Ispitna-pitanja.docx

Kultura 2 (I,II ili III rok): 1. Faze industrijalizacije u Skandinaviji u 19.veku 2. Formiranje Svedsko-Norveske unije Kultura 2 (IV rok): Industrijalizacija i ideja panskandinavizma Kultura 4, ispit: 1. teorija kulturnog modela u okviru kognitivne antropologije 2. Jednakost i individualizam u Skandi posle Drugog svetskog rata SJ7 - Pitanja, januar 2016: 1. Ytre drivkrefter bak språkendring. 2. Atlankvidda - praktisk spørsmål, ordsammenlingning. 3. Gustav Vasa og hans betydning for utvikling av det svenske språket. 4. Hvorfor har man to offisielle målformer i Norge - bokmål og nynorsk? Knj1> poetika klasicizma i umoran od života željan neba Terenska 1> bilo je neko pitanje valjda kako se jezici proucavaju u odnosu na druge blabla i odg. je bio kontrastivna (znaci to da nije vazna srodnost jezika), 2 tipa fizicke opasnosti na terenu, 3 eticke opasnosti, koja se grana bavi sakupljanjem dokumenata, ko je uticao na lingv. u 20. v. (Noam Comski), lingvisticke pripreme pre odlaska na teren, grana za lingvisticko upoznavanje ( to je ono da se upoznas sa tipovima jezika i sl.), bilo je nesto ko se ne slaze sa teorijom ne znam o cemu grin emoticon, do kog veka su se bazirali na latinskom i grckom jeziku, sta je elicitacija, istorijsko proucavanje jez. promene- dijahrono proucavanje. Bilo je da se navedu one 4 stavke kod fluentno komunikativnog znanja, koju sve literaturu lingvista mora da izcita pre odlaska na teren, kulturni sok, da li fizicke ili emocionalne opasnosti, ko je glavni informator, koje jezike razlikujemo(samo se navede), od koga dobijamo prve informacije o egzoticnim jezicima, navesti misionare, razlika izmedju korpusne i dokumentacione lingvistike Etika u nauci i kulturi> ovo su ispitna pitanja koja stoje u proslogodisnjoj grupi u slucaju da neko nije u toj grupi: 1. Kakav je poluintelektualac Slobodana Jovanovica? 2. Odnos Dragoljuba Jovanovica prema monarhistickom i komunistickom rezimu? 3. Osnovni Trazimahov argument u odbrani? 4. Ko je smatrao da je eticko zlo deformacija prirode? 5. Sta je bezuslovno dobro prema Kantu? 6. Ko je rekao da zelja gradi zgradu postojanja? 7. Ko je smatrao da treba biti tvorac reci, a ne pasivni slusalac? 8. Odnos B. Vongara prema slobodi, tako nesto, uglavnom, odgovor je ono o nestanku suma. Sta je centralna ideja kod Platona? Koje su 4 plemenite istine? Na sta se oslanja drustvena sloboda kod B.Vongara? 1. Šta je Sokrat tražio kao žrtvu kada je umirao( bio je neki latinski citat) i ko je prineo žrtvu? Sokrat je tražio da mu se žrtvuje petao, a žrtvu su prineli njegovi učenici. 2.Šta je po Konfučiju najpotpunija vrlina? To je ona vrlina koja se drži prave mere 3.Koja su dva velikana uz Sokrata mislioci svoga vremena?(nije bas tako glasilo pitanje, ali je poenta ta) Konfučijei Isus 4.Ko je rekao ,,ja sam svetlost života''?Buda

