Henri Ford Kao Menadzer

Хенри Форд Henry Ford Никола Прокић Вискока Пословна Школа – Ваљево Студијски програм МТ – 07/31041

Садржај : Oвај семинарски рад сарджи податке о животу и раду и допринос Хенрија Форда менџменту и људском развоју. Кључне речи : Хенри Форд, рад као менаџер, живот и рад. Abstract : This seminar paper its about Henry Fords life, work and contribution to management and humane development. Key Words: Henry Ford, his work as manager, life.

1. Увод Хенри Форд (30. јул 1863. - 7. април 1947.) оснивач је Форд Мотор Компаније и приписан му је допринос стварању средњег слоја америчког друштва. Био је међу првима који су увели масовну производњу великом броју људи доступних аутомобила на покретној траци. То остварење није само значило револуцију индустријске производње, већ је имало и велик утицај на модерну културу тако да многи друштвени теоретичари то раздобље економске и друштвене историје називају "фордизам".

2. Живот Хенрија Форда Форд је рођен на успешној породичној фарми у Спрингвелс Ауншипу, који је данас део града Дирборна у Мичигену, где се тренутно налази седиште фирме коју је основао. Његови родитељи, Вилиам и Мари Форд, били су имигранти из околине града Корка у јужној Ирској, а Хенри је био најстарији од шесторо њихове деце. Већ као дете био је страствени механичар. Увек је уместо послова на фарми радио на неким машинама у очевој радионици. Кад му је било тринаест година први пут је видео парну машину са сопственим погоном. 1879. отишао је од куће у околину Детроита како би се увежбавао за механичара. 1882. враћа се у Дирборн како би радио на породичној фарми и постаје стручњак у управљању Вестингхаузовим компактном парном машином, што га је на крају довело до посла сервисера истих машина у тој фирми. 1891. постаје инжењер у “Едисон Илуминејинг Компанији” и након промоције у главног инжењера 1893. имао је довољно новца да посвети пажњу својим властитим експериментима, моторима с унутарњим сагоревањем. Ти 1

експерименти су 1896. кулминирали завршетком рада на сопственим аутомобилу названом квадрицикл, којег је први пут испробао у вожњи 4. јуна исте године.

Слика 1: Форд са 25 година живота Након тог успеха напушта Едисон Илуминејтинг Компанију и заједно с осталим иноваторима оснива „Детроит Аутомобилску Компанију“, која је убрзо банкротирала јер је Форд усавршао дизајн аутомобила уместо да их продаје. Својим возилима Форд се тркао с аутима других произвођача како би приказао њихову супериорност. Са занимањем за тркачке аутомобиле основао је другу фирму под називом Хенри Форд Компанија. 1902. Форд је истеран из фирме заједно с осталим инвеститора, а она је реорганизирана под називом Кадилак.

3. Аутомобилска kомпанија Форд Своју властиту фирму под називом Форд Мотор Компани оснива 1903. заједно с једанаест инвеститора и капиталом од 28.000 долара. У новодизајнираном аутомобилу Форд је одвезао пробну миљу на залеђеном језеру Св. Клер и с временом од 39.4 секунде поставио нови копнени брзински рекорд. Уверен тим успјехом, познати возач трка Барнеј Олдфилд назива нови модел "999" одавајући почаст тркачкој локомотиви тог времена и представља га широм државе, чинећи марку Форд познатом у САД. Хенри Форд је био и један од раних подупирача легендарне трке Индианаполис 500. Форд задивљује свет 1914 године плаћајући 5$ дневницу која је дуплирала учинак његових радника. Овај потез је се показао као веома профитабилан; уместо едукације радника, најбољи механичари су почели да раде за Форда, доносећи притом своје знање и експертизу, подижући продуктивност и смањујући цену трошкова. Форд је то назвао „мотивом плате”. Употребом вертикалне интеграције коју је компанија користила показала је се успешном када је Форд саградио огромно фабрику која је увозила сирове материјале а извозила готове аутомобиле. До 1932 године Компанија Форд је производила једну трећину од укупне светске производње аутомобила.

3.1 Модел Т “Модел Т” је представљен првог октобра 1908. Имао је волан са леве стране, који је свака друга ауто компанија копирала, а данас је волан са леве стране стандард. Било га је једноставно возити, лако и јефтино поправљати. За тадашње време био је јефтин, те 1908 је коштао 825$ (да би сваке године цена падала), до 1920 већина Америчких возача је научила да вози модел Т.

2

1914. продато је 250 000 и до 1916 цена је била снижена на 360 долара, а број продатих је достигао 472 000 аутомобила. До 1918, половина свих аутомобила који су били у САД су били модели Т. Форд је написао у својој аутобиографији, „Сваки купац може имати Модел Т офарбан у било коју боју само ако је црна” ("Any customer can have a car painted any colour that he wants so long as it is black"). Све док није измишљена поктетна трака, која је захтевала црну боју јер је се та боја брже сушила, Модел Т је био доступан у свим осталим бојама укључујући црвену. Дизај је неколико пута мењан али незначајно, произвођен је 1927; а крајњи број произведених аутомобила је био 15,007,034. Овај рекорд је трајао наредних 45 година.

