Crni Gruja 3 - Epizoda Ofanziva

Scenario za seriju:

CRNI GRUJA 3 Epizoda: "OFANZIVA" Napisao: Aleksandar Lazić

REVIZIJA

Beograd, JUN 2007

INT.

- DAY - GRUJINO KAFANčE PROSTORIJA JE PRAZNA. OTVARAJU SE ULAZNA VRATA I U PROSTORIJU UPADA GRUJA, A ZA NJIM BOLE I čEDA. GRUJA JE VESEO I NASMEJAN. BOLE I čEDA TAKOđE - KEZE SE. CRNI GRUJA: (krsti se) E, fala Bogu da se i meni desi nešto lepo. RASPAKUJU SE I KAčE KOžUHE NA čIVILUK PORED VRATA. BOLE: Bogami gazda... Ovo miriši na dobro. CRNI GRUJA: Nego šta nego da miriši! Vidi kol'ka mi je nosina! Bilo bi čudo da ne namirišim zaradu u sirklu od stodvajes' kilometra! SEDA I BACA NOGE NA STO. CRNI GRUJA: (dere se) Stamena! Manuška! OVE DVE ISTRčAVAJU IZ KUJNE. STAMENA: Kaš'te, gazda... CRNI GRUJA: 'ajde, cure, ljubi vas vaš Grujica... Naseckajte malko sira i slaninice i sunite mi zeru one moje raki'ce...

MANDUšKA: Ju, gazda... Al' ste vi nešti veseli.. CRNI GRUJA: Bogami, jesam! Danas slavim! OVE DVE SE POGLEDAJU ZNAčAJNO. STAMENA I MANDUšKA: (u glas) Opa... STAMENA: A jel' može da se zna, šta se to slavi? CRNI GRUJA: Slavi se velika zimska ofanjziva smrdljivih kobasičara! OVE DVE SE POGLEDAJU ZBUNJENO. MANDUšKA: Švaba? CRNI GRUJA: E... STAMENA: A kako to MI slavimo nji'ovu ofanjzivu? BOLE I čEDA SE POGLEDAJU I PODRUGLJIVO HUKNU KA STAMENI I MANDUšKI: "PFFFF". CRNI GRUJA: E... Dajte vi to meze... Nema potrebe da razbijate vaše lepe glavice s mojim paklenjskim biznis planovima.

OVE DVE SLEGNU RAMENIMA I KRENU DA SPREMAJU MEZE. čEDA I BOLE SEDNU PORED GRUJE. čEDA VELJA: (gleda u ove dve) Kakve glupače... SVA TROJICA SE NASMEJU PODRUGLJIVO. A ONDA SE čEDA OKRENE KA GRUJI. čEDA VELJA: (značajno) E pa, onda, čiča... Kako vi to mislite da slavite Njemačku ofanjzivu? GRUJA GA POGLEDA S DOSADOM. CRNI GRUJA: Mislim da je slavim tako što ću da i' oderem do gole kože... Ima da ih istresem iz oni' uglancani' čizama direkt' naglavačke! čEDA VELJA: (oduševljeno) Au! (kratka pauza) A kako vi... mislim, to, istresanje iz čizmica? CRNI GRUJA: Pa, primijo sam dojavu da je ta nji'ova ofanjziva organizovana u cilju stvaranja četeres'devetostrukog obruča oko naših korenjara. NA REč "KORENJARA", MANDUšKA, KOJA I DALJE U POZADINI SA STAMENOM SPREMA MEZE, NAčULJI UšI.

BOLE: I sad vi mislite da će ovaj put da ih satru skroz, pa zato slavite? CRNI GRUJA: Ma, bole me, bre, ko će kog' da satre. BOLE: Kad me već pitate, ja mislim.... GRUJA GA POGLEDA BESNO. BOLE SE POKUNJI I ZAćUTI. ONDA GRUJA NASTAVLJA NORMALNIM TONOM. CRNI GRUJA: Bitno mi je samo da te ljubitelje smrdljivih kobasica i kiselog kupusa namamim da postave štab u ovo moje kafanče... Po mogućstvu - pre nego što krenu u ofanjzivu. KRATKA PAUZA. UZDAHNE DUBOKO I IZUZETNO ZADOVOLJNO. CRNI GRUJA: (u nirvani) A onda... Kad dignem cene za cirka stodvajes'četir' posto i krenem da ih derem... STAMENA I MANDUšKA, KOJE SU U MEđUVREMENU ZAVRšILE SECKANJE, PRILAZE STOLU I STAVLJAJU PRED GRUJU MEZE I RAKIJU. GRUJA ZADOVOLJNO MLJACNE. čEDA I BOLE KRENU DA SE OBLIZUJU. PRUžE RUKE DA KRENU I ONI DA MEZETUJU, ALI IH GRUJA OPALI PO PRSTIMA. CRNI GRUJA: Kuš! OVI GA POGLEDJU ZBUNJENO. CRNI GRUJA: Slavim JA, a ne vi!

OVI UKAPIRAJU I POGLEDAJU GA LJUTITO. GRUJA KRENE DA LJUšTI MEZE. MANDUšKA I STAMENA STOJE IZA NJIH. ERžIKA JE KO NA IGLAMA. MANDUšKA: Ovaj... gazdica... CRNI GRUJA: (i ne gleda je) Kaži, dušo... MANDUšKA: A ti korenjari.... U tije obruč za satirenje... Ko je to? GRUJA TRGNE CUG RAKIJE. CRNI GRUJA: Pa, patlidžani... Ko drugi... MANDUšKA ODJEDNOM BRIZNE U STRAHOVIT PLAč. I DOK JE OSTALI ZAčUđENO GLEDAJU, ONA OTRčI U KUHINJU. REZ NA: INT.

- DAY . GRUJINO KAFANčE

KAFANčE JE OKIćENO šVAPSKIM ZASTAVAMA S KUKASTIM KRSTOVIMA SVIH VELIčINA. TU SU I FIGURICE ORLOVA RAšIRENIH KRILA, I OSTALI SIMBOLI TREćEG RAJHA. čEDA, BOLE, STAMENA I MANDUšKA KAčE POSLEDNJU ZASTAVU NA ZID U DUBINI. GRUJA STOJI NA SRED SOBE, S RUKAMA NA LEđIMA, I KONTROLIšE SITUACIJU. MANDUšKA I DALJE RIDA. CRNI GRUJA: Aman, Manduška, prestani da balaviš... Izvući će se oni k'o i svi' stočetir' puta do sada...

MANDUšKA BRIZNE U JOš JAčI PLAč. U MEđUVREMENU OVI ZAVRšAVAJU POSTAVLJANJE ZASTAVE I ODMIčU SE. BOLE: Jel' dobro, gazda? CRNI GRUJA: Odlično! Odlično! GRUJA ZADOVOLJNO PROTRLJA RUKE, OKRENE SE I SEDNE ZA STO. CRNI GRUJA: E, pošto smo završili s dekorisanjem... Dolazite 'vamo da još jednom prođemo kroz meny... čEDA VELJA: Ah... Speisekarte (Špajzekarrrte) GRUJA GA PROSTRELI POGLEDOM. TRZNE RUKU KAO DA ćE DA GA ZVEKNE, A čEDA USTUKNE. CRNI GRUJA: More... Kad te zviznem preko labrnje, daću ti ja i špajiz i kartanje. SVI POSEDAJU OKO GRUJE. ČEDA MALO DALJE. GRUJA IZVADI TEFTER. CRNI GRUJA: Ajde da vidimo... Stamena... STAMENA: Kaš'te, gazda. CRNI GRUJA: Jesu kobasice spremne?

