Jankovic Djordje; Srednji Vek Kosova I Metohije

ДрЂорђеЈанковић, доце нтОде љењаз аархе олог иј уФилоз офс когфакулте тауБе ограду ше фКатедрез ас ре дње вековнуархе олог иј у

Сре дњиве кКос оваиМе т о хиј е- Архе о лошка ис траживања Бе ог рад, 1999 Ј е дноодоправ дањаз аа г ре с иј уз а па днихз е ма љанаЈ уг осла виј у , пронала з исеуодбра нина водно ис т ориј с кихпра ваАлба на ца,т а коз ва нихКос ова ра , наКос овоиМе тохиј у . Тврдис едасуони домороцикој есуокупира лиСрби1912, ма даихј енас е лилаТурс кадабинас иље мз а ус т ав или ос лоба ђа њет ихпреде лаСрбиј е . Вешт оос мишље нана учнапропа г а нда , покуша лај едапре ко Кома н-Кру ј екулт уреVII-IX с т олећадока жеве з еАлба на цас апре дримс кимИлирима.Унов иј е вре мет врдиседаАлбанципотичус аподручј аКос оваиМет охиј е , шт ој ес аже оNoel Malcolm у с вој ојкњиз и"Kosovo - A Short History", McMillan Publishing Co. London 1998. Такв ис т а вови не мај употв рдеура с положив имархе олошкимпода цимаизЈ у г осла виј еиАлба ниј е . Иа кој еу вре меЈ ос ипаБроз аус пос т ав ље нре жимне ис т ражива њасре дње ве ков некулту реис та новништ ва , прикупље насуброј наа рхе олошк ас ве доча нс т ва , да клема т е риј а лнаила копрове рљив а . Сре диномX с т олећав из а нт иј с кица рКонст а нт инVII Порфирог е нитпишеда ј ецарИраклиј е(610641) доделиоСрбимаз ана се ља ва њепровинциј уДалмациј у(Constantine Porphyrogenitus De administrando imperio, Ed Gy. Moravcsik, English translation by R. J. H. Jenkins, Budapest 1949, cap. 32). Ра ниј ес унаучницисмат ра лидај еМет охиј абилакра ј њаис т очнаобла стримс кеДа лма циј е ,а дај еКос овопољебилоупров инциј иМе з иј и. УXI-XII ст оле ћусмат ра лосеуЦа риг радуда Далма циј апочињес аКос овом, г деживеДалмат и,однос ноСрби(Anne Comnene, Alexiade - Regne de l'Empereur Alexis I Comnene 1081-1118; texte etabli et traduit par B. Leib, Paris 1937-1945,11, 147148, 157, 166, 184). Припа днос тКос овапољас рпс којдржав иуIX-X с толе ћуа рхеолошкина ј очиг ле дниј едока з у ј е на ј ст а риј ес рпс коис лове нск оадминис т рат ивно-пра вносв е доча нст воизут врђе њаЧе ча нкод Вучит рна.Тој еу лома ккрчаг акој имј епла ћанпоре зув ину,накомеј еоз на че наз а преминаод шес тме рнихј единица , број емиг ла г ољс кимс ловима(G. Tomovic, Inscription glagolitique de Cecan, Revue historique, XXXVII, Institut d'histoire, Belgrade 1990, pp 19). Че ча нј ев е рова тноос вој иоцар Са муилоурат упротивСрбиј еоко988. г одинека дај ез а робље нс рпс кикне зЈ ова нВла димир, с ве тит ељчиј емоштида на счу вапра вос лав нацрк вауЕлба с ану,уАлба ниј и. Намног има рхеолошкимпримеримавидис еконт ину ит е тс рпскогс т ановништ ваКос оваи Ме т охиј еј ошодра новиз а нт иј с когдоба , однос ноодVI с толе ћа . На ј с т ариј инес порнос рпс ки на ла з исуг ромил енапла ниниОст рвициј уг оис т очноодПриз ре на,пог ре бниспоме ницииз вре ме нака дасуСрбиспа љив а липокој нике.(Dj. Jankovic: Ravna Gora between Prizren and Strpce The Oldest Known Serbian Agcheological Find at the South of Serbia, Antiques of Kosovo and Metohija, Book X, Provincial Institute for Preservation of the Cultural Monuments, Pristina, 1977, pp 36). Нањих с ена дов е зу ј уг робљаIX-XI с толе ћа , укој имај ена ђе нна китуобичај енз аСлове неодМора вс кедо Ма ке дониј е ,с аос обина мас рпс коге т ничкогпрос т ора : Че ча нк одВу чит рна , Ма т ича не , Ба дова ци Гра чаницакодПришт ине(A. Backalov: The Early Middle Ages, The Archaeological Treasures of Kosovo and Metohija from the Neolithyc to the Early Middle Ages, Galery of Serbian Academy of Sciencies and Arts, 90, Beograd, 1998, pp 372-391, 678-728). Пос е бнос уз нача ј наг робљауВрбници кодПриз ре на , Прче вокодКлинеиВла шт ицикодГњилана ,ј е рс еда т уј ууXI-XIII с т олеће , па пок аз у ј уданиј ебилодис контину ит е тас а хра њива ња(ист а нов ништ в а) преипослеос лобађ ањаод