5.Kakvi motivi ili namere po Kantu dobru volju cine dobrom? Jedini motiv dobre volje je da svoju dužnost ispunjava radi same dužnosti 6.Ko je rekao? ,,Menjati institucije to je mnogo, menjati sebe to je još više'' Dragoljub Jovanović 7.Kakva je filozofija Laze Kostića i B.Vongara? Nestanak slobode je srazmeran nestanku šuma! 8.Ko je rekao:,, Srbin voli svoje drveće kao Švajcarac brda, kao danac More.'' H.K. Andersen 9.Šta je ethos, a šta ethos(akcenat na slovu 'e')? Obično ethos je život, a ovo akcentovano Ethos je karakter, odluka 10.Neki citat Platonov...ne secam se baš... +11. pitanje ti čupa ocenu , a ono je vezano za Žil Pajoa i njegovu knjigu ,,Veština biti čovek''... Sknj2> 1. Drama u realizmu (formalne karakteristike, tako nesto), 2. Analizirati i smestiti u kontekst knjizevnog perioda pesmu ,,Duh pesme". Sknj 1> usmenu knjizevnost i naravno blazenstva rungsteda (jun 2016) sj4: 1. a) definishi pojmove •sema• & •arhisema• koristeci kao ispomoc definiciju lekseme mor/moder (kvinde set i forhold til det barn hun har født eller adoptert; kvindelig forælder) b) odredi koji primeri ilustruju primarno znachenje lekseme 'mor'. Odredi kojim semantichkim transformacijama su nastala sekundarna znachenja. * Moder Teresa i Calcutta har blandet sig i den irske afstemning. * Når min mor er på arbejde, skal jeg gå ned i børnehaven efter skolen. * Jeg er meget bekymret for Mor Danmark. * Killingen mjaver som signal til moderen om at den er sulten. * Blues er rytmisk musik moder. Perlemor (=det indvendige, hvidlige, regnbueskinnende lag i skallen hos visse snegle og muslinger, blant annet perlemusling. * De ejes af et moderfirma som har hovedkvarter i et meget lavere beskattet land end Danmark. 2. Konverzivni antonimi 3. Odredi kojoj vrsti homonima pripadaju navedene lekseme (rade se sva tri primera bez obzira na glavni odabrani jezik) Svenska: mus-musen-möss (primer: laboratorieförsök med möss) - mus-musen-musar (klicka med musen) Norsk: hjerne vs. gjerne Dansk: blomme-blommen-blommer-blommerne a) oval stenfrugt fra blommetræet b) zhumance c) den yderste, bløde del af en fingerspids 4. Lestvice i skale kao tip hijerarhije 5. Uloga tabua u jeziku i pokazi kakva veza postoji izmedju tabua i konotacije neke reci 6. Objasni pojam markiranosti u semantici i ilustruj primerima na odabranom skandi jeziku +++ Sj2> Drvo: a) förstoringsglaset s b)kombinationstävling s

c) obegränsad a a) Sufiks –ing se u skandi jez. javlja u više realizacija:____________ b) On izvodi:______ (navesti vrstu reči) od sledećih tvorbenih osnova____________ (navesti vrstu reči i ilustrovati po jednim primerom) c) Sufiks –ing sa svojim alomorfima izvodi lekseme u mnogobrojnim značenjskim kategorijama; navesti 3 kategorije i po primer Navedi 2 mociona sufiksa u izabranom skandi jez. i ilustruj primerima Objasni pravilo da je jezgro semantički centar složenice; primeri koji potvrđuju ovo pravilo i izuzeci od njega Pridevi se nalaze u tvorbenim osnovama mnogih vrsta reči. Sopstvenim primerima* ilustruj kako od pridevskih tvorbenih osnova nastaju sl vrste reči: a) prefigirani pridev b) sufigirana imenica c) sufigirani pridev d) sufigirani glagol Objasniti šta razlikuje sledeće tipove skraćenica: a) SAS: Scandinavian Airlines System b) labb: laboratorium c) s-bälte: säkerhetsbälte d) VM: världsmästerskapet Objasniti pojam produktivnosti u tvorbi reči Navedi 4 prefiksa stranog porekla koji označavaju prostorne odnose (i po primer) Šta se podrazumeva pod pojmom leksikalizacija složenica? Složeni prilozi u izabranom skandi jez. NRR Koje gramatičke kategorije su relevantne za glagole u sj? Navedite koji su članovi kategorija realizovani u primerima: hörer, tänkte, se, satt Objasniti značaj semantičkog kriterijuma u definisanju vrsta reči – navedite prednosti i mane ovog kriterijuma u odnosu na preostala dva i ilustrujte primerima iz svog sj. Navedite osnovne kriterijume za definisanje pojma reč. Objasnite zbog čega je teško definisati ovaj pojam u lingvistici. Primeri iz svog sj. Kako se dele jezici po tipološkoj podeli? Osnovne karakteristike svake grupe i na čemu se zasniva podela? Navedite po jedan jezik kao primer za svaku grupu u okviru podele.

Šta je supletivizam? Primeri iz svog sj. Objasnite fenomen dividuativnosti uz pomoć datih primera: a) Är det farligt att dricka opastårised mjölk? Det är stor risk att opastårised mjölk sprider olika bakteriesjukdomar. b) Hur många mjölk vill du beställa? c) Hittade en forsknings studies där dom informerar om soja-, havre-, ris- och komjölk och dom olika likheter och skillnader. Men här har jag somlat viss fakta om dom olika mjölkerna.

