Odnos Javnog Mnenja Srbija Prema Lgbt Populaciji

Univerzitet Singidunum Fakultet za medije i komunikacije

Predmet: Javno mnjenje i socijalna psihologija Tema: Odnos javnog mnjenja Srbije prema LGBT populaciji Pofesor: dr. Vojin Rakić

Tekst se bavi razmatranjem donetog Zakona protiv diskriminacije, odnosu SPC prema seksualnim manjinama, njihovom pokušaju javnog organizovanja manifestacija i rekacijom populacije Srbije. Sfera internet komunikacije podleže delovaju LGBT kao i nacionalističkih i neo-fašističkih grupa tako da podleže analizi. Odnos medija i javnih ličnosti sa političke scene je obrađen u tekstu kao bitan činilac za oblikovanje svesti i socijalne psihologije ljudi u Srbiji, kao i stav političkih stranaka prema ovom pitanju.

Studentkinja: Ana Milanović Broj indeksa: lll 6/08

1

Uvod Generalna skupština Svetske zdravstvene organizacije (WHO) odobrila je 17. maja 1990. godine izveštaj Međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema u kojem je prvi put navedeno da seksualna orijentacija (heteroseksualna, biseksualna i homoseksualna) sama po sebi ne predstavlja bolest niti poremećaj. U prethodnom izveštaju homoseksualnost se navodila kao seksualni poremećaj ličnosti. Nakon ovog usaglašavanja zvaničnog stava WHO sa stavovima zdravstvenih organizacija širom sveta koje su već izbacile homoseksualnost iz registra bolesti i poremećaja (prvi put je to objavljeno u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje od Američke psihijatrijske asocijacije, i to 1974. godine) - pitanje čovekove seksualnosti se izmestilo iz oblasti medicine u oblast prava. Usvojene su Povelja Ujedinjenih nacija o pravima čoveka, Povelja Saveta Evrope o ljudskim pravima, nacionalni antidiskriminacioni zakoni u više od 100 zemalja sveta. U decembru 2008. godine na Generalnoj skupštini UN usvojena je Deklaracija o ljudskim pravima, seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, a na inicijativu Francuske. Za Deklaraciju je glasala i Republika Srbija pored 65 zemalja, dok je protiv bilo 57. Ovim se Srbija svrstala rame uz rame sa svim zemljama Evropske unije i podržala „principe nediskriminacije, koji zahtevaju da se ljudska prava primenjuju jednako za sve ljude, bez obzira na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet“, ali čini se samo na papiru. U ovom tekstu ću se baviti odnosom populacije Srbije prema seksualnim manjinama (LGBT)

1

koja se

simptomatično pokazala kao homofobična, nasilnički i represivno nastrojena, diskriminišuća i bez razumevanja i tolerancije. Dalje u tekstu ću se baviti aktuelnim pitanjem o Zakonu o zabrani diskriminacije, zatim o novim medijima (social networks, on-line magazini, forumi i sl.) putem kojih deluju LGBT organizacije, ali i profašističke i neonacističke organizacije koje ovaj medij koriste za širenje jezika mržnje i verbalno ugrožavanje gej i lezbejske populacije. Nakon toga valja posvetiti pažnju aktivnostima LGBT populacije u vidu parada, protesta, javnih obraćanja i odnos javnog mnjenja Srbije prema javnim LGBT manifestacijama na našim prostorima. Ono što je vrlo važnjo u kreiranju stava populacije prema seksualnim manjinama odnos medija i uticajnih ličnosti i stav političkih stranaka koje u 1

