Inform A Tika

  • May 2020
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View Inform A Tika as PDF for free.

More details

  • Words: 7,438
  • Pages: 32
Informatika 68. Informatičko društvo 115. Kraj industrijske ere i nastanak pojma „informatičko društvo“ Sedamdesetih

godina dolazi do brojnih promena, koje će uticati na promenu karaktera društva.

Promene

u oblasti svojine – od privatne svojine se sve više, sredinom 20. veka pojavljuje korporativna svojina zasnovana na velikom broju vlasnika akcija jednog preduzeća, do čega je došlo jer se videlo da savremena tehlonogija nosi i sve složenije procese upravljanja. Za stvaranje profita je postalo neophodno i da upravljačka struktura bude stručna. Tako dolazi i do razdvajanja vlasničke od upravljačke funkcije i nastanka “tehnostrukture” (Galbrajt). Paralelno sa tim, dolazi do razvoja informacionih tehnologija (IT), usložnjavanja socijetalnih veza i institucija, a osnova opstanka i razvoja socijeteta postaje proizvodnja informacija. To je označilo kraj industrijske ere i industrijskog društva i nastanak informatičkog društva. Ono što određuje informatičko društvo je mesto koje informatička tehnologija zauzima u proizvodnji i ekonomiji. Koncept informatičkog društva je prvi upotrebio Fric Makhlup. 

Ovakvo

društvo počiva na sve većoj proizvodnji i diseminaciji informacija. Najbolji načn kontrolisanja protoka, proizvodnje i diseminacije informacije je tehnologija za formiranje komunikacionih mreža. Zato se i vodi rat oko razvoja i vlasništva nad tehnologijama – jer su one te koji su potrebne da bi se informacijama pristupilo. Suštinski

paradoks i problem razvoja savremenog društva je to da su informacije, koje su postale javna svojina s obzirom da su lako dostupne, u isto vreme i ograničene i to od strane privatnih subjekata. Na taj način se stvara mogućnost da informacija od javne pređe u prometnu vrednost. 94. Karakteristike industrijskog društva

rad sa mašinama korišćenje fizičke radne snage (plavi okovratnici) masovna proizvodnja fizičkih dobara ekstenzivna materijalna proizvodnja hijerarhija u odnosima (i u proizvodnji i u društvu) precizna i rigidna socijalna struktura društva jasni i relativno kruti sistemi vrednosti stroga organizacija rada (dominacija belih okovratnika) centralistički sistemi odlučivanja i informisanja

93. Karakteristike postindustrijskog društva 4. Belovo određenje informatičkog društva Sociolog Daniel Bell (1974) je skovao termin postindustrijsko društvo. „Postindustrijsko društvo je društvo koje počiva na znanju i korišćenju informacija. Ono se koristi radi društvene kontrole, da bi se usmeravale inovacija i promene“. On je uočio sledeće karakteristike postindustrijskog društva: razvoj

počiva na proizvodnji informacija u proizvodnji dominira kreativno-inovativni rad serijska, ali i pojedinačna proizvodnja dobara inovativnost pretvaranje hijerarhijske u horizontalnu strukturu, (i u proizvodnji i u društvu) gube se jasne i precizne razlike u socijalnoj strukturi fleksibilnost u sistemima vrednosti fleksibilnost i pokretljivost u organizaciji (štraftasti okovratnici)

stvaranje

mrežnih IS i fleksibilnih autonomnih oblika odlučivanja

252. Transproduktivno društvo Osim pojma postindustrijsko, korišćeni su i termini elektronsko i informatičko društvo. Koncept transproduktivnog društva najbolje odgovara karakteristikama promena ovog novog društva. Osobine ovakvog društva su: sistemi

kulturnih i civilizacijskih vrednosti su opšte važeći, a nivo integracije i povezanosti društava je najveći u

istoriji sistem ciljeva društvenog razvoja je skoro identičan u svim društvima razvojni, inovativni procesi i napori individualnih društava su identični univerzalnim naporima inovacije i proizvodnja se realizuju na globalnom nivou sa sve manjim specifičnim karakteristikama pojedinih društava informacije

i znanje su osnova svih društvenih procesa protok informacija i znanja je univerzalan i slobodniji od protoka kapitala nacionalni dohodak najviše zavisi od proizvodnje informacija. 51. Francusko – američki osnovni dokument 69. Informatičko društvo – svetski izazov 189. Položaj građanina u informatičkom dobu 29. Digitalna ekonomija Ovo je ugovor sklopljen između francuske i američke vlade u cilju ojačanja razvoja u domenu informatičkog društva i digitalne ekonomije. Informatičko društvo – svetski izazov: nove IT menjaju načine ne koje radimo, učimo u komuniciramo među sobom. IT postaje osnovni pokretač ekonomskog rasta, globalizacije i stvaranja visoko tehničkih i visoko plaćenjih zaposlenja.

Od društva koje je bilo „radno intenzivno“, stvara se društvo koje je „znanjem intenzivno“. IT utiču na položaj građanina, kulturu, društvene zajednica i trgovinu. One su moćno oruđe za realizaciju različitih ciljeva. Opasnosti koje IT nose – (1) privatnost (2) „digitalna podeljenost“ (3) kiber zločini. Informatičko društvo je koncipirano na način da se u njemu uči tokom celog života, omogućavajući ali i zahtevajući od svih da konstantno usvajaju nova znanja. Položaj građanina: IT poseduje potencijal za jačanje civilnog društva, građani koriste Internet da bi komunicirali sa svojim predstavnicima, rešavali probleme, da iskazuju svoja mišljenja i razmenjuju ideje. Sa druge strane, IT omogućavaju vladama transparentno, jednostavno i efikasno delovanje. Loša strana je što dolazi do društvenih i regionalnih podeljenosti po principu digitalne nejednakosti, tj. razdvajanja onih koji imaju, od onih koji nemaju IT tehnologije. Uloga države je da svima omogući ovaj pristup, podstiče konkurenciju u cilju nižih cena i većeg izbora, ali i da poveća vladanje tehničkim znanjima. IT će doprineti integraciji zemalja u razvoju u informatičko društvo, olakšaće širenje znanja i ekonomija, a tako i podsticati kulturnu raznolikost. Digitalna ekonomija: s obzirom na ekspanziju elektronske trgovine, potrebno je bilo urediti pravni okvir, koji će potpomoći konkurentsku sredinu u kome će ona razvijati, ali i obezbediti zaštitu javnih interesa. Treba ukloniti diskriminatorne poreze, ali i omogućiti bezbednost transakcija i plaćanja i suzbijanje kiber kritimaliteta i osiguranje zaštite intelektualne svojine. 235. Socijetalna suština informatičkog društva

Industrijsko društvo se bitno razlikovalo od poljoprivrednog, od socijalne strukture do načina proizvodnje (objasniti). Isto tako i informatičko društvo razlikuje od industrijskog. Argument pokretljivosti - u informatičkom društvu proizvodnja informacija može se realizovati na veoma različitim tačkama socijalne reprodukcije. Samim tim, organizaciono i tehnički je potpuno drugačije određena od proizvodnje dobara u industrijskom društvu. Informacije se mogu proizvoditi bilo gde, nezavisno od socijalnih, kulturnih ili prostornih uslova. Za proizvodnju informacije potrebno je sredstvo (mozak), memorija (ljudska ili računarska) i namera ili potreba. Uporediti sa poljoprivrednim i industrijskim društvom. 

