Istrazivanje Javnog Mnenja - Licni I Drustveni Aktivizam Mladih U Srbiji, Dec07, Mos, Cesid

Istraživanje javnog mnenja

„Lični i društveni aktivizam mladih u Srbiji” Istraživački tim: Đorđe Vuković, Miloš Mojsilović, Ivo Čolović, Miloš Hrnjaz i Nemanja Cocić Metodologija istraživanja: Istraživanje javnog mnenja „Lični i društveni aktivizam mladih u Srbiji” realizovano je u periodu od 19. do 28. decembra 2007. godine. Istraživanje je rađeno na 332 istraživačka punkta (naselja, odnosno delova naselja), na uzorku od 4794 ispitanika. Istraživanje je bilo terenskog tipa, a podaci su prikupljani tehnikom direktnog intervjuisanja ispitanika. Na odabanim istraživačkim punktovima, po određenom koraku koji obezbeđuje ravnomernu pokrivenost naselja ili delova naselja, najpre su birana domaćinstva u kojima su birani ispitanici, starosti od 15 do 30 godina (ukoliko je takvih bilo u domaćinstvu). Na ovaj način, dobijeno je visoko reprezentativno istraživanje javnog mnenja, što potvrđuju i podaci o opisu uzorka po ključnim demografskim i socijalnim obeležjima. Osim toga, validnosti podataka i relevantnost statističkih obrada (čak i kada se radi o odgovorima sa niskim procentima) omogućio je i relativno obiman uzorak, znatno obimniji nego u standardim istraživanjima sličnog tipa. Opis uzorka: 1. Pol: Muški – 53%; ženski – 47%; 2. Starost: od 15 do 19 godina – 30%; od 20 do 24 godine – 35%; od 25 do 30 godina – 35%; 3. Rezidencijalni status: Selo – 30%; prigradsko naselje – 15%; grad – 55%;1 4. Obrazovanje/trenutni status: Učenik/ca srednje škole – 21%; Student – 23%; Bez završene osnovne škole – 1%; završena osnovna škola – 5%; srednja, trogodišnja škola – 13%; srednja, četvorogodišnja škola – 25%; završena viša škola – 5%; završen fakultet – 6%. Beograd, decembar 2007./januar 2008. godine

1

Podaci o rezidencijalnom statusu su dati na osnovu odgovora ispitanika (na koje utiču i određene subjektivne projekcije), pa stoga mogu odstupati od zvaničnih statističkih podataka; statistike nemaju mogućnost identifikovanja prigradskog tipa naselja, koji utiče na određene stavove ispitanika.

1

Sadržaj 1. Uvod 2. Aktivizam mladih a) Aktivizam kao vrednosna orijentacija b) Privredni aktivizam c) Politički aktivizam d) Institucionalni aktivizam e) Volonterizam 3. Percepcija društvenih i političkih dešavanja a) Ne/zadovoljstvo životom i stanjem u društvu b) Percepcija problema 4. Način informisanja

1. Uvod 2

Jedan od osnovnih ciljeva u istraživanju stavova mladih je utvrđivanje da li mladost, kao biološka i psihološka činjenica ima svoje specifičnosti koje se odražavaju na objektivni socijalni položaj mladih, kao i na njihove stavove, vrednosti, percepcije i aspiracije. Da li su mladi kao starosna kategorija ujedno i homogena socijalna grupa ili u ovoj kategoriji postoje određene podele koje ugrožavaju ili otežavaju jedinstvene strategije mladih za poboljšanje njihovog položaja? Iz bioloških, psiholoških i društvenih odlika mladih proističu i specifične potrebe i problemi ove starosne kategorije, što predstavlja prvi kriterijum homogenizacije. Oko ove teze postoji konsenzus među kreatorima politika za mlade, kao i među stručnom javnošču; međutim, da li mladi sebe percipiraju kao posebnu kategoriju po bilo kom osnovu? Od odgovora na ovo pitanje zavisi i odgovor na to da li su i kojoj meri mladi spremni za učešće i angažovanje na rešavanju svojih problema i zadovoljenje potreba. U istraživanju javnog mnenja koje je CeSID realizovao početkom oktobra meseca 2007. godine2, generacijska pripadnost (starosna kategorija kao okvir identifikacije) važnija je za mlade nego što je to za ostale starosne kategorije; dok je generacijska pripadnost na opštem uzorku na četvrtom mestu (10%), kod kategorije ispitanika između 18 i 19 godina, ovaj okvir identifikacije nalazi se na drugom mestu (sa 16% odgovora, dok je na prvom mestu kod mladih identifikovanje sa profesijom, odnosno zanimanjem sa 29%). Postojanje relativno jasne svesti mladih da su oni po određenim parametrima ipak specifična grupa, opravdava postojanje jedinstvenog nastupa i strategije koja se odnosi na problematiku mladih. Naredni korak u istraživanju predstavlja traženje odgovora na pitanje da li su, u kojoj meri i na koji način mladi spremni na angažman koji će im doneti promene i poboljšanje položaja, kako na individualnom planu, tako i na planu promena koje se odnose na celokupnu grupu mladih. Upravo tom temom bavilo se istraživanje mladih o kome će biti reči u ovom izveštaju. Važnost istraživanja teme proističe iz toga što nije dovoljno samo utvrđivanje homogenosti (ili heterogenosti) kategorije mladih, postojanje jedinstvenih problema i potreba, postojanje neophodnog obima i intenziteta identifikacije sa svojom starosnom grupom; ukoliko ne postoji spremnost mladih na angažman i ukoliko se ne ispitaju kanali i mogućnosti uticaja mladih na promenu položaja, sve drugo ostaje samo kao nerealizovani potencijal. Ovo istraživanje bavilo se, pre svega, utvrđivanjem stava mladih prema aktivizmu kao vrednosti, potom utvrđivanjem objektivnog aktivizma mladih (institucionalnog i vaninstitucionalnog), kao i pojedinim korelatima aktivizma. Korelati aktivizma su određene teme koje se posredno ili neposredno mogu dovesti u vezu sa aktivizmom; u ovom istraživanju istraživane su dve od takvih tema – percepcija određenih ličnih i društvenih nezadovoljstava i načini informisanja. Istraživački izveštaj struktuiran je tako da će prvo biti analizirani različiti oblici i intenzitet aktivizma, a potom i pomenute dve teme koje su u uskoj vezi sa aktivizmom. Istraživanje je obuhvatilo i relativno veliki broj socijalnih i demografskih obeležja ispitanika, kao značajnih korelata stavova. Ove nezavisne varijable će biti ispitivane i predstavljene tamo gde postoje određene razlike, odnosno mogućnosti da se upravo prema njima utvrde mogućnosti za analiziranje kategorije mladih kao homogene ili heterogene grupe. Odgovori su svakako mnogo složeniji od pitanja koja se postavljaju. Ipak, podaci dobijeni ovim istraživanjem pružaju dovoljno materijala za utvrđivanje određenih stavova mladih po pitanju njihovog mesta, uloge i mogućnosti da sopstvenim angažovanjem utiču na svoj život. 2

