Drugi Domaci Racunovodstvo

1. Navedite osnovni zadatak upravljanja finansijama i objasnite čemu treba da teži celishodno upravljanje finansijama u savremenim uslovima privređivanja? Osnovni zadatak upravljanja finansijama je napajanje i pokretanje poslovanja kao i obezbeđenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja reprodukcije poslovanja. Upravljanje finansijama u savremenim uslovima poslovanja mora da teži konstantnoj stabilizaciji, ravnoteži i jačanju finansija preduzeća. Održavanje finansijke ravnoteže je pretpostavka koja obezbeđuje životnu sposobnost preduzeća na duži rok. 2.

U osnovi održavajna finansijske ravnoteže nalaze se dva zahteva. Objasnite. Dva zahteva se nalaze u osnovi finansijske ravnoteže, i to su - zahtev za maksimalnom rentabilnošću, koji je sa aspekta preduzeća primaran i postavljen kao zahtev od strane samog preduzeća - zahtev za optimalnom likvidnošću, koji dolazi sa tržišta Ukoliko su potrebe za kapitalom usklađene sa mogućnostima njihovog pokrića preduzeće će biti u spešno u održavanju finansijke ravnoteže. Potrebe za kapitalom su uslovljene veličinom konkretnog preduzeća i njegovim ritmom rasta, a sastoje se iz sredstava aktive ( likvidna sredstva, potraživanja, zalihe itd ). Pokriće potreba za kapitalom aktuelizira pitanje sastava pasive bilansa stanja, čije rešenje predpostavlja izbor optimalne kombinacije raznih izvora finansiranja.

3. Zadatak održavanja finansijske ravnoteže ima dva područja. Navedite i objasnite. Imajući u vidu da potrebe za kapitalom u privredi osciliraju usled uticaja različitih elemenata, i sastav pasive mora se usklađivati sa stepenom likvidnosti ulaganja u aktivi bilansa stanja. Zadatak finansijske ravnoteže ima dva područja i to: područje strukturalno-organizacionog karaktera i dinamičko-dispozicionog karaktera. 4. Objasnite strukturalno organizaciono područje održavanja finansijske ravnoteže? Strukturalno-organizaciono područje obuhvata sledeće radnje: pribavljanje i ulaganje dugoročno vezanog kapitala koji vodi poreklo iz ostvarenog dobitka ili je pribavljen na tržištu kapitala, kao i ostale finansijske mere nevezane za pribavljanje kapitala .

5. Objasnite dinamičko dispozicijsko područje održavanja finansijske ravnoteže? Dinamičko-dispoziciono područje obuhvata finansijske dispozicije u dinamičkom poslovnom procesu i to: pribavljanje i ulaganje kratkoročno vezanog kapitala korišćenjem tržišta novca, konstantno upravljanje uloga kapitala u vidu postrojenske (osnovne) i obrtne imovine, a sa ciljem optimalnog izvršenja poslovnog procesa. 6. Analizom finansijske situacije dolazi se do veoma upotrebljivih podataka sa višestrukom namenom. Navedite i objasnite. Menadžmentu privrednog društva informacije o finansijskoj situaciji pružaju mogućnost uočavanja dobrih i loših strana o poslovanju privrednog društva, mogućnost preuzimanja potrebnih mera i akcija da se loše stanje poboljša, a dobro održava , jača i dalje unapređuje. U sprovodjenju finansijske politike utvrđivanje finansijske situacije i njena analiza imaju veoma značajnu ulogu. Ostvarivanje ciljeva finansijske politike u direktnoj je zavisnosti od finansijske situacije. 7. Navedite definiciju finansijske situacije prema Pierre Conso-u. Tretirajući finansijsku situaciju kao finansijsku konstrukciju u užem smislu Pierre Conso definiše finansijsku situaciju preduzeća „ kao njegovu sposobnost da održi stepen likvidnosti dovoljan da osigura permanentno usklađivanje finansijskih tokova“ kao i da se „ konfrotiranjem između stepena likvidnosti elemenata aktive i stepena dospelosti obaveza određuje finansijska situacija“. 8. Definišite finansijsku situaciju u širem smislu prema Prof. Mihajlu Kovačeviću. Tretirajući finansijsku situaciju u širem smislu Prof. Mihajlo Kovačević kaže za finansijsku situaciju da je dobra „ ako ima dovoljno sredstava za izvršenje postavljenog poslovnog zadatka, ako postoje skladni odnosi između osnovnih i obrtnih sredstava, ako su rokovi naplate potraživanja relativno kraći, ako su sopstveni izvori jače zastupljeni od tuđih,ako su rokovi za vraćanje pozajmljenih sredstava duži, ukoliko je kamata na pozajmljena sredstva manja itd“. 9. Definišite finansijsku situaciju u širem smislu prema Prof. Nikoli Stevanoviću. Po Prof. Nikoli Stevanoviću finansijski položaj je određen ukupnim iznosom ulaganja i njihovom strukturom, strukturom izvora finansiranja i relacijama koje postoje između pojedinih delova ulaganja i odgovarajućih izvora finansiranja.

