svojom citrom dok je goreo Rim i da }e Orfej uvek svirati svoje zanosne melodije na svojoj liri... Ali {ta je bilo sa stotinama i hiljadama izvrsnih muzi~ara koji su sigurno postojali ali su sada potpuno nepoznati i zaboravljeni?... Ni grob im se ne zna. John: Pa kakve to veze ima… Nora: Ima, ima, itekakve... Svi oni su imali {anse da se opredele i da odlu~e o tokovima svojih `ivota, da budu jedinstvene li~nosti ili da budu samo geneti~ke replike me|u mno{tvom drugih... Mogli su da budu heroji, ponosni i samosvojni – ili, opet, mogli su da se predaju struji da ih nosi i da prepuste drugima da odlu~uju o njihovoj sudbini. (Posle kra}e pauze). Ja sam bila ube|ena da sam se izvrsno opredelila kada sam postala tvoja druga violina ali sada sam uvidela da sam bila na putu da budem kultivisana, kao kakva {argarepa… I da, kao {to bi rekao Sartre, do`ivim umrtvljenje du{e…

SCENA 2 (John i Nora se vrate na svoja sedi{ta u kupeu. Fokus reflektora na sve prisutne, dok Garzon u`urbano bele`i ne{to).

Aisha (kao da tek sada ~uje primedbu Johna o to~kovima voza): Te to~kove jedva ~ujem. Kao da su od gume... Ono {to me zabrinjava jeste da ne znamo cilj na{eg putovanja. Nora (obra}aju}i se vi{e publici): Da se u ovom vozu odr`i politi~ka konvencija je najbla`e re~eno... deplasirano. A i to da mi sviramo u vozu je bezvezna zamisao... Ko se od u~esnika ove konvencije zaista interesuje za Betovena?... A i zaga|ivanje okoline ih zanima samo ukoliko se par {upljih fraza o tome pojave u {tampi ili na televiziji. Milic (ironi~no): Radi se o konvenciji rukovodilaca partija na vlasti, gospo|ice Nora... (zatim se obrati Aishi): A {to se ti~e destinacije voza, trebalo bi pitati Garsona. Aisha: Ve} sam ga pitala o tome, ali uzalud... (Pogleda kroz vrata kupea): Evo ga ba{ dolazi sa svojim kolicima za serviranje kafe. Garson ulazi u kupe sa kolicima sa kafom, sendvi~ima i kola~ima. On je nao~it, u lepo skrojenoj uniformi slu`benika spava}ih kola. Na pojasu mu je zadenut veliki revolver. Aisha (Garsonu): Verovatno ne vredi ponovo pitati gde ide ovaj voz? A niti za{to ste sada naoru`ani do zuba. Garson (sle`e ramenima): Ove revolvere su podelili malo~as svim slu`benicima voza. A {to se ostalog ti~e, zasigurno je jedino da je voz promenio prvobitnu destinaciju... Mo`da }e vas ipak zanimati ono {to sam ~uo u vagonu gde su se smestili komi}i... Ho}u re}i: delegati socijalisti~ke partije i onih zelenih... Milic (za~udjeno): Pa zar i oni imaju svoj vagon? John: To je ba{ dobro… Po mom mi{ljenju, izvrsno je {to smo mi, muzi~ari, sami u ovom kupeu. Obu}ari sa svojim {ilom i tutkalom... Garson (dok se okre}e po kupeu obuzet sa serviranjem kafe): Aha! Treba jo{ da vam ka`em da niste sami, ovaj, umetnici da reknem, ovde... U ovom vagonu postoje i posebni kupei za literate i za mazala... slikare, ho}u re}i. Ve}ina od njih od po~etka putovanja lju{te poker, a njihovo omiljeno pi}e je meksikanska tekila ili votka... Novinari su pak sme{teni u prva dva kupea; oni najvi{e vole pivo sa sendvi~ima.

Milic: A politi~ari? Garson: Njima se servira viski sa ledom… Besplatno. Nora: [to slikovito prikazuje razlike u nivou... Mene bi ipak zanimalo da saznam ne{to vi{e o Vozovodji ovog voza i njegovim namerama. Ako su i njemu samom one jasne... Garson: Ka`u za njega da nikad dobro ne saslu{a bilo ~ije misljenje... (trgne se, odmah zatim, kao da se isuvi{e poverio): Ali prvi vagon napred, sa partiskim rukovodstvom, opslu`uje posebna posluga... Milic (vi{e kao za sebe): I svi ti politi~ari raznih partija, novinari i umetnici drage volje slede Vozovodju, bez obzira na idejne razlike i bez obzira {to znaju da je njegova ambijetalna política satkana od {upljih fraza. Garzon (pomalo pometen): Ambijetatalana?... Aha, ambijetalna. (izvadi bele`nicu i pribele`i to)… (zatim se obra}a Nori): Namerama? Mislim da sam o tome ~uo pone{to u vagonu kod socijalista. Oni su po~eli da prete da ukoliko Vozovodja ne razjasni svoje namere, tra`i}e da se njihov vagon izklju}i iz kompozicije... A kako, kada smo u punoj vo`nji, nisu rekli... Vozovodja je... (prekida se naglo, kao da je shvatio da je prekarda{io)... A sada, ako dozvolite... Garson izadje sa svojim kolicima u hodnik vagona, zatvaraju}i pa`ljivo vrata kupea za sobom. Fokus je sada samo na njega. On izvadi mobilni telefon iz futrole i bira jedan broj. Glas sa telefona koji odgovori Garsonu je dovoljno jasan da se mo`e razabrati u publici. Glas sa telefona: ^ujemo te, Broj 0017... Garson (u telefon, poti{e): Malo~as sam ~uo u kupeu broj 66 nepovoljne komentare o na{em Fire... Ho}u re}i, o na{em Vozovodji. Glas sa telefona: Gde su sme{teni oni muzi~ari? Eh, ti umetnici… Ali uvek treba biti oprezan jer i oni su sposobni da posade klicu pobune i bi}e nam potrebna jedna tvoja zabele{ka o tome… A takodje }emo aktivirati, i u njihovom kupeu, automatsku multimedisku mre`u... Tebi, Garson, doda}emo 20 poena na ra~un… I nastavi da budno prislu{kuje{!.

