Medjunarodne Poslovne Finansije - Zadaci

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE MEĐUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE, 2008./2009. ZADACI III 1. Vi ste vlasnik i menadžer malog preduzeća koje želi da dobije kredit od banke da bi finansiralo proizvodnju za izvoz. Sačinite kratak (hipotetički) biznis plan s akcentom na izvoznim mogućnostima i potrebnim fin. sredstvima da bi se izvoz ostvario i na osnovu njega dobio kredit od banke.

IV 1. Pokušajte da na bazi hipotetičkih ili raspoloživih parametara uradite ocenu komercijalne isplativosti nekog investicionog projekta.

V 1. Ako se devizni kurs australijskog dolara (AUD) i američkog dolara (USD), tj. AUD/USD promenio sa 1,60 na 1,50 (1 USD = 1,50AUD), onda je: a. AUD apresirao i za Australijance je roba iz SAD postala jeftinija b. AUD apresirao i za Australijance roba iz SAD postaje skuplja c. AUD je depresirao i za Australijance roba iz SAD postaje skuplja d. AUD je depresirao i za Australijance roba iz SAD postaje jeftinija ODGOVOR: (a) Pošto se broj AUD potreban da se kupi USD smanjio sa 1,60 na 1,50, AUD je apresirao u odnosu na USD i stoga će Australijanci potrošiti manje AUD da kupe robu iz SAD.

2. U poslednjih 6 godina, devizni krus između švajcarskog franka (CHF) i USD se promenio sa 1 USD = 1,20 CHF na 1 USD = 1,60 CHF. Da li se slažete sa konstatacijom da je u ovom periodu roba iz Švajcarske postala jeftinija za kupce iz SAD? ODGOVOR: Vrednost USD u CHF je porasla sa 1,20 na 1,60 i na taj način je USD apresirao u odnosu na CHF i iznos USD koji je potreban Amerikancima da kupe robu u Švajcarskoj se smanjio – stoga, tvrdnja je tačna.

3. Grupa zemalja donosi odluku da uvede zajedničku valutu. Šta mislite da će se desiti, bazirano na relativnom paritetu kupovne moći, sa stopama inflacije po uvođenju zajedničke valute? ODGOVOR: Uvođenje zajedničke valute za grupu zemalja bi trebalo da rezultira konvergencijom (ujednačavanjem) stopa inflacije među ovim zemljama, ako relativni paritet kupovne moći deluje između zemalja po uvođenju zajedničke valute.

4. Očekuje se da će inflacija u SAD biti sledeće godine 4%, a u Švedskoj 9%, a naredne godine u SAD 6% i Švedskoj 7%. Sadašnji spot kurs je 1 SKR (švedska kruna) = 1,1050 USD. Bazirano na paritetu kupovne moći, koji bi spot devizni kurs za SKR u odnosu na USD trebalo očekivati za dve godine: a. 0,1111 USD b. 0,1024 USD c. 0,0992 USD d. 0,1074 USD ODGOVOR: Tačan odgovor je (c). Ako je sada 1 SKR = 0,1050 USD, kurs za godinu dana bi trebalo da bude: USD = 0,1050 x 1+0,04/1+0,09 = 0,1050 x 0,95412 = 0,1001826 USD SKR Za dve godine kurs bi trebalo da bude: USD = 1+0,06/1+0,07 = 0,1001826 x 0,99065 = 0,992463 SKR

5. Sadašnji spot kurs CHF prema USD je CHF1,60/USD (1 USD = 1,60 CHF). Očekuje se da će inflacija u Švajcarskoj biti u sledećoj godini 2%, a u SAD 5%. Prema paritetu kupovne moći, kakva je očekivana spot vrednost deviznog kursa CHF u odnosu na USD za godinu dana od sada? ODGOVOR: Bazirano na relativnom paritetu kupovne moći: S1 = 1 + I Švajcarska

S0

1 + I SAD

gde je S1 očekivani devizni kurs CHF/USD za godinu dana od danas, S0 je tekući devizni kurs CHF/USD a I Švajcarska i I SAD su očekivane godišnje stope inflacije u Švajcarskoj i SAD respektivno. Na bazi toga: S1 = 1 + 0,02 1,60 1 + 0,05 S1 = 1,60 (1,02/1,05) = 1,55 Znači, na bazi pariteta kupovne moći, kurs bi za godinu dana trebalo da bude 1 USD = 1,55 CHF.