Lesbian Gay Bisexual Transgender

2

mnogome utiču na formiranje kolektivne javne svesti, i u ovom slučaju su veliki deo slagalice koja kada se sklopi nije ni malo lep prizor. Zakon o zabrani diskriminacije Skupština Srbije usvojila je 26. marta 2009. godine Zakon o zabrani diskriminacije koji treba da uspostavi sveobuhvatan i integralan sistem zaštite od diskriminacije. Za zakon, koji je izazvao burne reakcije u javnosti i koji je bio povlačen iz skupštinske procedure na zahtev verskih zajednica, glasalo je 127 poslanika iz vladajuće koalicije i Liberalno demokratske partije. Protiv zakona glasalo je 59 poslanika, uglavnom opozicionih stranaka, ali i poslanici iz Jedinstvene Srbije koji su deo vladajuće koalicije, kao i jedan poslanik Partije ujedinjenih penzionera. Poslanici Srpske napredne stranke nisu učestvovali u glasanju. Zakon zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovest i s obzirom na zdravstveno stanje. Diskriminacija je, prema zakonu, zabranjena i po osnovu političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Njime je utvrđena opšta zabrana diskriminacije na načelu jednakosti i propisuje oblike i slučajeve diskriminacije, kao i postupke zaštite od diskriminacije u koje spada i sudska. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, a svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Novčane kazne za kršenje ovog zakona iznose od 10.000 dinara do 100.000 dinara.Taj zakonski predlog povučen je iz skupštinske procedure 4. Marta 2009, dan pre nego što je trebalo da se nađe na prvoj sednici redovnog prolećnog zasedanja republičkog parlamenta. U skupštinsku proceduru vraćen je nakon što su razmotrene primedbe verskih zajednica. Ključne primedbe verskih

3

zajednica bili članovi 182 i 213, koji se odnose na zabranu diskriminacije u pogledu verskih prava i seksualne orijentacije. Budući da je pravoslavna zajednica monoteistička, i zasnovana je na istorijski formiranim etičkim porukama, može se reći da je ona nesposobna da LGBT osobe uključi u svoj sistem shvatanja jer monoteistički načini i sadržaji poticanja etičkog ne mogu da opstanu bez kroćenja polnosti. „Prema Maksu Veberu (Max weber), erotski zanos je u harmoniji samo sa „orgijastičkom, nesvakodnevnom formom religioznosti.“ U tom smislu hrišćanstvo ne može da prihvati prirodnu, nesputanu erotiku: „Dosledna etika verskog bratstva odnosi se prema svemu tome radikalno neprijateljski.“ Srećna erotska ljubav i hrišćanska etika bratstva međusobno se isključuju.“ (Danas, 30.3.2009; Vladimir Ilić, Lični stav)

Smatram da je takav odnos crkve prema seksualnosti uzrok talasanja koja su potresala javnost za vreme donošenja zakona, kao i reakcija LGBT populacije kojoj je delovanjem crkve onemogućeno da u svojoj pravoj prirodi budu“ dobri hrišćani“4, i što je još važnije, ta crkvena delatnost je uticala i usporavala donošenje zakona koji bi garantovao njihova ljudska prava koja imaju kao deo državne zajednice koju štiti zakon, kao i sve ostale ljude koji su heteroseksualne orijentacije. Ovaj propis predstavlja i poslednji pravni uslov za stavljanje Srbije na belu šengen listu. Ali, nisu sve reakcije na novi zakon negativne, što pokazuje sajt www.stopdiskriminaciji.org na kom Koalicija protiv diskriminacije5 pozdravlja vladu Srbije zbog donošenja već spomenutog zakona6 . 2

Član 18. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja 3 Član 21. Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno. 4 Verništvo LGBT osoba je dovedeno u pitanje zbog seksualne orijentacije, koja pravoslavnoj crkvi nikako nije prihvatljiva. 5 Članice koalicije protiv diskriminacije: Centar za unapređivanje pravnih studija, Švedski Helsinški odbor za ljudska prava, Gej-Strejt Alijansa , Inicijativa mladih za ljudska prava, Antitrafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Labris , Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“, Gayten LGBT 6 http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/koalicija-protiv-diskriminacije-pozdravlja-usvajanjezakona-o-zabrani-diskriminacije#more-452

