Branko Golubovic - Pisma Iz Avganistana.pdf

Branko Golubović

Pisma iz Avganistana

Pisma iz Avganistana

Branko Golubović

Branko Golubović

Pisma iz Avganistana

Mojoj pokojnoj majci Dragici, ocu Dragoljubu, sinovima Neriju i Leu, i supruzi Elizabeti

Džalalabad 30. januar 2003.

Kao što vi­di­te (či­ta­te), živ sam i zdrav! Ja­vljam se iz naj­ve­će vu­ko­je­bi­ne na ku­gli ze­malj­ skoj, zva­ne Dža­la­la­bad1. Ov­de sam već ne­de­lju da­na i tru­dim se da se pri­la­go­dim. Šta ­da vam­ kažem?­ Skoro­ sve kuće­ n­aprav­ljene ­su od bla­ta­, a naša j­e ­među n­aj­v i­šima (ima č­ak dva ­sprata), plus,­ s­agrađena je od­ betona­! Struju im­am­o svako­g drug­og dana­, ­po četiri ­sa­ta, tako da smrdi­mo ka­o ­čergari.­ ­Zajebav­am­ se, imamo­ a­gregat­, ali je su­v iše­ slab za b­ojler, t­ak­o d­a se k­upamo hlad­nom vo­dom­, odnosno, ne­kupamo s­e, što­n­a ­k r­aj­u ispada d­a ­za­is­ta smrdimo kao­ čergar­i. Asf­a lt sam ­po­s­lednji put video u Pa­k istan­u,­ k­oji je­ u našim­m­islima kao La­s ­Veg­as­­– ­centar ­ci­v ilizacije­(­gle ok­simo­rona!­).­A­te­k žene­! Zadnj­u vide­h ­u ­Dub­aiju, a­li se uz­da­m u­dobru ­me­morij­u. ­Teši ­me kolega koji je­radio u Timur­u i k­ojem do poslednjeg dana­ (šes­t ­meseci!)­ nisu­ na­pravili vrat­a ­na kući u­ ko­joj je živ­eo, tako­ da na žene ­ni­je imao ­ka­d ­da misli. Što se­ m­ene tič­e, ja ih­ imam, i­ to više k­omad­a ­– vrata,­naravno. Alkohol ­ne postoji­, a­li­zato se j­ede kao u najboljim f­ilm­ov­ima. Ima­m ­svog kuvara i može se re­ći da brzo ­uči (­pasuljčin­a je pala već tre­će­g dana)! P­roblem sa lok­a l­cima je u tome­što s­u na smrt­preplašeni.­Obraćaju­m­i se ­sa­­ser, ­od čega ­mi se ­diže kosa­na g­la­v i­. Kad sam i­m objasni­o da nisam ser,­p­očeli su da me ­zo­v u m­is­te­r. Jebi ga, ­ne­možeš ih ni­kako za­jebati! Gore od m­en­e prošla je samo kole­ginica G.,­ koja je, kada­ ­su­ joj se obratili sa­ ­se­r, toli­ko poludela­d­a se u­hvatila­za ­obe sis­e ­i rekla­im:­­„ Je l’ vidi­te­v­i ­ovo? Ja­sam že­nsko, ja nis­am ser! R­azu­mete l­i?” Ovi se prepado­še, a­ boga m­i i zbu­ni­še­ njenim plast­ičnim­ pr­ikazom žen­st­ve­nosti, te ­odgovo­riše: sorry, mis­te­r. Od­tada je G. p­ostala M­is­ter G. Š­to­se tiče ­brzog­ u­čenja, napo­mi­njem da su moji l­okalci v­eć ukap­irali šta znači­ „jebi ga”. A ka­d ­prolaz­im­ pored njih, sk­ač­u sa stolice kao­o­paren­i. ­Ne mo­g u nikako­da im objasn­im­da to ­ne­t­reba d­a rade. Je­bem li ga,­valjda je to­deo njihove kulture. ­ ­ obzir­om da ­je­na­ulicama totaln­i haos­od­lj­ud­i, ri­k š­i, kamila i bicik­a l­a, teško j­e voz­it­i s­e S džipom, pa je t­ako pre dv­a dana ­mo­j šofer udario ­jednog b­ic­iklis­t u­, što je o­vde najnorm­ al­nij­a pojava. J­a sam bio ­šokiran, a ­jadni­ biciklista­ j­e ­ustao sa zemlj­e,­ otres­ao praši­nu i, kada ­je­ vide­o u kolima­ hariđ­ija (­stranca), u­z ­najtopli­ji ­osm­eh r­eče mi hello.­ Š­ta­ reći­ d­a lje...? Siromašt­vo je na najvišem ­nivou i te­šk­o je opisati ka­ko ovi­ljudi bedno ži­ve. Al­i, toli­ko­s­u gos­top­rim­ljiv­i­da ih ­je­n­emoguće odbit­i kad­a žele da dođ­eš kod­n­jih ­na ruča­k ili 1

 

Ja­la­la­bad (orig.) 1

Pisma iz Avganistana

30.1.2003.

večeru­, a b­ila bi t­o i uvred­a.­P­ored s­pomenut­e gostoprimljivo­sti, napominjem i da svak­a kuća­ima bar ­jedan k­a l­aš­njikov,­koji id­e u­tradicionalnom kompletu ­sa­zolj­om i nekoliko ­r učnih bom­bi­, pa ti s­ad odbij ru­čak! Što se ti­če kraja gde ž­iv­im­(­na­pomena­: ­u l­ice­ne post­oje), j­a ­sa­m u­onom­sa­najviše dece. Im­a ­ih­ preko dve sto­tine. ­Od jutra do mraka su­ napolju i­ igra­ju­ s­e us­red ka­na­lizacije. Neverovatno su lepi i nev­erovatn­o prljav­i. Već su me skapira­li kao co­ol tipa, t­ako da sam­ o­d n­ji­h dobio­ moj prvi avga­ni­stansk­i ­nadimak­, a to ­je Very­ good. Čim me vide­ počn­u da viču­ Very good! i­ tr­če­ za dži­pom­ k­ao ludi.­ M­oj telohranite­lj­ Baba ima i­h osamn­aes­t komada­ – mu­ških deset, ženski­h osam. J­a sa s­inom Nerijem d­ođem m­u kao Ju­go­slavij­a – H­olandija u ­f udbalu, pr­e dve­ godine na ­ev­ropskom p­r venstvu­. ­Verov­atno ­mi­sli da je gre­ška do ­mene! ­Juče mi je­d­va sata pričao o lepot­i svoje žene, a ja jadan ­šta drugo ­ne­go da mu veruj­em­! Ionako je­n­ikada neć­u ­v ideti.­S­ve u s­ vemu­, ljudi smešni­kao ­cr­t­ani fi­lm. O­ko pos­la­ je s­ve OK­. ­Ve­ć sam p­očeo da o­bi­lazim t­eren, a nevinost ­sam iz­g ub­io­ na čuvenoj pl­anini Tora ­Bora, ­gd­e ­se kr­il­a Alkaida­. V­ideo ­sa­m ­i ­ku­ću (doduše samo ru­ ševine) ­Osame B­in Lad­ena. Fraj­er­ je imao­ st­r uju, e­rkondišne i sve­ o­st­a lo u tri pi­zde materine ­dalek­o o­ d naj­bl­iže ci­v i­li­za­cije. ­ ­ ­utovali­s­mo do s­ela ko­je se ­zo­ve ­Ma­daur (­pe­de­set ki­lometar­a udaljeno) tri ­jeb­ena sa­ta­, P jer put je taka­v da jedni­m ­delom (n­ek­ih­ de­set kilom­et­ara­), koris­ti­š rek­u ume­sto nepos­ tojećeg k­ol­ovoza. Kame­l tro­fi! A gra­nični­p­re­lazi? T­o je te­k ­priča! Na gr­ani­ci sa Avganistan­om­, u policijs­koj stani­ci­koja

Foto 1: Ispred kuće Osame Bin Ladena (Chaparhar District) 2

30.1.2003.

Pisma iz Avganistana

nema ni­ vrat­a ni proz­ore (a kada bi u nju sme­st­io ne­ku­ životin­ju, pokret zel­en­ih bi te sigurno­u­bi­o zbog kr­šenja s­v ih­normi­o tretm­an­u životinja­), sedi ­ba­ja sa­bradom od po­la metra (k­’o vojvoda Đ­ur­išić),­koji mi, n­a ­odgovor d­a idem ­u Avganistan da radim, odvr­ati­ ­takvim p­odr­igom ka­kav u ­ži­votu nisa­m č­uo­! Valjda j­e ­to nači­n da mi poželi srećan put! Str­anaca­iz dr­ugih f­irmi ima ok­o 30 ­i svi su u ra­zn­or­aznim stanjima duševnih t­egoba (od d­epresi­je do euforij­e). ­Kažu da­ću i­ja bi­ti kao o­ni­, samo moram­b­iti strpl­jiv. V­a l­jda kuže da­sam lj­ubomoran, šta li j­e? Ov­de se ne r­adi petko­m, ­pa su četvrtkom­ uveč­e lud­e žurke,­ o­k­oji­ma ću­v­am­ p­is­ati ka­d bude­m poho­dio bar jednu. Priča­se d­a ­se na ­nj­ima­nađe i pivo, a ob­ič­no su ­prisut­ne i sve tri žene ko­je rade za među­na­rodne­ organ­izacije.­ Luda ­žu­rk­a traje­ sv­e do 21 sat­, kada počinje ­policijs­k i čas­, što­u ­pr­evodu­znači: p­ucaj na s­ve što­se mrd­a. ­ na­juć­i vašu­alavost ­prema ­op­ijatima­, ­najsl­ađe­sam ­os­tavio za ­k raj. O­vd­e se p­uši najkvalite­ Z tn­ij­i hašiš,­a poš­to­j­e cena j­ednog gram­a ­trideset­f­en­inga (m­a­nje o­d ­de­set dinara)­, možete ­misliti ko­liko je­ sreće u ­sr­cima mnog­ih. A kao ­speci­ja­li­t­et kuće k­on­zumira ­se­ h­aš­iš sa o­su­šenim škorpionom, veoma zaje­banim i ot­rovnim­do bola. ­O v­o nisam­, niti ću p­robati!

Foto 2: Biljka marihuane u dvorištu kancelarije u Kabulu 3

Pisma iz Avganistana

30.1.2003.

­Foto 3: Po­lja m­aka n­a T­or­a Bori s­ni­mljena­krišo­m

­ e ­kapiram šta ­se­desi sa­o­trovo­m k­ada­se škorpion os­uši? On­i ­t v­rde­da je­i dalje prisutan, N sa­mo da, kada ­se­ puši, u­dara t­otalno­ d­r u­gačije?­! ­Probao­ sam i­ čuve­no (i jedi­no­ dozvo­ ljeno) al­koholno­piće u Avga­nistan­u. Zove se be­ngau,­a pra­v i se od­kami­lj­eg mleka, me­ da, lub­eni­ce i h­aš­iša. P­osle pola­sata sa­m ukapirao z­ašt­o se z­ov­e benga­u­, j­er dobih takav BENG u­ glavu, kakav­ oda­v n­o nisam doži­veo. Od ­ostal­ih „kul­t urni­h ­do­bara”, ovde­ se prav­i i op­ijum (40­0 ame­ričkih­ dol­ara po­ kilogr­am­u), ali­ t­o je već­ nešto što j­e veza­no za maf­ij­u ko­ja­j­e o­vde vrlo, v­rl­o ­za­jebana. P­olja m­ak­a se pro­težu kilome­tri­ma, a­UN poku­ša­vaju ovo da sp­reče, daj­uć­i lovu­seljacima ­da ­odbiju sadnju maka ­za ma­fiju. Rezult­a­t ­ov­e briljantne­k­ampanje ogled­ao se u ­čet­voro mrtvih radnika UN,­i to samo za ­opomenu (­de­si­lo se ­pre­kjuče!), jer­da ­su ­hteli mogli su­ i­h poubi­ja­ti ­sve na ­ka­mari. Š­to­ b­i r­ekli ­Pi­roćanci: ­Don’t ­fuck­ with mafia­, bre! Inač­e, ­po podacima ameri­čkog St­ejt dep­ar­tme­nta za 2000.­ go­dinu, ­pr­oi­z vodn­ja­ o­pijuma u Avg­ an­istanu­ dosegla­ je (tada­) ­rekord­ni­h 3.­656 ton­a,­ što p­re­ds­tavlja 72% od u­kupne svetske proizvod­nje. A n­a početk­u ­vla­davine Talib­ana, 1985. g­odi­ne (k­oj­i su odm­ah­ zabrani­ li­ pr­oizvodnju­ opijuma), Avgan­istan je imao ude­la­ od „svega­” 3 %­ u uk­upn­oj­ svetsk­oj proiz­vo­dn­j­i.­ Ovo zn­ači da su­ m­aj­stori u­sp­el­i da po­već­aj­u proizvodnju za ­ne­k ih 1­30%­, u ro­ku­ od ­1 5­ g­od­ina. Inače,­ samu posveć­eno­st posl­u, profesionala­n pris­t u­p i­ zalaganj­e, pokazuj­e i či­nj­en­ica da­ je­ 2005­. godine dost­ignut vrhunac sa pr­oizvede­nih 4.000 tona­, 4

30.1.2003.

Pisma iz Avganistana

š­to­pred­sta­vlja oko 75­% ­od ­ukupne proizvod­nje u­s­ve­t u 2.­Po nek­im­izvorima, finalna ­cifra j­e ­još­viša i ­ide do 5.4­45 tona 3.­S­amo četir­i p­rovincije­z­as­lužne su za p­ro­iz­vodnj­u 80% od ukupne av­ganista­ns­ke­, ­odnosno 60­% ukup­ne­ svetske ­proizvo­dn­je: Helmand,­ Ur­uzgan,­ Ka­ndahar­i­Nanga­rhar. N­ajnovija vest – najn­oviji rekord­: U­2006. uspešno pro­izv­edeno 6­.100­tona op­iju­ma4, uk­upne vred­nosti 2,7­m­ilijardi američ­kih d­ola­ra.­Kakvi c­ar­ev­i! N­e znam­kako bih se post­av­io prem­a ov­om hroni­čnom ­pr­ob ­ l­emu (u­moralnom­s­mislu ­te reči), ­s obzirom na to da se o­n može ­posmatrat­i ­s razl­iči­tih asp­ekata. Čis­to da bih ­va­m ­do­čarao ­ko­mpleksnos­t c­el­e situacije, daću vam ­po­da­tak k­oji ­sam s­k inuo sa UNOD­C5­sa­ jta u k­oj­em se­p­ominj­e ­intervju ura­đe­n sa je­dn­im od pr­oi­z vođača opij­uma iz­N­ang­arhara.­ Lik i­ma tri­ar­a izraz­it­o neplodne zemlje i o­d proizvodn­je­opijuma ­za­radi godišnje 1­.10­0 dolara.­U­kol­iko bi odlučio­da se bavi pro­izvod­njo­m ­ne­ke dr­ug­e ­(legal­ne) kultu­re, kao št­o je n­a primer­luk, zara­di­o b­i god­iš­nje o­ko 300 ­dolara i­, verovatno, u­mro od glad­i! Još­uvek ­nem­a al­terna­tiv­e ­uzgajan­ju mak­a (od koj­eg ­se prav­i ­opijum),­tako ­da­pragmati­čn­e akcije tipa „uni­šti i zap­a li” il­i „pl­at­i ­da ne sade” ­da­ju ko­ntrover­zn­e ­rezultate – ­polja m­aka se sm­ anjuju ­u ­odnosu na tota­l zasađen ­te god­ine, ­a l­i u­isto ­v re­me­sve više i više­p­orodic­a ­je na­ gr­an­ici te­šk­og si­romašt­va! Da ­probl­em bude ­jo­š ­ve­ći, zn­aj­ući da ć­e ­im­p­olja p­od­ma­kom biti delimi­čn­o uništav­ana6 ­il­i d­a će dob­iti nov­ča­nu nad­ok­na­du uko­li­ko sam­i ­un­iš­te svoj­a po­lja7, uzgaj­ivač­i krenu­še­ d­a pov­eć­avaju proizvodnj­u, ­što je i­ dovel­o ­do­ ovakvog por­asta količine opijuma proizvedenog u Avganistanu u poslednjih nekoliko godina. Toliko za sada. Pojedite jednu svinjsku šniclu za moju dušu!

  Po­da­tak ve­ri­fik­ o­van od stra­ne UNODC, web stra­ni­ca: http://opi­o­ids.com/afg­ha­ni­stan/   Ro­bert Lon­gley, Sta­te Dept. re­port shows Afg­han opi­um pro­duc­tion tri­pled sin­ce 2003, web stra­ni­ca: http://usgovinfo.about.com/od/defenseandsecurity/a/afghandrugstate.htm kao i izveštaj State Departmenta: www.state.gov/g/inl/rls/nrcrpt/2005/vol1/html/42366.htm 4   http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/5308180.stm 5   U.N. Office for Drug Control and Crime Prevention 6   Prepoznavši problem sadnje maka kao jedinog vida preživljavanja za većinu porodica – uzgajivača, međunarodna zajednica zajedno sa vladom Avganistana rešila je da izvrši eradikaciju određenog procenta svake obradive površine (2004 – 2005) smatrajući da će na taj način smanjiti ukupnu količinu proizvedenog opijuma, a u isto vreme omogućiti kakvu-takvu zaradu. 7   Godine 2003. uzgajivačima maka bila je isplaćivana novčana nadoknada ravna onoj koju bi dobili od trgovaca opijumom, ukoliko bi se odlučili da unište svoja polja. 2 3

5

Džalalabad 6. februar 2003.

Da nastavim sa pričama iz Nepričave! U ovih nekoliko dana doživeh prosvetljenje vezano za različite stvari koje su deo Avganistana i avganistanske kulture, a koje se direktno tiču mog bivstvovanja ovde. Vi koji me dobro poznajete, znate da loše stojim sa jebenom piletinom, a piletina je na repertoaru bar jednom dnevno – za ručak ili večeru. Pre dol­ aska, psihološki sam se pripremio na ovu jezivu činjenicu, ali sada sam došao i do nekih saznanja za koja nisam bio spreman! S obzirom na to da je danas pala kiša posle skoro sedam meseci (što je lokalno stanovništvo proslavilo višestrukim klanjanjem u svim džamijama, zahvaljujući Alahu na velikodušnosti), iz onih (u prvom pismu pomenutih) otvorenih kanalizacija, isploviše sva govna israna u poslednje dve nedelje, što je celokupnom ugođaju dalo posebnu draž. Klinci srećni što se nivo vode podigao 25 santimetara, ceo dan nisu izlazili iz kanala, veselo se brčkajući, a ja shvatih tužnu i surovu istinu da su ti kanali sjajan izvor hrane kokoškama i patkama. Mislim da ću postati vegetarijanac!

Foto 4: Klinci se kupaju u kanalizaciji (Džalalabad 2003) 6

6. 2. 2003.

Pisma iz Avganistana

Onda saznadoh i da ceo Džalalabad bruji o tome da sam neka vrsta ex specijalca, koji je u ko zna kakvoj tajnoj misiji. Ovo „ceo Džalalabad” nije zezanje, jer ovde se vesti šire kao kuga i zamenjuju nepostojanje televizije i radija. Jedini problem je što za dva dana u Mazaru8 ima da stigne priča da Kolin Pauel lično šljaka za Intersos9, kao što se najčešće dešava kod pokvarenih telefona. Kako je do toga došlo? Kada su me videli prvi put, im­ presionirani mojom visinom (u odnosu na njih ja sam džin!), skontaše u svojim glavama da sam jebeno ozbiljan igrač. A onda je stigao poziv lično od komandanta odbrane grada, koji je želeo da ručamo i bolje se upoznamo, pričajući o tipičnim muškim stvarima (kako ženu tući kandžijom na 150 načina; uticaj Kristijana Diora na razvoj dizajna burki i feredža; koje je govno najbolje za ishranu kokošaka...), što je bilo sasvim dovoljno da ovi ludaci saberu 1 i 1 i dobiju 3, tj. da sam ja, u stvari, otišao kod njega da bih mu objasnio „neke stvari”. Još traje moje razuveravanje da nemam nikakve veze sa vojskom. Kada će to ukapirati, bog zna! Likovi su takvi da se ne zna da li je gore raditi sa onima koji natucaju engleski, ili pak sa onima koji nemaju veze sa životom. Prvi (misleći da govore engleski „do jaja”) posle tri reči počinju da klimaju glavom kao da su ukapirali sve, pri čemu im celokupna koncen­ tracija i fokus obe moždane polutke odlaze u nepovrat u roku od jedne milisekunde. Na kraju, kad ih pitaš šta treba da urade, obično te gledaju belo, ne znajući da li je to bilo pitanje ili konstatacija. Druga grupa me sluša pomno, verovatno umirući od smeha meni koji nogama i rukama pokušavam da im objasnim šta mi treba. Kažu mi: „Yes, mister”, okrenu se i odu na isto mesto odakle su i došli ne shvatajući da sam im rekao nešto što bi trebalo da urade. Na primer: juče smo primili izveštaj o bezbednosnom stanju u regionu, u kojem nam je rečeno da je sve OK, ali da skrenemo pažnju stražarima da drže kapije zatvorene i da non-stop kibicuju na ulicu (što je sigurno – sigurno, jebi ga). Odmah na­ kon što sam im rekao šta treba da rade, oba moja stražara ostaviše otvorenu kapiju i odoše da popiju čaj. Kad su videli kako bljujem vatru na njih, skoro izvršiše samoubistvo što su me doveli do tog stanja, ubeđeni da nisu krivi nego da je sve bilo pitanje nesporazuma (verovatno izazvanog mojim lošim engleskim i isto tako lošom pantomimom). Juče sam išao na večeru kod jednog lokalca (već znate da nema odbijanja večere i ručka), gde sam na kraju cele seanse, koja trajaše puna tri sata ždranja, bio ponuđen hašišom lično proizvedenim od strane njegovog tate (by the way, ovde svi puše hašiš i to mu dođe kao rakija kod nas). Ne želeći da se domaćin uvredi (jebi ga!) povukoh par dimova i kroz veselo čavrljanje shvatih da se ne radi o čistom hašišu, već o specijalitetu koji se puši samo kad dođu cenjeni gosti, a to je onaj, već pomenuti miks sa osušenim škorpionom. Zamalo

8 9

  Mazar–e–Sharrif (orig.), grad na severu Avganistana   Ime italijanske organizacije za koju radim 7

Pisma iz Avganistana

6. 2. 2003.

se ne izbljuvah po gazdi, uz opravdanje da sledeći krug moram preskočiti zbog dijareje, koja me muči poslednjih nekoliko dana (najbolji izgovor koji možeš naći u Džalalabadu je dijareja ili, što je češće za letnji period, malarija). Možete misliti kako to izgleda: baja vas ponudi džokavcem, a vi mu mrtvi ’ladni odgovorite: „Ne, hvala! Znate, upravo sam preležao malariju pa ne bih da brljam previše!” Veče se završilo pokazivanjem ličnog naoružanja koje gazda ima, gde očaran mojim znanjem da rasklopim kalašnjikov, on požele da mi ga pokloni, a ja uz izgovor da imam dijareju, te zbog toga ne mogu da ga uzmem, ostavih gazdu u rebusu. Verovatno moram pronaći bolji izgovor za odbijanje oružja. Ako imate ideju, pišite! Kao što vidite, brzo učim, a istovremeno koristim i priliku da vam svoje znanje nesebično prenesem jer nikad se ne zna kada možete zaglaviti u Avganistanu (poslovno, turistički...). Stoga, sledećih nekoliko dana očekujem salve zahvalnosti sa vaše strane. Nisam ja skro­ man momak – samo udrite!

Foto 5: Dečak sa kalašnjikovim 8

Džalalabad 7. februar 2003.

Čemu ovako iznenadno pismo samo dan kasnije? Zbog toga što kiša pada još uvek (drugi dan za redom), tako da je proglašen nacionalni praznik – ovo se nije desilo u poslednjih trideset godina. Kanalizacija već preliva na ulicu, pa su oni isti (prljavi) klinci od juče, sada crni k’o Avgani (što bi rekla Minka u „Nadrealistima”). Međutim, to nije pravi razlog javljanja. Pravi razlog je moja obaveza da vas upoznam sa socijalnim događajima u Džalalabadu. Kao što rekoh, četvrtak je dan za žurke, a juče je bila ispraćajna žurka mog prethod­ nika Lapoa. Ako se sećate onih konotacija na račun seksa, onda možete razumeti moje ushićenje spoznajom da će sve tri ribe (devojke, žene, hanume...) koje rade u Džalalabadu, biti prisutne na ovoj „gala” zajebanciji. Ushićenje je zamenjeno šokom onog trenutka kad sam shvatio da na žurci ima čak šest riba, jer su i tri nove došle iz Kabula, poslovno, na par dana. Koliko je ovo bitno za nastavak priče govori činjenica da se na stolu pojavila svinjetina (ovde toga nema ni u snovima), koja je skrenula pažnju svih muškaraca sa riba, tako da smo jeli k’o stoka, ne mareći za lepši pol. S obzirom na policijski čas, žurke počinju u 17 sati, tako da se može reći da smo svi bili mortus nakon tri sata ubijanja turk­ menistanske votke preferans i jebene svinjetine. U isto vreme, svih šest žena napustiše žuraju, uvređene ovako bahatim ponašanjem muškog roda. Kad smo kasnije došli svesti, već je bilo kasno. Sve devojke su odjezdile, a mi konstatovasmo sa žaljenjem da se bliži vreme policijskog časa, te još po jednom čašom votke zalismo tugu i napravismo fajront. Kao što vidite, ovde se život svodi na osnovne norme animalnog (u se, na se i poda se). Na se – svako jutro kad se oblačim, u se – kad god postoji šansa za to, a poda se, praktično ni u snovima (na Danielino veliko zadovoljstvo). Inače, kako naše koleginice gledaju na isti problem, govori komentar jedne Holanđanke koja, posmatrajući masu muškaraca na malom prostoru lokalnog bazena za internacionalce u Kabulu, reče: „Odds are good but goods are odd. Ehhh...” Ovde ekipa pije kao luda, tako da sam (trenutno) za njih samo jadni amater. Razloga za alkohol ima na tisuće, a najbitniji je trenutna bezbednosna situacija, koja nije ni malo naivna. Od kada sam došao zabeleženo je 56 ubistava, od kojih je slučaj od pre nekoliko dana sam stakato. Talibani su u Kandaharu digli u vazduh autobus pun civila i tako ubili 18 ljudi. Koliko je to relativna stvar, govori i podatak da se niko u Džalalabadu nije ni setio 9

Pisma iz Avganistana

7. 2. 2003.

Foto 6: Bombaški napad u Džalalabadu

evakuacije jer ovde se opasnost ne meri kilometrima udaljenosti od zona ratnog dejstava, već satima putovanja do njih. Tako, na primer, pre nekoliko dana poginulo je četvoro UN lokalaca u Kogjani10 distriktu, koji se nalazi u mojoj oblasti (Nangarhar provincija). Pošto je trebalo da moji ljudi samo dan kasnije rade vinterizaciju u mestu koje je svega 20 kilometara od mesta zločina, očekivao sam da će UNHCR suspendovati naše aktivnosti. Desilo se to da su sutradan momci ’ladno otišli tamo jer je to mesto (zaboga) punih 20 ki­ lometara udaljeno od Kogjanija, što u prevodu znači tri sata drndanja po najgorem putu koji sam ikada u životu video. Inače, čitavo ludilo nema veze sa politikom ili religijom (o tome nešto kasnije), nego (kako sam već objasnio), sa opijumom. Ceo opijumski rat piči u zonama oko Tribala11, i mislim da skoro (čitaj: nikad) neće stati. Naravno, prisustvo stranaca je poslednja stvar koju žele, tako da, ako su složni oko jedne stvari, onda je to: ubiti s vremena na vreme par radnika UN (lokalaca, naravno), čisto za opomenu, ako se muvaju gde im nije mesto! Što se tiče stranaca, njih obično „samo” prebiju, vežu za neko drvo i ostave dok ne dođe prva spasilačka ekipa. Video sam fotku koju je naš radnik napravio tajno, dok se šetao jednom pijacom u okolini Kogjanija, i ostao sam nem od čuda! Na njoj se vidi baja koji na tezgi prodaje raketne   Khoyghani (orig.)   Granični pojas između Avganistana i Pakistana

10 11

10

7. 2. 2003.

Pisma iz Avganistana

bacače, dok prvi komša do njega valja heroin i hašiš na kilo (ali bukvalno)! Tipovi iz­ gledaju tako jezivo da je sama pomisao na to šta bi se desilo mom ortaku, da je otkriven kako fotografiše, gora od najgoreg horor filma.

Foto 7: Moj kolega Fabricio u šumi marihuane (Tora Bora)

Rat u Avganistanu vodi se na više nivoa.

Prvi je religijski nivo. Kao što znate, ovde žive pretežno muslimani plemena Paštun, ali ima i Hazara, Hindusa, Persijanaca, Kučia (nomadi), Sika, kao i nešto hrišćana. Ako posmatramo Avganistan u celini, već pomenutom miksu treba dodati i Uzbeke, Tadžike i Turkmene. Niko ni sa kim ne priča, što znači da se najčešće kibicuju preko nišana. Iako ih ja kapiram kao muslimane, oni i te kako kuže razliku i koriste je kao dobar razlog za klanje (kao što smo svi mi za njih hrišćani, a koljemo se međusobno, jer smo pravo­ slavci i katolici). U religijski nivo možemo svrstati i krljanje na relaciji Šiiti – Suniti, gde malobrojni Šiiti (pretežno pripadnici Hazara) redovno izvlače deblji kraj. To ide tako daleko da Hazari obično šljakaju na najgorim radnim mestima, što zbog veoma niskog obrazovanja, što zbog nemogućnosti da dobiju bilo kakav bolji posao. Najčešće rade kao čistači, kuvarice, pralje... Političko-ideološki nivo sastoji se iz dva podnivoa. Po prvom, sve ih možemo podeliti na Đumbiše i Džamiate, dok, po drugom, imamo podelu na pristalice Karzaija, Dostuma, Kanunija... 11

Pisma iz Avganistana

7. 2. 2003.

Međuplemenski nivo je zapetljanija priča jer postoji pun kurac raznoraznih indijanaca, a u mom regionu najbrojniji su pripadnici naroda Paštun. Samo u okolini Džalalabada ima oko desetak različitih plemena/porodica Paštuna, i većina njih krlja se već vekovima, zbog ra­ zloga koje su odavno zaboravili. U svakom slučaju, povod da se ovde nekome skine glava nije preterano bitan. To je više stvar folklora. Sva sranja dolaze od tzv. Šura (veća staraca) jer jedino oni mogu da spreče krvoproliće, ali to se do sada nikad nije desilo jer bi ispalo da su pičke i da nemaju muda da se bore do kraja.

Foto 8: Spomenik (za života) generalu Dostumu u Maimani

Unutarplemenski nivo ili tzv. komšijska (pre) pucavanja. Ukoliko je komša radoznao, pa proviri kroz prozor dragog mu komše te vidi njegovu hanumu bez burke, stvar se rešava kalašnjikovim, gde se posledice obično beleže minimalnim gubicima: mrtav komša, nekoliko (slučajno nastradalih) kokošaka, kao i neko­

Foto 9: Vojna parada regularne Avganistanske nacionalne armije (ANA) 12

7. 2. 2003.

Pisma iz Avganistana

liko poginulih koza, koje se zatekoše u unakrsnoj vatri. Deca (obično) bivaju pošteđena, a hanuma obavezno silovana. U ovim slučajevima, ukoliko već nije kasno, Šura može sprečiti sranje i pronaći neko rešenje za obe familije, a to se obično rešava parama. Političko-istorijski nivo. U ovu grupu spada (čitaj: spadao je) rat između Talibana i Severne alijanse, Mudžahedina i Severne alijanse... Ali, ovo je već stvar prošlosti s obzirom da Severna alijansa više ne postoji, dok je reč Mudžahedini totalno promenila značenje. Međudržavni nivo. Ovde mislim na veoma zategnute odnose između Avganistana i Pak­ istana. Pakistanci se smatraju izdajničkim pičkama iz dva razloga: prvi je podržavanje talibanskog režima (do dolaska NATO), dok je drugi izdaja tog režima (u toku samog rata). Globalni nivo. O ovome već znate dovoljno putem medija. Svakog dana ima krljanja između NATO koalicionih snaga i loših momaka iz tačke pet (političko-istorijski nivo). Mrtvih ima k’o pleve (pretežno ovih iz pomenute tačke) mada, u poslednje vreme, „im­ perija” je žestoko počela da uzvraća udarac. Ekonomski nivo. Rat se vodi između ratnih profitera koji se sada bave „ruralnom poljo­ privredom” (uzgajanje maka – opijuma) i njihovih protivnika (koji su u stvari ljubomorni na prve, jer nisu bili dovoljno moćni da sami započnu isti biznis). Treba istaći da sve zaraćene strane iz prethodnih šest grupa (izuzev NATO), često uspostavljaju primirje ne bi li se borili protiv zajedničkog neprijatelja (vlade), koja šatro želi da spreči uzgoj maka. Takođe, zna se da su maltene svi uzgajivači bliski vladi! Duhovni nivo. Mržnja prema Rusima je tolika da, ukoliko ubiješ Rusa, ne ideš u zatvor, nego (uz priložen dokaz i dva svedoka-očevica) imaš ekstra bodove na listi za dobijanje državnog stana. Odstrel je otvoren 24 sata dnevno. Problem je u tome što nijedan Rus nije lud da dođe ovde, tako da sve ostaje samo na duhovnom nivou12. Nadam se da vam je sada sve jasno! Ako jeste, molim vas da objasnite i meni. Do tada sve najbolje, a u sledećoj epizodi nešto više o vožnji, saobraćajnim pravilima i sportu u Avganistanu.