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1632 ispitanika, na teritoriji Srbije, bez kosova i Metohije. Poduzorak starosne kategorije od 18 do 29 godina iznosio je 20%, odnosno 326 ispitanika.

3

2. Aktivizam mladih a.

Aktivizam kao vrednosna orijentacija

Aktivizam, generalno (kao i konkretni oblici aktivizma) imaju svoje utemeljenje u vrednosnoj orijentaciji u kojoj se preispituje da li je, ili nije dobro angažovati se, kako za sebe, tako i za druge. Ma koliko izgledala apsurdna situacija u kojoj se uopšte preispituje vrednost zalaganja za sebe, određene društvene okolnosti ili karakteristike pojedinaca neretko dovode do fatalizma koji se manifestuje u stavu da, „ma šta mi radili, neko/nešto drugo odlučuje o nama“. Situacija može biti još drastičnija kada je reč o aktivizmu usmerenom ka poboljšanju položaja drugih, ka solidarnosti i altruizmu. Aktivizam kao vrednosna orijentacija veoma je složen fenomen, jer u sebi sadrži barem dva aspekata: aktivizam kao poželjan tip ponašanja u procesu zadovoljenja interesa i potreba drugih (kome u osnovi leži altruizam ili „čovekoljublje“), aktivizam kao tip ponašanja usmeren ka zadovoljenju ličnih interesa i potreba (kome je u osnovi egoizam ili “samoljublje“). Usled ograničenosti instrumenta koji je korišćen u ovom istraživanju, nije bilo prostora za ispitivanje obe dimenzije aktivizma posebno, već se samo putem pojedinačnih pitanja i oblasti dotakla jedna ili druga tema; zbog toga, aktivizam u ovom delu (kao vrednosna orijentacija) biće razmatran kao poželjnost angažovanja uopšte, dok će druge celine izveštaja (koje obrađuju aktivizam u konkretnim oblastima) davati akcenat više na jednu ili drugu dimenziju aktivizma, a u skladu sa tipom angažmana. Da bi se detaljnije ispitale obe dimenzije aktivizma, neophodno je, ipak, raditi specifična istraživanja. U ovom istraživanju, aktivizam kao vrednost ispitivana je na osnovu deset tvrdnji i slaganja/neslaganja ispitanika sa njima. Tvrdnje u pozitivnom ili negativnom smislu tretiraju aktivizam, bez obzira da li je njegov motiv altriustički, egoističan ili neutralan na ovoj osi. Na osnovu odgovora svih ispitanika na sve tvrdnje, napravljen je sintetički pokazatelj aktivizma (indeks aktivizma), na petostepenoj skali, u kojoj 1 označava nepostojanje aktivizma, a 5 veoma visok stepen aktivizma. Prema ovoj skali, kao što je i očekivano, najveći broj ispitanika (48%) skoncentrisao se u „sredinu“, odnosno u domen shvatanja aktivizma kao poželjnog u umerenom, povremenom ili „osrednjem“ obimu (ocena 3). Veoma mali broj ispitanika (3%) kategorisan je kao potpuno neaktivan, odnosno kao broj onih koji imaju apsolutno negativan stav prema aktivizmu (ocena 1); 22% je uglavnom neaktivno (ocena 2). Isti broj je i uglavnom aktivnih (ocena 4), dok veoma pozitivan stav prema aktivizmu kao pojavi ima 5% ispitanika (maksimalna ocena 5). Ovaj nalaz je pozitivan, jer na pokazuje da je aktivizam relativno poželjan tip ponašanja; međutim, kada se prešlo na druge indikatore, koji govore o konkretnom angažmanu, stavovi i angažman mladih nije baš uvek u skladu sa deklarativno iskazanim pozitivnim stavom prema aktivizmu kao poželjnom tipu ponašanja. O ovim konkretnim oblicima govore upravo naredni delovi izveštaja.