6. Multinacionalno preduzeće iz Japana ima svoje preduzeće – afilijaciju u Nemačkoj, koja godišnje doznačava iznos od 20 miliona evra u Japan. Ako EUR ___________ naspram JPY, iznos sredstava koja se doznačavaju matičnom preduzeću ___________. Ponuđeni odgovori: a. Apresira; smanjuje se b. Depresira; ostaje nepromenjen je c. Apresira; nepromenjen je d. Depresira; smanjuje se ODGOVOR: (d)

7. Primetili ste da se devizni kurs između tajlandskog bata i USD značajno promenio. Devizni kurs bata u odnosu na USD se promenio sa 25 na 30 (1 USD = 25, odnosno 30 tajlandskih bata). Pitanja: a. Da li je tajlandski bat apresirao ili depresirao u odnosu na USD? Za koji procenat? b. Za koji procenat se vrednost USD promenila u odnosu na tajlandski bat? ODGOVOR: a. 1 bat je bio vredan 1/25 USD ranije, ili 0,04 USD. Sada je vredan 1/30 USD ili 0,0333 Usd. Stoga, bat je depresirao u odnosu na USD. Procentualna promena u USD vrednosti bata je ((0,0333 – 0,04)/0,04) x 100% = -16,67%.

b. 1 USD je bio ranije vredan 25 bata, a sada je vredan 30 bata. Procentualna promena u vrednosti USD je ((30-25)/25 x 100%) = 20,0%.

VI 1. Dobijene su telefonom kotacije japanskog jena (JPY) i američkog dolara (USD) za spot devizni kurs (JPY/USD) od tri banke: banka A 121,15-121,25, banka B 121,30121,35, banka C 121,15-121,35. Pitanja: Šta ove kotacije znače? Da li postoji mogućnost za deviznu arbitražu? ODGOVOR: Postoji mogućnost za deviznu arbitražu. Može se kupiti 1 USD od banke A za 121,25 JPY i prodati 1 USD banci B za 121,30 JPY, što predstavlja profit od 0,05 JPY za 1 USD. Ovo je praktično arbitraža bez rizika.

2. Preduzeće iz SAD je pozajmilo 5,000,00 britanskih funti (GBP) od banke kada je kurs bio 1 GBP = 1,45 USD. Kada je preduzeće trebalo da vrati ovaj iznos, iznenada se kurs promenio, tako da je sada 1 GBP = 1,51 USD. Da li su ove promene kursa dobre s aspekta preduzeća? ODGOVOR: Ova promena kursa govori da je GBP apresirala u onosu na USD. Inicijalna obaveza preduzeća je bila 5,000,000 GBP x 1,45 = 7,250,000 USD. Međutim, sada je obaveza preduzeća 5,000,000 GBP x 1,51 = 7,550,000 USD, tako da preduzeće mora da izdvoji još 300,000 USD da bi izmirilo svoju obavezu prema banci, što nije povoljno s aspekta preduzeća.

3. U novinama ste videli sledeće devizne kurseve: a. USD/GBP spot kurs = 1,46 (1 GBP = 1,46 USD) b. USD/GBP terminski kurs za 3 meseca = 1,42 (1 GBP = 1,42 USD) c. CHF/USD spot kurs = 1,60 (1 USD = 1,60 CHF) d. CHF/USD terminski kurs za 3 meseca = 1,65 (1 USD = 1,65 CHF) Rečnikom trgovaca valutom, da li će se GBP smatrati „jačom“ ili „slabijom“ u odnosu na USD? Šta je sa CHF?

ODGOVOR: Vrednost GBP u USD je za 3 meseca manja nego danas i stoga je prema terminskom kursu GBP relativno „slabija“ u odnosu na USD. Vrednost CHF je manja danas nego za 3 meseca i stoga je CHF relativno „oslabio“ u odnosu na USD.