  Moram priznati da je vreme ipak učinilo svoje pa sam, u poslednjoj godini mog života u Avganistanu, video nekoliko Rusa koji su radili za raznorazne organizacije.

12

13

Džalalabad 22. februar 2003.

Sledi priča o sportu u Avganistanu. Iako su visoki metar i žilet, ili, što bi Ameri rekli 1,36 Nedeljko Nedić13, (jedan Nedeljko Nedić = 0,76 metara), obožavaju da igraju odbojku (naj­ popularniji sport!) verovatno lečeći tako komplekse niže vrednosti (ali bukvalno). Koliko su u toku svetskih događaja iz ove oblasti govori činjenica da su umrli od smeha kada smo im moje kolege i ja pokušali objasniti da su Juga i Italija tatamate za ovu igru. S druge strane, moj novi kuvar ima oko dva metra i sigurno je najviši čovek u distriktu, kojeg su (u to sam 100% siguran) Talibani koristili da okače satelitske antene za vreme svog režima. Ja ga, želeći da napravim fazon, nazvah Karim Abdul Džabar14, a on me, zajedno sa os­ talima, pogleda bledo, kao što prosečan srpski političar ume da te pogleda kada ga pitaš za ekonomski program njegove partije. Nikad čuli! Onda sam im pričao o zlatu u Ljubljani, o Kići, Moki, Ciboni, Divcu, Sakramentu, Džordanovim bravurama, Đorđevićevim tricama u poslednjim sekundama... ali ništa ne kapiraju! Najzad, spomenuh koš, rupu

Foto 10: Detalj sa buškaši meča u Kabulu   Moj dragi prijatelj i bivši bubnjar grupe Goblini, poznat po tome što zbog „kratkoće” nije mogao da se vidi iza bubnjeva 14   Čuveni američki profesionalni košarkaš 13

14

22. 2. 2003.

Pisma iz Avganistana

gde treba ubaciti loptu, a oni poskočiše od sreće misleći da pričam o sportu broj dva u Av­ ganistanu. Nastao je na severu zemlje i zove se buškaši. Jedina razlika između njega i (prave) košarke je u tome što je rupa u zemlji, igra se na konjima, a u rupu se (verovali ili ne) ne ubacuje lopta, već mrtva, sveže obezglavljena ovca. Ovako to izgleda: baje se skupe, izaberu dovoljno veliku ovcu, otfikare joj glavu i pred­ nje noge i vreme je za malo sportske razonode. Teren je obična livada, na centru se nalazi rupa, a na jednom od krajeva zastava. Prva ekipa uzme (pomenutu) obezglav­ ljenu ovcu i krene da galopira oko livade, trudeći se da obiđe krug oko zastave (noseći ovcu), dok se druga (okupljena Foto 11: Detalj sa buškaši meča u Kabulu u centralnom delu livade, oko rupe) sprema da brani rupu. U jednom trenutku, ovi sa ovcom krenu prema centru, sa željom da je ubace u rupu i postignu... (pa valjda gol, jebem li ga!), dok se protivnička strana trudi da ih odbije od rupe. Posle gola/koša/hrkljuša, pozicije se menjaju, i napadači postaju odbrana. I tako se oni guraju na konjima, znojavi, krvavi i (prirodno) ludi, nekoliko sati. Kada se završi „utakmica”, ovca, koja je dobrano izmrcvarena od finti, zakucavanja, dodavanja i čepanja, biva pojedena u slast (ovu informaciju sam dobio od jednog našeg lika, ali je neprover­ ena). Meso od takve blejare mora da je strašno sočno i meko. Trudiću se da ga ne probam (lekcija sa škorpionom naučila me pameti, pa sad prvo pitam pre nego što konzumiram). Treće mesto na listi popularnosti dele fudbal i kriket. Još nisam video nijedan stadion za njih, kao ni bilo koga ko se bavi ovim sportovima. Zanimljivo je da je za vreme Tal­ ibana, u centru Džalalabada, podignut spomenik fudbalskoj lopti, koji i danas tu stoji, iako je u njihovo vreme bilo zabranjeno bavljenje sportom. Možda je to bio spomenik u 15

Pisma iz Avganistana

22. 2. 2003.

čast neigranja fudbala? Od ostalih sportova, na ceni je rvanje, koje se obično upražnjava po livadama i izbegličkim kampovima (toliko su dokoni i jaki, da nekako moraju da se isprazne), dok sve ostalo nije vredno ni pomena. Zamislite mene koji dolazim iz grada rukometa, a ne mogu čak ni da se kurčim na račun Metaloplastike. Što se vaterpola tiče, možda bi i oni voleli da ga igraju, kad bi: a) imali bar jedan dovoljno dugačak bazen i, b) znali da plivaju. Život je ponekad zaista zajeban! Kada je reč o saobraćaju, ovo u životu nisam video. Na ulicama je totalni haos. Pravilo je da pravila nema! Jedino koje se poštuje: moraš da upališ četiri migavca kad si na kružnom ili na raskrsnici, a želiš da ideš pravo. Obilazi se sa svih strana, a umesto pravila desne ruke, imaju pravilo jačeg (ili, da budem precizniji, pravilo većeg). Evo kako to izgleda u praksi: ako na raskrsnici stoje kamion, džip, rikša i kamila, onda prvenstvo ima kamion, zatim džip, a u zavisnosti od veličine kamile, vozač rikše će se usuditi da krene prvi ili da joj ustupi prednost. Ovo pravilo ne važi samo kada u džipu sedi hariđi (stranac). Tada, uz dužno poštovanje prema njemu, kamion propušta džip. Saobraćajke su sva­ kodnevna pojava i, s obzirom na to da nisu smrtonosne (kvalitet puta je takav da se ne može voziti brže od 35 kilometara na sat), ja uživam u njima. Poenta je u policiji koja je smešna kao Mapet šou. Baje imaju stare čojane SMB uniforme, izgledaju gore od srpskih trećepozivaca, a umesto oružja imaju granu (ne paliju, nego bukvalno parče odvaljene grane) kojom tuku vozače po glavi (ako ne poštuju tzv. pravila), ili (što je češće) po kolima. Da stvar bude još komplikovanija, ovde se voze auta koja su u 99% slučajeva uvezena iz Pakistana, gde se vozi levom stranom, što znači da je volan sa desne. Da stvar bude maksimalno zakomplikovana, u Avganistanu se vozi desnom stra­ nom, tako da ništa ne vidiš nego obilaziš na instinkt ili na navođenje. Kako se obilazi na navođenje? Vozač koji pokušava da pretekne kamion a ne vidi ništa, čeka da dobije znak od suvozača, koji se izviruje, ne bi li video da li je put slobodan. Onda, kad usta­ novi da jeste, suvozač daje vozaču znak da počne sa obilaženjem. Verovali ili ne, ovaj sistem funkcioniše puno bolje Foto 12: „Trudan” kamion na auto putu Pešavar - Islamabad

16

22. 2. 2003.

Pisma iz Avganistana

nego onaj na instinkt. Prvi put sam se usudio da sednem za volan (i to bez suvozača, koji bi mi služio kao navi­ gator), pre dva dana. Zajebano do koske! Od silne vožnje dobiješ iščašenje vrata. (By the way, priča se da ću dobiti od UN jednu tojotu sa „normalnim volanom”. Živim za taj mo­ menat!) Kada govorimo o putevima, znajte da veliki deo Avganistana nije njima pokriv­ en. Kad kažem nije, to znači da je jedini način da dođeš do određenih mesta da uzmeš helikopter ili da koristiš kamile. Još jedna opaska o saobraćaju: najnormalnije je videti prostrt tepih nasred puta. Ja sam u početku mislio da ga je neko tu zaboravio, te krenuh da obilazim, da bih kasnije saznao da ga oni namerno prostiru, kako bi ga mi, vozeći preko njega, „tresli od prašine”. Još jedna caka: avganistanski tepisi su svetski priznati i cena im raste što su stariji. Ukoliko staviš novi tepih na put i automobili prelaze preko njega, posle nekoliko dana on će izgledati kao stari, što znači da će mu cena drastično porasti. Naravno, takav tepih ne možete prodati Avganima, ovaj trik služi za uvaljivanje nama, glupim strancima! Higijena će biti više zastupljena u jednom od mojih sledećih pisama, gde ću vas upoznati i sa avganskim pogledom na seks. Ne znam zašto sam ove dve stvari povezao, mora da postoji dobar razlog za to. Za kraj, ono što me zaista iznenadilo jeste zaprega sa magarcima. Obično je voze deca, ne starija od sedam godina. Kad pomislim da moj sin ima četiri godine i držim ga za ruku kad prelazimo ulicu, pravo čudo je da dečaci malo stariji od njega uveliko upravljaju tim kolici­ ma, poštujući sva pravila (ona koja ovde postoje) o saobraćaju. Inače, klinci često rade i u rad­ njama, gde prodaju raznoraznu robu i uživanje je gledati ih kako se uspešno cenkaju sa odras­ lima i koliko ih ovi uvažavaju u celom tom spektaklu. Bez cen­ kanja nema kupovine, tako da morate biti spremni da odvojite (izgubite) najmanje pola sata, šta god nameravali da kupite. Sve se završava tako što mislite da ste zajebali klinca i kupili tepih ili Foto 13: Ovca u autobusu, a putnici na autobusu lep kašmirski šal ispod cene, ali 17

Pisma iz Avganistana

22. 2. 2003.

kad stignete kući, brzo shvatite da je klinac zajebao vas i uvalio vam nov novcat tepih, napravljen (oparanom) vunom od starog izanđalog tepiha ili da je čuveni kašmirski šal proizveden u predgrađu Kabula. Eto, tako je u Avganistanu! Dok je ovaca biće i… P.S. Šaljem vam mali dodatak o saobraćaju... Danas je moj vozač opet skrljao jednog biciklistu, samo što je ovog puta nesrećni dobitnik poljupca haube poprilično velikog džipa bio ni manje ni više nego policajac lično. Kad je šofer shvatio šta je uradio, prebledeo je od straha, izleteo napolje da pomogne panduru, a ovaj, kad dođe sebi, izvadi svoju policijsku granu i poče da ga mariše po glavi, uz salve psovki (bar mi se učinilo da je psovao, s obzirom na to da mu je svaka druga reč bila „hara”, što u prevodu znaci govno)! Vozač, braneći se jednom rukom od grane koja ga je nepogrešivo pogađala u glavu, i to uvek u isto mesto, drugom rukom iščeprka iz džepa 100 rupija (1 rupi = 1 dinar) i dade mu u znak odštete, što pandur prihvati, smiri se i pogleda ka meni. Videvši da sam stranac reče mi „hello”, ali me ovog puta ne dodirnu ni blizu kao prošlog puta. Spoznaja da sam ovde tri nedelje i činjenica da me ovake stvari već ne pogađaju, veoma me zabrinjava. Uklopiti se u ovu ludnicu i funkcionisati „normalno”, znači biti nenormalan. Čim dođem u domovinu naći ću dobrog psihijatra, ispovediti se, i dati mu šansu da doktorira na mom slučaju. Ludilo, rođaci!

18

Džalalabad 13. mart 2003.

Reših da više pažnje posvetim susednoj i nesvrstanoj državi, poznatoj po svom de­ mokratskom uređenju i borbi za ljudska prava radnika, đaka i seljaka, a koja se zove Pakistan. Proveo sam u Pešavaru nekoliko dana, pokušavajući da što više ukapiram stvari oko sebe, ne bi li vam utiske preneo u potpunosti. Čim se pređe granica Torkham u zoni čuvenog Kajber pasa15, koja se nalazi u zoni još čuvenijeg Tribala (ili ničije zemlje), a u koju ni teško naoružani Ameri ne zalaze, uviđaju se stanovite promene, kako sociološke, tako i kulturološke prirode. Alah kao da je digao ruke od Avganistana, tako da prelaskom u Pakistan, odjednom, počinje da se pojav­ ljuje drveće, rečice, trava, asfalt, ljudi koji pričaju engleski, reklame za pepsi, mobilni funkcioniše (ne baš savršeno, ali, jebi ga, daj šta daš), a nađe se i poneki saobraćajni znak. Sve u svemu, civilizacija!

Foto 14: Karavan Kučija na putu Džalalabad - Pešavar   Khyber Pass (orig.) poznat je po dva velika poraza britanske kolonijalne sile u dva Anglo–avganistanska rata. U jednom od njih, pri povlačenju iz Kabula prema Pešavaru, Britanci su izgubili oko 16.000 ljudi (ni žene ni deca nisu bili pošteđeni), ostavljajući samo jednu živu osobu da pripoveda o ovom klanju – doktora Vilijama Brajdona.

15

19

Pisma iz Avganistana

13. 3. 2003.

Ej, da ne zaboravim ono najluđe: da biste prošli zonu Tribala, obavezni ste da iznajmite oružanu pratnju. Mislio sam da će mi dati nekog opakog baju, ex-specijalca koji na duši ima bar stotinak Rusa iz „onog rata” i bar duplo više Talibana iz „ovog poslednjeg”, kad ono – ne lezi vraže. Moje obezbeđenje ne može ni da uđe u kola bez moje pomoći, jer je težak invalid i ima oko sedamdeset godina. Možete li zamisliti starca bez noge, koji više podseća na Broj 1 iz Alan Forda, nego na opakog ratnika? Šta je tu je, uzeh ga (ubacih u kola), pa krenusmo ka Pešavaru. Na pola puta neko pripuca, matori vrisnu i baci kalašnjikov meni u ruke, a ja ga hrabro dodah mom kolegi, koji ga bez razmišljanja baci kroz prozor. Matori jarac poče da jauče za puškom, a ja naredih vozaču da stane i vrati se po nju. Iskočih iz kola, zalegoh u jebeni jarak i onda se setih da mi je obezbeđenje ostalo u kolima i da ne može izaći bez naše pomoći! Možete li zamisliti kako izvlačimo iz auta nesrećnog deku, koji bi, by the way, trebalo da bude naš telohranitelj! Srećom, ustanovismo da je u toku svadba i da su veseli Paštuni pripucali od sreće što im se drugar ženi. Očistismo se od govana (znate već šta se može naći u kanalima pored puta), i veselo nastavismo put, s tom razlikom što sam sada ja držao kalašnjikov. Što se više približavate Pešavaru, gore pomenuta civilizacija počinje da podseća na onu civilizaciju koju mi znamo kao civilizaciju, a ne na onu civilizaciju koja nas samo u poređenju sa Avgani­ stanom podseća na onu prvopomenutu. Da prestanem da serem, jednom rečju: civilizacija! Ne treba zaboraviti da je Pakistan (ipak) bio engleska kolonija, kao i da Pešavar ima blizu tri miliona stanovnika, tako da je moje oduševljenje zamenjeno euforijom kada sam video pica restoran (Pizza Hut), u kojem sam ostavio poveću sumu rupija16, ubijajući se od hrane koju u normalnim uslovima ne bih ni pogledao – svi znate da jedino sranje koje mogu da svarim, a koje potiče iz Mek Donaldsa i ostalih fast food restorana, jeste milkšejk. U ovim uslovi­ ma, džank fud dođe kao melem za dušu, kao doručak za šampione, što bi rekao veliki američki filozof Džim Džarmuš. Uz sve to, dozvoljeno je i pušenje, što ce­ loj priči daje posebnu draž. Foto 15: Riblja pijaca u starom gradu (Pešavar)

16  20

Pakistanska novčana jedinica

13. 3. 2003.

Pisma iz Avganistana

Posle prijatnog okrepljenja krenuh da zujim po gradu ne bi’ li ukapirao kako ovde stvari stoje. I odmah sam primetio da pojedine žene nose burke, dok druge furaju marame, pri čemu su napadno našminkane i prilično ukusno odevene. Ovo ukusno treba uzeti sa rezervom, s obzirom da sam ovde proveo već dovoljno vremena i da su mi kriterijumi svih vrsta dodirnuli samo dno. Znak da ste skroz u kurcu je kad krenete da kupujete pakistansku „garderobu” svojoj devojčici, uz totalnu samouverenost da će ova otkačiti od sreće kad vidi poklon! Moju konfuziju pojačala je spoznaja da su i jedne i druge pripad­ nice Paštun plemena. Razlika je u tome što su pakistanske Paštunke više sekularne i ne jebu preterano radikalni islam, dok su njihove avganistanske sestre pod njegovim total­ nim uticajem. Interesantno je da se među sobom uopšte ne vare, jer Pešavar u glavama

Foto 16: Muakhbat Kanova džamija u Pešavaru

Avganistanaca (pripadnika plemena Paštun) predstavlja glavni grad nepostojeće države – tzv. Paštunistana (države svih Paštuna), dok Pakistanci ne daju ni pola rupija za tu ideju. U njihovim glavama, Avgani su necivilizovane, zaostale životinje koje samo prave sranja. S druge strane, Avgani ne podnose Pakistance, zato što su ih ovi zajebali više puta i to samo u poslednjih nekoliko godina. Inače, grad ima i svojih lepih strana. Ja nisam najupućenija osoba da priča o tome, ali za ono malo vremena što sam proveo u njemu impresija ima na pretek! Krenimo od najstari­ je džamije (Muakhbat Kanova džamija), koja je pravi biser, sagrađene u periodu od 1658. do 1670. godine. Predstavlja kulturnu baštinu Pešavara i nalazi se u najlepšem delu grada, zvanom Sadr City (Stari grad). Dobra strana posete ovoj džamiji je što i žene mogu da uđu u nju (ipak, ne smeju se zajebati pa da dodirnu stare kurane koji su izloženi u samom hramu – to ženama nije dozvoljeno). Stari grad je samo srce Pešavara i u njemu se nalazi bazar sa celim spletom uličica koje vode u različite delove grada. U zavisnosti od zanatlija 21

Pisma iz Avganistana

13. 3. 2003.

Foto 17: Muakhbat Kanova džamija u Pešavaru (pogled iz dvorišta)

koji se u njemu nalaze, naletećete na proizvode prilično jeftinije nego u Avganistanu, posebno u Kabulu. Ne dajte da vas uplaši džumbus i haos prisutan na ulicama. Mesto je poprilično bezbedno i neće vam faliti ni dlaka sa glave! Ono što je posebno interesantno, jeste da ćete sigurno dobiti ponudu jednog od mnogobrojnih lokalnih (dokonih) moma­ ka da vam pokaže kompletan Stari grad. Tipovi su ljubazni i druželjubivi, pa će sa zadovoljstvom provesti par sati sa vama, a na kraju će vam ponuditi i ukusan ručak u jednoj od lokalnih kafana, a ima ih mali milion. Čim se spustite ulicom koja ide para­ lelno sa džamijom, na sledećem uglu naletećete na Avgan market i u njemu puno malih prodavnica (pretežno anti­ kvarnica) sa raznoraznom robom. Ovde možete za smešno male pare kupiti nev­ erovatno vredne antikvitete (ukradene) iz budističkih manastira. Jedan takav kupio sam za sto dolara, a predstavlja statuu Bude i potiče iz manastira Tahta Bai, koji se nalazi severno od Pešavara. Problem je kako ću ga izneti iz Pakistana, pored nev­ 22

Foto 18: Baja ispira zlatnu prašinu

13. 3. 2003.

Pisma iz Avganistana

erovatno rigorozne kontrole na aerodromu. U svakom slučaju, očekujem da će to biti toliko zanimljiv događaj, koji će zaslužiti pojavljivanje u nekom od budućih pisama. Nadam se, ne iz zatvora!17 U jednoj od mnogobrojnih uličica naletim na likove, naduvane kao konji, kako ispi­ raju zlatnu prašinu. Nakon što su došli sebi, pokazali su mi kompletan proces ispiranja, kao i sistem dobijanja 15-, 17- i 24-karatnog zlata. Pored toga, oni rade i srebro i platinu. Ispod njihove prodavnice je ulica koja vodi ka drugom delu Starog grada, u kojem se nalazi mali trg sa starim „pešavarskim Big Benom”, ostatkom kulturne baštine iz vre­ mena kolonijalizma. Od Big Bena (Sahat kula), na samo dves­ ta metara, nalazi se prelepi gradski park, opasan delovima zidina stare engleske tvrđave. Na samom ulazu su ostaci starog budističkog hrama, poprilično očuvani. Ne propustite priliku da obiđete ovaj deo grada. Nećete se razočarati. Što se tiče Pakistana i civilizacije, svaka medalja ima dve strane, pa tako i ova. Aj’ sad malo o tome... Reših da odem do neke (bolje opremljene) laboratorije u gradu ne bih li izvršio pregled krvne slike i uradio testove na hepatitis A i B, AIDS... Bolje op­ remljena laboratorija na pakistanski način izgleda tako da u nju jedva možeš ući od kojekakvih skalamerija, koje služe za ispi­ tivanje ko zna čega (ukoliko su još uvek u ispravnom stanju), tako da se vađenje krvi radi na ulici, ispred laboratorije, gde te baja (koji sebe naziva doktorom) posadi na jednu

Foto 19: Sahat kula u Pešavaru

Foto 20: Prekrivač tarparka dizajna – južni Pakistan

  Statuu sam izneo umotanu u prljave gaće. Carinik nije hteo da im priđe na kilometar!

17

23

Pisma iz Avganistana

13. 3. 2003.

stolicu, sličnu onoj koju frizeri koriste kada šišaju decu. Fali samo konjićeva glava spreda, za koju se možeš uhvatiti dok te ovaj šiša, odnosno vadi krv. Onog trenutka kad sam seo na stolicu, s obzirom da sam stranac, oko mene se okupi jedno stotinak ljudi, ne bih li uživali u spektaklu puštanja strančeve krvi. Ja krenuh da vrištim a oni da se smeju. Posle sam saznao da sam zdrav i da se mogu vakcinisati protiv hepatitisa A i B. Odoh u bolnicu da dobijem recept za vakcine i u ordinaciji doktora opšte prakse zamalo ne padoh u nesvest. U jednoj prostoriji veličine 5 puta 5 metara, nalaze se dva mala stola i za svakim rade tri „doktora”, oko kojih se gura jedno pedeset ljudi. Ja stadoh u red (koji, u stvari, ne postoji) odmah pored ležaljke na kojoj se nalazila žena pokrivena burkom. Trebalo mi je deset minuta da skontam da je sveže mrtva (očigledno joj se nije ispunila poslednja zelja – da vidi doktora!) što sam ustanovio po muvama koje su se skupljale po njoj, kao i ne baš prijatnom mirisu koji je počela da širi oko sebe. Prosečan pregled traje pet minuta (možeš misliti!) i nakon guranja sa živima i mrtvima, posle sat i po, dođoh na red. Baja mi prepisa vakcine i ja krenuh u avanturu njihove nabavke. U apoteci mi pokušaše uvaliti vakcinu za hepatitis B, ubeđujući me da ona pokriva i hepatitis A, samo što to ne piše na kutiji! Ja otvorih kutiju da pročitam deklaracioni list, i na njemu je jasno pisalo da je vakcina samo za hepatitis B. Tip me pogleda kao dete koje uhvatiš sa prstom umočenim do kraja u teglu sa džemom, i priznade mi svoju „malu laž”. Da bi ispravio „nesporazum”, dade mi adresu glavnog nabavljača lekova u Pešavaru. Tamo sam naleteo na samozvanog gosn doktora koji mi je objasnio da se vakcina za hepatitis A daje deci od jedne do 18 godina, ali pošto ja imam 35 mogu uzeti duplu dozu (staro medicinsko pravilo množenja godina starosti sa brojem doza). Ja mu objasnih da, iako sam završio samo srednju medicinsku, nisam sisao veslo i da znam da je vakcina puna umrtvljenih bacila, koji ako se unesu u većoj količini od propisane mogu izazvati oboljenje, a on mi maltene ponudi posao zamenika generalnog direktora (valjda zbog moje upućenosti u problematiku stečenog imuniteta). Na kraju ništa nisam uradio tako da sam otišao u Međunarodni crveni krst i naručio vakcine. Sutradan sam se posvetio vađenju vize za prolaz kroz čuvenu zonu Tribala i tamo sam imao intervju sa ministrom Tribalskih poslova. Posle razgovora, baja mi ponudi čaj što je bio znak da ćemo veselo čavrljati. Tema razgovora: pravni sistem u Pakistanu. Tu mi on objasni da Pakistan nije kao Avganistan (zemlja bezvlašća) i da u Pakistanu nema ubistava i kriminala. Čak i u čuvenom Tribalu, reče on, kriminal je sveden na minimum, kombinacijom engleskog pravnog sistema i lokalnih običaja. Kako to izgleda u praksi: na primer, ukoliko se dva Tribalca posvađaju, oni će džentlmenski odložiti vatreno oružje i pobosti se noževima. Ukoliko jedan od njih zapuca na drugog i promaši ga, lokalna Šura će izaći na teren da izvrši „uviđaj” koji se sastoji od brojanja čaura koje je ovaj ispalio. Broj čaura pomnoži se sa 1.600 rupija (zašto baš 1.600 – jebem li ga?) i dobije se cifra koju okrivljeni mora da isplati oštećenoj strani. U isto vreme optuženi i njegova porodica bivaju proterani iz sela, a njihova celokupna imovina se dodeljuje oštećenom (kako je to samo humano)! Ako, ne daj Bože, ovaj slučajno ubije oštećenog, u tom slučaju Šura zapali 24

13. 3. 2003.

Pisma iz Avganistana

njegovu kuću, sve zajedno sa njim i njegovom porodicom (vrhunac pravne države). Uz prijatno ćaskanje stiže i viza, te uz napomenu ministra da ne zaboravim, pre povratka u Avganistan, da pokupim obezbeđenje (sigurnost iznad svega!), ja napustih kancelariju. Pravi razlog mog dolaska u Pakistan bio je sastanak sa arhitektama. Trebalo je da mi oni daju nacrte za školu i kliniku koje gradimo u Džalalabadu. Ja baji o tankom budžetu, a on meni o humanizmu i renesansi, uticaju Aleksandra Makedonskog na arhitektu­ ru istočnog Avganistana i bitnom momentu uklapanja rešenja dizajna škole sa samim prirodnim okruženjem, uz poštovanje osnova tradicionalne arhitekture. Otvoreno mu rekoh da sere i uzeh olovku, pa mu objasnih da škola treba da ima četiri zida, da je pokrivena krovom ispod kojeg se nalaze učionice, kancelarije i ako je moguće klonja. On se složi sa mnom i sastanak se završi potpisivanjem ugovora, sa cifrom dva puta nižom od početne. Jednostavno, moraš stalno da se cenkaš. Na kraju sam morao da trpim jadikovke svojih kolega koji su se žalili na uslove rada u Pakistanu (hrana u restoranima je očajna, testo za picu predebelo, internet prespor, ponekad su bez struje i gasa...), na koje ne od­ govorih, nego spakovah kofere i brže-bolje se uputih svojoj kućici u Džalalabad. Usput pokupih obezbeđenje, ovog puta u vidu petnaestogodišnjeg balavca, kojem je to bilo prvi put da ide kroz Tribal, te je bio vidno uplašen. Odmah mu iskusno oteh kalašnjikov i posle sat i po klackanja uđosmo u Avganistan, bez ličnih gubitaka. Eto, tako je izgledala moja pakistanska avantura.

Foto 21: Tržni centar u Islamabadu 25

Kandahar 22. mart 2003.

Kao što nedavno obećah, tema današnjeg pisma biće higijena u Avganistanu. Na početku, ispričaću vam anegdotu od pre dve nedelje. Želeći da posvetimo malo više pažnje upotrebi WC-a (jer je u okviru rekonstrukcije kuća predviđena i njihova izgradnja), osnujemo mi tim koji bi trebalo da obiđe naše korisnike i objasni im čemu klozeti služe. Verovali ili ne, WC je ovde vrlo retka pojava. Ljudi se radije prazne na livadi, pa čak i u samom centru grada. (To ni u Beogradu nije strana pojava, s razlikom što Paštuni posao obavezno obave čučeći). Da bi smo pokrenuli akciju, dali smo oglas u novinama. Pristigoše i prve biografije, pa izabrasmo nekoliko kandidata za razgovor. Za vreme prvog intervjua, moj program-menadžer želeo je da čuje mišljenje kandidata o važnosti upotrebe WC-a, kao i o ulozi higijene uopšte, a prevodilac ga je bledo pogledao i upitao (citiram): A šta je to higijena? S obzirom na to da su ljudi koji govore engleski u ovom delu sveta retki i najčešće dolaze iz viših slojeva društva, možete misliti šta o higijeni misle prosečni (uglavnom neškolovani Avgani). Da vam olakšam posao, reći ću vam da oni umesto da koriste WC-e (poljske, naravno) za vršenje nužde, uglavnom ih pret­ varaju u skladište za drva ili u ostavu. Kada ovoj priči dodamo nepostojanje zatvorene kanalizacije (već sam vam poslao i slike klina­ ca koji se veselo brčkaju u kanalima), dolaz­ imo do poražavajućih zaključaka. Mortalitet novorođene dece je izuzetno visok i iznosi 174 na hiljadu rođenih. Raznorazne bolešćure su prisutne uvek i svuda, i to od najobičnijih crevnih infekcija (od kojih pate svi interna­ cionalci, čim kroče na tlo Avganistana), pa do kolere i tifusa. Kako izgleda prosečna crevna infekcija? S obzirom na to da se hranimo namirnicama kupljenim na lokalnoj pijaci, i pored svih mera predostrožnosti nemoguće je izbeći Foto 22: Znak za zabranjeno pušenje i crevnu infekciju. Svu hranu obavezno ispiramo pljuvanje (Kandahar) 26

22. 3. 2003.

Pisma iz Avganistana

flaširanom (kupovnom) vodom sa dodatkom dezinfekcione tečnosti za povrće i voće, ali i pored svega toga, dan jednog humanitarnog radnika započinje oštrim bolom u stomaku (kao da si progutao nož) i trčanjem u WC. Posle obavljanja krajnje intimnog čina, mirni ste 24 sata, odnosno do sledećeg jutra. Meso se kupuje u improvizovanim mesarama koje nemaju ništa što bi ga zaštitilo od spoljnih uticaja (prašine, muva...), a o frižideru da i ne

Foto 23: Lokalna „Open Air” mesara u Džalalabadu

govorim. Najbolje je kupovati ga rano ujutru, čim se životinje zakolju (Paštuni ne koriste meso starije od jednog dana). Prolazeći pored bazara, video sam na šta meso liči posle nekoliko sati sunčanja. Ima boju između ultramarin i bordo. Dijareja je isto ovo, ali na kvadrat, što znači da ste primorani da krevet preselite u WC, iz kojeg nećete izaći najmanje tri dana, ako se pridržavate rigorozne dijete (voda i ja­ buke). Ukoliko se ne pridržavate dijete, dijareja će vas držati i do sedam dana! Bol je nepodnošljiv tako da ste primorani da ležite i ne mrdate. Za tri dana izgubi se od pet do sedam kilograma, što je jedina dobra strana cele priče, s obzirom na to da se ovde, zbog ubitačno pasivnog dnevnog tempa (kancelarija – kuća) gojimo kao svinje! Malo dijareje dođe mu kao fina i prikladna turbo dijeta. Malarija je već jebenija varijanta. Lekovi koji služe kao preventiva prave su bombe za jetru tako da ih niko ne upotrebljava. Svi veruju u Alahovu milost da ne izabere baš njega da fasuje malariju. Ovde u Džalalabadu prisutan je endemični oblik koji te zakuca za 27

Pisma iz Avganistana

22. 3. 2003.

krevet nedelju dana. Bitno je da ne izgubiš tečnost iz organizma i da se pridržavaš kure prepisane od strane lokalnih doktora koji su za ovu bolest pravi majstori. Za razliku od evropske braće. Denge je prisutna na severu zemlje (hvala ti Bože!) i nije zabeležen nijedan slučaj ovde na istoku. Denge je cerebralna malarija koja (kao što sama reč kaže) napada mozak i izaziva visoku temperaturu. U najgorem slučaju dolazi do smrti ili trajnog oštećenja mozga. U najboljem, doživećete dve najcrnje nedelje u svom životu pokušavajući da skinete visoku temperaturu u periodima između dva sranja ili povraćanja. Za razliku od „obične” ma­ larije koju prenose „obični” komarci, denge prenose tigrasti komarci, poznati po tome što ujedaju isključivo danju. Kala-azar (Leishmaniasis visceralis) je bolest koju prenosi peščana muva, a ogleda se u fatalnoj (često i letalnoj) hemoragičnoj groznici. Ima je prilično u Kabulu, a žrtvu ove bolesti prepoznaćete po neverovatnom izobličenju lica na mestu uboda muve. Lice izgle­ da kao najneslanija šala koju možete nekom prirediti, uz dobro poznavanje i upotrebu Adobe Photoshop programa. Dodatan problem predstavlja to što je peščana muva noćni stvor koji leti beščujno (ne kao komarac) pa kad skontate da ste bili u kontaktu sa ovim kučkinim sinom, može se reći da je kasno i da samo možete da plačete. Kolera je nešto ređa i javlja se u letnjem periodu. Bitno je ne jesti namirnice mlečnog porekla proizvedene od strane lokalaca, kao i paziti na upotrebu vode. Što se tiče tifusa, vraćam vas na priču o otvorenim kanalizacijama! Jasno vam je da je on ovde domaća životinja i da naročito napada decu. TBC je još jedna domaća životinja. Žrtva je uglavnom najsiromašniji sloj, koji živi u kućama od blata, punim vlage i nedovoljno zagrejanim u zimskom periodu. Hepatitis A dolazi od prljavštine i vode zagađene fekalijama. Ostala sranja su minorna (besnilo, strahovite dehidratacije na letnjim temperaturama koje premašuju +50...) tako da vas ne bih time gnjavio. Za pohvalu je da AIDS skoro i ne postoji, što čudi, s obzirom da je homoseksualizam prisutan (javno ne, ali tajno i te kako). Možda bi bilo bliže istini ako bismo reč homoseksualizam zamenili rečju biseksualizam jer je on izazvan nemanjem određene svote koja je potrebna da bi se kupila mlada (od 5.000 do 10.000 dolara, u zavisnosti od statusa mladine familije). Ako se ova cifra podeli sa prosečnom platom, koja iznosi od 50 do 100 dolara, jasno vam je da za većinu njih nema šanse da nađu ženu, tako da se okreću istom polu. Kada sam stigao ovde, očekivao sam bradate ljute guje, a naleteh na masu pedera (što overenih, što latentnih). Na primer, što se tiče običaja vezanih za ovu oblast, najnormalnije je videti dva bradata tipa kako se drže za ručice dok se veselo šetkaju bazarom i čavrljaju o jačanju avganske lokalne valute. Takođe, najnormalnije je videti iste te muškarčine kako se šetkaju naokolo sa cvetom 28

22. 3. 2003.