STAMENA: Tristačeteres'osam kila... CRNI GRUJA: Mašala! STAMENA: Stošeset'pet kila Kranjske, osamdesetidve kile Izletnička i resto one crvene, madžarske, što cvrči još sat i po posle pečenja... GRUJA ZA TRENUTAK ZAKLOPI OčI OD UžIVANJA. čEDA VELJA: Vunderbar... GRUJA GA OPET PROSTRELI POGLEDOM, ALI JE čEDA NA SIGURNOJ RAZDALJINI. CRNI GRUJA: Čedomire!... Ne toroči mi taj tvoj tunguski, nego pričaj šta je s kiselim kupusom? čEDA VELJA: Osam burića od po stodvajes' kila... Mekan k'o duša i slan k'o more... GRUJA SE OSMEHNE I šERETSKI MU ZAPRETI PRSTOM. CRNI GRUJA: Čedo, Čedo... (okrene se ka Eržiki) Manduška...? OVA I DALJE JECA.

MANDUšKA: O...o...osamnejs' tepsiji s' štrudlom s' mak, dvajespet činije šnenokli i trijesčetir' tacni na kitnikez... GRUJA JE IZUZETNO ZADOVOLJAN. KRENE DA TEšI MANDUšKU. CRNI GRUJA: Ajde, ajde... dosta cmizdrekanja za tim patlidžanima... Ako švabe satru ove, ispiliće se neki novi. Puni su ih SVI ONI KRAJEVI ove naše otadžbine... Koje nastanjuju Srbi. MANDUšKA JOš VIšE ZARIDA. GRUJA SE OKRENE KA BOLETU. CRNI GRUJA: I na kraju... Bole...? BOLE: (uz širok osmeh) Pecet'idva burića za pivo... GRUJA SKLOPI OčI I MOMENTALNO U UPADNE U NIRVANU. CRNI GRUJA: Jao, prijatelju... Ja sam vrlo imućan i socijalno osiguran čovek! Multimilioner! BOLE: Ali... GRUJA ISTOG TRENUTKA ISPADNE IZ NIRVANE. PROSTRELI BOLETA POGLEDOM. CRNI GRUJA: Šta "ali", Bole moj...? I dobro razmisli kakav ćeš odgovor da mi daš.

BOLE: ...pa, ovaj... Kako da vam kažem... Sva su prazna... CRNI GRUJA: Molim...?!?! BOLE: Prazna, gazda... Sem ako ne računate paučinu... GRUJA LAGANO KRENE DA USTAJE OD STOLA. PRENERAžEN JE. IZ OčIJU MU SEVA UBILAčKI GNEV. BOLE SE USR'O OD STRAHA. OTSTUPA UNAZAD. CRNI GRUJA: Lagano mi objasni kakvu ti to paučinu spominješ, gnjido smrdljiva, da bi' znao zašto ću da te štrojim?! IZNENADA SE ULAZNA VRATA OTVORE S TRESKOM. SVI SE ODSEKU OD STRAHA, A GRUJA, BOLE I čEDA KRENU U AUTOMATSKU REAKCIJU - KAO JEDAN! BOLE: Za kralja i otadžbinu! čEDA VELJA: Smrt fašizmu! CRNI GRUJA: Hajl Hitler! NA VRATIMA STOJI JEDNA JEDRA I STASITA SRPKINJA, GRUJINIH GODINA. TO JE čUVENA MILEVA, VLASNICA KONKURENTSKE KAFANE. MILEVA: Pomoz' Bog, dečaci... SVI SE OPUSTE. MILEVA LAGANO I SUPERIORNO ZAKORAčI U PROSTORIJU. GRUJU OBUZME BES.

CRNI GRUJA: Grom te ubijo, Mileva! Šta'š ti ovde?! MILEVA: Ovde sam da ti objasnim Grujice, da je Njole upravo pokuš'o da ti objasni da nis' TI jedini koji je dobio dojavu o Njemačkoj ofanjzivi! MILEVA GLEDA GRUJU I ZNAčAJNO I NADMOćNO SE SMEšKA. REZ NA: INT.

- DAY - GRUJINO KAFANčE

MILEVA šETKA PO SRED KAFANE I RAZGLEDA GRUJINU DEKORACIJU. GRUJA JE NASKLONJEN NA šANK I GLEDA JE LJUTITO. čEDA I BOLE SU U NEKOM ćOšKU. GLEDAJU MILEVU I RADOSNO JOJ SE SMEšKAJU. MILEVA U PROLAZU, IZ DžEPA KECELJE UZME KOCKU šEćERA I STAVI JE BOLETU U USTA. BOLE PRIMI KOCKU SA ZAHVALNOščU I KRENE DA GLEDA MILEVU S BEZGRANIčNIM OBOžAVANJEM. MILEVA BOLETA I NE GLEDA. SAMO GA POTAPšE PO GLAVI, A ONDA SE OKRENE KA GRUJI. MILEVA: Bogami, lepo si ti ovo sredio. CRNI GRUJA: Šta se to tebe tiče? MILEVA: Pa, tiče me se, Grujice moj... Tiče me se. Znaš, i ja imam planove da se malko obogatim... CRNI GRUJA: (cinično) Je li?

MILEVA POGLEDA GRUJU LJUTITO. MILEVA: Jeste, jeste... (kratka pauza, a onda odjednom olabavi) A kad se obogatim... Onda imam planove da se malko i udam... (pogleda Gruju zavodnički) ...za jednog, onako... Naočitog Srbina... CRNI GRUJA: (pravi se da je ne razume) E, 'ajde poštedi me tvoje filozofije nego govori što si došla! MILEVA ZAUZIMA POSLOVNI STAV. MILEVA: Došla sam da ti kažem da sam i ja odlučila da malo pelješim Njemce. CRNI GRUJA: Je li? E pa, to ti neće proći. MILEVA: (cinično) Misliš? CRNI GRUJA: Ne... Ne mislim! Znam! MILEVA: (zajedljivo) E pa onda... Sigurno znaš i ko je otkupio sve zalihe piva u krugu od dvestadvajes' kilometri!

GRUJA JE POGLEDA S MRžNJOM. CRNI GRUJA: Lažeš! MILEVA: A lažem, je li?! E pa dobro... Onda se malo bolje raspitaj kod ovi' tvoji' burića zašto su prazni. Oni ne' da te slažu! CRNI GRUJA: More, Mileva...! GRUJA POčINJE DA KIPTI. STRELJA JE POGLEDOM. MILEVA MU UZVRAćA. ALI, ODJEDNOM PROMENI RASPOLOžENJE. MILEVA: Slušaj, Grujo... 'ajde da se ne kačimo više... GRUJA JE POGLEDA SUMNJIčAVO. MILEVA: Ti si vrlo dobro upoznat da ja razrađujem kafanu već vek i po... A ti si poč'o tek pre šesnajes' meseci. CRNI GRUJA: Pa šta? MILEVA: Pa to što nije lepo da jedno drugom udaramo kokurenjciju. I zato... Ja imam jedan predlog. CRNI GRUJA: (cinično) E, baš me zanima...

MILEVA: Da se mi, brate, lepo udružimo! Pa da zajedno deljemo ove paćenike što se muvaju tu po brdima i kao nešto ratuju. Eto. CRNI GRUJA: Misliš... Da delimo profit? MILEVA: Tako je... A uz to bi' mogli i malo... Znaš... ODJEDNOM MILEVA KRENE DA SE SNEBIVA I STIDI, I DA ZAGLEDA GRUJU ISPOD OKA. GRUJA ISTOG TRENUTKA POSTAJE NAPET. ČEKA DA OVA SKORIRA. MILEVA: Mogli bi' i malo da se... orodimo... GRUJA ODJEDNOM POSKOčI. CRNI GRUJA: Kako to misliš?!?! MILEVA: Pa... ono... ti i ja... GRUJA SE IZVEšTAčENO PRENERAZI. CRNI GRUJA: Slušaj Mileva! Mlogo si se ti izbezobrazila! MILEVA SE ISTOG TRENUTKA NAROGUšI. CRNI GRUJA: Dolaziš mi u kuću i predlažeš da delimo zaradu! Hej! Stvarno si izgubila svaku meru!