4

Internet Internet je važio za novi medij, sredstvo lakše i jeftinije komunikacije, kasnije je prerastao u sredstvo za upoznavanje novih ljudi, pomagalo u pronalaženju partnera, a sada je postao novi komunikacijski kanal koji služi diskriminaciji i verbalnom nasilju. Zbog sve intenzivnije diskriminacije i nasilja koje se vrši nad pripadnicima seksualnih manjina u Srbiji, sve više vladinih i nevladinih organizacija ukazuje da se internet stranice profašističkih i neonacističkih organizacija koriste kako bi se širila propaganda mržnje i netolerancije protiv gej populacije. Takođe se navodi da na sajtovima poput Fejsbuka (Facebook) i Maj Spejsa ( Myspace), nacionalističke grupe „traže" homoseksualce kako bi ih verbalno maltretirali. Jedan od primera mržnje i poziva na nasilje nad pripadnicima seksualnih manjina može se videti na sajtu neofašističke organizacije Obraz (http://www.obraz.org.yu ) , koja zavodi aktivizam LGBT populacije kao „nekrst“, dok svoje kontradelovanje predstavlja kao“ krst“, tj. kao nešto iskreno, pravo i odano veri i Srpstvu kom će vratiti „obraz“. Na forumu Obraza, kao i na Nacional socijalističkom forumu (http://www.bhserbia.org/forum/index.php) mogu se pročitati razne diskriminatorske poruke članova i pristalica ove neofašističke organizacije upućene pripadnicima seksualnih manjina u Srbiji povodom najave da će u Beogradu biti organizovana gej parada. •

„To je nedopustivo i ne sme se desiti u Srbiji makar morao sam da sprečavam...".„Ta gamad opet u Srbiji, pa ništa, dobiće opet batine, to sigurni budite, pa im neće valjda više napamet pasti da orgijaju po Beogradu"„Nego, braćo moja, ako bude, a nedaj bože da bude ova gej parada, ponesite krst ili ikonicu nekog sveca, da vas čuva, da ova smrtonosna i opaka bolest ne pređe na vas"! (Forum organizacije Obraz, 14.2.2009.)

•

Ne podržavam prava nakaza i degenerika. Ne bih da budem stranac u svojoj vlastitoj kulturi. Cilj je da se obezbedi potomstvo, sve ostalo je bolesno i neprirodno. Razbiti gamad, to je jedini lek".Takođe, navijačke grupe su poznate po otvorenoj mržnji prema seksualnim manjinama. Tako na forumu jednog od najpopularnijih fudbalskih klubova u Srbiji, takođe povodom održavanja Gej parade, piše: „Znači, država nema nameru da stane ovome na put... Onda moramo sami... To nam makar neće biti problem. Pederi i policija... Dve muve jednim udarcem". (Nacional socijalistički forum, 29.1.2009.)

Boban Stojanović iz Centra za promociju kulture i nenasilja Kvirija (Queeria), podseća na primer iz Bosne i Hercegovine kada je petnaestak nacionalističkih grupa

5

preko Fejsbuka pretilo transeksualcu Bogdanu Marinovom da će ga ubiti. "Takođe, i protiv Kvirije i protiv mene redovno se na raznim internet sajtovima, poput Maj spejsa i Fejsbuka pojavljuju poruke mržnje. Tako dobijam pretnje lične prirode, kao što je: „Bobane, znam gde živiš.“ (Danas, 26. Januar 2009.) Internet nasilje se vrlo živopisno manifestuje i na sajtu www.srbijazemljaheroja.com na kom je napravljena igrica u kojoj takmičari iz vatrenog oružja mogu da pucaju u glavu Bobana Stojanovića. Još jedan od primera nasilja koje osnovu ima u Internetu, je i taj kada su predstavnici nevladine organizacije„Naši“ iz Aranđelovca upotrebili fotografije Bobana Stojanovića sa fejsbukovog profila i napravili poster, koji su lepili po tom gradu, kao i u Beogradu.

Sajt Fejsbuk je po pitanju uticaja na javno mnjenje, načina izražavanja stavova i mišljenja, na vrlo visokom mestu jer prema istraživanjima bloga www.adriatalk.com, 800.000 ljudi u Srbiji ima svoj profil na ovoj društvenoj mreži od kojih je 72,63% staro od 18 do 35 godina. To znači da će mišljenje svakog od korisnika bilo o pitanju LGBT populacije i njihovih prava, i agresivnog ili, zavisi od gledišta, ispravnog delovanja nacionalističkih i fašističkih organizacija, delom biti formirano u odnosu na njihovo prezentovanje na internetu, odnoso Fejsbuku. Tome svedoče i mnoge grupe sa naslovima „Peticija protiv gej Parade u Beogradu“, „Stop pederima“, „idemo na gej paradu da peglamo pedere“, „Queeria Beograd“, „Ljubav na ulice! Huligane u zatvore!“...itd.

