Janex Poslovni Plan

NARUČILAC POSLA : „ JANEKS „ D.O.O. B R U S

NOSILAC POSLA : „ F I N A N C E - C O „ d.o.o. B R U S Kneza Miloša 13

37220

BRUS

RADNI TIM : 1. Todorović Svetislav , dipl.ecc. 2. Čukuranović Dobrica , dipl.ecc.

D i r e k t o r „F i n a n c e – co“ _____________________ 1

1.

OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

1. 1. OPŠTI PODACI O INVESTITORU Tabela broj 1.

1. Naziv

“ JANEKS “ d.o.o.

2. Sedište

Brus , Kneza Miloša

3. Direktor:

Ljubiča Janković

4. Telefon/fax

037 825 388

5. Datum osnivanja:

1992.god.

6. Poslednja registracija:

Decembar 2006.god.

7. Osnivač:

Ljubiša Janković

8. Pretežna delatnost:

Trgovina na veliko i malo

9. Šifra pretežne delatnosti:

501000

10. Matični broj:

07940874

11. PIB broj:

101140100

12. Broj zaposlenih:

8

2

PODACI O PROGRAMU Tabela broj 2.

1. Naziv programa:

Izgradnja hladnjače

2. 3. 4. 5. 6. 7.

Dugoročna Lepenac - Brus 2008.god.

Karakteri investicije: Lokacija: Početak rada: Stalne cene: Devizni kurs: Tehničko-tehnološki aspekt programa · Proizvodni program i obim proizvodnje ’’za investiciju’’

85 din.

· Proizvodni prostor: - Postojeći:

850 met.kv.

- novi :

850 met.kv.

· Oprema: - domaća oprema - uvozna oprema · Broj novih radnika:

36.315.966,

8. Tržišni aspekt programa(za program): · Ukupni godišnji obim prodaje: - domaći tržište: - ino-tržište:

36.315.966, 47 ( 27 svedeno na puno radno vreme ) 150.483.000, 44.483.000, 106.000.000,

3

9.

10.

11.

12.

· Vrednost godišnje nabavke: - domaći tržište: - ino-tržište: Predračunska vrednost ukupnih ulaganja · Osnovna sredstva: - gradjevinski objekti- zemljište - oprema: · Trajna obrtna sredstva: Konstrukcija finansiranja · Kredit fonda za razvoj: · Sopstvena sredstva : · UKUPNO: Efekti ulaganja : · Ukupan prihod: · Ukupan rashodi: · Neto dobit: Ekonomska ocena projekta: · Likvidnost projekta: · Interna stopa rentabilnosti: · Neto sadašnja vrednost: · Vreme povraćaja ulaganja: · Nivo razvijenosti opštine:

118.000.000, 118.000.000, 65.280.241, 45.280.241, 7.442.615, 1.521.660, 36.315.966, 20.000.000, 22.676.000, 42.604.241, 65.280.241, 150.483.000, 138.577.000, 10.716.000, likvidan 26.68 % 107.068.000, 4 godine nerazvijena

4

1 . 2 . OSNIVANJE I ISTORIJAT Preduzeće je osnovano 1992. godine i od samog početka obavljalo je delatnosti u trgovini na veliko i malo , otkupa obojenog voća i proizvodnjom drvene galanterije. Po kategorizaciji spada u mala preduzeća. Od osnivanja do danas preduzeće je poslovalo sa zavidnim finansijskim rezultatima i nikada nije bilo u blokadi zbog neizmirenih obaveza , niti je pak iskazalo negativne rezultate poslovanja. U zadnjim godinama gro ukupnog prihoda se ostvaruje preko trgovine na malo prehrambenim proizvodima , trgovine na veliko i otkupom poljoprivrednih proizvoda. U svom vlasništvu ima market (površina 60 m.kv.), mini trgovinski centar ( površina 150 m.kv. ) i skladišni prostor ( površina 100 m.kv.) u Brusu. Takođe , za potrebe normalnog odvijanja poslovnih delatnosti nabavljena su dva teretna i dva putnička vozila. Sve probleme i iskušenja koja su pratila poslovanje privrednih subjekata kod nas u predhodnom periodu , preduzeće je uspešno prebrodilo i sada ima tretman ozbiljnog privrednog subjekta kod poslovnih partnera i potrošača. Tome je posebno doprinela dobra kadrovska popunjenost koja je imala odraz na zdravu poslovnu politiku uz poštovanje ekonomskih zakonitosti i običajnih uzansi. Prodajni objekti su locirani u centru Brusa , pa je kvalitet usluga i vrhunska ponuda roba iz godine u godinu samo povećavao broj potrošača , a što je pozitivno uticalo na rezultate poslovanja. Sve dosadašnje aktivnosti , u pogledu obezbeđenja obrtnih sredstava i investicionih zahvata, finansirane su gotovo u potpunosti iz sopstvenih izvora . Posebno trebamo naglasiti da je poslovodstvo znalački iskoristilo deo prednosti ovog područja , a koje se ogledaju u proizvodnji i prometu 5

obojenog voća , kao i prometu šumskih proizvoda pa je veliki deo aktivnosti usmerilo u tom pravcu i to na duži rok . Od izuzetnog značaja je postojanje veoma čvrstih veza sa proizvođačima poljoprivrednih proizvoda koje su stvarane na dugi rok i sa velikim međusobnim poverenjem. Iste su proizašle iz dugogodišnjeg poštovanja cena u otkupu , rokova plaćanja i kvaliteta robe. Takođe , preduzeće već duži niz godina iznalazi načine za finansiranje proizvodnje unapred , pa kroz jačanje proizvodne osnove obezbeđuje sigurnost u snabdevanju robom koja je veoma konkurentna. Pomenutim merama obezbeđuje se planirana količina kvalitetne robe i pored prisustva veoma jake konkurencije u ovom delu poslovanja. Svesni da se samo kvalitetnim nastupom kod proizviđača i kupaca može izgraditi dobar poslovni ugled i ojačati pozicije za dalja ulaganja u oblasti koja je veoma perspektivna za razvoj ovog područja , poslovodstvo je odlučilo da se dalji razvoj i nova ulaganja realizuju u organizaciji proizvodnje i usluga zasnovanih na prisutnoj sirovinskoj bazi. Iskustva i dobri rezultati iz predhodnog perioda, kao i ocena perspektivnosti u prodaji i potražnji proizvoda u inostranstvu su samo ojačali odlučnost da se krene u izgradnju proizvodno – uslužnih kapaciteta hladnjače određene zapremine. Imajući u vidu da se radi o aktivnostima i robi sezonskog karaktera , a koje traju dosta kratko, to bi se kroz izgradnju pomenutih pogona produžile aktivnosti u faznoj proizvodnji obojenog voća , donekle izvršila finalizacija proizvoda i ostvarila bi se bolja upošljenost radne snage.

