Finansijska Trzista I Berze 1

FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZE Fakultet za poslovne studije Vršac MEGATREND UNIVERZITET docent dr Ružica Cvetković





atraktivna i korisna naučna disciplina za mlade ljude interesantna i uzbudljiva mogućnost zarade, usavršavanja, putovanja napredovanja, Posao brokera, analitičara, portfolio menadžera, investicionih savetnika, specijalista za pojedine HoV ili tržišta, dilera, savetnika u finansijskim i osiguravajućim kompanijama, bankama i drugim finansijskim organizacijama, akcionarskim društvima...

Finansijski sistem • Deo privrednog sistema; Sastoji se iz elemenata

• • • • • • •

koji omogućavaju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno ekonomskoj zajednici; Sistem kanala kojima se vrši transfer finansijskih sredstava u privredi, između stanovništva i privrednih subjekata, između štednih jedinica i investicionih jedinica (primer tri faze) Karakteristike finansijskih sistema Dinamičnost Otvorenost Kompleksnost (podsistemi) Vrste finansijskih sistema: Tržištno orjentisani (berze, HoV, SAD, GB) Bankarsko orijentisani (dominiraju banke, u Nemačkoj banke najveći akcionari, Srbija, Japan,

Elementi finansijskog sistema •Finansijska tržišta

marketplace mesto na kome se susreću

ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima i subjekti koji trguju učesnici

•Finansijski instrumenti finansijska aktiva (Finansijska aktiva –

sinonim

finansijska pasiva; Štedni subjekti investitori - investicioni subjekti)

•Finansijske institucije

• Finansijska štednja • Tokovi transferisanja finansijske štednje







  

Za znatiželjne šira literatura i inernet adrese Pored udžbenika M. Kulić “Finansijska tržišta” (prilagođavan promenama zakona izd. 2007) možemo koristiti širu literaturu Frederic Mishkin Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta 2006; Financial Markets and Institutions, Addison-Wesley 2001 Mića Jovanović Biznis kao umetnost življenja, Dejan Erić Finansijska tržišta i instrumenti; Branko Vasiljević Osnovi finansijskog tržišta; Živković i Šoškić Finansijska tržišta i institucije; Srđan Marinković Mikrostruktura finansijskih tržišta www.nyse.com (NYSE New York Stock Exchange) www.wsj.com (THE WALL STREET JOURNAL) www.londonstockexchange.com; liffe.com;

POJAM FINANSIJSKIH TRŽIŠTA – ekonomska definicija: FINANSIJSKO TRŽIŠTE je ORGANIZOVANO MESTO NA KOME SE SUSREĆU PONUDA I TRAŽNJA za različitim oblicima FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (Finansijske AKTIVE)2 momenta razmena f. i. ne mora uvek na f. t., mesto u fizičkom smislu • ŠIRA DEFINICIJA Finansijsko tržište kao bilo koje mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima, mesto gde se trguje (kupuje i prodaje) finansijskom aktivom (fin. instrumentima), • UŽA DEF. Finans. tržište je tačno određeno vreme, mesto i prostor, gde se susreću ponuda i tražnja pod precizno definisanim pravilima i uslovima •

F.T. je tržište na kome se trguje f.i. izdatim u skladu sa zakonom na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i aktima Komisije za HoV...

KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA 

I – INTERNACIONALIZACIJA I GLOBALIZACIJA –svetsko-globalno finanisjsko

tržište; evrodolari; Velike mogućnosti – za emitente i za investitore  

II – POJAVA I RAZVOJ FINANSIJSKIH INOVACIJA : 1) Novi proizvodi 2) Nove strategije III – DEREGULACIONI TOKOVI – promene u sferi regulative; Smanjenje uloge države, kontrola od strane učesnika, ...