6

Još jedan pokazatelj uticaja interneta je i istraživanje koje je sprovela Gej-strejt alijansa prema kome zahvaljujući ovom mediju, iako najmanje brojna grupa, ima pozitivan odnos prema istopolnoj seksualnoj orijentaciji. „Najčešće se radi o ženama, mlađim ili osobama srednje starosne dobi (15 do 39 godina). Ove osobe imaju najmanje završenu srednju školu, a po zanimanju su učenici, službenici ili stučnjaci. Prema nivou primanja pripadaju višim srednjim slojevima u socijalnoj hijerarhiji, i mnogostruko više od proseka su korisnici Interneta“7, što pokazuje da obrazovanje, strarosna orijentacija, zanimanje i upoznatost sa novim tehnologijama utiču na formiranje stava o ovoj temi. U sledećim tabelama će biti prikazani najuticajniji sajtovi koji propagiraju seksualne manjine i ostvarenje njihovih prava, kao i one koji ih osporavaju i deluju protiv putem interneta, verbalnim nasiljem. Tabela 1.

LGBT sajtovi

Sajtovi koji se bore za prava LGBT populacije, ili je podržavaju http://www.queeria.com http://www.labris.org.rs http://www.deve.org.rs/ http://www.zenskestudie.edu.rs/pages/start.htm http://www.lambda.org.rs/portal2/index.php http://www.rende.co.rs/ http://www.geocities.com/cssbeograd/ http://www.gaykosova.org/ http://www.balconn.com/ http://www.belgrade-gay.com/ http://www.gay-serbia.com/

Tabela 2.

Anti LGBT sajtovi

Nacionalistički, neo-fašistički orijentisani sajtovi, deluju protiv LGBT populacije

7

„Ovo je zemlja za nas“, izveštaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, Gej-strejt alijansa, 2008.

7

http://www.srbijazemljaheroja.com http://www.srpskaelita.rs/ http://www.srpskaiskra.com/ http://www.milosobilic.in.rs/ http://www.grahovo.net/ http://www.knindza.info/ http://pravoslavniforum.com/index.php http://www.patriotskifront.com/ http://www.vucjak.com/news.php http://www.srbizasrbe.org/ http://www.srpskicica.com/ http://www.obraz.org.yu/

Gay pride Odnos Srbije prema javnom iskazivanju homoseksualne, lezbejske ili biseksualne orijentacije je 2001. Više puta dospeo u medije, ne samo domaće već i svetske, i to prvi put 2001. godine kada je prvi pokušaj javne manifestacije silom prekinut. Oko hiljadu desničara koji su se predstavili kao pripadnici "otečestvenog" pokreta i navijači fudbalskih klubova “Rad” i “Crvena zvezda” razbilo je 30. juna 2001. godine prvu, Gej paradu u Beogradu. Prvi incidenti su izbili neposredno pre pocetka parade kada se na Trgu republike okupio veliki broj onih koji su nasilnim ponašanjem rasturili grupu homoseksualaca i njih nekoliko brutalno pretukli. Reporteru B92 desničari su objasnili da su se okupili da spreče “nemoral” i “pojavu lezbejstva”. (www.b92.net/vesti; 30.jun 2001.)