6

1 . 3 . D E LAT N O S T Društvo je registrovano sa pretežnom delatnošću pod šifrom 50100 , a od osnivanja do danas dominantna aktivnost se ostvarivala preko trgovinskih aktivnosti na veliko i malo uz dopunu u sezoni otkupom i prodajom obojenog voća sa ovog područja. U trgovini najveći deo poslova se ostvaruje preko maloprodaje robe široke potrošnje i tehničke robe u svojim objektima. U sezoni otkupa poljoprivrednih proizvoda – obojenog voća , obavljani su poslovi za poznatog kupca sa utvrđenim količinama i cenama. Uspostavljena je dobra terenska zastupljenost otkupnih mesta koja je osiguravala otkup u predviđenim količinama i dobrim kvalitetom. Zahvaljujući dobrim rezultatima u poslovanju , kao i pozitivnim iskustvima u delu otkupa i prodaje obojenog voća , planira se proširenje delatnosti kroz izgradnju kapaciteta za preradu i skladištenje voća putem rashlađivanja. Time bi se postigao kontinuitet poslovanja čija se prva faza ogleda u otkupu robe , a nastavak bi se realizovao kroz potrebnu preradu i skladištenje iste do prodaje – izvoza. Pošto se radi o robi koja je u najvećem delu namenjena izvozu i za koju postoji konstantna tražnja , to se ulaganja u tom delu nebi dovodila u pitanje. Dodamo li tome da je dugoročnim planovima i prostornom opredeljenošču predvidjeno veliko povećanje zasada pod aktuelnim kulturama , onda su aktivnosti u tom pravcu veoma opravdane. Mikroklimatski uslovi , kvalitet i kvantitet proizvoda stavlja ovo područje u sam vrh po značaju u zemlji , odmah iza ivanjičkog kraja.

7

1 . 4 . TEHNIČKA I KADROVSKA OPREMLJENOST Za obavljanje poslovnih aktivnosti na dosadašnjem nivou , društvo je u tehničkom smislu dobro opremljeno. Postoje izgrađeni građevinski objekti u vlasništvu i u njima se realizuju sve trgovinske aktivnosti . Opremljenost samog tehnološkog procesa je na nivou zahtevanih standarda u toj oblasti poslovanja , a transportna sredstva zadovoljavaju iskazane potrebe. Postojeći skladišni prostor u potpunosti odgovara nivou poslovanja , a u prilog ide i činjenica da nije potrebno finansiranje većih zaliha jer su prisutne veleprodajne organizacije obezbedile gotovo prometno snabdevanje traženom robom . Ovakav način organizacije ne zahteva veliki skladišni prostor i ne nameće obavezu organizovanja sopstvenog transporta. Transportna sredstva su više u funkciji otkupa i prodaje obojenog voća Specifikacija tehničkih sredstava biće obrađena u delu troškova preko obračuna amortizacije osnovnih sredstava , a ovde dajemo pregled postojeće imovine sa stepenom otpisa. Tabela 2. Stepen otpisanosti opreme i građevinskih objekata 2002

2003

2004

2005

% 2006

r b 1 2 3

Nabavna vrednost opreme Ispravka vrednosti opreme Stepen otpis. opreme (2/1) (u %)

2.715.000 2.411.000 88.80

4 5 6

Nabavna vrednost građ. objekata Ispravka vrednosti građ. objekata Stepen otp. građ. objek. (2/1) (u %)

2,332,000 110,000 4.72

Kadrovska opremljenost je dobra , a specifičnost se ogleda u tome što se radi o porodičnoj organizaciji sa svim prednostima koje iz toga proizilaze.

8

Stuktura postojeće radne snage : Tabela 3. Broj zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo rb 1 2 3 4 5 6 7

2002 VSS VŠS SSS VKV KV PKV NK Ukupno

2003

0

2004

0

2005

0

2006 2 6

2 6

8

8

Tabela 4. Struktura zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo rb 1 2 3 4 5 6 7

2002 VSS VŠS SSS VKV KV PKV NK Ukupno

2003

2004

2005

2006 0.0 25.0 75.0 0.0 0.0 0.0 0.0 100.0

0.0 25.0 75.0 0.0 0.0 0.0 0.0 100.0

9

1 . 5 . EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA Tabela 5. Bilans stanja (aktiva) 000 dinara

AKT IVA

2003

2004

2005

2006

2007

2

3

4

5

6

7

NEUPL. UPISANI KAPITAL STALNA IMOVINA (I+II+III)

2,230

4,183

2,230

4,183

2,230

4,183

OBRTNA IMOVINA (I+II+III)

8,536

8,012

ZALIHE

7,260

7,428

7,260

7,428

1,276

72

1,276

72

NEMATERIJALNA ULAGANJA Osnivačka ulaganja Konc. paten., licence i slično Goodwill Ostala nematerijalna ulaganja OSNOVNA SREDSTVA Zemljište, šume i višeg.zasadi Građevinski objekti Oprema Ostala osnovna sredstva Avansi i sredstva u pripremi DUGOR. FINAN. PLASMANI Uč. u kapitalu pov. pravnih lica Uč. u kapitalu dr. pravnih lica Dugor.krediti pov. prav. licima Dugoročni krediti Dugoročne hartije od vrednosti Ostali dugoročni plasmani

Materijal Nedovršena proizvodnja Gotovi proizvodi Roba Dati avansi KRATK. POTRAŽ. I PLASM. Kratkoročna potraživanja Kupci - povezana pravna lica Kupci Ostala poslovna potraživanja Kratkoročni plasmani Krat. plasm. – pov. pravna lica Kratkoročni krediti Ostali kratkoročni plasmani GOT. EKVIVAL. I GOTOVINA

512

10

AKTIVNA VREMEN. RAZGR.

408

74

POSL. IMOVINA (A+B+V+G)

11,174

12,269

11,174

12,269

11,174

12,269

GUBITAK Gubitak ranijih godina Gubitak tekuće godine POSLOVNA AKTIVA (D+Đ) VANPOSLOVNA AKTIVA UKUPNA AKTIVA (E+Ž)

11

12

Tabela 6. Bilans stanja (pasiva) 000 dinara rb

PASIVA

2003

2004

2005

2006

2007

2

3

4

5

6

7

1 A

KAPITAL (I+II+III+IV+V)

6,814

7,709

1,299

1,299

I

OSNOVNI KAPITAL

1

Akcijski kapital

2

Udeli DOO

3

Ulozi

4

Državni kapital

5

Društveni kapital

6

Ostali kapital

II

EMISIONA PREMIJA

III

REVALORIZAC.REZERVE

IV

REZERVE IZ DOBITKA

1,142

1,142

V

NERASPOREĐENI DOBITAK

4,373

5,268

1

Neras. dobitak ranijih godina

2

Neras. dobitak tekuće godine

4,373

5,268

B

DUGOR. REZERVISANJA

1

Rezerv. za troškove i rizike

2

Odloženi revaloriz. dobitak

3

Odloženi negativni goodwill

4

Ostala dugor. rezervisanja

V

OBAVEZE (I+II)

4,227

4,408

I

DUGOROČNE OBAVEZE

1

Obav. konvertovati u kapital

2

Obav. prema pov. prav.licima

3

Dugoročni krediti

4

Ostale dugoročne obaveze

II

KRATKOROČNE OBAVEZE

4,227

4,408

1

Kratkor. finansijske obaveze

2,316

2,837

2,316

2,837

1,911

1,571

1,855

1,571

1.1

Krat. krediti - pov. pravna lica

1.2

Kratkoročni krediti

1.3 2

Ostale kratk. finansij.obaveze Kratkor. poslovne obaveze

2.1

Primlj. avansi, dep. i kaucije

2.2

Dobavljači - povez. pravna lica

2.3

Dobavljači

2.4

Ob. za zar. i nakn. zarada

2.5

Ostale obaveze iz poslovanja

G

PVR

I

Primljene donacije

II

Ostala PVR

D

POSL. PASIVA (A+B+V+G)

Đ

VANPOSLOVNA PASIVA

E

UKUPNA PASIVA (D+Đ)

56 133

152

11,174

12,269

11,174

12,269

13

Tabela 7. Bilans uspeha

000 dinara

2001

2002

2003

2005

14

2006

A

POSLOVNI PRIHODI I RASHODI

I

POSLOVNI PRIHODI

42,879

59,408

1

Prihodi od prodaje robe

42,876

59,408

2

Prih. od prodaje proiz. i usluga

3

Prih. od aktiviranja učinaka i robe

4

Poveć. vrednosti zaliha učinaka

5

Smanj. vrednosti zaliha učinaka

6

Ostali poslovni prihodi

7

Smanj. vr. zal. iznad posl. prih. p.

