Energetska Efikasnost U Srbiji

ZAVRŠNI RAD Tema: Energetska efikasnost u Srbiji

Uvod Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. Države zapadne Evrope po kvadratnom metru potroše manje od 100 kilovat sati energije godišnje a u našoj zemlji potrošnja je od 150 do 180 kilovat sati. Od ukupno potrošene električne energije u Srbiji skoro polovinu potroše gradjani u svojim stanovima a čak 65 procenata te energije odnosi se na grejanje. Specifična potrošnja toplotne energije u Danskoj je 96 kilovat sati po kvadratu u sezoni, a kod nas 228 i to u poslovnim prostorima i zgradama, dok je u privatnim kućama mnogo veća. Štednja je neophodna jer Srbija u nekim oblastima troši pet puta više primarne energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utrošak energije u nekim sektorima je čak četiri do pet puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država daje više para za uvoz struje, gasa i drugih energenata. Tako smo postali svetski šampioni u neracionalnoj potrošnji energije koju, čak i za javnu rasvetu, trošimo 50 procenata više nego zemlje Evropske Unije. Neke studije kažu da ogromni nuklearni i fosilni projekti pokrenuti kratkoročnim političkim interesima često blokiraju potrebu za uštedama energije i povećanje energetske efikasnosti, koja bi mogla da donese socijalne i ekonomske koristi kako domaćinstvima tako i biznis sektoru. Na isti način, uveliko se odlaže uvođenje zakonodavnih reformi i reformi cena što bi pomoglo ubrzanju investicija u sitne i decentralizovane obnovljive izvore energije.

1

Prirodni resursi Prirodni resursi i energija imaju velikog značaja za održavanje života na zemlji i za razvoj ljudske civilizacije. Energija i materija su čvrsto povezane jer svaka materija može da se pretvori u energiju, a energije mogu da prelaze iz jednog vida u neki drugi. Osnova energije su resursi. Svaka delatnost koja obavlja neke intervencije u sredini koje znače i promenu, troši neki vid energije u odredjenim količinama. Svaka potrošnja prema zakonu entropije, nepovratno troši korisnu energiju (resurse) pretvarajući je u nekorisnu. Prema tome svako planiranje (ekonomsko, društveno, prostorno, urbanističko) predvidja potrošnju odredjenih količina energije. Iako svaka vrsta planiranja ima za cilj progres i razvoj odredjenog područja, ona mora da poštuje principe održivog razvoja i da primenjuje osnove održive energetike. Osim toga, na mnogim mestima u životnoj sredini, postoje već izgradjeni zagadjivači, čije dejstvo je potrebno ublažiti. Iz tog razloga, neophodno je poznavanje osnovnih pojmova, principa, vrsta i mogućnosti primene energije. Značajno je da se pri primeni koncepta održivog razvoja za svaku intervenciju i akciju u sredini pri kojoj će se trošiti energija izračuna potrošnja energije, odnosno stavi u zavisnost korist prema šteti od te potrošnje i da se donese odluka šta je "jeftinije". S obzirom da se u narednom periodu, prvih dekada 21. veka očekuje mogućnost udvostručavanja broja stanovnika na zemlji, to je u konceptu održivog razvoja, jedan od najznačajnijih sektora "održiva energetika". To znači osim velike štednje (efikasnosti korišćenja) i primene obnovljivih i trajnih izvora, takodje važno i traganje za novim vidovima energije. Osnovna podela resursa je na: obnovljive u koje spadaju biomasa, vetar, sunce, geotermalna, morski talasi i hidroenergija i na neobnovljive u koje spadaju fosilna goriva. Potrošnja energije se povećava i udvostručuje za svakih deset godina. Mnogi izvori energije (resursa) blizu su iscrpljivanju. Medjutim, velika je neuskladjenost izmedju razvijenih i nerazvijenih zemalja kako u proizvodnji tako i u potrošnji, i to u oba slučaja, i kada su u pitanju energetski izvori i kada su u pitanju mineralne sirovine. Od mineralnih sirovina, najznačajnije su rude metala: gvoždja, aluminijuma, bakra, olova, žive, cinka, kalaja. Najveći potrošači ovih sirovina su razvijene zemlje. Nerazvijene zemlje su prinudjene da svoje mineralne sirovine ustupaju razvijenima za tehničku ili drugu vrstu pomoći. A rezerve imaju svoje granice i mnoge sirovine su blizu iscrpljivanja.