4. Pretpostavimo da je terminski kurs CHF/USD kod dilera na tržištu pre 3 meseca bio 1 USD = 1,440 CHF. Pre 3 meseca prognoze u pogledu terminskog kursa za 3 meseca bile su kod analitičara A 1 USD = 1,410 CHF, a kod analitičara B 1 USD = 1,308 CHF. Pitanja: a. Koja od ovih prognoza je tačnija? b. Da je spot kurs u vreme predviđanja bio 1 USD = 1,420 CHF koji analitičar je korektnije predvideo relativno kretanje CHF u odnosu na USD? ODGOVOR: a. Apsolutni iznosi u greški predviđanja su sledeći: a.1. Terminski kurs dilera 1,440 – 1,308 = 0,132 CHF a.2. Analitičar A: 1,410 – 1,308 = 0,102 CHF a.3. Analitičar B: 1,580-1,308 = 0,272 CHF Znači, prognoza analitičara A je bila relativno tačnija. b. Ako je spot kurs u vreme predviđanja bio 1 USD = 1,420 CHF diler i analitičar B su pogrešno predvideli da će CHF „oslabiti“ u odnosu na USD za 3 meseca, sa 1,420 na 1,440, odnosno 1,580, a analitičar A je jedini ispravno prdvideo da će CHF relativno „ojačati“ (apresirati) u odnosu na USD, mada ne onoliko koliko se to stvarno desilo.

5. Banka je dala sledeće kotacije deviznih kurseva za švajcarski franak (CHF) i australijski dolar (AUD) u odnosu na USD: a. CHF/USD = 1,5960 – 70 b. AUD/USD = 1,8225 – 35 Jedno preduzeće iz Australije traži kurs AUD/CHF. Koji ukršteni kurs će banka kotirati?

ODGOVOR: Da bi se dobio ovaj kurs, treba imati na umu da je AUD/CHF = (AUD/USD) / (CHF/USD) i da je kurs (kupovni ili prodajni) za svaku transakciju onaj koji je povoljniji po banku. Kupovni kurs AUD/CHF je broj AUD koje je banka voljna da plati da kupi 1 CHF. Transakcija (kupi CHF – prodaj AUD) je ekvivalentna prodaji AUD da bi se kupili USD (po kupovnom kursu od 1,8225) i onda prodavanja tih USD da bi se kupili CHF (po prodajnom kursu od 1,5970). Matematički, ova transakcija izgleda ovako: Kupovni kurs AUD/CHF = (kupovni kurs AUD/USD) / (prodajni kurs CHF/USD) = 1,8225/1,5970 = 1,1412 Prodajni kurs AUD/CHf je broj AUD koje banka traži za 1 CHF. Ova transakcija (prodaj CHF – kupi AUD) je ekvivalentna kupovini AUD za USD (po prodajnom kursu od 1,8235) i simultanoj prodaji ovih USD za CHF (po kupovnom kursu od 1,5960). Ova transakcija se može izraziti na sledeći način: Prodajni kurs AUD/CHF = (prodajni kurs AUD/USD) / (kupovni kurs CHF/USD) = 1,8235/16960 = 1,1425 Rezultirajuća kotacija za banku je: AUD/CHF = 1,1412 – 1,1425

6. Spot kurs USD/EUR je 1,1795 (1 EUR = 1,1795 USD). Jednogodišnja kamatna stopa na Evrotržištu je 4% ua EUR i 5% za USD, a za mesec dana su na godišnjem nivou kamatne stope 3% za EUR i 4% za USD. Pitanja: a. Koliki bi trebalo da bude terminski kurs USD/EUR za godinu dana? b. Koliki bi trebalo da bude terminski kurs USD/EUR za mesec dana? ODGOVOR: Terminski kurs USD/EUR = spot kurs USD/EUR x 1 + kamatna stopa za USD 1 + kamatna stopa za EUR a. Terminski kurs za jednu godinu = 1,1795 x 1,00 + 0,04 = 1,1908 1,00 + 0,05 b. Terminski kurs za jedan mesec = 1,1795 x 1,00 + (0,04/12) = 1,1805 1,00 + (0,05/12)