3

POSLOVNI PRIHODI PERIODA Prihodi od prodaje robe Prihodi od izvoza II

RASH. DIR. MATER. I ROBE

36,863

52,419

1

Nabavna vrednost prodate robe

36,863

52,419

2

Troškovi materijala za izradu

III

BRUTO POSLOVNI REZULTAT

6,016

6,989

IV

OSTALI VARIJAB.TROŠKOVI

810

1,374

1

Troškovi ostalog materijala

2

Troškovi goriva i energije

810

1,374

3

Troškovi proizvodnih usluga

V

KONTRIBUCIONA DOBIT (III-IV)

5,206

5,615

VI

FIKSNI I REL. FIKSNI TR. POSL.

3,045

2,763

1

Troškovi bruto zarada

1,175

1,329

2

Troškovi amortizacije

668

149

3

Nematerijalni troškovi

1,202

1,285

4

Troškovi poreza

5

Troškovi doprinosa 2,161 668

2,852 668

VII

POSLOVNI REZULTAT (V-VI)

B

FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI

I

FINANSIJSKI PRIHODI

706

50

II

FINANSIJSKI RASHODI

38

219

III

REZULTAT FINANSIRANJA (I-II)

V

NEPOSLOVNI I VANR. PRIH. I RASH.

668 -522

-169 -1,519

I

NEPOSLOVNI I VANR. PRIHODI

II

NEPOSLOVNI I VANR. RASH.

III

NEPOS. I VANR. REZ. (I-II)

G

REVALORIZACIONI PRIH. I RASHODI

I

REVALOR. PRIHODI (1+2)

1

Tekući revalorizacioni prihodi

2

Prih. od ukid. odlož. reval. prih.

II

REVALORIZACIONI RASHODI

1

Rashodi po osnovu tek.revalor.

2

Odlaganje revaloriz.prihoda

III

REVALORIZ. REZULTAT (I-II)

D

522

1,519

-522

-1,519

BRUTO REZULTAT

2,307

1,164

BRUTO DOBITAK

2,307

1,164

2,307

1,164

BRUTO GUBITAK Đ

DOBITAK I GUBITAK DOBITAK (GUBITAK)

15

E

POREZI I DOPR. IZ DOBITKA NETO REZULTAT

231 2,076

269 895

Ž

NETO DOBITAK (GUBITAK)

2,076

895

Tabela 8. Vlasnička struktura i pojedinačni vlasnici kapitala rb 1 2 3 4

vrsta kapitala Društveni kapital Akcijski kapital Državni kapital Ostali kapital Ukupni kapital

rb 1

%

000 dinara 0 0 0 7.709

0.00 0.00 0.00 100.00

7.709

100.00 % 100.00

Najveći vlasnici kapitala

Janković Ljubiša

2

0.00

3

0.00 Ukupno

0

100.00

Tabela 9. Pokazatelji strukture sredstava (aktiva) (koeficijenti) rb

Pokazatelj

2003

2004

2005

2006

2007

1

Učešće stalnih u uk.sred.

0 .20

2

Učešće zemlj. u uk.sred.

-

16

0.34 -

0 .20

3

Učešće građ obj. u uk. sr.

4

Učešće opr. u uk.sred.

-

5

Učešće obr.u uk. sred.

0 .76

0.65

6

Učešće novč.u obr.sred.

-

0.04

7

Učešće mat.u zalihama

-

-

8

Učešće got. pr. u zalih.

-

-

Učešće robe u zalihama

1 .00

9

0.34 -

1.00

Tabela 10. Pokazatelji strukture izvora sredstava (pasiva)

(koeficijenti) rb 2 3 4 5 6

Pokazatelj Uč.sop.kap.u fin.pos.pas. Uč.poz.izv.u posl. pas. Uč.dug.ob.u poz.izvor. Uč.kratk.ob.u poz.izv. Uč. sop.kap.u dug.izv.

2003

2004

2005

2006 0.61 0.38 0.00 1.00 0.00

2007 0.63 0.36 0.00 1.00 0.00

Tabela 11. Neto obrtni kapital preduzeća

rb 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Pozicija Kapital (bez umanjenja za gubitak) Neuplaćeni upisani kapital Otkupljene sopstvene akcije Gubitak Sopstveni kapital (1-2-3-4) Stalna sredstva Sopstveni neto obrtni kapital (5-6) Dugoročna rezervisanja Dugoročne obaveze

2003

2004 0 0 0 0 0 0 0 0 0

2005 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0

2006 6,814 0 0 0 6,814 2,230 4,584 0 0

17

000 din 2007 7,709 0 0 0 7,709 4,183 3,526 0 0

10 11 12 13 14

Ukupni neto obrtni kapital (7+8+9) Zalihe + AVR Višak neto obrtnog kapitala (10-11) Kratkoročne finansijske obaveze Višak kr. fin. iz za fin. zal. (12+13)

0 0 0 0 0

0 0 0 0 0

0 0 0 0 0

4,584 7,668 -3,084 2,316 -768

3,526 7,502 -3,976 2,837 -1,139

2006 3.06 0.72 0.60 0.90 0.54

2007 1.84 0.66 0.47 0.85 0.44

2006 41,278 40,718 38 522 0

000 dinara 2007 58,294 56,556 219 1,519 0

Tabela 12. Pokazatelji solventnosti

rb 1 2 3 4 5

Pokazatelj Stepen pokrića stalnih.sredstava kapit. Step. pokrića stal.im.i zalih. kapitalom Stepen pokrića zal.i AVR NOK-om St.pok.zal.i AVR NOK-om i kr. fin. ob. Stepen pokri.obr.sredstava NOK-om

2003

2004

2005

Tabela 13. Rashodi preduzeća

rb 1 2 3 4

Rashodi UKUPNI RASHODI Poslovni rashodi Finansijski rashodi Neposlovni i vanr. rashodi Revalorizacioni rashodi

2003

2004 0 0 0 0 0

2005 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0

Tabela 14. Struktura rashoda % rb

Rashodi

2003

2004

2005

2006

18

2007

1 2 3 4

UKUPNI RASHODI Poslovni rashodi Finansijski rashodi Neposlovni i vanr.rashodi Revalorizacioni rashodi

100.00 98.64 0.09 1.26 0.00

100.00 97.02 0.38 2.61 0.00

Tabela 15. Struktura poslovnih rashoda

rb 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Rashodi Poslovni rashodi Nabavna vrednost prodate robe Troškovi materijala izrade Troškovi ostalog materijala Troškovi goriva i energije Troškovi proizvodnih usluga Troškovi bruto zarada Troškovi amortizacije Nematerijalni troškovi Troškovi poreza Troškovi doprinosa

2003

2004

2005

2006 100.00 90.53 0.00 0.00 1.99 0.00 2.89 1.64 2.95 0.00 0.00

u% 2007 100.00 92.69 0.00 0.00 2.43 0.00 2.35 0.26 2.27 0.00 0.00

2004

2005

2006 3.84 5.91 33.60 6.29 23.12 95 62 11 58 16

2007 4.84 8.00 825.11 7.71 37.82 75 46 0 47 10

Tabela 16. Koeficijenti obrta i dani vezivanja rb 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Koeficijent Koeficijenti obrta poslovne aktive Koeficijenti obrta ukupnih zaliha Koeficijenti obrta potraž. od kupaca Koeficijenti obrta kapitala Koeficijenti obrta dobavljača Dani vezivanja poslovne aktive Dani vezivanja ukupnih zaliha Dani vezivanja potraž. od kupaca Dani vezivanja kapitala Dani vezivanja dobavljača