2

Energija Energija je sposobnost vršenja rada. Prema prvom zakonu termodinamike energija se ne stvara ni uništava već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Energija i materija mogu da prelaze jedna u drugu i da čine nerazdvojnu celinu. Ajnštajnova teorija nam govori da je energija tela proporcionalna njegovoj masi i kvadratu brzine svetlosti i jednaka je: E=m·c² Energija se pojavljuje u dva osnovna oblika: u nagomilanom i prelaznom obliku energije. Nagomilani oblik energije se javlja kao: kinetička, potencijalna i unutrašnja energija. A u prelazni oblik energije spadaju: električna energija, mehanička energija i toplotna energija. Za prelazni oblik energije je karakteristična kratkotrajnost pojave i to se javlja samo u slučajevima kada oblik nagomilane energije prelazi s jednog tela na drugo. Pored već pomenute podele, različiti oblici energije se mogu podeliti na: prirodne, transformisane i korisne oblike energije. Prirodni oblici energije su oni oblici koji se pojavljuju u prirodi ili se u njoj nalaze i mogu se podeliti u dve grupe: - prirodni oblici koji se obnavljaju, i - prirodni oblici koji se ne obnavljaju. U prvu grupu spadaju: vodene snage, energija vetra, energija morskih struja, energija plime i oseke, toplota mora i okeana, biomasa, drvo, biogas i energija solarnog zračenja. U drugu grupu spadaju: fosilna goriva, uljni škriljci, nuklearna goriva, unutrašnja zemljina toplota i unutrašnja zemljina toplota koja se pojavljuje na površini. Skoro svi prirodni oblici energije se ne mogu upotrebiti u prirodnom obliku za dobijanje korisne energije pa je za njihovo korišćenje potrebno izvršiti transformacije u pogodniji oblik energije. Prema učestalosti primene primarni oblici energije se dele na: - konvencionalne, i - nekonvencionalne. U konvencionalne oblike primarne energije, ubrajaju se: sirova nafta, ugalj, drvo, vodeni resursi, toplotni izvori i zemni gas. U nekonvencionalne oblike primarne energije, ubrajaju se: potencijalna energija plime i oseke, toplotna energija zemljinog jezgra, unutrašnja toplotna energija mora i okeana, energija fuzije lakih atoma, nuklearna energija, ulja iz uljnih škriljaca i bituminoznog peska, kinetička energija vetra i solarna energija. Jedinica za energiju je džul (J) po SI sistemu, a na nivou atoma eV. Džul je jednak radu koji izvrši sila od 1N kada se njena napadna tačka pomeri u pravcu i smeru sile za 1m. Prema tome je: J=N·m=kg·m·s ¯² Jedinica za snagu je vat (W). Vat je snaga kojom se obavi rad od 1J u sekundi. Prema tome je: W=J· s ¯¹=kg·m²·s ¯³ J=W·s