Garson: Hvala, gospodine. I ne brinite ja... (telefonska veza se prekida). Fokus je sada ponovo y svima u kupeu 66, gde muzi~ari piju kafu u ti{ini, dok kroz prozor sa vremena na vreme ule}u plameni refleksi crvenkaste svetlosti. Kao da se pritom ~uju i odjeci nekih potmulih glasova... Napetost u kupeu raste i odra`ava se u pokretima i mimici prisutnih. Milic: Kao da se vo`nja sve vi{e ubrzava? Vagon se prodrma preko sastava {ina a Aj{a, koja sedi kraj prozora, trgne se iz svoje kontemplacije. John, koji sedi kraj nje, uzme je za ruku kao da bi da ubla`i njen nemir. Nora (ironi~no): Verovatno je i to deo svoje dirigentske uloge, Jonny? Vrata kupea se otvaraju i u njima se pojavi Novinar sa sendvi~em u ruci... Novinar (pomalo “pod gasom”): Tra`im Garsona jer nam je ponestalo piva... John: Verovatno je oti{ao do kupea sa slikarima... Novinar (zagleda se u Johnovo lice): Vi ste mi odnekud poznati... John: Ne verujem da sam imao ~ast... Novinar (uperi kameru, koju ima oko vrata, i snimi par puta prisutne u kupeu a zatim se ponovo obrati Johnu): Ali ja sam siguran, samo ne mogu da se setim odakle... U svakom slu~aju, treba da nadjem jo{ piva za mene i moje `edne kolege, pre svega ostalog. (izlazi iz kupea). Televiziski ekran u dnu kupea se osvetli i pojavi se Vozovodja - njegov lik mo`e u svakom teatru biti razli~it. Na re`iji je da li }e taj lik biti prepoznatljiv publici ali je po`eljno da identifikuje u njemu vrhovnu vlast i politi~ku mo}. Prema konceptu predstave za koju se re`ija opredeli, mogu se upotrebiti dekorativni ordeni, uniforma i tome sli~no. Vozovodja (govore}i sa ekrana): Dragi moji saputnici, `elim vam prijatno putovanje u na{em ekspresnom vozu 'Ognjena strela'. Takodje `elim da vas osiguran da je cela njegova kompozicija konstruisana po najmodernijim tehnolo{kim standardima i da je obezbedjena od svakog predvidljivog udesa...

Nora (potiho ali razgovetno ga prekida): Predvidljivog? A {ta ako se radi o nepredvidljom? Vozovodja (nastavlja): Moja je du`nost, ipak, da vas obavestim da smo zbog razloga bezbednosti morali da pone{to promenimo mar{utu jer smo dobili obave{tenje da je grupa terorista minirala jedan od tunela kroz koji smo trebali da prodjemo... No ova trenutna nepogodnost brzo }e se regulisati i mi }emo organizovati na{u konvenciju, iako sa zaka{njenjem. Nora (ubaci ironi~no, prema ekranu): Nepogodnost? I za 'Titanik' su rekli da je nepotopljiv dok nije nai{ao na onaj ledeni breg. Vozovodja (sa ekra, o~igledno oba}aju}i se Nori): Vama sa va{im gudalom, gospodjice, ne preti nikakva opasnost u `ivotu! ... (obra}aju}i se zatim publici): Plati{ im put, stan i hranu, honorare, da bi zagudili pone{to a ipak se bune i kritikuju... (poka`e poblici program pretstave koju dr`i u ruci)... [argarepe? Sartre? Kakvi bakra~i! Nora (obra}a se takodje publici - a dok ona govori Vozovodja sa ekrana grimasama pokazuje svoje neodobravanje): Eto ~uli ste sada... Hrana i honorari... Pivo za novinare... Viski... Na taj na~in oni preovladavaju na{e individualnosti i svode nas na nivo mase... Sartre bi rekao: primenjuju proces mrtvljenja na{ih du{a... Milic (ume{a se): Dobro, za du{e i da poverujem... Ali ono o {argarepama? Nora (publici): Za njih smo samo testo koje treba uobli~iti... Ili {argarepe koje trebaju ruku ve{tog ba{tovana. Sartre je takodje rekao da smo u biti samo ono {to uspemo da ostvarimo u `ivotu, a ne ono {to mislimo da jesmo ili ono kakvim `elimo da nas vide drugi... Prise}am se sad re~ po re~ na francuskom: 'Un homme s'engage dans sa vie, dessine sa figure, et en dehors de cette figure, il n'y a rien' '^ovek se anga`uje tokom svog zivota, formira svoju licnost, i izvan te li~nosti nema ni~ega'... (Nora se zamisli i ponovi): ‘...et en dehors de cette figure, il n'y a rien’. Milic (ume{a se opet): Ali kako to posti}i? Mislim, kako izbe}i sudbinu {argarepe? Vozovodja (publici, sa ekrana): Opet ta Sartrova {argarepa… More treba primeniti tu ono Niksonovo: “...a CARROT or a STICK...” – Treba nositi sa sobom u jednoj ruci {argarepu a u drugoj prut.

Nora (nastavlja odlu~no): ...Va`no je usprotiviti se, boriti se za svoju slobodnu li~nost... I anga`ovati se politi~ki i, ako treba, sa oru`jem u ruci, kako bi se postigao taj cilj… I kako nas ba{tovani kao ovaj (pokazuje na ekran) ne bi kultivisali i ukr{tali kako im se }efne... Ili kako nas ne bi vozovi poput ovog odneli u nedodjin; a mo`da i pravo u pakao.

Bleskovi crvene svetlosti i potmuli glasovi “huj, huj!” prodiru u kupe. Milic: Imali smo i mi tu skoro jednog takvog vozovodju koji je nastojao da nam presoli pamet. Upravo dva takva smo imali... Ali izgleda da su bili pravi {egrti u poredjenju sa ovim ovde (pokazuje prema TV ekranu).

