4. FINANSIJSKA TRŽIŠTA, INSTITUCIJE I INSTRUMENTI*
4.1. FINANSIJSKA TRŽIŠTA Postoje dva osnovna tipa tržišta: robno (produktno, na kome se nude i traže razne vrste roba i usluga) i finansijsko (na kome se nude i traže finansijska sredstva). Finansijsko tržište je organizovani prostor s elementima potrebnim za njegovo funkcionisanje (vreme, pravila i uzanse kupoprodaje), na kome se susreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava, kao što su efektivni domaći i strani novac, hartije od vrednosti, potraživanja, dispozicije itd. U zavisnosti od ponude i tražnje finansijskih sredstava formira se njihova cena koja se izražava putem kamatne stope. Poslovi na finansijskom tržištu mogu biti promptni (kada se ralizacija vrši odmah ili najkasnije u roku od dva dana) i terminski (sa utvrđenim rokom). Finansijsko tržite se deli na sledeće vrste: • Tržište kapitala – na njemu se organizovano i institucionalizovano susreću ponuda i tražnja za kapitalom. Na primarnom tržištu kapitala se pojavljuje dugoročna ponuda i tražnja za kapitalom, a na sekundarnom tržištu kapitala se vrši trgovanje dugoročnim hartijama od vrednosti u cilju pribavljanja investicionih sredstava emitovanjem obveznica (zajmovni kapital) ili akcija i drugih hartija od vrednosti (akcijski kapital). Na tržištu kapitala kapital se koristi kao zajmovni kapital (vlasnik kapitala je poverilac a korisnik je dužnik; oblici zajmovnog kapitala su: investicioni kredit, hipotekarni kredit i dugoročni zajam) i kao akcijski kapital (korisnik kapitala je budući vlasnik a sadašnji vlasnik je budući upravljač kapitalom). • Devizno tržište – Na njemu se obavlja promet stranih sredstava plaćanja, odnosno kupovina i prodaje deviza putem brokera, ovlašćenih lica i ovlašćenih banaka, kao i otkup i prodaja deviza od strane nacionalne (interventne) banke. • Novčano tržište – Na njemu se susreću kratkoročna ponuda i tražnja novca; ovde se pojavljuju dve vrste tržišnih instrumenata: krediti i hartije od vrednosti na kratak rok. Najčešći poslovi koji se obavljaju na novčanom tržištu su: međubankarsko kreditiranje, kupovina i prodaja hartija od vrednosti radi održavanja likvidnosti, realizacija kamatne arbitraže, realizacija *
Reprodukovano na osnovu prof. dr Nenad m. Vunjak: Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 1995., uz dozvolu autora
34 špekulativnih altivnosti i sl. Poslovi na tržištu novca se mogu podeliti na poslove na tržištu dnevnog novca i poslove na terminskom tržištu novca. Hartije od vrednosti koje su u funkciji transkacija na novčanom tržištu su diskontne hartije, koje mogu biti: - Državne hartije od vrednosti (državne obveznice, državne menice i blagajnički zapisi) - Hartije od vrednosti Centralne banke (blagajnički zapisi i depozitni certifikati) - Hartije od vrednosti poslovnih banaka i drugih firmi (bankarski akcept, komercijalni zapisi, privatni diskontni papiri) 4.2. FINANSIJSKE INSTITUCIJE Vrste finansijskih institucija su: intermedijarne finansijske institucije, berze i pomoće i specijalizovane finansijske organizacije. Intermedijarne finansijske institucije su: • komercijalne banke • štedionice • štedno-kreditne zadruge • osiguravajuće kompanije • finansijske kompanije i drugi institucionalni investitori Berze predstavljaju organizovani prostor na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Razlikujemo univerzalne i specijalizovane berze. Među pomoćne i specijalizovane finansijske organizacije pripadaju: • eskontne kuće (diskontne banke) • emisiona društva • posrednici u osiguranju • akceptne banke • trgovačke banke 4.3. HARTIJE OD VREDNOSTI Prema zakonu o obligacionim odnosima (1985. godine) hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Vrste hartije od vrednosti su: 1. Robne hartije od vrednosti 2. Menice 3. Čekovi
35 4. Akcije – to su hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva. Akcije mogu biti: • obične (redovne) • prioritetne (povlašćene), koje se obično izdaju u drugoj emisiji i ne node sa sobom pravo upravljanja • konvertibilne (to su prioritetne koje se mogu pretvoriti u obične) 5. Obveznice (obligacije) – to su dužničke hartije od vrednosti kojim se emitent obavezuje da će imaocu u roku njenog dospeća isplatiti nominalnu vrednost i kamatu; za razliku od akcija, ovde postoji pravo naplate i uplate. Vrste obveznica: • garantovane obveznice, negarantovane obveznice i hipotekarne založnice • kratkoročne i dugoročne obveznice • obveznica bez kupona (kada se kamata isplaćuje od jednom) i obveznica s kuponima (kada se kamata isplaćuje periodično) • obveznice s fiksnom i varijabilnom kamatom • jednokratna obaveznica i obveznica u anuitetima • participativna (kod koje se pored kamate isplaćuje i dividenda) i konvertibilna (koja se može pretvoriti u akcije) 6. Blagajnički, komercijalni i državni zapisi – to su dužničke hartije od vrednosti radi pribavljanja kratkoročnih kreditnih pozajmica 7. Certifikat o depozitu 8. Finansijski derivativi: • Finansijski terminski ugovori (forvard ugovori, fjučers ugovori i svop ugovori) • Opcijski ugovori. 4.4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI Osnovni finansijski instrumenti su: 1. menice 2. akcije 3. obveznice 4. blagajnički, komercijalni i državni zapisi 5. certifikat o depozitu 6. finansijski derivativi Ostali finansijski instrumenti su: 1. gotov novac 2. depozitni novac 3. nemonetarni depoziti 4. krediti 5. štedne knjižice 6. polise osiguranja