2003

19

Tabela 17.. Pokazatelji rentabilnosti % rb 1 3 4 5 6 7

Pokazatelji Neto rezultat/Ukupan prihod Neto rezultat/Poslovni prihodi Poslovni prihodi/Poslovna aktiva Poslovni prihodi/Kapital Poslovna aktiva/Kapital Neto rezultat/Kapital

2003

2004

2005

2006 0.05 0.05 3.84 6.29 1.64 0.30

2003

2004

2005

2006 42,879 36,863 6,016 3,855 2,161 668 2,829 231 2,598 2.78 0.76 1.08891455 2.32 0.14 27, 476 1 .56

2007 0.02 0.02 4.84 7.71 1.59 0.12

Tabela 18. Kontribuciona analiza rezultata rb 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Elemenat Poslovni prihodi Varijabilni i pret. varij.rashodi Marža pokrića Fiksni i pretežno fiksni rashodi Poslovni rezultat Rezultat iz stavki finansiranja Neto poslovni rezultat Porezi i doprinosi iz fin.rez. Neto fin.rezultat iz red.posl. Faktor poslovnog rizika Faktor finansijskog rizika Faktor rizika poresk.zahvat. Faktor ukupnog rizika Uč. marže pokr.u ukup.prih. - %

15

Prelomna tačka prihoda

16

Odnos posl.prihod/prel. tačka

20

2007 59,408 52,419 6,989 4,137 2,852 -169 2,683 269 2,414 2.45 1.06 1.111433306 2.90 0.12 35,16 5 1.6 9

Analizom predhodno datih pokazatelja , uočavamo da se radi o društvu koje gotovo u potpunosti posluje sa sopstvenim sredstvima , kako osnovnim , tako i obrtnim. Koeficijenti solventnosti i likvidnosti su na zavidnom nivou i uklapaju se u opštu sliku dobrog poslovanja privrednog subjekta. Dominantna kategorija prihoda su Poslovni prihodi , a isti tretman je i u strukturi rashoda. U ukupnim rashodima najveće učešće ima , nabavna vrednost prodate robe ( 92,69 % ), a što navodi na zaključak da se radi o društvu koje se bavi prevashodno trgovinskom delatnošću.

Koeficijenti obrta i dani vezivanja kupaca i dobavljača pokazuju izuzetnu efikasnost u poslovanju , što znači da su obaveze izmirivane u gotovo zakonskom roku , a naplata je na veoma zadovoljavajućem nivou tim pre jer se radi o opredeljujućem učešću maloprodaje u ukupnim poslovnim aktivnostima. Da se radi o veoma znalačkom vodjenju poslovanja i kontroli pratećih troškova , svedoče i pokazatelji rentabilnosti gde su angažovana sredstva imala dobar prinos u periodu posmatranja , a od ukupnog prihoda nakon podmirenja svih poslovnih i zakonski obaveza ostaje 5 % za kategoriju dobiti u 2006.godini i 2 % u 2007. godini. FAKTOR POSLOVNOG RIZIKA ( leveridža ) u 2006.godini iznosi 2,45 i govori da se radi o sigurnom nivou poslovanja. FAKTOR FINANSIJSKOG RIZIKA za istu godinu je 1,06 i govori da je prinos na sopstvena sredstva veći od prinosa na ukupna sredstva i radi se o veoma sigurnoj zoni poslovanja.

21

FAKTOR UKUPNOG RIZIKA ostvarenja finansijskog rezultata je 2,90 i on je umnožak koeficijenata poslovnog i finansijskog rizika , pa kao takav takođe, iskazuje stabilno poslovanje. Pomenuti faktori rizika su manji ukoliko je veće učešće sopstvenih sredstava u strukturi ukupnih sredstava , a to je slučaj kod našeg privrednog subjekta. Prelomna tacka se nalazi na 69 % ukupnog prihoda i iznosi 35.165, dinara , a što ukazuje na dobar nivo razlike u ceni u ukupnoj prodajnoj ceni. Ne sme se zanemariti ni učešće drugog dela trgovine ( otkup i prodaja obojenog voća ) u ostvarivanju ukupnog prihoda .

Tabela 19. Obim prodaje preduzeća

r b 1 2 3 4 5 6

Proizvodi

2003

2004

2005

2006

Trgovačka roba Otkup i prodaja obojenog voća

UKUPNO

0

0

0

000 dinara 2007

21.868 21.011

30.704 28.704

42.879

59.408

Tabela 20. Struktura prodaje preduzeća % r b

Proizvodi

2002

2003

2004

2005

2006

22

1 2 3 4 5 6

Trgovačka roba Otkup i prodaja obojenog voća 0 0 0 0 UKUPNO

0

0

55.00 45.00 0.00 0.00 0.00 0.00 100

51.00 49.00 0.00 0.00 0.00 0.00 100

Obim i struktura prodaje robe dati su da bi se uočilo učešće prometa obojenog voća u ukupnom prometu , a što je dalo osnova za planiranje novih investicionih ulaganja u tom delu.

2 . OPIS I SVRHA INVESTIRANJA Dugogodišnje iskustvo u trgovinskoj delatnosti , a posebno aktivnosti u prometu obojenim voćem i rezultati koji su iz toga proizašli , daju za pravo da se naredni korak u razvoju društva učini u pravcu proširenja delatnosti kroz nova ulaganja u proizvodno – uslužne kapacitete. Planira se izgradnja hladnjače sa kapacitetom od 600 tona sa mogućnošću dalje nadgradnje. Izabrana je lokacija u selu Lepenac u neposrednoj blizini Brusa i značajnom činjenicom da pored transportne povoljnosti veliki broj okolnih sela gravitira oko pomenutog sela , a transportno i životno je povezan sa njim.su i velike površine sa zasadima obojenog voća , šljive i jabuke. Svi preduslovi za gradnju postoje , prevashodno gledano preko infrastrukturnih činioca. Struja , voda , kanalizacija i dobre saobračajnica su prisutne u neposrednoj blizini lokacije. Poseban akcenat se baca na sirovinu iz topličkog kraja , koji je u neposrednoj blizini i udaljen je 25 – 30 kilometara , a povezan je 23

regionalnim putem sa lokacijom. U tom delu se računa na višnju , jagodu i šljivu kao dominantnim poljoprivrednim kulturama topličkog kraja . Postojanje konstantne tražnje za proizvodima po osnovu ovog programa je i najbitniji elemenat koji je opredelio ulaganja. Već evidentiranoj tražnji iz Zapadne Evrope u zadnjih nekoliko godina dodata je i rastuća tražnja iz Rusije za gotovo svim artiklima iz programa. Uz činjenicu da se radi o veoma povoljnim makroklimatskim uslovima koji najviše utiču na kvalitet roda , sledi i cenovna komponenta koja je veoma stimulativna za proizvođače , a i za dalju preradu i prodaju robe. Krajnji cilj celog projekta je da se roba preradi u poluproizvode ili finalne proizvode i kao takva proda kupcima , naravno uz ekonomske prednosti koje iz toga proizilaze , a koje su dale pozitivan efekat u dosadašnjem radu.