Dok Milic govori, lice Vozovodje po~inje da nestaje sa ekrana - fade out efekt. To lice pretvara se u grimasu osvetljenu crvenim odblescima svetlosti koja ponovo sukne kroz prozor kupea poput plamena od nevidljive vatre. Istovremeno se ponavlja prigu{eni pisak: Huj! Huj! Kao daleki odjek jecaja iz dubine. Nora (publici): Sada dolaze direkno sa ekrana u na{a boravi{ta... Sutra }e po~eti da izviruju poput aveti iz na{ih televizora i da nas tako kontroli{u. Milic: Ja imam nelagodno ose}anje da se ovo stalno ubrzanje na{eg voza ne mo`e vi{e kontrolisati! To {to smo ~uli samo ja~a taj moj utisak... A i onaj revolver na Garsonovom pojasu ukazuje na opasnost. Milic (nastavi da govori i kad lik Vozovodje nestane sa ekrana): Pitam se za{to se Vozovodja odlu~io da nastavi sa odr`avanjem konvencije pod takvim uslovima? Nora: Zato {to njegovoj stranci to donosi politi~ku korist i pove}ava im {anse za nove izbore... Oni se ne libe ni~ega da postignu to... I ne radi se samo o iluzornim predizbornim obe}anjima. Dolivaju ulje na vatru super-nacionalizma ili zagovaraju vojne paktove (podigne ruku u nacisticki pozdrav), kite se ve{ta~kim zelenim perjem... I imaju licenciju da se po miloj volji upu{taju u oru`ane sukobe gde se ubijaju na stotine hiljada ljudi, starih i mladih, dece. I to bez straha da }e ih pozivati posle na medjunarodne sudove... (ironi~no) “Pogre{ili smo malo u oceni...”, to je sve {to priznaju posle. Milic: Osetili smo takvu politiku na sopstvenoj ko`i... Nora: Strepite li jo{ uvek od njih?

Milic: Ne. Ja sam od jedne no}i, koju u pam}enju nazivan 'No} pla}enih ubica', uspeo da prevladam strah u sebi... I uop{te, do{ao sam do zaklju~ka da je jedina bitna razlika izmedju nas i na smrt osudjenih u tome {to oni ta~no znaju dan i ~as... Nora: A ja , gospodine Milicu, imam utisak da je Vozovodjin lik na ekranu imao ne~eg... Pa eto, dijaboli~nog. Milic (pokazuje sa dva prsta): Mislite na one crvenkaste izra{taje na ~elu koji potse}aju na male {argarepe... Nora: U obliku diskretnih rogova, recite to otvoreno. I ten njegovog lica, isto kao zenice oka mu, na trenutke su billi gotovo u`areno crveni. Kao da su otslikavali igru plamenova neke nevidljive vatre... John (ume{a se u razgovor): Jedan trenutak, molim vas... Ne mogu da dozvolim da se u na{em kupeu izgovaraju takve nesuvislosti bez ikakvog komentara... Na{ Vozovodja je javna li~nost, poznata i priznata; izabran je svojevremeno ve}inom glasova sugradjana. Nora (zajedljivo): Dobio je ta~no 41 posto glasova naspram 39 posto glasova datih za opoziciju. Onih preostalih 20 posto glasova uba~eni su u kutije blanko, kao beli listi}i; medju kojima je bio i moj, uzgred budi re~eno... Posle je objavljeno da je ukupno glasalo samo 55 posto od upisanih biraca. (Bilo bi po`eljno da se ovi procenti prika`u na ekranu u kupeu). SCENA 3

Focus se zatim su`ava na Johna i Aishu... John, koji kao da je pre~uo Norinu poslednju repliku, pribli`i se Ajshi i njih dvoje uskoro zatim zapo~nu prisan razgovor. Taj razgovor se, od tog trenutka, izdvaja fokusima reflectora tako da oni dvoje ostaju izolovani od ostalih. John: Vi ste, Aisha, oli~enje onoga {to je medju nama ovde poznato kao orijentalna smirenost i mo} koncentracije... Aisha: Ovde na Zapadu, mislite?

John: Pa ovde gde dominira hri{}anska civilizacija. Aisha: Mislite gde preovladjuje bela rasa?. John: Ako tako ho}ete... Neosporno je da ste vi li~no smireniji i sabraniji od svih nas ovde. Aisha: Mi Isto~njaci, kako nas nazivate, vidimo stvari pomaalo druk~ije; posebno kada se to gleda u svetlu ne~ega na Zapadu {to bi se moglo formulisati kao va{a deskoncentracija ili nestrpljivost… (Razmisliv{i malo, ona nastavlja): A to verovatno dolazi od ose}anja premo}i, superionosti... Pro~itala sam tu skoro jedan intervju sa poznatim indisko-ameri~kim piscem Manil Surijem; rekao je da “...ljudi na Zapadu znaju vrlo malo o Indiji.” A o Kini jo{ manje. O Japanu misle da znaju ne{to... (dodaje, posle kra}eg razmi{ljanja): I dok zbilja saznaju ne{to bitno o tim zemljama one }e ve} mo`da imati kolonije na mesecu (pokazuje palcem nagore). John: Na{a deskoncentracija, nestrplivost, superiornost? (osmehne se)… Zar, kad svirate Bethovena, ne ose}ate smirenost i duboku kontemplaciju koja se mo`e posti}i samo duhovnom koncentracijom? Aisha: Bethoven je `iveo u osamnaestom veku, kada se jo{ uvek putovalo ko~ijama sa konjskom zapregom… I kada se slu{ala muzika u`ivo u ve~ernjim ~asovima. John: I u ~emu se, po vama, sastoji na{a nestrpljivost? Aisha: Nestrpljivost prema onima koji druk~ije misle i posebno prema Tre}em svetu, prema nerazvijenima. Nestrpljivost kada ih treba bar saslu{ati... (razmisliv{i malo, Nora nastavlja): Buda, na primer, u~io je da treba ceniti sve `ivo i razmi{ljati ne samo o nama ve} i o svemu onome {to nas okru`ava, do smisla `ivota najmanjeg insekta i ne da se tenkovima (prekida se): … Ali bilo je vrlo neskromno od mene da sve to tako iska`em i molim vas da primite moje iskreno kajanje. John: Zbog cega, Aisha? [to ste mi otkrili svoje intimno mi{ljenje? Nora: Ali niste vi li~no u pitanju... John (obra}uju}i se vi{e prema publici): Svi smo mi odgovorni... Za svaku bombu, a posebno za onu atomsku, za Hiro{imu i za Nagasaki ... (Videti: Aneks***3)... Za svaku postavljenu minu... (obra}a se opet Nori)… Uostalom, ja sam vas na to

podstakao... Uvek sam cenio Orijent; mislio sam da se tamo mo`da krije klju~ tajne koja obavija smisao ljudskog postojanja, re{enje enigme na{e egzistencije.