Pisma iz Avganistana

zadenutim za uho (ljudi vole cveće, pa to ti je...). Po pitanju muško-ženskih odnosa, za pohvalu je seksualna revolucija koja je u toku u svim većim gradovima (u koje spada i Džalalabad). Naime, juče sam bio na novogodišnjem ručku (21. mart je ovde kao kod nas 31. decembar, po persijskom kalendaru), i posle nekoliko čašica već opevane votke preferans ili kako je mi zovemo homeruša (ovde kruži vic da, ukoliko kupiš karton preferansa, dobiješ slepački štap za džabaka), momci razvezaše jezike i počeše da pričaju o seksu. Ja ostadoh u rebusu ubeđen da oni nikada u životu nisu takli žensko. Kad tamo, Sodoma i Gomora na avganistanski način. Par momaka iz Intersosa viđa se sa devojkama, a kako to izgleda saznaćete ako nastavite da čitate ovo pismo. Da bi se dvoje videli nasamo, moraju da imaju zajedničkog prijatelja, sigurnog da neće nikome otpevati o tome. Obično je to prijatelj sa muškarčeve strane. Randevu se dešava u njegovoj kući, u koju momak i devojka dolaze odvojeno (još jedna od mera predostrožnosti), jer ukoliko bi ih policija zatekla u rikši zajedno, kapirajući da nisu ni­ kakav rod, nastao bi golem problem. Tip bi najverovatnije bio ubijen zbog prljanja aure devojke sa kojom je delio rikšu, dok bi ona bila proglašena kurvom, proterana iz grada i verovatno do kraja života ostala bez muža. Onda se drugar gubi iz kuće na nekoliko sati, dok mladi zaljubljeni par počinje svoju intimnu žurku. (Nastavak priče nije za moje roditelje, one sa slabim srcem, kao i za mlađe od 18 i starije od 60 godina.) Skidaju se goli golcijati i počinju sa maženjem (dozvoljeno je pipanje od struka na više). Ljubljenje nije dozvoljeno, kao ni oralni seks (na ovo se izuzetno gade), ali je zato doz­ voljen analni seks (zaboga, devojka posle toga i dalje ostaje nedeflorisana, jel’ te?). Ovo zadnje me je dotuklo, jer me je vratilo u „kvaku 22”, vezanu za već pomenuti homosek­ sualizam. Šta sad misliti o njima? Zaista me je sramota da kažem, ali moj lični vozač, na primer, smatra za najnormalnije da me uhvati za ruku želeći da tako prošetamo zgradom UNHCR-a! Zamislite mene kako otimam ruku usred hodnika ove organizacije! Jeza, rođaci! Jedno je sigurno – dupe nisam prodao! (U slučaju da krenu vicevi na moj račun a propo ovog pisma – čuvajte se kad dođem kući!) Još jedna istinita priča, ovog puta vezana za moju bivšu administratorku (lokalka iz Ka­ bula). Udala se ona, a mi svi srećni čekamo da se vrati na posao, sa osmehom od uha do uha – izazvani ovim pričama o seksu. Eto ti nje, ulazi u kancelariju, a umesto osmeha, mala samo što ne zaplače. Ja pozovem svoju koleginicu Alesandru i kažem joj da provede malo više vremena sa H. (to je inicijal mladinog imena) i da ispita situaciju ili u prevodu: da li je pevac nagazio mladu, i ako jeste, šta se to desilo i kako da se pomogne (i kome: mladi ili pevcu?). Ona poče da provodi više vremena sa njom tako da, mic po mic, jednog dana skontam da su se njih dve zaključale u Alesandrinoj kancelariji. Posle par seansi shvatih da stvari idu na dobro, s obzirom na to da se jedno jutro pojavi H. sva srećna, sa 29

Pisma iz Avganistana

22. 3. 2003.

čuvenim pogledom tipa: Nemate pojma kako je lepo! Mesec dana kasnije Alesandra se napi, otvori srce (i rasplete jezik), te mi saznasmo šta se, u stvari, desilo. Prve bračne noći, H. i pevac (jebi ga, ne znam mu ime, tako da ću ga zvati pevac) odoše u svoju sobu da svečano odrade premijerni seks. Problem nastaje u trenutku kad H. sh­ vata da ne zna u koju bi rupu trabalo staviti „ono za ono”, a u isto vreme i da pevac nema blage veze u kojoj bi rupi njegovo „ono za ono” trebalo da završi (pored toliko različitih, prirodnih i tako egzotično primamljivih i vlažnih telesnih otvora koji se u istom trenutku prikazaše pred njim – nije ni čudo). Ceo događaj se završio bolno (ne želim ni da zamis­ lim koju rupu je ovaj balvan izabrao da proba) i naša, uveliko istraumirana H. rešila je da odustane posle nekoliko pokušaja. Ovo je veoma opasno i može imati za posledicu da muž traži razvod, s obzirom na to da mu žena nije spremna/sposobna za seksualni čin, odnosno za rađanje (mnogobrojne unapred isplanirane) dece. Takav je šaria zakon, i verovatno nijednom od proroka, staraca i mudraca nije palo na pamet da bi u celoj toj priči muškarac trebalo da preuzme na sebe dobar deo krivice. Ali to je već neka druga tema. Da se vratimo na našu junakinju! Posle nekoliko dana H. otvori srce i sve ispriča Alesandri, a ova reši da joj pomogne nekom vrstom „instant” seksualnog vaspitanja, sličnog onim čuvenim knjigama „Engleski bez muke u pedeset lekcija”. Prvo su krenule sa crtanjem „one stvari” i „onog za ono”, pa pokušajem objašnjenja coitusa usmenim/teoretskim putem. Kad je Alesandra videla da to neće upaliti, krene sa skidanjem porno fotografija sa interneta. Tu H. skonta sve iz prve, te nogu pred nogu, ode kući da obraduje muža. Sledećeg dana objasni ona Alesandri da je sve prošlo do jaja (bukvalno, do jaja), te da joj časovi više nisu potrebni (što bi rekli naši ljudi „priroda je učinila svoje”). Međutim, dve nedelje kasnije, evo ti nje opet uplakane. Šta se desilo? Pevac rešio da proba „oralni seks” i to potpuno spontanim, proaktivnim preuzimanjem inicijative, galantno se nudeći da „poljubi H. tamo gde ona piški”. (Za moju mamu i mog tatu: izvinite, ali lepo sam vam rekao da ne čitate ovaj deo!) Ova se prepala na samu ideju o tom poduhvatu, izvuče se rekavši da ima dijareju (sećate se jednog od mojih prvih pisama, gde sam vam objasnio kako je najlakše da se izvučete u Avganistanu, iz bilo kog tipa neobranog grožđa), te trk nazad u kancelariju, ne bi li se posavetovala sa Alesandrom. Ona joj objasni da je to pot­ puno prirodno (znao sam da je perverzna!) i „da samo treba da se prepusti svojim čulima i da uživa u transu” (citiram od reči do reči). Sledećeg jutra eto H. sa osmehom kakav nije imao ni baja koji je otkrio Ameriku (iako je očekivao Indiju), te objasni kako je bilo „su­ per” i do jaja (ovog puta u prenesenom značenju), pa se poče zahvaljivati Alesandri. Ova je pogleda, osmehnu joj se i reče: „E, draga moja H., juče si ti uživala a noćas je na njega red!” Šta se dalje desilo nisam uspeo doznati. Obavestiću vas kada sledeći put sretnem Alesandru, posle nekoliko popijenih čaša vina. Za kraj, nešto o svadbama. Postoje tri načina da se dođe do mlade: 30

22. 3. 2003.

Pisma iz Avganistana

Foto 24: Nadaleko čuvene lepotice iz Kogjanija

Kupovinom: u slučaju da mlada i mladoženja nisu iz iste familije (ovo ću vam objasniti u sledećem paragrafu), mladoženja mora da kupi mladu. Ceo događaj se obavlja tako što mladoženjina mama vodi glavnu reč i ona je ta (jedina) koja može videti mladu i krenuti sa pregovorima. Kada se dogovori cena kreće se sa prošnjom. Cena zavisi od statusa mla­ dine porodice (najviša, za koju sam ja do sada čuo, bila je 10.000 dolara), kao i od regiona iz kojeg mlada dolazi. U istočnom delu najskuplje su devojke iz Kogjani distrikta. Ne bih ulazio dublje u analize, s obzirom da kruži priča da su devojke iz ovog distrikta najlepše u celom istočnom Avganistanu. Kako to neko može reći, a da pri tom nije video nijednu od njih, nemam pojma! U svakom slučaju, Avgani veruju u ovu „novinarsku patku”, a otežavajuću okolnost predstavlja podatak da se porodice tih devojaka nerado odlučuju da ih udaju za momke koji nisu iz Kogjanija. Svaki pokušaj da se oženite jednom od njih, ukoliko niste Kogjanac, završava se udvostručavanjem i onako visoke mladine cene. Pripadnici drugog plemena ili etničke grupe (Kogjanke su Paštuni), nemaju šta da traže u ovoj priči – nema tih para... I tako, dođe dan prosidbe, odnosno dan kada će mladoženja prvi put videti svoju draganu i imati šanse da sedi sa njom i proćaska dve-tri o uticaju postmoderne umetnosti na dizajn kalašnjikova, ali u prisustvu mnogobrojne mladine porodice. Tog dana se dogovara svad­ ba, a posle toga mladoženja može videti mladu, uz zvanično odobrenje njenog oca, i uz budno oko njene gospođe mame (nema pipanja). Tek posle svadbe, mladoženja će imati šansu da obalavi mladu. Inače, interesantno je da prilikom pregovaranja, mladoženja ne isplaćuje (kešira) mladu u totalu, nego jedan deo daje u lovi, jedan deo u zlatu (nakitu), 31

Pisma iz Avganistana

22. 3. 2003.

a jedan deo u skupocenoj odeći (za mladu i njenu celu porodicu). Postoje razlike u tome kako će ova lova i zlato završiti: kod Paštuna sve ide mladinoj porodici, i jebe im se živo što će ovo dvoje umirati od gladi sledećih nekoliko godina (s obzirom da mladoženja obično da svu svoju ušteđevinu za isplatu). Za razliku od Paštuna, na svadbama u Ka­ bulu, jedan deo love i zlata ide mladinoj porodici, dok drugi deo ide mladi (nešto kao miraz), tako da ona i njen suprug imaju neku vrstu početnog kapitala za život (vidi šta ti je metropola, bre). Na severu Avganistana nalazi se provincija Farjab, a u njemu Astanina dolina gde žive Uzbekistanci i Tadžikistanci. Tu, po pričama momaka iz naše Maimana kancelarije, nalaze se (opet) najlepše devojke, (ovog puta) sa severa zemlje. Jednom prilikom UN­ HCR je stanovnicima te regije podelio magarce, koji su stigli iz Kunduza (nekih trista kilometara severno od Astane). S obzirom da je bila suša i da seljaci nisu imali vodu, svi magarci pocrkaše toga leta, a UNHCR, gledajući da se izvuče iz govana, brže-bolje posla svog „stručnjaka za magarce” koji je objasnio seljacima Astane i ostalim (ne)stručnjacima u Ženevi, da su magarci riknuli jer su doživeli stres usled nagle promene klime(?). Ra­ zumeo bih da su dovukli crne medvede na severni pol, ali magarci iz Kunduza da pocr­ kaju zato što su ih prebacili trista kilometara južnije (nadmorska visina skoro ista)... To mi baš i ne pije vodu. Kakve veze imaju magarci iz Kunduza sa devojkama iz Astane? Problem je nastao kada se jedna od devojaka iz tog sela udala u Kabul, i nekoliko meseci kasnije preminula. Astana seljaci povezaše ovo sa pričom o magarcima iz Kunduza i zaključiše da će sve njihove cure umreti ukoliko se udaju van Astane. Tako više nema šanse da odeš tamo i kupiš mladu, ukoliko nisi i ti odatle, ili ukoliko ne nameravaš da se preseliš u Astanu. Ipak, najbolesniji slučaj predstavlja onaj za koji sam čuo na sastanku Legal Protection Child Group (tim za pravnu pomoć deci) u Heratu. Porodica, čiji je sin star punih osam godina, kupila mu je mladu koja ima osam meseci! Šta reći ... Ukoliko mlada i mladoženja dolaze iz iste familije: u tom slučaju je fraj. Nema kupovine, sve teče k’o med i mleko (pored sitnice da se s vremena na vreme rodi unuk sa tri noge, ili da može da vam nabroji prvi tim reprezentacije Brazila, koristeći svih jedanaest prst­ iju na rukama). Izuzeci: momak se ne može venčati svojom rođenom sestrom, majkom ili babom (bilo kojom babom – s ćaletove ili kevine strane). Sve ostalo je dozvoljeno. Poenta je u tome da Avgani daju prioritet ovoj vrsti venčanja verujući da će brak biti mnogo uspešniji ukoliko deca dolaze iz iste porodice. U tom slučaju, mladoženjina majka odlično poznaje mladu, a dodatne poene predstavlja i fakat da su porodice već uveliko u dobrim odnosima što umanjuje mogućnost nekog naknadnog varničenja na relaciji mlada

32

22. 3. 2003.

Pisma iz Avganistana

– mladoženjina majka (ovo nam zvuči poznato18). Treći način da dođete do mlade je visoko rizičan i naziva se kidnapovanje ili krađa (ili otimačina): jednostavno, mladić nekako uspe da vidi devojku i toliko mu se svidi (a para nema), pa odluči da je otme. Implikacije su doživotne prirode, i ogledaju se u konstant­ nom bežanju od mladine porodice koja, kad ga uhvati, ima da vežba gađanje u stojećem stavu na (ne)pokretnu metu. Postoji i druga verzija (nešto ređa), a odnosi se na zajedničku odluku momka i djevojke da se odmetnu od svojih porodica. U tom slučaju, ukoliko ih uhvate, najebali su oboje! Što se tiče odnosa stranci – lokalne devojke, ukoliko vam neko kaže da je išta imao sa Avgankom, slobodno ga pljunite (više puta) u oči i recite mu da je težak, hroničan lažov. Događaj za koji sam čuo od ljudi koje poznajem, a koji je bio najbliži seksu, jeste onaj kad je moj geolog F. otišao na večeru kod svog lokalnog inženjera A. (i ne pomišljam da im spomenem imena). Cela priča događa se na severu Avganistana. A. je pripadnik uz­ bekistanske etničke grupe i završio je fakultet u (tadašnjem) inostranstvu. Kad mu uđeš u kuću, videćeš mu majku i sestre koje šetaju bez burke i služe ti hranu. Jednom rečju, dečko je „open minded”, jebo te! I kako se u Avganistanu jede na podu, jedna od sestara se sagla da posluzi F., te joj ispade leva sisa iz nešto dubljeg dekoltea. F. skoro presvisnu, ne zato što joj je video sisu, nego zato što se usrao da je sve to video i njen burazer, pa će ga na mestu ubiti (kad kažem „open minded” morate to uzeti u avganistanskom kontekstu značenja te reči). Jebi ga, sve ima svoje granice... a sestrina leva sisa... što bi rekao jedan avganistanski filozof/pesnik 19 s kraja XVIII veka... je svetinja! Na sreću sve se završilo u najboljem redu. Eto, to je bio događaj najbliži seksu (možete misliti). Ja vam se mogu pohvaliti sledećim anegdot­ ama: u Džalalabadu sam imao ličnog šofera po imenu Rabani. Jedan živahan mladić prepun hormona i želje da istražuje svet, a naročito njegovu lepšu polovinu. Vozi mene Rabani sa nekog sastanka, a u susret našim kolima kreću se tri devojke/žene/vanze­

Foto 25: Moji prijatelji, u nastupu ludila, karaju stub na jednoj od žurki

  Pročitaj tekst pesme „Snajka” grupe Atheist Rap   Serem…

18 19

33

Pisma iz Avganistana

22. 3. 2003.

maljca u burkama. Rabani poskoči k’o oparen, pa mi reče: „Au, vide li ti onu u sredini? Al’ je dobra, jeb’o te!” Šta da mu kažem? Čovek razradio rend­ genski sistem! Kao Supermen.

Foto 26: Veliki šmeker Rabani

Drugom prilikom krene Rabani da me muva da odemo na sladoled u nadaleko čuvenu džalalabadsku poslastičarnicu „Pamir”. Tre­ balo mi je dva sata da odgonetnem koji mu je kurac! Naime, oko pola šest posle podne, u poslastičarnici se skupljaju devojke koje dolaze na sladoled. Logično, jedini način da se pojede slad­ oled, a imate burku, jeste taj što ćete je skloniti sa glave. I eto vam paštun-pornografije! Devo­ jke jedu sladoled, a vi im vidite lice! Rabani od uzbuđenja nije spavao sledećih nedelju dana!

… Ulazim u „šoping centar” u Heratu, koji se zove „Day Today”. Na jednom štandu, u delu vezanom za kozmetiku, vidim pet-šest žena, pokrivenih burkama, kako raspravljaju o nekim proizvodima, koji su im privukli pažnju. U isto vreme, prodavac je pokušavao da da svoje mišljenje. I ta slika, gde one razgovaraju sa muškarcem (kojeg ne poznaju), o nečemu ličnom – da li je to koža lica, ili miris, ili kosa – beše mi interesantna, i navede me da priđem. Kad sam video o čemu se radi, nisam izdržao a da ne kupim par proiz­ voda. Napravih i fotku (koju vam šaljem), jer sam siguran da ne biste verovali u ono što ću vam reći. Radi se o proizvodi­ ma koji ili treba da pospeše, ili da učine zanimljivijim seksualni život! Pogledajte pažljivo 27. sliku pa ću vam onda objasniti detalje vezane za svaki od proizvoda.

Foto 27: Proizvodi namenjeni avganistanskim ljubavnicima, za pospešenje seksualnih aktivnosti 34

Idemo s leva na desno: Prvi pred­ stavlja neku vrstu kreme koja se utrljava na bradavice, a tre­ balo bi da pojača užitak sisanja u toku ljubavnog odnosa. Drugi je tečnost, a naziv „Lady Virgin” govori sve. Utrljava se unutar vag­ ine i prouzrokuje njeno skupljanje.

22. 3. 2003.

Pisma iz Avganistana

Samim tim pojačava se „fizički osećaj” u toku snošaja (jebi ga, nešto me jednostavno navodi da upotrebim frazu snošaj, valjda zato što se tripujem da pišem knjigu, šta li je! U svakom slučaju, gde god napišem snošaj, misli se na karanje). Mogu misliti koliko je popularan među Avganistancima, naročito onima koji već imaju petoro ili više dece! Treći produkt je tzv. „muški proizvod” i navodno stabilizuje i produžava erekciju. Četvrti je, kao i drugi, namenjen ženama i izaziva istu reakciju, samo što se proizvodi u obliku pilula. Poslednji, peti, namenjen je muškarcima za veći užitak tokom masturbiranja. U ovoj priči fascinira me što su proizvodi uvezeni iz Španije, Nemačke i Engleske, ali kao da su bili predviđeni za eksport u zemlje tipa Avganistan. Naime, u uputstvu za upotrebu ne postoje reči: partner, ljubavnik, muškarac ili žena. Svuda je naglašeno: bračni part­ neri, muž i supruga, što znači da se pazilo na to da je upotreba ovih proizvoda opravdana isključivo u okviru braka! I pored toga, znajući kako islam u ovom delu sveta definiše polne odnose (ništa uživanje – samo pravljenje dece tj. produžetak vrste), nije mi jasno kako su ovi produkti dospeli u javnu prodaju, a da oni koji ih prodaju ne završe na stubu srama. Mislim, kakva masturbacija, kakvo sisanje bradavica, kakvi bakrači! I još da im neko valja kremice od kojih će osećaj prilikom masturbacije biti „neponovljiv”. Šta to znači? Kao da ga tuđa ruka mije? Jebem li ga ... ... Putujemo iz Mazar-i-Šarifa za Maimanu i negde na pola puta se zaustavljamo da bismo se odmorili od lošeg druma i ručali. Mesto se zove Širin Tagab20. Nalazi se usred najveće severnoavganistanske pustinje Leila Dašt i prototip je onoga što se u našem jeziku naziva vukojebina. U centru Širin Tagaba nalazi se mali restoran i u njemu se jede (verovali ili ne) fantastičan šiš kebab. S obzirom na to da je bio februar (još je hladno da se jede ispred restorana), mi (čuveni inženjer A., moja italijanska koleginica Pia i ja), uđosmo unutra i naručismo klopu. U prvom trenutku primetismo čudnu napetost koja se prostirala u trodimenzionalnim pravcima celog restorana, ili, u prevodu, svi su buljili u nas. Nekih tridesetak likova u čudnim uniformama, teško naoružani, gledali su u našem pravcu, skenirajući svojim ubojitim pogledima nesrećnu Piu. Pored toga što je Italijanka, ona ima i „mali problem”, koji se ogleda u dugoj plavoj kosi, lepom licu i poprilično uočljivim oblinama, vidljivim čak i ispod ševar ćamiša, koji je pravljen za uspešno sakrivanje istih. Naviknuti na ovakve scene mi se iskulirasmo, ali samo desetinku sekunde posle toga ugledasmo televizor (nakačen na akumulator), a na njemu, verovali ili ne, snimak svadbe koja se odigrava (to smo kasnije saznali) negde u Iranu. Na njemu masa lepih devojaka, obučenih s ukusom, koje igraju, piju i uvijaju kukovima! Zgranut, upitah A. o čemu se

  Shirin Tagab (orig.)

20

35

Pisma iz Avganistana

22. 3. 2003.

radi, a ovaj mi odgovori da je u severnom Avganistanu prava pomama za švercovanim video zapisima kojekakvih iranskih svadbi, na kojima se mogu videti mlade devojke kako igraju (i ništa više od toga). To mu dođe kao hard core pornografija za ove bradate delije, što se i moglo videti iz njihovih (poprilično) izbezumljenih pogleda. Okrenuh se ka koleginici i rekoh joj da požurimo sa ždranjem, s obzirom na to da će ona biti uskoro i jebena, uzimajući u obzir stepen ludila koji je zračio iz njihovih očiju. Pia se složi sa mnom, a u sledećem trenutku gazda restorana isključi televizor (uz naše olakšanje). Po­ mislih da je majstor skontao neprijatnost cele situacije, pa da je želeo da nas izvuče iz govana. Al’ ne lezi vraže! Umesto te video kasete, on ubaci video zapis neke lude žurke iz Majami Biča, na kojem su se mogle videti ribe u kupaćim kostimima, naoružane ki­ logramima silikona, pravilno raspoređenim po telu. Naši bradati prijatelji krenuše da nekontrolisano balave i uvrću očima, a ja shvatih da se početna situacija sa potencijalno lošim ishodom po Piju, drastično dodatno iskomplikovala, sa mogućim krajem koji bi vodio ka potencijalnom silovanju ne samo Pije, nego i mene (a na kraju bi verovatno i Aovo dupe nastradalo)! Platismo hranu (na kusur nismo čekali) i izletesmo iz restorana, sve se udarajući nožicama u bulju. Posle toga, kad sam svario par bensedina i došao k sebi, A. mi ispriča da su takvi video zapisi totalno in u severnom Avganistanu, i da nije bilo šanse da budemo silovani i pored seksualne tenzije izazvane Majami Bič parti video za­ pisom. Čovek se (kao lud) smejao naredna četiri sata, koliko nam je trebalo da stignemo u Maimanu, a ja sam ćutao, misleći u sebi: Smej se ti, smej, al’ cela bivša Juga zna da je moj ortak video sisu tvoju sestre!

36

Kabul

9. novembar 2004.

Čitam svoja stara pisma i shvatih da se dosta toga promenilo i ne bi bilo fer da vas o tome ne obavestim. U međuvremenu sam dobio i puno mejlova podrške, iz svih krajeva bivše nam domovine (BiH, Makedonija, Hrvatska, Srbija...), te osetih obavezu da vas apdejtu­ jem o svemu onome što se dešava/dešavalo od mog poslednjeg pisma. Isfrustriran svojim (ah, zar već) dvogodišnjim boravkom u Avganistanu, imam nevero­ vatnu potrebu da gore pomenutu frustraciju (čitaj: frustracije) podelim sa vama. Ima više tipova frustracija na koje se ovde može naleteti, ali tri najbitnije i najopasnije su: Inšalah faktor, Yes paranoja i Marfijev zakon. Krenimo redom! Teško je u dve reči opisati šta je inšalah faktor (u bukvalnom prevodu – daće Bog), ali najbliže objašnjenje moglo bi se svesti na onu našu čuvenu izreku: Nema problema. Ra­ zlika je u tome što, kad Balkanac nekom nesrećniku iz inostranstva kaže nema problema, ovaj će bar živeti u nadi da zaista nema problema, za šta god da je pitao. U avganistanskom kontekstu izreka daće Bog pre svega vam daje do znanja da zadatak koji ste postavili pred Avgana, ne zavisi uopšte od njega, nego od Boga lično. Znajući ko­ liko je Alah poslovan čovek i koliko je njegov radni dan ispunjen raznoraznim poslovima i obavezama, prva misao koja će vam proći kroz glavu je da Alah nema puno vremena za vašu nabavku rezervnih guma, kupovinu cigle za bolnicu, sutrašnji put u Kabul, ili za neka druga, bizarnija pitanja. U prevodu: nećete spavati cele noći misleći o tome šta će se desiti kad dođete u kancelariju i kad zateknete neobavljen posao. Faktor inšalah frustracije je veći što ste više vremena proveli u Avganistanu, a njegov vrhunac obično se beleži pred povratak kući, odnosno pred odlazak iz Avganistana. Yes paranoja. Pretpostavljam da će osoba koja uspe da objasni u detalje sve oblike ove paranoje završiti kao dobitnik Nobelove nagrade, a njeno ime će krasiti i naziv ove još uvek neispitane psihokulturološke (joj, al’ se nasrah ovde) enigme, koja će i zvanično (i zasluženo) postati priznata bolest, zbog koje će psihijatri trošiti dane i noći, ne bi li joj našli leka. Radi se o tome da u kulturi Avgana ne postoji odgovor ne! Naročito ukoliko to ne tre­ ba reći gazdi, šefu, ocu ili nekoj drugoj ličnosti od poštovanja. Dva su razloga za to: 37

Pisma iz Avganistana

9. 11. 2004.

Egoistično-sujetni: reći nekome ne znači priznati svoju nemoć/neznanje da uradiš/obaviš određeni zadatak. Kulturološki razlog je još simptomatičniji. Reći ne svom gazdi ili šefu, znači poniziti ga! Ne se nikad ne kaže nadređenom u bilo kom obliku, a i sam nadređeni bi takav odgovor mogao shvatiti kao uvredu. Stoga, prosečni Avgan će pre prihvatiti da mu njegov radnik kaže da i ne uradi posao, nego da mu pošteno kaže da nema blage veze sa životom. Sve ovo dovodi do rezultata da će vam prosečan Avgan (mrzim generalizovanje, ali jebi ga) reći da, čak i kad je 100% siguran da: • nije sposoban da obavi to što se od njega očekuje; • da nema pojma šta ste ga uopšte pitali iako priča engleski; • ne razume ni reč engleskog; • jednostavno, ne želi to da uradi; • razumeo je, želi to da uradi, zna da uradi to što ste od njega tražili, ali sutradan neće doći na posao. Zamislite ovaj primer: u početku, dok ste još nenaviknuti na celu priču, jednostavno ćete pitati jednog od vaših radnika da vam (na primer) isfotokopira nekoliko dokumenata. On će (naravno) reći da i u roku od pola sata vratiće se sa 20 metaka kalibra 7,62 (za kalašnjikov), ili će skuvati čaj, ili će iscepati i baciti dokumenta (najgora verzija), ili će vam doneti uzorak fecesa u maloj plastičnoj kutiji, ili... Verovatnoća da će uraditi upravo ono što ste od njega očekivali, obrnuto je proporcijalna jednostavnosti postavljenog za­ datka! Stare kuke, koje su odslužile više od godinu dana u Avganistanu, prepoznaćete po nev­ erovatnoj sposobnosti da ukapiraju kada njihovo osoblje nije skontalo ono što se od njih traži. A da biste bili sigurni da je vaše osoblje skontalo o čemu se radi i šta hoćete od njih, morate krenuti sa potpitanjima koja će vas uveriti u stopostotnost uspešnosti datog zadatka. Evo kako će novajlija u Avganistanu pitati svoje osoblje: Novajlija: Gospodine Azem, da li možete da mi iskopirate ovaj dokument? Gospodin Azem, sa najneverovatnijim osmehom na licu: Da, gospodine! Posle toga, umesto iskopiranih dokumenata, slede iznenađenja opisana u prethodnom delu teksta. Iskusna avganistanska džomba uradiće to na drugačiji način: Iskusna džomba: Gospodine Azem, da li možete da mi iskopirate ovaj dokument? 38

9. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

Gospodin Azem: Da, gospodine. Iskusna džomba: Gospodine Azem, da li to znači da ću ja dobiti fotokopiju dokumenta koji sam vam upravo dao, i koji u ovom trenutku držite u vašoj levoj ruci? Gospodin Azem: Da, gospodine. Iskusna džomba: Gospodine Azem, pokažite mi vašu levu ruku! Gospodin Azem, sa uzdignutom levom rukom u kojoj drži dokument: Evo je, gospodine. Iskusna džomba: Da li znate gde se nalazi fotokopir mašina i možete li mi je pokazati? Gospodin Azem pokazuje kažiprstom slobodne desne ruke u pravcu fotokopirke: Eno je tamo, u desnom uglu kancelarije, gospodine. Iskusna džomba: Hvala vam, gospodine Azem. Gospodin Azem: Nema na čemu, gospodine. Obrati pažnju: Sve ovo pada u vodu ukoliko gospodin Azem na drugo pitanje da bilo koji odgovor osim da. Ukoliko gospodin Azem odgovori na sva vaša pitanja, kao što je napisano u ovom primeru, možete biti sigurni da: a) Gospodin Azem će vam doneti fotokopije. b) Gospodin Azem će vam iskopirati upravo onaj dokument koji ste tražili. c) Gospodin Azem razlikuje levu od desne ruke. d) Gospodin Azem zna šta je fotokopir mašina. e) Gospodin Azem zna da koristi fotokopir mašinu. f) Gospodin Azem ima sjajan osećaj koordinacije u zatvorenom prostoru, s obzirom da je izašao iz svoje kancelarije, otišao u drugu, gde se nalazi kopir­ ka, iskopirao dokument, doneo ga u vašu kancelariju i na kraju se vratio na svoje radno mesto, a da se (u međuvremenu) nije izgubio u jednoj od mnogo­ brojnih prostorija na koje je naleteo, čisto onako usput. Marfijev zakon. Što bi rekao jedan moj kolega, mi se ne srećemo ovde sa Marfijevim zakonom, ova zemlja je Marfijev zakon! U „normalnoj zemlji”, šanse da će vam se nešto ružno desiti su 50 prema 50. Manje-više jednak je i broj situacija kada ćete izbeći sranje. U Avganistanu ovaj zakon ne funkcioniše jer, ukoliko postoji i najmanja šansa da nešto krene naopako – krenuće naopako! Primera je mnogo, a ja ću navesti nekoliko:

39

Pisma iz Avganistana

9. 11. 2004.