b. Privredni aktivizam

4

U odnosu na opštu populaciju, očekivano je da su mladi skloniji privrednom aktivizmu i takve podatke smo dobili u ovom istraživanju. Kao uvod u ovu tematiku koristimo pitanje o percepciji ispitanika, šta je za njih bolje da imaju siguran posao bez obzira kolika je plata ili posao u kome može da se zaradi, pa makar radno mesto bilo nesigurno. Mladi su spremniji za posao na kome može da se zaradi i to tvrdi 34% što je 10 % više nego je to slučaj sa ostalom populacijom koja ima preko 30 godina3. Za ove ispitanike se može reći da imaju liberalniji privredni duh. Sa druge strane, posledično je manji procenat onih koji od države očekuju paternalističku ulogu (njih je za 9% manje u kategoriji omladine u odnosu na skupinu preko 30 godina - 48% prema 57%). Tri pokazatelja su značajna kada se ovi podaci uporede sa demografskim karakteristikama. Najpre, muškarci su znatno skloniji poslovima koji pružaju zaradu bez obzira na sigurnost i razlike po polu u obe kategorije iznose po 10 %. Veći stepen privrednog aktivizma nagoveštavaju oni čiji je rezidencijalni status prigradskog tipa od onih koji su gradskog rezidencijalnog statusa. Svakako da oba tipa rezidencijalnog statusa imaju viši potencijal za privredni aktivizam od omladine koja živi na selu, ali je interesantno da je u mnogim aspektima aktivizma, pa tako i u privrednom aktivizmu, prigradska omladina aktivnija od gradske omladine. Posebno je interesantno u kojoj meri je privredni aktivizam zastupljen kod grupa ispitanika formiranih prema mestima u kojima vide svoj budući život. Ovi podaci pokazuju da se može očekivati nastavak barem dveju tendencija koje imaju negativan karakter po celokupnu Srbiju. Najpre, oni koji pokazuju najviši stepen privrednog aktivizma spremni su da napuste zemlju i da svoju sreću potraže negde drugde. To je nastavak tendencije gubljenja najperspektivnijeg dela omladine koji može da pokrene privredni oporavak. Sa druge strane, sve su pretpostavke postavljene da dođe do dalje centralizacije, bilo da se radi o Beogradu ili o nekoliko većih regionalnih centara u Srbiji (Novi Sad, Niš, Kragujevac). To će dovesti do daljeg ruiniranja provincije i malih mesta u Srbiji. Grafikon 1. Privredni aktivizam i projektovano mesto boravka

43% posao u kom može da se zaradi, pa makar radno mesto bilo nesigurno

34% 32% 29%

U inostranstvu u Beogradu

39% 49% siguran posao, bez obzira na platu

52%

u većem gradu u mestu u kom živi

55%

0%

10%

20%

30%

3

40%

50%

60%

Istraživanje CeSID-a jun 2006. godine. Od ukupnog broja ispitanika iz ovog istraživanja u rezultatima koje predstavljamo isključena je kategorija od 18 do 30 godina. Stoga se podaci odnose na sve ispitanika koji su imali više od 30 godina.

5

Shodno nalazu o privrednom aktivizmu, distribucija odgovora o poželjnom radnom mestu pokazuje dve značajne razlike između omladine i ostatka populacije4. Najpre, pokazuje se da je omladina privredno najagilnija i da svaki treći vidi svoju budućnost u pokretanju sopstvenog biznisa. U toj meri je manji procenat omladine koja svoju radnu poziciju vezuje za državne firme. Interesantno je da kod mladih postoji i vrlo visok procenat onih koji kao poželjno radno mesto vide posao u stranoj firmi i takvih je 24% što je skoro 2,5 puta više od onih koji čine skupinu preko 30 godina (10%). Grafikon 2. Izbor poželjnog radnog mesta 45 40 35

39 33

preko 30 godina

28

30 25

omladina

24

22

21

20 15 10

6

10

8

9

5 0

pokretanje sopstvenog biznisa

posao u posao u državnoj firmi privatnoj firmi

posao u stranoj kompaniji

ne zna

Kada je u pitanju trenutna radna pozicija omladine najveći deo njih 44%, je još uvek u procesu obrazovanja (ili bar tako tvrde). Ovde svakako treba računati i na značajan broj onih koji su tzv.večiti studenti, a čija je percepcija da njihov obrazovni proces još uvek traje. U stalnom radnom odnosu je manje od jedne petine omladinske populacije (18%), dok je oko jedne četvrtine onih koji su imali ili sada imaju honorarne poslove (11% honorarni saradnici plus 13% onih koji su nezaposleni ali imaju ranijeg radnog iskustva). Takođe je indikativno da skoro svaki 7 omladinac ne radi, ali nije nikada ni radio.

4

Istraživanje CeSID-a septembar 2007. godine. Kao i u slučaju predhodnog poređenja podaci se odnose samo na populaciju preko 30 godina.

6

Grafikon 3. Trenutna radna pozicija omladine 18% u stalnom radnom odnosu

44%

11%

honorarni saradnik nezaposlen sa radnim iskustvom nezaposlen bez radnog iskustva u procesu obrazovanja

13% 14%

c.

Politički aktivizam

Politički aktivizam mladih se ne razlikuje bitnije od aktivizma proseka u populaciji. Samo 6% mladih sebe vidi kao političke aktivne osobe, dok još 32% poznaju politički život, trude se da budu u toku, ali se ne angažuju lično. Iako se bitno razlikuju „politički gladijatori” od „političkih voajera” i za jedne i za druge možemo reći da su politički aktivne osobe. Ukupan broj politički aktivnih stoga iznosi 38%. Nasuprot ovog broja je stoji jednak procenat onih koji tvrde da ih politika ne interesuje ni malo. Neaktivan politički stav imaju i oni koji tvrde da politiku treba prepustiti onima koji su za nju merodavni, odnosno da sebe smatraju nekompetentnim za ovu oblast. Stoga ukupan broj onih koji smatramo neaktivnim iznosi 57%, što je za skoro 20% više od procenta onih koji sebe smatraju politički aktivnim. Grafikon 4. Politički aktivizam omladine

5%

6%

32%

sebe smatram politički aktivnom osobom nastojim da budem u toku političkih događanja, ali se lično ne angažujem mislim da se politika mora prepustiti onima koji su za nju merodavni politika me ne interesuje

38%

ne zna, nema stav

19%

Politički aktivizam je izražen kroz nekoliko demografskih obeležja. Mladi koji žive sami, kao i oni koji žive sa prijateljima (prijatelji, sestre, braća...) pokazuju viši stepen političkog aktivizma. Tako je 53% njih u kategoriji politički aktivnih, što je za 15% više od proseka.