SKNJ3, šesti rok: ekspresionizam i Natmaskinen (Strunge). Sknj3 danas: 1.) Poetika nadrealizma 2.) Georg Johanessen "Generasjon" Književnost 3, julski 1. Modernističke tendencije u prvoj polovini 20. veka 2. Pesma "Om krigen i Vietnam" Sknj3> neku dansku pesmu (valjda kristensen) i temu rata u knjizevnosti Neka imamo i pitanja iz SJ5 u petom roku: 1.

Metonimija 2. Konceptuala polisemija 3. Image shemas

Sj5> Sta je jezicko znacenje I koji su problemi pri objasnjavanju, konceptualna metonimija I föreställningsschema I bile su recenice da se odredI tip föreställningsscheme SJ5 danas, Tamara Filipović i ostali : 1) Semantiske primitiver og NSM 2) Skillet mellom konseptuell metafor og metaforisk uttrykk er helt grunnleggende i kognitiv metaforteori. Forklar hva det skillet går ut på og diskuter hvorfor det er viktig. Illustrer gjerne med eksemplene fra skandinaviske språk. 3)Gjør rede for Sapir-Whorf-hypotesen. Nevn argumenter for og imot denne hypotesen. 4) Forklar samspill mellom metafor og metonymi i følgende uttrykk: da: Slå sig på brystet no: Slå seg på brystet sv: Slå sig på bröstet :D

Sku3> 1. Razvoj drzave socijalne sigurnosti. 2. Skandinavija tokom Drugog svetskog rata Pitanja iz SKU3 su bila Politicke, ekonomske i socijalne prilike u Skandinaviji u drugoj polovini 20. veka i Skandinavija u Prvom svetskom ratu Pitanja iz kulture 3 su bila välfärdsstat i Skandinavija i NATO Kultura 3, februarski: Političke i ekonomske prilike u Skandinaviji između dva rata i Skandinavija u doba Hladnog rata.

sj4: 1. a) definishi pojmove •sema• & •arhisema• koristeci kao ispomoc definiciju lekseme mor/moder (kvinde set i forhold til det barn hun har født eller adoptert; kvindelig forælder) b) odredi koji primeri ilustruju primarno znachenje lekseme 'mor'. Odredi kojim semantichkim transformacijama su nastala sekundarna znachenja. * Moder Teresa i Calcutta har blandet sig i den irske afstemning. * Når min mor er på arbejde, skal jeg gå ned i børnehaven efter skolen. * Jeg er meget bekymret for Mor Danmark. * Killingen mjaver som signal til moderen om at den er sulten. * Blues er rytmisk musik moder. Perlemor (=det indvendige, hvidlige, regnbueskinnende lag i skallen hos visse snegle og muslinger, blant annet perlemusling. * De ejes af et moderfirma som har hovedkvarter i et meget lavere beskattet land end Danmark.

2. Konverzivni antonimi 3. Odredi kojoj vrsti homonima pripadaju navedene lekseme (rade se sva tri primera bez obzira na glavni odabrani jezik) Svenska: mus-musen-möss (primer: laboratorieförsök med möss) - mus-musen-musar (klicka med musen) Norsk: hjerne vs. gjerne Dansk: blomme-blommen-blommer-blommerne a) oval stenfrugt fra blommetræet b) zhumance c) den yderste, bløde del af en fingerspids 4. Lestvice i skale kao tip hijerarhije 5. Uloga tabua u jeziku i pokazi kakva veza postoji izmedju tabua i konotacije neke reci 6. Objasni pojam markiranosti u semantici i ilustruj primerima na odabranom skandi jeziku ispit iz sj5: 1) teorija prototipa 2) nsm i semantički primitivi 3) da se diskutuju date metafore, kako su realizovane, šta je istaknuto, a šta skriveno, da li su språklige ili ikke-språklige itd. u suštini je bilo po nekoliko primera za dve metafore vreme je novac i čovek je mašina 4) identifikuj semantičke uloge u rečenicama (bilo je četiri-pet rečenica)

sknj2> (pravac i djelo u svakom roku) 1. Naturalizam 2. Ruzno pace i Orlov let - poredjenje Sknj2> Duh pesme za analizu i drama u realizmu Sknj2> septembar 2: priroda u romantizmu i analiza "Jeg ser". Sknj2> knjizevne tendencije krajem 19. Veka Sknj2> prirodu u romantizmu i viđenje čoveka kod Ipsena i Strindberga, na osnovu pročitanih drama