1. Rešismo da zamenimo sve slavine u našoj zgradi, u Kabulu. Ako uzmemo u obzir i tuševe, trebalo je postaviti osam pari slavina (8 za toplu i 8 za hladnu vodu). Iako su slavine za toplu vodu obeležene crveno, a one za hladnu imaju plavu kapicu, majstor je uspeo da zajebe stvar u totalu, i da sve instalira naopako. Rezultat: par opekotina drugog stepena, dok se nismo navikli na ovaj novi i nadasve originalan raspored. 2. Zidar treba da zameni pločice na podu našeg kupatila i da napravi zid od iverice, kako bi veliko kupatilo podelio na dva manja. Ali, majstor je prvo postavio zid, pa tek onda krenuo da menja pločice. Rezultat: zid se raspao u trenutku kad je krenuo da ga potkopava (logično, zar ne?). 3. Vaš logističar treba da, s vremena na vreme, doda benzin u agregat kako biste imali struju i mogli da radite. Uvek će vam to uraditi kad ste u sred posla (pišete neki važan izveštaj ili šaljete e-mail) i nikad mu neće pasti na pamet da to obavi pre nego što uđete u kancelariju i počnete da radite. Rezultat: masa izgubljenih dokumenata i pregorelih kućišta za računare. 4. Rešili ste da odete na žurku: Upravo toga dana neki nesrećnik će se dići u vazduh (zajedno sa nekoliko vojnika iz sastava koalicionih snaga) u blizini zgrade gde treba da bude žurka tako da ćete dobiti zabranu izlaska iz kuće (i naročitu zabra­ nu odlaska u tu inkriminisanu zgradu) sledećih 48 sati. 5. Kolike su šanse da vam otpadne točak sa auta? Recimo 0,9%. A kolike su šanse da vam se to desi baš u krivini ili na otvorenom putu? Recimo 0,09%. Otkako sam došao u Avganistan, otpao nam je točak sa auta bar tri puta i svaki put se to desilo na otvorenom putu, pri brzini od 60 kilometara na sat (hvala ti bože da se brže ne može!), i to u punoj krivini. Za sada nismo imali gubitaka, ali osećaj kad vidite svoj točak ispred svog vozila, koje se kreće 60 km/h, jeziv je i neponovljiv! 6. Kažem kućepazitelju da mi proveri kvaku na vratima od kancelarije jer se dobro ne zatvaraju. Pošto su nam stan i kancelarija u istoj zgradi, on ima samo dve mogućnosti: da potrefi prava vrata ili da stvar zasere do kraja. Naravno, desilo se ono drugo! Sad mi se vrata na kancelariji i dalje ne zatvaraju kako treba, dok su vrata na mojoj sobi rasturena i ponekad ne mogu da ih otvorim (zaglave se)! 7. Struje će nestati uvek kad radite nešto važno, a dok vaš radnik reaguje i uključi agregat, struja će u međuvremenu doći! Uzastopno nestajanje (ponekad i na sva­ kih desetak minuta) i vaše stalno nerviranje neće ga navesti na ideju da kancel­ ariju priključi na agregat i ostavi ga uključenog na sat-dva. Strpljivo će čekati da mu vi kažete da više ne priključuje kancelariju na gradsku liniju... Ako mu ne kažete – nikom ništa! 40

9. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

8. Živeti u Centralnoj Aziji, znači doći u dodir sa drugim kulturama. Samim tim i način ishrane je drugačiji, a često je propraćen namirnicama i začinima za koje niste ni čuli! Onaj začin koji vam zaista ne odgovara, i koji ne možete da smislite, volšebno će postati kuvarev omiljeni i biće stavljan u sva jela! Trebaće vam bar mesec dana da otkrijete koji je začin u pitanju i tako sprečite njegovu (zlo)upotrebu!

41

Kabul

17. novembar 2004.

U ovom poglavlju ne bih želeo da vam previše popujem o tome šta je Avganistan i da „do­ kazujem” (bombardujući vas kojekakvim podacima) kako sam ja, u stvari, vrlo pametan dečko. Želja mi je da vam skrenem pažnju na određene činjenice, koje bi vam pomogle da shvatite da je Avganistan u prošlosti predstavljao vrlo bitnu geografsku tačku Centralne Azije – kako kulturnu, tako političku i istorijsku. Iz mojih pisama je najlakše zaključiti da je ovo jedna vukojebina, sazdana od kamenja i prašine, ali moram napomenuti da je to samo delić onoga što, u stvari, čini Avganistan. Ovde sam sreo izuzetno načitane, inte­ resantne i srdačne ljude, koji su mi dan za danom otvarali oči i doprineli da se zaljubim u ovu zemlju. Ne znam kako bih drugačije objasnio činjenicu da ću ovde provesti skoro pune četiri godine. Pitaćete se zašto u istom poglavlju opisujem istorijske spomenike Avganistana i mesta (restorane) na koja izlaze internacionalci. Da budem iskren, nemam pojma! Eto, tako mi došlo...

Kabul

Evo kako Nensi Hac Dupre21 opisuje Kabul u prvoj rečenici svoje knjige o Avganistanu, objavljene 1977. godine, a napisane na zahtev tadašnjeg avganistanskog turističkog save­ za: „Kabul, još od 1776. prestonica Avganistana, grad je, koji se razvija neverovatnom brzinom, u kojem se visoke moderne zgrade naslanjaju na krcate živahne bazare, a gde se široke avenije prepliću šarenim turbanima, srednjoškolkama u minićima... mešavina simpatičnih lica, na ulicama zagušenim mnogobrojnim kolima”22. Da ne poveruješ! Inače Avganistan, a naročito Kabul, može vas vrlo prijatno iznenaditi svojim kulturnim sadržajima. Naletećete na mnogo izložbi slika, fotografija, promocija novih knjiga… Nažalost, većina toga što se dešava u lokalnim krugovima, totalno je nedostupna nama strancima, iz prostog razloga što nas bezbednosna situacija (i pravila ponašanja vezana za nju) obavezuje da se ne pojavljujemo na mestima gde se okuplja veći broj ljudi, a koja

  Nancy Hatch Dupree (orig.) Spisateljica i istoričar. Supruga čuvenog antropologa Louisa Dupreea. 22   N.H.Dupree, Historical guide to Afghanistan (Afghan Tourist Organization) 21

42

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

Foto 28: Zalazak sunca iznad Kabula

ujedno nisu osigurana standardnim merama obezbeđenja. Zato ću pričati o sadržajima vezanim za nas, strance, kojih samo ovde u Kabulu ima oko 4.000 (ne računajući ISAF i koalicione snage). Šta to znači? Pa, znači da ću najviše pričati o ždranju i alkoholisanju!

Restorani

Restorana u Kabulu ima na pretek. Mogu se podeliti na dve osnovne grupe: pravi restorani, gde možete sesti i jesti, i oni drugi, slični našem „fast food” kiosku, gde možete naručiti šiš kebab, kabuli palau ili nešto treće i žderati s nogu. Drugu grupu bih toplo preporučio svima (jede se fantastična a jeftina klopa), ali uz upozorenje novajlijama da sačekaju nekoliko meseci, ne bi li im se stomak navikao na ovakve bakteriološke šokove, pa tek onda da krenu u istraživanje pomenutih specijaliteta. Prvu grupu možemo podeliti na dve podgrupe: nacionalni restorani (sve češće zabranjeni za nas strance) i internacionalni restorani. Danas ću vam pričati o ovim drugim. Nemački restoran. Ehhh, kada kažemo nemačka kuhinja očigledno je da smo upravo izgovorili oksimoron, ali u avganistanskom kontekstu to izgleda potpuno drugačije. S obzirom da je nemačka kuhinja bazirana na ogromnim količinama svinjetine, horde stra­ naca dolaze da se počaste sa sauercrauten (verovatno mi je spelovanje k’o kurac, ali ćete me razumeti), flaish, Wiena snitzel ili nekim drugim „specijalitetom”. Pije se bavarsko pivo, a gazda organizuje i „Octoberfest” u istom periodu kad se ovaj održava u Nemačkoj. Restoran ima odvratno izbetoniranu baštu sa dugačkim drvenim stolovima. Unutrašnjost 43

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

je nešto bolja, ali pogled na cene (i sam kvalitet usluge i hrane) sigurno će vas odvratiti od želje da ponovo dođete na ovo mesto. Kelneri su spori, ne zapisuju narudžbine nego pokušavaju da ih zapamte, pa se redovno događa da umesto flaše vina, dva piva i đusa, dobijete dva litra flaširane vode i koka kolu! Još jedan kuriozitet: pored toga što su cene visoke, u trenutku kad shvatite da vas gazda dere u evrima (jedini restoran gde se plaća u evrima), dođe vam da povratite sve što ste pojeli i da tražite pare nazad. Za kraj, spektakl: u restoranu se nalaze i karaoke, pa kad najzad dobijete svoj dugo čekani, i pošteno (pre) plaćeni obrok, varenje će vam otežati pijani Irac, koji želi da samo za vas, i društvo iz ćoška, otpeva „My Way”, od starog dobrog Frenka Sinatre. Sve u svemu (ocene od 1 do 5): a) hrana: 2 b) usluga: 1 c) cene: 5 (čudo!) d) atmosfera: 3 Indijski restoran „Anar”. U Anaru se kombinuje indijska i tajlandska kuhinja. Restoran se nalazi na lepom mestu, ima divnu baštu, dok je unutrašnjost dekorisana mnogobro­ jnim ćilimima i tepisima, koje gazda restorana proizvodi koristeći klasičan avganistanski način pletenja i zapadnoevropski dizajn. Tepisi izgledaju do jaja (kao i cene – majstor dere budale i do 2.000 dolara po komadu). Za razliku od tepiha, cene hrane su pristojne i jedne od najnižih u gradu (za 10 dolara se može pristojno pojesti). Toplo preporučujem jagnjeća rebarca u sosu od jogurta, sa prilogom u vidu sojinog sira, pripremljenog u pi­ kantnom sosu od spanaća. Usluga je pristojna, a jedinu zamerku imam na nedostatak alkohola. Ipak, iako ne služe alkohol, osoblje će vam dozvoliti da unesete flašu vina i da je pijuckate uz večeru. Da svedemo: a) hrana: 4 b) usluga: 4 c) cene: 1 d) atmosfera: 4 Tajlandski restoran „Lai Thai”. Ovo je prvo mesto u koje sam ušao kad sam stigao u Kabul, posle pet meseci provedenih u Džalalabadu. Pravi šok se desio kad sam ugledao enteri­ jer restorana, koji me je roknuo kao najcrnji dejavu, uz komentar: Pa, ja sam ovde već bio! Dok sam ja tako kontao o svom uzdrmanom psihološkom stanju, pojavi se vlasnica restorana, stara Tajlanđanka, koju kad ugledah, doživeh drugi dejavu uz komentar: Pa ja znam ovu babu! Tu zaćutah i počeh da kujem planove o odlasku kući, shvativši da sam totalna lujka i da ću, ukoliko ovako nastavim, uvrteti sebi u glavu da sam u prethodnom životu bio Taliban i da sam živeo u Kabulu. A onda se desilo prosvetljenje! Ne verujem u reinkarnaciju, NISAM bio Taliban, i NISAM živeo u Kabulu u svom prethodnom 44

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

životu! Ali, JESAM bio u ovom restoranu i JESAM upoznao babu Tajlanđanku! O čemu se radi: baba je držala isti restoran u Prištini (pre toga je bila u Istočnom Timoru) i poznata je po tome što putuje svuda gde su prisutni internacionalci koji rade u post­ konfliktnim zemljama, vukući za sobom kompletan enterijer svog restorana! Hrana nije loša. Omiljena mi je govedina barena na belom i crnom luku, uz nezaobilazne prolećne rolnice (vegetarijanske) kao predjelo. Inače, ovo jelo se zove nešto kao Tod Prick kra­ tiem... (jebem li ga!), ali posto je jelovnik numerizovan (za debile kao sto sam ja, koji imaju problema da izgovore/pročitaju tri jednostavne reči na tai jeziku), olakšaću vam posao i reći da treba da naručite jelo pod brojem 604. Osoblje je predstavljeno u obliku simpatičnih mladih Tajlanđanki (zna baba šta vole internacionalci!), pomalo arogantnih za moj ukus. Obratite pažnju kad naručujete klopu i tražite da vam konobarice obavezno ponove šta ste naručili, s obzirom da imaju fantastičan i nadasve originalan način da vas orobe, tako što će vam doneti minimum tri jela više nego što ste naručili. Cene su OK, ali ste najebali ukoliko želite popiti bocu vina ili pivo (cene alkohola su disproporcijalne ceni hrane i puno više u odnosu na cene hrane). Muzika je tajlandsko sranje, ali atmosfera i nije toliko loša. Upozorenje nepušačima: u toku zime izbegavajte Lai Thai, jer je pros­ torija vrlo mala i sa lošim sistemom ventilacije, tako da ćete umreti od duvanskog dima! Da saberemo: a) hrana: 3,5 b) usluga: 3 c) cene: 3 d) atmosfera: 3,5 Steak House „Red Hot Sizzling”. Ovo je tipičan američki stek haus. Gazde su Filipinci, kao i kompletno osoblje restorana. Kuriozitet predstavljaju konobari koji imaju svoj hevi metal bend i koji svakodnevno vežbaju, ne bi li jednog dana sav taj trud isplatili nekim koncertom u Manili ili (daj Bože) u Kabulu! Restoran ima baštu (ništa posebno) u kojoj se nalazi ženka avganistanskog ovčara sa svoja dva šteneta (bolje reći medveda), koji će vas spopadati sve vreme večere i pojesti više vaše hrane nego vi sami! Unutrašnjost je predstavljena u obliku desetak odvojenih prostorija (nešto kao sobe), u kojima se nalaze (čik pogodite šta?) karaoke. Dobra strana ovakvog dizajna enterijera je u tome što vam pijani japanski kolega, koji se prosto uželeo da svojoj japanskoj dragani otpeva „She loves me” od Bitlsa (sa tipičnim istočnjačkim akcentom, nešto kao: „end si lof mi, ve, ve, ve, end si lof mi, ve, ve, ve…”), neće upropastiti večeru, s obzirom da ga nećete ni čuti jer se nalazi u sasvim drugoj prostoriji! Klopa je sjajna, bifteci su ekstra, a možete čak i iz­ voljevati i zahtevati od osoblja da vam ih pripreme na razne načine: krvav, srednji, dobro pečen... Da bih vas spustio na zemlju, čisto da vam kažem da, šta god naručili, na kraju će završiti u obliku veoma ukusnog i (uvek) srednje pečenog bifteka. Toplo preporučujem T-bone stek, koji će vas ukusom neodoljivo podsetiti na fiorentinski odrezak. Za predjelo: 45

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

pohovani kolutovi crnog luka i gun smoked mushrooms! Restoran ima i svoju pekaru, tako da je hleb svež, topao i mekan (nešto kao dekin…). Pije se do jaja i ovo je jedno od retkih mesta gde možete naručiti margaritu, krvavu meri, cuba libre, podmornicu... Cene su ubitačne (sa sve pićem minimum 20 do 25 dolara po osobi), ali neće vas odvratiti od želje da se ponovo pojavite na ovom mestu, bar jednom mesečno. Usluga je OK i iznad svega srdačna! Sve u svemu: a) hrana: 5 b) usluga: 4 c) cene: 5 d) atmosfera: 4 (kad nema Japanaca u okolini) Hrvatski restoran „Zadar”. Eh da, imamo mi i hrvatski restoran u Kabulu! Zove se „Za­ dar”, a drži ga, ko drugi nego Zadranka po imenu Saška! Ajd’ dok ste još u šoku, da vas dotučem sledećim podacima: dalmatinski pršut, paški sir, dalmatinska loza, pečene paprike na ulju, ruska salata, ajvar, domaća kobaja, bečka šnicla, zadarski odrezak (za one sa srpskog govornog područja: karađorđeva šnicla), ciganski odrezak (za one politički korektne: romski odrezak), roštilj (ćevapi, pljeske, ražnjići, džigerica...), hercegovačko vino plavac, pelješačka vina, razne vrste morske ribe, kalamari... Između ostalog možete naručiti i sledeće đakonije (ali morate se unapred najaviti ne bi li Saška sve pripremila na vreme): sarma, pasulj, burek... Jednom rečju: do jaja! Triput ura za Sašku: ura! ura! ura! Saška ne da samo dobro kuha (za one sa srpskog govornog područja: kuva) nego je i majstor aranžiranja svojih specijaliteta. Ukoliko naručite Antin odrezak, jelo će vam stići u vidu ogromne šnicle, nasađene između dva jajeta (slikovito, ne?). Što se tiče glazbe: Gibonni i masa Dalmosa za koje nikada nisam čuo, ali koji prijaju ušima posle sve one tai muzike i karaoka, na koje možete naleteti u ostalim restoranima. Cene su prihvatljive (naročito ako ste na listi omiljenih Saškinih gostiju, pa vam na kraju stignu i dve boce loze, na račun kuće), a usluga je izuzetno dobra. Restoran ima nešto što bi se trebalo naz­ vati baštom, dok je unutrašnjost pomalo „aut”, sa izuzetno lošom ventilacijom zbog koje stranci lude, (posle večere odelo vam smrdi na ulje i zapršku kao u najboljim kafanama na Balkanu), a zbog koje ja dolazim redovno, sa setom u očima (i nosu). I pored svih nedostataka, Saška se zaista trudi da ispravi navedeno, a atmosfera u restoranu je uvek pozitivna! Najnovija stvar je Balkanski parti, svakog petka. Ulaz je svega 20 dolara, a za te pare možete se oždrati i oblokati, do mile volje. Uz krajnje (ne)objektivan prilaz rekao bih (ponosno i glasno): a) hrana: 5 b) usluga: 5 c) cijene: 3 d) atmosfera: 5 e) kuharica: 10! 46

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

Hrvatski restoran „Villa Velebita”. Trenutno je veoma in, s obzirom da se tamo peče ubed­ ljivo najbolja pica (čak to i Italijani tvrde), a i ostala klopa nije za baciti. Koliko je popu­ laran govori i podatak da ukoliko želite da večerate, obavezno morate rezervisati sto ili ćete ga ispušiti. U restoranu rade konobarice iz Gruzije (mlade i podatne – obratiti pažnju na moje dve favoritkinje: Nina i Miranda), tako da one dodatno doprinose dobroj atmosferi. Na prvi pogled, ribe deluju kao žešće radodajke (bar nama, avganistanskim zagorelim vukovima), mada još nisam čuo da se bilo ko ogrebao za snošku. Postoje i druge teorije, kao ona da su te ribe, u stvari, diplomate (završile fakultet za diplomatiju, jebem li ga!), koje su zajebane od strane nekih trgovaca belim robljem (izvini Sandra za ovo, ali sam morao!), pa rade u restoranu umesto u gruzijskoj ambasadi. By the way, niko im ne reče da je najbliža gruzijska ambasada verovatno u Kirgistanu, al’ dobro, šta sad! Pored pet diplomata koje će vas služiti celu noć, ono sto je najluđe, jeste da je pica majstor iz Sarajeva i zove se Zijo. Baja razbija pice, a ja bih toplo preporučio Frutti di Mare i Sa­ lami. Od ostalih zanimljivosti izdvojio bih i Đorđija, koji je šef kuhinje (lik je iz Rijeke) i koji će vas zabaviti najneverovatnijim pričama iz svog života. Moja omiljena je ona o tipu koji je imao rudnik zlata u Australiji i davao ga onom koji odluči da se oženi njegovom kćerkom, koja se u to vreme vodila kao najružnija cura južne hemisfere. (Naravno, dok je boravila u Australiji. Onog trenutka kada se vratila u Hrvatsku ponosno je ponela titulu najružnije cure severne hemisfere!) Šef sale i menadžer restorana je Nedeljko (ili Domi­ nique), koji je sjajan lik i posvetiće vam svakako bar pet minuta svog vremena, pazeći da je klopa OK i da ne fali „pijaće”!

Foto 29: U restoranu Zadar (Saška je treća s desna)

47

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

Ocene bi shodno tome bile sledeće: a) hrana: 5 b) usluga: 4 (Jebi ga, jesu lepe ali su malo lošije kao konobarice tako da im se sprema šut karta. Četvorka je samo zbog Nedeljka!) c) cijene: 4 (Ukoliko se napijete, „diplomatkinje” će vam se najebati mrtve majke, sa podebelim računom.) d) atmosfera: 5 (Zaista lepo uređen restoran sa sjajnom atmosferom.) Kineski Restoran „Beijing Duck”. Ovo je jedan od tri kineska restorana koji rade u Ka­ bulu. S obzirom da nisam bio u ostala dva, nekoliko reči o ovom, koji je stekao veoma lošu (rekao bih zasluženo) reputaciju među Avganistancima, s obzirom na to da, pored (moram priznati) odlične klope, kao dezert možete izabrati i jednu od (ponovo moram priznati) privlačnih konobarica, atraktivno obučenih u tradicionalnu kinesku nošnju, sa nešto jače izraženim šlicem, koji vam u svakom trenutku otvara „enigmu” vezanu za pitanje: Koje li boje gaćica ona nosi ove noći? Nakon što je „pukla bruka” i nakon što su agencije koje su zadužene za bezbednost stranaca otkrile ovu „neverovatnu tajnu”, o kojoj samo što nisu počele pevati ptice na grani, restoran je postao zabranjen za nas tako da je ovo što pišem vezano za period do marta 2004. Klopa je, kao što rekoh, izvrsna – možete naručiti i alkohol, a cene su pristojne. Osoblje (za mene, tada još uvek neupućenog) pri­ jatno i čisto, ali posle svih ovih fakata rekao bih da ukoliko postoji ikakva polna bolest koja se prenosi hranom, budite spremni da je fasujete na licu mesta. Problem je i sam restoran, koji se nalazi praktično pod zemljom tako da unutra nema nijednog prozora, uz ne baš dobru ventilaciju. Da skratim: klaustofobičarima ne bih preporučio da ulaze u ovo zdanje! Na kraju: a) hrana: 4 b) usluga: 3 (Jebi ga, ako ništa drugo bar su lepe!) c) cene: 2,5 d) atmosfera: 3 (Ukoliko se odlučite za gore pomenuti dezert, onda se i ovo bodo­ vanje verovatno menja, u vidu više poena na račun „atmosfere”.) Picerija u italijanskom ISAF. Italijanska vojna baza ima svoju piceriju koja je subotom uveče otvorena za civile (strance koji ne rade pri stranim vojnim snagama). Pica je vrhun­ ska, izbor još bolji, ali pošto je gratis morate se bukvalno tući sa ljudima i ostalima (čitaj: vojnicima i vojnim pandurima) okolo, da biste došli do svog parčeta. Upozorenje pripad­ nicama lepšeg pola: s obzirom da 90% populacije koja posećuje ovu piceriju predstavljaju italijanski vojnici i karabinjeri (muškog pola), budite spremne na konstantna udvaranja i flert, koji će vas u jednom trenutku tako smoriti i pored vaših najpozitivnijih predrasuda o istim. Problem nije u tome da oni neće da vas ostave na miru! Problem je taj što je IQ karabinjera niži od Mujinog i Hasinog iz najgorih verzija čuvenih viceva, tako da morate 48

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

zaista biti slikoviti ne biste li im objasnili da vas seks ne interesuje i da ste došli samo da biste se ogrebali za parče gratis pice. I pored svega, baje jednostavno ne znaju za granicu i što više odlazim na to mesto, sve više dolazim do zaključka da je ISAF rešio da otvori piceriju za strance-civile samo da bi svojim vojnicima omogućio pristup ribama! Atmos­ fera je sjajna, muzika dobra, a ekipa se super zeza! Stoga: a) hrana: 4 (Nisam dao 5 poena samo zbog toga što pored pice nema ničeg drugog za klopu i što se za nju morate tući sa likovima koji se najčešće zovu Đuzepe i liče jedan na drugog k’o jaje jajetu – niski, sa jarećom bradicom, crni i sa po’ kile želatina u kosi, koji se cedi i upada im direktno u picu.) b) usluga: 1 (Vidi pod tačkom a. „Hrana” – paragraf vezan za Đuzepea.) c) cene: 0 (Džabe, besplatno, bre!) d) atmosfera: 3,5 (Što se mene tiče čista petica, ali mnogobrojne devojke koje su posle Đuzepea imale plave vratove, ne bi se složile sa mnom!) Engleski restoran/hotel Gandamak Lounge. Vlasnik je Brit (Englez ili Australijanac), a sam restoran je stekao slavu saznanjem da je u vreme Talibana bio u vlasništvu Bin Ladenove četvrte žene. Ukusno je uređen, sa prelepom baštom i još lepšim sobama, čije se cene za jedno noćenje kreću od 60 pa do 120 dolara (cijena je prava sitnica!). Otimačina! Ali, s obzirom da u njemu odsedaju UN glavonje koje dolaze na kratke misije, kao i novinari za koje njihove kuće plaćaju sve troškove, i nije tako skupo. Gazda je poznat kao veliki kolekcionar oružja, tako da na zidovima restorana možete videti sjajne primerke starog oružja, dok na ulazu u restoran nalećete na malu statuu druga Lenjina lično! Hrana je teško sranje, ali je zato užitak doći na branč, petkom od 10 do 13, kada se može naručiti pržena slanina, jaje na oko, kobasice, razne vrste evropskih sireva, uz gratis neograničene količine prirodno ceđenih sokova. Osoblje je sačuvaj me bože, a cene su – udri me do zore. Doručak, sa sve kafom i gratis sokom, koštaće vas oko deset dolara! Jedina dobra stvar je zaista sjajna atmosfera i mogućnost da se izvalite na travnjak u bašti i varite svoj doručak ili ručak do mile volje! Na kraju, šta reći: a) hrana: 2,5 (Večera je sranje tako da mogućnost uživanja u svinjetini za doručak ne izvlači stvar u totalu.) b) usluga: 1 c) cene: 4 d) atmosfera: 4 Italijanski restoran „Popolano”. Ovo je jedan od najstarijih internacionalnih restorana u Kabulu, a ujedno i jedan sa najgorom hranom. Nije to što ja živim u Italiji – jednostavno, klopa je teško sranje! Najbolji poslovni potez vlasnika ovog ugostiteljskog objekta bio bi da ubije kuvara! Atmosfera je tako-tako, a usluga manje-više kao i hrana. Sve u svemu, mesto na koje odete jednom i nikad više. 49

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

Ukratko: a) hrana: 1 b) usluga: 2 c) cene: 3 d) atmosfera: 2 Libanski restoran „Taverna du Leban” nalazi se u srcu Kabula, u delu grada koji se naziva Vazir Akbar Kan. Sama njegova pozicija, kao i dobar izbor zgrade, opasane visokim zidovima i sa naoružanim osobljem na ulazu, postavila je ovo mesto na listu nekoliko restorana koji su odobreni za UN osoblje. 23 Meni se bavi isključivo libanskom kuhinjom i zapanjujuće je koliko su dobri u tome: od predjela, gde možete naručiti desetine različitih vrsta salata (fattoush, baba ghan­ nouj, hummus, taboulleh…) i ostalih đakonija, pa sve do glavnih jela koja će vas nate­ rati da svratite još koji put u ovaj restoran. Izbor vina je sjajan, ali zahteva poznavanje čileanskih i južnoafričkih, koja dominiraju vinskom kartom. Ukoliko (kao ja) nemate pojma o ovoj oblasti, gledajte cene i nećete se zajebati (stari fazon, ali uvek pali). Pored vina možete naručiti i bilo šta što se vodi pod žestinom, kao i više vrsta piva. Ono što je mene oduševilo jeste prava furuna, u kojoj se peče libanski hleb, koji izgleda kao nadu­

Foto 30: Libanski restoran spolja   Sama lista varira u broju i zavisi od situacije u kojoj se nalazimo. Kad je situacija najmirnija, broj restorana se popne i do deset, dok u malo „zategnutijim danima”, spadne na tri do pet. 23

50

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

vani balon. Peče se tokom cele večeri i pakuje u velike korpe, koje osoblje nosi između stolova. To znači da sve vreme jedete upravo ispečen hleb, koji ima sjajan ukus i idealan je za razne premaze tipa hummus. Kao što se da primetiti sa fotografije (broj 30), restoran ima ogroman prostor u prizem­ lju, kao i više manjih, a fizički odvojenih prostorija na spratu (prikladno za službene ručkove). Preko leta je otvorena i bašta, a kao šlag na tortu je neizbežna šiša, koja se služi posle večere, zajedno sa arapskom kafom, začinjenom kardamonom. Duvan za šišu može biti sa ukusom ruže, jabuke ili jagode (moj omiljeni). Posle ovako gurmanskog pristupa opisu samog restorana, jasno je da: a) hrana: 5 b) usluga: 4 (Osoblje još uvek deluje zbunjeno, naročito u danima kad je restoran pun kao brod.) c) cene: 5 (Jebi ga, ako ćeš da jedeš dobro, uz kvalitetan servis, onda to moraš i da platiš!) d) atmosfera: 4 Pored ovih restorana, spomenuću i iranski, australijski, turski, kao i francuski restoran „Atmosphere” (za koji sam čuo da je odličan, ali u isto vreme sam čuo od nekih ljudi da su tu zakačili trovanje hranom). U njemu sam bio samo jednom. Posle „manjeg” inci­ denta sa nekim Francuzom (batice, nadam se da su ti zubići napravljeni kako treba i da ti vilica radi kao sat!) proglašen sam za personu non grata (nepoželjna osoba), te vam sa­ mim tim dugujem informacije o hrani i ostalom. Tu su još i restoran u hotelu Interconti­ nental (fantastični ručkovi petkom, koji su mešavina tradicionalne avganistanske kuhinje i neizbežnog zapadnjačkog smeća, uz prijatno osoblje, niske cene, predivan pogled na Kabul sa terase restorana, i sranjem od avganistanske muzike uživo koja se ogleda u triju toliko depresivnom da vam dođe da zaplačete), onda restoran „Karavan Saraj”, itd.

Pabovi

U Kabulu ima nekoliko pabova ili bar onoga što liči na pošten pab. ’Aj’mo redom: Elbow Room. Pravi pravcati pab, sa pravim pravcatim šankom, na koji se možete nasloniti i cirkati do četiri ujutro. Izbor pića je takav da ima šta god vam srce želi, sa cenama ne tako popularnim, ali šta je tu je. Pab ima tri celine koje su predstavljene u obliku bašte, unutrašnjeg dela ovekovečenog ogromnim fensi šankom (sa par lepih separea sa strane) i dela koji je rezervisan za morone koji se odluče da dođu na ovakvo mesto da večeraju. Bašta je pomalo kičerica, ali ipak ima svoju draž. Od pre nedelju dana gazda je rešio da u ponudu ubaci i živu svirku, što je dočekano ovacijama nas, mnogobrojnih obožavatelja takve vrste zabave. Bend čine četiri internacionalca (bubanj, bas, gitara i pevačica) koji sviraju obrade The Clash, The Velvet Underground, Catherine and the Waves… Sve u 51

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

svemu odlična zabava. Da sve što izgleda lepo ne mora biti i savršeno govori sledeće: gazda kafea ima neke veze sa plaćenicima, tako da ovi krenuše da opsedaju pab dolazeći u njega sa sve oružjem za pojasom, teško alkoholisani i krajnje neprijatni (i svi do jednog se zovu Džon Smit; republikanci su i dolaze iz Alabame ili neke druge američke vukojebine). Nemaju obzira prema devojkama (naročito onim u pratnji svojih mladića), tako da posle ponoći sve krene da varniči i česte su svađe, koje na sreću nikad ne završavaju tučama, ali moram priznati da su uvek na granici. Da bi im doakao, gazda poče da primenjuje pravilo koje obavezuje i omogućuje muškarcima da uđu u pab, četvrtkom uveče, isključivo u društvu lepše polovine. Ova odluka je za posledicu imala prepolovljenu posetu i isto toliko nižu zaradu gazdi, s obzirom da su Džonovi pili k’o smukovi. Druga loša strana Elbowa su konobari. Nadrkani kreteni koji se tripuju da rade u pariskom Ricu, umesto u Kabulu. Ipak, na kraju cele priče lepo je pojaviti se u Elbowu s vremena na vreme i ubiti par krigli starog dobrog Guinessa. Moj poslednji odlazak tamo ovekovečen je takmičenjem sa stjuardesama UN (prelepe i provokativne Južnoafrikanke) ko ima lepšu guzu! Mi smo, naravno, izgubili meč, a najgore je prošao moj ortak Amir, čija je devojka ušla u pab u trenutku kad smo nas dvojica pokazivali gola dupeta stjuardesama... Teško je to bilo objasniti... Puče i čuvena fraza: Ali maco, nije baš tako kako izgleda da je bilo... Maco, macoooo... Ocene bi išle ovim redom: a) usluga: 3 b) cene: 5 c) atmosfera: 5 (Kad plaćenici nisu unutra, kad su umesto njih tu južnoafričke stjuardese i/ili kad je živa svirka.) d) odnos posećenosti (muškarci – žene): 50:50% Feelings Bar. Veoma lepa bašta sa ne tako lepim unutrašnjim delom kafea. Pab je u vlasništvu jednog baje (nisam siguran odakle je) i njegove kineske devojke. Najžešća priča vezana je za klopu. Možete je naručiti, ali znajte da Feelings nema svog kuvara, tako da ona stiže iz obližnjeg Popolano restorana. Osoblje je prijatno, a po čaršiji kruže priče da i ovo mesto ima svoje kineske prostitutke. U unutrašnjem delu se nalazi šank (ne tako lep kao u Elbowu) i bilijar sto. Ocene su sledeće: a) usluga: 4 b) cene: 2,5 c) atmosfera: 3 d) odnos posećenosti muškarci – žene: 65:35% UNICA bar. Ovo je UN kompleks u kojem se nalaze bar, restoran, TV sala, bilijar sala, teretana, otvoreni bazen, teren za odbojku, prelepa bašta i teren za skvoš. Jebada je što, da biste ušli u ovaj bar, morate biti u pratnji UN osoblja. Veoma glup običaj koji je povezan 52

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

sa nemilim događajem iz 2002. kad je neki moron, koji je u to vreme radio za jednu od nevladinih organizacija, iščakijao jednog UN radnika. Od tada, bar 95% ljudi koji su radili u Kabulu se promenilo, ali ovaj zakon je i dalje na snazi. U unutrašnjosti se nalazi bar sa malim neuglednim šankom, za kojim radi jedan Hazar, koji će vas celo veče sma­ rati Deep Purpleom i Led Zeppelinom. Ipak, atmosfera i nije tako loša – posebno leti. Da sumiramo: a) usluga: 3 b) cene: 2 c) atmosfera: 3 (na bazenu 4) d) odnos posećenosti muškarci – žene: 60:40 % (na bazenu 50:50%) Global Bar. Nalazi se u Ulici cveća 24 i vlasništvo je privatne firme za obezbeđenje, koja se zove Global. Mala prostorija sa još manjim šankom, jeftinom cugom, dobrom muzikom i masom tipova zlog izgleda, ali (definitivno) velikog i dobrog srca. Iako plaćenici, tipovi koji rade za Global su sjajni, ne kurče se kao ostali (naročito, ne kao oni iz Dynacorpa) i u par navrata pokazali su se kao veliki prijatelji nas, radnika koji šljakamo za NVO, spasavajući nam dupeta iz veoma zajebanih situacija. Sve u svemu, kad si u Global baru znaš da ćeš se dobro provesti i da ti niko neće stati na žulj. Ovde se cuga, zeza i ništa drugo. Eh, da: bar ima i mali internet kafe! Stoga: a) usluga: 3 b) cene: 2 c) atmosfera: 5 d) odnos posećenosti muškarci – žene: 85:15 % (žene nešto i ne vare ovo mesto – da budem iskren, nemam pojma zašto). Krajem 2005. je otvoren Samarkand bar. Još nisam bio u njemu, tako da ću izostaviti davanje bilo kakvih komentara. Po mom mišljenju (i dobrom poznavanju Kabula), ovo su jedini pabovi u prestonici.