10. Navedite faktore koji determinišu finansijsku situaciju. Utvrđivanje finansijske situacije nije samo značajno, već i veoma složeno pitanje jer je uslovljeno nizom eksternih i internih faktora. Oni faktori koji potiču iz okruženja u kome preduzeće egzistira predstavljaju objektivne determinante finansijske situacije, i obično se nalaze izvan njihovog domašaja ( moguće ih je donekle neutralizovati- stvaranjem značajnih rezervi, neutralisanjem inflatornih efekata i sl.). Ipak, u kreiranju finansijske situacije pretežan uticaj je na internim faktorima. Potpunim ovladavanjem subjektivnim faktorima finansijska situacija se može optimizirati, što i jeste osnovni cilj finansijskog menadžmenta. Kao najznačajniji faktori koji utiču na finansijsku situaciju preduzeća mogu se navesti : bonitet inicijalne finansijske konstitucije preduzeća, poslovna aktivnost preduzeća, brzina obrta sredstava, inflatorna kretanja, privredni sistem i mere ekonomske politike, konjuktura i sl. 11. Objasnite valjanost konstitucione finansijske situacije kao determinante finansijske situacije? Konstituciona finansijska situacija je ona koju svako privredno društvo ima na početku svog poslovanja. U slučaju loše inicijalne finansijske situacije, koja će svojim slabostima opterećivati i buduće finansijske situacije, najbolje se vidi značaj konstitucione finansijske situacije. Međutim, to ne znači da će privredno društvo sa dobrom inicijalnom finansijskom situacijom automatiski garantovati dobar bonitet svih budućih finansijskih situacija, kao i obrnuto. 12. Objasnite poslovne transakcije kao determinantu finansijske situacije? Poslovne transakcije sastoje se u nabavkama faktora proizvodnje, ulaganjima u proizvodnju, prodaji proizvedenih učinaka i nihovoj naplati. Unutar svih ovih područja dolazi do stalnih poslovnih promena, koje dovode do promene pojedinih izvora sredstava i njihovih oblika a time i do sukcesivnih finansijskih situacija koje se međusobno mogu i značajno razlikovati. 13. Objasnite brzinu cirkulisanja kao determinantu finansijske situacije? Obrt sredstava predstavlja dinamički proces transformacije različitih oblika poslovnih sredstava u procesu poslovanja. Ubrzanjem obrta sredstava (suprotno važi za usporenje obrta sredstava) u poslovnom procesu predstavlja izraz poboljšavanja i uspešnijeg obavljanja poslovne aktivnosti, a izražava se time da se sa istom masom angažovanih sredstava postiže povoljniji ekonomski efekat, ili se isti ekonomski efekat može postići i srazmerno manjim angažovanjem sredstava.