7

Značajne razlike postoje i kada je u pitanju pol, gde su muškarci aktivniji od žena; kao i u slučaju korisnika interneta koji su aktivniji od onih koji ne koriste internet. Primetno je i da je seoska omladina manje aktivna od gradske omladine, ali je interesantno da je prigradska omladina nešto aktivnija od gradske. Značajna vododelnica političkog aktivizma se ogleda u obrazovanju. Oni koji studiraju ili su završili fakultet su čak i do 5 puta više politički aktivni od onih koji imaju samo osnovnu školu, i do 2 puta od onih koji imaju srednju školsku spremu. d.

Institucionalni aktivizam

Članstvo i aktivizam u formalnoj grupi predstavlja najdirektniji izraz angažovanja pojedinaca u društvu. Civilno društvo omogućava i ostavlja širok prostor za razne vrste formalnog udruživanja građana. Mladi ljudi jesu društvena kategorija od koje se nedvosmisleno očekuje da pokaže interesovanje za probleme društva/zajednice i njihovo rešavanje, ali i da iskaže svoju posebnost, odnosno svoj identitet upravo kroz učešće u političkim, sindikalnim, nevladinim, kulturnim i drugim organizacijama.

3.1

3

3

2.9

2.8

2.7

2.6

2.5

2.5

Omladinske organizacije

3.5

Crkva i verske organizacije

Grafikon 5. Intenzitet aktivizma u ogranizacijama (na skali od 1 do 5)

2.5

2.4

2 1.5 1

Kućni savet/mesna zajednica

Nevladine organizacije

Humanitarne organizacije

Organizacije u oblasti kulture

Hobi organizacije

Đački parlament/studentske organizacije

0

Sportske i rekreativne organizacije

0.5

(Grafički prikaz učestalosti aktivizma u organizacijama uzima u obzir kako one mlade koji su se izjasnili samo kao članovi neke od organizacija tako i one koji su se izjasnili kao članovi koji aktivno učestvuju u aktivnostima date organizacije) Istraživanje je pokazalo da je kod ispitanika (oni koji su se izjasnili kao članovi), najveći intenzitet aktivizma zabeležen u sportskim i rekreativnim organizacijama, zatim đačkim i studentskim organizacijama, hobi organizacijama itd. Najmanji indeks beleži se kod mladih koji su članovi sindikata, političkih kao i strukovnih i profesionalnih organizacija. Razumljivo je što je intenzitet aktivizma nizak u sindikalnim i strukovnim organizacijama, jer je nezaposlenost i

8

dalje visoka među mladima, a mnogi od ispitanika se još uvek školuju. Ipak, zanimljiv je i relativno nizak intezitet aktivizma u političkim strankama s obzirom na to da je istraživanje pokazalo da je upravo članstvo u političkim strankama jedno od učestalijih. Iz ovoga proizilazi da je mladima sama pripadnost nekoj od političkih stranaka važnija od želje da kroz iste iskažu svoju volju za učešćem u sferi politike. Grafikon 6. Odnos članstva i aktivizma Članstvo Aktivisti 40 35

36

30

26 18 17

7

7 4

5

7 4

5

5 2

Sindikalne organizacije

7

9

Profesionalne/stukovne organizacije

12

Kućni savet/mesna zajednica

Hobi organizacije

0

8

8

Đački parlament/studentske organizacije

Sportske i rekreativne organizacije

5

11

12

Omladinske organizacije

10

15 12

Crkva i verske organizacije

13

Nevladine organizacije

12

Humanitarne organizacije

15

Političke stranke

20

Organizacije u oblasti kulture

25

(Grafikon pokazuje odnos između članstva i aktivizma u organizacijama. Aktivizam u ovom slučaju predstavlja udeo onih ispitanika koji su se izjasnili kao aktivni članovi organizacije.) Kao što se vidi, najveća angažovanost mladih je u sportskim organizacijama i hobi organizacijama. Najveća disproporcija zapaža se u pomenutim političkim strankama, gde iako brojno članstvo mladih, najčešće ne podrazumeva i akciju. Ako se kao kriterijum članstva i aktivizma uzme pol ispitanika može se zaključiti da su muškarci u nešto većem broju od žena članovi organizacija. I dok su muški ispitanici značajnije prisutni u političkim, sportskim i hobi organizacijama, žene su u većem broju zastupljene jedino u organizacijama u oblasti kulture i umetnosti kao i đačkim parlamentima odnosno studentskim organizacijama. Može se postaviti pitanje da li se ovde radi o mogućem uticaju patrijahalne sredine na potencijalni aganžman mladih žena, odnosno da li je uticaj zajednice takav da obeshrabruje devojke da se posvete radu u pomenutim organizacijama gde muškarci čine većinu. Imajući ovo u vidu opravdano je postaviti i pitanje diskriminacije žena u organizacijama u kojima muškarci čine brojnije članstvo. Istraživanje je takođe pokazalo da su mladi iz prigradskih naselja aktivniji u organizacijama čiji su članovi od mladih koji žive u gradovima. Interesantno je da su i mladi sa sela nešto aktivniji od njihovih vršnjaka iz gradova.