Televizor u dnu kupea se osvetli i po~ne da prikazuje reklame. Spiker sa televizora: Cenjeni doktori i farmaceuti, protiv proliva 'DIAREASTOP' je nenandma{iv; olak{ava tegobe stomaka i na taj na~in bistri mozak... (Taj TV spot je para}en zaglu{nom musikom tipa 'regae' ili prema nahodjenju rezije). John (pribli`i se aparatu i po~ne da pritiska dugmad): Ne mo`e da se ugasi odavde, iz kupea... Sre}om, mo`e da se pomalo uti{a.

Tokom celog tog razgovora Aisha je vrlo smirena, sabrana, sa osmehom tipa Buda na usnama. John (Ajshi): Vi ste mi rekli da ste muziku, klavir, po~eli da studirate u Kambodji? Aisha: Za vreme vladavine Crvenog Kmera... Roditelje sam izgubila na samom po~etku rata a zatim me je preuzela moja profesorka klavira, ~iji su stan po{tedeli od rekvizicije jer je im je ona bila neophodna kao tuma~ za Engleski jezik... Hranu su nam dostavljali u limenim ~inijama koje je naoru`ani Khmer, uvek drugi od njih, ostavljao na prag ku}e, kao psima. Ostavili su joj i mali pijano ali je bilo zabranjeno da se upotrebljava. Tako smo mi smislile da udaraljke unutra prekrijemo zastorom kako ne bi dodirivale strune... (prise}a se)... Ve`bala sam satima tako, bezglasno, a u ma{ti slu{ala to kao najlep{u muziku.

Vagon se iznenadna trgne na sastve {ina i sukne crvekasti odsjaj vatre kroz prozor kupea. John ponovo uzme Aj{inu ruku kao da je smiruje. Ai{a (kada se opet sve smiri u kupeu, uzima svoju violu i obrati se Johnu): Htela sam da vas pripitam ne{to u vezi onog pasusa ovde (pokazuje na note), ovog dueta moje viole sa Milicevim ~elom... John: Odmah, odmah… Ali da se vratimo za trenutak na{oj temi. Mo`da kontrasti Istok-Zapad koji se sve vi{e izrodjavaju u oru`ane sukobe odslikavaju duboki religiozni rascep? Aisha: Ne po~inju od nas, zasigurno… Istina je da sam ja samo po filozofskom ubedjenju Budista i za mene je to vi{e od religije; vi{e je to jedan na~in ljudske egzistencije... Sretala sam se sa Evropljanima i Amerikancima odu{evljenim

Budizmom. Ali niko od njih nije, po mom mi{ljenju, zaista shvatio su{tinu Budizma: Nirvanu. John: Ja sam takodje, kao student, ~itao o Nirvani. I naslu}ivao sam da se ne{to sli~no mo`e na}i u muziciranju... Aisha: Muziciranjem? (zamisli se, pre nego {to nastavi vi{e prema publici)… Ali put ka Nirvani najmanje se sastoji u ~itanju budistickih knjiga niti se do nje dolazi ~istim mozganjem. Do Nirvane treba dolaziti li~nim iskustvom o pravom smislu `ivota koji treba vrednovati u sukobu sa o~iglednom besmislu ljudske egzistencije. Prvo treba dosegnuti stepen potpune istinitosti preme samom sebi... (zatim Johnu): U na{em kvartetu, na primer, dolazimo do vrhunca muziciranja kada nam uspe da se skoncentri{emo do ta~ke da se stopimo sa muzikom celim svojim bi}em, bez ostatka; tada do`ivljavamo ~isto bitisanje, ne{to sli~no Nirvani...

Televiziski ekran se naglo ugasi. Scena izmedju Aishe i Johna se nastavlja dok Nora i Milic dremaju na svojim sedi{tima. Aisha (obra}aju}i se Johnu, posle podu`e pauze tokom koje se opet ~uje ono “huj, huj” poput jecaja): Ali ja, evo, opet moram da vas zamolim za izvinjenje za moju drskost... John (odmahne nestrpljivo rukom, a zatim nastavi u ranijem, smirenijim, tonu): Vi o~igledno smatrate da se Zapad sve vi{e udaljava od duhovnih vrednosti. Aisha (osmehne se): Vi sami ste to dobro formulisali... John: Spasenje, po vama, bi bilo u Nirvani? Aisha (osmehne se opet): Spasenje, kako ga vi to nazivate, mo`da i nije va`no... To {to je bitno jeste sam put u Nirvanu, iluminirana staza samousavr{avanja… To se mo`e najlak{e posti}i prate}i tragove stopala Bude...

Na ekranu televizora u kupeu ukazuje se Budin lik. (Videti: Aneks***4) John: Nas su u~ili da treba slediti Hristovu putanju. Medjutim, ve}ina se posle ne se}a toga jer sam `ivot nas obavezuje da se okrenemo materjalnim... (trlja palcem i ka`iprstom). Aisha (priseti se ne~eg): To je za vas u su{tini pitanje verovanja, religije... A po onom indisko-ameri~kom piscu koji sam spomenula, u Indiji, na primer, je vrlo

te{ko odvojiti religisku praksu od `ivotne... Tamo se ceo Kosmos tuma~i tako da je Brama bio stvoritelj, Vi{nu odr`itelj a [iva uni{titelj ne samo na{eg sveta ve} ~itave Vaseljene... John (iznenadjeno): Pa to je ne{to sli~no modernoj Big bang teoriji u astrofizici! ... Brama bi bio singularnost prvog kosmi~kog atoma; Vi{nu sila kosmi~ke kohezije a o prirodi [ivi jo{ uvek se nagadje iako nije sporno da je njegov dolazak neminovan. Aisha: Zanimljivo!... I starost Kosmosa se poklapa ako je tuma~enje starostavnih Veda ta~na... Iz takvog ugla postaje razumljivije i to {to u Kini, na primer, njihova socijalisti~ka verzija tr`i{ne ekonomije nije samo politi~ko-ekonomska teorija, ve} predstavlja `ivotne norme za sve Kineze... Ne{to sli~no bilo je i u vremenima velikih kinskih imperatora... SCENA 4 John (ustaje i ponovo uti{ava TV aparat u kupeu, a zatim govori, vi{e obra}aju}i se publici): Mi u ovom delu sveta izgleda svi verujemo da }e, na neki na~in, brzi razvoj produkcije i slobodnog tr`i{ta, uz motor porasta potro{nje, izvu}i kola iz jarka. Zakoni slobodnog tr`i{ta i demokratija, pome{ani (izvodi pokrete rukama kao da mesi testo) ... Aisha (ubaci ironi~no): .. }e nas spasiti zagadjenja mora i okeana, na primer? Ili odkloniti ekonomske krize sa milionima besposlenih kod vas i gladnih u Tre}em svetu? (vi{e prema publici) ... Ja li~no verujem da je potreban ne neki beslovesni motor, ve} da moramo posti}i u}e{}e svakog pojedinca u pokretanju to~kova progresa... Mislim da niko ne bi smeo da nametne ostalima svoju viziu stvarnosti ili budu}nosti ~ove~anstva... Svaki seoski kmet u nekom selu u Indiji ili u Kini dobro zna da treba da obezbedi u~e{}e svih me{tana; mladih i starih, zdravih i bolesnih, invalida, - ako ne u proizvodnji pirin~a, ono makar u gajenju peradi ... (obrati se ponovo Johnu): Ali ja zbilja ne verujem da vi... (prekine se, slegnuv{i ramenima). John: Da mogu to razumeti? Mislim da mogu... Istina je da moje obrazovanje i odgoj nisu odstupali mnogo od onoga {to bi vi rekli ‘zapadnjacki model’. Moji roditelji...

