Branko Gavela - Predanja I Znanja O Starom Balkanu.pdf

БРАНКОГАВЕЛА

ВИБЛИОТЕКА ИСТОРИЈА

УРЕЋИВАЧКИ ОДБОР: др АНДРЕЈ МИТРОВИЋ, главни уредник др РАДЕ МИХАЉЧИЋ др ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ др ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ дд БРАНКО ПЕТРАНОВИЋ др ЧЕДОМИР ПОПОВ др МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ др ТОДОР СТОЈКОВ ЉУБИНКА ТРГОВЧЕВИЋ ВОЈИН ДАБИЋ, секретар Редакције

ПРЕДАЊА И ЗНАЊА О СТАРОМ БАЛКАНУ Бранко Гаведа

УВОД

По природи и садржају тежње коју остварује сва- ко право и салостално научно дело је, у својој сушти- ни, тражење нове истине, откривање непозпатог, освет- љавање скривеног, тулачење необјашњеног. Такав лно~ гострано сложен и осетљив рад захтева строго одређе- на решења, до којих се, по правилу, долази споро и тешко због ограничених логућности људског лишљења и кратког долета човекове спозшје салог себе и све- та у коле се налази. Као лера и лерилац свију ствари и збивања која га окружују, у којила учествује или их и сал ствара, чо~ веку свакол послу — а у шучнол раду то је сопдгсго вг- пе диа поп — лора поћи од салог себе: колико познаје себе и шта носи као најдубље опредељење свога духа које одређује цело његово биће. Истиш је лање или више видљива стварност која постоји сала по себи, не- зависно од субјективног разулевања њене суштине и од гледања на њено постојање. Етика научног рада подразулева и налеће утврђивање односа и узајалне, реципрочне зависности излеђу онога који тражи истину и путева и начина којила ће доћи до резултата свога рада. На тол растојању, које никада није лало, када се и ако се види и прелази онако како треба, од неот- кривене стварности до њеног обелодањивања стоји чо- век, са свил својил слабостила и врлинала, са бескрајно дугол лествицол вредности снаге, дубине и разлера соп- ственог лишљења, лоћи схватања и способности да се удуби и усредсреди у танану и често готово непрозир- пу сложеност научног ткива и његове грађе. У научнол раду, као и у животу уопште, човек те- жи да утврди истину, али и да потврди себе, да својој личности нађе лесто у сложенил животнил односила и У борби за опстанак. А својој лисли, која најчешће

у целостп н највећим делом и иије његова, човек на- ггој« да прибави или да паметне опште признање. Зре.*а људска мисао, без које нема праве науке, не подноси ни журбу ни наметљиве жеље да се што пре доће до признања општег значаја зелених плодова на- учног рада. Озбиљност, значај и одговорност, која је нсодвојива од лорала научног рада, захтевају од науч- хог посленика сталне истраживачке напоре, а у исто време и етички изграђену личност са јасно одређеним методом сопственог мишљења и расуђивања. Овакав начин искључује компилаторске спекулације, а пого- тово и непомирљиво не допушта ни под којим услови- ма подвођење свог имена под више или мање вешто прикривене или на неки начин измењене резултате и плодове туђег рада. Читајући пажљиво и са критичком објективношћу једну научну расправу, моћи ћемо утвр- дити до које мере и до које висине је аутор таквог рада изградио и развио сопствену мисао, како је поставио координате проблема свог истраживања и, коначно, на каквим мисаоним и интелектуалним темељима, као предусловима стабилности и трајности на којој почива научна истина, он гради своје дело. Лаке и површно- -пријатне импровизације и театрално-сладуњави енту- зијазам штетни су и опасни у научном раду исто коли- ко и плагијати и поткрадања која се прикривају коло- ритом квази сопственог стила. На једном месту Платон каже да је Сократ важност сопственог мишљења схва- тио тек кад је напунио четрдесет година живота, и да је тек тада почео да мисли својом главом, да изграђује свој поглед на живот и сву његову сложеност, да ства- ра своју философију. У хуманистичким наукама још увек се не посвећу- је довољно бриге и пажње методу који води откривању научне истине. Иако носи звучно име и заклања се за ауторитет науке, и ова истина, као и наука уопште, има релативну вредност: она је сума и одраз знања и домета људске мисли у датом историјском тренутку. Универ- зални прогрес људског мишљења и неугасиви пламен Пролетејеве буктиње, чији дар приближава смртне љу- де иекључивим привилегијама вечног живота, непре- кидно отварају и шире нове видике и стално преносе

скхмег људског знања у све веће дубине тешко саглед- љивих

тајни ликро- и лакрокосмоса. Па и поред тих привилегија, које су човеку дате као интуитивно сазнање себе и света, засновано, нарав- но, на перцептивнол, искуственол стварању свести, заборавља се да у научном раду сваки истраживач лора илати, поред општег, и сопствени метод мишљења, као дијалектички катализатор свог погледа на живот и свет, своје животне философије. У домену научног рада не постоји занатски, позитивистички опортуни прагмати- зам. Без обзира на корист коју наука може и треба да пружи друштву, научни рад доводи истраживача до но- вих открића и позитивних плодова само ако и кад се потреба за научном истином носи као интимна, дубока и сопствена вокација. Непрекидно стицање и продубљивање знања један је од предуслова научног рада. Један од најтрезвенијих духова античког света и доба, човек чија је мисао про- дирала у тајну структуре света и материје, Демокрит из Абдере у Тракији, претходник Сократов, философ идеалистичке инспирације и материјалистичке оријен- тације, дијалектичар без премца, исказао је у једној својој рефлексији следећу мисао: „Трудимо се да знамо да мислимо, а не да гомиламо туђе знање ... јер међу ученим људима многи су лишени правих врлина.и До здравих и нових плодова научног рада води нас светлост мисли и знања, усредсређивање на оно што је битно у трагању за непознатим и неразјашњеним, одба- цивање онога што је споредно, лично и ефемерно, сра- чунато на спољни утисак, на сензацију и властиту ко- рист. Јасно је само по себи да овакав начин рада не ис- кључује и лично обележје које један истраживач даје своле раду и које му самим тим припада као удео у пра- ву једне врсте прилогенитуре. За правог научног рад- ника — а такав човек је по правилу скролан, јер је свестан да је његов прилог науци сало једно ситно зрно У бескрајној галаксији научне истине — то је и најви- ша и најлепша повеља коју човек ложе да стекне за свој рад. Али при сопственој или туђој оцени вредно- сти, значаја и трајности постигнутих резултата не трсоа нчкад заборавити да општи збир плодова једног раоа

ке припада сало ономе под чијим се именом тај рад об- јављује, него, у већој или мањој, а понекад и у веома значајној мери,

управо онима који су постављали те- леље зграде у коју и аутори нових радова уграђују сво- је цигле: без Хомера не би било Вергилија ни Дантеа Фидија је духовни родитељ Микеланђела, Хераклит, Демокрит и Лукреције Кар су претходници читаве пле- јаде савремених атомиста. Све су ово питања која припадају подручју научне етике, које се, на жалост, све више сужава, потискује, замагљује и разводњава, тако да се све мање види и осећа.

Наука уопште, као целовит напор људског духа, а и свака њена грана имају по природи и у самој основи свог рада мање или више видљив и наглашен свој ети~ чки и философски супстрат. У овим особинама и врли- нама науке почива и стварни општи и друштвени значај научног рада. Само слободан човек, само човек који не носи као пресудно обележје своје личности и каракте- ра дубоко усађене комплексе сујете и самољубља, по- дређености или надређености, осећање ниже или више вредности, само стваралац у пуном смислу и правом значењу те речи, може у научном раду учинити корак напред и ризници науке додати и своје зрно знања. Научни рад претпоставља не само знање и позитивно усмерену интелигенцију него и љубав према човеку, коме наука служи од првог до последњег корака своЈе делатности, отварајући нове видике у свет бескрајних кретања и све ширих и дубљих, драматичних и готово трагичних пробијања светлости људске мисли у тамне еоне микро- и макрокосмоса. У пресеку општих координата науке, метода рада, самоконтроле мисли и суда, савести и етике — и архео- логија, као релативно млада и неразвијена научна гра- на, тражи и стиче своје место, значај и функцију У науци, у животу и у друштву. Она улази у ред оних дисциплина које својим садржајем и, за обичног посма- трача понекад бизарним, изворима и документима, че- ето доступним готово сваком човеку, не привлаче наж- њу само стручних и учених људи, који знају да одвоје мит и предање од историјских етапа генезе и еволуције културе и закона који управљају животом и одређујУ

ритам његовог прогреса и његових декадаиси. Садржај и резултати археолошке иауке су предмет живе паж- ње и оних људи у чијем зиању и свести далека про- шлост живи као доба мистичиих и митолошких збивања — теогоиија, гигантомахија и метаморфоза — као злат- ни и сребрии век идиличиог живота у рајском колориту јелисејских пејзажа. У овој особини археологије, која је, по изворима свога рада и истраживања, егзактна научна граиа, а по циљевима дубоко хумаиистичка, лежи њеиа снага, сми- сао постојања и рада. Али из тих њеиих особина извиру и њене слабости. Археолошка открића, чијем се објав- љивању уступа веома много простора у јавиом животу, нису једини и главни задатак иаучног рада у археоло- гији. Открића су само материјалии супстрат за грађење једног истаичаног и сложеног духовиог и мисаоиог суда о човеку; оиа су пепео прошлости из кога се као феиикс рађа ново зиање ие само о некадашњим него и о садаш- њим људима, и о људима уопште. Међутим, иестручња- ци — али у иовије време све чешће и позваии стручии и иаучии радници — дају археологији и археолошким открићима сасвим ефемериа, узбудљива, сензационал- но-ексклузивна тумачења. Оиима који тако раде иајче- шће и иије осиовии и главни циљ иаучиог рада продуб- љивање, ширење и употпуњавање солидно стечепог, савесно и критички провереиог и одмереиог знања о човеку. Реч је о вешто или иевешто прикривеној жељи за афирмисањем своје личиости, свога места и зиачаја, непосредније речено, циљ је брзо стицање признања и привилегија, које као стил рада све више траже право грађанства и у свету науке. Циљ археологије као иауке, тачније речеио, једне од њених граиа, иије тражење, у домену њеног рада и њезиних задатака, „апсолутне истине“, како највишу спознају дефинише Хегел у свом трансцендента^гно-идеалистичком схватању. Апсолутна истина у појмов- ном и мисаоном смислу и не постоји за перцептивне, асоцијативне, дедуктивне и друге процесе у којима се ствара свест и знање објективних вредности. Спознајне могућности људског мишљења крећу се у границала времена и простора као датих мисаоних категорија пре-

ма чијим се апсцисама и ординатама мери домет мисли и садржај и ередност знања. У науцном раду нема ни- чег апсолутног и не постоји ништа коначно. Прихвата- ње идеје о постојању апсолутне истине повлачи дија- лектички неизбежно одбацивање прогреса као сталног кретања напред у непознато, неоткривено и необјаш- њено, и као ширења људске спознаје на свим меридија- нима њезиног бескрајног трагања у свету непознатог. А каквим се ходом креће тај процес и колико брзо се шире међе његовог садржаја, показаћемо на примеру саме археологије. Један од највећих сазремених позна- валаца археолошке науке, веома плодан писац, само- сталан и широко образован мислилац, Согдоп СћШе дефинисао је следећим речима у којој области и до које мере археологија може да утврди и открије прогрес као функцију живота и постојања човека и људског дру- штва: „Тће ргодгезз ГћаГ агсћаеоГоду сап сопјгдеппу Је- ГесГ Г8 ргодгезз гп таГеггаГ сиИиге, гп едигрепГ" („Про- грес који археологија са сигурношћу може да открије јесте напредак материјалне културе, опреме.с< — В. Сог- доп СћШе, Ргод.гевз апб АгсћаеоГоду, Попбоп, 1945, 109). Сама идеја прогреса као иманентне и универзалне особине и својства људског духа и мишљења повлачи, већ после тридесетак година од времена кад је СћШе изрекао своју мисао о односу археологије и прогреса, нов положај, нове могућности и задатке које археоло- шки рад има у свету науке и људског друштва. Самим тим дужни смо да на новим основама тражимо и нову, иако само привремену дефиницију археологије као научне гране хуманистичког смера, па у вези с тим и од- носа археологије и прогреса. Да би могла да ради у свом домену, математика ло- ра да се служи бројевима, њиховим односима, њиховим законима и њиховом логиком. За математику број је средство, инструмент рада, а не и крајњи циљ. Да би могла да изгради теорије о здрављу, медицина као науч- на дисциплина мора познавати појаве и узроке болести. Иако се бави претежно болестима, главни и,иљ меди- цине је здравље. Проучавање и познавање болести су научни извор и средство за одређивање услова у којгг.на се одржава равнотежа здравља. Археолог је историчар

културе у најширем смислу те речи. Материјална до- кумента која он сам или неко други открије само су средства и сведочанства којима археолог осветљава оно што је видљиво и материјално, али и оно што је одраз мисли, осећања, односа. Ако археолог није у стању тако да ради и да на свим тим премисама гради своју интер- претацију и синтезу, него се ограничава на дескрипцију и експликацију нађених докумената, извора, ситуација и остале грађе, онда он стоји на периферији научног рада. Археологија нашег и будућег времена открива, утврђује и осветљава путеве прогреса људске мисли и знања у размерама и границама које далеко превази- лазе обим истраживачког рада ове научне гране од СћИ- пеоиод и још старијих схватања задатака, могућности и домета научног рада у археологији. Резултати археолошког рада — ископавања, откри- вања сачуваних остатака једне културе и њихово проу- чавање — воде постављању и решавању питања: како је настала та култура, ко су њени творци, зашто је ни- кла на одређеном месту и у одређено време? Решавају- ћи ова и друга питања и проблеме, археологија испу- њава своју мисију и вокацију једне научне дисциплине. Међутим, да би дошао до истине коју тражи, савремени археолог мора, поред познавања културног инвентара, бити солидно обавештен о географско-економским, био- лошко-климатским и другим условима у којима је на- стао и према којима је текао и стварао се живот, садр- жај, карактер и век те културе. Природно је да архео- логија, као што је то случај и са осталим гранама нау- ке, не може сама наћи одговоре на сва ова и слична питања. Али археолог као научни радник мора имати потребну ширину у свом образовању да не би оставио у свом раду лакуне и хијатусе, који се после тешко или никако не могу попунити. На крају ових разматрања намеће се, сам по себи, закључак да је археолог дужан, нарочито кад је реч о већим, дугогодишњим истраживањима и проучавањшиа, среди дијалектички условљене премисе о настанку, животу и добру једне културе. Ослањајући се на тграви и правилно одабран метод рада, на самосталност, кри- тичку оштрину и ширину сопствене мисли и знања, ар-

хеолог поставља и, у границама објективних и субјек- тивних могућности, гради основе за осветљавање и ту- мачење протеклих али и најдужих раздобља историје културе, човека као изузетне појаве у природи и људ- ског друштва са свим контроверзама закона који управ- љају његовим животом. *

** Цео низ духовних, мисаоних и емоционалних поја- ва, делатности и дела, чији је непосредни творац људско биће, показује откада је, на који начин и до које мере човек био заокупљен жељом и потребом да открије тај- ну свог порекла и сазна смисао свог постојања. Снагу те жеље и неодољивост те потребе први су исказали кроз лепоту уметничког израза људи леденог, претпо- топског доба. Они су потврдили своју људску одређе- ност и изузетну природу свога бића самониклом лепотом и знамењима пећинског сликарства, недостиокуног у својој једноставности и непосредности, богатог у ко- лористичком спектру и смелог у финим и неслућеним тонским преливима. Посебан карактер свога духа и ума човек тога да- леког доба, тек пробуђеног детињства свога рода, ис- пољио је и у мистичкој скулптури, вајаној у мамутовој белокости или у камену и најтврђим минералима. Умет- ничким тежњама и тражењима себе и смисла свог по- стојања припадају и рељефне и гравиране композиције, изведене смелим потезима у слободној, самониклој и ненаученој стилској интерпретацији. Теме ових умет- ничких дела, расутих по целој екумени и још увек само делимично откривених на широким иространствима од Бајкалског језера до шпанских пећина, најчешће су узете из живота једног света који се угасио још пре двеста до триста столећа. Колико је ова уметност испу- њена снагом људског духа и светлошћу његове мисли и надахнута лепотом људских осећања, најбоље потврђу- ]е чињеница да она и данас врши сталан и непосредан утицај на савремено ликовно стварање. Пример за ово

впћење представља велики мајстор сликарске палете Цабло Пикасо, чија графика, инспирисана борбама у арени, одаје до које мере један од најзтшчајнијих умет- ника нашег времена носи у себи ириврженост и див- љење према уметности праисторијског доба. Као необичан изданак природе, као њен пород и њен род, човек је тражио, спонтано и свесно у исти мах, према својој зрелости и сзом духовном домету, одго- вор вечитој тајни: ко је и шта је, заправо, ова чудна врста живих бића, обдарених најпротивуречнијим осо- бинама, каква их је судбина довела на овај свет и куда их води њихов усуд? Окозан телом, људски дух је ра- стао из материје као цвет из камена. Рођена у дожив- љавању света, људска мисао је излетела из своје физичке плоти и као сјајна искра винула се у беспућа невидљивог света и бескрајног свемира. Од свега што живи, човек је једино биће које је покушало да одреди своје место у природи, у свету и животу, и да схвати смисао свог постојања. Али, и поред широких видика до којих је допирала светлост људске мисли и бескрај- них даљина по којима се та мисао кретала, и поред хиљада векова којима меримо старост људског рода, човекова свест и његово знање остали су у границама времена и простора. Зато је апсолутна истина, као кате- горија универзалне стварности и постојања које не ус- ловљавају ни време ни простор, била и остала ван до- хвата људске свести и средстава којима она долази до сазнања света. У праскозорје свог живота и културе, у тамној и готово непрозирној праисторијској прошлости, људи су већ доживљавали живот као две егзистенције: једну, биолошку, ограничену на релативно кратко трајање, и оругу, интелектуално-спиритуалну, која се испољава и потврђује као визија и свест о свету, о стварности КоЈој се припада, у којој се живи и постоји. Ова егзи- стенција се јавља и као потреба и као нагон за спозна- Јом те стварности и њене пројекције у самом човеку. моживљај објективног света људско биће је, као и СВаки други живи створ, стекло у сразмери која одго- ВаРа снази и осетљивости реаговања његових чула ча °чољне физичке надражаје.