виз а нт иј с кевла с типре дкра јXII с толе ћа . Конт инуите тс рпс кихг роба љаможес еика сниј е ус пе шнопрат ити,пре кок аменихна дг робнихс поменика , почеводXIV-XV с т олећа . Пос е бнос у з нача ј нина дг робнис поменицикле са рс кешколеизоколинема нас т ираСту денице , XVII-XIX с толе ћа(M. Ivanovic: Tombstones and Inscriptions at Old Serbian Cemeteries and Church Sites in the Villages of Metohia Podgor and Hvosno, Recueil de Kosovo et Metohija I, Academie Serbe des Sciences et des Arts, Beograd 1990, pp 122). Коликој епоз на т о,Косов оиМет охиј а , узЦрнуГоруиХе рце г ов ину,ме ђус рпс кимобла ст има има ј уна ј број ниј ецрквекој ес лужеуконт инуите т уодпре кохиља дуг одина.Храмовиоснова ниу VI-VII илиIX-XI ст оле ћу , ка ошт осуцркв еуЛипља ну,Гра чаници, Бог ородицаЉе вишкау Приз ре ну,идруг е ,ј ошс тој е ; одт урс кихиау с триј с кихраз ара њауXVI иXVII с толе ћунала з ес еу рушев инамаБањск акодКос овс кеМитров ице,Сту де ницаХвос та нск акодПећи,Арха нђ ели Приз ре нс ки,ит д.Ме дуброј нимцрк ва маподиг ну тимподту рскомокупа циј ом, пос ебносу з нача ј неонекој имасеодржав ак онт инуите т . УНеродимљукодУрошев ца , уцрквиСве тих Арха нђ ела , нас ликанј епортре тца раУроша(1355-1371) уXVI ст оле ћу,аобна вља њема на с т ира Све т огУрошакра ј е мXIX с толе ћа , нацрквишт уизVI-XIV с толе ћа , брута лној ес пре че но убис т вомктит ора. Конт инуит етс евидииуримс ко/виз а нт иј с кимут врђе њимаобновље нимув ремебуг а рс кихна па да наСрбиј ууIX-X с толе ћу,ка ошт осуЧе ча н, Зв еча н, Приз рениВе ле тин. УПриз ре нуј е1072. г одинесрпс кикне же вићКонст а нт инБодинпрог ла шенз абу г а рс когца ра(Georgius Cedrenus loannis Scylitzae ope ab L Bekkero suppletus et emendatus 11, Bonnae, 1839, pp 714-719). Ут врђе ња овогв ременалак осерас поз на ј упокара кт е рис тичнојс рпс којг рнчариј и. Ме ђу тим, Ве ле тинј е пог ре шнода т ова н- на лаз инес умњивоизIX-XI с т олећаопреде ље нис ука ог воз де нодобниили римс ки, аониизXV да т ова нис упреXIII-XIV с т олећа(E. Shukriu, Veletin, Multistrata Settlement, Archaeological Reports 1988, Ljubljana 1990, pp 104-106). Конт инуите тг рнча риј еправ ље неу з а на т ск имрадионица маг ра дованаКос овуиМе тохиј и, ка оиудру г имкрај е вимаСрбиј е , можес е ус пе шнопрат итидо1690. г одине . Пос лет ог ас ет ра дициона лног рнча рст воодржа вапрес вег ау с еос кимс ре дина ма. Сре диштес рпс кедржав еуIX-X с толе ћубилој еуМе т охиј и. Топроиз ила з иизис ториј ск ихи а рхе олошкихпода т ака . На име ,с ма трас едај еуМет охиј ибиог ра дДес т иникуIX-X с т оле ћу , први ме дуг ра довимакој еуСрбиј ина водица рКонст а нт инVII Порфирог енит . Ана лог ноХрва т ској ,г де ј епрвонав еде ниг ра дНинуј е дноисе дишт еепис копаз аХрва т ску(DAI, cap. 31; Н. Кла ић, Пов иј ес тХрв атаураномс ре дње мв иј ек у,За г ре б1975, 232-239) иДе ст иникј ебиопре с тоницаи с едишт ее писк опаСрбиј е . Ме ст имичнаис копав ањапре ду з е тауПе ћкојпа т риј а ршиј и1931-1932, от крилас уут емељимамног ов ећус т аруцркву,мождат роброднуба з илику , кој ојприпада ј убочни з идов ис ре дишнецрквеСве т ихАпос т ола(M. Canak-Medic; L'architecture de la premiere moitie de XIIIeme siecle, II, Institut pour la protection des monuments historique de la Republique de Serbie, Beograd 1995, pp 16-29). Ј е динос ез на ча ј е мовогс та рогхра ма , ве рова т нос т ароге пис копс ког с едишт а , можеобј а с нитиње г овиз борз апре с т осрпс киха рхиепис копауXIII с толе ћу,анеунеком монуме нта лниј емхра му,ка квасубез ма лосв ае пис копс кас едиштат огвре ме на,т а кођеподиг ну та нас т ариј имс ве т илишт има. Дубокиз на ча јКос оваПољака ома т ичногпрос т ораз асрпс кинарод,пока з уј еира споре ддв ораца Не ма њића , на ј с ла вниј есрпс кедина с т иј е(1166-1371). Њиховаконце нт ра циј анај ве ћај енај уг у Кос овапоља , окода на шње гУроше вца ,г дес ене ка данала з илоСврчинс кој ез еро(S. Cirkovic; Palais princiers autour de l'ancien lac de Kossovo, Recherches sur Vart, 20, Matica Srpska, Novi Sad 1989, pp 83). Туј ес редишњераз в одеБалка нскогполуос т рва . Изнек ада шње гј е з е ра , да насиз ре чицеНеродимке , водеот ичуис тов ременоиуЦрноиуЕг еј с коморе . Тусубилас мешт ена че тиридв орца : Не родимља(г деј ебилапа ла таиуVI с толе ћу), Па уни(мес т осес помињеуXI