IV – TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA UNAPREDJENJA (on-line sistemi, ECN - elektronske komunikacione mreže, internet...) omogućila su KONTINUELNOST – 7/24

Učesnici na finansijskim tržištima  EMITENTI I INVESTITORI;

ŠIRE I UŽE SHAVATANJE UČESNIKA  HEDŽERI I ŠPEKULANTI  NEFINANSIJSKI I FINANSIJSKI UČESNICI  FINANSIJSKI UČESNICI: 1. FINANSIJSKE INSTITUCIJE - Centralna banka - Depozitne finansijske institucije: banke, štedionice, štedne i kreditne asocijacije, kreditne unije - Nedepozitne finansijske institucije: a) Ugovorne finansijske institucije (penzioni fondovi, osiguravajuća društva); - b) Institucije investicionog tipa (investicioni fondovi kompanije) 

         

Značaj i uloga (funkcije) finansijskih tržišta

Funkcija povezivanja Smanjenje transakcionih troškova Alokativna funkcija Funkcija efikasnosti Mobilizaciona funkcija Razvojna funkcija Likvidnosna funkcija Funkcija određivanja (utvrđivanja) realne cene Funkcija javnosti i podsticanja uključivanja novih učesnika Funkcija smanjenja ili eliminisanja rizika



Novčani i finansijski instrumenti 1. HARTIJE OD VREDNOSTI:



1.1. OSNOVNE HoV



instrumenti duga ili kreditni instrumenti: obveznice, note, zapisi, certifikati, komercijalni papiri, bondovi, debenture instrumenti akcijskog kapitala: obične i preferencijalne akcije





   

1.2. FINANSIJSKI DERIVATI ILI IZVEDENE HoV: opcije, fjučersi 2. DEPOZITI 3. POTRAŽIVANJA 4. FINANSIJSKA PRAVA 5. ŽIRALNI NOVAC



Berze bourse, stock exchange stock market

Joint stock company, 1551 kompanija za trgovinu sa dalekim prekomorskim zemljama SKabo, trgovački sporazum sa rusijom Ivan Grozni





  

Trgovina akcijama po brokersko dilerskom sistemu 1571. Royal Exchange of London f. i r.b, 1694 Bank of England AD South sea company 1711. 1720. Bubble Act zabrana izdavanja akcija joint stock kompanijama (na snazi do 1825.) LSE 1773 Jonatankafe 1803 uobličena pravila regulativa kontrola 1986. Big Bang veliki prasak reforme stokbrokeri i stokdžoberi moja reč je moja obaveza











Berze definicija karakteristike podela Ekonomska definicija Berza je specifičan oblik veoma organizovanog tržišta na kome se obavlja promet robe, novca, deviza i kapitala izraženih u HoV (finansijskim instrumentima) Mesto na kome se okupljaju posebno ovlašćeni učesnici koji povezuju kupce i prodavce finansijskih instrumenata Pojmovno zgrada, mesto ili vreme na kome se održavaju berzanski sastanci skupovi trgovaca radi zaključenja trgovačkih poslova; Francuski trgovački zakon 1807

Istorijski berzanski sastanci ugovoreni, ovlašćeni trgovci posrednici, pristup, rigorozna pravila, trgovina uzorcima i Hov

Podela berzi 1. Robne berze  2. Finansijske berze - Univerzalne finansijske berze - Specijalizovane finanisjske berze: berze efekata (trguje se dugoročnim HoV), devizne berze, berze zlata i plemenitih metala 



Ključna funkcija berze kontinuelno tržište HoV po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate



Aukciono tržište usmena ili pismena aukcija (ko ponudi najvišu cenu) Kontinuirano tržište izvršavanje naloga celog dana, cene se menjaju, nije



Principi poslovanja na berzi 1. Poverenje  princip institucionalizacije poverenja (ugradnja u autonomno pravo); berzansko pravo, berzansko sudstvo - berzanska arbitraža  2. Sigurnost  princip institucionalizacije sigurnosti 1. Aktivnosti posrednika na osiguranju delatnosti i svođenju netržišnih rizika na minimum 

berze

Mesto trgovanja  Predmet trgovanja  Način trgovanja  Anglosaksonski tip berzi (osnivaju se kao AD, uloga države mala konzervativne u pogledu članstva regulative poslovanja i upravljanja)  Kontinentalni francuski tip berzi Belgija, Italija osniva ih država posebnim zakonom 

SVRHA I CILJEVI ZAKONSKOG REGULISANJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA F.T. – danas – veoma regulisana oblast  Ranije – manja regulativa (pravila berze, običaji, sudska praksa...)  Klasično objašnjenje potrebe za regulativom – tržišni mehanizam nije savršen, tržište nije efikasno, malverzacije i finanasijske krize  Počeci regulisanja 30-ih godina XX 

BERZE - REGULATIVA U SRBIJI 

 

Prvi Zakon o berzama donet 1886. – Beogradska berza osnovana 1894.; Snažan razvoj do 1941. 1989. Zakon o tržištu novca i tržištu hartija od vrednosti 1990. formirana Savezna komisija za hartije od vrednosti (danas Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije)



Više izmena zakona – Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima (1994), Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (2002.)