Ni osam godina posle tog prvog i jedinog pokušaja organizovanja Dana ponosa 2001. godine, LGBT pokret u Srbiji još nije uspeo da organizuje glavnu manifestaciju kojom se obeležava borba za ljudska prava LGBT osoba. Strah od nasilne reakcije ekstremističkih desničarskih grupa u Srbiji i nepoverenje prema institucijama glavni su razlozi zašto se LGBT organizacije ne odlučuju na takav korak. Nasilje nad učesnicima Dana ponosa 2001. godine u Beogradu predstavlja jedan od 8

najubedljivijih primera nasilja nad LGBT osobama u svetu8 i može se reći da pokret u Srbiji opravdano strahuje. Tome svedoči i snimak televizije B92 iz 2001. godine.( http://www.youtube.com/watch?v=WlbeeKmAo7U&feature=related)

Sledeći pokušaj javnog organizovanja, ne u vidu parade, već pod nazivom „ulična konferencija“ se takođe loše završio po LGBT populaciju. Ta konferencija je bila zakazana za 17. maj 2008, na dan svetskog dana borbe protiv homofobije, ali je Obraz još jednom delovao patrolirajući ulicama sa vidnim obeležjima svoje organizacije, i naglašavajući „svima koji maštaju o održavanju tzv. Gej parade da neće trpeti javno promovisanje i širenje zla već da će ga sprečiti svim sredstvima“.9 (http://www.youtube.com/watch?v=nO7JQR9rzls&feature=related) Prema izveštaju dnevnog lista Politika od 18. marta 2009. godine, doneta je odluka da "Parada ponosa" bude ponovo organizovana u Beogradu. Ta odluka je bila inspirisana poslednjim napadima na LGBT organizacije u vezi sa Predlogom zakona o diskriminaciji, kada je kao glavni argument za neusvajanje tog zakona korišćena manipulacija da će tim aktom biti omogućeno sklapanje istopolnih brakova i usvajanje dece, iako se takvom problematikom Antidiskriminacioni zakon uopšte ne bavi, već je to materija Porodičnog zakona i Ustava Srbije, koji jasno kaže da bračnu zajednicu mogu da zasnuju samo muškarac i žena. Ipak, pitanje je da li će "gejparada" ove godine moći da se organizuje i kakve posledice će to da proizvede, ali, urkos tome, imaće podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Sa druge strane, nacionalističke organizacije već najavljuju žestok otpor, tvrdeći da „okupljanja gejeva neće dozvoliti građani Srbije“. Sve ovo pokazuje da populacija u Srbiji, naročito starosne orijentacije od 18 do 35 godina, nije spremna da prihvati javna okupljanja i manifestacije LGBT populacije, i smatram da će o tome najbolje svedočiti istraživanje Centra za civilno vojne odnose (CCVO) sprovedeno u oktobru 2008. godine. •

Uzorak: 4718 ispitanika

•

Opis uzorka:

-Pol: ženski – 53%, muški 47%; 8

“Pride parade”, Wikipedia, slobodna enciklopedija, www.wikipedia.com

9

Pripadnik organizacije Obraz, Mladen Obradović

9

-Starost: od 15 do 19 godina – 6%, od 20 do 24 godina 10%, 29 godina – 9%, od 30 do 39 godina – 19%, od 40 do 49 godina – 18%, od 50 do 59 godina – 20%, 60 i više – 18%; -Obrazovanje: bez škole i osnovna škola - 16%, škole za radnička zanimanja - 17%, srednja škola - 44%, viša i visoka škola - 23%. -Zanimanje: poljoprivrednik – 6%, nekvalifikovani/polukvalifikovani radnici – 7%; kvalifikovani/visokokvalifikovani radnici – 22%; tehničari – 14%, službenici – 15%, stručnjaci – 11%, domaćice – 14%, učenici/studenti – 11%. -Nacionalnost: Srbi – 84%; Crnogorac – 1%; Bošnjaci – 2%, Mađari – 5%; Albanci – 1%, Hrvati – 1%, Romi 2%, ostali 4%. -Udeo regiona u uzorku: Vojvodina - 23%, Beograd - 23%, Novi Sad – 4%, Niš – 4%, Kragujevac – 2%; Zapadna Srbija - 15%; Centralna Srbija - 15%; Jugoistočna Srbija 14%. Tabela 3. Podržavam nasilno prekidanje homoseksualnih javnih dogadjaja (npr. gej parade) (u %)

Od 15 do 19 Od 20 do 24 Od 25 do 29 30 i više Prosek Ck 0,04

Ne Ne zna, Slaže Total slaže se nema stav se 51 18 31 46 22 32 54 19 27 48 21 31 49 20 31