9

Grafikon 7. Članstvo u organizacijama u odnosu na mesto stanovanja5 Sindikalne organizacije

3

5

2

7

Političke stranke Profesionalne/stukovne organizacije Kućni savet/mesna zajednica

9 3 4 3

5

4 4 6

Omladinske organizacije 4

Crkva i verske organizacije Nevladine organizacije

3 3

Grad

7

Prigradsko naselje Selo

5 6 5 5

Organizacije u oblasti kulture

8

5

Hobi organizacije

Sportske i rekreativne org.

6

7 7

4

Humanitarne organizacije

Đački parlament/studentske org.

11

4 4

12

8 8 6 11 13

21

(Grafikon pokazuje aktivizam mladih s obzirom na mesto stanovanja: selo, prigradsko naselje i grad. Izražena vrednost predstavlja procentualni udeo u ukupnom broju onih ispitanika koji su se izjasnili kao aktivni u organizacijama) Najstarija grupa ispitanika (uzrasta od 25-30 god) aktivnija je u političkim strankama, sindikatima, profesionalnim organizacijama, kućnim savetima/mesnim zajednicama. Za razliku od njih mladi uzrasta od 20-24god. najangažovaniji su u crkvenim/verskim organizacijama, hobi organizacijama kao i omladinskim organizacijama. Oni najmlađi ispitanici (od 15-19god.) najradije učestvuju u radu sportskih organizacija i klubova ali i organizacija iz oblasti kulture kao što su npr. kulturno-umetnička društva i sl. e.

Volonterizam

Jedan od svakako veoma važnih, a kod nas zapostavljenih oblika aktivizma, je volonterizam. Pitanje volonterizma smo u ovom istraživanju obuhvatili na 2 nivoa: prvi nivo je pokušao da ustanovi koliki broj mladih je do sada imao priliku da na raznim osnovama volontira, a drugi nivo se ograničio na motive za volontiranje. Svega 20% mladih je reklo da je do sada imalo priliku da volontira, ali se čini da je osnovano pretpostaviti da je broj onih koji su volontirali nešto manji od tog broja (najviše zbog činjenice da je to socijalno poželjan odgovor). Naravno, opet se pokazalo da je opšti aktivizam povezan sa volontiranjem, te da su oni koji sebe vide kao veoma aktivne češće volontirali od 5

Grafikon predstavlja odgovore samo onih koji su članovi; razliku do 100% predstavljaju oni koji nisu članovi pomenutih organizacija.

10

onih koji sebe vide kao neaktivne. Za razliku od zemalja EU i SAD, gde mlade žene dosta češće volontiraju od mladih muškaraca6, u Srbiji nema značajne razlike u polu onih koji su do sada volontirali. Najmanje su do sada volontirali oni od 15 do 19 godina, a najviše oni od 24 do 30 godina (što je u svakom slučaju i bilo očekivano). Takođe, primetno je i da mladi na selu manje volontiraju nego mladi u gradu. Razloge ne treba tražiti samo u drugačijem vidu života na selu i drugačijim obavezama mladih na selu i u gradu, već, čini se, i u manjim prilikama za volontiranje u seoskim sredinama. Povećanje mogućnosti u volontiranje bi trebalo potražiti i u saradnji sa državama članicama Evropske unije (u EU već postoji ovakav vid institucionalne saradnje), ali i sa državama u okruženju koje imaju slične probleme kao i Srbija (ovde pre svega mislimo na visoku stopu nezaposlenosti mladih). Što se tiče motiva za volontiranje, ispitanicima su bile ponuđene sledeće alternative: 1) 2) 3) 4) 5) 6)

ne želim da volontiram radno iskustvo koje bih stekao mogućnost kasnijeg zaposlenja zbog druženja zbog pomoći onima kojima je neophodna opšte dobro zajednice

Najveći broj mladih (29%) (videti grafikon 3) je pomoć drugima istaklo kao osnovni motiv za volontiranje, dok su se radno iskustvo i mogućnost kasnijeg zaposlenja našli dosta iza ovog motiva. Grafikon 8. Motivi mladih za volontiranje Zbog pomoći onima kojima je potrebna

29

Mogućnost kasnijeg zaposlenja

18

Radno iskustvo koje bi stekao

18

Ne bi želeo da volontira

18 9

Zbog druženja

8

Za opšte dobro zajednice

0

5

10

15

20

25

30

35

Ako to uporedimo sa relativno malim brojem mladih koji su do sada volontirali, dolazimo do zaključka da mladi ni volontiranje ne vide kao neki značajan put do budućeg posla (bez obzira 6

podaci o statistikama vezanim za volonterizam u SAD se može naći na internet adresi: www.bls.gov/news.release/volun.nr0.htm,, a u Evropskoj uniji na sajtu: ec.europa.eu/public_opinion/ i http://ec.europa.eu/youth/index_en.html