MILEVA: (već besna) A jel' jesam... Dobro onda! Ako nisi čovek za deljenje... CRNI GRUJA: (upada u tiradu) Ne samo da nisam za deljenje, nego... RUKOM POZOVE BOLETA. OVAJ PRISTUPA, POMALO UPLAšEN ZBOG OVE SVAđE. CRNI GRUJA: (zagrli Boleta) Ima' da ti kažem još samo ovo... Kad bi', kojim slučajem, NAS DVOJE... (pokazuje na sebe i Milevu) ...ostali poslednji ljudi na Zemljinoj kugli, ja bi' porodicu zasnov'o s Boletom... I GRUJA SE ISPRSI NADMENO. BOLE POGLEDA GRUJU ODUšEVLJENO. čEDA POGLEDA GRUJU ODUšEVLJENO. MILEVA POGLEDA GRUJU IZNENAđENO. GRUJA UZVRAćA POGLED MILEVI, NADMOćNO SE SMEšKAJUćI. A ONDA... MILEVA: (iskreno začuđena) Ju, Grujo... Pa ja nisam znala da s' ti pozadinac... GRUJA JE POGLEDA ZBUNJENO. BOLE I čEDA POGLEDAJU GRUJU PRENERAžENO. CRNI GRUJA: (totalno zbunjeno) Molim...?

MILEVA: Izvini, molim te... Uopšte nisam sfatala DA TI NISI PRAVI SRBIN, i zato ne' više da ti smetam... 'ajd, zdravo! I MILEVA SE OKRENE I IZAđE NAPOLJE. GRUJA ZBUNJENO POGLEDA BOLETA. CRNI GRUJA: Ma, šta ona to lupeta?! BOLE: (sa jezom u očima i glasu) Ne znam, gazda... GRUJA ODJEDNOM POTRčI ZA MILEVOM. CRNI GRUJA: Alo! Stani, bre! Nisam ja nikaki' pozadinac! Ne izvlači mi suptilne i mudre jezičke bravure van konteksta! Kokoško!!! GRUJA ISTRčAVA NAPOLJE, A čEDA PRILAZI BOLETU. PRUžA MU RUKU. BOLE JE PRIHVATA. čEDA VELJA: (ozbiljno) Čestitam na veridbama, kolega... BOLE: Hvala... A ONDA ZABRINUTO. čEDA VELJA: Nego... Jel' istina to što strina Mileva kaže za čiču, da je furundžija?

BOLE: (jako zabrinut) Jao, ne znam šta da vam kažem, gos'in Čedo... I ja sam se iznenadio tako da već razmišljam da se razvedem. GRUJA SE VRAćA U PROSTORIJU. BESAN JE. CRNI GRUJA: (sebi u bradu) Pu, jeb'o me otac blesavi... Načisto se upropastih. I ko me natera da se pravim mudar i blebećem pred onom alapačom i tračarom!... Ja i moja jezičina! STANE NA SRED PROSTORIJE. POGLEDA BOLETA I čEDU KOJI GA PRATE UPLAšENIM POGLEDIMA. IZ KUJNE VIRE STAMENA I MANDUšKA. CRNI GRUJA: Šta je?!?! Šta vas dvojica blenete?! BOLE: Gazda... PRILAZI GRUJI OPREZNO I UPLAšENO. OVAJ GA GLEDA BESNO. BOLE: Mislim... Nemam ja ništa protiv da zasnujemo familiju, gazda, al'... (kratka pauza,a onda odlučno) ...samo da ne bude pipkanja... GRUJA GA PROSTRELI SMRTONOSNIM POGLEDOM. REZ NA: KRAJ 1. DELA

INT.

- NIGHT - GRUJINA SPAVAćA SOBA

DRVENI KREVET SA MNOGO PONJAVA. KOMEšANJE. ŽENSKI I MUšKI NERVOZNI UZDASI. ODJEDNOM SE SVE SMIRI, A ONDA IZ PONJAVA IZRONI GRUJA. BESAN JE I JAKO NERVOZAN. CRNI GRUJA: Ne vredi... Trepere mi živci. (kratka pauza) Čisto ne mogu da poverujem da je ONA blesava Mileva mogla da prokljuvi moj neverovatno suptilni biznis plan. ISPOD PONJAVA SE POJAVI MANDUšKINA GLAVA. MANDUšKA: (pomalo ljutito) Ama, šta to bi, gazdica? CRNI GRUJA: E, nemo' sad... Vi'š da se bore misli moje. Ne mogu da se skoncentrišem. MANDUšKA: A obećanja da me tešiš zbog Švapske ofanjzive na patlidžane? CRNI GRUJA: Ma, pusti sad patlidžane! Imam važnijih stvari na umu! GRUJA đIPI IZ KREVETA, UZIMA SVEćNJAK I IZLAZI IZ PROSTORIJE. MANDUšKA TRčI ZA NJIM. MANDUšKA: Ma, šta ima važnije od patlidžana?!?

REZ NA: INT.

- NIGHT - GRUJINO KAFANčE

U KAFANčE UPADA GRUJA U SPAVAćICI. CRNI GRUJA: (dere se) Bole! Gde si?! ZA NJIM ULAZI MANDUšKA. MANDUšKA: Ju! Nećeš valjda probati sa Boletom?! GRUJA JE POGLEDA LJUTITO. CRNI GRUJA: Ama, ćuti tu! KRENE DA SE šETA PO PROSTORIJI. CRNI GRUJA: Bole, životinjo!!! Gde si?!?! OTVARAJU SE KUHINJSKA VRATA I U PROSTORIJU ULAZI STAMENA SA SVEćOM. RAščUPANA I BUNOVNA. STAMENA: (Manduški) Šta to bi, Manduška?! MANDUšKA: (Stameni) Ništa... Samo Gruja traži Boleta. ISTOG TRENUTKA GRUJA SE SAPETLJA O NEšTO šTO LEžI NA PODU, I LJOSNE IZMEđU STOLOVA.

PRIDIžE SE. CRNI GRUJA: A, tu si, konju!!! STAMENA POGLEDA MANDUšKA KRAJNJE ZAčUđENO. GRUJA KREćE DA šUTIRA BOLETA, KOJI TU KNJAVA. CRNI GRUJA: Šta mi, bre, kuntaš po patosu!! 'ajde, diš' se! BOLE KREćE POLAKO DA SE BUDI I USTAJE. STAMENA I MANDUšKA RAZGOVARAJU IZMEđU SEBE. STAMENA: I šta će mu Bole u gluvo doba noći? MANDUšKA: Ne znam, ali sumljam da mu treba za... (gestikulira tople susrete) ...jer nije mog'o ništa da uradi s mene. STAMENA: (iskreno zabezeknuta) Stvarno?!?!? (pogleda sumnjičavo u pravcu Gruje) Znači, istina je to što se od sinoć priča po selu... BOLE SE NEKAKO PRIDIGAO I ISTEžE SE. CRNI GRUJA: 'ajde, 'ajde, brzo svršavaj s buđenjem! Mora pod hitno da trčiš kod Mileve u kafanu!

BOLE: Zašto, gazda? CRNI GRUJA: Mirišem da mi smešta neku prevaru... A to joj neću dozvoliti! BOLE POKUšAVA DA NAVUčE čAKšIRE. NE POLAZI MU ZA RUKOM. SKAKUćE NA JEDNOJ NOZI. KEZI SE GRUJI. BOLE: A! Znači, opet vaša nosina stupila u akciju! GRUJA GA BESNO ZVEKNE. CRNI GRUJA: Batali sad i moju nosinu i te tvoje smrdljive čakšire! GURA GA KA VRATIMA. CRNI GRUJA: Brzo trči kod Mileve i odma' da se vrćeš da mi kažeš šta se tamo odigrava! BOLE: (odupire se) Ali, gazda! Smrznuću se...! CRNI GRUJA: Bole... Veruj mi da moguća smrznuća neće biti ništa u poređenju s mukama na koje ću da te bacim... Samo ako se ispostavi da je Mileva stvarno otkupila sve količine piva po Srbiji! BOLE SE POKUNJI I POMALO LJUTITO KRENE KA IZLAZNIM VRATIMA.