7. Sadašnji devizni kurs je 1 USD = 1,12 EUR, a jednogodišnji terminski kurs je 1 USD = 1,25 EUR. Preduzeće iz Nemačke namerava da investira slobodna sredstva na godinu dana u obveznice. Ako je kamatna stopa na godinu dana za EUR 3,35%, a za USD 2,25%, da li bi trebalo da ulaže u obveznice u EUR ili USD? Objasnite odluku. ODGOVOR: Ako nemački investitor investira, recimo, 1,000 EUR u jednogodišnje obveznice u EUR, imaće posle godinu dana 1.033,5 EUR (1 + 3,35%). Alternativno, nemački investitor može da konvertuje EUR u USD. Po tekućem spot kursu (1 USD = 1,12 EUR, ili 1 EUR = 0,8929 USD) i da dobije 892,9 USD i da ovu sumu investira na godinu dana po kamatnoj stopi od 2,25% za USD. Posle godinu dana dobiće 892,9 USD x (1 + 0,0225) = 913,0 USD. Ovaj iznos se konvertuje u EUR po kursu 1 USD = 1,25 EUR, koji bi trebalo da i tda važi i da dobije iznos: 913,0 x 1,25 = 1.141,25 EUR (budući priliv u USD se može unapred prodati po terminskom kursu. Znači, za preduzeće iz Nemačke je bolje da investira u obveznice u USD.

8. Spot kurs CHF prema USD je CHF/USD = 1,5960 – 70 (1 USD = 1,5960 CHF – 1,5970 CHF). Tromesečni terminski kurs je CHF/USD = 1,5932 – 62 (1 USD = 1,5932 CHF – 1,5962 CHF). Pitanja: a. Da li se sa CHF trguje uz premiju ili diskont u odnosu na USD na terminskom tržištu? b. Izračunaj terminski diskont ili premiju na godišnjem nivou za CHF u odnosu na USD. ODGOVOR: Na bzi navedenog, srednji spot kurs CHF prena USD je CHF/USD = 1,5965, a srendi tromesečni terminski kurs CHF/USD = 1,5947. Prema tome: a. Bazirano na srednjim kursevima, 1 USD vredi sada 1,5965 CHF i samo 1,5947 za 3 mexseca. To znači da se sa USD trguje uz diskont u odnosu na CHF na terminskom tržištu, tj. da se sa CHF trguje uz premiju u odnosu na USD na terminskom tržištu. b. Razlika u srednjim kursevima između post i terminskog kursa je 0,0001,8 Premija na godišnjem nivou = razlika između spot i terminskog kursa x spot kurs 100% (0,0018/1,5965) x (12/3) x 100% = 0,45%

12 br. meseci za terminski iznos x

9. Institucionalni investitor iz SAD je investirao u portfolio akcija u Indiji. Godišnja inflacija u Indiji je 6%, a u SAD 2,5%. Pitanja: a. Ako paritet kupovne moći važi između SAD i Indije, za koliko će indijska rupija apresirati ili depresirati u odnosu na USD za godinu dana? b. Pretpostavimo da je godišnji prinos na portfolio 12% u indijskim rupijama, i da je indijska rupija depresirala u odnosu na USD za 5%. Takođe, pretpostavimo da institucionalni investitor iz Indije ima portfolio akcija istih kompanija. Pitanje: uporedite realne prinose oba investitora i komentarišute da li se razlikuju međusobno ili ne. ODGOVOR: a. Prema paritetu kupovne moći, promena vrednosti rupije u odnosu na USD trebalo bi da bude jednaka razlici u inflaciji između rupije i dolara. Tako bi rupija zbog veće stope inflacije trebalo da depresira u odnosu na Usd za 3,5% (6% - 2,5%). b. Nominalni prinos u USD za institucionalnog investitora iz SAD je približno 12% - 5% = 7%. Realni prinos za investitora iz SAD je približno 7% - 2,5% = 4,5%. Realni prinos za investitora iz Indije je 12% - 6% = 6%. Stoga, investitor iz SAD ima niži realni prinos od investitora iz Indije. Ovo stoga što je rupija depresirala u odnosu na USD više nego što bi trebalo prema paritetu kupovne moći. U stvari, razlika u realnim prinosima je 6% - 4,5% = 1,5%, što je identično sa razlikom između stvarne depresijacije rupije i depresijacije koja bi trebalo da bude na bazi pariteta kupovne moći (5% 3,5% = 1,5%).