11

na činjenicu što je, na primer, jedan od čestih razloga za odbijanje na konkursima za posao nedostatak radnog iskustva). Izgleda da i kod njih preovladava opšti utisak da se svi poslovi dobijaju „preko veze“, pa da se onda ne vredi ni truditi oko toga. Kod ženske populacije se kao motiv ističe pomoć onima kojima je neophodna, dok je kod muškaraca to slučaj sa druženjem. Zaključak bi mogao da bude da mlade treba dodatno informisati o značaju i prilikama koje volontiranje pruža. U tom smislu bi poseban naglasak trebalo staviti na mogućnost sticanja radnog iskustva i kasnijeg zaposlenja. U eventualnoj budućoj kampanji za povećanje broja volontera se moraju praviti određene razlike prema tome kom uzrastu je kampanja namenjena, kao i da li se sprovodi u seoskim ili gradskim sredinama jer su motivi za eventualno volontiranje među njima nešto drugačiji. 3. Percepcija društvenih i političkih dešavanja a) Ne/zadovoljstvo životom i stanjem u društvu Nezadovoljstvo, odnosno zadovoljstvo određenim elementima ličnog i društvenog života ispituje se u kontekstu aktivizma sa dve međusobno suprotstavljene hipoteze: jedna glasi da zadovoljstvo negativno utiče na aktivizam, jer onaj ko je zadovoljan nema potrebu da se angažuje i na taj način utiče svoj položaj; druga hipoteza govori o tome da nezadovoljstvo generiše apatiju i time stvara „začarani krug“ koji rađa stalni pasivizam. Iz tog razloga, u ovom istraživanju ispitivali smo i zadovoljstvo sopstvenim životom ispitanika i zadovoljstvo opštim stanjem u društvu. Kao što je utvrđeno i u ranijim istraživanjima, rađenim na reprezentativnim uzorcima, postoji znatno veće zadovoljstvo sopstvenim životom, nego zadovoljstvo stanjem u društvu. Stiče se utisak da građani Srbije (pa i mladi) sebe vide kao izmeštene iz socijalnog konteksta u kom žive! Percepcija i poređenje ličnog i društvenog vrši se po principu „kako je u društvu i kako je drugima, meni je još i dobro!“. Ovo se može protumačiti kao očekivani psihološki mehanizam pomoću kog ljudi sebe vide boljim očima, odnosno smatraju da su u okolnostima koje su date ipak uspeli na ličnom planu. Veoma loša percepcija stanja u društvu, odnosno nezadovoljstvo njime, odraz su i opšteg konformizma, prema kom je „kukanje nad sopstvenom sudbinom“ gotovo karakterna crta kolektivnog mentaliteta ovog prostora. Jaz između zadovoljstva sopstenim životom i stanem u društvu dat je u grafikonu 9

Grafikon 9. Odnos između ne/zadovoljstva sopstvenim životom i stanjem u društvu

12

70

61

60

60

Zadovoljstvo sopstvenim životom

50 40 30

20

20

22

Zadovoljstvo stanjem u društvu

20 10 0 Zadovoljan/na

16

Ni jedno ni drugi

Nezadovoljan/na

Šta su najznačajniji korelati, odnosno faktori za/nezadovoljstva? Veoma teško ih je utvrditi u ovakvom vidu istraživanja, jer ispitivanje uzroka nezadovoljstva zadire velikim delom u sferu psihologije ličnosti. U ovom istraživanju, eventualni uzroci nezadovoljstva se mogu povezati sa nekim objektivnim socijalnim i ekonomski obeležjima ispitanika, ili sa određenim stavovima ili odnosom prema aktivizmu. Pol ispitanika ili mesto njihovog stanovanja ne utiču ni na koji način na zadovoljstvo sopstvenim životom; starost u maloj meri ima određenog uticaja i to tako što sa porastom broja godina ispitanika, raste i nezadovoljstvo životom. Tabela 1. Odnos ne/zadovoljstva životom i starosti ispitanika (u %) Zadovoljan/na Ni zadovoljan ni nezadovoljan/na Nezadovoljan/na Ukupno

15-19 72 14 14 100

20-24 60 16 24 100

25-30 54 18 28 100

Prosek 61 16 22 100

Na primer, u kategoriji od 15 do 19 godina, broj zadovoljnih svojim životom je 72% (prosek je 61%); u kategoriji ispitanika od 21 do 25 godina zadovoljnih je 60% (što je na nivou proseka), dok u kategoriji „najstarijih“ ispitanika, broj zadovoljnih pada na nešto više od polovine. Srazmerno ovome, na isti način se povećava broj nezadovoljnih svojim životom kako raste broj godina. Zadovoljstvo životom je u relativno visokoj korelaciji sa obrazovanjem (koje je za jedan broj ispitanika ujedno i trenutni status). Oni koji su još uvek izdržavane kategorije, koji se još uvek školuju zadovoljniji su svojim životom (učenici, studenti). Najnezadovoljniji su oni koji nisu uspeli da završe ni osnovnu školu. Zadovoljstvo potom raste kod onih sa završenom barem osnovnom (mada je i kod njih daleko niže od proseka), i dalje kod onih koji imaju srednje škole, da bi se kod ispitanika koji imaju visoko ili više obrazovanje, zadovoljstvo vratilo na nivou i iznad proseka. Ostvarenost mladih u pogledu njihovog obrazovanja i ostvarenost na ovom polju, očigledno je u direktnoj vezi sa njihovim zadovoljstvom sopstvenim životom. Tabela 2. Odnos ne/zadovoljstva životom i obrazovanja ispitanika (u %)

13

73

69

19

45

SŠ 3 god. 48

15 12 100

14 17 100

23 58 100

16 39 100

18 34 100

Učenik Student Zadovoljan/na Ni zadovoljan ni nezadovoljan/na Nezadovoljan/na Ukupno

Bez OŠ

OŠ

SŠ 4 godine 54 18 28 100

Viša Fakultet škola 63 69 17 20 100

16 15 100

Prosek 61 17 22 100

Da li ne/zadovoljstvo na određeni način utiče na aktivizam mladih? Ovim istraživanjem nije utvrđena značajnija korelacija između ove dve pojave. Nešto je veće zadovoljstvo kod onih koji su aktivni i obrnuto – kod pasivnih je nešto veći stepen nezadovoljstva. Tabela 3. Odnos ne/zadovoljstva sopstvenim životom i aktivizma (u %) Potpuno neaktivan Uglavnom neaktivan Osrednje aktivan Uglavnom aktivan Veoma aktivan Prosek

Zadovoljan/n Ni zadovoljan ni a nezadovoljan/na Nezadovoljan/na Ukupno 48 22 30 100 58 17 25 100 61 17 22 100 68 13 19 100 65 15 20 100 62 16 22 100