Али свест о томе свету, о односу према средини у којој се одигравала драма људског живота нрерастала је границе чулног доживљаја и потреба простог природ- ног и биолошког постојања и трајања. Том особином свога бића човек се врло рано, у јед- ној прошлости до које још не допире ни око ни знање науке, издвојио на посебно место у свету живе при- роде. На изглед и у односу на остала жива бића човек се унеколико и тим својим квалитетом одвојио од при- роде и пошао путем прометејских жеља и вечитих тра- жења смисла и оправдања постојања. Ниједно друго живо биће није кренуло тим путем. Само се у човеку запалила и заблистала светлост свести и безграничног нагона за сазнањем. Само је човек кренуо да том свет- лошћу обасја тајну бескрајних и тамних дубина света и живота, недокучиви смисао једне бескрајне, магичне и у исти мах несхватљиве лепоте. У митолошкој свести човековој пут до свете ватре, до сазнања тајне и смисла највишег добра и зла, био је отворен само бесмртним боговима. Смртним људима било је забрањено да гле- дају у блештави сјај те ватре, као што каже Мојсије кад говори о свом сусрету с богом на Синајској гори. А као што наводи Есхил у „Окованом Прометеју", јед- ној од најстаријих драма које су икада биле написане, богови су људима забранили да дођу у посед те ватре и светлости, симбола свести и знања. Логика богова је јасна: дођу ли људи до знања, коме ни богови не могу поставити бране и границе, онда ће открити нај- више, божанске тајне о свету и животу, и богови им више неће бити ни потребни. Међутим, стицање зна- ња и откривање истине о свету и човеку везани су за вечите муке и патње, каквима су изложени и Проме- теј, и Гилгамеш, и на вечито испаштање осуђено потом- ство Адама и Еве. У бескрајној козмичкој усамљености људи су и свесно и подсвесно тражили, траже и тражиће с.иисао своме постојању, водећи у исто време и борбу за свој опстанак, за живот који као феномен једног кретања нису сами одабрали, у који нису ушли по својој вољи, сгп^ %а напУштаЈУ по своме пристанку. У сукобу по- )ања и престајања, рађања, живљења и умирања,

вечитом сударању пролазиости и трајања, човекова нисао се богатила новим садржајем, уздизала се сва- 'ким даном све вигае и све брже до нових видика, до спознаје једног великог постојаног и за човека судбо- иосног парадокса: уколико је човеково познавање света и живота веће, утолико је потпунија и зрелија свест о бескрајним размерама његовог незнања и недокучи- вости смисла његовог псстојања. У таквом стању ствари човек је на целој екумени, на свим њеним географским ширинама и дусисинама, покушао да беспомоћност своје васељенске усамљено- сти олакша идејом о постојању апсолутног бића. На то биће човек је пренео оно што сам није имао или није могао да оствари: непролазност живота, неограничену моћ савлађивања времена и простора, апсолутно знање. Том и таквом особином свога духа и ума, својстве- ном само људском бићу, човек — уметник и стваралац — пружио је још једну потврду више да му припада изузетно место које му је природа доделила, дарујући му снагу уметничког стваралаштва у свим његовим видовима. Једино је људско биће у стању да свет не само доживљава као стварност, него да га види и кроз апстрактне визије и илузије. У тим квалитетима сло- жене и вечито немирне човекове психе крију се трај- на потреба и непресушиви нагон за стваралачким схва-

тањем и уметничким тумачењем света и живота. Разумљиво је да би садржај и одређивање појма уметности били скучени и нетачни ако би подразуме- вали само изразе и дела ликовног стварања. Своје људ- ско биће човек је исказао, и то чини у току целе исто- рије културе, кроз уметност мисли и речи, боја и об- лика, покрета и звука. Са таквим својствима уметност ]е универзална интелектуална, спиритуална и емоцио- шлш активност људског бића. Као општа љгЈдска приУлетност )е> у ствари, јединствено обе.гежје “ ч°вечанства, везано за сва раздобља историје, себе и Г л а н и Ф е с т а т п човекове потребе да одреди томе светиГгаГ У СВету’ да искаже сеој одкос према сталниГево У иепресУшивУ и пеисцрпну за еањеГи разимГГ “ потпун^ил огкривањем, упозна- и разумевањем тога света.

Природно је да се у човековом стваралачком делу појављују разлике у квалитету, стилу и садржају. То су осцилирања која зависе од историјске и географске условљености живота, од снаге, ширине и дубине мисли и осећања. Али и поред свих разлика које у њој посто- је и настају, уметност је, схваћена у најширем контекс- ту њеног сложеног и свестрано развијеног бића, била, а таква и остаје, један од највиших и најнепосреднијих израза човека и културе. Проучавањем уметничких дела откривају се и упознају у исто време и основе, са- држај и највиши домет једне културе, њених квали- тета и особености њених твораца.

Схватање да је уметност пројекција човековог бића у разне видове мисаоног, духовног и осећајног дожив- љавања живота и света потврђују, поред других дисци- плина, археологија и историја уметности. У областима њиховог истраживања уметничка дела осветљавају скривене и сложене стране људске душе, срца и ума. Споменици који говоре о људима далеких епоха откри- вају нам њихове жеље и страховања, њихова знања и незнања. У њима су исписане људске тежње ка одре- ђеном, трајном и великом, свест људи о вечитој тајни постојања, о неумитној пролазности и немоћи да се чо- веков живот и његов дух ослободе окова времена и простора, бескрајне космичке усамљености. Нема ни- једне велике уметности, митологије и литературе фи- лософије и религије у којој на неки начин нису изра- жена оваква осећања мисли, речи, жеље и бриге. Смисао, лепоту и вредност истраживања и проуча- вања прошлости оправдава и потврђује претпоставка да су човек и човечанство јединствен феномен. Зато је за разумевање савременог човека потребно познава- ње човека уопште, нарочито онога из праисторијске и нротоисторијске прошлости, у којој су се рађале и прве плодове доносиле самоникле, човековим бићем нада- хнуте мисли, у којој су пећински сликари, неолитски керамичари и скулптори, бронзанодопски неимари и златари, старобалкански Пеласти, Крићани и Грци, лири и Трачани, Келти и Дачани, Скити, Словени и т'1шаПи> П ^ез(*Р°ЈНа племена и популације свију кон- и ената и времена утиснули неизбрисиве печате и тра-

гове своје привржености ономе што је добро, лепо и разумно. Ако се то зна, онда се стандард једне, макар и најбогатије, цивилизације не може претпоставити вред- ности праве културе, озарене људским духом и опле- лењене мисаоним богатством. Према томе, основна прет- поставка за проучавање једне културе везана је за упознавање њене уметности, схваћене у најширем сми- слу значења и садржаја овога појма. Ова мисао имл своју посебну вредност кад је реч о праисторијским епохама. У прошлости уметност је била не само произ- вод и плод емоционалних подстицаја и естетских по- треба људи и њихових заједница, него је, у исти мах, била непосредно везана за религију и ритуал, за начин и систем мишљења о стварањима, збивањима и про- блемима који су, посредним путем и на конзервативан начин, представљали општу људску тежњу да се от- крију и одреде тајна и крајњи, телеолошки смисао жи- вота.

ПОГЛЕД АРХЕОЛОГИЈЕ НА ЉУДСКУ ПРОШЛОСТ

Све до средине XIX века још је добар број антрополога, палеонтолога и археолога буквално и догматски прихватао за основу проучавања и објашњавања ста- рости људског рода теолошке теорије о постанку пр- вих људи, односно датуме који се заснивају на библиј- ском предању о Адаму и Еви, о потопу и другим дога- ђајима, од којих нас дели свега неколико хиљада година и о којима је спомен сачуван у легендама и митовима готово свих познатих нам античких народа. Тек од друге половине прошлог века у науци је почела да се ствара егзактнија и објективнија представа о пореклу и еволуцији човека и његове духовне и материјалне културе. Разумљиво је да примена нових научних ме- тода којима је проучавана далека прошлост праисто- рије није искључила и поменута предања, митологију и религију као богате изворе и праве трезоре духовног блага оних впемена до којих тешко допире светлост науке. Ти извори о човеку, о његовом духовном и мате- ријалном делу, добили су своју праву оцену и вредност у новим интерпретацијама савремених дисциплина које проучавају најстарију прошлост човека, његово дело, мисао и осећања, укратко човека ствараоца, мислиоца и уметника. Изложили смо сасвим кратко неколико података, оцена и мисли које показују од када човек трага за својим пореклом, како и у чему тражи смисао људском животу и до каквих су закључака и судова дошли људи античке епохе о свим тим питањима. У исто време ука- зали смо и на то колика је била снага ума, интуиције и логике тих људи, који су у много чему дошли до претпоставки чију је теоријску вредност потврдила ег- зактним резултатима наука нашег доба. Ј асно ногт м

Је да Је и Данас, као што ће бити и у будућ- , проучавање човека, његове Љизичке, психичке,

прВДА»Л><

°

СТЛР°М

ЛНе и социјалне структуре предмет и циљ „нтелектуалн • научних дисциплина — од биоцнтелек ,у »'*• нИХ научних дисциплина многик V Ј‘софије, етнологије, антропологије и соци^о археологије, историографије, ликовних умет0,10 1 психологије и књижевности. Свака од ових и дисциплина у чијој је жижи истраживања чоДРУ «Ш сво1 метод рада, свој пут који ]е води утврђивВању истине о човеку. Али тај пут није прав и уходан 11 он 1‘е пун окука и неочекиваних заокрета, понегде се и прекида, а на раскрсницама најчешће нема постављених и јасно и крупно исписаних путоказа. На сваком кораку наилази се на преггреке и заседе. негде се чуЈУ заводљиви гласови сирена, негде страшне и грозоморне претње химера. Слаби, славохлепни и у храм науке незвани падају у те заседе, застају на пола пута или се одазивају гласовима који их скрећу с правог пута. До светлих и осунчаних врхова научне истине стижу само они који истрајно и са пуним самоодрицањем траже готово невидљиво зрнце те истине, од чијих се ситних тела гради научно откриће, теорија, синтеза и доктрина. Природно је да ниједна научна дисциплина не може само сопственим, њеној материји и предмету њених истраживања најближим методама савладати све тешкоће и решити све проблеме који улазе у круг њеног рада. Све више сазрева свест о томе да савремена научна истраживања треба да се заснивају на сложеном раду, на поступцима који би се могли назвати методом компаративних истраживања. Јасно је да биологија ^М“ћИ решења би]^их проблема у свом домену _ -- ---------------- у СЈЗиХ * ослони'а на хеми.1Уј физика или небеска техника &ез епомоћи математике не би данас могла н; ------------- ^ дстас могла направити

напоед: као што ни цео «из хуманистичИСТОрија ких наука циолп^? ""РаК ’ етнологија, антропологија * соУ К а _ _ ЈЦ и друге не би могао ствооити со~ историја, етнологија, антропологија г „Г ВДологиЈа и друге _ не би могао створити представч о вСЈјТпТ™’ праисторијској, античкој, средњоДОКумената и ИЗВ0Ра које импружа

^

живота и

■»гипота и човековом месту у свету стара колико смислу следи и закључак да де архео-

сам човек. 11Р

^

истражиВачком

лупом налази

Л0П2анГучна

грана која настоји да својим знањем ос- ~ С: непосредне или посредне изворе и ^Гчанства ко!а говоре о људима далеке и наЈдаље гоошлости. У ствари, археологија је историја људског жив“та, историја једне бескрајне драме, испуњене па- падоксима прометејских узлета до наЈСветлиЈих врхова свести, мисли и знања и танталовских падова у поноре безумља и најнижих страсти, у којима се руши и уни- штава равнотежа између човека и природе, као основе и јемства човекове егзистенције, еволуције и прогреса. А попгго је предмет истраживања и наше књиге о Жи- довару, односно о протоисторији једног широког европ- ског подручја, заснован на проучавању и тумачењу аохеолошких докумената и античких историографских извора, потребно је да се претходно покаже и објасни колико је сложена и одговорна природа овога рада. И по методима које треба применити при оцени и разјашња- вању откривеног материјала, као и по ситуацијама на које указују односи у којима је тај материјал откривен, Жидовар, као најзначајнији и по свом културном ин- вентару најбогатији археолошки локалитет младе пра- историје и протоисторије у нашој земљи, представља тежак и засад још само једним делом решив проблем. ^ кУлтУРним слојевима и стамбеним хоризонтима идовара који достижу дебљину од преко седам ме- тара као ни других великих налазишта, археолошки материЈал не стоји сређен као у музејским витриналга.

или више затвореним и кохерентним. ко1има 0но, такви културни стратуми у 1асним Vархеолошки инвентар појављује са потпуно ло лИа” пКТКТерИС™ЧНИМ °®ележЈем, које би омогући- епоху из кИоГеепПГСШИгВО опРе«ељеше налаза било за којима одговапа^ћ46’ бИЛ° 3& етничкУ категорију оних ниантичКи^ исРаорУ1аг КГУРа ПРИПаДа' С ДРуГе СТраН0' м. нису сведочанства Го7пИгГВП°РИ' У већини елучаје- су аутори тих извппп к 8 говоре ° Догађајима којима сведоци и аиа ^°пште

Мањ^

Реч

«еници. Понекад чота^ГтГТ^^ин еавре- "Д столе ћа раздвајају време тих

ра 0д

времена збивања о којима онн пишу и свој сут дају. Према томе, да би се утврдила једна чиње- нЈШа и осветлила једна истина, потребно је у истражи- вачки рад ући и њиме се бавити са крајњом објектив- ношћу, ,,51пе 1га е1; бШс1ш“, егзактно и са вечито будном савешћу, акрибично, без личних амбиција и претензија, без политичких, националних или других тенденција, без сујете и самољубља. За извођење научних дедук- ција, за доношење судова и за стварање интерпрета- ција и закључака као коначних резултата истражи- вачког рада нису довољне само и првенствено прихват- љиве и јасне логичке конструкције. Посматране са формалне стране, оне могу бити коректно изведене, али не морају одговарати објективном стању ствари. Оне могу да се уграђују у хипотезе, у којима се, поред чи- њеница, неопходно јављају логичке комбинације као што се испољава и богатство маште. То су само помоћна средства и споредни путеви којима се истраживач слу- жи у свом научном раду. Коначни закључци морају почивати на непристрасним судовима и непоколебљи- вим, чврстим и непобитним чињеницама. Основа правом научном раду мора почивати на моралним скрупу- лама, а циљ тога сме, може и мора бити критичка, об- јективна и чврстим чињеницама поткрепљена научна истина. Било је потребно да се каже све ово управо због тога што проучавање поотоисторије панонско-балкан- ског басена, коме припада и Жидовар, подразумева при- мену метода компаративних археолошко-историографских студија. С друге стране, оват рад је изложен теш- коћама које настају због лакуна у односима појединих раздобља у еволуцији протоисторијских култура, због непотпуног познавања свих података и детерминаната које су одредиле ток те еволуције. Постоје такође и хијатуси у историографским и другим изворима који се могу користити у археолош- ким истраживањима. А питања и проблеми који улазе у обим проучавања протоисторијских цивилизација ме- талног доба, од почетка раног бронзаног до краја мла- ђег гвозденог доба, у распону који обухвата преко два- десет столећа, веома су бројни. Они су проучавани до-

недавно методом једностраног некритичког, најчешће спекулативног схватања проблема који су и по својој природи и по свом садржају тешки и у суштини веома сложени. Многи радови ове врсте, са предложеним ин- терпретацијама и решењима, настали су много пре него недавно методом једкостраног некритичког, најчешће стратиграфска слика односа и налаза који би у свом општем, а затим и специфичном контексту пружили егзактну основу за свестрано и свеобухватно проучавање развоја протоисторијских култура и цивилизација бал- канско-подунавског, односно панонско-карпатског басе- на.