ALI, U TRENUTKU KAD JE STIGAO DO NJIH, VRATA SE OTVARAJU UZ TRESAK I ZVEKNU BOLETA PO SRED NJONJE. BOLE SE STROPOšTA NA PATOS. CRNI GRUJA: (ruka u vazduhu, panično. uslovni refleks) Hajl Hitler! U PROSTORIJU STUPA PRIPITI čEDA. čEDA VELJA: (ruka u vazduhu) Ojha halter! GRUJA DUBOKO UZDAHNE DA SE SMIRI. CRNI GRUJA: Bog te ubijo, Čedomire! Pa zar ni u pola deset uveče nemam mira od tebe?!?! čEDA STUPA U PROSTORIJU, ZANOSEćI SE I NAIVNO SE SMEšKAJUćI. VIDI SE DA JE VESEO. čEDA VELJA: Eeee... Čiča... DOLAZI DO GRUJE I PIJANO GA ZAGRLI. STAMENA I MANDUšKA SE ZNAčAJNO POGLEDAJU (ZAGRLJAJ JE NAGOVEšTAJ DA JE GRUJA STVARNO DER-PE). čEDA VELJA: Ja samo dooš'o... Mis'im... da javim... Ovaj... GRUJA JEDVA IZDRžAVA DA NE PLANE. CRNI GRUJA: Šta ti ima meni da javljaš u dva sata do gluva doba, crni Čedo?!

čEDA VELJA: I'am da... da ratoportiram... da je kod strina Mileve... Piva vrhunskog kvaliteta... Eto, samo to... GRUJA ISTOG MOMENTA POčNE DA KLJUčA. CRNI GRUJA: A jel' jeste?!?! čEDA VELJA: (i dalje se kezi) Jes'e, čiča... Lično sam prob'o samo jedan guc i... GRUJA VIšE I NE SLUšA čEDU. IZMAKNE SE I ZAKORAčI DRAMSKI PAR KORAKA. ČEDA, POšTO JE OSTAO BEZ OSLONCA, LJOSNE NA PATOS. BOLE NAPRAVI BOLNU FACU, I KRENE DA POMAžE čEDI DA SE PRIDIGNE. CRNI GRUJA: (gleda u daljinu. odlučno) E, sada ga je dibiduz prekardašila! (kratka pauza) Ona meni da preotima najbolje mušterije! I to na pokvareno! (kratka pauza) Ubio me Bog ako joj sad ne budem pokazao... (kratka pauza, a onda dramatično) DA SAM BOLJI UGOSTITELJ OD NJE! DRAMSKI MOMENAT. BOLE STAJE IZA GRUJE SA ODLUčNIM IZRAZOM NA LICU. ČEDA SE JEDVA PRIDIGAO I STAJE IZA GRUJE, LELUJAJUćI. MANDUšKA I STAMENA SE KRSTE. PAR TRENUTAKA TIšINE, A ONDA GRUJA MAHNE RUKOM...

CRNI GRUJA: Za mnom! I HITRO NAPUšTA PROSTORIJU. ZA NJIM ODLUčNO STUPA BOLE, KOJI GURA čEDU KOJI SE JOš LJULJA. U PROSTORIJI OSTANU STAMENA I MANDUšKA. ZAGLEDAJU SE U čUDU. PAR TRENUTAKA TIšINE, A ONDA SE ULAZNA VRATA NAGLO OTVARAJU I U PROSTORIJU UTRčAVA GRUJA. CRNI GRUJA: U jebote, al' je zima... (dere se napolje) Vi tu da me čekate! PROLAZI PORED STAMENE I MANDUšKE. CRNI GRUJA: (smeška se pojaknički) A ja budala kren'o go... Smrz'o bi se k'o pička... I ODLAZI U POMOćNU PROSTORIJU DA SE OBUčE. REZ NA: INT.

- NIGHT - MILEVINA KAFANA

VRATA KAFANE. U POZADINI SE čUJE NEKA GUNGULA. VRATA SE IZNENADA OTVARAJU, I NA NJIMA SE POJAVLJUJE GRUJA. (GRUJA JE NATRONTAN RAZNIMGUNJEVIMA I KRZNIMA, DOK SU IZA NJEGA BOLE I čEDA - SMRZLI SU SE KO PIčKE, JER SU KRENULI BEZ TOPLE ODEćE). VIDI SE DA JE GRUJA BESAN. CRNI GRUJA: (besno) E pa, Mileva... I IZNENADA PREKINE U POLA REčENICE. KRENE DA GLEDA PO KAFANI. KAMERA SE UDALJAVA I HVATA šIRI PLAN. KAFANA JE PREPUNA NEMAčKIH SOLDATA KOJI SEDE I LOčU

PIVO. GRUJA JE PRENERAžEN. NA DRUGOM KRAJU KAFANE STOJI MILEVA SA HER OTO ŠTRUDLOM. OBOJE PRIMETE GRUJU. OTO SE DISKRETNO NAGNE KA MILEVI. HER OTO šTRUDL: A ko to bila? MILEVA MU NEšTO šAPNE NA UVO, A OTO NAčINI GESTU KAO DA JE SVE RAZUMEO. HER OTO šTRUDL: (klima glavom) Aaaaaaaa.... MILEVA SE OKRENE KA GRUJI KOJI I DALJE STOJI NA VRATIMA I NE MOžE DA VERUJE šTA VIDI. MILEVA: (potsmešljivo) 'ajde, Grujice, uđi, opusti se... Zabavi se malo. ISTOG TRENUTKA SE IZ NEMAčKIH GRLA DISKRETNO ZAčUJE "LILI MARLEN". ONI PODIGNU KRIGLE I KRENU DA NAZDRAVLJAJU DOK PEVAJU. IZA GRUJINIH LEđA, čEDA, čIM JE čUO PESMU, šIROKO SE NASMEšI I KRENE I ON DA JE PEVA. GRUJA SE BESNO OKRENE KA NJEMU I ZAVALI MU DANDARU. REZ NA: INT.

- DAY - GRUJINO KAFANčE

GRUJA, BOLE I ČEDA. BOLE BRIšE STOLOVE, A čEDA NEšTO MULJA U ćOšKU PORED BURETA. GRUJA SEDI ZA STOLOM. VIDI SE DA JE BESAN. I DA JE NEMOćAN. INTENZIVNO RAZMIšLJA. CRNI GRUJA: (za sebe) Kako me samo zajeba, oca joj jebem!

USTANE I KRENE BESNO DA SE šETKA. ONDA ZASTANE KOD STOLA KOJI BRIšE BOLE. BESNO MU ZAVALI DANDARU I POKAžE PRSTOM NA STO. CRNI GRUJA: A ova fleka, a?!?!?! BOLE IZ SVE SNAGE NASTAVI DA BRIšE STO. GRUJA NASTAVI DA SE šETKA I DA PIZDI. CRNI GRUJA: Jao, Mileva!!!! Ajd' što me ojadi indirektno... Al' što me ojadi i neposredno, to ti oprostiti neću! ZASTANE KRAJ šANKA NA KOJEM TEK SAD VIDIMO DA STOJI GOMILA HRANE. CRNI GRUJA: Šta ću sad sa ovol'kom hranom, a?!?! Ima sve da mi prokisne i da se ubuđavi! PAR TRENUTAKA GLEDA HRANU A ONDA SE OKRENE I NASTAVI BESNO DA SE šETKA. CRNI GRUJA: (sam sebi) Sva sreća da mi je ostalo bar kiselog kupusa. BOLE UPLAšENO PODIGNE POGLED KA GRUJI. OVAJ TO PRIMETI I STANE PORED NJEGA. BOLE: Ovaj... CRNI GRUJA: (još ništa ne sumnja) Šta je?