Kako stoje stvari sa ne/zadovoljstvom stanjem u društvu? I u ovom delu, pokazuju se slične korelacije kao i u slučaju ne/zadovoljstva sopstvenim životom, osim u slučaju aktivizma. Naime, društveno aktivni su u većoj meri nezadovoljni stanjem u društvu – njihov aktivizam, dakle, ima motiv delom i u želji da se promeni nezadovoljavajuće stanje u društvu. Tabela 4. Odnos ne/zadovoljstva stanjem u društvu i aktivizma (u %)

Potpuno neaktivan Uglavnom neaktivan Osrednje aktivan Uglavnom Aktivan Veoma aktivan Prosek

Ni zadovan ni Zadovoljan/n nezadovoljan/n a a Nezadovoljan/na 21 30 49 20 23 57 20 21 59 18 17 65 18 11 71 20 20 60

Ukupno 100 100 100 100 100 100

b) Percepcija problema Opšti stepen (ne)zadovoljstva sadašnjim životom i stanjem u našem društvu je u istraživanju dopunjen tako što su ispitanici određivali najveće probleme u mestu njihovog stanovanja. Ovaj nivo analize bi, između ostalog, mogao da pomogne da se stavovi mladih „ugrade“ u razvojne planove, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.

14

Ispitanici su mogli da biraju jednu od 6 ponuđenih alternativa kao najveći problem mladih u mestu njihovog stanovanja: 1) nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja; 2) postojeći obrazovni sistem i kvalitet nastave; 3) nedostatak informacija o mogućnostima angažovanja mladih; 4) mali uticaj mladih na dešavanja; 5) male mogućnosti za učenje van škole, i 6) privredni problemi i nezaposlenost. Oko dve petine mladih su izdvojili nezaposlenost kao njihov najozbiljniji problem u mestu u kojem žive (v. grafikon 1). Grafikon 10. Najveći lokalni problemi mladih 42

Privredni problemi, nezaposlenost

20

Nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja

11

Mali uticaj mladih na dešavanja

10

Nemanje informacija o mogućnosti angažmana mladih

7

Postojeći obrazovni sistem i kvalitet nastave

6

Male mogućnosti za učenje van škole

5

Ne zna, nema stav o tome

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Imajući u vidu visoku stopu nezaposlenosti u našem društvu (naročito mlade populacije), ovaj podatak nije nimalo iznenađujući. U tom pogledu, stav mladih se ne razlikuje mnogo od stava opšte populacije u Srbiji. Problem nezaposlenosti jednako muči i žensku i mušku mladu populaciju, i one na selu i one u gradu. Problemi su, izgleda, i dalje oni koji nas najviše ujedinjuju. Jedini izuzetak predstavlja podatak da najmlađi (od 15 do 19 godina) manje prepoznaju nezaposlenost nego oni od 25 do 30 godina. Iako se ovakav nalaz moglo očekivati (jer se najmlađi još uvek nisu suočili sa problemom traženja posla) čini se da ovaj podatak svedoči o još jednoj činjenici. Naime, mladi u Srbiji o poslu počinju da razmišljaju tek nakon završetka svog formalnog školovanja. To često dovodi do situacije da mnogi od njih čine izbor srednje škole ili fakulteta ne uzimajući dovoljno u obzir mogućnosti zaposlenja u njihovoj budućoj struci. Samim tim, čini se da bi edukacija o tome koje su struke tražene na tržištu rada bila više nego dobrodošla. Pomenuta edukacija bi, pre svega, trebalo da bude usmerena prema srednjoškolcima, ali i prema onima koji su u završnim razredima osnovnih škola. Na drugom mestu kao problem koji mladi najviše prepoznaju se nalazi nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja. Ovaj problem je nešto više prepoznat od onih koji žive na selu,

15

nego onih koji žive u gradskim sredinama. Razlog, pre svega, treba tražiti u nepostojanju kulturnih organizacija i dešavanja na seoskom području. Veoma mali procenat mladih (oko 15%) se opredelio za postojeći obrazovni sistem i male mogućnosti za učenje van škole kao najakutnije u njihovim mestima. Možda bi na osnovu toga moglo da se zaključi da problem postojećeg formalnog i neformalnih vidova obrazovanja nije tako akutan, ali nam se čini da su ovakvi nalazi posledica nekih drugih faktora. Naime, mladi u Srbiji, po svemu sudeći, nisu svesni važnosti obrazovanja (naročito možda neformalnog) kao kanala društvene pokretljivosti. Kako drugačije objasniti činjenicu da tako veliki broj mladih prepoznaje nezaposlenost kao najveći problem u njihovim mestima, a da sa druge strane tako mali broj njih prepoznaje da je jedan od razloga za toliku nezaposlenost nedovoljna stručnost kadrova po završetku školovanja i neprilagođenost postojećeg obrazovnog sistema potrebama tržišta rada? Opisani problemi sa kojima se mladi svakodnevno susreću često kod njih mogu izazvati razne vrste negativnih osećanja. Ono što mladu populaciju u Srbiji izdvaja od ostatka stanovništva7 je činjenica, da bez obzira na brojne probleme sa kojima se součava kod nje i dalje jasno preovlađuju pozitivna osećanja. No pre nego što krenemo na pojašnjenja vezana za ovu pojavu, potrebno je dati jednu metodološku napomenu: mladima je, naime, postavljeno pitanje Koje od sledećih raspoloženja je kod Vas najčešće, da bi im se onda ponudila lista sa sledećim odgovorima od kojih su oni birali jedan : 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7)

zabrinutost, strah; vera da će uskoro biti bolje; ravnodušnost; nada, optimizam; nemoć, beznadežnost; spremnost za učešće u promenama, i bes, gnev.