3 . ANALIZA TRŽIŠTA 3 . 1 . TRŽIŠTE PRODAJE Pošto se nova delatnost uključuje u poslovanje društva koje egzistira duži niz godina , to ćemo posebno obraditi kupce pre ulaganja , a zatim obraditi nove kupce i konkurenciju. Pored potrošnje na domaćem tržištu, evidntno je prisustvo tržište Zapadne Evrope i kao novina javlja se tržište Rusije. Tržište je potpunosti izdiferenciralo artikle po vrstama i kalitetu i to : MALINA : . Malima rolend , duboko zamrznuta , proizvedena od svežih , zdravih neoštećenih plodova ,kalibraže 16 mm, bez stranih primesa i smrznutoj na najmanjoj temperaturi od – 18 C ili niže. 24

Malina griz , proizvedena mlevenjem ploda koji je čist , zdrav i bez buđi. • Malina blok , proizvedena od mahom deformisanog ploda , gde je dozvoljena plesnost do 5 % , i upotrebljava se mahom za proizvodnju sokova. •

KUPINA : -

Kupina konfitura , plodovi moraju biti zdravi i krupni bez crva i tamne boje. Maksimalno je dozvoljeno 20 % crvenih plodova bez peteljki i stranih primesa. Smrzavnje se vrši u punoj tehnološkoj zrelosti na – 18 C ili niže.

-

Kupina blok , duboko zamrznuti plod koji je maksimalno deformisan do 3 % , a koristi se mahom u proizvodnji sokova.

ŠLJIVA : -

Stanley ( B/K ) , plodovi čvrsti i zdravi , ujednačene veličine , prečnika 32 – 38 mm. bez crva , ne suviše zrela , ne oksidirana , ručno sečena na jednake polovine , bez koštica i duboko zamrznuta.

-

Šljiva Požegača ( mašinski sečena ) , plodovi čvrsti i zdravi , ujednačene veličine , prečnika 26 – 32 mm., bez crva i tragova crva , ne suviše zrela , ne oksidirana , mašinski sečena na jednake polovine, bez koštica i vrhova koštica i duboko zamrznuta.

VIŠNJA : -

Višnja Oblačinska ( S/K ) , duboko zamrznuta , zdrava , bez peteljki , listova i stranih primesa, sa košticom . Uobičajena roba za presu. 25

-

Višnja oblačinska ( B/K ) , duboko smrznuta , zdrava , bez peteljki i stranih primesa , bez koštica , sjajna rupica mora da bude ujednačena ( “ bez krpica “ ) , plodovi moraju da budu celi .

Ako se uzme u obzir da evropsko tržište apsorbuje 250.000 tona maline i 600.000 tona jagoda godišnje , onda se može steći slika o zainteresovanosti svih proizvođača da na njemu učestvuju. Pored Srbije , malinu proizvodi Čile , Bosna , Bugarska i Poljska. Pored evropskog tržišta ona se plasira u Japan , Maleziju , Hong – Konk i Singapur. Jagoda se izvozi u Italiju , Poljsku , Englesku i Francusku. Svetska proizvodnja maline iznosi 274.000 tona. Na Srbiju otpada do

78.000 tona i najveći smo svetski proizvošači , sa prosečnim prinosom od 4.375 kg/ha. Svetska proizvodnja jagoda iznosi 1.675.388 tona , a Srbija učestvuje sa 32.477 tona. Srbija ima neujednačeni izvoz ranog voća i maline , a perspektivnost se ni jednog momenta ne dovodi u pitanje. Srbija je godinama važila za najvećeg poizvođača i izvoznika kvalitetnog jagodičastog voća u svetu. Međutim , poslednjih godina sve je prisutnija konkurencija i drugih poizvođača i gde dominantno mesto zauzima Čile. Čile proizvodi i do 27.000 tona sveže maline. Oni izvezu oko 3.000 tona u lepom pakovanju od 150 grama u Evropu i oko 20.000 tona u smrznutom stanju izveze u Evropu i Ameriku. Kao proizvođač maline javlja se i Amerika sa 45.000 tona i ona nešto prodaje Japanu , a ostatak zadržava za svoje potrebe . Poljaci proizvode oko 40.000 tona , a Mađri oko 20.000 tona. Kao zaključak može se navesti da u opštem deficitu u spoljnotrgovinskom poslovanju naše zemlje , izvoz voća i povrća jedino ima suficit u celokupnoj grupi poljoprivredno – prehrambenih proizvoda.

26

Sve napred izneto ukazuje da postoje velike rezerve kako u proizvodnji i preradi voća , tako i u plasmanu jer je prisutan stalni rast tražnje za ovim proizvodima. Nova ulaganja u tom pravcu su veoma opravdana sa posebnim osvrtom na povećani kvalitet proizvoda i ponudom koja će obuhvatiti širu lepezu preradjevina od voća. To znači da će se ići na veći stepen finalizacije proizvoda koji su namenjeni izvozu. Naravno , veliki napori se moraju uložiti u marketinške akcije na domaćem i stranom tržištu. Poljoprivreda kao bazna grana uvek mora imati potporu državne strategije razvoja i samo u tom kontekstu se mogu očekivati veća ulaganja i dalji razvoj ove privredne grane koja će u budućnosti biti dominantna delatnost u našoj zemlji. Postojanje veoma dobrog poljoprivrednog zemljišta , adekvani klimatski uslovi i odgovarajući tretmani u proizvodnji samo će pozitivno uticati na prinose i kvalitet proizvoda koji će naći kupca na evropskom i svetskom tržištu. Daljim razvojem i jačanjem ove grane , dolazi se do faze

kada se stvaraju uslovi za izgradnju prerađivačkih kapaciteta zasnovanih na postojećoj sirovinskoj bazi. Viši stepen finalizacije samo jača ponudu i donosi veće koristi kroz prodaju na inostranom tržištu. U tom pravcu se kreće i predmetno investiciono ulaganje , a koje se uklapa u dugoročnu strtegiju razvoja naše zemlje , a imajući u vidu i prednost manjih proizvođača u pogledu kvaliteta i fleksibilnosti u nameni korišćenja izgrađenih kapaciteta.

Tabela 21. Proizvodnja voća u Srbiji 1.

1994.

1995.

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.

2001.

2002.

2003.

2.

Trešnja

29080

23413

30634

19226

24644

26007

20973

19900

15726

25655

3.

Višnja

85495

60667

85235

61819

68002

70979

58013

63355

48919

86174

27

4.

Kajsija

22889

12156

28575

7973

6132

27095

12474

15642

13409

27365

5.

Jagoda

20563

24078

26371

24441

30875

39707

24910

34696

34577

29868

6.

Malina

44479

53084

62658

45020

63815

64680

55999

77781

93982

78974

Tabela 22.. Najvažniji kupci

rb 1 2 3 4 5

Kupci EUROKOP BEOGRAD JUTRA BEOGRAD BUDIMGRAD BUDILOVINA POBEDA PROKUPLJE Ostali kupci UKUPNA PRODAJA

2003

2004

2005

2006 2,044 4,076 6,132 4,629 1,805 18,686

000 dinara 2007 5,150 10,980 8,550 9,150 6,610 40,440

2003

2004

2005

2006 10.94 21.81 32.82 24.77

% 2007 12.73 27.15 21.14 22.63

Tabela 23. Najvažniji kupci - struktura rb 1 2 3 4

Kupci EUROKOP BEOGRAD JUTRA BEOGRAD BUDIMGRAD BUDILOVINA POBEDA PROKUPLJE

28

5

Ostali kupci UKUPNA PRODAJA

9.66 100.00

Nakon puštanja novih kapaciteta u funkciju , računamo da ćemo imati sledeće kupce : 1. “ Eurokop “ Beograd , 2. “ Jutra “ Beograd , 3. “ Pobeda “ Prokuplje , 4. “ Budimgrad “ Budilovina , 5. “ Vulić-Vulić “ Valjevo , 6. “ Frigonais “ Niš , 7. “ Fruktal product “ Leskovac , 8. “ Minar fruit “ Šljivovo – Brus , 9. “ Menex “ Kruševac, 10 . “ Eurocop “ Beograd , 11. “ Popex “ Brus .