Argument socijalne stratifikacije - nema jasne fizionomije socijalne stratifikacije koja bi počivala na hijerarhiji ili posebnom sistemu vrednosti, a postojeće socijalne grupe i slojevi su razmrvljeni i u stalnom su procesu formiranja i rasformiranja. Socijalna pokretljivost nije prevashodno vertikalna, već je najčešće horizontalna. Dinamika, promene i stalna rekonstrukcija socijalne strukture, koja je veoma fleksibilna i promenljiva, su osnovne karakteristike matrice socijalne reprodukcije informatičkog društva. 

Argument ribarske mreže - mreža koja predstavlja osnovicu socijetalnog grupisanja ne sliči strukturi paukove mreže već pre podseća na ribarsku mrežu u kojoj nema ni početka ni kraja a ponajmanje postoje centri od kojih se granaju informacije i moć. Mrežno struktuiranje podrazumeva ribarsku, a ne paukovu mrežu. Takva mreža se sastoji od nodova i habova. Habovi su nodovi koji češće i više komuniciraju sa drugim nodovima, koji su nadmoćni. Međutim, ta nadmoćnost nije trajna. Jednom stečen status haba nije večan, oni nastaju i nestaju, svaki nob je potencijalni hab. 

Argument monopola - suštinski paradoks i problem razvoja savremenog društva je to da su informacije, koje su postale javna svojina s obzirom da su lako dostupne, u isto vreme i ograničene i to od strane privatnih subjekata. Na taj način se stvara mogućnost da informacija od javne pređe u prometnu vrednost. 

Sličnost koncentracije moći - neke socijetalne karakteristike industrijskog društva, kao što su tendencija koncentracije moći i kapitala, odnose se i na informatičko društvo u nastajanju. 

254. Tri suštinska svojstva informatičkog društva Tri suštinske promene, svojstva, do kojih dolazi razvojem informatičkog društva se iskazuju kroz:  mrežno strukturiranje  demokpoziciju  razvoj postmodene 133. Mrežno struktuiranje Do

sredine prošlog veka sva društva kroz istoriju su bila hijerarhijski organizovana, što se nije iskazivalo samo po socijalnom položaju pojedinaca i socijalnih grupa, već i po njihovoj ekonomskoj, kulturnoj, obrazovanoj i jezičkoj poziciji. Informacije i znanje, kao osnova informatičkog društva, su odredjene javnim prostorom koji je mrežno organizovan. Hijerarhijski odnosi se sve više zamenjuju fleksibilnim strukturama ljudskih i društvenih odnosa. Objasniti ribarsku mrežu. Mrežno

organizovanje društva je sve više povezano sa komunikacionim mrežama za prenos podataka. Broj podataka koje možemo naći na KUMu (Kontinentalnoj direktnoj mreži) se svakog dana sve više povećava. S

obzirom na značaj informacija i znanja u informatičkom društvu i rast KUMa, kroz koju se te informacije i znanja distribuiraju, sve veći broj broj institucija, odnosa i procesa struktuira se na osnovu mrežne strukture. Tendencija

mrežnog strukturiranja neće neposredno i odmah ukinuti hijerarhijske sisteme strukturiranja pojedinih institucija i delova svetskog socijeteta ali će dugoročno dovesti do promene odnosa dominantnih hijerarhijskih struktura.

23. Dekompozicija Vertikalno

organizovani socijeteti uvek teže ka centralizaciji i integraciji koja podredjuje sve delove društva “jednom” dominantnom principu. Ovakvom vrstom organizacije je umanjivan haos, povećana moć upravljanja, usmeravanja i funkcionisanja društva. Ovaka vrsta organizacija je moguća i dobra u predindustrijskim društvima, gde informacija i znanje nisu osnovni predmet proizvodnje. U

socijetalnoj matrici reprodukcije informatičkog društva, koja se pre svega bavi intelektualnom proizvodnjom, okrupnjavanje, usložnjavanje, integracija i ograničenje nisu prihvatljivi, već postaju kontraproduktivni. Iz tog razloga, dekompozicija postaje sve češći način struktuiranja savremenog, informatičkog društva. Dekompozicija ne označava samo tendenciju razbijanja centralizovanih i hijerarhizovanih dosadašnjih struktura savremenog društva već se značajnije odnosi na procese rekomponovanja na horizontalnoj osi socijeteta postojeće socijalne strukture. Ona se ogleda u horizontalnom kretanju pojedinih institucija, delova uravnjene socijalne strukture u centre ili periferiju u datom momentu informatičke važnosti. Ne postoje dominantni društveni principi, niti potreba da se svi elementi društva „uguraju“ unutar tog vladajućeg principa. To se ogleda kroz stalno restruktuiranja oblika povezivanja, kao kod nodova i habova 

Tendencija

rekonstrukcije lokalnih zajednica, razvoj e-demokratije, nastanak virtuelnih zajednica su samo neki pokazatelji trendencije koja će dovesti do nastanka transteritorijalnih zajednica, kao i zajednica koje integriču najrazličitije društvene strukture. 190. Postmoderna Postmoderna

se odnosi na nastanak sistema vrednosti, stavova i pristupa koji su nastali posle moderne koja se vezuje za industrijsko društvo, tj. za kraj osamnaestog veka.

Modernost

je težila redu, velikim naracijama, idejama, socijalno strukturiranim socijetetima, striktno utvrđenim sistemima vrednosti. Postmoderna

nije zainteresovana da stvara velike naracije, da objašnjava i opravdava, da uvodi u red celinu socijeteta ili neke njene delove. Proizvodnjom, prenosom, čuvanjem, preradom i diseminacijom informacija mogu da se bave svi koji su za to sposobni, tj. svi koji imaju znanje. Postmoderna

ima poseban uticaj na fleksibilnost, nestabilnost i promenljivost vrednosnih karakteristika koje se, pre svega, koncentrišu oko pojedinačnog učesnika. Stabilnost i organizacija se baziraju na stalnoj fluktuaciji haosa i reda, njihovog paralelnog postajanja – ono što je red za jednoga, može da bude haos za drugoga, ili obrnuto. 138. Nastanak i određenje informatike 140. Nastanak informatike Filip Drajfus (1962) je od reči information i automatique stvorio pojam informatika. Ova nauka je nastala iz potrebe ovladavanja novim znanjima, tehnikama i tehnologijama u cilju razrešavanja nastalih društvenih problema i protivrečnosti. Kibernetika je postavila teorijski okvir, a informatika će stvoriti proces proizvodnje i upotrebe informacija koji funkcioniše u praksi. Pronalaskom i stvaranjem informacionih sistema, proizvodnja, čuvanje i upotreba informacija je postala centralna aktivnost i osnovni proizvod ljudskog rada. Iz takve situacije nastala je i potreba da se oformi posebna disciplina – informatika – nauka koja se bavi proizvodnjom, preradom, čuvanjem i diseminacijom informacija. Paralelno sa nastankom informatike dolazi i do nastanka informatičkog društva – društva u kome je proizvodnja informacija ključna privredna i društvena aktivnost. Samim tim, i industrijski oblik proizvodnje zamenjen je transproduktivnim oblikom proizvodnje gde je glavni predmet rada informacija. Takođe, zamenjena je i kruta podela na „bele“ i „plave“ okovratnike „štraftastim“ – proizvođača koji u svom radu koriste informacione sisteme.