Напомена: На стр. 22. и 23. поменули смо име археолошког локалитета Жидовара и књигу о Жидовару. Првобитно ово поглавље било је намењено тој књизи, чијим садржајем су обухваћена методолошко-археолошка и социолошко-историографска проучавања културне и етничке прошлости старога Балкана. Како врста праи протоисторијске насеобинске формације типа тела — узвишења у облику зарубљене купе Жидовар (у селу Орешцу код Вршца) је због свог импозантног облика и доминантног положаја на самој источној граници Делиблатских брда у народној терминологији и његовој митолошкој интерпретацији добио назив „Град Дивова" („Жидани“, Иидани“ у руским биљинама и српским народним песмама значи ,,дивови“). О значају Жидовара и његове културе спремамо посебну и исцрпну монографију. Овог пута само помињемо Жидовар јер су резултати наших истраживања у његовим културним слојевима — у станним хоризонтима и његовом културном инвентару — пружили е^зактне податке о неким старобалканским народима и њихоСТУт-У политичкој, економској, географској и друштвеној иг^п^Л ЛКан у 1 оима5 » “иленијуму пре н. е. (о Трачанима, Или-

рима, Келтима, Дачанима).

НА РАЗВОЂУ СВЕТОВА И ВЕКОВА

Мало и ретко се мисли о томе да настанак и развој научне мисли као одраза човекове потребе за упозна- вањем света и природе, за разумевањем и објашњењем појава у животу и њихових узрока нису првобитно и у суштини везани за техничка знања којима је човек подредио природу интресима свог живота. Потреба за откривањем истине о животу, о његовој логици и дија- лектици претходи, иако то на први поглед изгледа па- радоксално, техничким поступцима којима се може утицати на ток и садржај кретања која чине живот и одређују његову законитост. Јасно је да је техника функција човекове свести, а да наука представља систематски и методски повезана знања у одређене области и целине које, према степе- ну свог развоја и домета, чине квалитет научне исти- не. Због такве природе свога бића научна истина има, у ствари, релативну вредност: условљена развојем људ- ске свести, она непрекидно мења границе свог обима, вредност свог садржаја и домет својих спознаја. Тешко је рећи где су њени почеци, а још теже претпостављати да овај феномен, суштином својом везан за човека, мо- же имати и свој крај. У ствари, почеци свести као сли- ке света, његових збивања и односа, пренесене у чове- ково биће, везани су за поЧетке живота људског рода онако исто као што је, у једној реципрочној повезано- сти, незамисливо постојање човека, обележеног својим битним људским особинама, који би био лишен свести. Ако се имају у виду ови и други подаци и чиње- нице које осветљавају природу човековог духа, онда и наше разумевање људи далеких праисторијских и ис- торијских епоха постаје јасније и потпуније, а та про- шлост ближа нам и разумљивија. Праисторијска и ан- тичка митологија показују да су човекову мисао при- влачила и у тим далеким временима, тамним и у много

чему нејасним и нашем знању тешко доступним, пита- н>а која и у савременој науци имају своје место и свој значај, у богатом свету широких и готово немерљивих знања и свемирских истраживачких подвига. У својим тумачењима света и живота, велике тајне космоса и људског усуда, грчка митологија није оста- вила по страни и изван периферије своје посматрачке лупе ниједно питање и ниједну појаву, законе и про- цесе који не би могли бити или који нису предмет на- учних истраживања. Нема ниједног великог питања и проблема који су заузели своје место у науци, а да на неки начин, заоденути у раскошно рухо маште, нису добили своје објашњење у митологији. И, што је од посебног значаја, то нису само проблеми и ствари који се непосредно тичу човековог свакодневног живота и интереса, него су ту и питања која имају огапту науч- ну вредност. У грчкој уметности, нарочито у скулпту- ри, теме и композиције космогоније, теогоније и гиган- томахије асоцирају и жељу и потребу античког човека да уђе у тајну постанка света, да открије законе и за- конитост који њиме управљају, да утврди логику уни- верзалног реда ствари и збивања која му се приказују као објективна свест о животу и свету. Изгледа помало чудно и парадоксално да грчки скулптори и песници, као што је Хесиод, решавају проблеме космогоније и теогоније. Да би се то разуме- ло, треба знати да њихова уметничка дела нису наста- ла само и првенствено као плод емотивних инспираци- ја, него и као плод широког, могло би се рећи, свестра- ног образовања. Какву је и колику културу требало да има, на пример, прави и учени архитект као практичан неимар, али и као изразити уметник, види се по зах- теву који Витрувије поставља неимарима античког Д°" ба: „Према томе, архитект мора да буде даровит и склон стицању знања. Наиме, ни даровитост без зна- ња ни знање без даровитости не могу створити потпу- ног уметника. Са тог разлога архитект мора добро Дл пише, да вешто црта и да добро познаје геометрију. Да има солидна знања из историје, да је пажљиво слуша^ философе и да има музичко образовање, да се разу>к и У медицину, да се сналази у правним питањима и Дд

познаје у потребној мери астрологију и небеске зако- не“ (Витрув., О архитектури. I). За Сократа се зна да се бавио вајарством, као што је познато и да је Фидија учио философију у Сократсвој школи. Колико је широко и постојано било интересовање античког човека и света за најдаљу археолошку прош- лост људског рода, за његово порекло, развој и смисао живота и постојања, показује цео низ књижевних дела у којима се песничким стилом и језиком говори о тој прошлости. Иако су „теорије“ о постанку човековом и најстаријој историји људског рода и друштва у тим ли- терарним изворима плод логичких спекулација и ком- бинација, у њиховој основи често засветли искра вели- ке истине до које су дошле савремене научне дисци- плине које истражују и проучавају ту прошлост. Много раније него у библији о постанку човека у поеми о Гилгамешу, краљу древног Урука, у Месопотамији, непознати песник говори, још пре непуних четрдесет столећа, о „човеку бола и радости“, „победоносном јунаку“ коме је„ мудрост, као понор дубока, била јасна“ и који је „донео вести из доба пре великог по- топа“. Првог човека Енкидуа створила је, по жељи врховног божанства, Ануа, бога неба, богиња Аруру. Њено је име још и Мами — Мајка, и Нинту — госпо- дарица судбине или живота, божанско биће које је већ у Хомеровим химнама добило име врховног божанства — Велика Мајка Богова — Ме^а1е Ме1ег Тћеоп — „Ма#па Ма1ег Веогшп“. И кад је Ану рекао Арури: „Створи сада лик који би био сличаи Гилгалешу, биће које би било као он, али не и пустињска животиња“ —

богиња, испуњавајући му жељу и нарећење: „Опра руке и узе земљу, па је овлажи божанским, мајчиним соком, и изваја лик Енкидуа, јунака, коме крв даде и душу удахну Ниниб, бог борбе и рата.“

И прву смртну жену у грчкој митологији, ПаНдо~ ру, Вулкан је направио од земље. Од земљиног праха је и Адам, први човек, кога је библијски бог Јахве створио по свом обличју и својој подоби. Као што показује спев О стварању света — „Епц- та еНз“ („Када горе . . н а с т а о у првим вековима дру. гог миленија старе ере, односно у доба краља Хамурабија, сумерска „археологија“ ишла је у још дубљу ггрошлост, до времена у које пада постанак света. А то је оно време „Када је горе пебо још било без имена, и када доле земља беше безимена, када Ниједног бога још не беше, кад још ничему име није било дато и кад ниједна судбина није била дата, кад су постојали само Апсу и Тиамат, (слатка и слана вода, измешане у хаосу), које раздвоји мудри им син Муму“ У овоме спеву говори се и стварању човека. Страшни бог и победник Тиамата, сланог океана, од чијег је тела створио небо и земљу, Мардук је од крви чудовишта Кинтуа, савезника Тиаматиног, створио људски род „да би се бринуо о боговима и да би им служио“. Библијска родитељка људског рода, Ева, такође је „извајана“ од ребра првог човека, Адама, носећи, као и он, у свом обличју лик божји. И као што је сумерски Ниниб удахнуо душу Енкидуу, тако је и Јахве удах- нуо свој дух првим људима, забрањујући им да узберу и окусе плод са дрвета познавања добра и зла, да не би, на тај начин, дошли до открића највеће тајне и нај- веће истине. А какво је то откриће и како је изгледао његов смисао, први је свету античког доба то рекао ве- лики атински песник Есхил, писац читавог низа драм- ских дела. У једној од најпотреснијих трагедија, у „Окова- ном Прометеју“, Есхил је, у фигурама и богатој свежи- ни свог песничког језика, дао научну и философску интерпретацију човековог положаја у свету. Син титанд

Јапета, праоца људског рода, и океанске нимфе Азије, Прометеј, мудар и далековид, определио се у великој теогонији за Зевса, а против Хрона, оца Деметре и Хестије, Хада, Посејдона и самог Зевса. То је био страшни и окрутни господар свемира, који је прождирао своју децу, из страха да ће га, као што му је прорекла мајка му Геја, једно од њих свргнути са небеског престола. Али у борби Зевсовој против људи, које је гневни нови господар света хтео да затре и уништи, Прометеј је стао на страну људи. Кад је Зевс решио да људски род лиши ватре, а затим да га уништи потопом, љут на си- нове Ликаона, сина Пелазга, првог човека, Адама грчке митологије, Прометеј је лукаво и кришом дошао на Олимп и уз помоћ Атене, која га је обдарила највећим знањем и вештинама, са ужарених сунчаних кола украо небеску ватру. Он је ту највишу благодет и привилеги- ју бесмртних богова даровао смртним људима, освет- љавајући им сјајем ватре, као симболом свести и зна- ња, путеве и могућности бескрајне спознаје. Све до тада људи, како каже Прометеј у Есхиловом делу, „ни- су знали шта је грађени дом, и сунцем озарен, нити шта је дрводеља“. „Под земљом су живели као мрави малеии, у мрачне пећине сакривајући се ... Ја им и број пронађох, то знање највигае. Па им у јарам спутах бикове, да јармовима служе и плузима, да људе у тешком раду замењнју, па им и добре коње у кола упрегох, понос и знак богатства великог. И лађу с једрима платненим саградих бродару да морем плови.и (Есхил, Оковани Прометеј, трећи чин, појава прва.) О људима тих далеких претпотопских времена, и у савременој науци још нерасветљених, о њиховом животу, који је по много чему близак животу праисто- ријских, пре свега налеолитских људи, говори и рим-

ски философ из I века пре н. е. Тит Лукреције Кар ученик и следбеник епикурејског стоичког схватан>а света и живота. Као да је пред собом имао неку солиднг> обрађену археолошку синтезу или историју првобитних људи, која га је инспирисала визијом исконске прошлости, Лукреције у свом философском спеву Бе гегшп па!ига (О природним појавама) говори о људима тих времена. Као атеиста и материјалистички философ, Лукреције своје објашњење човекове еволуције не ве- зује за Прометеја и дијалектику античке митологије. Идући за својим ЛОГРГЧКИМ дедукцијама, овај песник- -философ показује праскозорје човековог живота и културе на начин који одговара научном схватању раз- воја људског рода. Лукреције одбацује помисао да су било кад постојали Кентаури, Химере и друга хибрид- на бића. Он не прихвата ни мит да су: „и реке златне текле широм и цветала драгуљима дрвета; ил* човек да је рођен таквих удова кораке да је могб преко мора дубоких пружати и рукама окретати небеса око себе"

(О природним појавама, књ. V, стр. 907—913) Говорећи о „детињству људског рода“ и о месту људи у природи, Лукреције је мирно, хладно и разум- но, више него ико пре њега и луцидније него иједан антички философ, уопште научник и песник разбио заблуду о боговима и њиховој жељи да људима створе свет у коме ће уживати у вечитом блаженству. Као што је био обичај онога времена, философ изражава своју мисао и своју доктрину у стиховима, исказујући као и песник своју истину и своје схватање живота. Лукреције је такође у стиховима, у великој поетској синтези, смело и заувек одбацио романтично тумаче- ње о односу људи и богова, постављајући таквим гле- дањем на природу, њена збивања и њене законе, осно- ве стварном, разумном и научном истраживању чове-

ковог порекла, његове културне и друштвене еволу- ције, укратко, његове најстарије прошлости. Ево тих стихова ’ „А рећи даље да су хтели саздат тај дивни свет рад људи, и да стога богова дично дело треба хвалити, вечним га сматрати бесмртним; да је безбожио покренути с места икада силом икојом што богови промишљу од старина основаше за људе у вечности, то оспоравати речима, претурати са дна до врха — све је то, и друго слично томе, мој Мемија, празна бесмислица."