3 . 2 . TRŽIŠTE NABAVKE Dobavljačima koji su bili evidentirani u dosadašnjem poslovanju , priključujemo dobavljače koji će opsluživati nove poslovne aktivnost u hladnjači. Ovde se ne nameće problem obezbeđenja potrošačke i tehničke robe za održavanje proizvodnog ciklusa , već u prvi plan izbijaju potrebne aktivnosti oko nabavki sirovina za doradu i preradu u procesu rada. Za potrebe trgovinske delatnosti koja je u osnovi poslovanja društva od osnivanja , dajemo pregled dobavljača koji imaju najveće učešće u iskazanim prometima . Tabela 24. Najvažniji dobavljači

29

16.35 100.00

1 2 3 4 5

Dobavljači IMPEX PROMET NIS SWISSLION NIS PONTO KOMERC N.BEOGRAD PANICI DOO BRUS Ostali dobavljači UKUPNA NABAVKA

2003

2004

0

2005

0

0

2006 5,647 1,727 1,080 2,774 23,293 34,521

000 dinara 2007 9,550 3,870 2,580 4,150 12,476 32,626

Tabela 25. Najvažniji dobavljači - struktura % 1 2 3 4 5

Dobavljači IMPEX PROMET NIS SWISSLION NIS PONTO KOMERC N.BEOGRAD PANICI DOO BRUS Ostali dobavljači UKUPNA NABAVKA

2003

2004

2005

2006 16.36 5.00 3.13 8.04 67.47 100.00

Dugogodišnjim učešćem u aktivnostima oko otkupa i daljoj prodaji obojenog voća sa korektnom cenovnom ponudom i poštovanjem rokova za plaćanje preuzete robe , društvo je stvorilo solidnu polaznu bazu u tom delu kod proizvođača. Takodje , stvorena je pouzdana mreža otkupnih mesta na terenu. Ranije smo istakli da je ustaljena praksa u ovom delu da se vrši beskamatno kreditiranje proizvođača putem novca ili pak potrebnih sredstava za pripremu proizvodnje do novog roda , kako bi se obezbedile planirane količine za otkup. Ovaj vid aktivnosti će u budućem periodu dobiti više na značaju kada budu u opticaju namenska sredstva za podsticaj poljoprivrednih aktivnosti od odgovarajućih vladinih agencija i institucija. Pored obezbeđenja potrebne robe na navedeni način , mora se računati i na nabavku robe sa drugih područja u nedostatku iste sa ovog terena , ili pak zbog neproizvodnje pojedinih proizvoda na ovom terenu. Tu se posebno misli na jagodu , višnju i šljivu.

30

2007 29.27 11.86 7.91 12.72 38.24 100.00

Sigurno je da će kao najveći dobavljači za potrebne sirovine figurirati individualni poljoprivredni proizvođači , radnje ili društva koja se bave samo otkupom proizvoda i na kraju već organizovani proizvođači koji imaju interesa da prodaju otkupljenu robu. U zadnja dva slučaja se mahom misli na robu koja dolazi sa drugih terena. Nabavka u okviru našeg terena se do sada kretala u količinama od 1.500 tona robe , a ukupna ponuda po proizvodima se kretala : -

malina : 9.000 kupina : 7.000 šljiva : 15.000 borovnica : 200 višnja : 3.000 jagoda : 100 jabuka : 10.000

tona , tona „ “ “ “ “

Dobavljači na koje se može računati u ukupnom radu društva su : 1. 2.

“ Impex promet “ “ Swisslion “

Niš , Niš ,

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

“ Ponto komerc “ Novi Beograd , “ Nektar “ B. Palanka , “ Frikom “ Beograd , “ NELT LTD “ Beograd , “ Timing “ Beograd , “ Internacional “ Beograd , “ Artech “ Beograd , “ Popex “ Brus , “ Panići “ Brus , “ Budimgrad “ Brus , “ MODO “ o.d. Čačak , 31

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

“ Jukomerc “ “ Imlek “ “ EPS “ “ Frutal product “ “ Impex promet “ “ Swisslion “ “ Ponto komerc “

Kruševac , Kraljevo , Kruševac , Leskovac , Niš , Niš , Novi Beograd .

3 . 3 . K O N K U R E N C I JA Konkurencija vezana za oblast koju obrađuje program je posebno naglašena jer je prisutna i u nabavci , a i u prodaji. Kod nabavke je posebno izražena jer je proizvodnja obojenog voća kod nas još uvek nedovoljna da bi pokrila celokupno izraženu tražnju , pa borba za popunu kapaciteta , koji su u ekspanziji , nameće veoma jaku konkurenciju u tom domenu. Već smo naglasili da su tu prisutne mere koje idu na ruku proizvođačima , a koje se ogledaju u obezbeđenju sredstava redovnim putem ili putem plaćanja unapred , da bi se poboljšali uslovi proizvodnje i obezbedio siguran otkup proizvoda.

32

Ako nam je poznato stanje naše privrede , gde je trgovinski deficit u razmeni sa inostranstvom dostigao maksimum , a da je izvoz voća i povrća gotovo u vrhu izvoznih artikala , onda se ne treba posebno naglašavati zainteresovanost za otkup i prodaju navedenih artikala . Takođe , u zadnjih nekoliko godina je izražena ekspanzija u izgradnji malih i osrednjih kapaciteta , koji kao takvi imaju veoma dobru fleksibilnost u procesu rada , pa je konkurentnost veoma prisutna i u stalnom rastu. Ovde nam nije cilj da nabrojimo sve proizvođače , pa ćemo navesti nekoliko proizvođača na našem području i iz bližeg okruženja. * * * * * * * * *

“ Vino Župa “ “ Vulić – Vulić “ “ Panići “ “ Swet home “ “ Minar frucht “ “ Budimgrad “ “ Plantaža “ “ Voćar “ “ Podgorka “

Aleksandrovac , Pleš , Brus , Batote , Šljivovo - Aleksandrovac , Budilovina . Leskovac , Čačak , Osečina...

4 . REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA

U dosadašnjim aktivnostima , društvo je ostvarivalo poslovne rezultate i održavalo kontinuitet u poslovanju oslanjajući se na trgovinsku delatnost. Aktivnosti su se ogledale u realizaciji trgovine na veliko i malo robe široke potrošnje i otkupu i daljoj prodaji obojenog voća sa ovog područja. Pokazatelji poslovanja za zadnje dve godine navode na zaključak da su poslovi obavljani sa dobrim uspehom , a analize iz ranijeg perioda ukazuju na kontinuitet uspešnog rada u zadnjih deset godina.

33

Dosadašnja ulaganja u osnovna i obrtna sredstva ostvarivala su se mahom iz sopstvenih izvora.Angažovanje tuđih sredstava korišćeno je samo u momentima kampanje otkupa poljoprivrednih proizvoda i to po pravilu na kratak rok. Dugogodišnje iskustvo , a i postignuti rezultati u segmentu otkupa i prodaje obijenog voća , kao i stalni porast tražnje , doveli su do odluke da se dalja ulaganja usmere na izgradnju rashladnih kapaciteta uslužnog i proizvodnog karaktera. Osnovni cilj ulaganja je povećanje obima poslovanja kroz delimičnu finalizaciju proizvoda , postizanje boljih finansijskih efekata kroz prodaju prevashodno na inostranom tržištu , obezbedjenju realizacije dugoročnih planova razvoja društva i konačno upošljavanje novih radnika kao zajedničkog interesnog segmenta državne politike i privrednih društava. Kao dobar preduslov za uspešan rad mogu se navesti postojanje veoma razvijene otkupne mreže na terenu , dobri poslovni odnosi sa proizvođačima koji su stvarani kroz dugogodišnju uspešnu saradnju zasnovanu na obostranim interesima i razrađen mehanizam prodaje robe .