100 100 100 100 100

Iako polovina ispitanika ne misli da nasiljem treba prekidati okupljanja homoseksualca na javnim mestima, jedna trećina bi bila spremna na nasilje u ovom slučaju, što je sasvim dovoljno da se manifestacija spreči i pretvori u nerede, tačnije da se ponovi istorija iz 2001. godine koja Srbiju svrstava u najrizičnije zemlje sveta kada je u pitanju LGBT populacija. Mediji Prema istraživanjima Gej-strejt alijanse (GSA) sprovedenog tokom 2008. godine, mediji u Srbiji su počeli mnogo češće da pokrivaju pitanja vezana za LGBT populaciju, pa se može reći i da je 2008. godina bila prelomna u tome na šta je dosta uticalo i otvaranje samih LGBT organizacija prema medijima koje su im pružale sve potrebne informacije koje su izveštavanje o njihovim događaijima pretvorili u svakodnevnicu. Značajan događaj koji su organizacije iskoristile za promociju prava LGBT osoba bio je i muzički festival Pesma Evrovizije, a upravo u 10

periodu održavanja manifestacije oboren je i rekord u broju izveštaja štampanih medija, prema informacijama Labrisa, i taj slučaj je je najbolji primer neformalne saradnje medija i LGBT organizacija u jačanju medijskog pritiska na državne organe koji je imao za direktnu posledicu značajno povećanje mera bezbednosti učesnika manifestacije.10 Ali, saradnja LGBT populacije i medija nije uvek bila takva, što pokazuje članak koji je objavljen 20. novembra 2005. godine u listu Blic, da je policija popisala sve homoseksualce u Novom Sadu. "Imamo spisak skinhedsa u Novom Sadu, kao što imamo i spiskove narkomana, razbojnika, prostitutki ili homoseksualaca", rekao je neimanovani izvor iz novosadske policije "Građanskom listu", lokalnim novosadskim novinama, što na neki način homoseksualce svrstava u isti red sa onima koji krše zakon iako je seksualni čin između osoba istog pola je već duže od deset godina dekriminalizovan. Još jedan slučaj diskriminacije LGBT osoba u medijima je i naslovna strana dnevnog lista Kurir, od 7. marta 2009. godine, na kojoj je krupnim slovima pisalo „PODRŽALI PEDERE“ pri čemu je upotrebljen politički nekorektan i pogrdan izraz za označavanje osobe sa homoseksualnom orijentacijom. Odatle zaključujem da se odnos medija prema LGBT populaciji menja u zavisnosti od publike (njihove starosne, obrazovne i ekonomske orijentacije) i gledanosti i tiraža koji će da postigne. Politički funkcioneri Na odnos javnog mnjenja Srbije prema LGBT populaciji, veliki uticaj ima i ponašanje političara, i funkcionera u strankama, od kojih su mnogi u procesu donošenja Zakona protiv diskriminacije iskazivali otvorenu netrpeljivost. Primer koji je zatresao scenu u Srbiji je reakcija predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, koji je istakao da ne može da podrži predlog zakona koji omogućuje da „pederi slobodno pokazuju svoju nastranost". Dragan Marković Palma je kao vođa političke stranke uzor mnogim sledbenicima ideologije koja prati Jedinstvenu Srbiju, i u odnosu na njega će formirati netolerantan stav koji LGBT populaciju vidi kao nastranu, bolesnu i pogrešnu, i diskriminaciju i netoleranciju uvrstiti kao deo svoje moralne doktrine. Još jedan događaj koji ide u prilog nekorektnom stavu skupštinskih funkcionera se odigrao 26. marta 2009, kada je potpredsednik SRS Dragan Todorović na govornicu izneo roze ženske hulahopke i 10

„Ovo je zemlja za nas“, izveštaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, Gej-strejt alijansa, 2008.