159. Određenje informatike Različiti autori su shvatali informatiku na dva načina:  

kao nauku o računarima što je definiše kao tehničku disciplinu (anglosaksonsko poimanje). kao nauku o informacionim sistemima, odnosno, kao disciplinu iz domena društvenih nauka.

Odredjenje informatike kao naučne discipline mora da sadrži bar tri elementa: I - proizvodnju informacija - treba definisati informaciju kao osnovnu ideju informatike. Ona je svrsishodno organizovan skup podataka, koji postaju celina i nose neko značenje. Razlika predmeta i informacija: (1) predmeti se habaju, informacija ne (2) predmeti se mogu upotrebljavati od strane samo jednog korisnika (3) predmet se opredmećuje u materiji, a informacija u energiji (4) informacije nisu vrednosno neutralne kategorije – one su određene okruženjem i načinom proizvodnje. Pre, proizvodnja informacija je bila usputni, nenamerni proizvod samog materijalnog predmeta, a informacije nisu uzimane kao bitne. Razvojem novih tehnologija i sve većim prisustvom znanja kao ključnog faktora proizvodnje, došlo je do odvajanja proizvodnje informacija od proizvodnje stvari. II - konstruisanje i funkcionisanje IS – informacioni sistemi imaju ulogu da prikupljaju, obrađuju, čuvaju i vrše diseminaciju informacija III - konkretnu primenu informatike – određuju konstruciju i funkcionisanje IS, kao i njihove međusobne odnose i odnose sa društvenim okruženjem. 18. Definicija informatike

Informatika je disciplina koja ima za predmet proizvodnju, čuvanje, diseminaciju informacija, konstrukciju i funkcionisanje informacionih sistema kao i njihovu konkretnu primenu u realnosti, u okviru unapred datih i odredjenih ciljeva. 203. Proizvodnja informacija Informacija je svrsishodno organizovan skup podataka, koji postaju celina i nose neko značenje. Proizvodnja informacija podrazumeva odredjivanje poretka, svrsishodnosti podataka koji formiraju datu informaciju. Odredjivanje poretka vrši proizvodjač same informacije u okviru nekog komunikacionog sistema, čime obezbeđuje da informacija bude prihvatljiva i razumljiva. Proizvodnja informacija vrši se ukršanjem već postojećih informacija i podataka i njihovim prestruktuiranjem u novu informaciju. To restruktuiranje se obavlja kodiranjem, prekodiranjem i dekodiranjem tj. preslikavanjem jednog skupa podataka u drugi skup na osnovu unapred određenih principa. Ti unapred određeni principu su se nazivaju algoritmi. Na primer, matični broj je skup cifri koje su preslikane po određenom algoritmu. Da bi u okvru IS mogao da proizvodi informacije, proizvodjač informacije mora da ima na raspolaganju: podatke – nestrukturisani skup simbola koji se mogu nalaziti nesistematski prikupljeni na jednom mestu ili se mogu naći sistematizovano locirani u raznim medijumima računar odredjeni poredak (algoritam?) za svrsishodno struktuiranje podataka 153. Obrada i čuvanje podataka

201. Proces obrade podataka 256. Uloga i značaj dokumentacije 170. Osnove klasifikacija dokumentacije (+3) Proces obrade podataka je sličan procesu proizvodnje informacija. Obrada podataka se zasniva na kodiranju, prekodiranju i dekodiranju podataka i vrši se u okviru odredjenog procesa, institucije, ustanove koja ima za zadatak da vrši obradu informacija. Obrada informacija je više institucionalizovana nego što je sama proizvodnja informacija. Informatika se bavi onim sistemima prikupljanja i čuvanja podataka koji obezbeđuju efikasan i brz pristup podacima. Dokumentacija je proces prikupljanja odredjene vrste podataka, po odredjenom unapred datom sistemu pravila. Široka definicija dokumentacije govori o tome da svako prikupljanje podataka, pod uslovom da se vrši po nekom pravilu (algoritmu), predstavlja proces stvaranja dokumentacije. Ovako prikupljeni podaci se mogu razvrstavati po (1) načinu nastanka (2) izvorima (3) oblicima. Prikupljeni podaci se mogu čuvati u datotekama i bazama podataka. Datoteke sa sastoje od većeg broja podataka iste vrste i linearno su organizovane (npr. datoteka biblioteke fakulteta). Baze podataka je složen sistem prikupljanja podataka u kojima se podaci razvrstavaju hijerarhijski i mrežno. U okviru nje se prikupljaju svi oni podaci koji se odnose na više pojava i oni se tako razvrstavaju da se podjednako može doći do podataka o jednoj pojavi, ali i do podataka koji su u korelaciji sa tom pojavom ali ne spadaju direktno pod nju. One su mrežno organizovane, što omogućava veliku interakciju različitih sklopova podataka i to tako da se međusobno mogu vezivati i oni podaci koji u prvom trenutku nisu bili u međusobnoj vezi. Tendencija u savremenom svetu je da se prave banke podataka – institucije koje na osnovu mrežnog sistema čuvaju ogromne baze podataka i za novčanu nadoknadu brzo i efikasno snabdevaju kupce informacijama koje su im potrebne.

35. Diseminacija informacija

Diseminacija označava pristupačnost svih informacija svima. Proizvodjač informacije ne proizvodi informaciju za jednog korisnika već za opštu upotrebu. Informacija ima takve karakteristike da je može koristiti više korisnika istovremeno. Pošto neposredni korisnik informacije ne može biti unapred utvrdjen onda se informacija širi (razbacuje kao seme pri sejanju – vrši se diseminacija) i tako se stvaraju uslovi da informaciju koristi onaj (ili oni) kome je ona potrebna. Diseminacija informacija nema direktne veze sa činjenicom da se većina informacija koristi kao roba – to što se pristup informacijama ograničava njihovom kupovinom nije osobina informacionog sistema, već društva. 119. Mašine za obradu podataka 120. Mašine za obradu podataka i razlozi za nastanak računara Mašine za obradu podataka nastale su sredinom prošlog veka. Pre toga, obrada podataka i stvaranje informacija bila je isključivo posao samog čoveka. Razlozi koji se navode za nastanak računara, način nastanka i način funkcionisanja računara oslikavaju tehnološki i društveni razvoj savremenog socijeteta. U prvo vreme, računari su bili mašine za obradu podataka, da bi kasnije postali mašine za obradu informacija, i onda mašine za rešavanje problema. Ono što se danas naziva računarom nije nastalo ni kao deo društvenih potreba, niti kao posledica odgovarajućeg nivoa razvoja tehnologija, niti kao ostvarenje unapred postavljenog cilja, već iz stalne čovekove potrebe da stvori pomoćna sredstva za obradu i pamćenje podataka. kao posledica društvenih potreba – društvom ne upravljaju deterministički principi i evolucionizam – ovo je verovanje koje tvrdi da se razvoj svakog društva sastoji u stalnom, sporom i neumitnom razvoju. Savremena saznanja pokazuju da su ključne tehnološke inovacije listom posledica slučajnih događanja, kao poslednica pokušaja da se reše neki društveni, naučni ili estetski problemi koje istraživači ispred sebe postavlju.