(О природним појавама, књ. V, стр. 156—166) Јер каже овај философ: „ ... божанска није моћ природу света нас ради створила — толиких мана терет је на њој.“ (Књига V, стр. 196—198)

На овај начин и оваквим размишљањем Лукреци- је, као и његови грчки учитељи Демокрит и Епикур, одбацује идеализовану представу о првим људима, ко- ју налазимо и у Платоновом „Протагори". „Кад је на- ступио тренутак који је усуд одредио за рођење људ- ског рода, богови су људе створили у унутрашњости земље, од мешавине земље и ватре и свих оних састо- јака који се могу везати за ватру и земљу“ (Платон, Мит из Протагоре, 320 ц-е). И опет је Прометеј показао наклоност према људима, јединим бићима које ни бо- гови ни природа нису обдарили свим оним што би им било потребно да се заштите од опасности, као што су то учинили са осталим својим створовима и створењима, заборављајући да осигурају и људску расу да не ишчезне, као што су то учинили са свим осталим врста- ма живих бића. И као средство за опстанак Прометеј

1'е по Платону, људе обдарио свим оним вештинама ко- је су биле у

поседу Атене и Хефеста, заборављајући, у журби и страху од Зевса, који од самог почетка није волео људе, да им дару е и вештину вођења политике. Лишени божанског порекла те вештине, људи никад нису пронашли пут мирног и срећног живота, него су, што су се више користили осталим даровима и небе- ским добрима, све ближе и брже ишли у сусрет својој пропасти. Наша слика о томе какву су представу имали ан- тички људи о почецима свога рода и своје врсте, о про- шлости до које је допирала њихова машта, али не и знање, не би била потпуна ако не бисмо показали и оно место из Овидијевих „Метаморфоза“ где он говори о постанку човековом. У овоме великом спеву, за који се може рећи да је најупечатљивија лирска синтеза и интерпретација античке митологије, сва проткана снагом и лепотом богате и распеване Овидијеве лирике, вели- ки римски песник гради своју визију света и свега оно- га што се догодило од там:них и праисконских поче- така живота па до Августовог доба, коме припада и сам Овидије. За разлику од Лукреција, грчких и оријенталних песника и философа, најученијих људи тога времена, Овидије у развоју цивилизације види декадансу кул- туре. Он историју људског рода излаже као повест у којој је свако старије доба боље, срећније и легппе од онога које му следи. Збивања на земљи Овидије дово- ди у зависност од онога што се дешава у свемиру. Он прихвата теогонску смену богова, од којих су нови бо- гови тежи, немилосрднији и људима мање наклоњени °Д старих владара неба и земље. Али овај велики и об- разовани песник, пун поетске страсти и романтичарског заноса, дели историју културе, са прецизношћу истра- живача и научника, на три велика и основна раздобља: на камено, бронзано и гвоздено доба. Иако и Лукреци- Је наводи, у поменутом делу, да су „старо прадавно л*УДско обележје биле руке, зуби, камен и гране дрве- ’а после се почела употребљавати ватра; снага ГВожђа и бакра, али је бакар употребпотом је л пре гвожђа Овидије у својој визији прошло-

1

сти гради, надахнуто и са призвуком туге над људском судбином, и социолошку слику света. Он је суптилан и даровит песник, али је у исти мах историчар културе, археолог и тумач збивања и промена које су се деша- вале по законитости економске дијалектике. Тиме се може објаснити и разлог са кога су два научника из прве половине XIX века, С. Тћ. Тћотзеп из Копенха- гена и Р. 1лзсћ из Шверина, усвојила Овидијеву, а са- мим тим и Лукрецијеву поделу људске прошлости. У својим основама, та подела на три доба — камено, брон- зано и гвоздено — сачувала је свој значај и актуалност. На овај начин постављен је мост који везује науку на- шег времена са „науком“ античког доба. Научна знања и научну истину, до које нису могли доћи практичним и експерименталним истраживањем и лабораторијским проверавањем својих хипотеза и дедукција, антички „научници“ су допуњавали и снагом изванредне интелектуалне интуиције, маште и логичких комбинација, као што показују примери Демокрита, Лукреција и Ови- дија. Навели смо имена само ове тројице представника античке културе, иако је број философа, историчара, природњака и песника који су трагали за људским ста- ринама кудикамо већи. Снага логичке визије и непогрешивост интуиције, богатство и лепота песничког надахнућа и израза, а нарочито хумано саосећање са све тежом људском судбином намећу сами собом потребу да наведемо у непрекинутом тексту оно место из Овидијевих „Метаморфо- за“ у којима он излаже своје схватање настанка и тока историје човековог живота. Ал’ узвишенијег бића, способнијег да високо мисли, које би могло владати другима, још не беше. Зато се појави човек — ил* из семена божанског створи га творац онај, створитељ бољега света, или одвојена од високог етера скоро земља је чувала семе сроднога неба. Од земље син Јапета, мешаном с кишницом водом сатвори слику праву богова Владара свему. И док бића сва друга пригнута гледају зем.г»у, г\ човеку он лице у висину дигне да гледа \

к небу и да звездама управља поглед горе. И тако доскора страшна и безоблична земља се садг, измени и бића новог поприми облике нове. Понајпре златно беше то доба верности, правд-ц одано само од себе, без закона и без казни. Не беше казне ни страха, а са медених плоча нису претиле грожње, нити се покорна чељад плашила судије лица, без бранитеља спокојни беху. Сечена још се није оморика из горе своје у бистре спуштала вале, да туђе земље види, обала других сем својих људи познавала нису. Бедеми стрми нису још опасивали граде.

Витке медене трубе ни кривог бронзаног рога не беше, а ни мача, ни гилема; тада зацело народ је зсивео мирно и спокојно немајућ војске. Необрађена земља од себе давала све је, мотика није дирала њу, нити је секао плуг је. Људи у обиљу хране, што расте без неч’јег рада, плод су планике брали, па јагоде горске и дренак, па купине које са грма жилавог висе, и жир који са крошњатог Јупитерова дрвета пада. Пролеће беше вечито, а цвеће без сејача расло је, док поветарац топлим дуваше дахом. Неорана је земља потом рађала плодом, а њива необрађена тешким се белила класјем. Реке су млеком овде, а тамо нектаром текле, и сам златасти мед је са зеленог капао храста. Када је Сатурн бачен у тмину Тартара и свет пао под Јупитер-бога, тад отпоче сребрно доба; оно је од златног горе, а боље од меденога. Вечитог пролећа тада Јупитер скрати време, годину подели у раздобља четири — лето и јесен несталну, и зиму и пролеће кратко. Тада се од жеге суве ужарио ваздух најпре, и ветар први пут тада воду претвори у лед. У бразде тад је семе Церерино бацано дуге и први пут тада под јармом зајечали су јунци. И треће доба наста бронзано иза тога: бесна му природа беше, за бојеве љуте спремна, али без зала ипак. Последње од тврдог гвожђа је. У 70 тешко време греси се сјатише разни,

зачас нестаде стида, истине и верности неста. д на њихово место стану лажи и лукавство, насиље и подмуклост, за имањем опака жеља... Земљу, раније опште добро ко светлост и ваздух, сада пажљиви мерач означи дугачком међом.

Више се није од земље летина и храна нужна штедро узимала, него се и у недра спуштало њена и благо скривено у њој, на прагу Стигове таме, почело копати тада, да подстакне људе на зло. Гвожђе и од њега страшније злато откри се тада свету, настаде и рат у коме бори се један с другим и руком крвавом звецкавим оружјем маше. Од крађе сад се живи, гост се домаћина мора бојати, а таст зета, ретка је братска љубав, женама мужеви спремају пропаст, а њима жене, маћехе страшни отров мешају беличаст, а син још пре суђеног дана за очеве године пита. Побожност сломљена лежи, последња богиња од свих Астреја дева земљу крваву напусти тада.

(Овидије, Метаморфозе, књига I, стихови 75—150; превод Т. Маретића, Загреб, 1907) У својој разиграној, бујној и визијама богатој ма- шти Овидије као песник идеализује прошлост, њене људе, њихову етику и обичаје: све је у прошлости свет- ло, чисто и честито, људи су праведни и племенити, без греха, па, према томе, и без страха од казне. Живот је текао као рајска идила, а људски род живео је без бри- га за опстанак и за насушни хлеб: у вечитом пролећу, испуњеном мирисом цвећа и дахом топлог поветарца, човек је проводио живот не знајући ни за једну од невол>а које ће његову врсту притискивати и мучити утолико више и немилосрдније уколико му знање буде шире и богатије. У крајњој консеквенци Овидијева ин- терпретација еволуције одговара библијском учењу о спознању као извору греха и свих осталих невоља које ће пратити људски род до краја његовог земаљског би- тисања. Психолошка основа оваквог Овидијевог односа према прошлости, који се, као што смо показали, у ве- ликој мери, ако не и битно, разликује од Лукрецијевог

погледа на живот и на универзални прогрес који одре. ђује и законе људског развитка, потиче, можда, од пре„ осетљивости његове личности, од емотивног песимизма и песникове презасићености пороцима, манама и исквареношћу живота у римској империји Овидијевог доба. Али, као рационалан и образован историчар кул- туре, Овидије види настанак и развој главних раздобља културне еволуције на начин како га приказује, ре- конструише и тумачи савремена наука. Као учен пе- сник, који је темељно и широко познавао не само грчку. римску и оријенталну митологију него и античку нау- ку, Овидије је могао да у своје стихове преточи и изве- сна теоријска знања свога времена. Било да је на тај или на неки други начин изградио социолошко објаш- њење еволуције културе, Овидије је први одредио гра- дациони ток њеног развоја и први, у литератури уоп- пгге, поставио проблем односа културе и цивилизације. По својој крајњој консеквенци то је проблем услов- љености и реципрочних утицаја духовне и материјалне, техничке културе, који и у наше време представља предмет широког научног истраживања. Овидије је, као што се јасно изразио, испољио бојазан да техничка култура еволуцијом добива све већу превагу у развије- ном друштву. Такав развој односа води моралном и ду- ховном сиромаштву људског рода, угрожавајући, у крајњој линији, и сам његов опстанак. У епохи све ве- ћег утицаја технократских снага и достигнућа на мате- ријални, морални и психички живот човека и савреме- ног друштва, које се све више удаљује од природе као стварне основе живота, па самим тим од равнотеже коЈУ је она остварила у свету живих бића, Овидијева визија будућности не изгледа само као слика једног поетског надахнућа, него и као дијалектичка оцена чинилаца који одређују смер и садржај еволуције кул- туре. Наведени текстови из античке литературе — ори- јенталне, грчке и римске — узети само као одабрани примери из мноштва сличних, показују докле је л>уд- ска мисао у то време продирала у нерасветљене и недо- иве дуоине далеке прошлости. Мрачне странице нај- рије историје не само свога рода него и света коме

ппилада и „Свеопшта Мајка Богова“, „Метер —е“, „Ма- с^па

Ма1ег Беогит“, човек античке епохе осветљавао је светлошћу духа и разума, логиком интуиције која је 0дражавала бескрајно богатство свести њених неограни- чених могућности и њеног неизмерљивог домета. Дужи- на века те неугасиве искре прометејске ватре, која се стално распламсава и осветљава све нове регионе споз- наје, може се мерити трајањем века људске врсте. Пре- ма новијим палеонтолошким и палеоатрополошким оце- нама старости људског рода, број година које означа- вају, и то још увек само привремено, до нових открића, датум рођендана најстаријих људи прелази два милио- на година. Правих и егзактних знања о томе антички писци нису имали, као што их је била лишена наука и философија средњег века и доброг дела новог века.

ПЕЛАЗГИ И МИНИЈЦИ

Утврђивање историјског, културног и етничког идентитета Пелазга и Минијаца, првих, па, према томе, и најстаријих Индоевропљана на европском тлу, пред- ставл>а један од веома сложених, а у извесном смислу и есенцијалних проблема савремене археологије. У до- мену научних дисциплина које, поред археологије, тра- гају за решењем овога проблема Пелазги су проучавани више као хронолошко-етничка, а Минијци претежно као хронолошкокултурна категорија, дакле, као две сасвим одвојене историјске вредности. У тој чињеници почива и прва методска слабост ових истраживања: археолози, етнолози и филолози настоје да одреде ме- сто, време и карактер извесним појмовима чији садржај претходно није утврђен у мери која би дозволила да се имена Пелазга и Минијаца класификују као етнички називи, везани за одређене географске, хронолошке и језичке координате.

Другу методску слабост тога и таквог истраживачког рада представља основа на којој се претежно тра- га за подацима којима би се могли осветлити елементи поменутих проблема. Изворну основу овим истраживањима чини готово без изузетка античка литература, почев од Хомера па до Аполонија са Родоса и читавог низа мање или више недовољно обавештених хелен- ских историографа. Непотпуна, романтичарска и сасвим ограничена егзактност обавештења која пружају ови извори свела је истраживање порекла и места Пелазга и Минијаца у културној историји Балкана на низ пре- тежно лингвистичких спекулативно-теоријских дедук- ција веома неуједначене вредности. Потребно је напо- менути да је у овим истраживањима више пажње, рада и научног интересовања посвећено решавању пробле- ма везаних за Пелазге, иако су они сасвим неодређени као хронолошка, етничка и културна категорија, него

утврђивању и т>тмачењу чињеница ко1е би потпуније осветлиле место, знача.1 и улогу Минијаца као твораца једне одређене културе која се јавља у еволуцији пр- впх индоевропских Старобалканаца. Природа и врсте обавештења преузетих из литерарних извора који говоре о Пелазгима и Минијцима навела је филологе и историчаре да се први почну ба- вити проблемима порекла, језика и значаја ових Старобалканаца у праистс-ријској и протоисторијској прошлости балкакско-медитеранског географског и културног комплекса. Археолошко познавање и оцена њихове културе и цивилизације још нису имали пресудан значај за решавање ових проблема у време кад су на- стали први покушаји и прве студије о Пелазгима и Ми- нијцима. Међутим, данас археологија пружа нове могућности за егзактније проучавање и интерпретирање питања која се односе на осветљавање и одређивање битних чинитеља пелашко-минијског проблема и њиховог евентуалног заједничког именитеља. Да би се утврдио однос између Пелазга и Минијаца, везаких у античким литерарним и историографским изворима за готово исти географски простор и, по нашем мишљењу, заједнички, ако не и исти, културни супстрат, потребно је учинити напор да се дефинишу њихове битне карактеристике. Тек после тога покушаћемо да откријемо прави садржај појмова „Пелазги“ и „Минијци“ у језичком и културно-историјском смислу. Од Хомера до касне антике ниједан литерарни ни историографски извор није одређено и егзактно дефинисао ни Пелазге ни Минијце. Јасно је да је до праисторијске прошлости другог, а можда и последњих столећа трећег миленија тешко продирала светлост знањз и науке историјске епохе. Значење имена Пелазга и Минијаца у обавештењима античких писаца припадз домену митолошких интерпретација. За Пелазге_ постоји у античкој грчкој етнолошкој и ономастичкоЈ терми нологији и дублета Пеласти Палашто! односно Н Р. Кгексћшег, С1о«а, I, 16). У старијим емендациЈама Одисеје (с{, С1агк, Ношеп орега отшап°^0 ос175, 1дрв1ае, 1751) Хомер Пелазге назива ПаАшотос ос

40

Вр

АИко

лањајући се на Хомера, и М. Будимир у 0вом обл транскрибује име Пелазга (М. Будимир, ГрЦи и п И*У сти, Београд, 1950). Бавећи се проблемом Пелазга и * ховог места у етногенези старобалканских популаад' Вл. Георгијев је у једној расправи покушао Да објас^ разлоге због којих је Хомерова транскрипција иметг „Божанских Пеласта“ замењена називом Пелазги. (Е^ Георгијев, Исследованија по сравнитељно историчес- кому језукознанију, Москва, 1958, 102).

Полазећи од Хомеровог назива за Пелазге, сама по себи се намеће мисао да име ових још неидентификованих Старобалканаца садржи и стварно адјективно значење овога појма. Иако је Хомер из старије традици- је у лексички тезаурос својих поема унео термин ПаХактто1, који има значење адтектива „прастари“ (упор. Р. Кге1всћтег, С1о1;1а. I, 17 и БгеХв, Агсћ 1 Ее1. XXII, 4), само по себи је јасно да називи ПаХашто!, ПеХаруоб ПеХаоуо! имају у својој најранијој, првобитној употреби вредност и карактер једног уопштеног придева, а не и одређеног етничког опредељења. Као етничка катего- рија Пелазги се јављају у време у којему, како нас обавештава Е1ушо1о§1соп Ма&пит, постоје, на Криту, на пример, још два хеленска народа — ”Ахакн и Дар1е!д. На поменутом месту у Одисеји Хомер наводи и податак да се на Криту говорило различитим језицима, између ос- талих и пелашким. Колико је проблем пелашког језика био сложен и, вероватно, и нерешив за античку науку, види се по немоћи Херодотовој да пружи неко егзак- тније обавештење о природи и карактеру тога језика. Херодот признаје да „није у стању тачно да каже ко- јим су језиком говорили Пелазги“. Наводећи низ прет- поставки о вези Пелазга са Атињанима, „који су во- дили порекло од Пелазга, док су Спартанци хеленског порекла“ (I, 56), Херодот долази до закључка „да су Пе- лазги говорили варварским језиком. И ако је то заиста тако било са Пелазгима, онда је антички народ као пе- лашки, претапајући се у Хелене, заборавио свој стари и научио хеленски језик“ (I, 57). Ову језичку и етничку асимилацију извршили су и Хелени у једној далекој историјској прошлости, у којој су били мален и слаб