Da bi se lakše izvršila analiza gore navedene odgovore pod 1, 3, 5 i 7 smo svrstali u „negativna raspoloženja“, a odgovore pod 2, 4 i 6 u „pozitivna raspoloženja“.8

Grafikon 11. Najčešća raspoloženja mladih (u %) 7

Prema seriji CeSID-ovih istraživanja, ukupan skor pozivinih raspoloženja u ukupnoj populaciji kreće se oko 60%. Iako bi osećanje ravnodušnosti moglo da se svrsta i u neku neutralnu grupu osećanja, ovom prilikom smo je svrstali u negativna, obzirom da je jedan od fokusa ovog istraživanja bila spremnost mladih na društveni i politički aktivizam. U tom kontekstu, bili smo mišljenja da je ravnodušnost kao raspoloženje pre indikator društvenog i političkog pasivizma, nego aktivizma. 8

16

31

Vera da će uskoro biti bolje

30

Nada, optimizam

11

Spremnost za učešće u promenama

8

Ravnodušnost

7

Zabrinutost, strah

4

Bes, gnev

4

Nemoć, beznadežnost

6

Ne može da oceni

0

5

10

15

20

25

30

35

Oko tri četvrtine ispitanih (tačnije 74%) se izjasnilo za neko od pozitivnih raspoloženja, dok se tek svaki peti ispitanik (tačnije 21%) opredelio za neko od negativnih raspoloženja. Iako je ovaj podatak svakako pozitivan, pomalo zabrinjava činjenica da je od onih koji su se opredilili za neko od pozitivnih raspoloženja svega 11% reklo da je spremnost za učešće u promenama kod njih raspoloženje koje preovladava. Drugim rečima, kod mladih postoji vera da će uskoro biti bolje, odnosno nada i optimizam, ali je spremnost na lični angažman da bi se to ostvarilo mnogo manja. Pozitivna osećanja su nešto prisutnija kod stalno zaposlenih nego kod nezaposlenih, ali možda ne u takvom obimu kako bi se to očekivalo (74% naspram 64%).9 Razlike su, ipak dosta veće kada su u pitanju najčešća raspoloženja onih koji sebe svrstavaju u različite društvene klase (videti tabelu 5). Tabela 5. Odnos klasne samoidentifikacije i najčešćeg raspoloženja (u %)

Ne zna, nema stav Viša klasa Srednja klasa Službenici Radnici Seljaci Niža klasa Ne zna Prosek

Spremnost za učešće u promenama

Bes, gnev

Ne može da oceni

0

12

6

20

100

34

0

15

3

5

100

8

34

2

12

3

5

100

7 7 12 7 9 8

24 28 17 12 24 30

6 5 5 17 4 4

14 10 9 6 10 11

3 5 5 14 8 4

5 5 6 7 16 6

100 100 100 100 100 100

Zabrinutost, strah

Vera da će biti bolje

Ravnodušnost

Nada, optimizam

7

23

7

25

4

27

12

5

31

10 8 10 14 5 7

32 33 38 26 25 31

Nemoć

Ukupno

Kao što može da se primeti, oni koji su sebe svrstali u visoku društvenu klasu su se mnogo češće opredeljivali za pozitivna osećanja od onih koji sebe vide kao nižu klasu.10 Radnici 9

Više o problemu zaposlenosti i nezaposlenosti se može naći u delu izveštaja sa naslovom: Privredni aktivizam.

17

i seljaci su se našli između ova dva ekstrema, s tim da su i jedni i drugi natprosečno opredeljivali za negativna osećanja. Još jedan nivo analize je značajno podelio mladu populaciju. Naime, ukrštanjem podataka o opštem aktivizmu mladih i njihovim dominantnim raspoloženjima došli smo do podatka da je kod onih mladih koji su veoma aktivni mnogo veći broj onih sa pozitivnim raspoloženjima nego kod neaktivnih (88% kod aktivnih naspram 48% kod neaktivnih), i obrnuto (10% kod aktivnih i 37% kod neaktivnih, videti tabelu 2). Ostaje otvoreno pitanje međusobnog uticaja ove dve pojave. Naime, na osnovu ovog istraživanja se ne može sa sigurnošću reći da li društveni i politički aktivizam uzrokuje bolje raspoloženje kod mladih, ili možda bolje raspoloženje uzrokuje povećani aktivizam. Odgovor je verovatno da je uticaj obostran, ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo čiji je uticaj veći. Bilo kako bilo, i na ovom nivou poznavanja pojave sa sigurnošću se može reći da bi akcioni planovi koji bi za cilj imali povećanu društvenu i političku aktivnost mladih kao jednu od posledica imali i bolje opšte raspoloženje mladih i njihovu veću spremnost na učestvovanje u društvenim promenama.

4. Način informisanja Na kraju, u istraživanju je testiran i način informisanja mladih. Ova tema je značajna, pre svega, zbog načina plasiranja poruka mladima. Kao i u opštoj populaciji, televizija je najzastupljeniji medij. Redovno ili povremeno, ovaj medij prati čak 80% mladih. Novine se nalaze na drugom mestu, a informisanje putem rasprava i diskusija (neformalni kanali komunikacije) na trećem. Radio prati oko 40% mladih, dok javna predavanja i tribine prati relativno mali broj ispitanika. Grafikon 12. Način informisanja 70

62

60

52

50

45 Povremeno

40 30

Redovono

33 18

20

17

20

14 7

10

3

0 TV

Novine

Rasprave

10

Radio

Tribine, javna predavanja

Pri tome bi trebalo imati u vidu da se veoma mali broj ispitanika opredelio za bilo koju od ove dve kategorije, odnosno da se verovatno veći broj ispitanika nego što je to realno opredelio za srednju klasu. Vrsta i obim ovog izveštaja, ipak, nisu adekvatni za podrobniju analizu ove pojave.

18