 kao posledica odgovarajućeg nivoa razvoja tehnologija – savremeno društvo svoj razvoj i načine locira u okviru razvoja tehnologija, ali one nisu uslov za nastanak računara, već je promena društva posledica odgovarajučeg razvoja tehnologija. Takođe, personalni računari nisu nastali kao logička posledica razvoja mejnfrejmova, oni su se razvijali, i dalje se razvijaju nezavisno od PC-a, mada se može reći da je proces miniturizacije mejnfrejmova (u cilju njihove veće operativnosti) uticao na ideju u PC, i to na tri načina: (1) nastankom Fon Nojmanove arhitekture (2) kopiranjem procesa minijaturizacije (3) nastanak radnih stanica u okviru mejnfrejmova koje se omogućavale da jedan korisnik koristi kapacitet mejnfrejm računara. Glavna razlika je u nameni računara – mejnfrajmovi se koriste za obradu podataka, a PC da bi ih pojedinac koristio shodno svojim potrebama.  kao ostvarenje unapred postavljenog cilja – cilj je bio napraviti mašinu koja će pomoći u radu čoveka, a ne da se konstruiše računar. 253. Tri lika računara Pojam računara nije nastao sa nastankom mašina za obradu podataka. Kompjuteri su u svojoj prvoj emanaciji zamišljeni kad mašine za obradu cifara, tek u drugoj kao mašine za obradu podataka, a u trećoj, koja je tek započela, kao mašine za donošenje odluka.  Prva emanacija – mašine za obradu cifara. Potreba obrade cifara pomoću mašina proizašla je iz dve čovekove potrebe: (1) sve brojnije aritmetičke radnje koje je trebalo rešiti (2) tačnost i brzina kojem sa kojima je te radnje trebalo izvršiti. Mašine za obradu podataka su: abakus, paskalina, univerzalna kalkulatorska mašina tj. analitička mašina, posle neuspeha diferencijalne mašine (Babidž – imala je ulazno izlaznu jedinicu, kontrolnu jedinicu, memoriju, aritmetičku jedinicu i uređaj za štampanje) ♦Lady Ada Lovelace – prvi programer u istoriji čovečanstva – shvatila da analitička mašina Babidža nikada ne može da proradi jer ne može da radi samo po sebi tj. nema softver „analitička mašina može da izvrši analizu ali ne može da uspostavi analitičke relacije“.

 Druga emanacija – mašina za obradu podataka - računar – došto je do razvoja dva načina rešavanja problema kako napraviti univerzalnu mašinu za obradu podataka: analogno i digitalno. Analogne mašine su sastavljenje od fizičkih delova koji moraju da se kreću da bi se obavile određene radnje, u početku su bile pouzdanije, ali i sporije. Digitalne mašine rade pomoću prenosa podataka korišćenjem kretanja pre svega elektrona – u početku razvoja su bile veoma neprecizne i kvarile su se. Prvi komercijalni računar nastao je 1953. godine a računari su se razvijali u dva pravca: mejnfrejmovi, i personalni računari. Mejfrejmovi se još uvek koriste za izučavanje komplikovanih informacija u vojskama, elektrodistribucijama, železničkim sistemima, itd. PC su napravljeni za individualnu upotrebu i razvijaju se u tom pravcu. Srce računara čine čipovi – namenski ili univerzalni. Višenamenski čipovi su oni koji se nalaze u računarima – što omogućava da se mašina osposobi za različite funkcije. Pored njih postoje je i namenski čipovi koji služe samo za jednu funkciju, a koriste se ponekad u računarima, ali prevashodno u drugim aparatima, npr. fotoaparatima. 208. Računar, šta je to? Računari su specifične mašine koje služe za obradu ili procesiranje podataka. Glavna razlika između računara pre i danas je što današnji poseduju memoriju – tj. sposobni su da upamte rezultate prethodnih radnji i da ih ponovo kasnije upotrebe. Savremeni računari prema tome ne daju samo numeričke rezultate već i nove informacije. (dodati deo o drugoj emanaciji računara) 50. Fon Nojmanova arhitektura Fon Nojmanova arhitektura je koncept „kompjuterske naprave za čuvanje podataka koja će biti upotrebljena kako za čuvanje instrukcija, tako i za pamćenje podataka koji će se primenjivati“.

Na osnovu toga je napravljena struktura računara koja se sastojala od: (1) centralne kontrolne jedinice (2) centralne aritmetičke jedinice (3) ulazne jedinice (4) izlazne jedinice (5) memorije. Danas, po Fon Nojmanovom modelu, hardver svakog računara se sastoji od: (1) centralne procesne jedinice – CPU ili CPJ (2) ulazno-izlazne jedinice BIOS (3) memorije (RAM ili ROM) 271. Vrste memorija Mesto za čuvanje podataka, ili memorija, ima nekoliko osnovnih oblika u kojima se pojavljuje danas u računarima (RAM i ROM), ili kao priljučni deo: (a) RAM ili Random Access Memory je memorija dostupna svakom korisniku i koju korisnik može da menja unošenjem podataka i aplikativnih programa. Ta memorija može biti u vidu hard diska, disketa, CD, fleš memorije. Ti oblici čuvanja imaju dve karakteristike – (1) podaci sa diska ostaju upamćeni i ako je isključena električna energija (2) preko postojećih podataka se mogu pisati i neki drugi podaci. (b) ROM ili Read Only Memory je memorija koju korisnik može samo da čita, ali ne može da je prerađuje, dopunjuje ili menja. Veličina ROM memorije određuje kapacitete računara. U ROM memoriji se procesuiraju oni podaci koje se neposredno koriste u radu računara u nekom momentu. (c) Razne kartice – grafička, muzička, itd – one su pod kontrolom CPJ i od njih zavise performanse računara. (d) Spoljna memorija – diskete, CD, fleš memorija, spoljni hard diskovi. 56. Hardver i software 243. Struktura hardvera 174. Osnovni elementi računara – hardvera