Zakon o tržištu hartija od vrednosti i

Osnivanje i delatnost berze  Osnivač odnosno akcionar berze može biti Republika, NBS, domaće ili strano fizičko ili pravno lice; Kvalifikovano učešće – akcije s pravom glasa; Novčani deo osnovnog kapitala 1 mil.evra



Članovi berze: ovlašćene banke i brokersko dilerska društva Delatnost berze

- Organizavanje javne ponude HoV i povezivanje ponude i tražnje - Objavljivanje informacija o ponudi tražnji tržišnoj ceni HoV i dr. - Utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista HoV i - Drugi poslovi u skladu sa zakonom 

Berza ne može trgovati hartijama (već samo organizuje trgovinu hartijama od vrednosti),

Berzanski ciklus 





1. faza uspostavljanje odnosa između investitora i berzanskog posrednika (van berze); otvaranje računa HoV i računa NS investitora kod berzanskog posrednika; davanje naloga za kupovinu ili prodaju f. instrumenata; Vrste naloga 2. faza realizacija naloga, kupovina ili prodaja f. instrumenata na berzi i utvrđivanje cena (kursa) 3. faza obračun, saldiranje i plaćanje izvršene kupovine ili prodaje i prenos HoV i

berze Opšti akti berze Statut  Pravila poslovanja  Pravilnik o tarifi  Pravilnik o listingu i kotaciji  Drugi opšti akti Kursna lista je izveštaj berze koji sadrži podatke o HoV i drugim f. instrumentima kojima se trgovalo tog dana, količinama, cenama i promenama cena 

Kotacija

je formiranje cene po kojoj se prodaju ili kupuju f. instrumenti na berzi polazeći od naloga klijenata. To je proces

Berze 

Ovlašćena banka je banka koja ima

dozvolu Komisije za HoV za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva u skladu s zakonom pod uslovom da ima za te poslove poseban organizacioni deo (kadrovske, tehničke i organizacione uslove) i vodi posebnu evidenciju o poslovanju tog organizacionog dela u poslovnim knjigama 

Kastodi banka je banka koja ima dozvolu Komisije da obavlja poslove vođenja računa hartija od vrednosti za račun klijenata i postupanja po nalogu klijenata. Otvara i vodi račune kod Centralnog registra (čiji je član) i

Manipulacije na berzi 

Manipulacija – veština kontrole cena finansijskih instrumenata – ima za cilj da se podstiče trgovanje po cenama koje su iznad ili ispod onih koje bi se formirale kroz regulatorne odnose ponude i tražnje na tržištu (manipulacija nema uvek negativno dejstvo)

Vrste manipulacija na berzi:    

Fiktivna prodaja Suprotni nalozi Glasine Pulovi

Berzanske operacije 

   



Formiranje i kretanje cena finansijskih instrumenata Hedžing Špekulativne operacije Arbitraža Kupovina finansijskih instrumenata na kredit Prodaja finansijskih instrumenata na kredit

brokeri i dileri 

 



Učesnici na finansijskom tržištu; Finansijski učesnici Posrednici na finansijskom tržištu Brokeri prema zakonu Srbije rade u tuđe ime i za tuđ račun nisu vlasnici finansijskih instrumenata ostvaruju prihode od provizije Dileri kupuju i prodaju finansijske instrumente u svoje ime i za svoj račun

brokeri i dileri     

  

Brokersko dilerska društva Ne postoji stroga podela na brokerske i dilerske poslove Brokeri mogu raditi i za svoj račun – komisioni brokeri; brokeri na parketu, trgovci na parketu Market mejker je diler koji radi za drugog on objavljuje kupovnu i prodajnu cenu Broketi i dileri sa punim usligama ili izvršavaju samo naloge (niža provizija); Specijalisti broketi; oddlot dileri Posreduju u kupovini i prodaji F. I. Usluge čuvanja HoV, Usluge kratkoročnog ktrdizitanja i

Berzanski pojmovi 

 