«ароД» »»све док 1010 у пРет°пили у себе пре свега Пела- 7еи многе друге варварске народе“ (I, 53). Да Херодоту, као и мкогим другим античким ауторима литерарних и ис * ориографских текстова, етнички односи и ггроцеси језичке асимилације нису били ни до- вол»но јасни ни у већој мери познати у време коме при- падају Пелазги, види се по једном објашњењу у коме Херодот говори о односу Атињана и Пелазга. Међутим, Херодот, као и Хомер и Хекатеј, који му претходе, на- слућује да су Пелазги били они Старобалканци из чи- јег су широког и моћног стабла, које је својим гранама прекривало широка балканска и медитеранска подручја, изникле многобројне, сродне, али и хетерогене по- пулације. Само у светлости таквог схватања места Пе- лазга у композицији балканског језичког и етничког мозаика могао би се разумети податак да су „Атињани, у време кад су Пелазги живели у земљи која се сада зове Хелада, били Пелазги и звали се тада Кранејци...“ (Херодот, VIII, 44). Као појам са значењем које је у очима античких људи имало извесне квалитете и једне етнички обојене детерминанте, Пелазги су, поред Атињана, обухватали и цео низ других хеленских популација. Великој поро- дици Пелазга припадају Дриопи, савременици Минија- ца, о К01има ће мало даље бити више говора, затим Кауконци, Теукри и Курети, који по митолошкој ин- терпретацији воде порекло од Форонеја, Пелазговог претка (с! I. Иетрпегб, А с1азз. ОтИопагу, 5. V.). Да су Дриопи, који су до доласка Дораца живели У Арголиди, у Асине, били тесно везани за пелашке тРадиције, потврђуте и податак о култу једног старог божанства, БАМАТНЕ, односно Деметре, чији су култ нреузели Крићани 1ош у периоду средњег шшосхог Д°ба, дакле, пре XVIII столећа пре н. е. (с! Р. кгет- бсћтег, С1о11:а, XXX, 1943): два стара епиграфска сп - Меника — г.тпр 11Р.1 м 1194 — садрже дедикациЈу > . -

^елазги били ако не први, онда свакако ^емљорадницима на Балкану III миленија

даље да и само њихово име „1МсфУ<н“ „равничари“ или ’Пасћ1апађе^оћпег“, како их објашњава Р. Кге1- зсћтег (С\оПа I, 16), означава становнике, земљорад, нике, плодних тесалских и македонских равница и жит- них поља. На том широком простору земља је, по обича- ју и потребама тога времека, често мењала господаре, који су долазили из разних крајева, различитим путеви- ма економских и освајачких миграција и под разним именима. За илустрацију шта су о таквим кретањима и збивањима знали — више кроз митолошке него историјске интерпретације — антички историографи, нека покаже податак који смо нашли код Херодота. Гово- рећи о Македонцима, њиховом пореклу и судбини, Хе- родот наводи да су „Македонци за време краља Деу- калиона становали у Фтиотиди, а за време Дора, сина Хеленова, у земљи испод Осе и Олимпа, званој Хисти- јеотида. Када су их Кадмејци протерали отуда, наста- нили су се у области Пинда, под именом Македонци. Одатле су, затим, прешли у Дриопиду, а из Дриопиде спустили су се на Пелопонез и добили име Дорци“ (Хе- родот, I, 56). Да су и Пелазги доживљавали исту судбину, види се и по податку који Херодот преузима од Хекатеја, који говори о судбини Пелазга, градитеља одбрамбених зидова око Акрополиса. Ови Пелазги су били не само добри и вешти зидари и архитекти, него још више изванредни земљорадници. Као награду за свој рад на утврђивању Акрополиса, добили су од Атињана неко земљиште испод Химета. „Раније необрађивана и неплодна, ова земља је у рукама Пелазга постала веома плодна, тако да су Атињани пожелели да је се докопају. А да би то остварили, протерали су Пелазге, који су се населили на ЈГемносу и у другим крајевима Хеладе" (Херодот, VI, 136). Међутим, ни на Лемносу Пелазги ниСУ ост&ли до „скончанија вјеков“. Судећи по томе што је Милтијад, за време грчко-персијских ратова, освојио Лемнос, ставио га под власт Атине, а Пелазге подвргао казни, изгледа да се Пелазги у сукобу Грка и Персијанаца нису држали лојално према Атини. Познато је Да СУ У Даријево време Пелазги живели поред Лем- носа и на острву Имбросу. (Херодот V, 26). Судећи по

таквим подацима, Пелазги су све више потискивани са грчког копна, па су, сасвим проређени, тражили уто- чиште на острвима. За наша истраживања ови подаци су од посебног значаја. Они нам откривају чкњеницу, или можда само наговепггавају бледу могућност, да се на егејској периферији грчког света још у V веку пре н. е. очувао траг једног од најстаријих балканских језика. Овим варвар- ским језиком говорили су и Лелези, које су Дорци и Јонци протерали са Егејских острва на малоазијско копно, где су добили име Караца (Херодот, I, 171). Да је појам Пелазга као етничке категорије имао охппте значење, тако да је садржај тога појма широко прелазио оквире једне строго ограничене популације, без обзира на то колико је бројна, открива нам, на пример, податак да су се именом Егијалски Пелазги називали Јонци док су живели на Пелопонезу. Много доцније стекли су ново име, по војсковођи Јону, сину Ксутову (Херодот, VII, 94. и VIII, 44). Херодот нас оба- вештава да су се и Еолци пекада сврставали међу Пе- лазге (Херодот, VII, 95). О томе ко су били и где су жи- вели Пелазги говори и Страбон кад их дефинише као „прастари народ“ распрострањен у целој Грчкој (31гаћ. V, 2, 4; 337, 338). Јасно је да ни Страбон ни остали антички аутори литерарних и научних радова нису имали, као ни писци много каснијих епоха, јасан појам о томе шта представ- л»а обележје једног народа и његовог јединства, и који све услови треба да се испуне да би се једна велика, друштвено-економска, географско-историјска и кул- турнојезичка заједница могла сматрати народом. Пре- цизније и егзактније одређивање чинилаца који детер- минишу етничко јединство и етнос једне популације на- стало је у новије време, у складу са развојем и приме- ном дијалектичког метода у читавом низу научних дисциплина које под својом лупом држе и проучавају еволуцију људског друштва и природу закона који управ- љају видљивим и невидљивим осцилацијама у том про- цесу. Ако се има у виду и ова чињеница, онда није необ- јашњиво како је Е. Норден, један од веома солидних и добро обавештених истрричара нашег времена, морао да

Асилиа, које се везује за област ^тенинског Пиценума, види „Један прастари пелашки наоод коме, можда, припадају натписи из Новиларе, писани једним још недешифрованим Језиком« (С|. Е. Иог(Зеп, V

италском

племену

Аћ&егтатеп, Вегћп, 1934, 232). Као што се види Е Норден етничке, антрополошке и језичке трагове ПС- лазга открива и налази, поред Балканског, и на Апе- нинском полуострву.

У једној ранијој расправи показали смо да су и други аутори покушавали да успоставе везу између Пелазга и неких других старобалканских популација (Б. Гавела, О илирском супстрату на Балкану, Годи- шњак III Научног друштва Босне и Херцеговине, Са- рајево, 1965). У опширној монографији, заснованој на обимној лингвистичкој документацији, Гг. Босћег-Ни!- 1епћасћ долази до закључка да Пелазги припадају прастаром илирском супстрату (Гг. ћосћег-Нииепћасћ, П1е Ре1аз^ег, Ч\ћеп, 1960, 178. зрд). До сличне хипотезе дошао је, независно од поменутих аутора, и 2. Мауаш који сматра „да је језик Пелазга, можда, један прастари илирски дијалекат“ (2. Мауаш, ћез Е1гизриеб сотшеп- сеШ; а раг1ег, Рапб, 1961, 414. зрр). Даља истраживања података које о Пелазгима пружају писани антички извори води ка утврђивању једне чињенице којој приписујемо изузетан значај. Карактеристично је, а за дефинисање Пелазга као историјске категорије и битно, да, колико нам је познато, ниједан антички аутор не говори о култури Пелазга, као пгго, на пример, Хомер, Херодот, Страбон и други извори описују културу Крићана и Микенаца, Египћана и Ски- та, Илира и Трачана, Келта и Гета. Разлог за посто- јање овог хијатуса у њиховим делима изгледа нам до- вољно разумљив и објашњив: ни они сами ни митоло- шка традиција, која је у својој основи никла на истини и знашу једне већ превазиђене и до вишег степена ево- луиране свести, нису познавали Пелазге као етшгчку категорију са сопственом националном културом. свом дефинисању Пелазга Хомер се задовол»ава Да их назове „божански Пелазги“ (Ил. X, 429; Одис. XIX, )■ асно Је да овај податак више открива Хомерово знање него потпуније знање о овој популацији и н»е-

ним, вероватно, разноврсним пепладама. Према таквом стању података ксје нам пружа античка наука и литература, као и на оснсву анализа, оцена и интерпретација, које су о тим подацима дале савремене релевантне научне дисциплине, Пелазги би се могла дефинисати као један од најдубљих и најстаријих супстрата аутохтоних балканско-егејских нонулација. »Хасно је да то старо—

балканско становништво, разбијено на многобројне географско-економске басене и регионе, који су се простирали од Подунавља до Егејских острва, није било веза- но границала и оквирила затворене и хологене етничке структуре. Интересол и факторима еконолског реда и разлога, као и потребала које су налетале разлена до- бара и еконолске револуције, стварала се већа култур- на, језичка и социјална кохезија која је пелашкол суп- страту и његовил лање или више издвојенил једини- цала и целинала давала обележје једне од већих индоевропских заједница. Није

потребно нарочито ис- тицати чињеницу, на коју смо раније указали, да је у процесу стварања овога балканскоегејског језгра оп- ште индоевропске коине било већих и мањих осцили- рања, инвазионих и лиграционих кретања, полерања појединих затворених геоеконолских група, које су се у току тих кретања, везане заједничким интересом, преображавале у етничке целине. Оцена метода и резултата лингвистичких истраживања индоевропског проблема до које смо дошли проучавајући питања порекла и јединства Индоевропљана протеже се и на проблем етничког, културног и хронолошко-просторног дефинисања Пелазга. Без великих тешкоћа може се доказати да у праисторијској прошлости евроазијског простора нису постојали нити су хог~ги постојати Индоевропљани оних лингвистичких тео- рија које су настале у првој половини нашег столећа. Сва та теоријско-спекулативна истраживања у целости су била лишена егзактне материјалне основе, као и гго- требног познавања закона који управљају настанком и развојем људских заједница. Само су компаративна истраживања, заснована на проучавању антрополошких и аРхеолошких докумената и њихових пројекција у до- М1Н Духовне културе, могла довести Н. Вгеш1-а, једног

најбољих познавалаца праисториЈског човека и ч0вечанства, да дође до непобитне истине „да је оНо Што се раније сматрало као непрекинуто Јединство, везано за место еволуције једне јединствене популације, плод постепеног додирз. пеплздз. које су, мз.ње или виш^ деловале једна на другу било чисто индустријским ути’ цајима, било постепеном инфилтрацијом или ратном инвазијом страних елемената“ (Н. Вгеш1, Вез 5Ц1К11У1- 810П5 с!и Ра1ео11Ш1^ие зирепеиг е! 1еиг 81§пШсаНоп, Ра- пз, 1958; с&. такође и веома солидно документовану сту- дију: №. Коска, 2а&ас1шета еШо^епегу 1иИо^ Еигору, №гос1а^у 1958; о стању ЛИНГВИСТИЧКИХ теорија о наве- деним проблемима в. Б. Гавела, О проблему порекла и јединства Индоевропљана, Зборник Философског фа- култета у Београду, VI—2, 1962). Као што се види, проблем карактера и места Пелаз- га у праисторијској и античкој прошлости Балкана по- сматрали смо из два угла: њиховог места у индоевроп- ској заједници и њиховог односа према етнички одређеним старобалканским, претежно, хеленским попу- лацијама. Да бисмо шире и јасније осветлили однос Пе- лазга према Минијцима и Минијаца према најстаријим балканским Индоевропљанима, увешћемо у домен ових истраживања и археолошка документа, као нову, чвр- сту и егзактну основу на којој се могу градити нове те- оријске интерпретације постављеног проблема. Као ггредмет литерарног и историјског интересова- ња име Минијаца јавља се у античким изворима хро- нолошки паралелно са именом Пелазга. Митолошка традиција изводи порекло Аргонаута од Минијаца и ге- ографски их распоређује од беотског Орхоменоса до Ле- мноса, Тере и обала Мале Азије. У читавом низу поглав- л>а III и IV књиге своје историје Херодот говори о Ми- нијцима и њиховој судбини у грчком свету. Потомке минијских Аргонаута Пелазги су, према овоме ауторУ* протерали са Лемноса у Спарту (IV, 145), а Елејци су на Тери порушили цео низ градова Минијаца, који су се после повукли на обале Либије и ту основали нова насеља (III, 148. и IV, 150, 5^^). Да је било Минијаца на елопонезу, могло би се претпоставити и по једном по- Датку који налазимо у Илијади (XI, 722—723); Хомер од

помиње Минијску реку, која се улива у море код Аре- не, Несторовог града у Елиди. На другим местима (Ил. II, 511 и Одис. XI, 283) Хомер везује Минијце за Орхо- менос у Беотији: Орхомен Минијаца (Орхомен Миниј- ски). За разлику од Хомера, који Орхоменос везује само за епоху Минијаца, Тукидид у развоју овога града и његових становника издваја две фазе: прву, старију, у којој Орхоменос припада Минијцима, и другу, мла- ђу, у којој су Беоћани становници и господари тога гра- да — (с1. Тћис1<И<Пб ШбЉпае, IV, 76, 3) — „Орхоменос, који су раније називали минијским“ (Љјс1. IV, 93, 4). О односу Пелазга и Минијаца говори неколико података који имају митолошко-литерарну провенијен- цију. Херодот наводи (IV, 145) како су Пелазги проте- рали минијске Аргонауте са Лемноса. Ови отплове на Пелопонез и населе се у Спарти, где их Македонци лепо приме, дарују им земљу, сматрајући их Минијцима и пријатељима: наиме, на лађи Арго били су заступљени и Тиндариди, за које се зна да су били спартанског по- рекла. О минијском пореклу Аргонаута говори и Апо- лоније са Родоса (Аг^оп. I, 229). Проблем овога односа — Минијаца и Аргонаута — био је предмет истраживања читавог низа стручњака. ^ШатотдШг—Мое11епс1ог1 је, у своје време, сматрао да је везивање Аргонаута за Ми- нијце вештачки исконструисано. Таква интерпретаци- ја овога односа настала је, по схватању Е<1. Меуега, у постхомерско време (с! Раи1у—ТОббо^а К. Е. б. V. М1- пуеб). Међутим, без обзира на то да ли је настало пре или после Хомера, предање о оваквој вези било је широко распрострањено у целом егејском свету. Између осталог, на ову претпоставку указује и композиција на Амазисовој (?) вази, на којој је овај сликар црно-фигу- ралног стила приказао поименично Аргонауте. Међу н>има је и Минијац Тиндареј. Могуће је да су два мо- мента била пресудна за повезивање Минијаца и Пелаз- га у ближи генеалошки однос: 1. минијска култура би- ла је распрострањена и заступљена, иако на неким ме- стима само спорадично, од Подунавља до Егејских ос- трва, дакле, у областима у којима су локализовани и трагови путовања Аргонаута; 2. Аргонаути су били први Егејци за чије се име везује путовање на широком

простору на коме су откривена археолошка документа која припадају Минијцима, односно култури средЈБег хеладског доба. Проучавање археолошких извора и тра- гова ове културе баца ново светло на сву сложеност пе- лашкоминијског проблема. Јасно је да проблем порекла и формирања Минија- ца у посебну етнокултурну категорију није једноста- ван, нити је прошао незапажен од стране оних који про- учавају настанак и еволуцију индоевропске коине у балканскоанадолској области. О. СШМе је прихватио Персонову хипотезу да су Минијци као етнички још неодређена категорија дошли у Грчку из два правца: морем из Анадолије и копненим путевима из балкан- ско-подунавске области (СММе, Тће Оапиће 1п Ргећј- з1огу, ОхМгф 1929, 87. зцц). Оваква интерпретација мо- гла би се прихватити под условом да су Минијци, као кохерентнија целина или бар значајнији њен део, пре- шли у одређеном временском периоду са Балкана у Ма- лу Азију. На ту претпоставку указује место минијске културе на хронолошкој лествици балканске и анадол- ске праисторије: чињеница је да су минијске вазе от- кривене на Балкану и у Подунављу у слојевима који су знатно старији од доба Троје VI, које одговара сред- њем хеладском добу (с1. С. В1е§еп, Тгоу, Бопс1оп, 1966, 141 зцц). А. Ј. В. \^асе и М. б. Тћотрбоп утврдили су још поодавно да је знатан део минијских ваза које припадају слојевима Троја VI и VII увезен у њен културни инвентар (с! \^асе—Тћошрбоп, Ргећ1б1;опс Тћезба1у, СатћпсЈ&е, 1912, 230). Да су везе Троје са Балка- ном и Подунављем старијег датума, види се и по „сги- з!есЗ ™аге“ С1у-вазама, које припадају млађим слојеви- ма винчанског и украјинског неолита. У једном гробу у Сесклу такође је откривено ТРШИЧНО минијско посу- ђе (о. ц. стр. 62, фиг. 32). Проучавајући проблем порекла Минијаца, који је, према Сћћћеи, веома „асЗ сћбси1ап<1иш“, овај аутор и одлични познавалац праисторијских миграција у Европи дошао је до закључка да су Минијци увели агрикулту- ру и основали утврђена насеља на Халкидици и у Те- салији (СћИсЗе, Ргећ1зЦ>пс Мј^гаИопб, Об1о, 1950, 158).