Hardver predstavlja sistem fizičkih elemenata i zajedno sa softverom, sistemom inteligibilnih elemenata predstavlja mašinu za obradu i procesiranje podataka tj. računar. Hardver se, po ugledu na Fon Nojmanovu arhitekturu, sastoji od tri elementa: (1) ulazna jedinica – sve fizičke celine koje omogućavaju ubacivanje podataka i programa u računar – u početku to su bile bušene trake, danas su to tastatura, miš, disk, disketa, CD, fleš memorija. Svi podaci koji se unose u računar preko ulazne jedinice prevo dospevaju u memoriju, gde se zabeleže i čuvaju. (2) centralna procesna jedinica – ona se sastoji iz tri dela: memorije, aritmetičke i procesne jedinice (razrada je u sledećem pitanju). (3) izlazna jedinica – ekran, štampač, modem, mreža ili opet nazad u buduće izlazne jedinice – disk, disketu, CD ili fleš memoriju. 14. CPJ/CPU – centralna procesna jedinica Centralna procesna jedinica se sastoji od: (a) memorije - prima i čuva podatke bez obzira dal se radi o podacima ili programima na osnovu kojih treba da se na određen način izvrši obrada podataka (b) artimetičke jedinice koja vrši obradu podataka - numerički podaci u binarnom kodu se podvrgavaju artimetičkim radnjama – sabiranje, oduzimanje, delenje, množenje (c) kontrolne jedinice – kontroliše sve procese koji se dešavaju u računaru na osnovu posebne komande šalje dobijene podatke u izlaznu jedinicu. 211. Računarski programi 164. Operativni sistem

2. Aplikativni programi Softver predstavlja programsku podršku bez koje računari ne mogu da rade. Softverska podrška se odnosi na programe pomoću kojih se vrši obrada podataka s odredjenim ciljem i oni se dele na operativne sisteme i aplikativne programe. Operativni sistemi su programi koji se koriste za rad samih računara (DOS, Windows). Svaki računar mora da poseduje operativni sistem. On (1) obavlja sve radnje koje su vezane za način realizacije i redosled nastupa pojedinačnih programa i njihovih delova - kad ga ne bi bilo računar bi svaki put morao ponovo da kreira kako će šta da radi (2) upravljački cenar koji stvara jedinstvenu platformu za sve programe koje računar koristi (3) saradnja sa BIOSom – priča o drajverima i plug and play. Drajveri su programi koji povezuju svaki posebni deo hardvera sa CPJ. Ceo posao se radi za vreme butovanja Aplikativni programi služe za izvršavanje odredjenih zadataka – pisanje, crtanje, puštanje muzike, surfovanje po internetu, itd. Svi programi koji se ne koriste za dizanje računara kao i oni koji se odnose na koordiniranje pojedinih delova i programa računaa su aplikativni programi. Postoju sve raznovrsniji. Razvoj. 178. Pamćenje podataka 209. Računari – pamćenje i prerada podataka Računaljka je postala računar onda kada su stvoreni uslovi da mašina pamti podatke. Podaci se pamte u memoriji CPJ i drugim vrstama memorije. Podaci koji se pamte u memoriji CPJ su dvojaki: (1) ROM memorija se koristi da bi računar mogao da butira i uopšte da radi – ona je vezana za neizbrisive instrukcije koje se ne mogu niti ukloniti niti dopunjavati u sklopu postojećih čipova (2) RAM memorija je deo CPU memorije koja se stalno koristi za upisivanje podataka radi obrade, kao i dobijeni rezulteti koji CPJ upućuje na izlazne jedinice računara. Po završetku obrade podaci se brišu iz RAM memorije. Vrste

memorija

Obrada podataka se vrši na taj način da se nakon upisivanja određenog programa u memoriju računara u računar ubacuju odgovarajući podaci koji se opet lociraju u memoriji. Uključivanjem u rad programa, podaci locirani u memoriji, po nalogu kontrolne jedinice prelaze u aritmetičku jedinicu, gde bivaju obrađeni shodno programskim zahtevima i pod kontrolom kontrolne jedinice se opet vraćaju u memoriju. 247. Tendencija ka minituarizaciji Prvi veliki računari “main fraime-ovi” su predstavljali grdosije koje su zauzimale po nekoliko stotina m2. Od pojavljivanja prvog kompletnog personalnog računara IBM 150 1981 postoji stalna tendencija smanjivanja (minijaturizacije). Danas se proizvode kompletni računari koji su manji od prosečne džepne knjige. To omogućava činjenica da je pre svaki deo računara morao da ima svoj čip, a danas je normalno da se funkcije celog računara stave na jedan čip, što je omogućeno stvaranjem univerzalnih čipova. Tendencija umanjivanja računara će se nastaviti pošto se računari upotrebljavaju u sve većem broju slučajeva, a manji i kompaktniji računari su sigurnije i jeftinije mašine za obradu podataka. 31. Digitalno sabiranje Računar je specifičan po binarnom kodu ili binarnoj azbuci. To znači da računar koristi sistem brojeva koji je sastavljen od 0 i 1. S obzirom da postoje samo dva broja, postoje i samo dva stanja – prvo stanje je 0 (stanje u kome nema protoka električne energije), a drugo stanje ne 1 (u kome protiče električna energija). Dekadni sistem brojva i bilo koje pismo (azbuka, abeceda) se lako mogu prekodirati u binarni sistem i obrnuto,što stvara osnov komunikacije između čoveka i računara. Kod sabiranja u dekadnom sistemu brojeva, sabiranje i oduzimanje brojeva 0 i 1 se vrši na uobičajen način.

Međutim, sabiranje binarnih brojeva se vrši na drugačiji način:

Nula i nula daju nula, jedan i nula jedan, a jedan i jedan nula, a stavlja se jedan ispred.

245. Svrsishodnost informacionog sistema 227. Sistem informisanja i informacioni sistem Prilikom teorijskog uobličavanja i praktičnog konstruisanja IS javljaju se problemi vezani za njihovo koncipiranje i svrhu. Ti problemi su vezani sa načinom percipiranja informacije, koja se menjala od posmatranja informacije kao sekundarne sirovine, do informacije kao nezavisnog nosioca vrednosti. Problemi se mogu rešavati unutar dva koncepta: (1) informacioni sistemi (IS) – bave se proizvodnjom, čuvanjem, preradom i diseminacijom informaciija. Oni se odnose na stvaranje infrastrukture informacija, a zavisni su od strukture, ciljeva i dinamike društva u kome se nalaze. (2) sistemi informisanja (SI) - predstavljaju ka korisniku usmerene informacione sisteme. Pre svega su komunikativne prirode, kroz njih se obezbeđuje zajedništvo, razumljivost, delenje značenja, sa samim tim i prihvatljivost neke informacije. SI prihvataju samo one informacije koje su kompatibilne sa vrednosnim aspektima sistema.

Informacioni sistem postoji oduvek, ali tek sa većom organizacijom društva on sam postaje organizovaniji, a sistemi informisanja počinju da se izdvajaju. Razvoj društva je imao za uslov, ali i posledicu, pretvaranje haotični tokova informacionih sistema u sve složenij, obuhvatnije, struktuiranije i dinamičnije informacione sisteme sa sve naglašenijom podelom rada, što je omogućilo da svaki član društva bude utopljen u IS. Kako je svaki član društva postao član IS, nastala je potreba da se mnoštvo informacija struktuira po potrebama delova datog društva, a samim tim i usložnjavanje SI. 116. Kriterijumi strukturisanja informacionog sistema Osnovni oblici organizacije informacionih sistema su hijerarhijski i mrežni. Informacioni sistemi u razvijenim zemljama nastali su kao hijerarhijski ali se, vremenom, “rekomponuju” u mrežne IS. Hijerahijski organizovani IS podrazumevaju da na svakom nivou „piramide“ postoji relativna samostalnost u obradi, proizvodnji, čuvanju i diseminaciji informacije. Što smo bliži vrhu, informacije postaju opštije i sveobuhvatnije. Ovakav sistem je odličan kada se pretpostavlja da organizatori rada treba da „imaju informacije“ i da upravljaju njima. Mrežna organizacija podrazumeva račvanje informacionog sistema na celinu prostora stanja sistema. Ovakva organizacija pretpostavlja da su podsistemi informacionog sistema međusobno povezani na dva načina: (1) svi zajedno, sa zajedničkom ciljnom funkcijom (2) imaju svoje specifične funkcije koje obavljaju samostalno. Ovako organizovani IS podrazumeva da su informacije dostupne svima onima kojima su potrebne. 65. Informacija i preduzeće Uvodjenje NIT u društvo dovelo je do značajnih promena u funkcionisanju preduzeća, ali i svih drugih institucija savremenog društvenog sistema i to na sličan način.