Žurke

Svakog četvrtka imate izbor od tri-četiri žurke, organizovane od strane raznih NVO ili pojedinaca koji rade za agencije prisutne u Kabulu. Žurke počinju oko 22 a završavaju se onog trenutka kad nesrećni organizatori uspeju da izbace najgore slučajeve iz svoje kuće (oko 6 ujutro). Muzika i nije tako loša, a zavisi od toga ko organizuje žurku i odakle dolazi ta nevladina organizacija. Tako, na primer, ako završite na žurci organizovanoj od strane Francuza, budite spremni da naletite na 90 odsto onih koji vas neće jebati ni

  Flower street (orig.)

24

53

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

za suvu šljivu, zajedno sa vašim problemom neznanja francuskog jezika, te će cele noći parlati francuski. Muzika će biti pretežno francuska, a alkohol sa svih svetskih pod­ neblja. Devojke nisu loše, ali ponavljam: ukoliko ne znate francuski, ne pomišljajte na muvanje! Upozorenje strejterima: ne ići na žurke „Handicap International”, s obzirom da su u većini slučajeva gej orijentisane! Da budemo načisto: žurke su do jaja, samo nema ni pomisli o mogućem snošaju! Na italijanskim žurkama možete čuti najneverovatnije mikseve od Stereo MC’s, preko nezaobilaznih Bregovića i Manu Chao, do odvratnih latino hitova u izvedbi Riki Mar­ tina. Jezik koji se koristi u komunikaciji je pretežno italijanski. Za razliku od Francuza, koji znaju engleski ali vas ignorišu, Italijani ne govore nijedan drugi jezik do svog ma­ ternjeg, pa će koristiti i ruke i noge ne bi li vam dočarali to što vam žele reći. Devojke su raspojasane, vole da flertuju, ali da biste završili u krevetu sa njima, morate se pošteno potruditi! Pažnja: pre nego što krenete u napad, raspitajte se da ona nije slučajno devojka nekog od karabinjera, obavezno prisutnih na ovim partijima. Ukoliko jeste, a vi se ipak odlučite na akciju, budite spremni na krajnje neprijatne konsekvence, gde će vas ponosni vlasnik startovane (potencijalne) žrtve, isprašiti skupa sa svojih desetak drugova (zajebi fer borbu!). Najbolje italijanske žurke su organizovane od strane žene prvog sekretara italijanske ambasade. Ako ništa drugo, a ono odlična klopa, vina u potocima, lepe devo­ jke i sjajna glazba! Nemački partiji su vrhunac neukusa, ali i dekadentnos­ ti, na kojima masa likova sa frizurama čehoslovačkih hard rockera s kraja sedamdesetih (repovi i zulufijaneri) i obaveznim brkovima, đuska uz hitove DJ Boboa i kojekakvog nemačkog smeća, za koje nikad nisam ni čuo. Alko­ hola je pregršt, a devojaka još više! Spremne su za akciju, ali morate biti vrlo fokusirani na to što želite jer treba provesti celu noć sa pijanom stokom i pret­ varati se da uživate u na­ Foto 31: Pripadnica lepšeg pola sa jedne (očigledno) nemačke jodvratnijoj muzici koje žurke. (Obratiti pažnju na ogrlicu!) 54

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

su vaše uši ikad čule. Najpoznatije (čitaj: najodvratnije) nemačke žurke organizovane se u Gete institutu. Ulaz je sa pozivnicom, a ukoliko je nemate uvek možete folirati da dolazite iz neke ambasade i da ste pozivnicu zaboravili. (Ja obično koristim ime Fabricija Falkonea, koji je poznata parti životinja, a radi za italijansku kooperaciju). Osoblje je toliko uplašeno od mogućeg izazivanja diplomatskog incidenta da vas ništa neće pitati i pustiće vas da uđete na žuraju. S obzirom da nas Balkanaca ovde ima pun kurac (a nemamo svoju NVO), mi se s vre­ mena na vreme organizujemo i pravimo Balkan parti! Glavni krivci za ovaj događaj su: Amir i Branka, dok ostatak tima, čija imena ne bih navodio u ovom pismu (plašim se da ne izostavim nekog bitnog), ne može ni prismrdeti ludilu ovih dvoje. Balkan parti kreće (kako je Alah rekao) oko 12 (tačno u podne), a završava se sledećeg dana! Na njemu se jede prava balkanska klopa za koju je zadužena Branka, uz veliku pomoć Amira, i moju ulogu levog smetala koje se kreće po kuhinji sa flašom piva u ruci pokušavajući da napije kuvare pre vremena. Na partiju se uvek nađe i nešto domaće rakije, koju ljubomorno čuvamo od stranaca, ne želeći da „bacamo bisere pred svinje”! Sluša se isključivo naša muzika (Šaban Bajramović – Bog, Rambo Amadeus – Car...). Parti se završava tako što kad stranci (koji se najedu k’o svinje) vide Amira kako počinje da razbija tanjire o glavu, brže bolje krenu da beže misleći: bog zna šta će sledeće biti. Na kraju, obično se sve svrši tako što mi Balkanci,

Foto 32: Brankine đakonije spremne da se „počiste” (Balkan parti, februar 2004.)

55

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

uz vatrenu podršku nekoliko kolega i koleginica iz Engleske, Kolumbije, Irana i Gruzije (takozvana JOKS25 ekipa), zaginemo do rujne zore i odemo u kancelariju sa neverovat­ nim mamurlukom – lako prepoznatljivi po naočarima za sunce koje ne skidamo celog dana (a i duže).

Foto 33: Najizdržljiviji na kraju Balkan partija

Žurke u Međunarodnom crvenom krstu (ICRC) nadaleko su poznate i na njima se okupi i do dvesta ljudi. Za razliku od ostalih žurki, na kojima ste dužni da ponesete pozivnicu u vidu kakve flajke vina ili tekile, na ICRC parti dolazi se praznih ruku a pije do zore. Sjajna muzika, sjajna gajba i još sjajnija bašta. Pošto sam davao „korisne podatke” muškim čitaocima o tome kako se muvaju ribe na različitim žurajama, osećam obavezu da dam jedno uputstvo i ženskoj populaciji: potreb­ na je samo dobra volja! Muškarci su ovde toliko u očaju da je samo na vama da kažete his­ torijsko „da”, i očas posla završavate u njihovom krevetu! Jebem li ga, ako ćemo iskreno, po ovome što napisah, ja i ne vidim neku razliku između ovih muškaraca u Kabulu i onih koji žive u ostatku sveta…

  Jebo nas Onaj Ko nas Sastavi

25

56

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

Avgan partiji

Ne bi bilo fer da ne spomenem česte pozive od strane naših avganistanskih kolega da prisustvujemo venčanjima njihovih članova porodice, rođenju deteta ili da dođemo na večeru za vreme iftara (momenat kad se prekine post u vreme Ramazana – počinje u kasnim popodnevnim satima). Nemoguće je opisati stepen gostoprimljivosti koji dolazi sa njihove strane, kao i količinu i kvalitet hrane koju iznose pred nas. Interesantno je da i pored poprilične razlike u običajima između žitelja Kabula i ljudi iz unutrašnjosti, na venčanjima je nemoguće videti žene u istoj prostoriji sa muškarcima. One slave (šta god da je u pitanju) u posebnoj sobi rezervisanoj samo za njih. Toplo preporučujem od­ laske na ovakve svečanosti, iz prostog razloga što svojim prisustvom odajete i neku vrstu poštovanja prema vašem radniku – kolegi.

Foto 34: Na avganistanskoj žurci

Ostali sadržaji

Ove godine (2004.) u Kabulu se pojavio i prvi teren za golf koji još uvek nisam video, a ne verujem da ću ga ikad i videti jer me golf apsolutno ne interesuje. Čuo sam da se na­ lazi na mestu gde nema nijedne jedine travke. Bez obzira na ovaj „mali” i nebitan detalj, pojedinci ipak smatraju golf „fensi” igrom tako da redovno posećuju ovo igralište. Sredom uveče, nevladina organizacija AINA organizuje bioskopske predstave na kojima se mogu videti filmovi, kako novije produkcije tako i klasici. Događaj služi više kao 57

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

dobar povod da se izađe iz kuće, nego da se odgleda film, ali u svakom slučaju vredan je spomena. U domu moje prijateljice Kiran, sredom uveče su Salsa partiji (zezanje do jaja), a pojavila se i grupica ludaka koja ponedeljkom uveče gleda na DVD-ju balete i opere, pijucka vino i jede plave francuske sireve. Znam nekoliko likova koji pripadaju ovoj družini (nesrećnici željni elitizma!) i sa sigurnošću tvrdim da bi vam posle sat vremena provedenih s njima mozak bio trajno oštećen. Ukoliko, bez obzira na moje dobronamerno upozorenje, rešite da im se pridružite, evo vam par predloga o tome koje teme za razgovor možete inici­ rati u pauzi između projekcije Labudovog jezera i Seviljskog berberina, a koji će vam sa sigurnošću garantovati popularnost i dobar prijem unutar same grupe: 1. analiza rezultata sa upravo završene londonske Konferencije o Avganistanu, 2. prognoze o budžetima različitih donatora za sledeću godinu, 3. mesta u koja ste putovali i opisi aerodroma širom sveta (Ovo drugo vam garantuje da će vam ljudi poverovati da ste upravo i bili u tim mestima. Najgori aerodromi po njihovom mišljenju su sledeći: Kabul, Islamabad, Dubai terminal II, Aškabad, nezaobilazni Šarl De Gol... ), 4. pljuvanje po različitim avio kompanijama koje vam redovno zagorčavaju život tokom gore navedenih putovanja („najpopularnije” su: Airfrance, Alitalia i UNHAS), 5. najbolja vina po vašem ukusu (Nemojte se zajebati pa da spomenete australijska, američka ili južnoafrička vina. Ova ekipa samo priznaje vina sa mediteranskog pod­ neblja.), 6. najbolji sirevi po vašem ukusu (Ako želite da budete istog trenutka izbačeni na ulicu, pomenite fetu ili edamer.), 7. ogovaranje vaših kolega po pitanju oblačenja, 8. kritika najnovijih filmova, kojekakvih iranskih, kurdistanskih ili kineskih režisera, koje samo oni poznaju (i priznaju), 9. u tenisu obavezno navijate za one ružne igračice (Ne spominjati Ruskinje ili ove naše lepotice.), 10. israti se o tome kako dobijate ponude od raznih UN agencija da pređete u Keniju, Tajland, Maldive, Indiju, Trinidad i Tobago... ali jednostavno ih odbijate, jer vam se ne sviđaju uslovi ponuđeni u ugovoru, 11. kupujete (ili ste već kupili) stan u nekom od sledećih gradova/delova sveta: Firenca, Njujork, Kosta del Sol, Azurna obala (poželjno u Nici), Rim, Pariz... Žvaka treba da ide u sledećem pravcu: koliko te banka odrala za kamatu, koliko si se isprsio za neki besan komad nameštaja (ručno rađen sto od tikovine, sa pločom od crvenog mermera ili nešto slično), koliko ti je kupatilo i koja ti je marka đakuzija... 12. čitajte Dena Brauna, Danijelu Stil, kao i Paula Koelja. 58

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

Nikada, ali nikada se preterano praviti pametnim (to bi ih uplašilo i stvorilo od bojnost prema vama). Nikada se ne kurčiti uspešnim seksualnim životom (s obzirom da su svi oni pretežno paćenici koji su ili izgubili nevinost u jednom od bankogških bordela ili će je izgubiti svoje prve bračne noći) i nikada se ne izjašnjavati kao socijalista ili komunista (u principu, izbegavajte priče o politici jer se one vode kao aut žvaka). Nego da se mi vratimo na Kabul. Do pojave prvih bombaša-samoubica, uobičajeno i omiljeno mesto stranaca za šetnju predstavljale su dve najčuvenije ulice u gradu: Ulica kokošaka 26 i Ulica cveća. U vezi imena prve ne mogu vam ništa reći, s obzirom na to da se u njoj definitivno ne prodaju kokoške. Ulica kokošaka prepuna je antikvarnica u kojima se može naći sve i svašta: od starog oružja, štitova, mačeva i šlemova, preko starih satova, ruskih uniformi, nameštaja iz Nuristana, Kuči nošnji, starog novca... Pored antikvarnica, ovde se nalaze i mnogobrojni šopovi, gde možete kupiti nadaleko poznate avgani­ stanske tepihe, kožne kapute, krzno, nakit i ostalu robu pri­ mamljivu halapljivim strancima. U Ulici cveća nalaze se mnogo­ brojne cvećare, kao i par DVD šopova u kojima možete kupiti najnovije svetske naslove na pi­ ratskim diskovima, a koštaju 2,5 dolara. U istoj ulici nalazi se i masa prodavnica sa robom koja dolazi sa zapada (Nutela, strane cigarete, sirevi, Barila testo i pas­ ta, goveđa šunka...), a koja ima svoje kupce (mi, stranci) i pored roka upotrebe koji je istekao nekad i pre više od dve godine. Kad pričamo o kupovini, mora se pomenuti i Supreme mar­ ket (nešto kao fri šop) u kojem možete nabaviti alkohol, klopu i ostalu robu koja dolazi sa za­

Foto 35: Opustela Ulica kokošaka posle bombaškog napada

  Chicken street (orig.)

26

59

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2009.

pada), Chelsea market (isto kao Supreme, samo sa cenama dva puta višim) i italijanski market „Cianno”, sa robom koja dolazi iz Italije (što je i logično). Preko dana može se otići na bazar, na brdo iznad Kabula gde se nalazi grob Zair šahovog27 oca, na olimpijski stadion gde su Talibani imali običaj da izvršavaju javne egzekucije kamenovanjem, kabulski muzej (još uvek u fazi rekonstrukcije, ali ipak otvoren za po­ setioce), kabulski ZOO (u kojem se nalazi i moj vuk sa dve ženke koje uveliko kara)... Naročito bih preporučio grob (mauzolej) Zair šahovog oca, koji se nalazi na prelepom mestu iznad samog Kabula, i sa kojeg možete videti čitav grad, kao na dlanu. Kada su dani lepi i vetroviti, mnogi Avganistanci dolaze ovde da puštaju zmajeve (jedna od njihovih omiljenih zabava), tako da je nebo bukvalno preplavljeno njima. Kad kažem „puštaju zmajeve” mislim u stvari na takmičenje: kanap na kojem se nalazi zmaj natapa se mešavinom vode pirinčanog brašna i izdrobljenog stakla. Jednom, kad podignete zmaja, trudite se da se što više približite drugom zmaju i da svojim konopcem odsečete konopac protivnika, pri čemu on gubi zmaja, kao i samu igru. Igra je kao što rekoh veoma popu­ larna, a tokom vladavine Talibana bila je zabranjena. Tu je i Mauzolej Amir Abdul Rahmana, jednog od najdinamičnijih vladara Avganistana. Nalazi se u Zarnegar parku, a priča se da je sedamdesetih godina bio prekriven zlatom.

Foto 36: Grob Zair šahovog oca

  Zhair Shah (orig.)

27

60

17. 11. 2004.

Pisma iz Avganistana

On je vladao do 1901. godine i poznat je po izgradnji tvrđave (citadele) koja je predstav­ ljala i kraljevsku palatu, uspešno demoliranu od strane Britanaca u drugom anglo–av­ ganistanskom ratu (1878 – 1901). Stari gradski zid počinje od tvrđave Bala Hisara 28 , visok je 7, a debeo celih 3,7 metara. Sama tvrđava nalazi se na proplanku i sa nje se pruža predivan pogled prema prestonici. U njoj je, u XVI veku živeo Babur, osnivač indijske Mogul 29 imperije, a tu je u znak protesta prema britanskoj imperiji ubijen (na kvarnjaka) i ser Louis Cavagnari, sa svojim eskortom (septembar 1879.), što je izazvalo eskalaciju sukoba i dovelo do osvajanja Bala Hisara. Kao i svaki drugi grad sa pretežno muslimanskim življem, Kabul vrvi od džamija. Neke su izgrađene nedavno, dok ostale predstavljaju veoma stara zdanja, vredna da se posete. Gah džamija se nalazi preko puta Gazni stadiona (olimpijski stadion) i predstavlja glavnu džamiju u Kabulu. U njoj se obavljaju službe tokom najbitnijih verskih praznika (naročito završetak Ramazana). Započeta je godine 1893. od strane Amir Abdur Rahmana, a završena četiri godine kasnije. Pul-i-Kisti 30 džamija je sagrađena od strane šaha Zamana, krajem XVIII veka. Nalazi se odmah pored najstarijeg mosta u Kabulu (tzv. Most od cigle).

Foto 37: Zmajevi nad Kabulom

  Bala Hissar (orig.)   Moghul (orig.) 30   Pul – i – Khishti (orig.) 28 29

61

Pisma iz Avganistana

17. 11. 2004.

Sah-Do-Samsira 31 džamija nalazi se na temeljima bogomolje izgrađene 1544. godine. Sadašnja građevina napravljena je po želji majke kralja Amanulaha 32 . Naziv džamije u prevodu znači „Džamija Kralja dvaju mačeva”, i iza istog se krije interesantna legenda: priča kaže da je jedan muslimanski vojskovođa poginuo u herojskoj bici protiv hindu snaga koje su branile svoj hram. On je predvodio konjicu, držeći u obe ruke po mač, iako je prethodno, kod Bala Hisar tvrđave izgubio glavu. Sahranjen je blizu samog hrama, a njegov grob danas predstavlja vrlo važno svetilište. Obavezno obiđite mauzolej Timur šaha, sina Ahmad šah Duranija. On je bio jedan ne tako „opušten” vladar (1772 – 1793), čijom je smrću započeo pravi politički haos, koji je i sprečio dovršetak izgradnje samog mauzoleja. Mauzolej njegovog oca nalazi se u Kanda­ haru (posmrtni ostaci Timur šaha prebačeni su iz Kandahara u Kabul), a ovaj u Kabulu je trebalo da predstavlja manje ili više repliku istog. Kabul ima i nekoliko parkova, a najpoznatiji su Babur bašta, Cilsitun bašta 33 , Šar–i– Nau 34 park... Ukoliko je sigurnosna situacija zadovoljavajuća, može se otići van Kabula i posetiti Bam­ jan 35 (čuvene rupe u brdu, koje bi trebalo da predstavljaju ostatke statua Bude, uništenih za vreme Talibana), Salang pass (nalazi se na nekih 3.363 metara nadmorske visine, na putu ka Mazar-i-Šarifu), Pančir36 valley (dolina iz koje dolazi veliki vođa revolucije protiv Talibana, rahmetli Masud 37 )... Statue Bude napravljene su krajem III, ili početkom IV veka nove ere. Statua malog Bude (bila) je visoka 38 metara, a osnova joj je bila izgrađena od specijalne vrste peščanog kamena. Na tu osnovu dodat je gips, koji je na kraju oslikan. Luk u kojem su se figure nalazile, bio je oslikan ikonama, koje su kombinovale simbolizam Grka, sasanske Persije i Indije. Scena predstavlja kosmičko otelotvorenje Bude, koji evoluira iz sunca u želji da obasja svet totalnom spoznajom (ovo čak i ne kapiram šta znači – preveo sam iz knjige Nensi Dupre i ona je ta pametnica, a ne ja!). U samim lukovima iza statua nalazi se kom­ pleksan splet pećina i monaških ćelija, u kojima i dan-danas žive stanovnici Bamijana. Veliki Buda beše visok 55 metara i pretpostavlja se da je završen početkom VII veka. Mogao bih napisati celu knjigu samo o ovoj, jednoj od najlepših građevina čovečanstva, ali, umesto toga, zaustaviću se ovde i ostaviti vas u totalnom neznanju.

    33   34   35   36   37   31 32

62

Shah – Do – Shamshira (orig.) Amanullah (orig.) Chihlsitoon (orig.) Shahr – i – Now (orig.) Bamyan (orig.) Panchir (orig.) Massoud (orig.)

17. 11. 2009.

Pisma iz Avganistana

Ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala (za one sa hrvatskog govornog područja: nogomet), okupljaju se petkom ujutro na ISAF sta­ dionu, gde se u 9 sati odigrava utakmica između NVO i ISAF tima. Prvo se krenulo u 10, s obzirom da svi „humanitarci” četvrtkom uveče zaginu na već pomenutim žurkama, tako da pre 10 nisu sposobni ni da razmišljaju, a kamoli da igraju fudbal. Posle nekoliko debaka­ la koje su ISAF-ovci doživeli na startu (ponosni autor ovih pisama igra centarfora i redov­ no postiže eurogolove), vojna đubrad nam prodadoše žvaku da moramo da promenimo ter­ min i da krenemo sa igrom u 9. Od tada nam sreća okrenu leđa, a ponosni autor ovog tek­ sta nije mogao da se sastavi sam Foto 38: Ostaci statua Bude u Bamijanu sa sobom, s obzirom da je teško igrati veliki fudbal (11 protiv 11), trčati k’o lud, a usput, u ruci nositi šolju sa kafom. U početku smo igrali protiv Engleza, koji su opravdali naziv fer plej fudbalske nacije, igrajući izuzetno čist fudbal, bez grubih startova. Kad oni napustiše bazu, dođoše ludi Rumuni, koji više gledaju kako da ti po­ lome noge, nego da daju gol. Ipak, poslednji put smo ih odrali 7:2, tako da će ih to naučiti pameti (prethodne noći nisam imao nikakav parti, te sam se fino naspavao i roknuo im dva gola). Ostale aktivnosti: odbojka petkom popodne u bašti NVO AINA, skvoš u UNICA, je­ beni golf, bazen u UNICA i salsa večeri kod Kiran na gajbi.

63

Herat 9. jul 2005.

Po dolasku u Avganistan (januar 2003.) bezbednosna situacija u poređenju sa ovom današnjom bila je mnogo bolja, što je omogućavalo NVO da imaju svoje kancelarije širom Avganistana, sa prilično velikim brojem internacionalaca. Ovo je bitno za našu priču, s obzirom da je društveni život internacionalaca u gradovima kao što su Kandahar, Džalalabad, Herat ili Mazar-i-Šarif u mnogo čemu zavisio od broja ljudi koji rade u nevla­ dinim organizacijama ili UN agencijama, kao i o njihovoj starosnoj dobi. Već tokom 2003. u većini gradova nije bilo preporučljivo zujati naokolo i izigravati turistu, s obzirom da se situacija zakuvavala iz meseca u mesec. Samim tim, sve se svodilo na žurke četvrtkom i (po koji put) odlaske na večere kod lokalnog stanovništva (pretežno onog koje radi sa vama). Unapred napominjem da nisam video neke od bitnijih gradova Avganistana, pa ću vam samo preneti priče koje sam čuo od drugih, ne bih li vam dočarao delić atmosfere.

Džalalabad

Najbolje je da počnem sa gradom u kojem sam proveo dobrih godinu dana. Džalalabad je osnovan 1570. godine od strane mogulskog imperatora Džalaludina Akbara 38, nalazi se na oko pola puta od Kabula do Pešavara (4 sata vožnje do Kabula i tri sata vožnje do Pešavara) i predstavlja administrativni centar provincije koja se naziva Nangarhar, a koja je jedna od najrazvijenijih u državi (naravno, posle Herata). Ovo „najrazvijenija” je relativan po­ jam, s obzirom da pričamo o najbogatijima među najsiromašnijima! U svakom slučaju, blizina Pakistana i put koji ga povezuje sa Kabulom, doveli su do toga da Džalalabad predstavlja bitan ekonomsko-trgovački centar cele istočne regije. S većinskim Paštunskim stanovništvom (99%), Džalalabad predstavlja jednu rigidnu i ne tako fleksibilnu sredinu za novotarije koje dolaze sa zapada. I pored toga, ne bi bilo fer a ne priznati da grad poseduje neverovatnu količinu bilijarskih stolova (ludi su za bilijarom), nekoliko video klubova, u kojima možete naći najnovije naslove bolivudske (indijske) produkcije, kao i sve naslove omiljenih paštunskih junaka sa one strane bare: Švarceneger, Van Dam, Stalone... Ispod tezge se može naći i pornografija koja je u Avganistanu strogo zabranjena, ali uvek prisutna. Da se kultura ne zaustavlja na holivudskim hitovima Stalonea, govori i podatak

Jalaluddin Akbar (orig.)

38

64

9. 7. 2005.

Pisma iz Avganistana

da se svake godine u Džalalabadu organi­ zuje Mušaira 39 ili kongres pesnika, koji se održava u vreme cvetanja narandže. Šta videti ukoliko se zateknete u Džalalabadu? Pored nekoliko interesant­ nih stvari, kao sto su Kraljeva zimska pal­ ata, razvaljena kako od bombardovanja, tako i od velikog skandala koji je izbio zbog toga što je kralj Amanulah rešio da ukloni veo sa glave svoje žene, kraljice Soraje40; veliki gradski park, podeljen na muški i ženski deo; Guvernerova palata; deo grada koji se naziva Farm Hada, a koji je izgrađen od strane Rusa za vreme okupacije, jedan od lošijih bazara... Ali, glavnu zabavu predstavljaju oku­ pljanja četvrtkom uveče, u jednoj od kuća Foto 39: Fotograf u Džalalabadu (džalalabadski bazar) internacionalaca. Nažalost, njih je sve manje i manje, tako da poslednje pola go­ dine možemo reći da je život u Džalalabadu poprilično dosadan. Za one koji ne podnose visoke letnje temperature, koje vladaju gradom od maja pa sve do oktobra, prisutna su i tri bazena u kojima se možete rashladiti po završetku radnog vremena. Prvi (i najveći) se nalazi u UNICA, i poznat je po tome što se može ući samo ako se plati dva dolara. UN osoblje rešilo je da ojadi internacionalce (radnike NVO), bez obzira što bazen uglavnom zvrji prazan! U svakom slučaju, i pored ovoga, internacionalci se redovno okupljaju pet­ kom i igraju omiljenu „igru”, koja se zove „džalalabadski vaterpolo”. Igra se u plićem delu bazena, igrači su podeljeni na dva tima, a cilj je dati gol protivničkoj ekipi, uz korišćenje svih (ne)dozvoljenih sredstava koja vam padnu na pamet. Interesantno je napomenuti da u ovoj igri ravnopravno učestvuju i članice lepšeg pola, koje nas izgrebu po faci, udaraju kolenom u jaja ili koriste neku drugu prljavštinu, čim za to dobiju šansu. Ostala dva ba­ zena zahtevaju od nas poprilične društvene sposobnosti – ušlihtavanje vlasnicima. Prvi se nalazi u zgradi Međunarodnog crvenog krsta (ICRC), dok je drugi u kući iznajmljenoj od strane nekoliko radnika UN i koja se naziva Zulu haus. Za one koji planiraju da ostanu duže u Džalalabadu a imaju problema sa kuhinjom, tu

  Mushaira (orig.)   Soraya (orig.)

39 40

65

Pisma iz Avganistana

9. 7. 2005.

Foto 40: Razbijena ekipa „iz ćoska” na UNICA bazenu

je i gospođa Stana (udata za gospodina Amirija41), koja živi u Avganistanu duže od 20 godina. Upoznali su se u Beogradu dok su studirali na Poljoprivrednom fakultetu. Za vreme Nadžibulahove42 vladavine (era komunista), Amiri je bio zamenik ministra poljo­ privrede, dok je Stana šljakala u našoj ambasadi. Danas žive u Džalalabadu i s obzirom da je Stana iz Kikinde i da sjajno kuva, uvek će vas obradovati nekim našim specijalitetom. Likovi su do jaja i toplo preporučujem da ih posetite. Stanuju u ulici u kojoj živi i čuveni policijski komandant Gul Karim43, pedeset metara od UNICA, tako da ih ne možete promašiti. Pored Stanine kuhinje, u Džalalabadu se nalazi i novootvoreni restoran „Kon­ tinental”, u kojem možete naručiti picu, hamburger ili kinesku hranu. Klopa nije ništa naročito, ali posle šest mes­ eci boravka ovde, verujte da će vam više nego prijati! Pored ovog, u gradu ćete naleteti na mnoštvo nacionalnih restorana sumnjivog higijenskog sta­

Foto 41: Kod Amirija i Stane (Džalalabad, Uskrs 2003.)

  Amiri je preminuo 2005. Moje saučešće Stani, koja me zajedno sa Amirijem prihvatila kao svoje dete i uvek mi bili pri ruci, kad god mi je nešto trebalo. 42   Najibullah (orig.) 43   Gul Qarim (orig.) 41

66

9. 7. 2005.

Pisma iz Avganistana

tusa i još lošije hrane! Za odsedanje, preporučujem šlihtanje kod internacionalaca, koji na kraju neće imati srca da vas odjebu, a u najgorem slučaju tu su i dve oficijelne opcije: UNICA guest house (ona sa bazenom) u kojoj možete odsesti za 60 dolara po danu ili Spin Gar44 hotel u kojem su cene manje-više iste kao u UNICA. Oba objekta imaju oružano obezbeđenje, tako da nema zime. Za kraj, poslastica za ljubitelje egzotičnih mesta: U distriktu koji se naziva Gošta45, na­ lazi se selo Ganda Gar46, ili u prevodu „Prljava rupa”! Zamislite kakvo je to selo kad su mu Paštuni, koji nisu baš prvaci sveta u higijenskim navikama, dali ovako egzotično ime!

Kandahar

Svaki put kad bih zapalio za ovaj grad, ekipa iz Beograda bi mi slala pisma setne sadržine tipa: Blago tebi, ideš u Kandahar... i koja su me prilično bacala u rebus! Onda saznah da se jedan od beogradskih fensi kafića zove „Kandahar”, tako da je upravo on razlog cele fame, koja se diže oko svetskog proizvođača prašine broj jedan – Kandahara. Kandahar je najveći grad u južnom Avganistanu, rodni grad predsednika Karzaija i na­ lazi se na četiri sata vožnje od Kabula i dva i po sata vožnje od Kvete47, prvog većeg grada u Pakistanu. Postoje dve verzije priče o tome ko je osnivač Kandahara: po prvoj, sagradio ga je Aleksandar Veliki, po kojem nosi i ime (Aleksandar – Ksandar – Kandahar), dok je po drugoj tvorac bio Ahmad šah Durani, 1761. godine. Ne zna se da li je grad zaista dobio ime po Aleksandru Velikom, ali se sa sigurnošću zna da je ovaj koristio Argandab, mesto u blizini, kao odmorište za svoju osvajačku armiju, koju je činilo trideset hiljada ljudi, sa sve slonovima. Grad je bio okružen visokim i debelim zidinama, sa šest glavnih kapija. Imao je izuzetan logistički značaj za Duranijevu vojsku, jer se nalazio na putu ka teritorijama koje je planirao da osvoji (Hindu Kuš 48, Herat, Bamijan, Balk49, Kunduz...), a u povratku je predstavljao odmorište, na putu ka rodnoj Indiji. Iako željan kuće, ovaj ratnik je Kanda­ haru posvetio sledeće stihove:

    46   47   48   49   44 45

Spin Ghar (orig.) Goshta (orig.) Ganda Ghar (orig.) Quetta (orig.) Hindu Kush (orig.) Balkh (orig.) 67

Pisma iz Avganistana

9. 7. 2005.