Pri analizi sredstava neophodno je razgraničiti objektivne od subjektivnih faktora, kako bi se puna pažnja posvetila subjektivnim faktorima, na koje treba ukazati u cilju njihove eliminacije i poboljšanja poslovne aktivnosti. Poboljšanje finansijske situacije usled ubrzanja obrta sredstava ogleda se u apsolutnom ili relativnom smanjenju troškova angažovanih sredstava, povećanju akumulacije i dobiti, stvaranju povoljnijih uslova za obezbeđenje trajne likvidnosti preduzeća. 14. Objasnite konjukturne efekte kao determinantu finansijske situacije? Ukoliko se investiciona, opšta, zajednička, proizvodna i lična potrošnja žele dovesti u sklad sa realnim mogućnostima privrede, moraju se držati pod kontrolom, u određenim granicama. Restriktivni uslovi dovode do poremećaja odnosa između ponude i tražnje, kao i do pomeranja cena. Ta kolebanja će se različito odraziti na finansijsku situaciju privrednih društava. Kod jednih će se pored redovnih javiti i značajni konjukturni pozitivni finansijski rezultati, dok će kod drugih ti rezultati biti suprotni. 15. Objasnite privredni sistem i mere ekonomske politike kao determinantu finansijske situacije? U ekonomskom smislu privredni sistem se realizuje putem ekonomske politike i njenih mera, čije dejstvo na finansijsku situaciju može da ima usmeravajući i ograničavajući faktor. Mere ekonomske politike se reflektuju na finansijske rezultate svakog privrednog društva, na neke pozitivno, a na neke negativno. Na finansijsku situaciju utiču sledeće ekonomske mere: carinski i devizni režim, kreditno-monetarna politika, politika usmeravanja investicija, politika cena i sl. 16. Objasnite inflatorne efekte kao faktor finansijske situacije? Finansijska situacija privrednog društva određena je strukturom ulaganja i strukturom izvora sredstava. U uslovima inflacije, koja ima za posledicu permanentno obezvređivanje novčane jedinice, računovodstveni izveštaji postaju zbir nehomogenih veličina. Različito ponašanje bilansnih pozicija uslovljeno je njihovom pripadnošću pozicijama monetarnog ili nemonetarnog karaktera. Odgovarajuće pozicije bilansa potrebno je preračunati i njihovu nabavnu vrednost izraziti u novčanim jedinicama današnje kupovne moći. Bilans će tek nakon izvršene revalorizacije biti homogen jer će svi njegovi elementi biti izraženi u dinarima iste, tj. današnje kupovne moći. Ignorisanjem inflatornih efekata može imati za posledicu stvaranje lažne predstave o rentabilitetu preduzeća, reduciranje akumulacije, ugrožavajući na taj način finansijski položaj privrednog društva i stimulišući novi inflacioni pritisak na nivou nacionalne ekonomije.

17. Definišite pravila finansiranja prema Dietrichu Harleu i objasnite njegovu svrhu? Pravila finansiranja se po Dietrichu Harleu mogu označiti kao principi za izbor sredstava finansiranja radi zadovoljenja neke date potrebe kapitala ili kao norme za pribavljanje kapitala sa određenih aspekata. Svrha pravila finansiranja je da posluže privrednim društvima kao smernice za donošenje njihovih odluka o finansiranju, dok na njima kreditori zasnivaju svoju ocenu kreditne sposobnosti i finansijske situacije privrednog društva. 18. Navedite osnovnu intenciju zahteva principa zaštite poverilaca. Utvrđivanje i postavljanje pravila finansiranja bilo je inspirisano zahtevom principa zaštite poverilaca, čija se osnovna intencija sastoji u utvrđivanju imovinskog bilansa koji otkriva realnu garantnu supstancu, na osnovu koje poverioci vrše nadzor sigurnosti i držanja kapitala, pri čemu kao garantna supstanca za poverioca služi sopstveni kapital. Znači, sa aspekta poverilaca zahtevi sigurnosti i likvidnosti su bili odlučujući za pokušaj da se preduzećima nametne, u formi pravila, obaveza finansiranja sopstvenim kapitalom. 19. Objasnite razliku imeđu tradicionalnog i dinamičkog shvatanja sigurnosti poverilaca. Za razliku od tradicionalnog shvatanja kreditora i kreditiranog, u oceni kreditne sposobnosti zasnivanje primarne sigurnosti na rezultatu, a sekundarne na stanju, dovodi do približavanja interesa između kreditora i kreditiranog, a samim tim i do menjanja klasičnog shvatanja kreditne sposobnosti. Po dinamičkom shvatanju sigurnosti, rentabilnost, tj zarađivačka sposobnost dužnika predstavlja najveću sigurnost za kreditora. Drugim rečima, kreditor najvažnije obezbeđenje svojih potraživanja sada nalazi u uspehu, tj ostvarenom rezultatu kreditiranih privrednih društava. 20. Savremena naučna shvatanja napuštaju koncept univerzalnih pravila finansiranja za sva privredna društva. Objasnite. Savremena naučna shvatanja potenciraju potrebu prilagođavanja načina finansiranja individualnim prilikama privrednih društava u skladu sa principima sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti. Navedeni principi finansijske politike se prividno nalaze u koliziji, mada se, u suštini, oni nalaze u čvrstom korelativnom odnosu. Racionalno upravljanje finansijama privrednog društva pretpostavlja optimalno usklađivanje navedenih zahteva i ostalih načela finansijske politike, usklađivanje čiji je ideal maksimalna sigurnost i likvidnost, a da pri tome ništa ne stoji na putu maksimalno moguće rentabilnosti.