3

Neobnovljivi izvori energije - Nafta Nafta je najpoznatije tečno gorivo. Nalazi se u zemlji izmedju nepropusnih slojeva, odakle se dovodi pomoću posebnih uredjaja. Nastanak nafte mogao je da se ostvari na onim prostorima planete gde su postojali trajni uslovi, u toku stotina miliona godina. Osim na kopnu i priobalnim delovima, nafta može da se nadje i u slojevima ispod morskog dna. Glavni sastojak nafte sačinjavaju ugljovodonici. Danas je nafta zastupljena u svetskoj potrošnji energije sa oko 50% u ukupnoj primarnoj energiji. Smatra se da danas u svetu ima oko 100 milijardi tona nafte. Godišnje u svetu se troši oko 3 milijarde tona nafte i iz toga proizilazi da će se svetske rezerve nafte iscrpiti za vremenski period od 30 godina. - Zemni gas Zemni gas (plin) nastao je pod istim uslovima i paralelno sa nastankom nafte. On ima široku upotrebu u sistemima zagrevanja prostorija, i kao toplotna energija u ugostiteljstvu i domaćinstvima. Prirodni gas se računa kao treće (posle uglja i nafte) glavno gorivo i zastupljen je medju primarnim izvorima energije sa oko 19%, ali se još nedovoljno koristi. Zalihe zemnog gasa nisu još dovoljno ispitane, ali se smatra da su sadašnje rezerve dovoljne za vremenski period od 50 do 60 godina, prema sadašnjoj potrošnji. Do sada poznate rezerve u svetu se u najvećim procentima nalaze u regionima: bivšeg Sovjetskog saveza sa 44%, Iranu 15%, SAD-u 6%, Saudijskoj Arabiji 4%, Alžiru i svim ostalim 28%. - Uljani škriljci To je materijal sa visokim sadržajem ugljovodonika, pa se zbog toga mogu koristiti za dobijanje nafte, mazuta i ulja za loženje. Treba imati u vidu da je potrebno uložiti više energije da se dobije jedna tona nafte iz uljanih škriljaca, nego što proizvedena tona može dati korisne energije. Pa se može zaključiti da se doba nafte neizbežno približava svome kraju. - Nuklearna energija Nuklearna energija je energija atomskog jezgra oslobodjena pri cepanju jezgara koje izazivaju neutroni svojim nailaskom na njega. Cepanjem jezgara oslobadjaju se novi neutroni koji ovaj proces nastavljaju, stvarajući lančanu reakciju. Pre 60 godina izvršena je prva veštačka transformutacija atoma i otada počinje doba nuklearne energije. Prvi susret čoveka sa ovom energijom bio je zastrašujući: sa dve atomske bombe dva grada su sravnjena sa zemljom sa oko 200.000 mrtvih. Vek trajanja zaliha goriva za nuklearne električne centrale je ograničen i nuklearni izvori energije su iscrpljivi. Iz nuklearnih centrala se već dobija električna struja i čovečanstvo je odahnulo u nadi da je dobilo snažni dugoročni izvor energije. Medjutim to se ipak nije ostvarilo.

4 - Ugalj Ugalj je nastao evolucijom ogromnih količina biljne mase nastale od ostataka kopnene vegetacije u močvarama tokom 400 miliona godina. Složenim biohemijskim i hemijskim preobražajima biljaka u geološkom vremenu u zemljinim slojevima nastala su ležišta uglja. Pre 50 godina ugalj je bio zastupljen sa 80% medju izvorima primarne energije, dok danas njegova zastupljenost iznosi samo 30%. Ovo jasno pokazuje da je u toku poslednjih 50 godina sve više trošena nafta na račun uglja, što danas ima vrlo štetne posledice. Vek trajanja svetskih zaliha uglja nije tačno odredjen i računa se na 70-100 godina. Još pre 40 godina rešen je problem dobijanja nafte iz uglja i tako pretvaranjem uglja u naftu, ugalj nafti vraća dug. Medjutim pretvaranje uglja u naftu je vrlo skupo pošto je tehnologija ovog pretvaranja komplikovana. Ova proizvodnja zagadjuje životnu sredinu i stvara dopunsko zagrevanje zemlje i njene atmosfere, što se htelo smanjiti i izbeći upotrebom nafte. Samo solarna energija može produžiti vek nafti i uglju i tako obezbediti dovoljno vremena da se primene i nove energije kao što je, na primer, termonuklearna.

Obnovljivi izvori energije - Energija vetra Energija vetra je neiscrpan izvor energije kojim u većoj ili manjoj meri raspolaže svaka zemlja. To je čist izvor energije, što je danas pri sve većem zagrevanju čovekove sredine od velike važnosti. Energija vetra ima i svoje nedostatke a oni se ogledaju u tome što je vazduh fluid male gustine, što nameće potrebu za izgradnjom velikih i skupih uredjaja za njegovo korišćenje. Vetar je promenljivog pravca, brzine i trajanja zbog čega uredjaji za njegovo korišćenje rade pod vrlo neujednačenim pogonskim uslovima. - Energija vode Energija vode je poznata kroz istoriju čovečanstva. Najpre vodenice, a zatim i vodene turbine odigrale su i igraju i danas značajnu ulogu za dobijanje energije. Izgradnja velikih brana za hidrocentrale menja okolinu, tako da izmedju ostalog dolazi i do meteoroloških promena. - Energija talasa Energija talasa je na morima i okeanima vrlo velika. Postoje ideje da se ova neiscrpna i ogromna energija iskoristi. Na primer, dva ploveća objekta mogu da se pokreću na morskim talasima, tako da se jedan nalazi na bregu, a drugi u donjem delu talasa. Njihovo naizmenično kretanje gore-dole, dovodi do pretvaranja potencijalne energije u kinetičku i obrnuto, što se može iskoristiti.