Planirani obim delatnosti u 2009.god. : Hladnjača Trgovina Ukupno Izvoz Dom.tr.

Postojeći broj radnika : Novi radnici u st.rad.odnosu : Novi radnici – sezonski : na godišnjem nivou preko norma časova

117.460.000, din. 33.023.000, din. 150.483.000, din. 106.880.000, din. 43.603.000, din.

8 6 41 – svedeno na puno radno vreme je 27 radnika.

Dinamička ocena projekta : Interna stopa rentabilnosti - 26,68 % 34

Neto sadašnja vrednost - 107.068.000, din. Vreme povraćaja sredstava - 4 god. ( 2012.god.)

Statička ocena projekta :

-

akumulativnost 16,41 % ekonomičnost 108,59 % repr.sposobnost 22,79 % kapitalna opremljenost 1.839.188, din. prosečna bruto zarada po radniku 29.025, din.

Analizom predhodnih rezultata poslovanja , kao i sagledavanjem očekivanih rezultata po osnovu novih ulaganja , zaključujemo da se radi o privrednom subjektu koji je stabilno poslovao i realno postavio planske zadatke za naredni period. Novi kapaciteti će kroz veći stepen finalizacije , doprineti boljem kvalitetu robe , postizanju viših cena u prodaji i na kraju ostvarenju boljih finansijskih rezultata društva.

5 . TEHNIČKO – TEHNOLOŠKA REŠENJA PROJEKTA 5 . 1 . OPIS PROCESA PROIZVODNJE I PROIZVODI Cilj celog programa je zamrzavanje maline , kupine , višnje i jagode u prebranom i očišćenom stanju. Zamrzavanje spada u jednu od najboljih metoda konzerviranja prehrambenih proizvoda , posebno za očuvanje vitamina. Da bi se vitamini očuvali , najbolje je zrelo voće zamrzavati odmah nakon berbe.

35

Sam proces se sastoji od sledećih faza : 1 . Otkup poljoprivrednih proizvoda preko otkupne mreže na terenu i u krugu hladnjače. 2 . Prebiranje voća u cilju odstranjivanja loših i oštećenih plodova , i stranih primesa u vidu lišća , peteljki i sl. Zamrznuta malina se istresa iz kartonskih kutija ili plastičnih gajbi na usipnu platformu . Radnik na ovoj platformi kontroliše kvalitet ,krupne strane primese i eventualni mrzli blok razdvaja rukama u rolend. Platforma je pod kosinom i radnik lagano gura robu na šipkasto vibro sito koje na sebi ima dva kalibra. Na prvoj polovini se izdvaja roba kalibra ispod 8 milimetara i ta roba je za griz , dok se na drugoj polovini izdvaja roba ispod 12 milimetara i ova roba je u “ b “ ruh. Izlazni levkovi su podešeni tako da obe frakcije primaju u posebne kartonske kutije . Ukoliko proizvođač želi da svu robu do kalibra 14 mm melje u griz , može objediniti oba kalibra. Malina većeg prečnika od 12 mm prelazi sa vibro sita na inspekcijsku traku dužine 4,5 m , na kojoj se ispod jakog i dobrog osvetljenja vrši dopunska kontrola robe , tako da se na izlazu dobije kvalitetan rolend. Izneđu vibro sita i inspekcione trake postavljena je duvaljka kojom se vrši odvajanje nečistoća , pre negošto roba padne na traku. Tu postoji mogućnost

promene brzine vazdušne struje u zavisnosti od stranih primesa i kvaliteta robe. Sva malina koja ne odgovara zahtevima kvaliteta i eventualne strane primese, radnici odvajaju u posebne kanale pa se roba uz pomoć trake i levkova pakuje u kutije , a zatim melje sa robom za griz. Rolend malina silazi sa trake u posebna dva levka prilagođena da prime PE kesu od 2,5 kg za završno pakovanje. Poslužilac prihvata malinu griz u PE kese i stavlja ih u kartonsku kutiju , koja je smeštena na valjkastom transporteru , a ispod isipnih levkova inspekcione trake. Nakon toga , kutiju prebaca na radni sto za pakovanje , gde na elektronskoj vagi , čiji je displej okrenut prema njemu , vrši merenje i egalizaciju težine kartonske kutije. 36

Čim je izvršio merenje, pristupa se zavarivanju PE kese na varilici koja se aktivira pomoću nožne komande. Nakon ove operacije , zavarene kese se pakuju u kartonske kutije koje su postavljene u nivou stola. 3. Pranje voća i detekcija metala. 4 . Očišćeno i oprano voće se pakuje u gajbice i transportuje u komoru gde se na temperaturi od – 24 C zamrzava , a nakon toga ubacuje u hladnjaču. 5 . Iz hladnjače se voće uzima i u prostoru namenjenom za pakovanje , pakuje u PVC kese , a onda u kartonske kutije 10 / 1 kg. Nakon ovog postupka roba ide transportnom trakom na detekciju metala. 6 . Upakovani proizvodi se skladište u hladnjači do momenta isporuke. Proizvode smo već pomenuli , a sastoje se od : Malina rolend , griz i blok , Kupina konfitura i blok , Šljiva stenley i šljiva požegača , Višnja oblačinska S / K i višnja oblačinska B / K , Jagoda. Roba će se pakovati u standardnim težinama , a i po zahtevima kupaca.

5 . 2 . KAPACITETI I OBIM PROIZVODNJE Na osnovu planiranog obima proizvodnje na godišnjem nivou , projektovani su kapaciteti hladnjače na 600 tona jednovremene angažovanosti uz odgovarajući koeficijent obrta zaliha. Zbog sve većih zahteva izinostranstva za BIO proizvodima , neophodno je da hladnjača poseduje sertifikat za preradu i prodaju istih. Iz tih razloga društvo ima ugovore sa proizviđačima koji se bave BIO proizvodnjom , a što je preduslov za dobijanje finalnog proizvoda sa oznakom “ organska roba “.

37

Tunel za duboko zamrzavanje je kapaciteta 15 tona za 24 časa., a montiraju se dva , tako da je ukupan kapacitet 24 tone na dan. Lager komora jednovremenog lagera je 300 tona , montiraju se dve , tako da je kapacitet jednovremenog lagera na dan 600 tona.

Planirani obim proizvodnje konvekcionalnih proizvoda je : 1 . 500 tona malina , 2 . 500 tona kupima , 3 . 300 tona šljiva , 4 . 300 tona višanja . I 1.600 tona UKUPNO Planirani obim BIO proizvoda je : 1 . 200 tona biološke maline , 2 . 100 tona biološke kupine . II 300 tona UKUPNO III 1.900 tona ( I + II ) UKUPNO PROIZVODA

5 . 3 . PREGLED OPREME Tehničke karakteristike opreme , vrednosti komercijalni ulovi , navedeni su u ponudama koje su sastavni deo programa . Ovde dajemo pregled potrebne opreme u količinama i vrednostima. Tabela 26. Red. Br.

NAZIV

Jedinica mere

A.

HLADNJAČA

1.

Termička izolacija i for.kom.

Kpl.

2. 3.

Klizna i krilna vrata Rashladna oprema

Kom. Kpl.

4.

Elektro radsovi

Kpl.

5.

PDV 18 %

SVEGA A :

Količina

10

Vrednost u EUR

Vrednost u DINARIMA 21.092.750,00

72.900 ,

6.196.500,00

16.750, 143.800,

1.423.750,00 12.223.000,00

14.700,

1.249.500,00 3.796.695,00 24.889.445,00

38

4.333.492,00

B.