Prozirna zavesa se spu{ta i Fokus reflektora je na Johnu koji, u se}anju, vidi trpezariju porodi~nog stana negde u SAD. On je zajedno sa ocem i majkom za ru~kom; vidimo ih za vreme molitve. Zatim se otac prekrsti i ru~ak se odvija u ti{ini. (Ova scena se mo`e improvizovati na ekranu televizora uz pantomimu Johna i upotrebljavaju}i samo glasove roditelja, ali je isto tako mogu}e da njihove `ive uloge na bini privremeno preuzmu Milic i Nora, sa promenom detalja ode}e). Otac: Tvoja majka i ja `elimo da ti saop{timo ne{to vrlo va`no, Johny. Jutros nas je zvao tvoj razredni stare{ina i obavestio nas o jednom tvom ispadu na ~asu filozofije religije... John (u toj sceni sa dja~kom kapom na glavi): Nije se radilo ni o kakvom ispadu... Sigurno vas je izvestio o mojoj diskusiji na tom ~asu. Priznajem da je moj nastup bio isuvi{e liberalan ali nas je profesor filosofije sam pozvao da... Otac: Je li on na{... zemljak? John: Jeste, samo {to je poreklom iz Indije... Za{to pita{? Otac: Re}i da postojanje Svevi{njeg i Svemo}nog verovatno a priori ukida slobodu li~nog opredelenja ne samo da je bogohulno, Johny, ve} je i sasvim neta~no... Od Adamove jabuke saznanja svi mi imamo mogu}nost li~nog opredelenja izmedju dobra i zla. John: Ja sam po~eo moju diskusiju ta~no od toga: ako je Adamova jabuka bila prvi greh onda to zna}i da je cela ljudska vrsta proiza{la iz jednog greha. A to nas sve diskvalifikuje od po~etka... Meni se ~ini da mi nismo rodjeni ni sa kakvim predodredjenim li~nim obele`jem, ve} da se formiramo na principu potpune slobode volje i da za na{e postupke ne treba kriviti ili hvaliti Adama ve} nas same. Otac: Ja ne `elim da se prepirem sa tobom; va{ profesor filozofije trebalo je da ras~isti to a ne da preko tre}ih saznajemo o tvom... (odmahne rukom)... Ho}u da ti ka`em da si sa svojim, ovaj, nastupom poremetio duh razreda i to je ono {to `elimo da shvati{... Jedno je ono {to ti privatno misli{ a sasvim drugo ono {to iskazuje{. Re~i nas obavezuju i svaka izgovorena re~ je na{a... John (prekine ga): Ne izjasniti se, ne anga`ovati se ni~im? ... Ali to isto je va`ilo za vreme Staljina, Hitlera a i kod nas, za vreme Makartija. A da i ne govorimo o

vojnim diktatorima u zemljama tre}eg sveta koje mi, izgleda, podr`avamo pod uslovom da nam njihov rezim konvenira... Majka (ume{a se): Slu{aj samog sebe pa`ljivo pa }e{ i sam uvideti dokle si zabrazdio, Johny. Samo anarhisti gaje sli~ne ideje... Propovedao ih je onaj francuski filosof, Sartre, koji me je gotovo obrlatio svojim egzistencijalismom u mladost (prekrsti se vi{e puta). Boj se Boga, sine moj, i zapamti da u na{em civilizovanom svetu nema mesta onima koji mu ru{e temelje... Neka idu odakle su do{li. John (o~igledno nastoje}i da se pomiri sa njom): Poku{a}u, majko. U svakom slu~aju moram jo{ da promislim o svemu tome. SCENA 5

Prozirna zavesa se di`e i Fokus reflektora je opet na svima u kupeu. Tragovi predhodne scene treba da budu izbisani. Aisha (Uzima svoju violu i pokazuje Johnu gudalom na otvorene note): Evo ovde po~inje taj pasus.

Aisha i John se pridruze Milicu. Oni se, bez Nore, udubljuju u ‘sviranje’ notne sekcije posve}ene duetu viole i ~ela (odmah posle uvodnog pasusa quarteta ‘Razumovski’). Ovo muziciranje dopire do gledaoca sve dok prekid nije obele`en u tekstu koji sledi. U kupe ulazi Garson sa svojim kolicima da bi pokupio pribor za kafu i reflektor se skoncentri{e na njega i Noru, izoluju}i ih od ostalih. Nora koketnim ukr{tanjem nogu, zadi`e suknju preko kolena. A zatim, kada se Garson sagne da pokupi njenu tacnu, Nora ga dohvati za mi{icu – sve to, o~igledno, sa namerom da prkosi Johnu. Nora: Biv{i bokser, rekla bih. Garson: Biv{i vojnik, Crvena beretka... Otpu{ten iz slu`be zbog jedne tu~e, Gospodjice Nora. Nisu mi poverovali da sam razbio nos na{em naredniku sasvim slu~ajno, u op{toj gu`vi... Nora: I za{to ste zaista to u~inili?