За

истраживања и евентуално утврђивање времена кад се МИНИЈЦИ -јављају на историјској позор- ници Балкана од посебног значаја је чињеница да су многа хеладска насеља на грчком тлу била уништена пожаром у раздобљу између 1900. и 1700. године пре н. е. (СћПае, о. ц. 158). То је време завршетка раног хе- ладског доба, то су векови у којима се први пут потврђује име Минијаца широко распрострањеном културом на Балкану и у Јонији. Вероватно је да су Минијци донаша

принели, ако нису и сами то учинили, да насеља раног хеладског доба нестану у пожару. При објашњавању ових збивања не налазимо праве аргументе на основу којих би се могло прихватити СћШеоуо мишљење да су Минијци већ тада били организовани као ратничка ари- стократија. Тешко је замислити, у то време, војну ари- стократију у једном претежно, ако не и искључиво, зе- мл>орадничком друштву. Много је вероватнија и логи- чнија претпо-ставка да су Минијци, као компактно агри- културно друштво, својом бројношћу, снагом и свежи- ном надвладали господаре насеља старијег хеладског периода, заузели њихово место и улогу у животу нај- плоднијих области копнене Грчке. За долазак Минијаца у јужне области Балканског полуострва од посебног је значаја увођење коња у привредни живот раног и средњег бронзаног доба. Проучавање трагова најраније експлоатације коња у подунавско-егејској области, као и проучавање мобилија минијске културе, пружа један од ослонаца и путока- за за свестраније осветљавање минијског проблема. Ако се има у виду податак, који саопштава С. IV. В1е^еп, да се коњ јавља у Троји УН-б, чијем керамичком матери- јалу културно и хронолошко обележје дају минијске вазе, везане својим пореклом за Балкан, онда и чиње- ница да се коњ јавља као припитомљена животиња нз Балкану још у енеолитским насељима у Гривцу код Крагујевца говори у прилог хипотези Б. Хрозног да се у ово време већ ствара1у предуслови за почетак нових миграционих кретања на дугим растојањима од По- Дунавља до Егеје, без којих се не би могло замислити ни оетварити формирање протоиндоевропског нуклеу- са у подручју југоисточне Европе (сI. С. \^. В1евеп, Тгоу,

1*тс1оп, 1966, 145 8ЧЧ; Б. Гавела Енеолитска насел,а у Гривцу, Старинар 7—8, Београд, 1956; а Нгогпу, Ш*' 1ге ае V Аб1е Ап1;епеиге, Рапз, 1947; 303). Природно је да у то време коњ још није био савезник човека у рат. ним походима, него је омогућавао и олакшавао кретан>а и комуницирање из једне области у другу. Проучавајући призблем Пелазга у Егејиди на осно- ву археолошких извора као што су „ХЈгПгтзкегатјк^, „тоИес! \^аге“ и „уегзоггб а ћес“, који својом појавом и најранијом употребом припадају другој половини III миленија, Хрозни је дошао до закључка да ова доку- мента припадају, у ствари, култури Пелазга, које он често назива Минијцима (Нгогпу, о. ц. 301). За одређивање места Минијаца у генези и еволуцији првих етничких категорија и комплекса на балканско-егејском простору посебан научни значај има настанак, развој и трајање Троје VI. Дуги век овога насеља, од 1800. до 1300. године, одговара највећим делом столећима средњег хеладског доба. У току овога дугог раздобља на грчком тлу се врше значајни и, по археолошким изворима судећи, интензивни процеси економске, културне и језичке асимилације хеладских популација. Ако се има у виду да се у Троји У1-а, као најстаријој фази у развоју овога града, јављају минијске вазе са веома широким и богатим регистром облика. који су по техничким и типолошким одликама идентични са минијском керамиком са грчког тла, јасно је да управо ова врста археолошких докумената има посебан историјски значај. Минијска култура у ствари представља једно од првих егзактних упоришта за стварање најпре радне хипотезе, а затим експликације и интерпретације проблема формирања прве старобалканске етничке заједнице у балканско-егејској области. За разлику од Пелазга, којима знамо само име, које звучи као ехо далеке митолошке прошлости, из времена у коме на алкану и у Европи још нису постојале затворене и потпуне етничке заједнице, Минијци своју егзистенциЈу нотврђују и откривају у исти мах и именом сачува-

1ГЈ теп

литеРаРним

и другим изворима и материјалним

^едне кУлтУРе к°ја

тер и индивидуалитет.

има сопствени карак-

Сасвим је извесно да Минијци претходе појави грчкога етноса, чак ако у његову категорију сврстамо и популацију критско-микенског културног и језичког подручја. На овај закључак наводи и чињеница да су још Драгендорф и Каро у центру палате у Тиринсу, испод великог мегарона и делова главног и бочних дворишта, два метра испод нивоа палате микенске епохе, открили једну велику толос-грађевину. Њен пречник је износио 26,5 метара, а висина је, вероватно, била знатно већа. У ово пелашко или, тачније речено, минијско доба то- лоси се граде и на Кикладима. Хомер такође зна за то- лосоидне грађевине. У XXII певању Одисеје, у стиху 442. и 459, Одисеј помиње „округле зграде с темељом чврстим“. Реч је, свакако, о грађевини премикенског доба о којој је традиција сачувала помен до Хомеровог доба. Довољно је познато да се у Хомеровим текстови- ма налазе и други подаци који потичу из времена ста- ријег од микенског доба и културе. На то је указао и Е. Кћос1е, када је, анализирајући речи које поморска старина, бесмртни Протеј, Египћанин родом, „коме је свака дубина позната морска“ (Од. IV, 384—6), упућује Менелају, кад му прориче да му богови неће дозволити да умре у Аргу, „него ће бесмртни бози у Елисиј послати тебе, на крају света где плавокоси живи Радалант“

(Од. IV, 561—564)

Кћоб.е сматра да појмови о Елисију и Радаманту припадају добу и миту који је старији од Хомера и који поново оживљава у класичној Грчкој (Е. КћосЈе, Рзусће, 158). И. Р. Малтен је такође показао да имена Елисиј и Радамант потичу из једног прегрчког културног стра- тума (К. МаНеп, Агсћ. Јаћгћ. 1913, 28). Као прототип егејских толоса сматра се толос из минијског Орхоменоса, једног од великих средишта културе Минијаца. Из овога центра минијска култура и утицај Минијаца зрачили су на пространству 'које је постајало све шире уколико су расле економска моћ минијаца и њихова потреба за трговачком експанзи- ]ом и за миграционим струјањима и кретањима Грани-

це у којима су се вршила ова економско-трговачк ( културна комуницирања протезале су се од панонг^ Г Подунавља до Пелопонеса и Троје. Н. бсћНетапп је° Троји 7 открио цео низ налаза у покретном инвентару керамици и оруђима, који својим пореклом упућују ’На балканскоподунавско порекло. Тај материјал откривен је у истим стратумима у којима се јављају и минијске вазе. И овај процес економских и културних комуни- цирања који почиње у периоду Троје VI снажно се ма- нифестује и у животу Троје VII, дакле, у раздобљу у које падају и велике миграције на Балкану (с1. В1е§еп, о. ц. 168. здд). У ово време, а вероватно и нешто раније, пада и повратак Минијаца из Мале Азије у Грчку, у коју они до- лазе под притиском Хита као у „раг! о! Ше оп§1па1 Гпбо- Еигореап 1егп1огу“, како Н. Непскеп сматра Балкан (Н. Непскеп, 1пс!оеигореап Бап§иа§ез апс! Агсћаео1о§у, Ат. АпШг. 1955, 37). У ИСТО време кад и Непскеп и Б. Н. Ра1шег је дошао до закључка да на Балкану и у суседним му деловима Мале Азије, а не на Блиском ис- току, као што је мислио С. СћПс1е, почиње формирање најстаријих индоевропских идиома (с! Б. Н. Ра1тег. Асћаеапз апП 1псЈоеигореапз, Ох!огП, 1955. и Мусепеапз апН М1поапз, БопПоп, 1961, 226), где он, у извесном сми- слу преурањено, сматра да се већ на почетку позног хеладског доба може са сигурношћу говорити о грчком етничком стратуму. За разлику од Палмера, који веома категорички идентификује Минијце са Грцима, Е. Ри1§гат је основу проучавања проблема појаве и етногене- зе Индоевропљана проширио и допунио археолошким документима. У комбинацији и компаративним студи- јама епиграфских и лингвистичких споменика и изво- ра Е. Ри1§гат је дошао до закључка да су Индоевроп- љани становници Грчке већ у рано и средње хеладско доба. Хипотезу да се у средње хеладско доба већ го- вори једним грчким дијалектом на југу Балканског по- луострва Ри1§гат етнички још не дефинише и не иден- тификује те Индоевропљане (Е. Ри1&гат, Бтеаг В, Сгеек апП Сгеекз, С1оПа, XXXVIII, 1960, 3—4, 176). Пажљива оцена археолошких и писаних античких извора, који непосредно и посредно представљају све-

дочанства о времену коме припадају или на које се односе, упућује на хипотезу да су Минијци творци не са- мо једне културе, рођене и израсле на Балкану, него и прва етнички одређена, кохерентна заједница. Конти- нуирани развој њихове културе у току другог милени- ја сугерише идеју да Минијци као старобалкански Ин- доевропљани представљају етнички, језички и култур- ни супстрат у чијем су крилу могли постојати стварни услови за рођење грчког етноса. Природно је да је и грчки етнос у својој генези и еволуцији прошао кроз многе и дуге степене и фазе. Прва, најстарија и још тешко видљива етапа у тим сло- женим процесима можда припада Минијцима, с који- ма су се у доцнијим етапама могли асимиловати и дру- ги балкански елементи чији је производ грчки етнос. Дедукције до којих смо дошли представљају једну од основа на којима би се, уз помоћ и других података, могла градити теорија о првим и најстаријим етнички одређеним популацијама на Балкану, о Минијцима, о њиховом положају, с једне стране, према Пелазгима, чије смо место већ раније одредили, и, с друге стране, према Грцима као историјској етничкој категорији. У овим пројекцијама једног од најсложенијих проблема старобалканске културе лежи и смисао овога нашег истраживачког покушаја. Јасно је да су потребни још многи напори, многи нови подаци и нова знања да би решење овога и за њега везаних других проблема изи- шло из оквира тек видљивих контура и прешло у ква- литет егзактне научне истине.

МИТОЛОШКА ПРОШЛОСТ ИЛИРА ИЛИРИ И ПЕЛАЗГИ

Беджих Хрозни је пре четврт века поставио хипо- тезу да се балкански Илири јављају на историјској по- зорници југоисточне Европе у исто време када и Грцц' То су, према овом одличном познаваоцу културе историје и медитеранског света, филологу и епиграфичар\- који је први успео да дешифрује споменике и записе писане клинастим писмом, први векови првог миленија пре н. е. (В. Нгогпу, Н1б1о1ге с!е ГАб1е Ап1;епеиге, Рапз. 1947). Међутим, проучавање Хомерових епопеја, пре свега Илијаде, наводи нас на помисао да се трагови Или- ра и њихових племена могу пратити и до времена тро- јанског рата, дакле, до XII века пре н. е. У II певању Илијаде, названом „КатаХоуод уесо^“ — „Попис бродова“. Хомер наводи Пајонце — Пасогед — Пеонце, илирско племе из Македоније, који су се борили под Тројом про- тив Агамемнона као савезници краља Пријама. Јасно је да је ово илирско племе своје име добило и у антич- ком свету етнички се афирмисало пре година у току којих се водио тројански рат. Ако се прихвати ова пре- миса као елеменат једне хипотезе, онда би се на тој ос- нови могла извести дедукција да су Илири, односно неко од њихових племена, били познати још средином II миленија пре н. е. У етнолошкој хронологији то вре- ме одговара добу Пелазга и Минијаца. Самим тим гуће је да се старобалкански Илири јављају као етни- чки појам и културно-историјска категорија пре првег помена Грка, а не упоредо с њима, као што је мислис Б. Хрозни. Према томе, историја или, тачније реченс. протоисторија ових Илира припада епохама средњег •' позног хеладског доба, које је на простору од Подунав- л»а до Пелопонеса везано за културу и име Минијап^ Међутим, Вл. Георгијев је већ поодавно изразио схва* тање да су творци познохеладске и позномикенске кул- 'гуре били Грци, „што потврђују кнососки, пилоски У1

микенски текстови (линеарно Б-писмо), који су писани грчким језиком“. По његовој оцени, и текстови писани линеарним А-писмом такође припадају грчком језику (Вл. Георгијев, Исследованија по сравнитељно-истори- ческому јазукознанију, Москва, 1958, 101. бцц). Данас ово мишљење није више везано само за име Вл. Геор- гијева. Ј1. Палмер је, поред читавог низа савремених микенолога, навео аргументе који говоре у прилог тезе Вл. Георгијева (Б. Ра1тег, М1сеаеапб апс! М1поап5, Боп- с!оп, 1961, 25. здд). У временске границе хеладске и микенске култу- ре М. Будимир је много пре бугарског лингвисте Геор- гијева пренео своја лингвистичка истраживања језич- ких трагова балканских Праилира (М. Будимир, Илири и Праилири, Вјесник за археологију и хисторију дал- матинску, 1ЛП, Сплит, 1952, 7. зцц; в. такође и његову расправу, у којој се бави истраживањем трагова нај- старијих Илира: Илирски проблеми и лексичка група Теута, В. АиХ Д, Сплит, 1953). После М. Будимира и Напз Кгаће и Ап1оп Мауег, који међу савременим по- знаваоцима илирског језика заузимају једно од првих места, такође су дошли до закључка да се културна историја балканских Илира може пратити у много дуб- љој старости од оне којој одговарају термини халштатске епохе (Н. Кгаће, Б1е бргасће (1ег Шупег, I. ЧЛђезћас!еп, 1955; А. Мауег, Шупбсћез ће1 Нотег, ВеИг&^е гиг &11егеп еигора1зсћеп КиНиг&ебсМсМе, Геб1бсћпН 1иг К. Е^ег, I. К1а&еп1иг1, 1952; А. Мауег, Б1е бргасће <1ег а11еп Шупег, \^1еп, 1957). Полазећи од Херодотовог податка да су Пелазта говорили варварским језиком, 2. Мауагц је дошао на ве- ома смелу идеју „да је језик Пелазга био можда један прастари илирски дијалекат“ (2. Мауат, Без Е1гибциеб соттепсе а раг1ег, Раг1б, 1961). Оваква дедукција, која у себи крије многе хијатусе егзактног познавања етнич- ких и других односа на Балкану пре средине другог миленија пре н. е., имплицира дубљу старост Илира од времена у ко1е се, по језичким и литерарним изворима, датује доба Пелазга. Иако је са разлога које смо наве- ли у поглављу о Пелазгима и Минијацима овакво схза- тање Пелазга неприхватљиво, ми га наводимо да би се

видело колике су велике осцилације између зна оцена које о појму Пелазга пружалу или могу да п и же археологија и лингвистика у савремено] науци Као што се види, стари Илири или Праилири До били су и у античкој литератури и у савременој науц^ посебно истакнуто место. Будући да се најстарији тра, гови и подаци о њима везују за Пеонце, потребно је да се поближе објасни ова старомакедонска популација и њене везе са општом илирском заједницом. Хомер Пеонце или Пајонце назива Памгое?, означавајући их као храбре коњанике и ратнике наоруна- не дугим копљима. Међутим, у античкој историографи- ји постхомерског доба није увек постављена строга и видљива граница између Пеонаца и Панонаца, односно Панона, иако је очигледно да су у питању две етничке групе из двеју различитих географских области. При- мер за овакво мешање и замењивање појмова Па(о\тд и Паууоуии, односно Пеонци и Панонци, даје Апијан у својој књизи о Илирима (П1уг. I, 14), не правећи раз- лику између ових очигледно разних имена и њихових значења. Међутим, Дион Касије (ХБ1Х, 36) већ је уо- чио ову појаву и он скреће пажњу на њено постојање. А Страбон, као добар познавалац старог Балкана, поми- ње и Па(отбд, неке Пеонце који живе негде северније од ових македонских (31гаћ. ехс. VII, 48). А. Мосзу је ука- зао на један податак што га пружа Јован ЈГидијски који можда објашњава разлог мешања појмова: реч је о „Па- нонији, коју Мелеми називају Пеонија због пријатније звучности и да би избегли варварски начин 1 изговоро' (А. Мосау, Раппопја, и РатДу-^ђббо^а, Неа1епсус1. Зир- р1. ВсЗ. IX, 20. 8. V.). Јасно је да је ово тумачење Јована ^ идијског неубедљиво и далеко од доброг и провереног познавања историјских и географских чињеница које имплицирају интерпретацију овог проблема. Наиме, нема никакве сумње да су старији антички писци јасно нали о коме је реч када су помињали Пеонце, као што

Тпаки1с

тГ познато и гДе се налази њихова област. ХеСТ пДкиИ Р Г0 ОДваја од Трачана и зна да 1је к.ихова Д?°ДНа ?Д“ља. У границама Македоније, а не

°

(Херод. VII, 185; VIII, 115; IX, 32).