Portfolio skup set kombinacija različitih oblika aktive lot: standardni round i nestandardni odd lot Zlatna berzanska pravila Kupi jeftino prodaj skupo Kupuj akcije koje imaju vrednost u dobiti i

vrednost u isplaćenoj dividendi. Ako cene akcija rastu a dobit i dividenda opadaju odmah prodaj; Dow-Jones indeks 

Parket floor ekskluzivnost pristupa ovlašćenim posrednicima Krugovi ring ili rupe pit zainteresovani trgovci grupisani po vrsti robe

 

EPS neto dobit po akciji P/E racio proporcija tekuće trž. cene i dobiti po akciji

Depozitne finansijske institucije



 

  

Moguća pitanja na kolokvijumu ili ispitu 1. Nabrojte depozitne finansijske institucije? 2. Šta su depozitne finansijske institucije? 3. Zašto centralne monetarne vlasti strože kontrolišu depozitne finansijske institucije od nedepozitnih? 4. Šta su investicione banke? 5. Šta su komercijalne banke? 6. Nabrojte poslove koje banke obavljaju

Depozitne finansijske institucije (DFI)

1. Depozitne f. i. (DFI) su: Banke, štedne i kreditne asocijacije (zadruge ili udruženja), štedionice, kreditne unije 2. DFI: učesnici na finansijskim tržištima koji do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od privrede, stanovništva, javnog sektora, iz inostranstva. Depoziti su izvori sredstava (pasiva), na bazi kojih imaju obaveze prema deponentima. Odobreni krediti ili ulaganja u finansijske instrumente (HoV) su aktiva. Zarada na razlici u ceni (kamati) po kojoj sredstva prikupljaju i plasiraju - Osnovni izvor depoziti; Deponenti imaju bezuslovno diskreciono pravo da sredstva mogu povući kad požele to povlači drugačiju vrstu rizika za depozitne organizacije 3. Stroža kontrola DFI zbog: a) Depoziti su novac klijenata (deponenata). Zbog neuspešnog poslovanja, gubitaka i

Depozitne finansijske institucije 4. Investiciona banka - Banke koje obavljaju poslove sa

hartijama od vrednosti (finansijskim instrumentima); investiranje na fin. tržištu; 5. Komercijalna banka - Banke koje obavljaju klasične poslove kreditiranja privrede i stanovništva, poslove platnog prometa i druge poslove i usluge klasičnog bankarstva 4.5. “banca” latinski klupa ili sto za razmenu novca; bankarska struktura (broj i veličina banaka; faktori promena bankarske strukture su: ekonomija obima, inovacije, regulativa) 5. Klasično shvatanje: banka kao finanisjska institucija koja do sredstava dolazi prikupljanjem depozita kako bi kasnije odobravala kredite. Kamata na odobrene kredite veća od kamate koju banka plaća na depozite (pravilo 3-6-3); Rizici banke – rezerve likvidnosti 4.5. Funkcije banke: depozitna (funkcija štednje),

Depozitne finansijske institucije

aktivnosti banaka na finansijskim tržištima 1. aktivnosti na prikupljanju sredstava: depoziti, kreditni (od drugih finansijskih institucija i CB) i sopstveni (akumulirani dobitak i akcijski kapital) izvori 2. aktivnosti na plasiranju sredstava: krediti finansijskim institucijama, krediti za nekretnine, za poljoprivredu, komercijalni i industrijski krediti, lizing, razno 3. aktivnosti iz oblasti investicionog bankarstva gde banka obavlja usluge za svoje klijente koji su involvirani na poslove na finansijskim tržištima učestvovanje u emisiji i servisiranju emisije HoV; trgovanje za sopstveni račun i za račun klijenata instrumentima tržišta novca devizama fjučersima i opcijama hartijama od

Banka kao depozitna finansijska institucija  

Kad banka može sticati sopstvene akcije? s. 98 Pokazatelj adekvatnosti kapitala: odnos kapitala i rizične aktive banke (pozicije bilansne aktive i vanb stavki pomnožene ponderima kreditnog i tržišnih rizika)

Koje poslove može obavljati banka u skladu sa zakonom? s.93  Upravljanje rizicima banke, procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika 

1. Rizik likvidnosti

2. Kreditni rizik mogućnost negativnih efekata na

finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci

3. Kamatni rizik 4. Devizni rizik 5. Operativni rizik