Garson: Zato {to je bio ku~kin sin, razume se. D’izvinete za izraz... (isprsi se): Ali vi ste jedna fina `enska, gospodjice Nora i ne bi trebali da se mnogo me{ate sa ovakvima kao {to sam ja. Mo`e da bude opasno... (Pribli`i joj se i poku{ava da je zagrli, {to Nora sa osmehom izbegava)... Gospodjice kao vi odrastaju kao u pamuku. Nora: Nikada ne treba suditi o nekome po pojavi ili po zanimanju... I vrednost na{ih `ivota, sama na{a egzistencija, ne treba meriti samo po sudbinskim istoriskim dogadjajima ~iji smo svedoci, ve} i prema mogu}nosti da nam na glavu padne cigla sa kakve novogradnje... Ja sam poreklom iz zemlje gde se celokupno stanovni{tva odavno naviklo da se poigrava sa opasno{cu. (Focus je sada samo na Nori i projekcija slika od kakvog velikog zemljotresa). (Aneks***5). Nora (nastavlja): Za vreme poslednjeg zemljotresa u Valparaisu, gradu ~ije ime zna~i 'Rajska dolina' a koji je sagradjen direktno na jednoj podmorskoj trusnoj raselini, ose}ala sam kako se na{a ku}a, ognji{te na{e peto~lane porodice pretvara u ru{evinu... Iskakali smo kroz prozor na ulicu i ja sam mislila da }emo oti}i nekuda daleko posle toga... Medjutim, ~im se drmusanje pomalo smirilo moji roditelji po~eli su da popravljaju ku}u i posle par nedelja zaboravili gotovo sve... Izuzev njhove male kcer}ice, mene same, koja je jo{ dugo tra`ila svoje izgubljeno ma~e po opusto{enom predgradju. Garson (kada se focus vrati na oboje): Ja sam u~estvovao u dva rata u Aziji, a u ratu se `ivi od danas do sutra... (Prise}a se): U vreme rata su nam pla}ali duplo. Voz ponovo prelazi po sastavima {ina i u kupeu se vide odsjaji plamena i potmuli glasovi iz dubine. Nora: I ovaj voz? [ta mislite o tome? ... Imam utisak da putujemo u nedodjin. Garson (spusti glas): Najpametnije bi bilo isko~iti, kada bi brzina to dopu{tala... (trgne se): Ali ja ne bih lako napustio ovu slu`bu gde zaradjujem dobru lovu… Nego imam jedan mali predlog za vas, gospodjice Nora. Ovde su mi dali na raspolaganje jedan mali slu`beni kupe, sasvim na kraju vagona. Tamo imam izvrstan {ampanj i likere... I uop{te, ra~unajte na mene u slu~aju kakve gu`ve. (Izlazi nastoje}i da ne pravi buku).

Muziciranje se prekida tokom gornjih replika i troje ostalih u kupeu, izuzev Nore, sada spavaju na svojim sedi{tima).

Nora se okrene Milicu koji spava na sedi{tu kraj nje i vidi kako se on me{kolji u snu. Milic se zatim uspravi na sedi{tu {irom otvorenih o~iju, poput somnabula. Fokus na Milica dok se spu{ta prozirna zavesa. (NAPOMENA: Slede}a scena se mo`e svesti na ~istu pantomimu ili projektovati na ekranu televizora; Ali se mogu koristiti i ostali u kupeu u`ivo, kao gore u slu~aju Johnovih roditelja). Milic (Poput somnanbula, usred sve glasnije buke aviona koji se pribli`avaju, sada jasno ~ujnih i u gledali{tu): Evo ih opet (pogledava kroz prozor vagona i kao da govori sa nekim kraj njega)... Samo sada ih ima vi{e. Da mi je samo videti lice hladnih ubica za komandama tih aviona... Mogu da budu heroji ili kukavice, bri{e se razlika jer svi oni ubijaju za mese~nu platu, za novac. Ubijaju sve `ivo: `ene, decu… A oni sami su za{ti}eni tamo gore najmodernijom ratnom tehnikom... (^uju se ekslozije bombi)... Projektuje se scena vazdu{nog bombardovanje. (Aneks ***6). Milic (nastavlja da govori, sada ustaju}i sa svog sedi{ta): To je dole kod mosta, valjda gadjaju kasarne... (Odjekne eksplozija sasvim blizu)... Pa to je evo zgrada obdani{ta u plamenu!. (^uje se zavijanje sirena ambulantnih kola). Ne, Bo`e dragi, ne!... (Na TV ekranu u kupeu vide se bolni~ari kako pronose telo deteta)

(Milic, u pantomimi, preuzme to telo u svoje naru~je i unese mu se u lice ali ga bolni~ari oduzimaju od njega). Milic (kao u bunilu): Pa to je na{ Dragan... Ubili su nam Dragana, zlo~inci...

Prozirna zavesa se polako podi`e. Nora probudi Milica koji se polako vra}a u stvarnost... Fokus na njih dvoje. Nora: Smirite se Milicu; to su samo pusti snovi... Milic: Ne, nisu samo snovi... Od kako smo moja supruga i ja izgubili na{eg sina, Dragana, gotovo svake druge no}i sanjam bombardovanja. Valjda sam zato i odlu~io da napustim zemlju... Nora:Vreme je ipak najbolji lekar.