IT

predstavljaju stratešku pretpostavku za oblikovanje strategije preduzeća i za realizaciju organizacionih promena.

Primenom

IT dolazi do povećanja složenosti odnosa u preduzećima, a samim tim i potrebe da se ti odnosi drugačije oblikuju, te dolazi do organizacionih promena Sa

porastom složenosti organizacije preduzeća raste kompleksnost i delotvornost IT.

Sa

razvojem IT i kompleksnosti preduzeća, raste potreba za obrazovanjem i za razvojem znanja o upravljanju IT.

167. Organizacione promene u preduzeću 8. Ćetiri faze primene računara u preduzeću Uvođenjem IT u preduzeća dolazi do smanjenja cenralističkog i hijerarhijskog organizovanja i informisanja u preduzeću koji je vladao do tada. Centralističko organizovanje podrazumeva skupljanje svih relevantnih informacija u vrhu, koje se, po naredbi centra, posle distribuiraju kao naređenja nižim. Hijerarhijska struktura se sastoji od niza piramidalnih struktura koje su postavljene jedne nad drugima i u okviru kojih se vrši odlučivanje i informisanje. Danas je, pored hijerarhijskog organizovanja, koje sve više gubi na značaju, na snazi mrežno organizovanje preduzeća.

Razlikujemo 4 faze razvoja upotrebe računara u preduzećima: (1) korišćenje pojedinačnih računara za pojedinačne poslove (2) sektorsko povezivanje računara

(3) objedinjavanje celog preduzeća kao jedinstvenog informacionog sistema (4) povezivanje IS sa spoljnim IS drugih preduzeća ili institucija sa kojima se automatizuje razmena informacija Korišćenje pojedinačnih računara za pojedinačne poslove je karakteristično za prvu fazu upotreba računara u preduzećima. Uloga računara je u obavljanju korespodencije i vođenje računovodstva. U zavisnosti od ekonomske moći i obučenosti kadrova, ova faza može biti duža i kraća. U ovoj fazi troškovi nabavke i korišćenja računara nisu isplativi, jer je ekonomska korist koja se ostvaruje manja od plaćanja visoko stručnog lica za rad na računaru i cene računara. Prva faza je kombinacija „ulaganja u budućnost“ i težnje ka prestižu. 224. Sektorsko povezivanje računara Lokalna mreža (LAN) je međusobno povezivanje dva ili više računara koji se nalaze na istom lokalitetu ili su blizu jedni drugima i koji se koriste za uzajamno prenošenje fajlova ili zajedničko koriščenje nekog sredstva kao što je npr. štampač. Takve lokalne mreže rade pomoću posebnih sistema kao što su Ethernet, NetWare, Novell. Pošto računovodstvo, interna raspodela pošte, faktura, narudžbenica i sl zahteva dobru organizaciju, srednja i velika preduzeća su prvo u tim domenima stvarale svoje interne IS. U ovoj fazi se stvaraju posebna odeljenja stručnjaka koja su zadužena za projektovanje, uvođenje i praćenja rada lokalne mreže. LAN je koristan za pokrivanje potrebe manjih i srednjih preduzeća, ali povezani kompjuteri moraju da budu blizu ili da budu povezani dobrim i brzim telefonskim vezama. Zbog toga se još uvek ne stvaraju mreže koje obuhvataju celinu preduzeća, pogotovo velikih. Uvođenje lokalnih mreža je bilo omogućeno razvojem tehnologija, ali i smanjenjem troškova za nabavku opreme i izdataka za finansiranje stručnih kadrova. I ova faza često nije preterano ekonomski isplativa, ali značajno doprinosi efikasnosti rada.

146. Objedinjavanje preduzeća u jedinstveni IS Ova faza je posledica daljeg razvoj informacionih tehnologija – kako razvojem računari postaju sve više user friendly, oni postaju dostupni svim korisnicima, a samim tim i povezivanje čitavih preduzeća u jedinstveni informacioni sistem. Za komuniciranje u MANovima (Metropolitan Area Network), postrebno je da sistem može da obezbedi upotrebu računara u RealTime (količina vremena koju računar potroši za jednu operaciju – kako radi veoma brzo, računar ima utisak da računar radi samo za njega) i Online (podaci se nalaze u nekom objektu kao što je terminar i neposredno su dostupni računaru). U ovoj fazi, ekonomski troškovi za uspostavljanje mreže su postali jednaki ili manji od koristi koje su te mreže ostvarivale. Postoje tri razloga za to: (1) pojeftinjenje računarske i telekomunikacione opreme kao posledica tehnološkog razvoja (2) razvoj telekomunikacija, njene opreme, povećanje sigurnosti, stvaranje WAN (World area network) (3) drastično umanjivanje potrebnog znanja za rad na računarima (4) računarske mreže su postale primenljive za sve veći i raznovrsniji broj poslova i dolazi do stvaranja Intraneta – „Internet u preduzeću“. U ovoj fazi se stručnjaci za upravljanje IS uključuju u upravljanje preduzećima, i imaju sve veću ulogu u organizaciji.

192. Povezivanje IS preduzeća sa drugim IS Kada preduzeća koja imaju sopstvene IS koji pokrivaju celinu preduzeća, tj. Intranet, stvara se potreba da ta preduzeća svoje IS povezuju sa IS drugih preduzeća i institucija. Svako umrežavanje počiva na premisi međusobnog poverenja, jer ima za cilj ravnomeran pristup informacijama. Razvoj se prati od povezivanja sa bankama, preko nabavljača i kupaca do umrežavanja preduzeća koja vrše transport i distribuciju i prodaju proizvoda. Rezulata je da se znatno umanjuju troškovi poslovanja usled smanjivanja gubitaka

koji nastaju zbog neažurnosti, praznog hoda, zakasnelih isporuka. U ovako povezanom svetu, konkurencija gubi svoj značaj, akcenat je na saradnji. Menjaju se osnovna pravila tržišne ekonomije – akcenat se stavlja na inovaciju i sposobnost korišćenja obilja informacija. 233. Snaga umreženog kompjutera Inovacija,

razvoj proizvodnje i poslovanja Automatizacija poslovanja Umanjivanje troškova poslovanja Otvorenost preduzeća Saradnja umesto konkurencije 145. Nove informacione tehnologije 158. Određenje informacionih tehnologija Nove informacione tehnologije (NIT) inicijalno su se odnosile na računare, sisteme za prenos podataka i sisteme za distribuciju podataka. Danas one, osim računara i Interneta, obuhvataju čitav sistem informacionih inovacija vezanih za:  multifunkcionalnost  multimedijalnost  multikomunikativnost  stvaranje

baza podataka  mašine za pretraživanje Interneta

Sa aspekta obrazovanja za upotrebu NIT, korisnike NIT možemo podeliti na one koji pasivno koriste NIT tj. isključivo su osposobljeni zua korišćenje NIT i n one koji aktivno koriste NIT tj. sposobni su da usavršavaju postojeće programe i načine njihovog korišćenja.