ракиЈе

Страбон такође помиње Пеонце и сматра да воде порекло из далеке Фригије (51габ. VIII, 38). У овоме погледу Страбон није усамл>ен: ослањајући се на Раи1а Кге^зсћшега и његова проучавања јединства егејског језичког наслеђа, нарочито топонимија на пространом балканско-егејско-анадолском подручју, Гг. ћбсћпег- НиПепћасћ налази језичке трагове Илира у Малој Азији, нарочито у Лидији, за које генетички везује и балканске Пелазге (с1. Р. Кге1бсћшег, С1о11а XXXIII, 1953, 163 5^^); Гг. бсћасћегшеуг, Бје Ш1еб1еп Ки11игеп Спесћеп1ап<15, 51и11§аг1, 1955, 239. зд; Г. ћбсћпег-Нииеп- ћасћ, В1е Ре1аз§ег, ЧУ1еп, 1960, 178. зд^). Проучавајући податке који говоре о односу и веза- ма Илира и Крићана у другом миленију пре н. е., ми смо у једном раду (О илирском супстрату на Балкану, 146. зцд) дошли до извесних резултата за које сматра- мо да бацају потпуније светло на време када се и об- ласт у којој се најраније Илири потврђују као историј- ска категорија. Усвајање тих високих датума за које се везује прошлост и појам Илира још нас не обавезује да Илире у тој далекој прошлости сматрамо јединственим етничким индивидуалитетом. То они, у ствари, никада и нису били, ни у време коме припадају „ШугН ргорпе сћси“, као што јединствену етничку заједницу нису представљали ни Пелазги, а вероватно ни Трачани. Да антички историографи нису знали ни могли да повуку јасну границу између Илира и Трачана, сведочи читав низ података које нам пружају они сами. Дион Касије, на пример, на једном месту каже за Трачане да су на- род чијој се земљи не могу одредити границе" (Бшп Сазз. Регг. 332. з^). Према Хекатеју, далматински Дар- си су трачко племе, док их Плиније сврстава међу Или- ре (Рћп. N. Н. III, 143). Да су Трачани допирали до Ја- дранског мора, могло би се судити и по неким другим подацима. Аполодор, који вероватно није имао велике претензије на историјску акрибичност, каже да су Ис- трији (Шб1гп) били трачког порекла (Арро1ос1. 1г§ш. 19). А према једном другом извору, Бриги, који су живели на југу, у Дирахијуму, сасвим супротно од Истрија, би- ли су такође тракофригијског порекла (5сут N.. Н. 434). У периодима раног и средњег хеладског доба све ове

ВРАНКО

ГЛ0ЕЛд

старобалканско-егејске категорије образовале Су, ствари, један широк пелашко-илирски индоевро„ск' птурни супстрат. Однос Илира према Крићанима и Микенцима, Чи. 101 историји је археологија одредила временске и пр0_ стооне границе одмах после великих открића која су извршили Н. ЗсћНетапп и А. Еуапз, први пре непуних сто, а други прс седамдесетак година, привлачи већ де- ценијама пажњу не само археолога него и лингвиста, а нарочито епиграфичара. Споменици линеарног Б-писма које је Еванс открио на почетку нашег столећа и први покушао да дешифрује у посебној студији (бспр1;а М1- поа), послужили су најпре Беджиху Хрозном, а затим и читавом нису других стручњака, да продру у та]ну ово- га писма и језика којим су говорили житељи Кнососа, Микене, Пилоса, Тере и других градова средином II миленија пре н. е. Кључ за дешифровање текстова пи- саних линеаром Б већ је откривен, извесне глинене та- блице писане овим писмом су прочитане, афинитет критског језика према грчком је утврђен (М. Уепћтз и Ј. Сћас1\\чск, ЕуМепсе ^ог Сгеек сИа1еск1 1п 1ће Мусе- паеап АгсМуез, Ј. Н. 8. БХХШ, БопЛоп, 1953. и Боси- теп15 1п Мусепаеап Огеек, Сатћпс1§е, 1956). Према томе, основа на којој се данас проучавају културни, друштвени и други односи на Балкану дру- гог миленија пре н. е. обухвата, поред археолошких, и писана документа, чији садржај баца нову светлост не само на лингвистичке карактеристике језика тих вре- мена и његове генетичке везе са архајским грчким је" зиком, него и на садржај култура у којима је тај језик настао. На тат начин уноси се више егзактности у ис' траживачки рад, који је у својим ранијим фазама био обележен спекулативним конструкцијама и комбина- цијама, које су почивале више на формалној лопШЈ! него на утврђеним чињеницама. Као нови елементи Јима се појачава егзактна вредност археолошких и ДРУ' гих проучавања балканско-егејскоанадолског култ>'р" ног комплекса бронзаног доба могу се користити резу-’1" тати антрополошких истраживања добивени на помеутом простору. Као пример комбинованог и компар*' ивног проучавања антрополошких карактеристик-1

твораца једне културне групе која је у панонско-карпатском басену прошла кроз свој пунн развој навешћемо групу познату под имеком Р Е С I С А, односно Репагпоб, с којом је гекетички везана и сродна Мокринска група, све из северног Баната. Према закључцима до којих су дошли један антрополог (Петебкегу) и је- дан археолог (М. СИтђиЈаб), људи ове групе припадају кругу старијих брахикефалних типова који су везани првенствено за источну медитеракску област. У археолошкој слици односа везе балканско-подунавске области са медитеранским областима Блиског истока потврђује нарочито културни инвентар металних артефаката. То показују метални прстенови са увијеним крајем из Рес1са-групе, који најближе аналогије има- ју у Сирији и Палестини, или игле, спиралне наруквице и двоструки спирални привесци чији прототипови припадају бронзаном накиту Кипра и Блиског истока, на коме се овај накит јавља већ у раздобљу од 2100. до 1750. године пре н. е. (с! М. СИтђи^аз, Вгопге А^е Си1- 1игез 1п Сеп1га1 апс! Еазгегп Еигора, Мои1оп, 1965, 32. и 187; с! такође и М. Гирић: Мокрин, Београд, 1971). Цело подручје поменутих група, којима као епонимни локалитети са богатијим садржајем и сложенијом стратиграфијом припадају још и Жидовар, Ото- мани у Румунији и Тозге§ у Мађарској, приписивано је етнички Илирима бронзаног доба. Данас је јасно да овај етнички термин има, за ова раздобља раног и сред- њег бронзаног доба, од 2000. до 1400. године пре н. е., значење више културног него антрополошко-етничког квалитета. У питању је, у ствари, културноисторијски супстрат на коме су у последњим вековима II милени- ја ст. е. почели да се стварају и граде у току сложених процеса историјски одређенији, језички и културно чвршће и дубље асимилирани илирски стратуми. Колико су дубоки трагови илирског културног фактора у предантичкој историји Балкана, види се и по документима које нам пружа историја критско-микенске епохе. На једној глиненој таблици која је откривена у архиву Миносове палате у Кнососу Беджих Хрозни је прочитао, изгледа, сасвим коректно и још пре Вентрисових и Чедвикових саопштења о дешифровању

линеара Б, низ топонимија и властитих имена. у СВој етимологији ова имена, која је он прочитао, као што С-Ј ВАТАИ, бТАВАУА и друга, показују извесну сродност са илирским апелативом ВАТО, ВАТТЈб, салб. ВАТУ$ односно са топонимом бТ0В01, који припада топоно’ мастичком и географском подручју Пеонаца. у 0бла- сти овога илирског племена, у долини Аксиоса—Варда. ра, постоји име СОКТУПА, истоветно са именом јед_ ног критског града из Миносове епохе, чије име поми- ње и Хомер, кад помиње неке од стотину критских градова. Хрозни такође скреће пажњу и на хидроним МЕббАРОб, критску реку, чије име асоцира аналоги- ју са именом илирског племена Мез8ар1, који су као ЊБУКН РКОРК1Е Б1СТ1 живели на Апенинском полу- острву. На Миносовом Криту Хрозни налази и име РА1, које аналогијом доводи у вези са именом Ракшез о којем је већ било речи у овој расправи.

МЕСТО ИЈ1ИРА У ИНДОЕВРОПСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Судећи по начину на који је Хомер оценио значај археолошких споменика и докумената, као што су, на пример, вазе украшене тракастом орнаментиком, које своју провенијенцију везују за средњоевропско Подунавље, а јавл>ају се и у неолитским стратумима на Криту, изгледа да је Хрозни био склон да брани теорију о балканском пореклу најстаријих критских Индоевропљана. По његовом схватању, које још увек привлачи пажњу науке, међу прве освајаче Крита треба убро- јати, поред извесних хитско-хуритских популација, и тракоилирска племена, која су се, као први сатемски Индоевропљани, спустили са балканског копна на критско острво и уопште у Егеиду (с! В. Нгогпу, ор, сИ;. 301. здд). Међутим, ако су хитске популације индоевропски обојене, као што наводи Е. Еоггег (31ха1;Шкас1оп Јез 1ап§иез е1; Јез реир!ез бапз 1е Ргосће Опеп! ргеМз1х>пдие, Јоита1 Аз1аИдие, Рапз, 1930, 227. здд), а појављују се на Криту пре трако-илирских елемената, онда теорија Хрозног губи од своје уверљивости. Али можда је Хроз- ни прихватио већ превазиђену и од самог почетка неприхватљиву хипотезу немачког археолога К. Зсћисћагсћа о „индогерманизацији“ Балкана и о правцима којима се кретала дисперзија и дијаспора првобитних Индоевропљана „не од Индије према Германији, него обрнуто, од Германије ка Индији“ („ ... сће тЈо&егтат- зсће ЗргасћдететзсћаН; кетезч^е^з Јигсћ е1пе Ве^е^ип^ УОП 1пЛеп пасћ Сегтатеп, зопЈет ХЈт^екећП Јигсћ е1пе зо1сће ^оп Сегтатеп пасћ 1п(ћеп бекеттеп 1зГ‘). Према овоме аутору талае миграција које су носиле со- бом и вршиле процес „индогерманизације“ средњоевропских и балканско-подунавских енеолитских популација кретао се из области мегалитске културе типа аћет1- епћиг#-Ветћиг# у средњој Немачкој у правцу Пољ- ске, Чешке, Мађарске и Балкана. „И то је била,“ каже

оват утледни и иначе вео-ма плодни писац многих стРуг1 них радова и књига, »индогерманизација ових зем^ (с! бсћисћћагсП, АИеигора, Вегћп, 1935, 3. И Б1е упег ип<3 1ћге 1пс1о^егшап151егип§, Ргеивз. Акаћ. с1. \У;^ бепзсћ. Вегћп, 1937, 25).

У расправљању овога питања, које непосредно До. дЈфује два основна проблема — 1. дефиницију појма и формирања Индоевропљана и 2. место Илира у индоевропској заједници — ми се данас не бисмо враћалн на теорије и интерпретације које од самог почетка нису постављене на основу егзактног и непристрасног расправљања и решавања тих сложених и осетљивих проблема. Али оваква тумачења су била стекла читав низ присталица, који су своја схватања износили у читавом низу теорија, као што су „б1еШип§51;ћеопе“ С. Козб1пе (С. Кобапа, Баз тсЈо^егтатбсће 1Јгуо1к, ће1р21§, 1921) и К. бсћисћагс!1а ИЛИ „б1;аттћаитШеог1е“ бсћ1е!сћега 1 бресћ1а (Гг. бресћ!, Б1е ТЈгбргип^ с!ег тс!о§егтатзсћеп БекћпаИоп, Вегћп, 1944), ,,^е11еп1;ћеопе“ Ј. бсћтћа и друге. Ове, као и неке друге теорије сличне оријентације и са сличним тенденцијама, проглашавале су „један празавичај“ („ет ХЈгће1та1“), један пранарод („еп ТЈгуо1к“) и један прајезик („е1пе ТЈгбргасће“) као основу на којој се стварала језичка заједница Индоевропљана (с! Сћ. Ваг1ћо1оте-ово објашњење индогерманско пранарода и индогерманског прајезика у Ј. Норрз НеаПех. с1. Сегтатзсћеп АћегХитзкипсЈе, з. V. I. 5. V.). Да су овакве теорије и оваква схватања проблема настанка, дијаспоре и дифузије Индоевропљана били одраз науке свога времена, они би у историји развоја знања и научне мисли добили позитивну оцену. Међутим, већ у време њиховог публиковања било је јасно да њихови аутори нису били довољно обавештени 0 свим елементима и компонентама постављеног проблем^ ствари, они нису били на висини свог научног задат' кв. поред учене одоре у коју су заоденули своје Д°к рине, они су били далеко од једноставне и непристр1' сне научне иетине. !5ГЧаВајући лингвистичке односе између глар СКе ____ пв инД°европских језика — сатемске и кентум Ј дие стране, и лимитрофних и неиндоевро11 НИУ

ских језика — семитских и тохарског језика — као и односе међу цивилизацијама популација које говоре тим језицима, ми смо још раније, служећи се методом упоредних археолошко-антрополошких, историјско- лингвистичких и социолошких студија, указали на чињенице и разлоге који говоре против наведених теорија о пореклу Индоевропљана и о начину на који оне говоре о томе када, како и где се формирала првобитна индоевропска заједница. У једној дужој и подробнијој анализи тих теорија, њихове инспирисане оријентације и објективне вредности њихових аргумената дошли смо до следећих закључака. 1. — Индоевропљани лингвистичких теорија не постоје у праисторијској и раној протоисторијској прошлости као првобитна празаједница, јединствена и хомогена у географско-антрополошко-културном и лингвистичком смислу (поред осталих научних и студијских извора, потврду за ово наше мишљење пружају истраживања овог проблема која је током дугих година вршила Р. Ба\по8а-2атћоШ: 1»е рш апИсће сићиге а§псо1е еигорее, МПапо, 1943 и II Месћиегапео, ГЕигора е! ГПаИа Пигап1^ 1а Ргехбкида, Топпо-МИапо, 1954). 2. — Везе међу разним популацијама стварале су се у току једне дуге еволуције и кроз односе који су се заснивали и одржавали на разним пољима заједничког интереса. У том процесу језик и језици били су средство саобраћаја, у коме су се стварали примарни термини, карактеристични пре свега за област економског живота, његовог садржаја и његових потреба. 3. — На основама географско-економског, а у другом степену културног комуницирања у пространим евроазијским областима настали су и развили се афинитети, филијације и заједничке појаве и законитости у језицима популација које су живеле у тим областима. Према томе, и сродности у лексици, етимологији и морфологији тих језика не могу се сматрати као примарне појаве и докази о постојању празаједнице и првобит- ног индоевропског језика. Те сродности су морале на- стати једино као последице и резултати економског и културног саобраћаја међу популацијама ужих и ши- рих геоекономских региона Европе и Азије. У прилог

БРАИКоТ

64

А 1* П Ј 1 Ј

овим закључцима и оценама говори и чин,еница д ангропологија ни археологиза нису утврдиле постоја1Л првобитних индоевропских антрополошких типова 1единствене и исконске праиндоевропске цивилизациј” Као што показују и антропологија и археологија, стоје јасне индиције о континуитету интелектуалНе еволуције људских заједница од дубоке праисторије д0 јасно издвојених протоисторијских епоха. Антрополози су утврдили да се у граничним неолитским областима* које су на граници подручја ловаца и рибара палеоев- ропских типова, јавл>ају месолитски антрополошки ти- пови. Поред примера које наводи Коска (2а§абшеша е1по§епегу ЈшЗо^ Еигору, ^Угос1а\у, 1958, 263—266), на континуирано одржавање сирвивала из старијих епоха који прате антрополошку и културну еволуцију човека указују и најновији резултати до којих је дошао Иешезкегу у проучавању антрополошких докумената са Лепенског вира (цф. у књизи Д. Срејовића, Лепенски Вир, Београд, 1969, Кетезкегу, Становништво Лепен- ског вира, посебно поглавље). Чињеница је да и нео- литске краниолошке групе са широког подручја које се простире „од источне Француске до доње Волге по- казУЈУ типично мешање лапоноидних и палеоевропид- них расних компонената“ (Коска, ор. сх4), 265). Проучавање проблема који обухвата настанак индоевропске заједнице и место Илира у њој одвело нас Је У дубљу прошлост од оне у којој се јављају Индоев- ропљани и Илири као издвојене језичке и културне категорије. Удаљили смо се од непосредно постављенпх проблема да бисмо показали до којих дубина праисто- ријске прошлости допиру њихови корени, колико је тешка и сложена структура тих проблема и како се уп- Р во з ог такве природе њиховог садржаја они не могу гчавати индивидуалним логичким спекулацијама којс кРетале искључиво или претежно у домену само дисциплине (с.1 Б. Гавела, О проблему Пос»Га^.ДИНСТВа ИндоевР°пљана, 57—65).