Zaključak je da ispitivanje i ocena finansijske situacije podrazumeva kompleksnu analizu i dinamički aspekt saznanja o stanju, kretanju i perspektivi razvoja u budućnosti. 21. Navedite zajedničku karakteristiku svih pravila finansiranja i sistematizujte ih. Polazeći od zajedničke karakteristike svih pravila finansiranja, da tangiraju finansijsku strukturu preduzeća i da su izraz finansijske politike, moguće ih je sistematizovati u sledeće dve grupe: - vertikalna pravila finansiranja ( tretiraju sastav kapitala prema poreklu i ročnosti ), - horizontalna pravila finansiranja ( tretiraju odnose između pojedinih delova imovine i kapitala ). 22. Navedite pozitivne efekte koje korisnici kredita imaju od poštovanja principa sigurnosti. Vladajuće načelo klasičnog shvatanja finansijskog položaja privrednog društva je princip zaštite poverioca od rizika gubitka sredstava. Princip sigurnosti, koji je istovremeno i u interesu korisnika kredita, deluje limitirajuće na korišćenje pozajmljenih izvora, ne dopuštajući da to bude isključivi način finansiranja. Korisnicima kredita poštovanje principa sigurnosti omogućava izbegavanje prevelikog zaduživanja, fleksibilnost u finansiranju, stabilnost u poslovanju i nezavisnost u razvoju. 23. Objasnite genezu zlatnog pravila izravnavanja rizika. Učešće sopstvenih izvora treba da bude što veće, a učešće od 50% se označava kao donja granica, koja ne bi smela da bude prekoračena, ukoliko se ne želi ugroziti likvidnost. 24. Objasnite odnos rezervi prema minimalnom kapitalu po Gerstneru i Niklischu i objasnite čime je devalvirana vrednost vertikalnih pravila finansiranja Po Gerstneru se ne postavlja nikakav normativni princip „ukoliko su veće rezerve u odnosu na sopstveni kapital, utoliko je preduzeće solidnije“. Niklishc ide nešto dalje i operiše konkretnim brojčanim relacijama „puno obezbeđenje od gubitaka, i to kako sopstvenog, tako i tuđeg kapitala, može se smatrati kao dato onda kada rezerve iznose oko 50% kapitala preduzeća, ili 25% ukupnog kapitala“. Vrednost tretiranih vertikalnih pravila finansiranja devalvirana je činjenicom da su ona orjentisana na parcijalno posmatranje problematike finansijske strukture.