I nakon što sve zemlje osvojim na svetu Tvoje prelepe bašte zaboraviti neću Kad se setim tvojih prelepih planina Zaboravim na sjaj trona što me u Delhiju50 čeka... Uvek po povratku u Kandahar, kralj Durani bi nekoliko nedelja posvetio odsecanju glava onima koji su kovali zavere protiv njega dok je bio u ratnim pohodima. Zbog tog detalja (a i nekih drugih razloga), kasniji kralj, Abdur Rahman Kan, u šali je znao da Kandahar zove „Jagistan” („Zemlja nepokorenih”), a poznati antropolog Luis Dupre 51 kaže: „Nije­ dan Paštun ne voli da bude potlačen od strane bilo koga, naročito ne onog ko je iz drugog plemena, podplemena ili čak druge podplemenske sekcije (familije)...” Ako se vratimo u noviju istoriju, odmah posle pada talibanskog režima, Kandahar je imao gomilu problema vezanih za bezbednost, s obzirom na to da je predstavljao jedno od najjačih uporišta ovog ekstremističkog pokreta. Interesantno je i to da je Kandahar rodni grad avganistanskog predsednika Karzaija, a vrhunac je da ćete ovde naleteti i na fotografije bivšeg „crvenog” predsednika Nadžbulaha, tako da će vam cela ova zavrzlama proizvesti dodatne glavobolje vezane za razumevanje političke situacije na jugu zemlje. Pored toga što je ovo jedno od najasfaltiranijih mesta u Avganistanu (jebi ga, predsednikov rodni grad), malo toga možete videti, s obzirom da bezbednosna situacija ne dozvoljava

Foto 42: Baja „humanitarac” iz Ronco bara na svom rad(t)nom zadatku

  Nju Delhi, prestonica Indije   Lous Dupree (orig.), antropolog (1925 – 1989) i pisac knjige „Afghanistan”, izdate 1980. godine. 50 51

68

9. 7. 2005.

Pisma iz Avganistana

šetnje. U svakom slučaju, pored osiromašene kulturne baštine grada, toplo preporučujem odlazak u Ronko bar, koji drže baje što rade za privatnu deminersku firmu. Ukoliko niste pri lovi a voleli biste da cugnete, pojavite se u baru sa bar jednom pripadnicom lepšeg pola, i ona će vam (budite u to uvereni) omogućiti da celu noć pijete na račun kuće. U isto vreme, vaša koleginica će „uživati” u maltretiranju od strane likova koji posećuju bar i koji će pokušavati da joj objasne kako oni nisu špijuni, ubice ili nešto treće, nego čistokrvni humanitarni radnici, koji eto izgledaju kao da su juče izašli sa robije. Pored ovog, u igri je i privatni bar sa bilijar stolom u UNHCR kući, a da biste to ko­ ristili morate se ušlihtati likovima koji tu žive. Najbolje je da krenete od osobe koja se zove Marin i potiče iz Prištine. Balkanske veze još uvek nisu omanule! Sve osim ove dve opcije, jednako je nula! Ukoliko imate šansu da prođete okolinom, spičite do najveće pustinje na jugu Avgani­ stana, koja se naziva Zare Dašt 52 (Žuta pustinja) i u kojoj se nalazi najveći kamp interno raseljenih lica u tom delu zemlje. U kampu živi pedeset hiljada ljudi, pretežno Paštuna (i nešto Kučija), koji su jedva uspeli da spasu žive glave bežeći sa severa zemlje posle pada talibanskog režima. Naime, postojala je velika opasnost od osvete Uzbeka i Tadžika nad Paštunima, ali su ovi to skontali na vreme i dali se na put. Ostatak ljudi koje ćete tu zateći pretežno su nomadi (Kuči), koji su morali da se povuku ka jugu, jer im je suša pobila stoku.

Foto 43: Zare Dašt, kamp za interno raseljena lica

Interesantno je videti i novonastali grad (još uvek u izgradnji), nazvan Habibi siti, a koji je u privatnom vlasništvu policijskog komandanta Habibija. Majstor je uzeo parče zemlje, proglasio ga gradom (nazvao po sebi!) i krenuo da gradi „infrastrukturu”. Nešto kao ona igra „Age of Empires”! Prvo šoping centar, zatim džamija, onda malo bunara

 

52

Zhare Dasht (orig.) 69

Pisma iz Avganistana

9. 7. 2005.

sa vodom, i na kraju kuće! Raspitaću se koliko košta je­ dan plac u Habibi sitiju pa ću vam javiti.

Foto 44: Kandaharske peščane oluje

Ono što sigurno treba posetiti je svetilište (Da Kherka Serif Ziarat 53) u kojem se nalazi jedna od najvažnijih relikvija islama: kerka, ili u prevodu „Muhamedov ogrtač”. Sam ogrtač je napuštao svetilište u izuzetnim trenucima, a moderna istorija pamti dva: tridesetih, u toku velike epi­ demije kolere i za vreme Tal­ ibana. Tada je Mula Omar54, njihov lider, uspeo da izazove incident ogrnuvši se ovom svetinjom i izjavljujući da je on „princ islama”!

Ukoliko imate vremena (i pouzdanog vodiča) obavez­ no obiđite i sledeća mesta: Mauzolej Ahmad šah Dura­ Foto 45: Prašina u Kandaharu nija, oca Avganistana, koji je vladao u periodu 1747 – 1772. Mauzolej se praktično nalazi u samoj blizini svetilišta. Kao što rekoh, u to vreme Kan­ dahar je bio avganistanska prestonica, pa se zato mauzolej i nalazi tu. Unutrašnji dizajn mauzoleja je poprilično spartanski, sa ukrasnim tepisima na mermernom podu. Sarkofag je takođe od mermera, ukrašen zlatno-plavim satenom, pored kojeg je sto sa kuranom, šlemom i štitom, koji su pripadali kralju Ahmadu. Šilzina 55 ili „40 koraka” predstavlja 40 stepenika uklesanih u litice brda na zapadnoj strani Kandahara, a vode do neke vrste pećine (ćelije), koju čuvaju dve lavlje statue. Ra­

    55   53 54

70

Da Kherqa Sherif Ziarat (orig.) Mullah Omar (orig.) Shihlzina (orig.)

9. 7. 2005.

Pisma iz Avganistana

nije sam čuo priču da sama građevina potiče iz praistorije, čak se govorilo i o tajnom gradu koji se nalazi unutar samog brda, sa jezerom koje ga okružuje, ali istina je potpuno drugačija: građevina je napravljena 1531. godine po želji osvajača Kandahara, Babura, a neimar beše njegov sin, Mohamad Kamran Babur. Pored ovoga, vredi videti i svetilište koje se nalazi u severnom delu Kandahara. Posvećeno je Hazratji Babi, žitelju ovog grada pre nekih 350 godina i okruženo je grobovima svih kandaharskih vladara (serdara) što njime upravljaše u prvoj polovini XIX veka: Kohendil kan 56, Merdil kan 57, Šerdil kan 58, Purdil kan 59 i Ramdil kan60. Za kraj, upozorenje astmatičarima! Blizina pustinje i stalni vetrovi koji duvaju ka Kan­ daharu, čine ovaj grad neverovatno prašnjavim. Ukoliko imate problema sa respiratornim sistemom, obavezno zaobiđite Kandahar.

Mazar-i-Šarif

Ovaj grad, centar Balk provincije, najprljaviji je grad u kojem sam do sada boravio! Nalazi se na svega sat vremena od uzbekistanske granice (sever Avganistana) i na oko pet sati vožnje od Kabula (u letnjem periodu). Zimi je put u većini slučajeva zatvoren, zbog snega na prevoju Salang Pas. Pre prvog odlaska u Mazar-i-Šarif bio sam neverovatno ushićen, očekujući da vidim bog zna šta! Ni danas mi nije jasno kako sam uspeo sebi da stvorim čitavu famu o ovom gradu. No, šta je tu je.

Foto 46: Ludo zezanje na ringišpilu u Mazaru i Šarifu

    58   59   60   56 57

Pozitivna strana Mazara je što u nje­ mu živi i radi preko sto internacio­ nalaca, tako da je društveni život „na visini”! Internacionalci su osnovali i svoj „Social club”, u koji, da biste se učlanili, morate imati dobru volju, zdravu jetru i da se učipite 50 dolara svakog meseca. Te pare se stavljaju na gomilu, a onda se pali za Uzbekistan, gde se može kupiti alkohol. Piće se skladišti u kući i kojoj žive radnici IRC-a, a odatle se svakog četvrtka

Kohendil Khan (orig.) Merdil Khan (orig.) Sherdil Khan (orig.) Purdil Khan (orig.) Ramdil Khan (orig.) 71

Pisma iz Avganistana

9. 7. 2005.

prevlači u prostor NVO koja organizuje žurku! Što se tiče izbora pića, cuga se uzbeki­ stanska votka ili još čuvenije pivo baltika. Baltika je poznata po tome što je ima deset različitih vrsta. Od baltike 0, pa sve do baltike 9. Baltika 0 ima 0% alkohola, a čisto da bi vam dočarao efekat konzumiranja baltike 9, reći ću da je baltika 3 nešto kao standardno pivo na Balkanu (4,4% alkohola). Od pet flaša baltike 9 bićete komirani, a sutradan, boleće vas glava k’o pčelarskog pomoćnika! Radi što boljeg ugođaja, čisto da vam kažem i to da su flaše isključivo zidarske (po’ litra)! Još jedna dobra strana Mazara je bezbednost. Situacija je prilično mirna, tako da se možete prošetati i gradom i bazarom. Bazar je do jaja i u njemu možete naći čuvene av­ ganistanske ćilime (uzbekistanskog dizajna) i tepihe, po cenama duplo nižim nego u Ka­ bulu. Jedan od najinteresantnijih tepiha je čobi61 dizajna (pogledaj fotografiju 47). Odli­ kuje ga materijal kojim je rađen, a to je ručno češljana vuna, farbana isključivo prirodnim bojama. Kad rukom pređete preko tepiha koji su rađeni mehanički češljanom vunom, uočićete da su vlakna tanka, ravna i prava. U slučaju čobi tepiha, vlakna su izuzetno de­ bela i uvijena – podsećaju na ovčiju vunu. Pored toga, vuna bojena prirodnim bojama ne upija boju jednako, te se vide prelivi. Sve ovo tepihu daje unikatan izgled i čini ga jednim od najlepše dizajniranih u Avganistanu. U samom centru bazara nalazi se restoran „Pamir” sa sjajnom klopom i zadovoljavajućom higijenom. Odmah u sledećoj, paralelnoj ulici je moj omiljeni šop u kojem se mogu kupiti strane cigarete, kafa, italijanska pasta... Jedino upozorenje je po pitanju roka upotrebe! Nemojte ga čitati, jer ćete se uplašiti! Moj rekord predstavlja tegla nutele kojoj je rok upotrebe istekao u avgustu 2002.

Foto 47: Tepih klasičnog čobi dizajna 61  Chobi (orig.) 72

9. 7. 2005.

Pisma iz Avganistana

Od ostalih sadržaja, obavezno obiđite glavnu gradsku džamiju, koja je ujedno i svetilište Hazrat Alija, koji beše oženjen kćerkom proroka Muhameda. Ubijen je 661. godine u Iraku a sahranjen u Kufi, blizu Bagdada. Legenda kaže da su građani Kufe, plašeći se os­ vete i skrnavljenja groba, stavili njegov leš na leđa bele kamile i pustili je da ode. Kamila je stigla do Mazara i tu umrla, a njegovo telo je ponovo sahranjeno. Džamija je veoma lepa, sa još lepšim parkom koji se prostire svuda naokolo. Mazar-i-Šarif je nekada bio prestonica „turkmenistanskog Avganistana” (1866). Kao bitno mesto ovog dela centralne Azije, beše izložen nemilosti raznih osvajača, poput Džingis Kana, timuridskog sultana Huseina Baikara62... Grad je poznat i po rivalitetu između dva lokalna „boga”: Ata i Dostuma. Oni predstav­ ljaju „sve i svja” u Mazaru, a imaju i svoje lokalne TV. Inače, kad ste već tu, skoknite i do Šibergana63, rodnog grada generala Dostuma. Grad je poznat i po tome što ima preko dvadeset fudbalskih klubova! U centru se nalazi fudbalski stadion, a odmah iza njega, na nekih 300 metara, i Dostumova kuća koja više liči na šoping centar! Ogromna i sva u staklu (naravno u boji)!

Maimana

Maimana je grad na severu, skoro na tromeđi Avganistana, Turkmenistana i Uzbeki­ stana, i centar je provincije Fariab64, jedne od meni najdražih. Po pisanju arapskog geo­ grafa i istoričara Jakuta (XIII vek), Maimana je osnovana od strane Izrailjaca, koje je iz

Foto 48: Ulaz u gradski park (Miamana)   Hussein Baiqar (orig.)   Shibergan (orig.) 64   Faryab (orig.) 62 63

73

Pisma iz Avganistana

9. 7. 2005.

Jerusalima poslao Nabukadnezar. Krajem XIX veka je predstavljala jedan od najvećih uzbekistanskih gradova (pod uticajem Uzbek kanova) u tom delu Avganistana. Danas, sa oko 60.000 stanovnika (ovo su poprilično neprecizni podaci, s obzirom na to da je poslednji popis stanovništva obavljen 1979. godine), predstavlja jedno od siromašnijih mesta u državi, ali u isto vreme i jedno od najbezbednijih, sa neverovatno miroljubivim i srdačnim žiteljima. Kao i u drugim gradovima severa, svi su ludi za fudbalom, tako da „lajt motiv” Maimane predstavlja centralni gradski park sa nekoliko velikih fudbalskih stadiona na kojima se po ceo božiji dan piči fudbalica. Jedini način da dođete do Maimane (pored redovne avionske linije iz Kabula) jeste iz Mazari-Šarifa – prolazeći kroz Šibergan, Leila Dašt65 (čuvenu severno-avganistansku pustinju) i Širin Tagab. Ukupno nekih devet sati puta po najgorim rupama koje možete zamisliti. Pravi je spektakl videti Leila Dašt, pustinju koja je dobila ime (kako legenda kaže) po princezi Leili, koja je bila zaljubljena u momka što beše ispod njenog socijalnog (i ekonom­ skog) statusa. Njeni roditelji nisu želeli ni da čuju za to i odmah su zabranili Leili da se viđa s njim (o udaji i da ne sanja). Jedne noći, Leila je s tim likom pobegla od kuće, a znajući da su prekršili sve zakone tog (a bogami i ovog) vremena, morali su da se sakriju negde gde ih niko nikada neće naći. Izbor je pao na pustinju u kojoj su živeli (kao u holivudskim film­ ovima) srećno i berićetno do kraja života. Zbog ove legende, i u čast Leile i njene ljubavi koja nije poznavala i priznavala nikakve zakone, pustinja dobi ime Leila Dašt. Nego, da se vratim na Maimanu; ovo je grad u kojem ste prilično bezbedni i (čak) možete upražnjavati redovne višečasovne šetnje, a da se ne osećate „marsovcem” u kojeg svi živi

Foto 49: U Leila Dašt pustinji

  Leila Dasht (orig.)

65

74

9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

na ulici bulje. Ljudi su izuzetno prijatni i „najgore” što možete očekivati je da vas gazde raznoraznih prodavnica ponude čajem i keksom, ne bi li imali priliku da razmene sa vama po koju reč na (lošem ali ipak razumljivom) engleskom. Grad je poznat i po parku, u kojem se na svakih pedesetak metara nalazi zvučnik sa kojeg piči program lokalne radio stanice. Ono što će vas zaista baciti u konfuziju jesu ostaci „starih vremena” (iz perioda sovjetske okupacije), vidljivi na svakom koraku. U centralnom delu parka nalazi se neka vrsta brdašceta (uzvišenja), gde su još vidljivi ostaci starog restorana, koji se nalazio na samom vrhu i sa kojeg se prostirao predivan pogled na ceo grad. Sa leve strane nalazi se rupčaga puna kojekakvih govana i otpada, a pre 25 godina predstavljala je pravi pravcati bazen, u kojem su se kupali uticajniji žitelji Maimane i porodice sovjetskih oficira koji su tu službovali. Ulice su kompletno neasfaltirane tako da se tokom zime (kad je Maimana prekrivena snegom) morate kretati u ribarskim čizmama! Internacinalna scena svodi se na svega desetak (ali prilično ludih) radnika koji ug­ lavnom šljakaju za IOM, UNHCR, UNAMA i INTERSOS. Kuriozitet predstavlja jedna nemačka porodica koja živi u Maimani sa sve šestoro dece. Žurke su (naravno) četvrtkom uveče, a policijski čas (koji ovde niko ne poštuje) počinje u deset uveče i traje do pet ujutro. Za spavanje preporučujem rezidenciju radnika INTERSOS-a u kojem ćete dobiti sobu za džaba i imati priliku da provedete ugodne večeri sa mojim „vukovima iz Maimane” – Majklom i Serđom. Momci su do jaja. Uvek spremni za šale i doskočice. U ostale interesantne stvari spada i selo Đuma66 Bazar, koje se nalazi na pola sata od Maimane, i u kojem se petkom igra jedan od najvećih buškaši mečeva u Avganista­ nu (učestvuje i do 200 konja). Inače, igralište je livada na kojoj se sade lubenice tako da sezona buškašija počinje posle sezone lubenica. Ukoliko imate vremena da obiđete okolna sela u distriktima Almar i Kai­ zar67, iskoristite šansu da kupite ćilim koji se proizvodi u ovom delu Fariab provincije. Nije kvalitetan kao oni sa zapada Avganistana, ali u svakom slučaju predstavlja jednu od glavnih odlika ovog kraja. Dizajn je živopisan a cene izuzetno niske, s obzirom na to da imate šansu da se cenkate direktno sa proizvođačima. Ćilim površine šest kvadratnih metara košta maksimalno do sto dolara.

Foto 50: Maimana ćilim

   

66 67

Juma (orig.): u prevodu: petak Qaisar (orig.) 75

Herat

16. februar 2006.

Herat

Grad u kojem živim i radim od juna 2005. drugi je po veličini u Avganistanu. Nalazi se na zapadu zemlje, na tromeđi Avganistana, Turkmenistana i Irana, ili na dva dana vožnje od Kabula (relativan podatak, koji više govori o kvalitetu puteva nego o kilometrima udaljenosti) i predstavlja glavni grad Herat provincije. Do iranske granice ima oko 2,5 a do turkmenistanske dva sata vožnje. Ima savršenu infrastrukturu i ubedljivo je najrazvi­ jeniji grad Avganistana (parkovi, zelenilo, struja, voda, asfalt, škole, bolnice...). Najveća zasluga za sve pripada Ismail Kanu68, gospodaru rata, koji je poznat i pod pseudonimom „Lav iz Herata”, a koji je držao grad pod svojom „upravom” sve do septembra 2004. go­ dine. Baja je kontrolisao sve granične prelaze u toj regiji i uzimao reket, pardon, takse svim kamionima koji ih prelaze. U prevodu: dnevna zarada ovog čike iznosila je i do nekoliko miliona dolara! I pored toga, lokalno stanovništvo ga je obožavalo69 i poginulo bi za njega. Razlog je jednostavan: u zamenu za ovako lep posao koji ima, Ismal Kan im je dao neverovatnu slobodu i bezbednost na ulicama, kompletnu infrastrukturu, park­ ove, škole... Žene se kreću slobodno (sa burkama, naravno), imaju škole i univerzitet i nisu toliko „potlačene” kao one nesrećnice koje žive u gradovima sa većinskim Paštun stanovništvom. Kada je počeo da preteruje (čitaj: pošto im je konačno pukao film), vlada Avganistana ga je smenila sa te funkcije, ali da bi se zadovoljile sujete svih učesnika u ovoj igri, njemu je odmah ponuđena pozicija ministra za rude, energetiku i šta ti ja sve znam. Na taj način, on nije izgubio ugled kod svojih ljudi, a država je zaustavila krađu. Da bi ipak stvari bile jasne i da bi se videlo ko je ko, Ismail Kan je za kraj (12. septembra) organizovao „spontano okupljanje naroda” i spalio sve kancelarije UN i NVO agencija koje su se nalazile u Heratu. Pedesetak internacionalaca je jedva uspelo da izvuče žive glave tog dana. Znam šta hoćete da pitate, a odgovor je sledeći: kad god treba da se donese odluka, za koju se unapred zna da neće biti prihvaćena „od srca”, i da će narod burno reagovati, država stavi u prvi plan UN agencije. Na taj način najebu oni ni krivi ni

  Ismail Khan (orig.)   Ovaj komentar (kao i ostali koje sam do sada dao) može izazvati različite reakcije ljudi koji su proveli neko vreme u Heratu i Avganistanu. S toga bih još jednom napomenuo da svi komentari predstavljaju moje lično mišljenje i reflektuju utiske koje sam ja stekao boraveći ovde i razgovarajući sa ljudima. 26 69

76

16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

dužni. Isto je bilo i sa izborima! Džabe se trubilo o tome da su izbori „lična stvar Avgana” i da je uloga UN i ostalih u tome da im omogući uslove u kojima će imati mogućnost da izaberu one koji su to i zaslužili. Država je na svoj, jedinstven način uspela da pre­ baci krivicu na međunarodne organizacije i to tako perfidno da su se čak i oni koji su se kandidovali za poslanike (a izgubili) okupljali ispred UN kancelarija i protestovali zbog ovog ili onog... I pored svega ovoga, Herat važi za jedan od najmirnijih gradova u zemlji, sa izuzetno malim (skoro nikakvim) uticajem Talibana. S vremena na vreme, oni izvedu poneku akciju tako što dođu iz drugih provincija i odrade posao po principu „udri i beži”. Talibani ovde nemaju podršku naroda i toga su itekako svesni. U gradu trenutno egzistira masa nevladinih organizacija (NVO) i više UN agencija. Sve u svemu, puno mladih humanitaraca koji se svakog četvrtka okupljaju u jednoj od kuća i dobrano zezaju. U gradu je aktivan i tzv. „pokretni bar” 70. Cela stvar funkcioniše ovako: s obzirom da je u Heratu teško doći do alkohola, skoro je nemoguće napraviti žuraju i pozvati masu ljudi, a da pri tom budete sigurni da ćete ih i dobro napojiti. Ekipa se orga­ nizovala tako da alkohol stiže „tajnim kanalima” iz Kabula, a ukoliko želite da napravite žurku, dovoljno je pozvati ljude iz pokretnog bara koji će dovući alkohol na vašu gajbu i tu ga prodavati po veoma niskim cenama (svako piće je dva dolara). Zarađene pare služe za kupovinu pića za sledeći parti, a višak love stavlja se u posebnu kasu. Na kraju godine, članovi Mobil bara ili kako oni to zovu „Social Club Princess Leah”, šalju izveštaj svima o tome koliko se zaradilo i kako će se kinta utrošiti. Lova najčešće odlazi hendikepiranoj deci i deci bez roditelja, odnosno organizacijama koje ih pomažu. Pored pokretnog bara, u gradu egzistiraju i dva privatna „fiksna” bara: jedan u WFP 71 hausu, a drugi u ICRC72 hausu. Pored bara, ICRC ima u okviru svog objekta bazen i saunu. Bazen je otvoren (za one koji ne rade za njih) petkom i subotom. Za razliku od bazena, jedini način da koris­ tite saunu jeste da se uvučete u dupe nekom od radnika pomenute organizacije. Kad smo kod alkohola i kako ga nabaviti na što jednostavniji i bezbolniji način, moram napomenuti i prisustvo ISAF snaga (italijanske i španske trupe), koje u okviru svoje vojne baze imaju i PX (ili dragstor – jebem li ga, ne znam bolji prevod). Kako kupiti alkohol u vojnoj bazi? E pa ovako: pri dolasku u Herat, kad se po prvi put pojavite u italijanskoj bazi, morate se prijaviti kod oficira zaduženog za strance (civile) i popuniti „zahtev za izdavanje knjižice za kupovinu alkohola”. Ona vam omogućava nabavku sledećih „proiz­ voda”: četiri litre vina, trideset konzervi piva i jedan litar žestine. To je količina odobrena za jedan mesec, a sa ovom praksom počelo se u oktobru 2005. Pre toga se moglo kupiti koliko god hoćeš. Na pitanje zašto su uvedena ograničenja, postoje dva odgovora: po   Mobile bar (orig.)   World Food Programme (UN Svetski program hrane) 72   International Committee Red Cross (Međunarodni komitet crvenog krsta) 70 71

77

Pisma iz Avganistana

16. 2. 2006.

Foto 51: Žurka u Heratu, na temu ’70-ih

priči italijanske vojske, neko od nas inter­ nacionalaca kupovao je alkohol i prepro­ davao/poklanjao Avganima. A s obzirom da je stanovnicima Avganistana upotreba alkohola zabranjena, ovo je bio način da se to zaustavi. Priča internacionalaca-civila razlikuje se u „određenim detaljima i sit­ nicama” od one koju šire Italijani. Po njoj, italijanska vojska se toliko razbijala od alkohola (u okviru prodavnice je i kantina) da je komanda morala reagovati svođenjem kupovine na gore navedene količine. Znajući da će se ovi o’čas posla povezati sa nama, civilima, te da ćemo im mi kupovati „vatrenu vodu”, rešiše da nas izjebu ni krive ni dužne, te uvedoše ograničenje i nama! O sudbo kleta...

Što se tiče kulturnih događaja, doći u Herat a ne videti najlepšu džamiju u celom Av­ ganistanu, pravo je bogohuljenje! Zove se Masđid-i-Đami73 što u prevodu znači „Pla­

Foto 52: Plava džamija u Heratu

 

73

78

Masjid–i–Jami (orig.)

16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

va džamija” 74 a izgrađena je u periodu između VIII i XII veka. Svoj sadašnji izgled i približnu formu dobila je početkom X veka, a za to je najzaslužniji sultan Gorid Gijasu­ din75. Izgleda fantastično i nalazi se u centru grada, okružena bazarom. (Džamije su bile i ostale, pored svog religijskog značaja, i centri socijalnog okupljanja i imaju izuzetnu važnost u životu muslimana – kako duhovnom tako i onom drugom.) Naziv „plava” dolazi od pločica koje su napravljene od keramike i pokrivaju celu građevinu. U okviru hrama postoji i fabrika pločica, u kojoj se proizvodnja odvija po tehnologiji staroj koliko i sama džamija. Dizajn pločica možemo podeliti na gorid (rani dizajn) i timurid (kasniji dizajn). Pravo je uživanje videti je u punom sjaju, naročito u određenim delovima dana, kad joj odsjaj sunca samo daje dodatnu draž i lepotu. Ispod severnog portala džamije nalazi se i grobnica sultana Gijasudina, koja je jedno od bitnijih svetilišta u Heratu. Osim džamijom, Herat se može pohvaliti i čuvenom timuridskom kraljicom, Go­ var Šad76, ženom kralja Ruka77, sina Tamerlana. Po mom mišljenju, ona je jedna od najzaslužnijih osoba što ova varoš predstavlja „avganistansku Firencu” – grad koji na tako malom prostoru ima puno toga da pokaže. Tokom XV veka, Govar Šad se posvetila razvoju tradicije arhitektonskog tipa, prisutnog u ovom delu Avganistana, koji je u tom periodu dostigao svoj vrhunac. Ljudi su svesni toga i vidi se da uživaju u davanju infor­ macija o bilo čemu što je vezano za kulturu i istoriju Herata. Govar Šad se potrudila da ovaj grad dobije nešto što će ga izdvojiti od ostalih u regiji (pa i šire), nešto što ga čini originalnim ali i bitnim – kulturološki, istorijski i sociološki. Po njenoj ideji, godine 1417. izgrađen je Musala kompleks. Lord Bajron ga je opisao kao „najlepši primer arhitekture, posvećene slavi boga i samog čovečanstva”. Kompleks je sačinjavalo 20 do 30 minareta, koji su se nalazili u širem gradskom jezgru i svi su bili pokriveni istim plavim pločicama, u kombinaciji sa poludragim lapis lazuri kamenjem. Tu su bile i verska škola, biblioteka i mauzolej. Od većine ovih građevina nije ostala ni cigla na cigli. Uništene su tako što su Britanci savetovali lokalnim vojskovođama da „očiste” vidik ka severu grada, koji bi im omogućio da na vreme primete dolazak Rusa. Naime, godine 1885. Rusi su napali i zauzeli deo severnog Avganistana i samo je bilo pitanje dana kada će krenuti ka za­ padu i zauzeti Herat, što bi im otvorilo put ka indijskom potkontinentu. Napad se nikad nije desio (desila se sovjetska okupacija stotinak godina kasnije), ali je većina minareta uništena zauvek! Ostalo ih je bilo svega devet, zajedno sa mauzolejom. Par minareta (jedan ili dva) uništeni su u toku rata sa Sovjetima, a dva su se srušila zbog jakog zem­   Petkom se ovde odvija glavna molitva koja počinje negde oko podneva (u zavisnosti od kalendara). Običaj je da se ova molitva obavlja u najbitnijem religijskom objektu svakog grada uz prisustvo najviđenijih ličnosti. 75   Gorid Ghiyasuddin (orig.) 76   Gowhar Shad (orig.) 77   Shah Rukh (orig.) 74

79

Pisma iz Avganistana

16. 2. 2006.

ljotresa ranih tridesetih godina prošlog veka. Danas se minareti koji su preživeli ovako burnu istoriju (ima ih pet) restauriraju, a za taj posao zaduženi su isti ljudi koji su uspeli da obnove Krivi toranj u Pizi. U strogom centru grada nalazi se i tvrđava (citadela), prilično dobro očuvana ili, da se bolje izrazim, nedovoljno brzo uništena. Zove se Kala-i-Ikhtijarudin78 i izgradio ju je 1305. godine guverner Kart Malik Fahrudin79. Džingis Kan i Tamerlan su se borili pod zidinama ove tvrđave, pokušavajući da je osvoje, a to je pošlo za rukom tek Tamerlano­ vom sinu, šahu Ruku. Predstavljala je srce timuridske carevine sve do njenog kolapsa (u XIX veku), kada je bila pod stalnim napadima Persijanaca i Uzbeka. Kvalitet konstruk­ cije je toliko dobar da se tvrđava do 2003. godine koristila u vojne svrhe. Danas, ona je pod zaštitom UNESCO i grada Herata, a za njenu rekonstrukciju zadužena je Aga Kan fondacija. U centru bazara nalazi se vrlo zapušten „Karavan saraj”, čija lepota privlači pažnju mno­ gobrojnih internacionalaca. Priča se da je neko (najverovatnije Aga Kan) otkupio saraj i da se sprema „rehabilitacija” i pretvaranje u hotel. Mesto koje treba posetiti jeste i grob Kađa Galtan Valija80, jednog od najpriznatijih her­ atskih svetaca, koji je postao veliko svetilište i bogomolja. Oko njega se okupljaju sufiji

Foto 53: Karavan Saraj u starom gradu (Herat)     80   78 79

80

Qala–i–Iikhtiyaruddin (orig.) Kart Maliq Fakhruddin (orig.) Khaja Ghaltan Wali (orig.)

16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

(mistici), koji u toku molitve padaju u trans i neverovatnom se brzinom rolaju po okol­ nom prostoru, bez ikakve upotrebe udova i snage tela! Pored nabrojanih znamenitosti, tu je i grobnica pesnika Đamija81. Živeo je u XV veku i veoma je popularan u ovom delu Avganistana. Evo samo jedan delić iz njegove poezije: ... lice ti je skriveno od mene, kao mesec sakriven u tamnoj noći. Iako razlih zvezde od suza noć je i dalje ostala mračna i pored svih tih zvezda što sjaje ... Ne zaboravite obići i fabriku i prodavnicu čuvenog heratskog plavog stakla kao i pro­ davnice čuvenih (i meni omiljenih) heratskih tepiha. Pošto sam proveo tri godine u Avganistanu, smatran sam čudakom jer nisam kupio nije­ dan tepih. Teško je bilo objasniti nekome da za mene tepih ima svoju upotrebnu funkciju – pokrivanje golih podova, po kojim vam ne prija da hodate bosi tokom zime i da ja osim toga ne vidim ništa drugo. O umetnosti da ne pričamo! Tepih za mene nikad nije pred­ stavljao umetničko delo. Ne želim da se foliram i da se vadim te sam stoga vrlo iskren. Sve se promenilo za 180 stepeni onog trenutka kad sam stigao u Herat i video lepotana sa fotografije 54 – tepih u mushoani stilu koji, u stvari, predstavlja kombinaciju tepiha i ćilima.

Foto 54: Tepih u mušoani stilu

Neki delovi urađeni su klasičnim načinom, na čvorove, gde se kao materijal koristi ovčija vuna, dok su drugi rađeni stilom prepoznatljivim za tkanje ćilima, pri čemu se kao materijal koristi konac. Inače, tepih potiče iz provincije Badgis82, koja se graniči sa Heratom. Pored mushoani tepiha, za pohvalu je i bukhari ćilim, koji dolaze iz pomenute provincije, ali je dizajn poreklom iz Turkmeni­ stana. Ponosan sam vlasnik jednog takvog primerka, predstavljenog na

  Jami (orig.)   Badghis (orig.)