11

poklonio ih ministru za ljudska i prava manjina Svetozaru Čipliću uz rečenicu „da će mu upravo taj deo odeće biti potreban za Evropu“. Kao obrazloženje tog čina je naveo da je čarape poklonio Čipliću zato što je on predlagač zakona o zabrani diskriminacije koji protežira prava homoseksualaca i dodao kako je „eto, zaboravio da iseče zadnji deo na njima jer to oni u Evropi tako nose“. (Blic, 26. Mart 2009.)

Ovakav čin Dragana Todorovića utiče na pristalice SRS-a, a i ostatka javnosti, u smislu kreiranja pogleda na LGBT populaciju koja je predstavljena kao predmet sprdnje i ismevanja i to u okviru stereotipa da svi homseksualci nose roze boju, i aludirajući da Evropa znači promiskuitentno seksualno ponašanje što se vidi kroz opasku o isečenom zadnjem delu hulahopki. U ondosu na stav SRS o globalizmu koji je viđen kao nešto što „pokušava da samelje nacije i kolektivnu svest, da ljude pretvori u robove“11 može se zaključiti da njima nije cilj „ulazak u Evropu“ već kako na sajtu SRS piše stvaranje „Velike Srbije“ što je smisao postojanja ove stranke. Pozitivan stav prema LGBT populaciji je iskazala poslanica NS Aleksandra Janković, sledećim rečima: „ Ako nam je cilj, a nama iz Nove Srbije jeste, profesionalizacija samostalnost i kreativnost u radu, kao i preuzimanje lične odgovornosti za preduzete akcije i njihov rezultat, onda je to opštevažeće načelo – u finansijama sudstvu, tužilaštvu, prosveti, zdravstvu, ali i kulturi. Bez ikakve ideje da diskiminišemo one koji su od nas različiti, ma kako nam daleki bili njihovi životni putevi i izbori, mi iz Nove Srbije nikada nismo pokazivali rasnu, versku, nacionalnu, psihoseksualnu netrpeljivost i to ne zato što smo tolerantni, već zato što znamo da u prirodi srpskog hrišćanskog bića nije agresivnost i mržnja.“ (1.decebmar 2008.)

11

http://www.antiglobalizam.com/?lang=cyr&str=sl/1

12

Prema komentarima na snimak njenog izlaganja (http://www.youtube.com/watch?v=uUkt4BgtT5s ) u skupštini Srbije dostupnom na sajtu Jutjub (www.youtube.com) , samo dva, ne uključujući one koje je postovala organizacija Kvirija, je pozitivno, dok je 26 negativno i nacionalistički i agresivno orijentisano, što pokazuje da njeno izlaganje nije uticalo na menjanje stava koji prema LGBT populaciji ima javno mnenje Srbije12 . (pozitivan stav: 7,14%; negativan stav: 92,8%)

U istraživanju javnog mnjenja “Predrasude na videlo – Homofobija u Srbiji” koje su sproveli GSA i CeSID, učestvovalo je sedam političkih stranaka (SRS, DS, DSS, NS, LDP, SPS i G17 plus), pri čemu su rađeni intervjui sa predstavnicima ovih stranaka na nacionalnom nivou, kao i sa predstavnicima lokalnih stranaka u dve opštine u Srbiji (Pančevu i Zaječaru). Prema rezultatima istraživanja SRS je pokazala nespremnost na razgovor o temi zaštite prava seksualnih manjina i postojanje negativnog stava prema pitanju (posebne) zaštite prava seksualnih manjina. DS poseduje senzibilitet za pitanja seksualnih manjina, ali postoji i ograda od intenzivnijeg zalaganja za ovu vrstu angažovanja. DSS ima protivrečne stavove u pogledu zaštite prava manjina. Protivrečnost govori i o tome da ne postoji ni razmišljanje na ovu temu, a ni posebna politika ili jasan stav (pozitivan ili negativan) po pitanju zaštite prava seksualnih manjina. Stav NS prema pitanjima prava seksualnih manjina veoma je negativan, što direktno protivreči pozitivnom stavu Aleksandre Janković spomenutom ranije u tekstu. Ova tema se tretira kao nametnuta, problemi izmišljeni, a javno ispoljavanje seksualnog opredeljenja nedopustivo. LDP je pokazala najliberalniji pogled na prava seksualnih manjina, i to je jedina stranka koja ima posebnu politiku prema ovom pitanju. SPS je pokazala visok stepen pozitivnog odnosa prema LGBT populaciji i priznaju postojanje ugroženosti seksualnih manjina u Srbiji. G17+ je izrazila liberalan i vrlo otvoren pristup pitanju prava seksualnih manjinai po pojedinim stavovima o ovom pitanju su vrlo bliski LDP-u.13 (pozitivno: 57,1%; negativno: 43,8%) Zaključak