TEHNOLOŠKA OPREMA

1.

Kpl.

1.041.892,00

2.

Linija za preradu zamrznutog vo. Detektor metala

Kom.

1.066.000,00

3.

Plastična gajba HOLANDEZ

Kom.

4.

PDV 18 %

C.

SVEGA B : SKLADIŠNA OPREMA

1.

Ram palete

2.

PDV 18 %

D.

SVEGA C : TRAFO - STANICA

1.

Trafo - stanica

2.

PDV 18 %

40.000

2.225.600,00 780.029,00 5.113.521,00 2.250.000,00

Kom.

500

2.250.000,00 405.000,00 2.655.000,00 3.100.000,00

Kpl.

SVEGA D : UKUPNO OPREMA: A+B+C+D

3.100.000,00 558.000,00 3.658.000,00 36.315.966,00

5 . 4 . GRAĐEVINSKI OBJEKAT I ZEMLJIŠTE Hladnjača će biti sagrađena na katastarskoj parceli br. KO Lepenac , opština Brus. Površina zemljišta je ari i u vlasništvu je investitora. Objekat je montažnog tipa , jer se nakon zemljanih radova i betonske osnove, planira montaža čelične kostrukcije , a nakon toga zatvaranje površina putem panela. Zidovi i tavanica su predvišeni od poliuretanskih panela , sa obostranom oblogom od čeličnog plastificiranog lima. Paneli se međusobno povezuju specijalnom sponama. Plafonski paneli se postavljaju preko zidnih, uz mestimično prihvatanje za krovne rožnjače tamo gde je potrebno.

39

Završna obrada poda je fero beton. Unutrašnja i spoljašna strana zidova i tavanice ostaju bez ikakvih naknadnih obrada. Kontakti spoljnih i unutrašnjih holkela sa panelima , zatvaraju se trajnim plastičnim gitom. Fasadni zidovi i tavanica ostaju u osnovnoj obradi. Krovno pokrivač je od jednostrukog trapezastog bojenog čeličnog lima. Od istog lima su i svi podužni i kalkanski venci. Na krovu su predviđeni snegobrani od gotovih elemenata. Detaljni elementi celog objekta dati su u projektnoj dokumentaciji sa ponudom.

Predmer građevinsko - zanatskih radova dat je u skladu sa ponudom i iznosi:

Tabela 27.

A . GRAĐEVINSKI RADOVI I Zemljani radovi II Betonski i arm. betonski radovi III Armirački radovi IV Izolaterski radovi V Čelična konstrukcija VI SVEGA A : B . ZANATSKI RADOVI

449.909,60 1.883.548,50 336.520,00 610.000,00 2.952.000,00 6.231.978,10

VII VIII IX X XI

163.000,00 257.877,50 781.000,00 8.760,00 1.210.637,50

Bravarski radovi Limarski radovi Podovi Fasaderski radovi SVEGA B :

40

UKUPNO: A+B=

7.442.615,60

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA Tabela 28.

Red.br.

NAM ENA

I II III IV

OPREMA GRAĐEVINSKO-ZAN.RADOVI ZEMLJIŠTE UKUPNO

IZNOS 36.315.966,00 7.442.615,00 1.521.660,00 45.280.241,00

5 . 5 . STRUKTURA RADNE SNAGE

Na postojeći broj radnika koji obavljaju sadašnju delatnost ( 8 radnika ) , dodaju se radnici po novom programu i na osnovu toga dajemo pregled ukupno zaposlenih radnika.

41

Tabela 29. Broj zaposlenih - obrazovni i kvalifikacioni nivo rb 1 2 3 4 5 6 7

Postojeći radnici VSS VŠS SSS VKV KV PKV NK Ukupno

Novi radnici

Sezonski radnici 1

2 6

8

Ukupno Sezonski radici 1 2 8 1 2 2

2 1 2 2 8

Ukupno stalnii radnici

39 39

16

39 39

5 . 6 . LOKACIJA I TRANSPORT

Objekat je lociran u selu Lepenac na veoma pristupačnom mestu , u neposrednij blizini regionalnog puta Kruševac – Brus . Pored same lokacije nalaze se svi infrastrukturni elementi ( struja , vodovod , kanalizacija ). Lokacija i pozicija objekta omogućavaju veoma lak pristup i manipulaciju sa robom u toku otkupa ,a i kasnije kod isporuke robe. Situacionim planom je data tačna pozicija objekta u odnosu na postojeće komunikacije – puteve.

42

Lokacija je izabrana zbog saznanja da veliki broj sela gravitira prema otkupnoj poziciji po prirodnoj i komunikacionoj osnovi. Postoji veoma dobra i razuđena mreža puteva kojaće se koristiti kod sabiranja tj. otkupa robe , a što olakšava realizaciju popune kapaciteta po planiranoj dinamici. Transport gotovih proizvoda zahteva specifična i po gabaritu velika vozila , pa je postojanje dobre putne mreže u više pravaca , samo olakšavajuća okolnost.

6 . MERE ZAŠTITE 6 . 1 . MERE ZAŠTITE OKOLINE Mere zaštite okoline određuju se u zavisnosti od tehnološkog procesa tj. od sirovina , repromaterijala i gotovih proizvoda koji iz tog procesa izlaze.Takođe , veoma su bitni materijali sa kojima se tretiraju sirovine i gotovi proizvodi u toku proizvodnog ciklusa. Osnovna karakteristika ovog proizvodno – tehnološkog procesa je da ne spada u agresivne zagađivače okoline , iz rašloga što su otpaci prirodna materija koja se razgrađuje kroz prirodni proces.

43

Oprema koja se koristi u procesu rada , posebno za rashlađivanje , koristi materije koje su opasne po ljudsko zdravlje kako radnika , tako i okoline. Za normalan rad i eksploataciju iste , propisane su stroga upustva , koja se takođe moraju poštovati i u redovnom održavanju opreme. Stalnim praćenjem , redovnim servisiranjem i poštovanjem tehničko – normativnih ograničenja pojedinih uređaja , eliminiše se rizik koji proizilazi u procesu rada po bilo kom osnovu. Kod nas postoji veliki broj hladnjača u dužem nizu godina i samim tim da nije bilo gotovo nikakvih havarija koje bi ugrozile okolinu ili ljude , govori o visokoj sigurnosti ove vrste opreme. Društvo je u inetesu zaštite i normalnog održavanja opreme predvidelo upošljavanje radnika sa određenim iskustvom i kvalifikacijama iz tog domena.

6 . 2 . MERE ZAŠTITE NA RADU

Zaštita radnika na radnim mestima obuhvata više postupaka zbog specifičnosti samog tehnološkog procesa. Radnici svoje radne obaveze obavljaju u prostorima gde su temperature dosta niske pa je zaštitna odeća i obuća veoma bitan faktor u zaštiti zdravlja radnika. Detaljnim upustvima za rad je predviđena dužina zadržavanja radnika u prostorima za duboko zamrzavanje , kao i pristup robi koja se tu nalazi. Ostale mere lične zaštite odnose se na specifične poslove kod održavanja postrojenja i uređaja koji koriste električnu energiju ili gas za rashlađivanje i one su u domenu kvalifikovanih i osposobljenih osoba. 44

Preventivne mere se ogledaju u kontinuiranoj edukaciji zaposlenih , sa akcentima na opasnosti i posledice koje mogu proizići zbog ne poštovanja propisanih upustava za rad na pojedinim radnim mestima. Takođe, strogo su propisani postupci za slučaj problema sa gasom koj se koristi u postupku rashlađivanja.

45