с толе ћу), СврчиниШт имље . Запа дноодШтимљај ера з водепре маЈ а дра нс коммом. Из боровог положа ј аз анај че шћебора вишт есрпс кихв лада ранеможебит ислуча ј а н. На су протмног оброј нимпримеримама т е риј алнекулту реСрбауСредњемве ку,Алба нцинемог у дапока жуниј е да на рхе олошк ит рагсв огпрису ст ванинаКос овуниуМе тохиј и.Такв их с ве доча нст а ване мапоз на т ихниизXVIII с т олећа , ка даонипочињудас еширеут импре делима . На ј ст а риј иприме риа лба нс кема т ериј а лнеку лтуре , преуз ет еодТурс ке , пот ичуизXIX с толе ћа . То сукуле , ма лапородичнау тв рђе њара шире нана рочит оуМе т охиј и, к аоиџа миј е,подиз анепо с прове де нојис ла миз а циј ииалба низ а циј и.

ДрЂорђеЈанковић Кате драз ас ре дње вековнуархе олог иј у Филоз офс кифакултет, Беог рад пре дмет: с ре дње вековнаархе олог иј а

Кра ткараднабиог рафиј а За пос лиос е1971. уМуз е ј уКрај инеуНе г от ину.Од1977. до1978. ра диуАрхе олошкоминс т иту ту уБе ог ра ду,апотомнаФилоз офс комфа култ ет у,ка оа сис те нтз ас ре дњев ек овнуа рхе олог иј у. Ма г ист рира ој е1977. сат емом"ОбалаДуна ваиз ме ђуСипаиу шћаТимокауVI-XII ве ку", ас а т емом"Ст а нов ништ в оБалк анауVI ипоче тк омVII с т олећа " докт орира1987. г одине . Ме нторј е биопрофе сорДрЈ ов а нКов аче вић.Уз ва њедоце нт аиз а бра нј е1988. г одине,аз аше фаКа т е дрез а с редњев еков нуа рхе олог иј у1997. Из абранабиблиог рафиј а "Пок рет нинала з исанек рополеиу тв рђењакодКла дова ", СтаринарXXIV-XXV, Беог ра д19731974 (1974), 201-225 – Le mobilier archeologique de la necropole et de la forteresse pres de Kladovo, 226. (Учла нкусуобј а вље ниира з в рст а ницрте жимапре дме т икра ј аIII – к рај аIV с толе ћа , на ђе ни приликомиз г ра дњебродог радилишт аит окома рхе олошкихис копа ва њат ет ра рхиј с ког пре с идиј у ма : 13 фибула , 6 на руквица,4 пређ ицеикопче,ит д., каои24 посудеизне крополеи пре ко160 примераку хињс ке ,г ле ђоса неидруг ег рнча риј е .) "Сре дње ве ковнаг рнча риј адоњегсрпск огПодуна в ља", Balcanoslavica 3, Приле п-Не г от ин1974 (1975), 89-112 – The Medieval Pottery of the Serbian Lower-Danube Basin, 113-119 (Учла нкуј ера з в рс т а наида т ова наг рнча риј аVI-VIII иXI-XVI с т оле ћа , прикупље наиск опа ва ње м ире ког нос цирање м, уоблас т имаДоњегМила новца , Кла доваиНег от ина .) "Ис т ражива