12

U ovom slučaju se vodim istraživanjem CCVO-a prema kom više od 30% stanovništva smatra da treba nasilno sprečiti bilo koju akciju LGBT osoba. Pogledati tabelu 3. 13 „Ovo je zemlja za nas“, izveštaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, Gej-strejt alijansa, 2008.

13

U ovom tekstu sam se bavila odnosom javnog mnjenja prema LGBT populaciji i na osnovu istraživanja koje je obuhvatalo pitanje Zakona protiv diskriminacije, negativnom stavu SPC (Srpska pravoslavna crkva) o članovima 18. i 21. koji se odnose na prava seksualnih manjina, internet sferu komunikacije u kojoj su one vrlo aktivne baš kao i nacionalističke i neo-fašističke grupe, pitanje javnih LGBT manifestacija i odnosa srpske populacije prema njima, kao i odnosom medija i ličnosti sa javne političke scene Srbije prema tim temama. Iz toga, i iz istraživanja koje su tokom 2008. godine sprovodili CCVO i GSA zaključujem da je scoijalna slika podeljena na približno jednake delove, tj. da 50-57% ima pozitivan stav prema seksualnim manjinama, dok je od 30-43% spremno na nasilan i fizički obračun. To znači da iako postoji vidna promena u zakonskom i političkom pogledu na ovo pitanje, i veći deo stranaka je otvoren za zahteve LGBT populacije, i dalje postoji veliki deo koji smatra istopolne odnose nemoralnim, bolesnim i protivprirodnim uz stav da ih treba iskoreniti i sprečiti što pre, i ako to situacija zahteva uz pomoć nasilja. Tako da zaključujem da iako je Srbija na dobrom putu da postane proevropski orijentisana država kada su u pitanju seksualne manjine, još uvek nema uslova za potpuno ostvarenje njihovih prava i sloboda i njihovo demonstriranje u javnosti, na svakom mestu bez bojazni od napada i kršenja Zakona protiv diskriminacije.

Webografija http://www.queeria.com http://www.labris.org.rs http://www.deve.org.rs/ http://www.zenskestudie.edu.rs/pages/start.htm http://www.lambda.org.rs/portal2/index.php http://www.rende.co.rs/ 14

http://www.geocities.com/cssbeograd/ http://www.gaykosova.org/ http://www.balconn.com/ http://www.belgrade-gay.com/ http://www.gay-serbia.com/ http://www.srbijazemljaheroja.com http://www.srpskaelita.rs/ http://www.srpskaiskra.com/ http://www.milosobilic.in.rs/ http://www.knindza.info/ http://pravoslavniforum.com/index.php http://www.patriotskifront.com/ http://www.vucjak.com/news.php http://www.srbizasrbe.org/ http://www.srpskicica.com/ http://www.obraz.org.yu/ http://www.gayecho.com/ http://www.antiglobalizam.com/ http://www.srbijazemljaheroja.com http://www.wikipedia.com http://www.youtube.com http://www.facebook.com http://www.myspace.com http://www.pescanik.net http://www.b92.net http://www.rts.rs http://www.blic.co.yu http://www.kurir-info.rs

15

http://www.vesti.rs http://www.naslovi.net istraživanja „Ovo je zemlja za nas“, izveštaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, Gejstrejt alijansa, 2008. Istraživanje javnog mnenja, RESOURCE, u organizaciji CCVO-a, jesen 2008. Štampa: Blic, 20. Novembar 2005. Blic, 26. Mart 2009. Danas, 30. mart 2009. Danas, 26. januar 2009. Kurir, 7. mart 2009.

16