3.2 Изум покретне траке

Слика 2: Покретна трака у Фордовој компанији 1913 године Обојица Хенри Форд и Рансом Е. Олдс су понекад олако називани изумитељима "покретне траке", међутим (као што је случај са многим изумитељима) стватност развоја покретне траке је укључивала више. Фордова прва покретна трака (коришћени су покретни каишеви), након 5 година емпиријског развоја је први пут започела масовну производњу 1. Априла 1913. У почетку су прављени мањи делови мотора а затим целокупни аути на покретној траци. Ипак, иако са сигурношћу не можемо рећи да је баш Форд изумео покретну траку али са сигурношћу можемо рећи да је њено коришћење у Фордовим фабрикама је одговорно за брзи развој у 20 веку.

3.3 "Модел A" и каснија Фордова каријера Kaда је 1926 почело слабљење продаје Model T то је коначно убедило Форда да направи нови модел. Хенри је се посветио овом пројекту са великим знањем у дизајну мотора и других механичких захтева док је дизајн шасије препустио свом сину. Едсел је такође успео да смањи почетна очева противљења у корист новог система мењања брзина. Резултат је био успешан и Фордов „Модел А” је предствљен у децембру 1927. Овај модел је произвођен до 1932, а коначна бројка је била преко 4 милиона. После тога је компанија усвојила систем мењања и производње нових модела сваке годинеа који се и данас користи

3.4 Радничка филозофија Хенри Форд је био пионир капитализма створеног да побољша рад својих радника, а посебно да смањи велику флуктацију радне снаге коју су запошљавали током године. Да би пронашао 100 стручних људи мењао је 300 радника годишње. Под ефективношћу се подразумевало унајмљивање и запошљаванје најбољих људи. 3

Форд је објавио “5$ дневно” програм 5. Јануара 1914. Револуционарни програм је пропагирао повишицу минималне дневне плате од 2,34$ до 5$ за квалификоване раднике. Тако је увео нову, скраћену радну недељу. Форд и Краудер 1922 су га окарактерисали као 5 дана по 8 часова рада, дајући 40 сати укупно у недељи. Форд каже да се са овом добровољном понудом, радна флуктација у његовим фабрикама спустила са велике стопе на веома малу стопу. Када је Форд покренуо овај програм други индустријалци су га критиковали. Он је међутим доказао да пошто ће плаћати људима више то ће омогућити Фордовим запосленима да себи приуште аута која производе и да ће то бити добро за економију. Форд је објаснио промену у области „Плате” поглавље „Мог живота и посла”. Означио је повећану компезацију као деоба профита пре него као плата.

3.5 Фордов однос са радничким синдикатима Форд је био против радничких синдиката. Објаснио је своје разлоге у вези са синдикатима у поглављу 18 „Мог живота и рада”. Сматрао је да на њих много утичу вође који упркос њиховом неоспорно добрим мотивима, на крају би само нанели зло него добро радницима. Сматрао је да продуктивности доносе поједини послови стимулишући повећање повећање економије и тиме подстиче нове послове свугде, у истој корпорацији или у другим. Форд је такође сматрао да вође синдиката да продужавају сталну социјано-економску кризу као начин да задрже сопствену моћ. У међувремену, веровао је да инталигентни менаџери имају обавезу да раде исправно, јер радећи на тај начин уствари повећавају сопствени профит. Форд је признао да уствари сви менаџери лоши у вођењу послова да би схватили ову чињеницу. Али, Форд је веровао да на крају, ако добри менаџери као што је он може успешно да се одбране о напада завидних људи са обе стране: леве и десне: комуниста и лоших менаџера, добри менаџери би створили социјано-економски где ни лош менаџмент ни лоши синдикати не би налазили довољно простора да наставе да постоје.

4. Фордов живот током два светска рата 4.1 У току I св. рата Хенри Форд је био Епикопални Хришћански верник (Америчка Протестанска Црква) који је се противио рату, и мислио да је то губљење времена. Форд је много критиковао оне који су финансирали рат, и чинио је све што је био у његовој моћи да га заустави. Мислио је да је боље трошити време правећи нешто.

4.2 У току II св. рата Форд и Адолф Хитлер су се дивили достигнућима оног другог. Адолф Хитлер је држао портрет Форда у природној величини поред свог стола. Хитлер је рекао репортеру Детроитских Новости 1931, две године пре него што је постао канцелар Немачке: „Ja поштујем Хенрија Форда као моју инспирацију”. У јулу 1938, четири месеца нако што је Немачка извршила анексију Аустрије, Форд је одликован Великим Крстом Немачког орла, највише одликовање које нацистичка Немачка додељивала странцима. Форд није волео администрацију председника Френклина Д. Рузвелта и није одобравао месанје САД у рат. Током овог времена није заустављао своје руководиоце да сарађују са Вашингтоном, али је себе помало држао по страни од сарадње. Ипак током рата све његове фабрике су производиле за Америчку војску и Савезнике. Након смрти сина Едсела, Хенри Форд преузима контролау над компанијом . 4

5. Завршетак каријере Пошто је био слабог здравља вођење компаније је пренео на свог унука Хенрија Форда II у септембру 1945 и затим је отишао у пензију. Умро је 1947 од излива крви у мозак у 83 години, сахрањен је на “Ford Cemetery“ (Фордовом Гробљу) у Детроиту.

Закључак: Фордов живот је био буран и пун препрека. Имао је здравствених проблема, борио је се за оснивање компаније и за људски развој. Највећи допринос је била покретна трака, а не смемо заборавити ни његов социјални програм и стваање средње класе.

Литература: 1. http://en.wikipedia.org/wiki/Henry_Ford 2. http://sr.wikipedia.org/wiki/Хенри_Форд 3. http://thehenryford.org/exhibits/hf/

5