њеспоме никауВре лу,Шарк амен", СтаринарXXXI, Беог ра д1980 (1981), 87-92 – Etudes des monuments de Vrelo, Sarkamen, 93. (Обј ав ље нј ена лазде лов апорфирне , се де ћест а туе ца раиздобат ет ра рхиј е , ипос тољанакомес ена лаз ила , отк рив енихз апа дноодНе г от ина .) "Подуна вс киде ооблас т иАквисауVI ипочет комVII ве ка ", Архе ол ошкиинс титу т, Грађа5, Бе ог ра д1981, 1-194 – La partie danubienne de la region d’Aquis au VIe et au debut du VII siecle, 195232. (Ук њиз ис ура з врс т анаутв рђе ња ,г рнча риј афибу леидруг ипре дме ти,да тов аниув ише с лој е вара нов из а нтиј с когдоба , наос нов уна с лој а в ања,т иполог иј еиана лиз авиз а нт иј с когновцаи пис анихиз в ора.)

"Не каз а па жањаов ла ст е линскимшле мов иманаликов нимпредс т ав а мауСрбиј иXIV-XV с толе ћа ", Зборникфило з офс когфак ул те таАXVI, Бе ог рад1989, 147-162. (Наос нов упре дс та ва шлемовасаилибе зличине,наживопис у,новцу,пе ча тима ,г ра ђе вина маидруг ом, ус та новље нај е њиховатра дициона лнау пот ребауј у г оис т очнојЕвропи,аликов нопре дст а вља њека ог рбас а моу с рпс кимз е мљама,подут ица ј е мз а пада .) (с аМ. Ј а нков ић) Сл ов ениуј уг ос лов е нс комПоду нав љу, Муз е јг радаБеог рада , Бе ог рад1990, 1-141 – Les Slaves du bassin danubien Yougoslave, 143-149. (Умоног ра фиј и– ка т алог у , обра ђе ној епре ко 1000 пре дме т аV-XIII с т олећа , кој иприпа дај уСлове нимаина родимасакој имасуСлов ениживе ли уПодунав љу,прикупље нихизблиз у30 у ст а нов абившеЈ уг ос лав иј е .) "The Serbs in the Balkans in the Light of Archaeological Findings", The Serbian Question in The Balkans, Faculty of Geography – University of Belgrade, 1995, 125-146. (Помоћуархе олошких, е пиг рафских,пис а нихие т нолошкихиз вора , дефинис анај екулт ураСрбаупрошлост и,помоћу кој еј еодређ енпрос т орет ничкогј е з г раСрбаиз међуПомора вљаиПоуња,Поса винеиЈ а дра нск ог мора , уконтину ит е туодра ногсре дње гве ка .) Раднапрој е ктима   

Архе олошкоис т ражива њес ве тилишт аЗахумск о-хе рцег ова чкее пархиј е. Ис т ражива њема на с тираСве тогАрханг е лаМиха иланаПрев ла ци. Обновапра вос ла вногна с леђ ауДа бро-бос а нс које па рхиј и– а рхе олошкаис тра жив ања .

Облас туже гинте ре с овања Ма т ериј алнаидуховнакулту ра,с ре дњив екЈ уг оис т очнеЕвропе,има нас т ира , пореклоСлов енаи Срба.