BOLE: Pa... Ne znam dal' da vam kažem... CRNI GRUJA: Šta da mi kažeš...? BOLE: Pa, to za kupus... Više nema ni njega. GRUJA SE U MOMENTU ZABEZEKNE. CRNI GRUJA: Čega?!?!?! BOLE: (pokaže glavom ka Čedi) Pa, kupusa... Eno... gosin' Čeda baš mota sarmice. GRUJA SE PRENERAžENO OKRENE KA ČEDI KOJI JE I DALJE U ćOšKU PORED BURETA, NAMA OKRENUT LEđIMA. CRNI GRUJA: Čedomire!!!! ČEDA OKRENE GLAVU KA GRUJI. KEZI SE. čEDA VELJA: Kaš'te, čiča...? CRNI GRUJA: Šta to radiš, sunce ti žarko?!?! ČEDA SE OKRENE KA GRUJI. U RUKAMA MU JE DRVENA POSUDA PREPUNA SARMI.

čEDA VELJA: Pa evo, malo uvijam sarmice. CRNI GRUJA: Pa ko ti je rek'o da uvijaš sarmice? čEDA VELJA: Pa... Niko. Ja to malo sam. Ono... Teška su vremena pa samoinicijati... GRUJA DOHVATI NEKU CEPANICU I ZAVRLJAčI JE KA čEDI. NA TAJ NAčIN PREKIDA NJEGOVU TIRADU. ONDA POGLEDA KA NEBU. CRNI GRUJA: (za sebe) Ne vredi! Gotovo je! ODLUčNO KRENE KA čIVILUKU I KRENE DA OBLAčI GUNJ. ZA TO VREME PRIčA SAM SA SOBOM. CRNI GRUJA: Sve dok ja ne uzmem stvar u svoje ruke, ovo kafanče ima da bankrotira! ZAVRšIO JE OBLAčENJE. OKRENE SE KA BOLETU I čEDI. CRNI GRUJA: Ja se vr'ćem za dva sata! Do tad' 'oću da se čitavo kafanče zablista, tako da onaj ko uđe smesta poželi da se baci na krkanje! Jel' jasno?!?! BOLE I čEDA: Jasno!!!! CRNI GRUJA: 'ajde, m'rš na pos'o!!!

OVA DVOJICA SE ODMAH BACAJU NA SREđIVANJE, A GRUJA HITRO IZLAZI NAPOLJE. POSLE PAR TRENUTAKA GRUJA BESNO OTVORI VRATA. BOLE I čEDA SE OTSEKU. CRNI GRUJA: I sklanjajte ta crvena sranja sa zidova, i da mi celo kafanče iskitite trobojkama! I PONOVO IZLAZI, SNAžNO ZALUPIVšI VRATIMA. REZ NA: INT.

- DAY - GRUJINO KAFANčE

BOLE, čEDA, MANDUšKA I STAMENA SEDE U SJAJNO SREđENOM I IZGLANCANOM KAFANčETU. I DUBOKO UZDIšU, JER SU SE UMORILI OD NAPORNOG RADA. SVUDA OKO NJIH JE KLOPA UREDNO POSTAVLJENA PO STOLOVIMA. NA ZIDOVIMA SU SRPSKE TROBOJKE. STAMENA: Auf... Ala se naradismo... MANDUšKA: Isuse! Gazdica u poslednje vreme stalno nešto izmišlja! Te sprimaj kafanče, te prljaj kafanče, te uvijaj sarmica, te odvijaj sarmica... čEDA VELJA: Jeste, jeste, tako je... Stvarno ga preteruje. STAMENA: Ja sumljam da to ima veze s tim što se otkrila ta njegova mračna tajna. čEDA VELJA: Da znaš da si u pravu, Stamena. Verovatno zato i 'oće da oženi Boleta. Da zataška tu sramotu.

BOLE: Grešite, gosin' Čedo... Gazda oće da me oženi zato što mu treba iskrena družbenica u životu. STAMENA: Ma nemoj! A nas dve k'o nismo iskrene? BOLE: (ratoborno) Jeste iskrene, al' niste k'o ja! STAMENA I MANDUšKA: Ju!!! čEDA VELJA: A i nemate tak'e veze s ovdašnjim borcima svih vrsta, kak'e ima Bole! MANDUšKA: Mi nemamo vezice?!?! STAMENA: Pa, mi sve te gologuzane, bre, znamo do gole kože!!! čEDA VELJA: A Bole ih sve zna... obučene!!! BOLE: Tako je!!! A uz to i spremam bolji podvarak od vas dve zajedno!!! STAMENA I MANDUšKA: Ju!!! I NJIH DVE POSKAčU I KRENU DA SE čUPAJU SA BOLETOM I čEDOM.

VRATA SE OTVARAJU I ULAZI GRUJA. ZABEZEKNE SE KAD VIDI TUčNJAVU. CRNI GRUJA: Au, prokletinje jedne! Smesta prekidajte! OVI SE U TRENUTKU SMIRE. GRUJA PIZDI. ZAPRETI IM PRSTOM, A ONDA SE UZ šIROK SMEšAK OKRENE KA SPOLJA. CRNI GRUJA: Evo, brate Nikola... Izvoli, uđi. U PROSTORIJU ULAZI VOJVODA NIKOLA. (REDENICI NA GRUDIMA, šUBARA S KOKARDOM NA GLAVI) ZASTANE NA SRED KAFANčETA I OSVRNE SE OKO SEBE. NIKOLA: Bogami, Grujice... Lepo si ti ovo sredio. GRUJA SE FOLIRANTSKI SNEBIVA. CRNI GRUJA: Pa znaš kako je... Koj će kom' da pomogne, ako neće čovek samom sebi... NIKOLA: Tu si apsolutno u pravu. Uvek me PRIJATNO obraduješ KAD KRENEŠ DA ME CITIRAš. CRNI GRUJA: (folirantski) A još kad je čisto i uredno sređeno... uuuu!!... Milina čoveku da se baci na krkanje. (kratka pauza, a onda lukavo) Naročito ako je klopa neverovatno jeftina... k'o kod mene.

NIKOLA: Da znaš da si i tu u pravu. JOš MALO SE šETA I ZAGLEDA, A ONDA SE ZAUSTAVI PORED GRUJE, KOJI MU SE I DALJE SMEšKA SNEBIVLJIVO. NIKOLA: Mada, iskren da ti budem, nisam verov'o u to što seljaci pričaju od sinoć. Al' sad vidim da su bili u pravu. GRUJA GA POGLEDA ZBUNJENO. CRNI GRUJA: Je li? Onda je to dobro... NIKOLA: Naravno da je dobro. NASTAVI DA SE SUPERIORNO šETKA I RAZGLEDA PROSTORIJU. OTKINE PARčE MESA I KRENE DA GA žVAćE. NIKOLA: Zamisli kako bi bilo loše kad ti SVADBA ne bi bila ovako raskošna. Više ti niko ne bi zalazijo u kafanče... Bez obzira na niske cene. GRUJA NA OVE REčI POPRIMI KRAJNJE ZBUNJEN IZRAZ LICA. CRNI GRUJA: Stani malo... O čemu ti to...? NIKOLA GA I NE SLUšA. PRILAZI BOLETU, KOJI JE U GRUPICI SA čEDOM, STAMENOM I MANDUšKOM. NIKOLA: (kezi se) Aaaaa... Vidim, tu je i verenica...