10. Spot kurs CHF/USD je jednak 1,4723. Tromesečne kamatne stope su 1,80% u USD (na godišnjem nivou 7,2%) i 0,95% za CHF (3,8% na godišnjem nivou). Pretpostavljajući da su učesnici na deviznom tržiptu neutralni prema riziku, kakva je implicitna prognoza za devizni kurs CHF/USD nakon 3 meseca? ODGOVOR: Na deviznom tržištu koje je neutralno prema riziku i evikasno, vrednost terminskog kursa je očekivana vrednost budućeg spot kursa. Zato što je devizni kurs dat u odnosu CHF/USD, odgovarajući izraz relacije pariteta kamatnih stopa je: F = 1 + R CHF S

1 + R USD

Tj. R CHF je deo imenioca, a R USD je deo brojioca. Prema tome, terminski kurs na period od 3 meseca je: F = 1,4723 x 1 + 0,0095 = 1,4600 1 + 0,0180 Stoga, implicitna tržišna predviđanja deviznog kursa nakon 3 meseca su CHF 1,4600 / USD.

VII Postoji samo jedan talan odgovor na sledeća pitanja: 1. Koja od sledećih mogućih transakcija je najlogičnija za firmu iz SAD koja treba da primi plaćanje u CHF u budućnosti, ali želi da izbegne rizik deviznog kursa, pošto nema deiznu pretpostavku koja kompenzije poziciju u CHF: a. Da kupi kupovnu (kol) opciju za CHF b. Da proda putem terminskog (forvard) ugovora CHF c. Da kupi CHF sada i položi ih u depozit, kako bi izvršila plaćanje kada za to dođe vreme ODGOVOR: (b)

2. Ako smatrate da će GBP apresirati u odnosu na USD, bilo bi ispravno da _______ kol opciju u GBP ili da _________ GBP put opciju: a. Kupite; prodate b. Kupite; kupite c. Prodate; prodate d. Prodate; kupite ODGOVOR: (a)

3. firma iz SAD treba da primi 10 miliona CHF za 7 dana. Menadžment firme smatra da će CHF značajno depresirati u narednom periodu. Pod predpostavkom da je ovo tačno, firma će ostvariti najveći dobitak ako: a. Proda na termin CHF

b. Kupi put opciju na CHF c. Kupi kol opciju na CHF d. Kupi na termin CHF e. Ne uradi ništa ODGOVOR: (a)

VIII 1. Institucionalni investitor iz SAD bi želeo da kupi 10.000 akcija kompanije „Lafarge“ iz Francuske, kojima se trhuje na berzama u Parizu, Londonu i Njujorku (na bazi američke depozitne potvrde – ADR, koja je ekvivalentna jednoj četvrtini kacija Lafarža). Investitor je zatražio od brokera da mu da kotaciju neto cene, bez provizije za sve tri berze, koje su sledeće: Njujork USD 24,07 – 24,37 London GBP 66,31 – 67,17 Pariz EUR 99,40 – 100,30 Kotacije deviznih kurseva koje su dobijene od banke su: USD/GBP = 1,4575 – 1,4580 USD/EUR = 0,9691 – 0,9695 Izračunati koliki su troškovi u USD kupovine 10,000 akcija, ili njihovog ekivivalenta, na svakoj od ove tri berze i utvrditi gde je najbolje kupiti akcije. ODGOVOR: Trošak na berzi u Njujorku je u USD po akciji = USD 24,37 x 4 = USD 97,48 (zato što je ADR za Lafarž ekvivalentan ¼ akcije Lazarža). Stoga je trošak kupovine za 10,000 akcija = USD 974.800. Trošak na berzi u Londonu u USD po akciji = GBP 67,17 x 1,4580 (1 GBP = 1,4580 USD) x 10.000 = USD 97.338,60. Trošak na berzi u Parizu u USD po akciji = EUR 100,30 x 0,9695 (1 EUR = 0,9695 USD) x 10.000 = USD 972.408,50. Na osnovu svega, najjeftinije je kupiti akcije Lafarža na berzi u Parizu.