Milic (o~igledeno ne slu{aju}i je): Sada sam shvatio da sam oti{ao napolje, u emigraciju, u `udnji da nadjem one odgovorne za sva ova bombardovanja u svetu i za koje, o~igleno, pravda ne va`i jer su isuvi{e mo}ni... Hteo sam da ih upitam: {ta im je moj Dragan bio kriv... Ali odmah kad sam pre{ao granicu i video gradjane Unije sa njihovim digitalnim kamerama i ra~unarima, sa masnim hamburgerima, i vir{lama, sa kriglama piva, shvatio sam da je moja `elja besmislena jer da su oni u stvari ve} osudjeni... Osudjeni na `ivot... Ili kako bi oni djavolski ba{tovani rekli: osudjeni na vegetiranje. Nora (Milicu): Svi mi nosimo tragove na{ih `ivota... Jednom ste me pitali za ove o`iljke na ruci (pokazuje zglavak desne ruke) i ja sam izbegla odgovor... Ali sada }u vam re}i ono {to se zaista zbilo: ti o`iljci su od udarca palicom jednog policajca dok sam, kao student muzike, u~estvovala u demonstracijama protiv vojne diktature. Namerno je hteo da mi slomi ruku, videla sam to u njegovim o~ima. Njega su u~ili da mrzi sve nas koji se bunimo protiv autoriteta... Gotovo godinu mi je trebalo da zale~im taj prelom i opet uzmem gudalo u ruku, ali sam uspela. Stisnutih zuba podnosila sam bolove od fizikalne terapije sve dok nisam shvatila da je neko re{en da ide do kraja u svom samo opredeljenju, ja~i od bolova, ja~i od bilo kakve diktature koja bi da slomi ljudsku li~nost i njenu slobodu izbora... Shvatila sam da samo mi sami odlu~ujemo o na{oj sudbini i nikakvi izgovori nam tu ne va`e! (Aneks***7) Milic: A ja sam shvatio da je bol za moj gubitak neuta`iv i da se ne mo`e preovladati nikakvom terapijom... Zato sam se ponovo obratio muzici iako se i to pokazalo kao slaba uteha. Nora: Takva raspolo`enja treba ipak preovladati, gospodine Milicu. Treba se anga`ovati za ne{to {to je jo{ uvek vredno u `ivotu svakog od nas, ne{to {to mo`e potvrditi na{u li~nost, afirmisati je. Milic: Pokadkad mislim da su oni (pokazuje rukom na televiziski ekran u kupeu) ... ve} potpuno preovladali, gospodjice Nora... I da je svaki otpor uzaludan. Nora (pokazuje sa dva prsta rogove na ~elu): Pakleni ba{tovani? Milic: Ili ma{inovodje, vozovodje... Nazovite ih kako ho}ete… Svi oni koje ne mu~i problem smisla `ivota ako mogu da kupe kakvu lepu ku}u ili da se zavale u sedi{te kakvog dobrog automobila... Ja sam ve} bio stekao sve to ali mi sada izgleda bezvredno. Jedino muzika mo`e da me, privremeno, odvoji od mojih uspomena... Jedino muzika, gospodjice Nora (smiruje se polako i utone u san).

Nora takodje pogne glavu kao da utone u san i za trenutak se samo ~uje, pone{to nagla{ena, lupa to~kova vagona. Ali se odmah zatim Nora se otrgne snu.

SCENA 6

Prozirna zavesa se spu{ta i Focus reflektora je samo na Nori koja ustane sa svog sedi{ta kao u polusnu dok ostali u kupeu nastavljaju utonuli u san... Voz ponovo pro{i{a kroz jednu stanicu bez zaustavljanja, uz lako drmusanje. Crveno plameni otsjaji u prozoru kupea se poja~avaju, istovremeno kao i ono potmulo hujanje glasova pre nego {to se ponovo uti{aju. Nora (oslu{kuju}i najpre to hujanje a zatim, kao u nekom zanosu): A ako zaista prihvatim Garsonov poziv? Bar bih osetila njegovu mu{kost, bez priziva...

Na televiziskom ekranu pojavljuje se Sartrov lik sa natpisom: J.P. Sartre (1904 – 2004). (Aneks***8). Nora (pogleda na ekran): Sartrova godi{njica i njegov lik na ekranu ovog voza?... Neko mora da je na~inio grdnu gresku u propagandnom odelenju ove konvencije... Sartre je jo{ u pro{lom veku, ima tome vi{e od pedesetak godina, shvatio su{tinu problema na{eg bitisanja... Ljudska priroda, bez anga`ovanja svih nas da se ona obuzda, nastavi}e sa nepravdama i gu{enjem ljudskih prava; sa ratovima umesto diplomatije; bombardovanjima nedu`nih umesto medjunarodne pravde... To se kre}e kao pendulum: od desnice do levice i obratno - a izmedju toga je uvek vi{e i vi{e divljanja. (posle kra}e pauze): 'Pakao to su drugi'… Ali treba i}i jo{ dalje, re}i to jo{ preciznije: Pakao to je vrt gde nas oni djavolski ba{tovani pretvaraju u {argarepe, jer u njihovim o~ima nismo vredniji vi{e od {argarepa i tikvica koje se gaje za pijacu... (uperi pogled prema publici): Svako treba, dakle, da na vreme otkrije svog ba{tovana...

Na televiziskom ekranu pojavljuje se opet lik Vozovodje (polako se pretapa u njega iz Sartrovog lika) i po~inje da izgovara ne{to potpuno nerazumljivo i bez smisla. Nora (nastavlja posle pauze): Nevolja je samo u tome {to ih ima isuvi{e... Isuvi{e {efova, lidera politi~kih partija, horovodja, ma{inovodja... I svih onih sli~nih, koji bi da nas kultivi{u i tako sputaju snagu slobode na{e li~nosti... (ona nastavlja prisetiv{i se ne~eg): Treba se anga`ovati! ... Ali to mora uvek biti podlo`no vrednovanju drugih; inace na{a opredelenja ne vrede ni prebijene pare. Ja, na

primer, bez vrednovanja drugih za ono {to ~inim, zauvek bi ostala druga violina u jednom anonimnom kvartetu. Iza bine ~uju se potmuli glasovi uzdaha, ne{to sli~no vapajima: “anga`ovati se, anga`ovati...” ali ne sasvim odredjeno. Otsjaji crvenih plamenova u prozoru kao da se poja~avaju. Nora (trgne se a zatim i po~ne da govori odlu~nije, {irom otvorenih ociju): Ali ja mogu da se oduprem takvoj sudbini ako to zaista za`elim, ako se zbilja anga`ujem. Mogu da zavedem Garsona! … Zajedno sa njim i sa njegovim revolverom, mi mo`emo da zaustavimo ovaj voz i da ga, zatim, napustimo na otvorenoj pruzi; prvi korak ka novoj egzistenciji za oboje... (Egzaltirano): Ne, `ivot nije Aishina Nirvana, niti je smisao `ivota samo u muzici... Ponajmanje je u sticanju i tro{enju novca... @ivot je na}i svoju istinu, boriti se za svoje ideje, za puno ispunjenje svoje li~nosti... I jednog lepog dana, kada nas bude dovoljno, mo`emo ukinuti sve te ba{tovane!... I preseliti ih u muzej vo{tanih figura.

Nora ustane i potra`i na pregradi kupea zvonce sa natpisom: “SERVIS”. U medjuvremenu snimljena muzika po~inje da intonira mar{eva. Na ekranu se mo`e prikazati scena bahanalija, o~igledno u prenosu iz prvog vagona; balet demona i elfa u ~ast Vozovodje. Nora, posle kratkog kolebanja, pritisne dugme i pojavi se Garson. On je bez re~i uzima u zagrljaj i, jednim pokretom ruke, zdere joj bluzu. A zatim poku{a da je podigne u u naru~je i da je iznese iz kupea. Medjutim, u tom trenutku Nora po~inje da se gr~evito opire. Garson: Za{to mi se opire{, Nora... Zar me nisi pozvala zbog ovoga? Hajdemo do mog malog kupea...