154. Obuka za korišćenje NIT 199. Priroda digitalne pismenosti Sve manje se govori o obuci za korišćenje računara, a sve više o obuci za korišćenje NIT. Više nije dovoljno da korisnik poznaje samo odgovarajuće programe na računaru, već on mora biti osposobljen za korišćenje kapaciteta novih informacionih tehnologija – multifunkcionalnosti, multimedijalnosti, multikomunikativnosti, za upotrebu baze podataka, kao i za korišćenje mašina za pretragu Interneta. Permanentno obrazovanje je neophodno u domenu teorijskih znanja i praktične primene. Ne postoje više institucije, procesi i tehnike koje obezbedjuju “konačnu” količinu potrebnog znanja. Trajno i neprestano obrazovanje postaje uslov ne samo za obavljanje radnih procesa, već i sastavni deo svakodnevnog života a to je glavna razlika izmedju industrijskog i informatičkog društva. 103. Ko je informatiki pismena osoba? Informatički opismenjena osoba je ona koja: (1) (2) (3) (4) (5)

prihvata potrebu da koristi informacije postavlja pitanja da bi dobila informacije ume da identifikuje izvore informacija koristi izvore informacija koji uključuju tehnologije zasnovane na računarima razvija uspešne strategije istraživanje

(6) vrši procenu informacije (7) organizuje informacije (8) uvštava nove informacije u već postojeće celine znanja (9) shvata značaj tačne u kompletne informacije za donošenje odluka (10) koristi informacije u procesima kritičkog razmišljanja i u rešavanju problema 135. 134. 136. 137.

Multifunkcionalnost, multimedijalnost i mulitkomunikativnost Multifunkiconalnost Multimedijalnost Multikomunikativnost

MULTIFUNKCIONALNOST označava procese paralelnog korišćenja raznorodnih računarskih programa. Mora se preći sa koncepta „istorijskog razvoja“ i induktivnog učenja na deduktivno učenje, koje omogučava transedukativnu aktivnost. Obrazovaniji korisnici Interneta su oni koji su sposobni da koriste računare iznad nivoa za koji su obučeni. Kako se svaki kompjuter i pretraga, tj. korišćenje kompjutera može personalizovati, multifunkcionalnost ima ulogu da obezbedi psihički i korisnički pristup koji će stvoriti uslove da svaki zaposleni na mašinu gleda sa stanovišta maksimalne korisnosti i upotrebljivosti. To znači da korisnik pored tekst procesora i programa za obradu podataka koristi i aplikativne programe za grafičku prezentaciju, audio i video tehnologije, obezbeđivanje zaštite sopstvenih računara i mreža, očuvanje privatnosti, korišćenje DVD, MP3 tehnologije, animacije, Interneta, itd. MULTIMEDIJALNOST se odnosi na prezentaciju nekog sadržaja – nije dovoljno napisati tekst ili obraditi podatke, već treba uključiti grafikone, slike, vizuelne i zvučne efekte i dr. Izgled prodaje sve. Multimedijalnost je potvrda o ovladavanju raznim aspektima NIT. Da bi korisnik mogao da se ponaša „multimedijalno“, to, naravno, podrazumeva i da ume da koristi određene multimedijalne aplikativne programe.

MULTIKOMUNIKATIVNOST se odnosi na dvosmernu vezu izmedju korisnika i izvora informacija, ili više njih. Protok informacija je uvek dvosmeran. On omogućava da primalac u isto vreme bude i pošiljalac informacija i na taj način reaguje komentariše, prihvata, dopunjuje ili odbacuje dobijene informacije. Multikomunikativnost proširuje broj izvora informacija i skraćuje vreme potrebno za pristup tim izvorima. Internet i masovni mediji se često porede. Međutim, Internet i masovni mediji nikako nisu jedno te isto, s obzirom na to da je Internet multikomunikativan fenomen, a masovni mediji to nisu. Sa jedne strane, Internet omogućava pristup najrazličitijim informacijama kroz mnogoborojne mašine za pretraživanje, a sa druge strane, on omogućava kontakt i interakciju u virtuelnom prostoru, pristup slikama, filovima i najrazličitijim medijima. Za razliku od masmedija, koji uvek pripadaju nekom određenom sisitemu vrednosti, na Internetu koegzistiraju različiti vrednosni, kulturni, politički sistemi. Značaj dvosmerne veze – s obzirom na razvijene sisteme predvođenja, pouzdanost i korisnost informacija više nisu svedene na lokalnu zajednicu, već je ceo svet, nezavino od jezika, prostora ili vremena izvor potrebnih informacija. 3. Baze podataka Baze podataka se formiraju prema potrebama njihovih organizatora a ne prema univerzalnim kriterijumima. Na primer, u jednoj biblioteci, sortiranje knjiga prema temi zavisi od bibliotekara i njihove procene koja knjiga gde spada. S obzirom na konstantno rastući broj informacija kojima baze podataka raspolažu, da bi informacije bile dostupne, u najskorijoj budućnosti će biti potrebno stvoriti univerzalne principe ili kriterijume za njihovo formiranje. Bez formiranja univerzalnih principa veliko bogatstvo informacija neće biti dostupno širem krugu korisnika. 121. Mašine za pretraživanje

Mašine za pretraživanje označavaju programe koji se koriste za pronalaženje traženih www stranica kao u drugih servisa koji se mogu dobiti preko interneta. Adresa stranice ili njen URL (Uniforme Resource Locator) je neophodan da bi se pronašao neki podatak ili informacija. Proces širenja informacija je individualan i ne podleže nikakvoj kontroli. Problem se javlja u trenutku kada www stranice treba da budu dostupne zainteresovanima. Mašine za pretraživanje su besplatni softver, a najkorisnije oruđe za rad na mreži, koje ći nam u tome poslužiti. One pretražuju samo one stranice koje je pohranila u svojoj bazi podataka. Niko ne zna koliki je Internet i koliko on adresa sadrži. Koliki je Internet. Priča o KUM. 111. Kontinenti usmerene mreže 59. IN i OUT kontinenti Internet je horizontalno organizovana mreža, kroz nodove i habove. Niko ne zna koliki je Internet. Sve mreže koje postoje se nazivaju Kontinenti usmerenih mreža (KUM), bar ih Barbasi tako naziva. Ono što određuje kako roboti mašina za pretraživanje mogu da uoče neku stranicu zavisi od načina komuniciranja te stranice sa drugima, tj. na kom kontinentu se nalaze. Neke stranice robot ne može da uoči pa je neophodno da se one prijave da bi bile evidentirane i pristipačne pomoću mašina za pretraživanje. KUM se sastoji od: 1. centralnog dela (Internet) – Internet i sve mreže koje između sebe mogu nesmetano da komuniciraju, sa jednog na drugi nod se skače neograničeno, ne postoji direkna veza između čvorišta. Između nodova ne postoje nikakve prepreke jer su sva čvorišta ravnopravna i podjednako pristupačna i dostupna svim drugim čvorišima bez obzira kojim putem se ide. Primer telefonske veze (koja nije oragnizovana kao KUM, jer se ide tačno od određene centrale do određene centrale) i mobilne telefonske veze (signal se prebacuje iz bazne stanice u baznu stanicu i na taj način se omogućava najbolja telefonska veza).