šTIPKA BOLETA ZA OBRAZ. BOLE SE STIDLJIVO SMEšKA. GLEDA U ZEMLJU. ČEDA SE šIROKO SMEšKA SA NJIM. STAMENA I MANDUšKA SU NAROGUšENE. NIKOLA: I to, bogami, jedra k'o dunja ranka, a uz to još i rumena k'o kruška karamanka. GRUJA POLAKO PRILAZI NIKOLI. HVATA GA PANIKA. CRNI GRUJA: Pobratime, izvini... Izgleda da je u pitanju neka teška greška... NIKOLA SE ISTOG TRENUTKA PRISETI NEčEGA. NIKOLA: A da! Fala što me potseti, Grujice... Zamal' da pogrešim... (okrene se ka vratima i prodere) Dalibore!!!! ULAZI DRUGI čETNIK. DALIBOR: (pozdravlja) Pomoz' Bog, gosin' đenerale! NIKOLA: (otpozdravlja) Bog ti pomog'o, Dalibore. Daj poklon. DALIBOR: Odma', gosin' đenerale!

DALIBOR SE OKREćE I ODLAZI. GRUJA NEMO POSMATRA SCENU, A KAD DALIBOR IZAđE, OKRENE SE KA NIKOLI. NIKOLA I NE GLEDA GRUJU. SMEšKA SE I šTIPKA BOLETA ZA OBRAZ. BOLE SE STIDI. CRNI GRUJA: Bog s tobom, brate Nikola... Kakve to poklone spominješ? NIKOLA: (ne gleda ga. dobacuje preko ramena) Pa, ništa veliko, Grujice moj. Onako, skromno, kako i doliči ovim teškim, ratnim vremenima. Ipak, valja se. CRNI GRUJA: Ma, dobro to... To u redu... Nego... NIKOLA SE NAGLO I LJUTITO OKRENE PREMA GRUJI. OVAJ SE šTRECNE. NIKOLA: (prodere se) ŠTA "NEGO" GRUJANE?!?! Da nisi možda 'teo da ti poklonim još sto pečeni' prasića i četu mladi' četnika, a?!?! CRNI GRUJA: (krajnje uplašeno i zbunjeno) Ama, ne... NIKOLA: Nego?!?! CRNI GRUJA: Pa, ovaj... mislim... Ja sam samo 'teo da ti predložim...

NIKOLA: Šta, more?!?!? CRNI GRUJA: Pa, khm... ovaj... Da smestiš štab kod mene u kafanče... NIKOLA GA POGLEDA KRAJNJE ZAčUđENO. NIKOLA: Kakav te štab spop'o, Grujane? CRNI GRUJA: Pa, kehm... Mislio sam... Znaš da će Švabe sad u zimsku ofanjzivu protiv onih korenjara... NIKOLA: Patlidžana? CRNI GRUJA: E... Pa sam mislio da se vi smestite kod mene, i da odavde dočekate grupice tih gladuša, koji eventualno budu probili pecet'deveterostruki kobasičarski obruč... Pa da ih zatrete i onda mirna bačka... (kratka pauza) Posle možete sami da se bijete protiv Švaba... Ne' niko da vam smeta. Eto... NIKOLA GA GLEDA LJUTITO. NIKOLA: (prodere se) Ti si, bre, lud čovek!!! Šta ti misliš?! Da je Nidža blesav da se lomata po ovim srpsko-bosanskim planinčinama i gudurama dok mu je sneg do kolena, a?!?!

U MEđUVREMENU, U PROSTORIJU ULAZI DALIBOR, KOJI U RUKAMA NOSI NEKU KUTIJU. PRILAZI NIKOLI. NIKOLA: (malo labavi. digne nos) Ja u ofanjzivu krećem tek na proleće, kad gora ozeleni...! Ne pre! PRIHVATA KUTIJU OD DALIBORA. NIKOLA: I zato bolje ćuti tu i pokrij se ušima... Jer ako je stvarno tačno ono što seljaci pričaju, ti proleće ne' da dočekaš. GRUJA OSTAJE NEM POSLE OVAKVOG NIKOLINOG IZLIVA. NIKOLA SE OKRENE KA BOLETU I NASMEšI MU SE. NIKOLA: A za tebe, lepotice... Poseban poklon od pravih Srba. OTVORI POKLOPAC KUTIJE. U KUTIJI JE GRANA MIMOZE. BOLE SE ODUšEVI. BOLE: Jao, mimoza! IZVADI JE I KRENE EGZALTIRANO DA MIRIšE I RAZLEDA. NIKOLA: (uz osmeh) I da je čuvaš... Jer, ove moje delije su se pošteno namučile da je, preko brda i planina, donesu iz mog rodnog kraja... BOLE: Naravno, gazda Nikola... I mlogo vam fala...

NIKOLA: Nema na čemu. BOLE: Ovo je baš ono o čemu sam oduvek maštao razmišljajući o udaji. BOLE POLJUBI NIKOLU U RUKU. NIKOLA GA šTIPNE ZA OBRAZ I OKRENE SE DA POđE. NIKOLA: E pa, pošto smo ovo završili... (krene ka vratima) ...jedino što još očekujem od tebe, Grujice, jeste da me obavestiš kad je krkanje. I to bar deset dana unapred. Da mogu na vreme da skupim svirače. Ti znaš da se ja ne štedim kad su tak'e stvari u pitanju. GRUJA, KOJI GA PRATI SVE VREME, SAD GA PO PRVI PUT HVATA ZA RUKU. CRNI GRUJA: Ali, brate Nikola... NIKOLA PRENERAžENO OTRGNE RUKU OD GRUJE. DALIBOR HITRO I PANIčNO UPERI PUšKU U GRUJU. NIKOLA: (prodere se) Kuš, more...!!!! GRUJA RAZROGAčI OčI OD STRAHA I NEPRIJATNOG IZNENAđENJA. NIKOLA: ŠTA ME, BRE, PIPKAŠ!!!!

CRNI GRUJA: (zamuckuje) Ali... Ali... NIKOLA OTRESA RUKAV. NIKOLA: (ljutito) More, jebem li ti sunce žarko, Grujane! Nije ti dovoljno što ću muziku da ti dovedem, nego mi još iskušavaš i moj prirodni osećaj za toleranciju! CRNI GRUJA: Ali, ali... Ne razumem...? NIKOLA: (i dalje ljutito) Šta, bre, ne razumeš?!?!?! (kratka pauza) Ako si ti... (gestikulira da je Gruja peder) ...onda to i budi! Ne' ti se mešam! KRATKA PAUZA. GRUJA KRENE DA SE ZABEZEKNJUJE, JER JE TEK SAD SHVATIO U čEMU JE PROBLEM. NIKOLA: (još glasnije) Al', ak' kreneš MENE da pipkaš...!!! Onda tu streljam bez pardona!!! GRUJA JE OSTAO BEZ TEKSTA. NEMO ZURI U NIKOLU, KOJI GA JOš PAR TRENUTAKA STRELJA POGLEDOM. NEMOć I BES U GRUJI RASTU SVE VIšE.

NIKOLA: Jel' ti sad jasno?!?!?! I NIKOLA SE NAGLO OKRENE I BESNO IZAđE NAPOLJE, ZALUPIVšI VRATIMA. GRUJA OSTAJE NEM I PRENERAžEN. LAGANO SE OKRENE KA OVIH čETVORO, KOJI SU SE USRALI OD STRAHA. POčINJE DA KLJUčA. STRELJA IH POGLEDOM, DOK MU SE šAKE STEžU U PESNICE. šKRGUćE ZUBIMA. NEMO KREćE DA PRETI NEKOM NEVIDIDLJIVOM. TO TRAJE NEKOLIKO TRENUTAKA, DOK GRUJINI NEMOć I BES NE DOSEGNU VRHUNAC, A ONDA PUKNE... CRNI GRUJA: (prodere se kroz zube) Sa'ću se vratim...!!!!!! I NAGLO SE OKREćE I ISTRčAVA IZ PROSTORIJE, BESNO ZALUPIVšI VRATIMA. OVO čETVORO SE ISTOG TRENUTKA OPUSTE, UZ TEšKE UZDAHE. čEDA VELJA: Au, al' je ovo bilo blizu... MANDUšKA: Mlogo nam se gazdica razljutio... STAMENA: (pogleda Boleta s nipodaštavanjem) I to sve zbog ovog ovde, što poklone prima... BOLE JE POGLEDA IZNENAđENO, I TAMAN DA ZAUSTI DA JOJ ODGOVORI, KAD SE ULAZNA VRATA OTVORE LAGANO I UZ šKRIPU. NJIH čETVORO SE OTSEKU I POGLEDAJU KA VRATIMA... TAMO STOJI GRUJA. PRSTIMA GNJEčI VRH NOSA, NE BI LI SE NEKAKO SMIRIO.