Isto tako, posmatranjem i ocenom sigurnosti samo na osnovu odnosa između sopstvenog i tuđeg kapitala ne može se ništa saznati o razvoju imovinske situacije u budućnosti, jer ovakva ocena sigurnosti ima čisto statički karakter. 25. Objasnite čime se bave horizontalna pravila finansiranja i navedite njihov smisao. Horizontalna pravila finansiranja bave se postavljanjem normi za odnose koji postoje između pojedinih segmenata, odnosno delova imovine i kapitala, s ciljem obezbeđenja likvidnosti. Smisao tih pravila je u sagledavanju odgovora na pitanje da li je i u kojoj meri, u jednom trenutku, vreme vezivanja sredstava, koji proizilazi iz strukture imovine, usklađeno s ročnošću kapitala u datoj strukturi finansiranja. 26. Objasnite kardinalno pravilo međusobnog komuniciranja poslovnih partnera. Zahtev za vraćanjem sredstava u iznosu i roku predstavlja kardinalno pravilo međusobnog komuniciranja poslovnih partnera. Ispunjavanje ovog zahteva, vraćanje zajma u iznosu i roku pretpostavlja održavanje ne samo statičke likvidnosti ( sposobnosti plaćanja dužnika u momentu zaduženja ), već i dinamičke likvidnosti, kao dugoročne sposobnosti plaćanja u nizu vremenskih tačaka projektovanih sve do kraja poslovnog života privrednog društva. 27. Objasnite u čemu se sastoji osnovni zahtev Hubnerovog zlatnog pravila finansiranja formulisanog još 1854.godine. Hubnerov princip se sastoji u zahtevu da kredit koji neka banka može dati, a da pri tome ne dođe u opasnost ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uživa, i to ne samo po iznosu, već i po kvalitetu rokova. Moto zlatnog pravila finansiranja je da se primljeni tuđi kapital ne sme koristiti dugoročnije nego što je dobijen. 28. Hubnerovo zlatno pravilo finansiranja zastupali su brojni autori. Navedite i objasnite. Prema Maleroviczu sredstva za finansiranje i njihovo korišćenje moraju međusobno odgovarati po ročnosti. Formulaciju ovog pravila dali su i Tondury H. i Gsell F., koji kažu „između trajanja vezivanja imovinskih sredstsva i između trajanja tokom kojeg stoji na raspolaganju kapital koji je pribavljen u svrhu pokrića potreba za kapitalom, mora vladati usaglašenost“.

29. Objasnite zbog čega je došlo do modifikovanja zlatnog pravila finansiranja, odnosno šta je dovelo do zlatnih bilansnih pravila finansiranja. U osnovi zlatnog pravila finansiranja nalazi se „parcijalni način posmatranja“ , koji polazi od pretpostavke da finansiranje pojedinih delova imovine zahteva dugoročni kapital koji odgovara vremenu angažovanja pojedinih delova imovine. Ovakav način posmatranja umanjio je praktičnu vrednost zlatnog pravila finansiranja, usled čega se modifikacijom došlo do zlatnih bilansnih pravila. Modifikacija je značila zamenjivanje parcijalnog pristupa totalnim principom posmatranja, čija je polazna osnova kongruencija rokova između globalnih delova imovine i kapitala, bez obzira na konkretno vreme angažovanja finansijskih delova imovine. 30. Objasnite kojim zahtevom je izrečena suština zlatnih bilansnih pravila finansiranja. Suština zlatnih bilansnih pravila finansiranja izražena je zahtevom da dugoročno vezana imovina treba da bude finansirana dugoročnim kapitalom, a kratkoročno vezana imovina kratkoročnim kapitalom. 31. Objasnite okolnosti koje su dovele do razdvajanja zlatnih bilansnih pravila finansiranja na zlatna bilansna pravila finansiranja u užem smislu i zlatna bilansna pravila finansiranja u širem smislu. I pored jedinstvenog stava u vezi opravdanosti zahteva zlatnih bilansnih pravila finansiranja, veće razlike u gledištima pojavile su se oko pitanja šta treba smatrati dugoročno vezanom imovinom, i u kojoj meri kapital potreban za finansiranje dugoročno vezane imovine mora biti sopstveni ili to može biti pozajmljeni kapital na dugi rok. Ova dilema imala je za posledicu formulisanje zlatnih bilansnih pravila u užem smislu i zlatnih bilansnih pravila u širem smislu. 32. Objasnite suštinu zlatnih bilansnih pravila finansiranja u užem smislu. Zlatno bilansno pravilo finansiranja u užem smislu predstavlja zahtev da se osnovna sredstva finansiraju sa dugoročnim kapitalom, a obrtna imovina kratkoročnim kapitalom. Po pojedinim autorima ( Rossle, Gerstner i Antoine) osnovna imovina (postrojenska imovina) mora biti finansirana isključivo sopstvenim kapitalom, dok fleksibilniji ( poput Selliena, Leitnera i Le Coutra) smatraju da nema razloga da se za finansiranje osnovne imovine ne koriste i tuđi dugoročni izvori.