81 82

81

Pisma iz Avganistana

16. 2. 2006.

fotografiji 55. Cene ovih lepotana kreću se od 450 dolara za ćilim prosečne veličine (šest kvadratnih metara), pa do hiljadu dolara za mushoani iste veličine. Pomenuću i čuvenu Maliki83 famil­ iju, koja se već vekovima bavi tkan­ jem ćilima i vrlo je poznata u celom zapadnom Avganistanu. Njihovi proizvodi su izuzetnog kvaliteta, nešto skuplji nego prosečni, a dizajn predstavlja neku vrstu kombinacije klasičnog bukarija i savremenog dizajna, ukomponovanog u veo­ ma bogato zamišljenu strukturu. Boje, koje ova familija koristi, idu od crvene, preko bele, pa do crne i smeđe, a isključivo su proizvedene Foto 55: Ćilim bukhari dizajna od prirodnih materija (ekstrakti biljaka). Najčešće su od ovčije vune, ali se mogu naći (mada retko) i primerci urađeni od kamilje dlake. Cene tepiha i ćilima idu i do nekoliko hiljada dolara, posebno za one ogromnih kvadratura (preko dvanaest kvadrata), koji su retko u prodaji i zahtevaju višemesečni rad (čak do godinu dana). Isto važi za svilene tepihe, bilo da su rađeni u Avganistanu (ne tako kvalitetna svila, često kineska) ili su uvezeni iz Irana, koji predstavljaju prave male umetničke radove – kvalitet svile je takav da se ne možete odvojiti od tepiha koji ćete početi da mazite/pipate/trljate i nećete moći da se zaustavite. Plavo staklo takođe predstavlja jednu od karakteristika heratskog tradicionalnog zanat­ stva. Proizvodi se u svega nekoliko fabrika, u kojima majstori rade na način koji se koristi već vekovima. Najpoznatija je Sultan Hamidijeva fabrika. Iz njegovih čaša pilo se duž cele Persije i mnogi dvorovi bili su ponosni na njih, a imati ih u svojoj kolekciji bila je i stvar prestiža. Na zidovima radnje još vise izbledeli sertifikati sa učešća na mnogim izložbama stakla u Teheranu, Istambulu, Karačiju... Tajna plavog stakla leži u storiji iznetoj u knjizi Kristine Lemb84: s obzirom da je svaka čaša ručni rad, prilikom izrade bi zanatlija (duvač stakla), izgovorio jedan lep stih, kako bi čaša dobila dušu! Posle smrti jednog od svojih sinova, u ratu sa Sovjetskim Savezom (1979. godine), sultan Hamidi reši da izgovori ime sina pri izradi čaše (a kasnije i njegovih palih saboraca), i od tog dana   Maliqi (orig.)   Christina Lamb, The Sewing Circles Of Heart, A Memoir Of Afghanistan (Flamingo, An Imprint of HarperCollinsPublishers, 2002)

83 84

82

16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

svaka bi čaša u duši „nosila” ime jednog od šehida85. Kada je reč o proizvodnji, čuo sam da se običnom staklu dodaje kobalt tako da se dobija ta plava nijansa, ali pošto je recept tajna nad tajnama, može biti i da nisam u pravu. Po Kristini Lemb, staklu se dodaje izmrvljeni poludragi kamen koji čaši daje taj lepi plavi ton. Trenutno sam u „teškim” pregovorima oko dozvole da uđem u fabriku stakla i da me nauče kako se duva. Sultan Hamidi (na fotografiji 56) veoma je nepoverljiv, ali moguće je i da uspem da ga nagovorim do kraja svog boravka u Heratu.

Foto 56: Vlasnik fabrike i prodavnice plavog stakla u Heratu

Za spavanje bih vam preporučio hotel „Marko Polo”, u kojem pored pristojnih soba i vrlo ukusne hrane imate i pristup internetu. Pred skorim otvaranjem je i hotel za koji se priča da će imati pet zvezdica, a koji se nalazi na ulasku u Herat, kad se dolazi iz pravca Irana. Uko­ liko se sprijateljite sa internacio­ nalcima koji ovde rade, dobijate mogućnost da prespavate u jednoj od mnogih kuća u kojima oni žive. Najkvalitetnije su WFP, IOM i UNICEF kuće, a za jednu noć pre­ spavanu u nekoj od njih platićete od 25 do 30 dolara. Toliko košta konak sa tri obroka. Zgrade u kojima žive radnici NVO nešto su skromni­ jeg izgleda, ali je zato prenoćište džabe. Toplo preporučujem kuće Handicap International France, War Childe i IRC.

Foto 57: Jedna od mnogobrojnih prodavnica tepiha i ćilima u Heratu   Titula koja se dodeljuje muslimanu koji je dao svoj život ispunjavajući religioznu obavezu/zadatak ili koji je izgubio život u samom (verskom) ratu braneći islam (wikipedia: http:// en.wikipedia.org/wiki/Shahid_(martyr))

85

83

Herat

23. februar 2006.

Posvetiću malo pažnje lokalnim verovanjima, s obzirom na to da ponekad dosežu nivo bajke. Sećate se priče o magarcima iz Kunduza, opisane u poglavlju vezanom za brak? E, takvih priča ima na tone, pa ću vam preneti najzanimljivije. Ne pada mi na pamet da „elaboriram” one ustaljene, tipa: samoubica koji ide u dženet (raj), gde ga čekaju device... – to su već klasici! Više ću se baviti verovanjima koja sam čuo od ljudi.

Ajkule s planina

Zbog neverovatnih padavina 2005. godine, koje Avganistan nije video u poslednjih 30 godina, dođe i do prvih poplava koje nas bukvalno zatekoše nespremne86! Tokom jednog putovanja kroz provinciju, vozač poče da mi priča o njima, pri čemu me čovek baci u rebus kad spomenu ajkule. Po verovanju lokalnog stanovništva, sa poplavama koje su izazvali nabujali potoci, a koji su se slivali u već prepuna rečna korita, dođoše i ajkule. Tako su zabeleženi slučajevi ljudi koji su nestali tokom ovih nepogoda, a narod nađe sjajno objašnjenje vezano za njihov nestanak: POJELE IH AJKULE!

Ko šta radi, mi se samo karamo!

Nakon oslobođenja zemlje od Talibana zavlada sloboda, i ljudi opet dobiše mogućnost da gledaju TV i uživaju u filmovima. Dva žanra zavladaše lokalnim video klubovima (bar je tako bilo u Džalalabadu): indijski „bolivud” filmovi i američki/nemački pornići. Oba su zaslužna za kojekakva verovanja, pretežno vezana za nas strance. Naime, u ovim prvim, česte su scene u kojima prelepe indijske glumice sa svojim „draganom” vode ljubav ispod vodopada, na obali mora, itd. Poenta je u tome što sve one imaju prelepe duge kose, pa režiseri ne žele da propuste mogućnost dodatnog erotskog naboja scene u kojima ove lepotice mokre kose uživaju u bezobrazlucima svoje „jedine ljubavi do groba”, predstav­ ljene u brkatoj muškarčini koji liči na dripca obučenog u kožne pantalone s nitnama i najčešće se zove Sanđin (a tepaju mu Džoni). Cela priča je ustoličila verovanje (kod Paštuna) da je jedna od najseksipilnijih stvari koje čovek može videti (uživo), zapravo

  U Avganistanu je 2004. godine deklarisana „hronična” suša. Praktično, poslednjih devet godina Avganistan kuburi sa manjkom padavina, što je primoralo međunarodne agencije da zatraže ekstra fondove kako bi se borile protive suše.

86

84

23. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

žena mokre kose i da takva situacija obično predstavlja ili sam poziv na seks ili infor­ maciju da se seks već desio. Možete li da zamislite lice mog kuvara Alagula kad me svako jutro vidi kako uživam u prvoj jutarnjoj kafi, dok moje dve koleginice, mokre kose (posle jutarnjeg tuširanja), doručkuju, veselo cvrkuću i spremaju se za posao? Nikad nisam imao srca da mu kažem istinu... Sa pornografijom je još gora situacija: likovi veruju da pristup seksu u našoj, zapadnjačkoj civilizaciji ne odudara od onoga što vide u samom „filmu”. Znači, ovako: Hans šeta ulicama Minhena. Usred bela dana ulazi u mesaru da kupi tri kile kobaja, a u mesari prodavačica (Helga ili Inge) u mini suknji, sa visokim štiklama, nagužena preko mašine za mlevenje mesa, daje Hansu „tajni” znak, tako što ima kobaju u ruci i „nedolično” se igra njome! Hans preskače preko pulta i očas posla evo ti akcije... Oni zaista misle da je to tako i sve nas „zapadnjake” posmatraju kao gomilu bludnika, a zapadni svet kao Sodomu i Gomoru.

85

Kabul 7. mart 2006.

Posle tri godine u Avganistanu osetih se pametnijim, a samim tim i sigurnim da uđem i u neke „ozbiljnije” teme, koje će vam pomoći da dobijete (bar se nadam) jasniju sliku o ovoj zemlji. S obzirom na to da sam se (neke davne) 2003. bavio prirodom različitih vrsta su­ koba i polariteta koji ovde postoje (ili su postojali), bilo bi neophodno spomenuti ključne igrače i pokloniti im više pažnje jer je očigledno da to zaslužuju. Većinu podataka skinuo sam sa BBC web sajta, mada, ukoliko neko od vas poželi da sazna više o bilo kome iz ovog „Hall of Famea”, dobri stari Google će odraditi posao i dobićete gomilu informacija vezanih za ove ličnosti87.

Hamid Karzai

Počnimo od sadašnjeg šefa države. Karzai je prvoizabrani predsednik Avganistana (decembar 2004.) a bio je na toj dužnosti još kao interim u periodu tranzicije, pa sve do samih izbora. Izuzetno harizmatičan. Paštun je, iz plemena Popolzai, a rodom iz Kandahara. Tokom karijere izgradio je zavidnu međunarodnu reputaciju, naročito na zapadu, a usput stekao i jaku podršku SAD. Sama podrška stvorila mu je i određene probleme, s obzirom na to da je, kada te podržavaju Amerikanci, mnogo podozrenja i sumnjičavosti. U startu je podržavao Talibane – sve do ubistva njegovog oca, takođe (bivšeg) političara zbog kojeg su osuđeni pripadnici ovog pokreta. Menjanje dresova je prilično normalna stvar za avganistansku realnost i u daljem delu teksta ćete se uveriti kako to funkcioniše. U većini slučajeva dođete do zaključka da pripadnost jed­ noj od strana/partija/ideologija nema nikakve veze sa samim verovanjem u istu(e), nego ima veze sa ličnim motivima i korišću. Jedna od Karzaijevih želja je da osnuje političku stranku i tako ojača svoje pozicije u zemlji, s obzirom da je više njegovih oponenata odb­ ilo mesto u vladi da bi formirali čvrstu opoziciju, a sve u nameri da mu zagorčaju život. Njegovi glavni zadaci su da oslabi moć ratnih profitera, da osnuje i ojača avganistanske vojne i policijske snage, da se s njima bori protiv narko mafije, kao i da nastavi pritisak na međunarodnu zajednicu da mu šalje pare za obnovu (totalno) sjebane zemlje. Funkcija predsednika Avganistana je nešto što bih ja poželeo samo svom najgorem neprijatelju!

 

44

86

Svi podaci su vezani za period do marta 2006.

7. 3. 2006.

Pisma iz Avganistana

General Rašid Dostum88 Ovaj pripadnik uzbekistanske etničke grupe bio je jedan od vodećih kandidata koji su mogli (teorijski) ugroziti pobedu Kar­ zaija na izborima 2004. godine. Živi u severnom Avganistanu, odakle upravlja Nacionalnim islamskim pokretom, koji čine frakcije raznih uzbekistanskih milicija. Veteran je više ratova i najpoznatiji po menjanju dresova u toku tih ratova, a sve sa ciljem da sačuva svoju guzu! Tako, na primer, osamdesetih je podržavao sovjetske okupacione snage koje su se tada žestoko borile protiv mudžahedinskih pobun­ jenika, a najveći „uspeh” (kojim može ukrasiti svoju autobiografiju) jeste uništenje dobrog dela Kabula i smrt hiljade nevinih u tom periodu. Godine 2001. (kada je pomagao SAD), njegova milicija je optužena za smrt nekoliko hiljada Talibana. Zaključavali su ih u brodske kontejnere, bez vode i hrane, i u Leila Dašt pustinji, na 45 stepeni, ostavljali da umru! Uzimajući u obzir njegovu još uvek prisutnu vojnopolitčku moć, general Dostum predstavlja najbitniju figuru i lidera uzbekistanskih Avgana koji žive na severu zemlje.

Maršal Mohamed Kasim Fahim89

Jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji. Na međunarodnom planu nije poznat kao ova dvojica pre njega i još neki o kojima ćemo kasnije pričati. Bio je komandant armije sastavljene od više hil­ jada Tadžika, koja se borila na strani Severne alijanse. U toku predizborne kampanje izazvao je šok odlukom da pređe u opozic­ iju predsedniku Karzaiju, podržavši jednog Tadžika, Junusa Kanunija90. Sećam se da je po objavljivanju ove vesti zavedeno vanredno stanje u svim UN i NVO agencijama, jer niko nije mogao pretpostaviti kako će se stvar završiti. Na sreću, nije bilo većih sranja! Bio je šef tajne službe Severne alijanse na čije je čelo došao posle ubistva svog prethodnika, generala Ahmada Šah Masuda91, nešto pre čuvenog 11. septembra. Dugo je držao moćnu poziciju ministra odbrane, sa koje je otišao onda kad se pridružio opoziciji. Danas nema nikakvu funkciju u vlasti (bar zvanično).

  Rashid Dostum (orig.)   Mohammed Qasim Fahim orig.) 90   Yunus Qanuni (orig.) 91   Atentat su izveli Talibani: dva Talibana koja su se predstavila kao novinari jedne TV agencije, došla su da ge intervjuišu. U trenutku kad im je general Masud prišao, baje su aktivirale bombu skrivenu u kameri, ubivši sebe, Masuda i još nekoliko ljudi koji su stajali okolo. 88 89

87

Pisma iz Avganistana

7. 3. 2006.

Ismail Kan

Ismail Kan, ili „Lav iz Herata”, još jedan je iz plejade slavnih tadžikskih vojskovođa. Bivši je guverner Herata i jedan od najjačih regionalnih vladara, kojeg je Karzai skinuo sa funkcije u septembru 2004. Zbog svega toga najebaše NVO i UN agencije (zašto mi, jebem li ga!), čije su kancelarije pokradene i spaljene tokom demonstracija žitelja ovog grada, koji su tim činom želeli da pokažu svoju podršku tada već bivšem guverneru. Da bi se situacija smirila i Ismail Kanu povratila čast, Karzai ga krajem 2004. imenova za minis­ tra energetike, što je isto kao kada bi mene postavili za mikrohirurga. Opasno se bogateći od prihoda koji su mu svakodnevno stizali sa graničnih prela­ za, koje je držao pod kontrolom (kao guverner), uspeo je da dobije podršku lo­ kalnog stanovništva, ulažući (verovatno) manje od 1% svog „teško stečenog bo­ gatstva” u infrastrukturu i bezbednost Herata, kao i transformišući ga u, za Avganistan, veoma liberalnu sredinu. Grad procveta i danas predstavlja jed­ no od najrazvijenijih mesta u državi, a on nastavlja da uživa u slavi i bogatstvu. Ismail Kan se borio za oslobođenje Herata od sovjetskih okupacionih snaga i predstavl­ jao je trn u oku tadašnje avganske komunističke vlade. U borbi protiv Talibana, uspeo je da ih potisne do Kandahara izlažući se opasnosti da mu se vojska „razlije” po prevelikoj teritoriji – oni koji igraju „riziko” znaju o čemu pričam: mnogo država a premalo tenkića! To mu se i desilo i za kaznu gubi Herat od strane generala Palavana92, 1997. godine. Bio je zarobljen (priča se da ga je „na mulu” zajebao lično general Dostum), ali nije ubijen, s obzirom da su Talibani znali da bi likvidacijom od njega napravili heroja. Beži im iz zatvora tri godine kasnije. Od tada postaje jedan od najvećih protivnika režima. Danas, iako više nije prisutan u Heratu, i dalje predstavlja važnu ličnost, iza koje stoji mnogo moći i bez kojeg se ne može pričati o bilo kojoj bitnoj stvari.

Gulbudin Hekmatjar93

On je vođa Hezb-e-Islami stranke i odmetnik koji se već duže vreme krije po vukojebinama severnoistočnog pojasa, na granici između Avganistana i Pakistana, odakle napada američke vojne snage po starom dobrom partizanskom receptu – „hit and run94”!

    94   92 93

88

Pahlawan (orig.)

Gulbuddin Hekmatyar (orig.) Udri i beži

7. 3. 2006.

Pisma iz Avganistana

Predstavlja militantnu opoziciju Karzaiju i Koalicionim snagama i vodi se kao glavni krivac za par žešćih napada na njih. SAD su ga zvanično „častile” titulom teroriste 2003. godine iako im je predstavl­ jao glavni oslonac u borbi protiv sovjetskih okupacionih snaga. Osamdesetih godina, udruživši i ujedinivši više mudžahedinskih frakcija pod svoje okrilje, postaje vođa najjače stranke u tom periodu, i biva prepoznat od strane pakistanske i američke tajne službe kao najbitniji kanal za doturanje novca i oružja istim. Posle oslobođenja zemlje od Sov­ jeta, mudžahedinska administracija mu oduzima deo moći koju pokušava da sačuva udruživanjem sa generalom Dostumom. Inače, u samoj borbi za Kabul, koji je u to vreme bio pod kontrolom avganistanskog komandira Ahmada Šah Masuda, ova dva „junaka” ubila su preko 25.000 civila. Nema šta, znaju baje zanat…

Zahir Šah

Nakon što je skinut s vlasti od strane svog rođaka (ko će kome ako ne svoj svome!) Daouda, za vreme evropske turneje 1973. go­ dine, kralj Zahir Šah provede 30 godina u egzilu – sve do 2002. Najviše vremena boravio je u Italiji, jer zna i on šta valja! Paštun je, iz plemena Durani, što znači da mu slava još uvek ne jenjava u južnom pojasu Avganistana, gde oni čine većinsko stanovništvo. Mnogi Avgani kažu da su razočarani što kralju Zahiru Šahu nije data neka aktivnija uloga u političkim životu posle pada talibanskog režima. Inače, 1994. godine Talibani su objavili mogućnost njegovog povratka u zemlju, da bi ubrzo promenili mišljenje. Niti ko ima pojma zašto su hteli da ga dovedu u Kabul, a još manje zašto su mu to kasnije uskratili! Lično, ne vidim Zahira Šaha kao ozbiljnijeg igrača među ovim ajkulama, već više kao istorijsku ličnost.

Ostali „majstori”

Što bi rekli dobitnici Oskara pri držanju govora: Plašim se da ne zaboravim nekog bitnog! I ja imam isti problem. Masa je lokalnih bogova koji na višem nivou nisu bitni, ali zato na svom pragu predstavljaju „najjače mače”, i bez njihovog aminovanja ne možete uraditi ama baš ništa! Jedan od tih je Junis Qanuni. Svrstava se među vodeće figure Severne alijanse, koja je podržavala američko obaranje talibanskih snaga. Posle rata je postao ministar unutrašnjih poslova koji misteriozno daje ostavku 2002. Onda postaje ministar obrazovanja i Karzai­ jev specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost. Kakve veze imaju obrazovanje i bez­ bednost, nemam pojma! Verovatno nema ni on! Tokom predsedničkih izbora, njegova kandidatura biva podržana od strane maršala Muhameda Fahima, s kojim pravi opozici­ 89

Pisma iz Avganistana

7. 3. 2006.

ju Karzaiju. Završio je na drugom mestu, ali sa puno manje glasova nego što ih je Karzai dobio. Odmah posle izbora, predsednik ga je nogirao iz svog kabineta (decembar 2004.). General Ata Muhamed95 jedan je od glavnih rivala generalu Dostumu. Ovaj rivalitet je još iz vremena sovjetske okupacije, kada su se borili na različitim stranama. Lik je po profesiji bivši učitelj, a da je i dobar diplomata, sa odličnim organima za varenje, govori i podatak da i pored tolike mržnje prema Dostumu, ulazi s njim u koaliciju i oslobađa Mazar-i-Šarif od Talibana 2001. godine. I dan danas ima važan regionalni značaj. Da spomenem i jedinu ženu koja se borila za mesto predsednika Avganistana – Masudu Džalal96. Kao takva uspela je da privuče veliku pažnju medija, ali ništa više osim toga. Bila je poprilično aktivna tokom talibanskog režima, što bi joj donelo solidnu poziciju u posttalibanskoj vladi da od samog starta nije krenula da oponira Karzaiju. I pored toga, decembra 2004. postaje ministar za ženska pitanja. Bez obzira na izborni neuspeh, analitičari ocenjuju da je njena kandidatura ohrabrila mnoge žene Avganistana da ak­ tivno uđu u politiku i da krenu u borbu za svoja prava! Tu su još i Shanavaz Tanai97, Sajed Mohamad Gulabzoi98, Abdul Rasul Sajaf 99, Vakil Ahmad Mutavakil100, Gul Aga Serzai101, Mohamed Mohakik 102, Hadji Din Numan103... O svima njima bi se mogla napisati posebna knjiga ali eto, ja im posvetih par redaka, čisto da se zna!

  Atta Mohammad (orig.)   Masooda Jalal (orig.) 97   Shahnavaz Tanai (orig.) 98   Sayed Mohammad Gulabzoi (orig.) 99   Abdul Rassoul Sayyaf (orig.) 100   Wakil Ahmad Mutawakil (orig.) 101   Gul Agha Sherzai (orig.) 102   Mohammed Mohaqiq (orig.) 103   Haji Din Numan (orig.) 95 96

90

Herat

23. maj 2006.

Kad već pomenuh lokalne zakone Tribala, pomislih da bi bilo interesantno dočarati vam kako to izgleda u Avganistanu, za vreme i posle Talibana. Krenućemo od samih Talibana i nekih zakona koji se i dan-danas prepričavaju kao bajke, ali sa vrlo ružnim krajem: • • • • • • • • • • • • • • • •

Svi muškarci su bili dužni da idu u džamiju za vreme molitvenih službi, pet puta dnevno. Žene nisu mogle da izlaze na ulicu bez „mahrama” (pratioca ili zaštitnika). Mahram je mogao biti njihov otac, muž ili brat104. Ženama je bilo zabranjeno da kupuju u prodavnicama gde su prodavci muškarci. Žena mora biti pokrivena burkom. Ukoliko se ženi vide nožni zglobovi ispod burke, ona će biti bičevana. Žene na ulici ne smeju da pričaju ili se rukuju sa muškarcima. Žene ne smeju da se smeju u javnosti. Stranac (osoba koja je ne poznaje a koja se nalazi u njenoj blizini) ne sme da čuje njen glas. Žene ne smeju nositi obuću s visokim potpeticama, ili bilo šta slično što proiz­ vodi zvuk tokom hoda. Muškarci ne smeju da čuju ženski hod na ulici. Zabrana kozmetike. Ukoliko se na ulici uhvati žena lakiranih noktiju, biće joj odsečeni prsti. Ženama je zabranjeno da se bave sportom i da ulaze u sportske objekte. Zabrana odeće s prisustvom „seksualno atraktivnih boja” (sve boje sem svetlo plave i oker nalaze se na toj listi). Zabrana nošenja pantalona, čak i ispod burke. Zabrana ženama da peru veš na obalama reka ili bilo kojim drugim javnim mestima. Zabrana ženama da izlaze na balkone ili da stoje na prozorima. Svi prozori moraju biti ofarbani neprovidnom bojom tako da se žene ne mogu videti sa ulice. Zabrana slušanja muzike. Zabrana upotrebe TV i video uređaja.

  Danas, mahram može da bude čak i dete – njen sin. U svakom slučaju, u današnje vreme mahram se koristi samo tokom putovanja iz jednog mesta u drugo. 104

91

Pisma iz Avganistana

• • • • • • • • • • • • • •

23. 5. 2006.

Zabrana igranja karata. Zabrana igranja šaha. Zabrana puštanja zmajeva. Zabrana gajenja ptica. Svaki vlasnik ptice biće zatvoren dok će ptica biti ubi­ jena105. Muškarac ne sme brijati bradu. Brada se mora gajiti dok minimum ne dostigne dužinu pesnice koja se nasloni na vrh brade. Muškarci moraju da se odevaju po islamskim principima. Košulje sa kragnom strogo su zabranjene. Svako ko se uhvati sa „neislamskom” knjigom da bude ubijen. Zabrana fotografija/slika kako u knjigama tako i u kućama. Svi muškarci moraju da imaju klasično islamsko ime. Ako mesto ili ulica nose žensko ime, da odmah bude zamenjeno nekim drugim. Svi studenti muškog roda moraju nositi turbane. Svaki nemusliman mora da prišije parče žutog platna na svoju odeću kako bi se razlikovao od lokalnog stanovništva. Svi sportisti moraju imati ruke i noge pokrivene odevnim predmetom. Posetioci sportskih terena moraju da se suzdrže od navijanja i tapšanja. Jedino je dozvoljeno uzvikivati: Alah je veliki!

Ovako bih mogao da nastavim do sutra. Poenta je da se shvati kako su Talibani, u prin­ cipu, zabranjivali bilo kakvu vrstu užitka. Kako prema pripadnicima Suni grupe, zakoni su se primenjivali (čak i u oštrijoj varijanti) i prema onima koji su dolazili iz Sia religijskih grupa (Persijanci u zapadnom Avganistanu, Hazari…). Upotreba persijskog jezika bila je strogo zabranjena. Policijski čas je počinjao u osam sati uveče, a završavao se u sedam ujutro. Svako uhvaćen na ulici u ovom periodu završavao je u zatvoru (čak i u najekstrem­ nijim situacijama kao što su teške bolesti, porođaj…).

Paštuni

Od običajnih zakona koji se danas koriste u Avganistanu, najupečatljiviji su oni sa istoka i juga, gde Paštuni čine većinsko stanovništvo. Napominjem da se od plemena do plemena zakon može razlikovati u određenim finesama, ali u globalu, ovo što sam vam napisao, osnova je. Zakon se primenjuje tako što se posle bilo kakvog incidenta saziva Đirga106 koja odlučuje koja će se kazna primeniti. Krenimo od najžešćih primera:

   

105 106

92

Ovo važi za ptice kućne ljubimce Jirga (orig.)

23. 5. 2006.

Pisma iz Avganistana

Ubistvo Paštunski tradicionalni zakon razlikuje ubistvo iz nehata od ubistva sa predumišljajem. Ako grupa ljudi ubije jednu osobu, cela grupa odgovara za ubistvo, ali deli jednu ka­ znu, pri čemu najdeblji kraj izvlači onaj koji je izvršio sam čin likvidacije. Ukoliko ne postoji želja za osvetom i ukoliko ubica zatraži od oštećene familije oprost (a ovi mu ga daju), tada se kazna svodi na (materijalnu) isplatu. U ovom slučaju to znači da je familija ubice dužna da isplati dve krave i jednu devicu koja će se udati za nekog od članova familije ubijenog. Paštuni preferiraju da daju devicu jer se, samim činom udaje, familije „zbližavaju” u krvi i prestaje neprijateljstvo između njih! Ukoliko se familija ubijenog odluči na osvetu i ubije ubicu, tada će oni biti kažnjeni (daće devicu oštećenoj strani…). Interesantno je da je, u slučaju da ubica uzme (ukrade) oružje ubijenog, njegova porodica dužna da dodatno isplati oštećenu stranu. Ostala plemena, u sličnim situacijama, pribegavaju varijacijama na istu temu, a osnovne su tri kazne: ubistvo, pare za krv/plaćanje krvi107 ili devica108. Ranjavanje Napad koji ostavi trajna fizička oštećenja kažnjava se na različite načine, a u zavisnosti od vrste oružja koje je korišćeno i povrede koja je naneta. Tako, na primer, Nerkh pleme ima sledeći zakonik: Deo tela koji je povređen:

Kazna koja se izriče (ekvivalent):

oko oba oka uho oba uha jezik obe noge obe usne prednji zubi ostali zubi odsecanje polnog organa obrve (isečene ili spaljene) brkovi (slučajno odsečeni) brkovi (odsečeni s namerom)

pola ubistva ubistvo pola ubistva ubistvo ubistvo ubistvo ubistvo ubistvo 1/12 ili 1/13 ubistva dva ubistva specijalna kazna više od jedne specijalne kazne pet specijalnih kazni109

  Novčana isplata porodici ubijenog.   Izrazi variraju od plemena do plemena. Tako npr. Ahmed Zai pleme isplatu u devici naziva Pighlas, dok Vazir pleme istu kaznu naziva Soara. 109   Paštuni smatraju da se odsecanjem brkova ugrožava muškost žrtve. 107 108

93

Pisma iz Avganistana

23. 5. 2006.

Pored ovoga, rana napravljena pištoljem, nožem ili mačem, ekvivalentna je jednom ubist­ vu, dok se povreda štapom (bez trajnih posledica) može i oprostiti. Preljuba i silovanje Što se tiče kazni vezanih za zločine u kojima je motiv žena, Paštuni imaju posebne za­ kone, koji izgledaju ovako: • Ukoliko neko ukrade udatu ženu, kazna predstavlja ekvivalent sedam ubistava. Ovo se zaista retko događa jer je svima jasno da će se cela priča završiti tragično i po familiju kidnapera. • U slučaju seksa između dvoje koji su u različitim brakovima, oboma se izriče smrtna kazna. Žena, ako je bila silovana, a dokaže se da se nije dovoljno branila, proglašava se krivom kao i silovatelj i oboje se osuđuju na smrt. • Ako se žena branila i vrištala, silovatelju se odseca uho, ili se nad njim izvrši seksualni čin, a posle toga se ponekad i ubija. U slučaju ubistva, članovi oštećene familije koji izvršavaju ubistvo dužni su samo da plate pola kazne familiji silo­ vatelja. • Ako žena uđe u kuću nesrodnika i zatraži zaštitu (azil) a ovaj joj to da, vlasnik kuće smatra se kidnaperom i kao takav se kažnjava. Ukoliko, umesto toga, on odmah obavesti njenu familiju, ne plaća kaznu i čak se smatra da je „učinio do­ bro delo kako bi unapredio život jednog nevinog ljudskog bića”. • A propo ulaska u kuću, moram da vam ispričam i ovo: Paštuni su dužni da daju zaštitu onome ko im zakuca na vrata. Čak i u slučaju da je taj izvršio ubistvo jednog od njegovih članova porodice, domaćin je dužan da ga pusti u kuću! Ali, čim ovaj napusti kuću, domaćin istog trenutka može aktivirati osvetu i ubiti ga (u tom slučaju, neće morati da plati odštetu). • Ako muškarac skine ženi maramu sa glave ili opali metak u vazduh (šenluči) zbog dobijanja njene ruke pri prosidbi, on je gubi, čak i ukoliko je njen otac već odobrio svadbu. Jednom dobijen negativan odgovor važi do kraja života, to jest, odluka se više ne može promeniti. • Posle udaje, žena prelazi u mladoženjinu kuću i postaje „namos” (njegov ponos, svojina i odgovornost). Ukoliko je on tuče, polomi joj kost ili ubije, njen otac ima pravo da traži odštetu ili čak da izvrši ubistvo. • Za kraj, strahota: udovica se može preudati samo za brata ili rođaka svog po­ kojnog muža. Ukoliko takvi ne postoje, ona postaje vlasništvo celog plemena! Drugo pleme nema pravo na nju, a ukoliko se uda za nekog iz drugog plemena, ceo slučaj se smatra kidnapovanjem i kažnjava se kao takav. 94

23. 5. 2006.

Pisma iz Avganistana

Zločin nad imovinom U slučaju krađe imovine, lopov je dužan da vrati sve što je ukrao, kao i da plati dodatnu kaznu, koja se naziva šarm110. Ukoliko se nešto od ukradene imovine nađe u njegovoj kući, onda se on mora i javno izviniti oštećenom. Pored ovoga, postoje i specijalne kazne za one koji kradu žito, vodu (preusmeravaju je iz irigacionih kanala u svoje bašte) i nezakonito seku drveće. Obično se plaćaju u novcu. Ostali zakoni Upotreba narkotika i nezakonito nošenje oružja, takođe se kažnjava (hmmm…). Postoje različite kazne vezane za ove delikte. Od ostalih primera, interesantno je spomenuti bad ili verbalni delikt (uvreda nečije žene). Kazna za bad razlikuje se od plemena do plemena. Pas se smatra čuvarem kuće i imovine. Zbog toga, ubistvo psa je ozbiljan prekršaj. U slučaju ubistva iz nehata, određuje se novčana kazna, dok u slučaju namernog ubistva psa ubica mora da plati ceo poar, a ponekad se osuđuje i na smrt!