5 - Energija sunca Većina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zračenja Sunca, npr. fosilna goriva su akumulisana energija zračenja Sunca koja su došla do Zemlje pre milion godina. Kada govorimo o energiji zračenja Sunca podrazumeva se njegovo iskorišćenje u trenutku kada dođe do Zemlje, to je neposredno iskorišćavanje zračenja Sunca. Energija zračenja Sunca koja dolazi do Zemljine površine iznosi, dakle, oko 109TWh (8.6.1013toe) godišnje. Ta je energija oko 170 puta veća nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. To je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. Snaga zračenja koje dođe na površinu, a koje bi se moglo energetski iskorišćavati, znatno se menja tokom dana, a njegove promene zavise od godišnjeg doba i položaja obasjane površine. Kao izvor energije Sunčevo zračenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na to da zračenja nema u toku noći, i da je manje intezivno tokom zime kada je potrošnja energije najveća. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa, što se ne poklapa sa ritmom potražnje energije. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumulaciju energije pomoću koje bi vršili snabdevanje potrošača noću. U pricipu postoje dve mogućnosti za energetsko iskorišćavanje Sunčevog zračenja: pretvaranje solarne energije u toplotnu ili direktno pretvaranje u električnu energiju. U ovom trenutku primena solarne energije u Srbiji je toliko zanemarljiva, da niko ne želi da iznese podatak o uštedi u ukupnom energetskom bilansu, iako zemlja ima potencijal da iz solarne energije obezbedi oko 50% svih energetskih potreba. To znači da je solarna tehnologija zastupljena tek na nekoliko hiljada kvadratnih metara i to najviše u individualnom sektoru. - Energija biomase Pod nazivom energija biomase podrazumeva se energija koja se dobija sagorevanjem materijala biljnog porekla. To je energija koja se neprekidno koristi, praktično još od pronalaska vatre pa do danas. Svakako da se najviše koristila masa drveta, ali u nekim područjima i druge vrste kao što su: trska, slama, zrnevlje, pleva, šaša, strnjika i razno drugo rastinje. Ovaj vid korišćenja biomase je prisutan i danas, uglavnom, u domaćinstvima za pripremanje hrane, a u nekim područjima i za zagrevanje prostorija, zatim u raznim proizvodnim procesima, posebno za obradu metala, za dobijanje raznog orudja i oružja. U našoj zemlji, drvo se kao ogrevni materijal, a i za potrebe industrije i saobraćaja (železnica), koristilo i kroz ceo 19. vek, pa sve do sredine 20. veka. U razvijenim zemljama, danas je korišćenje drveta svedeno na minimum, medjutim u mnogim našim krajevima ono se veoma mnogo koristi i to najčešće bez mnogo društvene kontrole. Osim biomase biljnog porekla, koristi se i biomasa životinjskog porekla, kao što su fekalni ostaci i otpaci iz staja: sušena balega kao gorivo, a mokraća za dobijanje gasa.

6

Alternativni izvori energije Poslednjih godina sve je veći interes za alternativne energetske izvore, naročito za solarnu energiju. Nakon energetske krize 1973. godine, ljudi su postali svesni problema energije u budućnosti. Da bi se energetska kriza učinila podnošljivom, potrebno je razviti nove izvore energije, delotvornije iskorišćavati energiju, u skladu sa tim menjati način života. Pored toga što su dostupni svakom i svima (u manjoj ili većoj meri) alternativni energetski izvori pri eksploataciji ili pri nekoj daljoj transformaciji imaju vrlo mali ili gotovo neznatan negativan uticaj po čoveka i životnu sredinu. Ta osobina je vrlo značajna upravo danas, kada je životna sredina sve više degradirana, izmedju ostalog i baš neopreznim korišćenjem konvencionalnih energetskih izvora. U alternativne energetske izvore možemo da svrstamo: geotermalnu energiju, energiju biomasa, energiju vodotokova, energiju plime i oseke, unutrašnju toplotnu energiju mora i okeana, energiju vetra i solarnu energiju.