2. IN kontinenta – nodovi su tako postavljeni da se sa stranice koja se nalazi u IN kontinentu lako dolazi do Centralnog kontinenta, ali ne postoji mogućnost povratka – primer su različite institucije koje čuvaju svoje podatke, koje sa svoje stranice lako mogu da dođu do Centralnog kontitnenta, ali ne mogu da se vrate. Ovaj kontinent obuhvata oko četvrtinu svih stranica u svim mrežama. 3. OUT kontinenta – iz centralnog kontinenta se lako ulazi do OUT kontinenta, ali kad se dođe tamo nema linkova za povratak u Centralni deo – preduzeća koji imaju svoj Intranet, ali sa Internetom ima samo jedan ili nekoliko kanala komuniciranja – veliki uslužni servisi kao što je Elektrodistribucija. Dobijanje date stranice ne omogućava da se sa nje traže nove stranice na Internetu. 4. Kontinenti ostrva ili prilepaka – vezane za IN i OUT kontinente, i imaju iste karakteristike kao i kontinenti kojima pripadaju 277. Zašto su važne mašine za pretraživanje? Najveći broj veb stranica kojima je korisnik ikada pristupio potiču, u stvari, od mašina za pretraživanje. Kada neka stranica nije uvrštena u bazu podataka mašine za pretraživanje, ona je dostupna samo malom broju ljudi. To se održava na mnogo aspekta našeg života. Na primer, mašine za pretraživanje su pre svega okrenute pretraživanju stranice najvećih i najrazvijenijih društava. Samim tim, implicitno su zanemarene veb adrese pojedinih manje razvijenih zemalja koje moraju da podstaknu razvoj svojih mašina i mreža za pretraživanje, ne bi li one postale globalno dostupne. Sve što možemo naći na netu možemo nači samo preko mašina za pretraživanje. Šta sve one nude, kakve mogućnosti. Problem privatnosti i reklama, cookies, praćenje šta pretražujemo.

91. Kako se prave baze podataka?

KUM je mrežno organizovan. Potpuna obrada nekog izvora znači da se celina dokumenta koji je uvršten u bazu podataka neke mašine za pretraživanje registruje. Svaki podatak nekog dokumenta mora biti sačuvan u arhivi mašine za pretraživanje. Mali robot koji ide po Internetu i traži podatke i onda upisuje svaku reč, stranicu, link, i tako se jadan satire konstantno. Ograničenost zbog strukture KUM. Dobre mašine za pretraživanje karakteriše: (1) veliki broj “uskladištenih” web stranica – kunst je naći odgovarajući algoritam koji će brže, bolje i jednostavnije da uskladišti informacije, pa će one biti lakše za pretraživanje (2) sposobnost da se što brže i bolje pretraži sopstvena baza podataka – kunst je naći algoritam koji će brzo i efikasno pronaći željene stranice. Način pretraživanja u Googlu, i šta mašina radi kad joj damo određen zahtev. „Roboti” pronalaze veb stranice na Internetu i uključuju ih u bazu podataka mašine za pretraživanje. Uključivanje u bazu podataka podrazumeva sledeće korake:  Prvo

se snimi adresa sajta i učini dostupnom preko mašine za pretraživanje.

 Svi

podaci sa date stranice se uvrste u bazu podataka i to tako što se sa jedne strane povežu sa “imenom i prezimenom” date stranice a sa druge se u bazu podataka učitaju svi pojmovi, slike i sve ostalo sa date stranice.

 Treći

korak se sastoji u tome da se izvrši ukrštanje svih pojmova, podataka, slika i svega ostalog što se nalazi na toj stranici sa sličnim postojećim podacima koji su ranije pohranjeni u bazi te mašine za pretraživanje.

 Četvrti

korak je da mašina za pretraživanje svakoj stranici dodeli broj poziva koje je ostvarila tako da se prilikom sortiranja stranica po važnosti uvek nalazi na prvom mestu ona koja je najčešće pozivana. “Popularnost” stranice i njena informativnost za pojedinačnog korisnika. Način pretraživanja: plus, minus, navodnici, pričaj kako se pretražuje Internet. 36. Dodatne usluge mašina za pretraživanje Mašine za pretraživanje se za prevlast na tržištu bore, pre svega, pružanjem dodatnih besplatnih usluga (Imejl, Homepage, pretraživanje računara, ToolBars, Blog) a od toga koji pristup mašinama za pretraživanje bude pobedio zavisiće i budućnost razvoja digitalnih tehnologija za obradu podataka.



Email - MSN (Hotmail) i Yahoo su pružali e-mail servis uz mogućnost korišćenja 2 i 6 MB prostora na serveru. Google je 2004. godine najavio da će pružati 1000 MB prostora i da će omogućiti slanje poruka do 100 MB a Yahoo je par meseci kasnije svojim korisnicima omogućio korišćenje 1 GB prostora na serveru. To je i čuvena prekretnica 2005. godine.



Homepage – da bi se počelo surfovanje Internetom, potrebno je krenutni odnekle, i to je naša početna stranica. Da bi se izborile da njihova početna stranica bude ona od koje će korisnici krenuti, mašine za pretraživanje stvaraju mogućnost custom made stranice na kojima se svašta može naći, od vremena do izveštaja sa berze. Međutim, korisnici imaju i drugi izbor, a to je da njihova početna stranica bude portal tj. stranica neke često posećene stranice.



Pretraživanje računara - današnji svet je prebogat informacijama a za njihovu upotrebu ključnu ulogu imaju mašine za pretraživanje Interneta, e-mail datoteka, računara i dr. Problem privatnosti.



Blog – bla bla bla. Vblog – blog sa audio vizuelnim efektima



Na rezultat bitke za prevlast u domenu pretraživanja uticaće:

1. 2. 3. 4.

sukob postojećih i budućih učesnika, opredeljenost korisnika za ponudjena rešenja, promene u načinima dolaženja do željenih podataka promene u načinu korišćenja mreža. 179. Homepage Dve opcije: (1) mogućnost izrade svoje početne stranice – to omogućavaju različite mašine za pretraživanje (2) portal – stranica neke često posećene stranice.

Related Documents

Inform A Tika
May 2020 4
Tika
November 2019 37
Inform A Tivo
May 2020 8
Inform A Tivo
October 2019 19
Tika Penting.docx
November 2019 33
Mdgs-tika
May 2020 34