Hazari

Za razliku od Paštuna, Hazari imaju nešto drugačije zakone. Oni su pleme mongolskog porekla koje pretežno naseljava centralne delove Avganistana. Vekovima su bili diskri­ minisani od strane ostalih plemena, a vrhunac je bio u vreme talibanskog režima. Njihov kulturni i istorijski centar je Bamijan (mesto gde su uništene statue Bude). Pripadaju šiitskim muslimanima i pod uticajem su dve islamske škole koje su već vekovima u su­ kobu. Uzrok svađe je razlika u verovanju – prvi tvrde da je u istoriji bilo 12 imama, dok drugi misle da postoji samo jedan, čija je trenutna reinkarnacija Aga Kan. Hazari svoj sud nazivaju Maraka i on se sastoji od 15 do 30 članova, a broj prisutnih određuje sama težina slučaja. Interesantno je da je čin izvinjenja vrlo bitan u Hazara i naziva se ozrana. Grupa za iz­ vinjenje sastoji se od članova različitih porodica među kojima su i žene. Pored izvinjenja, grupa nosi oštećenima i darove kako bi ovi prihvatili izvinjenje. Ubistvo Za razliku od Paštuna, Hazari su u slučaju ubistva dužni da okrivljenog predaju državi i on se stavlja u pritvor. Ako obe strane naprave dogovor, a državne vlasti ga prihvate, slučaj se vraća Maraki. Za sve vreme većanja okrivljeni ostaje u pritvoru. Za ubistvo se

 

110

Sharm (orig.) 95

Pisma iz Avganistana

23. 5. 2006.

obično određuje kazna koja se kod Hazara naziva deijat111 a ide od 50 pa sve do 1.000 ovaca koje se mogu isplatiti i u protivvrednosti – svili, zemlji ili novcu. Ponekad, ceo slučaj se završava izvinjenjem, a ukoliko ubica odbije da plati kaznu – ostaje u zatvoru. Preljuba Hazari su veoma osetljivi po pitanju seksa između muškarca i žene koji nisu u braku (posebno, ako svako ima svoj brak). Ovakve stvari se veoma retko dešavaju i oni preferi­ raju da takve slučajeve predaju državnom sudu. Maraka će suditi samo ukoliko je posto­ jao očevidac i ako žena rodi dete svog ljubavnika. Tada, za razliku od Paštuna, koji bi stvar rešili po kratkom postupku, Hazari primenjuju sledeći zakon: muž, čija je žena izvršila preljubu, ima pravo na razvod. Njen ljubavnik mora je oženiti, a svoju sestru ili kćer dati oštećenom, kako bi se on ponovo oženio. U slučaju da ovaj nema sestara i kćeri, moraće oštećenom da plati troškove kupovine nove žene (i nije tako loš dil: „staro za novo” i to još bez doplate112). U slučaju da dvoje ljubavnika nisu venčani (niti vereni), ili ukoliko je jedno ili oboje udovica/udovac, oni se moraju uzeti, a okrivljeni će pored toga morati da plati tzv. „pare za mleko”, odnosno obeštećenje majci koja je dojila i odgajila devojku. Obeštećenje ide do 30.000 avgana (oko 600 dolara), a okrivljeni plaća i sve troškove venčanja. Silovanje Taman htedoh da pohvalim Hazare kako su do jaja humani, kad ne leži vraže: u slučaju silovanja, žena se kažnjava sa 60 udaraca bičem, dok silovatelj biva kamenovan do smrti. Posle toga, muž žrtve ima pravo na razvod, a ova nesrećnica najčešće bude proterana iz sela, a familija je se odriče (ovo sa odricanjem je moja pretpostavka). Ranjavanje U slučaju ranjavanja, prebijanja ili torture bilo koje vrste, veće staraca retko će odlučiti da slučaj preda sudu. Ovakvi slučajevi rešavaju se apliciranjem šaria zakona. Po šaria za­ konu, oštećeni mora da dobije formalno izvinjenje, a na tome se često problem i završava. U nekim težim slučajevima, okrivljeni mora da, pored izvinjenja, da familiji oštećenog tzv. „lekove”, što u njihovom slučaju predstavlja: ulje, brašno, meso, pirinač i slično. Veće staraca će sve učiniti da ne dođe do krvoprolića (u bilo kojem od gore navedenih slučajeva), a u slučaju kad su zaraćene strane iz dva različita plemena, ili sela, veće staraca

  Deiyat (orig.)   Šalu na stranu, oštećeni gubi čast i teško da će je ikada uspeti povratiti. Mada, s obzirom na tako “laku” kaznu, moguće da se na sve ovo i ne gleda tako drastično kao kod nekih drugih etničkih grupa. 111

112

96

23. 5. 2006.

Pisma iz Avganistana

(koje će zasedati) dolazi iz neutralnog plemena ili sela. Na taj način, Hazari žele da budu sigurni da će suđenje biti fer, bez favorizovanja bilo koje strane! Krađa Krađe su vrlo retke. Zbog toga je i zakon prilično blag prema lopovima (a možda i zbog činjenice da su Hazari u većini vrlo siromašni). U slučaju krađe, lopov je dužan da oštećenom nadoknadi gubitak (ni više, ni manje).

Nuristan

Severnoistočna provincija Nuristan (Zemlja svetlosti) nalazi se na obroncima Hindu Kuša. Aneksirana je od strane Avganistana 1896, kada je i prihvaćen islam. Do te godine, Nuristan se nazivao Kafiristan, što u prevodu znači „Zemlja nevernika”. Maltene, nema tačke niže od 3.000 metara nadmorske visine, što u kombinaciji sa veoma negostoljubi­ vom klimom čini Nuristan „zemljom u kojoj samo rođeni u njemu mogu da (pre)žive!” Šest plemena živi u ovoj regiji: Kata, Kom, Kusla113, Parsun114, Aškun115 i Guar. Svako selo, kao najmanja socijalna ćelija, ima svoj savet izabran od strane samih meštana. U savet ulaze istaknute starije osobe, religijski lideri i ostali viđeniji ljudi. U Nuristanu postoje dve vrste saveta: Valisi đirga116 (ili Avra117 ) i Mašrano đirga118 (ili Landijar119). Prva se bavi ne tako bitnim slučajevima, dok je druga nešto kao viši savet i bavi se vrlo ozbiljnim stvarima. Znači, posle određenog incidenta, žitelji sela zajedno sa viđenijim meštanima pokušavaju da izmire zaraćene strane i da nađu rešenje za bilo koju vrstu problema. Ukoliko to ne upali, poziva se i religijski predstavnik (mula), a posle izricanja kazne, (nakon što se obe strane slože), stvar se predaje Đirgi. Ako okrivljeni odbije da isplati kaznu, biće proteran iz sela. Interesantna stvar vezana je za osobe koje se zovu „čuvari” ili u našoj kulturi poznatiji kao advokati. Kad jedna strana nema dovoljno hrabrosti ili znanja da predstavi i zaštiti svoja prava, onda ima pravo na „čuvara”. On je zastupa tokom celog, jebem li ga, valjda suđenja!

  Kuslha (orig.)   Parsoon (orig.) 115   Ashkoon (orig.) 116   Walisi Jirga (orig.) 117   Awra (orig.) 118   Mashrano Jirga (orig.) 119   Landhyar (orig.) 113 114

97

Pisma iz Avganistana

23. 5. 2006.

U toku suđenja, svaka strana ima pravo da pozove očevice. E sad, očevici ne mogu biti senilne osobe ili osobe koje su bolesne, a interesantno je i to da u slučaju žena očevidaca, izjave dve žene važe kao izjava jednog muškarca-očevica! Ukoliko jedna strana ima samo žene očevice, ona ih ne može koristiti na suđenju. Njihove izjave neće se saslušati! U većini slučajeva sve se završava izvinjenjem i plaćanjem obeštećenja koje oni nazivaju kazna. Kazna obično predstavlja dvostruki ekvivalent ukradene ili uništene robe, ali ona može imati i drugačije oblike (koze, brašno…) Ubistvo U slučaju ubistva, Đirga zaseda kako bi ozvaničila prirodu samog čina: ubistvo s predumišljajem, ubistvo iz nehata, odbrana časti, samoodbrana… Jednom, kad je ustanovljen razlog samog incidenta, Đirga odlazi kod oštećene familije i počinje sa pregovorima. Kad se utvrdi šta oštećeni zahtevaju i kad se postigne sporazum sa fa­ milijom okrivljenih, Đirga izveća kaznu. Za ubistvo s predumišljajem najčešća kazna je smrtna kazna, ali u svakom slučaju, familije se mogu dogovoriti o plaćanju u „krvavim parama” umesto ubistva. To u Nuristanu iznosi od 200 do 250 krava. Ukoliko okrivljeni ne prihvata kaznu, a ne želi ni da se izvini oštećenima, njegova familija je dužna da ga preda Đirgi, koja ga isporučuje porodici žrtve. Preljuba Retki su slučajevi preljube. Ponekad, ukoliko muž puno voli svoju ženu i ne želi da je izgubi, kao i u situacijama gde porodica želi da se zaštiti od sramote, preljuba će se držati u tajnosti. U suprotnom, primeniće se vrlo surovi zakoni: ako su oboje bili u braku, oboje bivaju i ubijeni. Posle presude, kamenuju se do smrti! Ako se preljubnici otkriju za vreme seksualnog odnosa, mogu biti likvidirani odmah, na licu mesta, od strane očevidaca! Ukoliko je otkrivena veza između dvoje koji nisu u braku, familija devojke tajno odlazi do Đirge i traži da ona obavesti momkovu familiju. Momkova familija će posle toga ja­ vno zatražiti ruku devojke, a ovi će je „s ponosom dati”, te će tako biti izbegnuta sramota! Ukoliko je devojka oteta i na silu odvedena u kuću muškarca, Đirga će naterati tog baju da je oženi. On će morati i da plati kaznu njenoj familiji, kao i cenu devojke, a mora da plati i samu Đirgu (troškove suđenja). U retkim slučajevima devojka će odbiti da se uda za kid­ napera. Tada porodica muškarca mora platiti ekstremno visoku kaznu i pola cene devojke, a ona se vraća svojoj kući, gde će biti čuvana u izolaciji, pod ekstremno zajebanim uslovima. Ranjavanje Ovo je klasičan slučaj u nadležnosti Avra đirge. Obično se završava neizostavnim izvin­ jenjem, kao i plaćanjem određene kazne i oštećenom i Đirgi. Ostali zakoni su manje-više slični onima kod Paštuna i Hazara. 98

23. 5. 2006.

Pisma iz Avganistana

Severni Avganistan

Sever Avganistana ima svoje specifične zakone koji su nešto kompleksniji i razlikuju se od provincije do provincije, a zavise od etničkog sastava koji u njima dominira120. Izvršnu vlast čini Šura kojom predsedava imam (mula ili ulema). Pored njega, Šuru čine valkil121 (predstavnik sela koji je veza između seljana i vlade) i viđeniji starci. Sam valkil ne mora da bude star i on je (obično) pismena i viđena osoba tog sela (često jedini pismeni stanovnik). Interesantno za zasedanje Šure jeste da obe strane pre početka „suđenja” moraju da isplate Šuri makalga122. Makalga znači depozit kojim se Šuri sigura da će imati mogućnost za isplatu novčane nadoknade (kazne), ukoliko jedna od strana na kraju pro­ cesa ne prihvati odluku. Ukoliko je jedna od strana u sukobu ženskog pola, ona mora biti predstavljena od strane muškarca, kojeg izabere njena familija. Sama žena ne može da učestvuje u sudskom procesu. Pored Šure, na severu Avganistana su i lokalni komandanti (War Lords) imali svoje sudove, u kojima su se vodili slučajevi ljudi koji potiču iz krajeva pod njihovom kontrolom. U slučaju ubistva okrivljeni biva zatvoren, a kaznu određuje kralj ili njegov izaslanik (pretpostavljam da u današnje vreme kralja zamenjuje guverner provincije). Uglavnom se završava tako što se oštećenoj strani dodeljuje zemlja, isplata u novcu, ili devica. Ovo pravilo važi u delovima gde pretežno žive Ismailiti. Ostali zakoni (kao i zakoni u prede­ lima u kojima Turkmeni nisu većinsko stanovništvo), manje ili više slični su onima kod Hazara i Nuristanaca. U slučaju Turkmena (Balk provincija), ubistvo podrazumeva osvetu i tu nema nikakvog ustupka! Jer oni kažu da se „krv krvlju spira!”. Za ostale prekršaje, kao što je prevara, krađa, silovanje, preljuba itd., kazne su slične onima koje sam već nabrojao.

120   Specificnost severnog Avganistana je u veoma velikoj mešavini različitih etničkih grupa. Sami procenti zastupljenosti variraju od grada do grada i od provincije do provincije. 121   Walkill (orig.) 122   Machalga (orig.)

99

Herat 19. jun 2006.

Vreme je da se ide kući kada... • se zabavljate u kuhinji, pripremajući „Pesto Genovese”, dok svega dvesta metara od vaše kuće besne demonstracije u kojima Šiiti uspevaju da odseku glavu jed­ nog Sunita, a ovi im uzvraćaju odsecanjem genitalija jednog od uhvaćenih Šiita; • se ljubite i grlite sa Avganima (muškarcima, naravno), kad god ih vidite, a da vam to uopšte više ne predstavlja problem; • pokušavate da uhvatite što bolji kadar šiitske džamije, koju su zapalili Suniti, a da ne primećujete kako vam meci rikošetiraju oko glave; • saznate da vam je uveden policijski čas zbog mogućnosti kidnapovanja i/ili prisustva i aktivnosti bombaša-samoubica, a vi totalno popizdite jer nećete moći da idete na žurke i u restorane; • postanete zaluđeni serijama kao što su: „Očajne domaćice”, „Sopranos”, „Pri­ jatelji”, „Američki idoli”... ; • smatrate da su Aškabad, Islamabad i Baku idealna mesta da u njima provedete godišnji odmor;

Foto 58: Zapaljena džamija u Heratu (februar 2006.) 100

19. 6. 2006.

Pisma iz Avganistana

• previše obraćate pažnju na stopala žena (pokrivenih burkama) na ulici i tvrd­ ite da po njima možete da provalite da li je mlada ili stara (blaži oblik ludila), odnosno lepa ili ružna (kritično mentalno stanje); • ste kupili svoj prvi CD sa avganistanskom muzikom; • ste kupili svoj prvi indijski film na DVD; • naučite pravila kriketa; • smatrate da personalna higijena i nije toliko bitna i da je sve u unutrašnjoj lepoti; • počne da vas nervira BBC-jeva reportaža o sranju koje se desilo u Avganistanu, jer znate da će to videti i vaši roditelji, pa ćete morati da im objašnjavate kako je ustvari sve super do jaja; • čitate svoju knjigu bez ikakve nervoze, dok mali putnički avion kojim se pre­ bacujete do Džalalabada upravo praktikuje prinudno sletanje (obrušavanje sa polulupingom), radi izbegavanja mogućeg gađanja raketom zemlja – vazduh od strane Talibana; • izjavite kako vam je više muka od hašiša i prestanete da ga duvate; • kad vam se digne na Kondolizu Rajs123; • držite na radnom stolu košuljicu od ručne bombe (kao kutiju za olovke); • koristite frazu „inšalah”124 više od deset puta dnevno, tokom komunikcije s lju­ dima. Vreme je da idete da se lečite kada... • se vozite taksijem po Kabulu; • počnete da se palite na Avganistanke i još verujete da imate šanse da karate neku od njih; • na televiziji se pojavljuje snimak devojke kidnapovane tog dana u Kabulu, a vi posmatrate snimak i umesto da vas obuzme osećaj sažaljenja, pred očima vam igraju slike njenog „čvrstog seksi dupeta” koje ste videli na UNICA bazenu, prošlog leta; • ste ubeđeni da vas neće metak; • vam prve večeri, u krevetu, riba kaže: „... eto, u poslednja tri meseca nisam imala vremena da obrijem noge...” a vi joj kažete da vas to ustvari i pali; • verujete da su Amerikanci u Avganistanu iz humanitarnih razloga; • proglasite Chianti David sjajnim crnim vinom; • nemate pojma s kim je vaš omiljeni fudbalski klub igrao prošle nedelje, niti gde

 

80

 

124

Condoleeza Rice (orig.) Inšalah – daće Bog 101

Pisma iz Avganistana

19. 6. 2006.

se trenutno nalazi na tabeli; • vidite svoju koleginicu pokrivenu maramom i izjavite da je... ista Džeki Onazis; • je proglasite za Džeki Onazis125 i još istripujete kako je to bio sjajan kompliment te vam uopšte nije jasno zašto vam to nije upalilo kod nje; • postanete ljubomorni na kolegu koji je dobio premeštaj u Pakistan; • prelazite preko planinskih venaca Hindukuša, i pri tome vam ne padne na pa­ met da uzmete foto aparat i napraviti nekoliko snimaka; • kad vam se digne na Madlen Olbrajt126 ; • verujete u izraz „inšalah” i upotrebljavate ga u svojim zvaničnim izveštajima donatoru. Napominjem da ovi simptomi, naročito oni iz prve grupe, i nisu toliko opasni, tj. ne ostavljaju neželjene posledice za ceo život. Većina njih nestane posle nekoliko nedelja provedenih u Evropi, te stoga ne treba previše brinuti. Ali, ono što mene brine je fakat da sam ja štiklovao bar 80% njih, a ugovor mi ističe (tek) u decembru! He, he, he... i ne san­ jajte o tome da ću vam reći (i da ću vam ikad reći!) koje su to tačke! Mada, imam potrebu da vam kažem – još uvek nisam doživeo erekciju na Kondolizu i Medlin! Sve što je do sada napisano može zvučati kao sjajna zabava i divan način da se odrade i potroše četiri godine života. Ali, nije baš tako.

Foto 59: Glava bombaša-samoubice (Herat, 18.05.2006.)

   

125 126

102

Jacky Onasis (orig.) Madlene Olbright (orig.)

19. 6. 2006.

Pisma iz Avganistana

Ukoliko se odlučite na ovakav život, onda budite spremni da uzmete „ceo paket aranžman” koji vam se nudi. Tako, na primer, morate biti kul kada vam glava Talibana-samoubice padne ispred same haube auta (pogledaj fotku 59), ili budite spremni da krenete istim putem kojim je išao UNICEF–ov konvoj čije je vozilo pogođeno tromblonom, i pri tome su dva humantitarca poginula, a jedan ostao bez obe noge.

Foto 60: UNICEF–ovo vozilo pogođeno tromblonom u Kiruk distriktu (Herat provincija)

Mogućnost da vas presretne vozilo puno eksploziva, koje će potom otići u vazduh, takođe je jedna od mogućnosti koju morate posmatrati sa pozitivne strane – u većini slučajeva najebe niko drugi nego vozač (još uvek su amateri i nemaju pojma kako se to radi, kao na primer Iračani).

Foto 61: Ostaci vozila punog eksploziva, dignutog u vazduh ispred kasarne italijanskih snaga 103

Pisma iz Avganistana

19. 6. 2006.

Zabavi nikad kraja. Ukoliko imate sreće može vam se desiti i kamenovanje usred Kabula (i to u po bela dana), kao što se desilo onim nesrećnicima sa fotografije 62, nakon što je jedan od njihovih kamiona naleteo na minibus. Pola sata posle incidenta, narod krete da se „spontano okuplja” što je prouzrokovalo paljenje i uništavanje zgrada i kancelarija u kojima žive i rade humanitarci (IOM je tada izgubio tri kuće, koje su potpuno izgorele).

Foto 62: Kamenovanje US vojnih snaga u Kabulu (jun 2006.)

Ako ste jedan od „srećnika” kojima zgrada nije spaljena ili opljačkana, ne bojte se! Još ima nade da i vi doživite nešto što ćete sa ponosom pričati svojim unucima. Šalu na stranu. Od 2004. do danas, blizu pedeset humanitarnih radnika izgubilo je život127, a desetak ih je kidnapovano. Za ove četiri godine izgradio sam ogromno poštovanje za ljude koji žive i rade u Avganistanu. Verujte, nema tih para koje mogu da ublaže osećaj da ste hiljadama kilometara daleko od kuće, od porodice, od prijatelja... Većina humani­ taraca su mladi, puni energije i vere u to što rade, i to je, u stvari, pokretač koji ih tera i ne dozvoljava im da budu stopirani negativnim stvarima iz okruženja. Iz tog razloga sam

  Human Rights Overview – Afghanistan http://www.hrw.org/english/docs/2005/01/13/afghan9827.htm 127

104

19. 6. 2006.

Pisma iz Avganistana

i probao da dočaram ono što me je najviše impresioniralo tokom boravka u ovoj zemlji, ali i da prenesem i one crne (ružne) stvari, koje su sastavni deo ovdašnjeg života. Ovim završavam svoje poslednje pismo mada ostaje mnogo nedorečenog, mnogo neispričanog... Na kraju krajeva, ono što sam zadržao za sebe čini me drugačijim i srećnijim od svih koji pročitaju moje pisanije. Neke stvari, naročito emocije, ne mogu se u potpunosti preneti na papir i bilo kakav pokušaj samo bi ih banalizovao i izgubile bi svoj šarm. Velike poruke nema. Ipak, drago mi je da su neki ljudi imali priliku da pročitaju delove o životu u Avganistanu, pre nego što su došli ovde, i tako iskoristili informacije da bi se što bolje pripremili za ono što ih čeka. Da budem iskren, to nije bio razlog zbog kojeg sam počeo da pišem, ali ponekad nismo ni svesni zašto određene stvari radimo i gde je njihovo mesto u globalnom lancu događaja.

105

Hvala mojim roditeljima što su me podržavali da istrajem i ne prestanem sa pisanjem u trenucima kad mi nije bilo ni do čega; mojoj rodbini i prijateljima iz ex-Jugoslavije jer su mi slali pisma podrške iz kojih sam crpeo ogromnu energiju; Stevanu i Ani Marinković; Nedi Šaponji, Dušku Radosavljeviću i Ivanu Velisavljeviću za recenziju; Davoru „jaranu” za neverovatan trud i podršku, Ani i ekipi iz Šabačkog letnjeg festivala (ŠLF), jer bez njih, ova knjiga bi još dugo čekala finalizaciju kao i svima koji su radili u Avganistanu, i imali priliku da pročitaju neka od mojih pisama; i naravno: Elizabeti, Leu i Neriju!

Ove knjige ne bi bilo bez vas! HVALA VAM! Branko Golubović

Beleška o autoru Branko Golubović rodjen je 1968. godine u Šapcu. Po obrazovanju je inženjer poljoprivrede. Devedesetih godina prošlog veka bio je frontmen „Goblina“, jedne od najpopularnijih domaćih rok grupa. U Radiju „99” (Drugi program Radio Šapca) bio je urednik i voditelj rock’n’roll emisije „Ritual crnog patuljka“. Radeći u američkoj nevladinoj organizaciji „ARC“, obilazio je sva krizna područja u bivšoj Jugoslaviji, a početkom 2003. godine, kao član italijanske nevladine organizacije „Intersos“, odlazi u Avganistan, gde ostaje do kraja 2006. godine. Od 2007. godine boravi u Šri Lanki. Govori engleski i italijanski jezik. Oženjen. Ima dva sina.

Osim putopisnog predstavljanja jedne zemlje, kontroverznog koliko i sam Avganistan, Branko Golubović nam u pismima nudi nešto više: autentičan, insajderski pogled na često opasnu svakodnevicu, ali po­ gled opisan ironično, neposredno, i uz zdravu dozu humora. Golubović je od „pankerskih“ dana provedenih u rok sastavu Goblini do „mirovnjačkih“ dana u Avganistanu zadržao energičnost, anarhičan stav, odlučnost da se govori istina bez pardona i piše bez dlake na jeziku. Bez obzira da li priča o kafićima, čudnim običajima u ishrani koje kao stranac morate poštovati, ili vam u maniru turističkog vodiča ukazuje na kulturnu baštinu, klimatske osobenosti i muško-ženske odnose, ili pak prelazi na pro­ vokativnije teme poput opijuma, hašiša, oružja, političke situacije, bombaša-samoubica, talibana i neprekidnih oružanih sukoba (prema piščevim rečima, u Avganistanu se vodi devet ratova!), Golubović nikada ne gubi iz vida složenost situacije i paradokse u kojima se nalaze i on kao „mirovnjak“, i Avganistan kao država. Najveća vrednost ove knjige upravo leži u osobenom i iskrenom pristupu tako aktuelnim temama: Golubović se u pisanju neobičnog „bedekera“ koristi, naravno, činjenicama, ništa ne ulepšava i ne čini gorim nego što jeste, ali daje i duboko lični doživljaj okruženja i okolnosti u kojima se našao – a upravo takvu mešavinu zahtevan čitalac i očekuje kada u ruke uzme ovakvu knjigu. Ivan Velisavljević, prof.

Svojim debitantskim delom, Branko Golubović nas vodi na putovanje nekim novim svetom, daleko drugačijim od onog kojeg poznajemo. Ovaj brutalno iskren, a pri tom veoma duhovit pogled na jednu nama daleku zemlju i nepoznatu kulturu, daje mogućnost novih i drago­ cenih saznanja. Avganistan i kulturu tog podnevlja, autor nam otkriva na sebi svojstven način, način na koji ga većina nikada nije sagledala. I sam zaprepašćen sopstvenom situacijom, autor nas vodi kroz serijal priča, koje su često strašne, bizarne, a ponekad i smešne. Njegov opis tog dela sveta je lucidno, nadahnuto svedočanstvo iz „prve ruke“. Komične, a istovremeno dirljive priče, protkane slikovitim portretima „lokalaca“ vas prosto teraju na čitanje u jednom dahu. Jezik je pripovedački originalan, autor neodoljivo sarkastičan, a priča autentična, mada na momente pomalo haotična. Sama knjiga dopunjena je fotografijama koje dodatno obogaćuju njen sadržaj. Sve to zajedno oslikava zapanjujuću sliku o nekom novom, nama nepoznatom svetu. Početak putovanja obeležava autorovu potragu za sopstvenim bivstvovanjem u datim egzistencijalnim uslovima, dok kasnije sebe posmatra u miljeu kakav tvori drugačija sredina, istorija, jezik i kultura, drugačije navike i običaji, druge legende i mitovi. Au­ torovo pripovedanje razapeto je između sna o slobodi pojedinca i svesti o istorijskim i društvenim kretanjima, koje najčešće ukidaju čak i samu pretpostavku takve slobode. On takođe preispituje i političke metode koje više nisu prikladne da se bave problemom, čiji koreni duboko leže u globalnoj nemaštini i sve većoj provaliji između razvijenih zemalja i „onih drugih“. Dato okruženje autor ne doživljava samo kao fizičko, već i kao prostor koji u sebi sadrži određeni pogled na svet, istoriju i niz događaja koji su važni za razumevanje ljudske sudbine. On sebe stavlja na jasnu socijalnu i psihološku marginu, a stvari posmatra iz ugla nekog ko je izvan datog sistema vrednosti i ko se tom sistemu suprotstavlja. Autor u izvesnoj meri ima osećanje doživljaja apsurdnosti situacije u koju zapada, i utoliko je logičnije što pred kraj dela ulazi u jedan sasvim drugi prostor, asimilira se u njemu, ali istovremeno ostaje i dalje prisutna dimenzija nastojanja da se u tom novom prostoru zadrži nešto od onog identiteta koji je poneo sa sobom, da u jednom novom životnom videokrugu uspostavi i novi odnos prema novim vrednostima, a pre svega prema samom životu. U momentu, u kome je autor podvrgnut pritisku da očuva sopstveni život, osećaj apsurda se gubi, a javlja se strah od njegovog gubitka. Delo zaista predstavlja izuzetno vredan i originalan autorski doprinos novijoj putopis­ noj literaturi. Pre svega njegova sistematičnost, preglednost, te informativnost, zajedno sa jednostavnošću jezika kojim se autor obraća čitaocu, ovu knjigu čini nezaobilaznom

budućom literaturom svih onih koji će se na bilo koji način baviti predmetnom prob­ lematikom. Posebna zanimljivost knjige je da se tematski pozabavila i nekim događajima koji pune stranice i naših novina. Ono što je izuzetno značajno za čitaoca jeste i da autor govori o istoriji, religiji, politici, odnosno o nizu stvari koje su važne za razumevanje nje­ govog položaja u datom okruženju. Kako život jedinke, tako i život generacija i naroda, često mogu izgledati kao zbir detalja, slučajnosti i kretanja, koja se odvijaju nasumice u vremenu i prostoru. Jednostavno rečeno, ovo nisu priče koje treba shvatiti pojedinačno, već su autorove pretenzije, pre svega, bile da prikaže jedno vreme, jedno okruženje i sta­ tus jedinke u datom vremenu i okruženju. mr Neda Šaponja

«Kome bog ukazuje svoju naročitu milost, šalje ga u dalek svet» (Egipatska poslovica)

«Dabogda živeo u zanimljiva vremena» (Kineska izreka)

Za Avganistan sam čuo krajem 80-ih, u jednoj mešavini političkih, rok i sportskih vesti. Političke - «Ušli Rusi u Avganistan», sportske - «Amerikanci ne idu na Olimpijadu zbog Avganistana», bile su vesti koje su toj zemlji pribavljale skoro mitski oreol, kao izvesnom poprištu teške borbe interesa ondašnjih velesila, koju smo mi, mislim na Ex-Yu prostore, naravno, sa indignacijom i visokom svešću o svo­ joj nesvrstanoj superiornosti, glatko odbijali i osuđivali, kao i mnogo puta pre, kao i mnogo puta kasnije, moliću lepo. Započinjala je jedna teška pat-pozicija, koja i dan-danas traje na tim prostorima. Sov­ jetska imperija je krenula na put bez povratka (nema tog Lukas-Putina koji će snimiti «Imperija uzvraća udarac»), ali, i YU-Atlantida se nije najbolje osećala. Umorni Vođa revolucije je okončavao zemaljsko trajanje, pa se naša javnost, baš kao i celokupna svetska, ako to uopšte i postoji, okrenula drugim temama i dilemama («Jer drugi će cirkus doći u vaš grad!»). Bilo-kako-bilo, ostale su našim prostorima bar dve rok-izvedbe u kojima se pominje Avganistan. Prva, «Zastave u prvom planu», Pankrta, koje su svojim pod­ naslovom, «tri godine posle prodora», jasno govorile o čemu se radi, sa monstruoznom minimalnošću opisujući život vojnika sovjetskih okupacionih jedinica, «čvrsta ruka, stis­ nuta pest, svaki dan nam daju jest», te «gledamo olimpijadu, sad se odvija u Avganistanu, gledamo vođu kako je ozbiljan na ekranu, i zastave kako se vijore u prvom planu», koja je implicirala mnoga kasnija događanja, za koja smo početkom te decenije mislili da su nemoguća, kad ono, ne lezi vraže... Druga pesma je bila «Neka ti ništa ne brine», Prlja­ vog Kazališta, sa stihom «neka te ništa ne brine... smrt dječaka u Kabulu...», za koju sam oduvek mislio da je isforsirana, te, popuna u redosledu na, inače dobro koncipiranom komercijalnom vinilnom proizvodu (tako se to onda zvalo), smeštena daleko iza hitova «Mi plešemo» i «Crno-bijeli svijet». Elem, pesme su odslušane, neke i zapamćene, Vođa je otišao, Olimpijada se završila (bez Amera, naravno), Avganistan je ostao na istom mestu. General Gromov je dobio cveće na povratku, ostalo je samo da Avgani nađu mir

sa samima sobom. To je ono što je najteže i što traje već dvadeset, možda i više godina. Ili, što bi rekli zli ljudi, to traje oduvek! Avganistan je ono što se u društvenim nau­ kama zove dis-funkcionalno društvo, koje još nije uspelo da stvori odgovarajuću državnu formu (ono što čak i u-državu-uvek-sumnjajući F. Fukujama zove «izgradnja države»). Potezi onoga što se zove «međunarodna zajednica» su odveć često bili nerazumljivi da ne kažemo, samo bez psovanja, molim! Razlozi za to su mnogobrojni, i tu se mi, na literarnom predlošku srećemo sa Brankom Golubovićem – Golubom, koji je imao tu nesreću (precrtati po izboru), da se zatekne tamo i sve to posmatra, a bogami, dosta stvari da i zabeleži. I, u autoru ove recenzije pobedio je čovek nad analitičarom, čitao sam ova pisma, mnoga mi je naš zajednički prijatelj Steva Marinković prosleđivao mnogo ranije, nego što se krenulo u poduhvat objavljivanja istih, sa dozom ushićenja da «uhvatim» taj životni optimizam ljudi koji tamo žive, kao i motive onih silnih međunarodnih despera­ dosa/avanturista/altruista/ljubitelja okretnih igara, koke i zaborava, koji su tamo tražili «Španiju svoje mladosti», sa ne-iskrenom željom da se nešto, «bolji život», priušti i Avg­ anima («Ima li života, pre smrti?»). I, svega tu ima, za dokumentariste, obilje podataka (i, slika, naravno!), za ljubitelje lepe reči i iskaza, Golub je pisao pisma nervom rokera i preciznošću digitalnog foto-aparata, za one koje ne vole «teška štiva», prijatan ton i relaksirajuća atmosfera, itd. Svako vreme ima svoje Isidore, ona velika iz Preka, je putovala u Norvešku, takvo je bilo vreme, tada nam je to bio nepoznati kraj. Zadužila nas je (koliko je danas čitamo?), obogatila je našu kulturu, hvala joj. Branko Golubović, darovan milošću boga, barem onoga, egipatskoga, a živeći u zanimljiva vremena, koja možda nije ni zahtevao (možda je samo «želeo da svira, da se otkači, i to je sve»?), napisao je pisma, pisma u markesovskom maniru, «pisac piše jer mu nema leka», približio nas Avganistanu, jednom nepoznatom predelu. Hvala mu za to. Takođe i svima onima koji su omogućili da se ova knjiga pojavi. Ovo je jedan izuzetan poduhvat za našu, u biti još uvek zatvorenu, kulturnu sredinu. Prof. dr Duško Radosavljević

Fotografije: Nepoznati autor: 1, 5, 33, 34, 41, 60, 61 B. Golubović: 2, 3, 4, 8, 9, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 35, 36, 37, 40, 43, 44, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59. J. Llanderal: 38. G. Sanikidze: 6, 42, 46. G. Ajami: 7, 12, 39. R. McKinney: 10, 11. L. Somigli: 13, 14, 23, 45. A. Migniardi: 31. A. Omeragić: 32. AFP: 62

Recenzenti: Prof. dr Duško Radosavljević Mr Neda Šaponja Ivan Velisavljević, prof. Grafički dizajn i korice Miloš Janković Prelom Branko Jovanović Tiraž 1500 primeraka Štampa Demo Print 95, Šabac Izdavač Šabački letnji festival www.sabackiletnjifestival.com ISBN 978-86-912619-0-0 Šabac, maj 2009.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821 . 163 . 41 - 992 ГОЛУБОВИЋ, Бранко, 1968 Pisma iz Avganistana / Branko Golubović. - Šabački letnji festival, 2009 (Šabac: Demoprint 95). - 122 str. : fotogr. : 22 cm ISBN 978 - 86 - 912619 - 0 - 0 a) Авганистан - Путописи COBISS, SR - ID 167313932

...Zamisli da si ušao u vremeplov i da se vraćaš u osamnaesti vek...

ISBN 978-86-912619-0-0