CRNI GRUJA: (mirnim glasom) I, 'leba vam, skidajte mi te trobojke sa zidova, da ih moje oči nikad više ne vide... ONDA SE LAGANO OKRENE I ODE. OVO čETVORO OSTANU DA SE ZAGLEDAJU ZAčUđENO. REZ NA: INT.

- DAY - GRUJINO KAFANčE

U GRO PLANU JE GRUJINA GLAVA. CRNI GRUJA: Ali... Vidite šta tu ima hrane... KAMERA SE UDALJI I UHVATI šIRI PLAN. SAD VIDIMO DA MALO DALJE OD GRUJE STOJE BOšKO I BUHA. BUHA: Pa, vidimo mi to, ali... CRNI GRUJA: (širi ruke nemoćno) Šta "ali" drugovi proleteri?! Šta "ali"? I GRUJA ZAKORAčI KA NJIMA DVOJICI. OVI HITRO I PANIčNO OTSTUPE PAR KORAKA UNAZAD. VIDI SE DA DRžE GRUJU NA OTSTOJANJU. GRUJA ZASTANE, ZASTANU I ONI. BUHA: Ne bi' mi to sada... CRNI GRUJA: Što, zaboga?

BUHA: Pa, pa... VIDI SE DA POKUšAVA ALI DA NE MOžE DA SMISLI ODGOVOR. JAVLJA SE BOšKO, KOJI JE NJEMU IZA LEđA. BOšKO: Dozvol'te da se obratim! BUHA: 'ajde, Boško... BOšKO SE OKRENE KA GRUJI I STAVI PSENICU NA čELO. BOšKO: Smrt fašizmu! GRUJA MU OTPOZDRAVI S PESNICOM NA čELU. BUHA MU ZVEKNE DANDARU PO POTILJKU. BUHA: Ne serendaj nego objašnjavaj čoveku! BOšKO: (Buhi) 'oću... (Gruji) Pa, evo ovako... PAUZA. GRUJA GA GLEDA S NADOM. BOšKO SE TRUDI DA SMISLI ODGOVOR. BOšKO: Ovaj, kako da kažem... Trenutno nismo gladni... GRUJA SE RAZOčARA. OPET ZAKORAčI KA NJIMA, A OVA DVOJICA PANIčNO ODSTUPE. GRUJA STANE.

CRNI GRUJA: Ama, kako niste gladni! Pa, zar ne znate da švabe za dva dana 'oće da pokrenu ofanjzivu - da vas ufate u osamdesetostruki sirklaž i da vas načisto potamane... Glađu?! BUHA: Znamo... CRNI GRUJA: I...?! BUHA: I ništa... Probićemo se mi... K'o svih sto i četir' puta do sada... GRUJA OPET NEMOćNO RAšIRI RUKE. NE ZNA šTA DA RADI. NE ZNA KAKO DA IH UBEDI. CRNI GRUJA: Ama, vi niste normalni, drugovi proleteri! Ima, bre, načisto da pocrkate dok budete probijali obruče! Napolju su smetovi do guše! BOšKO SE NERVOZNO NASMEJE. BOšKO: Ha! To za nas nije ni za crno ispod noktiju! Otporna smo mi sorta! GRUJA IH GLEDA. VIDI SE DA JE NEMOćAN. POSLE NEKOLIKO TRENUTAKA NAPETE TIšINE, GRUJA KRENE KA NJIMA. CRNI GRUJA: Aman i zaman... Ja vam sve ovo dajem za džabe! OVA DVOJICA KRENU PANIčNO DA SE POVLAčE PREMA IZLAZNIM VRATIMA, UNATRAšKE. GRUJA ZASTANE, ZASTANU I ONI.

CRNI GRUJA: Ne treba ništa da platite! Samo nosite! BUHA: Ne možemo, druže gazda... Ne možemo da te ostavimo bez igde ičega, i to tik pred svadbu. GRUJA TU RAZROGAčI OčI OD NEPRIJATNOG IZNENAđENJA. CRNI GRUJA: Kakvu, bre, svadbu?! BUHA: E, pa... tvoju... Znaš, o njoj se već uveliko priča po našim komitetima... GRUJU OBUZME OčAJ. ZAGNJURI LICE MEđU RUKE. BUHA: Tako da smo bili slobodni, pre nego što nas okupator zaokruži, da ti donesemo skromni poklon. Valja se. BUHA MUNE BOšKA U REBRA I BESNO MU, PALCEM, POKAžE DA IDE PO POKLON. BOšKO UKAPIRA. BOšKO: Ah! (pesnica na čelo) Smrt faš... BUHA GA, BESNO, šUTNE U CEVANICU. BUHA: M'rš!!!!!

BOšKO OTRčI NAPOLJE. BUHA: (izvinjavajući osmeh. pokazuje palcem prema Bošku koji je izašao) Tja... Komesari...

GRUJA, S OčAJEM U OčIMA, GLEDA šTA OVI RADE. SPOLJA DOPRE BOšKOV URLIK: "SMRT FAšIZMU!", I PARTIZANSKI ODGOVOR "SLOBODA NARODU!". BUHA SE NAKEZI GRUJI, IZVINJAVAJUčI SE. BUHA: Moraš da nas razumeš, druže gazda... Spremamo se za tu sto petu neprijateljsku ofanjzivu, pa su drugovi prvi proleteri malo nervozni. GRUJA DUBOKO UZDAHNE. VRATA SE OTVARAJU I U PROSTORIJU SE VRAćA BOšKO. U RUKAMA MU JE STRUK UVELOG PERšUNA. PREDAJE GA BUHI. BUHA: (dok, sa pristojne udaljenosti od Gruje, oprezno spušta struk na sto) Evo, to je naš skromni poklon za venčanje. Izvinjavamo se, ali nismo mogli više... Znaš, moramo da štedimo na hrani, jer nas čekaju ljute borbe... GRUJA IH GLEDA BEZ REčI. BUHA KRENE DA GURA BOšKA KA IZLAZU. BOšKO: I pozdravite nam našeg druga Boleta! Poznavajući ga, siguran sam da će da bude sjajna drugarica supruga...! BUHA ISTRčAVA NAPOLJE. BOšKO, KOJI JE OSTAO UNUTRA, SALUTIRA...

BOšKO: (pesnica na čelo) Smrt faš... IZNENADA SE POJAVI BUHINA RUKA, KOJA ščEPA BOšKA ZA UVO I IZVUčE GA NAPOLJE. GRUJA OSTAJE SAM U PROSTORIJI. SLEDI TEžAK UZDAH I POGLED U NEBO.

KRAJ 2. DELA REZ NA: INT.

- DAY - GRUJINO KAFANčE

GRUJA SEDI ZA STOLOM. VIDI SE DA JE IZDUVAN KO BALON. IZA NJEGA SU BOLE I čEDA. CRNI GRUJA: Ne vredi, momci... Izgleda da ja neću moći da se otarasim ove hrane. (kratka pauza) Ne da ne mogu nikome da je uvaljam, nego ne mogu čak ni džabe da je podelim. BOLE: (požudno gleda klopu) A greota da se baci... CRNI GRUJA: To i ja velim, ali... Izgleda da mi ništa drugo ne preostaje. BOLE: A jelte', gazda... Jel' bi mogo ja nešto da predložim? GRUJA SLEGNE RAMENIMA.

