Globalizacija

Globalizacija Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj "slobodne trgovine". Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte društva. Svet u kome danas živimo čini nas povezanijim nego ikada ranije, a veze između lokalnog i globalnog su potpuno nove u ljudskoj istoriji. Te veze su ubrzane tokom nekoliko poslednjih decenija, kao rezultat dramatičnog razvoja komunikacija, informacione tehnologije i transporta. Razvoj sredstava brzog putovanja značio je da se ljudi i roba mogu da transportuju širom sveta, a sistem svetske satelitske komunikacije, uspostavljen pre tri decenije, omogućio je ljudima da permanentno budu u kontaktu. Kada sociolozi govore o ovakvim procesima koji snažno intenziviraju društvene odnose i međuzavisnost širom sveta, oni koriste termin "globalizacija". Reč je o društvenom fenomenu sa veoma širokim implikacijama. Pre svega, treba reći da globalizacija ne predstavlja samo razvoj svetskog društveno-ekonomskog sistema, udaljenog od naših pojedinačnih interesa. Ona se, istovremeno, pojavljuje kao fenomen lokalnog karaktera, koji utiče na naš svakodnevni život. Ona menja izgled sveta i način na koji mi gledamo na svet. U tom smislu, ekolozi kažu: "Misli globalno, deluj lokalno". Globalizacija se odnosi na činjenicu da živimo u "jednom svetu", tako da pojedinci, društvene grupe i nacije postaju sve više međusobno zavisni. Ona se često komentariše isključivo kao ekonomski fenomen, što nije sporno. Ali, istovremeno mora da se ima u vidu činjenica da globalizacija podrazumeva povezivanje društvenih, političkih, kulturnih i ekonomskih faktora, a iznad svega, ona podrazumeva razvoj informacione i komunikacione tehnologije, koja povećava obim i brzinu interakcija među ljudima na planeti. Globalizacija je vezana, dakle, ne samo za ekonomiju i tehnologiju, već i za politiku, nauku, religiju, kulturu, zabavu, medije. Globalizacija je višedimenzionalna. Naročito treba imati u vidu sledeće njene suštinake dimenzije, i to: - ekološka ( svetska opasnost od ekološki destruktivnog načina proizvodnje, koji dovodi u pitanje opstanak planete i civilizacije – iscrpljivanje sirovina, zagađenost, klimatski poremećaji i dr.); - ekonomska (internacionalizacija kapitala, praćena monopolizacijom tehnologije i finansijskog kapitala, koja omogućava, posredstvom tržišne konkurencije, intenzivno planetarno povezivanje svih oblasti privrednog života); - društveno-institucionalna (zamena naturalne i autarhične patrijarhalno-agrarne civilizacije preovlađujućim robnim odnosom i otvorenim građanskim društvom); – infra-strukturna (sve brže i svestranije strukturno povezivanje sve većeg broja društava, kapitala, robe, usluga, radne snage i informacija na velike distance); – politička (kriza međunarodnog pravnog suvereniteta i unutrašnje legitimnosti nacionalnih država, formiranje regionalno-svetskih institucija upravljanja, sve veći uticaj transnacionalnih i nadnacionalnih institucija, kao i univerzalizacija modela zapadne demokratije na svetskoj sceni); – ideološko-kulturna (ideologija u vidu moćne planetarne industrije svesti, postala je ključna poluga globalnog poretka moći. Njoj pripadaju masovni medi-

ji, veliki deo kompjuterske industrije, obrazovanja, nauke i umetnosti, koji dobijaju industrijski karakter i vrše svetsku difuziju zapadnog sekularnog diskursa i kulturnih obrazaca); – vojna i geo-strateška (smena bipolarne strukture unipolarnom strukturom organizovane fizičke sile, sa tendencijom stvaranja fronta neprikosnovene vojne hegemonije dominantnih sila sveta – SAD i NATO). Globalizacija, kao protivrečan proces, povezuje svet, ali ga i hijerarhizuje i baca u duboke podele i polarizacije. Sve uža manjina razvijenog sveta, postaje sve bogatija. Nasuprot tome, na siromašnoj periferiji, dve milijarde ljudi je gladno; svaki četvrti stanovnik živi od jednog dolara dnevno, a od gladi dnevno umire sto hiljada ljudi. Pri tome, demografski i socijalni problemi enormno rastu, što ima za posledicu brojne nacionalne, verske, kulturne i političke konflikte.