Rezerve energetskih resursa u našoj zemlji Obim i struktura energetskih resursa Srbije su veoma nepovoljni. Resursi kvalitetnih energenata, kao što su nafta i gas, su simbolične – manje su od 1% ukupnih bilansnih rezervi. Preostalih 99% energetskih resursa čine razne vrste uglja, među kojima dominira niskokvalitetni lignit, sa udelom od preko 92 % u ukupnim bilansnim rezervama. U odnosu na svetske rezerve, mi posedujemo skroman energetski potencijal, i po obimu i po kvalitetu. Prema svetskom proseku imamo 6,5 puta manje energetskih rezervi po jednom stanovniku. Istovremeno, potrošnja energije je neracionalna, a ukupna energetska efikasnost je na niskom nivou. Razvoj sektora energetike u Srbiji praktično je zaustavljen posle 1990. godine. Oštre sankcije Saveta bezbednosti uvedene maja 1992, uključujući naftni embargo, raspad zemlje i ratovi u okruženju, raspad jedinstvenog elektroenergetskog sistema bivše SFRJ, i najzad, bombardovanje NATO u 1999. naneli su ogromne štete i uslovili zaostajanje koje se ne može nadoknaditi u kratkom roku. Osnovni cilj reforme energetskog sistema je uspostavljanje kvalitetno novih uslova rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije, koji će podsticajno delovati na privredni razvoj Srbije, zaštitu životne sredine i integraciju domaćeg energetskog sektora u regionalno i evropsko tržište energije. Radi ispunjenja navedenih ciljeva odnosno sigurnosti i ekonomičnog snabdevanja privrede i stanovništva energijom, utvrdjeni su sledećih pet prioritetnih programa: –tehnološka modernizacija postojećih energetskih proizvodnih sistema, –racionalna upotreba energenata i povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, –ulaganja u izgradnju novih energetskih objekata, –korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa, male hidroelektrane, geotermalna energija, energija vetra i sunčevog zračenja), –snižavanje intenziteta štetnih emisija iz sektora proizvodnje i potrošnje energije. Investicije su neophodne za tehnološku modernizaciju postojeće energetske infrastrukture i za dodatnu proizvodnju električne i toplotne energije iz postojećih i novih energetskih izvora. Srbija iz obnovljivih izvora energije može zadovoljiti četvrtinu energetskih potreba. Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji odgovara potencijalu 3,2 miliona

tona nafte. Najveći potencijal predstavlja biomasa, od koje se može dobiti 2,6 miliona tona ekvivalenata nafte, iz geotermalnih izvora može se dobiti oko 180.000 tona, od energije vetra 200.000 tona ekvivalenata nafte. 7

8

Energetska efikasnost u Evropi i kod nas U našem društvu i dalje vlada nasledjen, a pogrešan stav – da je Srbija bogata energijom i da je energija element socijalne politike, a ne roba. Srbija je, dakle, prinudjena da uvozi energente, a sudeći po trendu rasta njihovih cena na svetskom tržištu, rasipanje tako skupog artikla mora da se odrazi na budžet, kako države, tako i svakog pojedinca. U Evropskoj Uniji se odavno bore protiv ovakvih navika, a imaju i više razloga za to: -visoke cene energenata (ako mislimo da je električna energija u Srbiji skupa, osvrnimo se malo na okolne zemlje, da ne govorimo o visokorazvijenim zemljama Zapada), -zavisnost od uvoza energenata (svaka mala promena u kriznim područjima iz kojih se energenti uvoze izaziva skok cena na svetskom tržištu), -potpisan Kjoto protokol (koji svaku zemlju obavezuje da smanji emisiju CO2 za određeni procenat). Na koji način Evropa štedi energiju? Sobzirom da se energija najviše troši u zgradama, najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje jeste ulaganje u energetsku efikasnost zgrada. Budući da je jedan od najvažnijih načina za usporavanje i smanjenje globalnog zagrevanja ušteda energije koja se koristi za grejanje i hlađenje, uvođenje i korišćenje termoizolacije u cilju optimalnog trošenja energije, predstavlja najefikasniji i najbezbedniji način inteligentne kombinacije privatnih i opštih interesa. Izolacioni materijali na bazi mineralnih vlakana, u prvom redu kamena i staklena vuna, predstavlja optimalnu formu termoizolacione i zvučne zaštite koja je ekološki poželjna. Primarni cilj promocije ove vrste izolacije je poboljšanje kvaliteta života ljudi i očuvanje planete, što je ključni izazov savremene ubrzane industrijalizacije. Ugradnjom toplotne izolacije postižemo nekoliko efekata u isto vreme: -velika ušteda energije, samim tim i novca, -brzi povraćaj investicije (3-5 godina), -doživotni vek izolacije i doživotna ušteda, -ostali efekti: zvučna izolacija i protivpožarna zaštita.