BOLE: Pa 'ajde. Mada čisto sumnjam da ću da te poslušam. BOLE SE NASMEJE RADOSNO JER JE DOBIO šANSU DA IZNESE NEšTO SVOJE. BOLE: Pa, evo... Ja mislim... U TOM TRENUTKU SE ULAZNA VRATA OTVORE SA TRESKOM. BOLE I čEDA USTIKNU, A GRUJA LJOSNE SA STOLICE. ONDA SE BRZO DIZE I KREćE USLOVNI REFLEKS. BOLE: (vojnički pozdrav) Za kralja i otadžbinu! CRNI GRUJA: (pesnica na čelo) Smrt fašizmu! čEDA VELJA: (ruka u vazduh) Hej haj! NA VRATIMA SE POJAVI MILEVA. VIDI SE DA JE BESNA. KAD JE VIDI, GRUJA SE PRENERAZI. CRNI GRUJA: Crna Mileva...!! Štaš' ti ovde...?!? GRUJA KREćE DA KLJUčA, DOK GA MILEVA STRELJA POGLEDOM. A ONDA... MILEVA: Sve u redu, nema problema!!! Ja sam fer igrač!!! Ja znam kad da priznam poraz!!!

GRUJA JE I DALJE BESAN, ALI POSTAJE I ZBUNJEN. NIJE SIGURAN šTA SE DEšAVA I DA LI GA MILEVA ZAJEBAVA. CRNI GRUJA: Šta to lupetaš, Bog te ubijo! MILEVA ZAUZME CINIčAN STAV. MILEVA: Ne moraš da se foliraš, Grujane!!! Sve sam ja saznala!!! GRUJA, BOLE I čEDA SE POGLEDAJU KRAJNJE ZAčUđENO. ONDA GRUJA PONOVO SKRENE POGLED KA MILEVI. MILEVA: Al' da znaš...!!! Ovu bitku možda jesi dobijo, al' rat, Bogami, jok!!! I ONA SE BESNO OKRENE I ZALUPI VRATA ZA SOBOM. OVA TROJICA SE ZAčUđENO POGLEDJU. GRUJA NE MOžE DA DOđE SEBI OD čUđENJA. CRNI GRUJA: Ama, šta ta rospija nalupeta za kratko vreme? BOLE: (sleže ramnima) Ne znam, gazda... čEDA, KOJI JE DO TAD DUBOKO RAZMIšLJAO... čEDA VELJA: Jelte' čiča... A da ona nije malko ljubomorna, zato što 'oćete da ženite Boleta, a ne nju? GRUJA GA POGLEDA ZAMIšLJENO. VIDI SE DA SE LOMI.

CRNI GRUJA: Pa, ne znam... Prosto ne mogu da verujem... TOG TRENUTKA SE ULAZNA VRATA LAGANO OTVARAJU, UZ šKRIPU. OVA TROJICA SE UPLAšENO OKRENU U TOM PRAVCU. NA VRATIMA STOJI HER OTO šTRUDL, SA OKUPATORSKIM OSMEHOM NA LICU. OVA TROJICA SKOčE KO JEDAN. BOLE: Hajl Hitler! CRNI GRUJA: Hajl Hitler! čEDA VELJA: Hoj Hastler! GRUJA ZA TRENUTAK PROSTRELI čEDU BESNIM POGLEDOM, A ONDA RAšIRI USTA U NAJšIRI OSMEH KOJI MOžE DA PROIZVEDE I PONIZNO SE UPUTI KA HER šTRUDLU. CRNI GRUJA: Aaaa, her Štrudl! Izvolite, izvolite... OTO šTRUDL LAGANO STUPA U KAFANčE. NEMARNO RAZGLEDA OKO SEBE. CRNI GRUJA: Izvolite... Kako mogu da vam pomognem? HER OTO šTRUDL: (razgleda oko sebe) Ja došla da smestiti sfoj glafni štab u ofa kavanica... GRUJA GA POGLEDA. NE MOžE DA VERUJE UšIMA šTA JE čUO! NEVEROVATNO PRIJATNO JE IZNENAđEN. U NJEMU POčINJE DA SE BUDI NOVA NADA. ONDA POGLEDA KA BOLETU I čEDI.

OVA DVOJICA MU UPUćUJU POGLEDE PUNE ODUšEVLJENJA. BIćE PARA!!!! ONDA SE GRUJA PONOVO OKRENE KA HER šTRUDLU.

CRNI GRUJA: O, nema nikakvih problema! Sve je spremno specijalno za vas... HER OTO šTRUDL: Otlično! Moji ljudi uskorrro donela sfa potrrrrebna rrrrekfisita. CRNI GRUJA: Samo nek navale! Ima ovde dosta mesta! ODJEDNOM MU NEšTO NEPRIJATNO PADNE NAPAMET. CRNI GRUJA: Her oberštrombanfirer... HER OTO šTRUDL: Šta rrrekla? CRNI GRUJA: Pa, ovaj... Kako da vam kažem... Imamo samo jedan malecni problem... OVAJ GA POGLEDA POMALO ZBUNJENO I POMALO LJUTITO. HER OTO šTRUDL: Prrrroblem? CRNI GRUJA: (snebivljivo, uplašeno, pokorno) Pa, da... ovaj... Ne znam kako da vam kažem...

HER OTO šTRUDL: (zapovednički) Brrrrzzzo und prrrrecizzzno! CRNI GRUJA: (krajnje podanički, ponizno i pomalo uplašeno) Na žalost... Nema piva... šTRUDL SE ORASPOLOžI. HER OTO šTRUDL: Ah, zo... Ha, ha... (odmahne rukom nemarno) To ja znala... To ne bila nikakafff prrrroblem... Moja difisija donela piffo od Milefffa. GRUJA OVO NIJE OčEKIVAO. RAZROGAčI OčI OD PRIJATNOG IZNENAđENJA. POGLEDA RADOSNO U BOLETA I čEDU, KOJI MU UZVRAćAJU ODUšEVLJENIM POGLEDIMA. KRENE DA TRLJA RUKE. CRNI GRUJA: A, pa onda u redu... Svega ostalog ima u ogromnim količinama... HER OTO šTRUDL: Ja, ja... To i ja čula... CRNI GRUJA: (širok osmeh) Jel' jeste? HER OTO šTRUDL: Ja... Narrročito čula da - u ogrrrromna količina ima - jako dobrrrrra sfadbena zabafa...!!

GRUJA ZBUNJENO POGLEDA U HER OTO šTRUDLA. OVAJ MU UDELI OPAK OSMEH I JOš OPAKIJI POGLED. LAGANO SKINE SVOJU šAPKU A NA NJENO MESTO STAVI NOVU, CRNU, MOTORCIKLISTIčKU. ISTOG TRENUTKA, ULAZNA VRATA SE LAGANO, UZ šKRIPU OTVORE... GRUJA SKRENE POGLED KA VRATIMA. BOLE I čEDA SKRENU POGLEDE KA VRATIMA. U PROSTORIJU STUPAJU DVA TIPA SA CRNIM BRčINAMA I U CRNIM SADO-MAZO UNIFORMAMA, A LA "VILLAGE PEOPLE". NA GLAVAMA SU IM MOTORCIKLISTIčKE KAPE, ISTE KAO KOD HER šTRUDLA. GRUJU PRELIJE OSEćAJ UžASA. POGLEDA FON šTRUDLA KOJI OPAKO BLJESNE OčIMA KA GRUJI. GRUJA ZAžMURI OD NADOLAZEćEG UžASA. ZATAMNJENJE KRAJ EPIZODE