Kada Garson poumi da je silom, sada gotovo golih grudi, iznese iz kupea, John se probudi i uspravi se sa svog sedi{ta. On sko~i da pomogne Nori ali ga zustavi revolver u Garsonovoj ruci, uperen u grudi. U sede}em trenutku Nora obema rukama dohvati taj revolver nastoje}i da ga otme Garsonu... ^uje sa pucanj i za par trenutaka je neizvesno ko je pogodjen. Ali odmah zatim Garson se sru~i na pod kupea. Milic (koji se priklju~i njima, opipava puls Garsonu): Mrtav je... Metak mu je pro{ao pravo kroz srce.

SCENA 7

Na televiziskom ekranu Vozovodja se pojavi sa kaubojskim {e{irom na glavi i sa revolverom u ruci, para}en glasnom muzikom tipa 'country'. ^uju se pucnji revolvera sa ekrana. John (Milicu): Ja sam svedok da je poku{ao da siluje Noru... Na sudu... Milic: Na sudu bi joj mo`da dali par godina tamnice za nehoti~no ubistvo... Brzo, pomozite mi!

Milicu se priklju~uje John, dok Aisha ponovu uzima 'Joga' pozu, kao da se ni{ta ne dogadja oko nje. Njih dvojica otvore prozor kupea i izbace Garsonov “le{“ kroz prozor. John i Milic zatim ponovo zauzmu njihovu predja{nju pozu sna, dok Nora (koja se u medjuvreme zagrnula no}nim ogrta~em i stavila nao~are) pokretom somnabula po~inje da bri{e maramicom 'tragove krvi' sa poda kupea - koji su ustvari odblesci crvenkastih plamenova koji dopiru kroz prozor i koji joj se izmi~u pod rukom. Prozirna zavesa se podi`e i u kupe ulazi Novinar. Novinar (Nori koja jo{ uvek bri{e pod kupea): Izgubili ste ne{to, gospodjice? Nora (ustaju}i i nastoje}i da se pribere): Izgleda da su mi u snu pale nao~ari... Novinar: Pa imate ih jo{ uvek na nosu... (Focus na sve u kupeu dok Novinar nastavlja da govori): Kao da sam ~uo pucanj iz va{eg kupea? John (protegne se, kao posle spavanja): Aha, to je bio samo televizor (pokazuje glavom na ekran). Novinar: Zar ste to vi maestro? Sada se svega se}am... Razgovarao sam sa vama pred zgradom Albert Hola u Londonu, gde sam vam dao ulaznicu, jednu 'kartu vi{e', za koncert. Radilo se o gostovanju jednog guda~kog kvarteta iz Berlina; sada se svega dobro se}am!... Vi ste svirali violinu nedaleko od ulaza, sa limenom kanticom za sitni{ ispred vas... Ulaznicu sam vam poklonio, jer sam je dobio iz novinarske kvote. Te{ko mi je da poverujem da vas ponovo nalazim ovde, u vagonu ove sulude kompozije.

John: Se}am se sada ali kao kroz maglu... Bilo je to jo{ kad sam po~injao svoju muzi~ku karijeru. Novinar (izvadi bele`nicu): Mo`da bi jedan mali intervju sa vama bio zanimljiv za ~itaoce mog lista...

Trenutak napetosti, dok se John ne pribere i dok se Nora ne uspravi da uredi svoj ogrta~. John: Vrlo rado ali ne sada, ne u ovom trenutku... Moramo jo{ malo da ve`bamo za na{ ve~era{nji koncert. Novinar (slegne ramenima): O.K. dokay!... A i ja treba da nadjem jo{ piva za moje kolege. Do slede}e prilike onda... Gde li se denuo onaj tip, Garson. (On pogleda prema prozoru kupea i John, instinktivno, stane ispred prozora kao da bi da ga sakrije).

Novinar ponovo slegne ramenima a zatim izlazi iz kupea. Vozovodja (sa ekrana): Na{ mali tehni~ki problem je sada re{en, dragi saputnici... Uskoro }emo po~eti sa radom na{e konvencije... Ja vam obe}avam da }e na{a svetla bodu}nost, koju }emo zacrtati ovom prilikom, opravdati...

Milic se podigne i, sa izrazom gadjenja na licu, udarcem pesnice po ekranu uti{a televisor; posle ~ega se lik Ma{inovodje polako gubi (fade out), pretvaraju}i se u grimasu sli~nu osmehu ali sa notom grotesnog, sardoni~nog. John uzme svoju violinu a ostali, uklju~uju}i tu i Noru, slede njegov primer. Prozirna zavesa se polako spu{ta dok se muzika Betovenovog kvarteta “Razumovski” ponovo ~uje.

Na kraju predstave dodati slede}i kratki Epilog drame : U trenutku kada muzika po~inje da se uti{ava i kada gledaoci imaju utisak da se predstava privodi kraju, oglasi se jedan glas iz publike (fokus reflectora na tog gledaoca).

Glas iz publike: Ali i sam Sartre, gospodjice Nora! …Pitam se da li je uspeo da otkrije istiniti smisao ljudskih `ivota? ...Mislim u poredjenju sa sudbinom jednog obi~nog mrava?

Fokus je sada na Nori dok John prekine sviranje celog kvarteta uperiv{i pogled u pravcu glasa iz publike i dok Nora ne odlo`i svoj instrument. Nora: Verovatno kao odgovor na sli~na pitanja, Sartre je objavio jedan esej pod naslovom “Egzistencijalizam je takodje Humanizam”. Problem je u tome {to je taj esej pomalo, moram da priznam, uop{ten... Zato, po mom mi{ljenju, svaki od nas treba da nastoji da otkrije svoj odgovor na pitanje smisla sopstvenog `ivota a ne da to prepu{ta drugima... A {to se mrava ti~e (ra{iri bespomo}no ruke).

Na znak Johna, Nora, Milic i Ai{a ponovo uzimaju svoje instrumente i kvartet nastavlja sa “sviranjem” sve dok se prozirna zavesa ne spusti potpuno.

KRAJ DRAME Anex: Google-adrese izabranih muzi~kih pasusa, video presentacija i fotografija, izmedju kojih re`ija mo`e da izabere multimediski materijal za izvodjenje drame, mogu se dobiti besplatno preko E-mail: [email protected].