9

Oznaka energetske efikasnosti elektronskih aparata U Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama poklanja se velika pažnja potrošnji električne energije elektronskih aparata, personalnih računara, laptopova, monitora, integrisanih štampača, faks aparata, skenera, kopir-aparata, višenamenskih aparata (kopirskener-faks) i modema. Samo najbolji u svojoj klasi dobijaju oznaku "Energetske zvezdice" .

Računar i štampač u Vašem domu ili kancelariji mogu da potroše 350-400 kwh električne energije godišnje. Ako koristimo i druge uredjaje kao što su faks, skener i kopir-aparat, onda potrošnja električne energije može da dostigne i do 600 kwh godišnje. Izborom aparata koji imaju "Energetsku zvezdicu" možete potrošiti i do 70% manje električne energije i time uštedeti i energiju, i novac. Energetski razredi ove grupe uredjaja su označeni istim slovnim oznakama kao i mašine za pranje veša i sudova i imaju isto značenje. Od 1999. godine standardi u Evropskoj uniji za ovu grupu uredjaja su pooštreni, tako da je zabranjena prodaja uredjaja koji imaju energetski razred niži od "D", odnosno mogu se prodavati samo uredjaji energetskih razreda "A", "B", "C" i "D", a uvedeni su i energetski razredi "A+" i "A++".

10

Zaključak Energetska efikasnost u Srbiji je izuzetno niska u poredjenju sa prosekom u svetu i u zemljama Evropske unije. Srbija troši 2,5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od svetskog prošeka i 4 puta više od proseka u zemljama Evropske unije. Domaćinstva u Srbiji troše preko 2,5 puta više energije po kvadratnom metru stambenog prostora od severnih zemalja EU. Međutim raspoloživi izvori energije u Srbiji su daleko ispod svetskog i evropskog prošeka. Preovlađujuća paradigma razvoja zasnovana je na ekstenzivnoj upotrebi energije u industriji, transportu, domaćinstvima kao i izvozu energetski intenzivnih proizvoda. Konkurentnost takvog koncepta je bazirana na sistematskom izbegavanju dela stvarnih energetskih troškova. Zemlja je zbog toga izložena svim spoljnim i unutrašnjim potresima koji eventualno dolaze sa tržišta energije kao i znatnoj opasnosti po sigurnost. Finansijski i društveni položaj baziran na takvoj paradigmi razvoja, nije održiv u srednjoročju. Treba imati u vidu da zemlja gubi ekonomsku vrednost koja može olakšati međunarodnu konkurentnost u stopi rasta bruto društvenog proizvoda. Da bi se prihvatila ova nekonvencionalna prilika za rastom, Srbija treba da razmišlja o agresivnoj politici u cilju boljeg korišćenja toplote, sunčeve energije biomase i gradskog otpada.

11

LITERATURA

1. www.google.co.yu 2. Jasmina M. Radosavljević, Tomislav M. Pavlović, Miroslav R. Lambić, Solarna energetika i održivi razvoj 3. Mara Djukanović, Ekološki izazov, Elit, 1991.

12

SADRŽAJ

Uvod...............................................................................................................................1 1. Prirodni resursi.........................................................................................................2 2. Energija......................................................................................................................3 3. Neobnovljivi izvori energije......................................................................................4 4. Obnovljivi izvori energije.........................................................................................5 5. Alternativni izvori energije.......................................................................................7 6. Rezerve energetskih resursa u našoj zemlji............................................................7 7. Energetska efikasnost u Evropi i kod nas...............................................................9 8. Oznaka energetske efikasnosti elektronskih aparata..........................................10 17. Zaključak...............................................................................................................11 18. LITERATURA......................................................................................................12