33. Objasnite suštinu zlatnih bilansnih pravila finansiranja u širem smislu. Zlatno bilansno pravilo finansiranja u širem smislu zahteva da se pored osnovnih, i trajna obrtna sredstva finansiraju iz dugoročnih izvora. Mišljenja su podeljena oko toga šta treba smatrati trajno vezanom obrtnom imovinom, oko pitanja kvaliteta potrebnog kapitala, i da li trajno vezanu obrtnu imovinu treba finansirati sopstvenim ili tuđim kapitalom. 34. Definišite trajna obrtna sredstva i objasnite suštinu pravila finansiranja „1:1“ i „2:1“? Pod trajno vezanim obrtnim sredstvima podrazumevaju se iznosi obrtnih sredstava koje preduzeće mora da ima da bi obezbedilo barem minimalni nivo poslovanja ( odnosi se na novčana sredstva, zalihe i kupce ). U horizontalna pravila finansiranja ubraja se i pravilo finansiranja „1:1“ („acidtest“), koje postavlja zahtev za postojanjem jednakosti između likvidne imovine prvog stepena ( novčane vrednosti, kratkoročna potraživanja ) i obaveza prvog stepena ( kratkoročne obaveze ), pokriće rashoda, i usaglašenost rokova potreba za sredstvima i izvora finansiranja tih potreba. Neelastičnost pravila „1:1“ delimično ublažava pravilo finansiranja „2:1“ („current-ratio“ ili „bankers-ratio“), koje služi za utvrđivanje likvidnosti drugog stepena, odnosno opšte likvidnosti. Pravil finansiranja „2:1“ postavlja zahtev da odnos obrtne imovine prema kratkoročnim obavezama bude najmanje 2:1 35. Napravite kritički osvrt na pravila finansiranja zasnovana na sigurnosti i likvidnosti. Zahtev za obezbeđenjem sigurnosti je u današnjim uslovima poslovanja potrebno postaviti mnogo elastičnije, odnosno odbaciti shvatanje po kome funkciju garantne supstance i kriterijuma kreditne sposobnosti vrši jedino sopstveni kapital. Funkciju kriterijuma kreditne sigurnosti preuzeo je zahtev za rentabilnošću, dok je ocena imovinskih prilika uzimanjem u obzir visine garantne supstance zadržala poziciju sekundarne sigurnosti. Iz horizontalnih pravila finansiranja moglo bi se zaključiti da poštovanje normi koje ona propisuju obezbeđuje likvidnost, a nepoštovanje ugrožava likvidnost. Međutim, njihova svestrana analiza opravdano dovodi u sumnju njihovo apsolutno važenje u praksi. Zlatno pravilo finansiranja bi obezbedilo likvidnost privrednog društva u slučaju jednokratne potrebe za finansijskim sredstvima. Međutim, ako se pođe od potrebe za kontinuitetom poslovanja pod likvidnošću se ne podrazumeva samo sposobnost izmirenja obaveza prema poveriocu, već i kontinualno odvijanje procesa proizvodnje privrednog društva.

36. Objasnite suštinu stope prinosa na ukupna poslovna sredstva i stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Poslovni dobitak se definiše kao periodični prirast ukupno uloženih poslovnih sredstava korišćenih za obavljanje redovne poslovne aktivnosti privrednog društva. Drugim rečima poslovni dobitak predstavlja efekat privređivanja sa ukupnim poslovnim sredstvima. * Stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva možemo dobiti na dva načina: - direktno iz odnosa između poslovnog dobitka i prosečnih poslovnih sredstava - na osnovu pojedinačnih determinanti stope prinosa ( koeficijent obrta prosečnih poslovnih sredstava i stope poslovnog dobitka) Neto dobitak se može definisati kao efekat ulaganja sopstvenih sredstava u privredno društvo, s obzirom na to da označava tekuće ostvareni prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. *Stopa prinosa na sopstvena sredstva se može utvrditi na dva načina: - neposredno iz odnosa neto dobitka i prosečnih sopstvenih sredstava - na osnovu pojedinačnih determinanti ove stope ( koeficijenta obrta sopstvenih Sredstava i stope neto dobitka )