Илиои ропе место

У Светлости

историјске ретроспективе. прошлости Балкана и Е*'

културноЈ

Пелазгима Кпић«6 У науцн и књижевности додељенс

азгима, Крићанима и Микенцима. У евојој далекој

и најдаљој прошлости Илири су, као и Пелазги, кул- турна и језичка категорија везана претежно за балкан- скоподунавску област. Временом, захваљујући еко- номском и културном саобраћају, Илири су у више или мање затвореним и, до извесне мере, аутаркичним геоекономским подручјима добијали обележје етнички кохерентних група. Међутим, и поред етничког афинитета и других филијација међу овим популацијама и пепладама, Илири, као ни њихови балкански потомци, нису никад постали један народ, као што то нису биле ни велике групе Романа, Словена, Германа и вероватно Трачана. Оваква оцена Илира, њиховог културно-економског јединства и њиховог положаја у индоевропској заједници, а посебно према Пелазгима и Минијцима, захтева ново, егзактније и потпуније интерпретирање садржаја и правог значења појма Илира. Такво гледа- ње на Илире подразумева и ново дефинисање Илира као културне категорије и супстрата етничких и језич- ких заједница на балканско-подунавском подручју дру- гог и првог миленија пре н. е. Као и у раније наведеним радовима, у којима смо први пут изнели то схватање и указали на потребу упоредног истраживања овога и са њим повезаних проблема, сматрамо да напори појединаца још увек нису довољни да нађу решења тога сложеног сплета питања. Корени тих проблема припадају једној прошлости од које нас одвајају десетине векова, до које се тешко пробија светлост стварног знања и о к°ј°ј тешко са осећањем одговорности стварати пра- вилне и непретенциозне судове и изводити закључке на чијој би се основи могле градити научне синтезе. Овај као и многи још нерешени проблеми праисторије и протоисторије грана се у безбројне сплетове замршених капилара у којима су скривене тајне живота далеке прошлости и њених људи. Домет наших знања о Илирима и многе лакуне које се јављају у томе знању, и које се често попуњавају логичким спекулацијама и комбинацијама хипотеза, крију у себи узрок што ни културна ни етнолошка историја Илира није добила потпунију и егзактнију периодизацију. У исти мах, та историја није ни систематизована у складу са еволуцијом оних чинилаца који су

ВрАНКО

одредили њен садржа], карактер и правац ко1ИМ се тала При грађењу историЈске прошлости Илира чешће се полазило од античких историографа и дру литерарних извора — лингвистичких дедукција и те * пша које су на Илире гледале као на јединствену ничку и језичку заједницу. Међутим, ни у времеком! припадају ПЛХВШ РКОРШЕ ШСТ1 Илири то и такди нису били. Да су пажљивије оцењене дистинкције које су антички извори, нарочито грчки, правили међу илир. ским популацијама, вероватно би се много раније ро- дила мисао о потреби извођења другачије дефиниције ових Старобалканаца од оне која већ деценијама у го. тово непромењеном облику и садржају заузима своје место у историји, лингвистици, етнологији и архео- логији. Јасно је да ни данас, и поред свега напретка што су га постигле ове научне дисциплине, није ни лако нити је могуће одредити просторне и временске међе Илирима. Ако се то чини по археолошким документима и утврђивању аналогних појава у инвентару материјалне културе западних и северних области Балкана, они покривају, још у периодима бронзаног доба, цео простор панонско-карпатског басена. Јасну слику о томе даје материјал — метални предмети и вазе — у музејима у Турн-Северину, Темишвару, Араду, Сегедину, Будимпешти, Печују и у читавом низу градова у средњем Подунављу. Непосредан утицај илирског културног фактора, а можда и само присуство Илира, очигледно је, у халштатској епохи, у области Алпа, у Аустрији, као и у северним и источним областима Апенинског полуострва (сГ Н. РЈШОШ. Б1е Уог§езсћ1сћ1е (1ез бз1ег тсМбсћеп Наитз, ^1еп, 1954). У ово ИСТО доба рефле кси и одјеци илирске културе видљиви су и у лужичкс култури, која своје порекло, развој и цветање везује 3 ољску (Ј. ЈаМгеузку, О 2аца(1п1еп1и росга!ко\^ кићиг Шгускеј, 81ау1а ап^иа, I Рогпап, 1948, 148, и К. Кобћ еуз у). А да су Са запалном Илири имали економских и културн*1 Н Европом, могао би, као што мисл , ’ ° .гоу’ да п?слУжи пример У1ха, у централној Фр^ в*>н '’1К°Ме ^е’ у гР°бу једне галске принцезе, откр*1 1 урни инвснтар — златан накит и велики бро*

Л

зани кратер идентичнсг облика и декорације са крате- ром из Требеништа код Струге, за који Јо&гоу сматра да је дело илирских мајстора и јувелира (с! К. ЈоНгоу, У1х, 73, Рапз, 1963). Посматране кроз лингвистичку лупу, границе илирских топонимија и хидронимија не заостају за онима које обележавају археолошки налази. Као један од при- мера из домена ове научне дисциплине могли бисмо навести античко име Париза — Би^есха Рапзтгит — чији други део означава име илирске провенијенције (с1. Но1(1ег, А11х:еШзсћег бргасћзсћа^х, з. V.), као и цео низ европских оронима и хидронимија које припадају илирској топономастици. За разлику од Келта, који су из протоисторијских времена у Европи оставили само ретке трагове свога језика и своје лексике, иако су на својим миграцијама прешли огромва пространства од Шпаније до Мале Азије и од Атлантика до Црног и Егејског мора, Илири су споменике и обележја своје културе, језика и исто- рије везали претежно за Балкан. С друге стране, у од- носу на Пелазге Илири су у еволуцији балканских по- пулација јасније одређена културна и историјска кате- горија. У овој чињеници почива и један од основних разлога што савремена наука пружа широке и реалне могућности за реконструкцију, периодизацију и син- тезу историје Илира. Плодови и резултати археолош- ких, лингвистичких, етнолошких, антрополошких, со- циолошко-антрополошких и историографских истражи- вања допуштају да се проучавања свих тих домена жи- вота старобалканских Илира са пуном извесношћу пре- несу у ону прошлост у коју су се досад пројицирали једино митски Пелазги и још увек недовољно објаш- њени Минијци. Покушаћемо, на основу чињеница које пружа археологија и оцена односа на Балкану у II миленију пре н. е., које смо извели у тексту овога и претходног по- главља, да културну и друштвено-историјску прошлост Илира сведемо на три главне епохе: 1. епоха митолошке прошлости; 2. епоха протоисторијске прошлости; и 3. епоха античке историје.

БРАНКО

Митолошко раздобље историје Илира припада 0 прошлости за коју грчка митологи]а и. претХОМер и критскомикенска предања везу]у и Пелазге. Пока. зали смо на

претходним страницама да то за исторИју 10ш нејасно и нерасветљено раздобље одговара послед. »им вековима трећег и првим вековима другог миле- нија пре н. е. То је, у ствари, доба у коме на евроазиј. ском континенту почиње процес једне нове економске револуције, којој време, узроке и кретање одређује и условљава експлоатација метала — бакра, његових ле- гура, злата и сребра. Широка распрострањеност метал- них руда наметала је потребу за отварањем комуника- ција и међу веома удаљеним крајевима, од којих се у једнима вршила експлоатација сировина, а у другим су се те сировине прерађивале у метално оруђе, оружје, посуђе и накит. Природно је да је економско повезива- ње разних подручја наметало потребу и за културним комуницирањем. Прва манифестација тога саобраћаја био је језик, у почетку вероватно само најнеопходнији термини, а затим граматичке и синтаксичке конструк- ције. Током времена на овој основи, као надградњи еко- номске еволуције, формирали су се зачеци и ћелије индоевропске заједнице. Међу првим именима која су сматрана атрибутима етничког обележја јављају се, поред Пелазга и Илира, група старобалканских ауто- хтоних популација. Њихов значај у новој епохи откри- ва и наговештава место које је Илирима дато у антич- КОЈ митологији, литератури и историографији.

ЕПОХА КЕЛТСКЕ КУЛТУРЕ НА БАЛКАНУ

НАЈСТАРИЈЕ ВЕЗЕ КЕЛТА И БАЛКАНСКИХ НАРОДА Археолошка и историјска сведочанства о балканским Келтима

Кад су грчки колонисти 539. године пре н. е. основали своје прво трговачко насеље на тлу трансалпијске Галије, назвавши га Масилиа па убрзо затим зашли долином Роне (КоЗапш) и нешто дубље у винородна подручја ове богате земље, нису ни слутили на какав начин и са којих разлога ће им Гали узвратити посету непуна три века касније, након што је прва хеленска нога крочила на галско тле. Грци су, а пре њих вероватно и први, најстарији медитерански морепловци, Крићани, поданици крал>а Миноса, личности и митолошке и историјске у исти мах, долазили у Галију као мирољубиви, вешти и љубазни трговци. Они су у земљу Гала, који себе, како каже Цезар, називају Келтима, доносили као трговачку робу прекрасне вазе, права уметничка дела керамичарске вештине и архајског сликарства, црно-црвеног фигуралног стила. Врло је вероватно да су се на трпезама келтских кнежева и барда, испуњених песничком инспирацијом о величини и слави њихових јунака, војво- да и мудрих друида — неприступачних и пуних мистичних учења, који су у исти мах били маги и првосвештеници, философи и државници — налазила добра и скупоцена грчка вина. О томе говоре кратери и амфоре намењени чувању и транспорту вина, које као непресушна река божанског нектара гаси физичку и духовну жеђ Грцима од античких времена до нашег доба. Као добри познаваоци људске душе, Грци су галским женама продавали накит — сиромашнијим бронзани, богати-

ВРАНКОГ

А

^ЛЈ

тим сребрни, принцезама и кнегињама златни. На ту. ћем тпу и У туђој земљи, Грци су остали за Келте стра^ ии а за своју метрополу верни грађани Хеладе. Осво- ивши море, које им је отварало путеве од Јоније, Пропонтиде и ПонтикапеЈе до Феникије, Спарте, Еги, пта, Картагине и Хераклових стубова, Грци нису имали потребе да освајају туђе земље. Као трговци, привред. ници и банкари-финансијери, они су у својим емпоријама — трговачким колонијама на неки начин и у крајњој линији само „камповали“, чак и онда кад су те колоније имале карактер великих градова, као што су они у Великој Грчкој, на Сицилији и на обали и остр- вима Јадранског мора, које су стари Грци у то време називали Јонским заливом — „1ошко5 к61роб“.

1

Међутим, Келти су на други и другачији начин „вратили“ посету Грцима, а у исти мах и балканским Илирима, чији су мајстори кујунџије, филигранисти и цизелатори — израђивали и у далеку Галију, све до Викса, доносили или слали своје уметничке рукотворине. У „химни Делосу“ Калимах каже да су Келти, „као последњи Титани, подигли против Хеладе свој варварски мач, покренули против ове племените земље келтског Ареса и бацили се на њу као снежне пахуље и многобројна звездана јата, посејана по небеској ливади“ (СаИта^ие, Нутпе А Бе1об, 17—178). Пратећи по археолошком материјалу и античким изворима кретање келтских миграција кроз Европу, изгледа нам да је њихов правац био супротан економској и културној дифузиј и и дијаспори античких Грка. Иако су поникли и живели у земљи за коју антички историограф Страбон каже да је „плодоносна“ и „веома густо насељена и да њене „реке теку у најбољим правцима“. Келти су напустили ту и такву земљу и, гоњени сна- гом непознате нам гравитације, кренули на исток: «а северу до пољског Поморја, а на југу до Паноније, Д° илирских народа Дарданаца и Пеонаца, проби- лп ггап^а ПРеК0 бАалканских планина, долина и кланаиа во опп И Д° Апол°нових Делфа. Вероватно је упр*" богати ?еза™°иСбшГЛИШТе СВИЈУ ГрКа' У стваРи њеðà ских митап. ’ ИЈ1° ЈеДан од привлачних циљева кел1 миграциЈа на Балкану. Да Келти у време те

вазије и тих освајања у Подунављу и на Балкану нису крекули на те походе гоњени невољом и бедом, него су, ^спуњеки осећањем снаге и супериорности, имали поред колонизаторских и освајачке циљеве, види се и по чин,еници да су у IV веку, дакле, у доба те инвазије, били једна од војшлши најснажнијих нација. На то посебно указује СашШе ЈиШап, када у свом великом делу „Н151о1ге сЗе 1а Оаи1е да^е слику и оцену Келта, који су у то време, после смрти Александра Великог, кренули широким фронтом у освајање балкакских земаља. Објашњавајући успехе које је Бреносова војска постигла, ЈиШап каже: „II п’у ауаИ раа а1огз, а 1а репрћепе с1ез 1егге5 шесШеггап^еппеб, ип зеи! е!а!;. сараћ1е с!е 1ез агге- 1ег оп с!е 1ез еп!;гауег... бсћуШез, Шупепз, Тћгасез е1; Гл^игез с!и ћа5з1п Вапић1еп п’ ауа1еп1 раа геиб51 а 1опс1ег ипе паћопаШб ћигаћ1е“ (Ји1Иап, ор. сШ, I, 329). Јасно је и по археолошким и по историографским изворима да је Келтима бог-ратник Арес оружјем и огњем крчио пут од њиховог завичаја у АкЕитанији — ап&диа раћг1а То1о55а (1ибћп, XXXII, 3, 8) — до Делфа, седишта и све- тилишта Феба Аполона, олимпског мецене уметности и љубави. Судећи по начину како су дошли на Балкан, у области које леже између Саве, Дунава и Драве, у панонско-карпатски басен и у долине Мораве и Вардара, велике и природне саобоаћајнице које везују Егејиду са Подунављем, не би се могло прихватити тумачење да су Келти напустили своју земљу зато „што се више нису могли одупрети окрутним ратовима и тешким поплавама, које су их натерале да оставе завичај“, како наводи историограф Амијан из Тимагене (XV, 4). Ју- стин у свом објашњењу миграције Келта тражи други разлог тој великој сеоби келтских племена: „Пошто су били веома бројни и пошто их више родна земља није могла да прехрањује, Гали су, на броју од триста хиља- Да људи, као „уег 5асгиш“ кренули да траже нови зави- чај" аизИп, XXIV, 4). Међутим, Тит Ливије, ближи догађајима КОЈП е> овим миграцијама и освајањима изменили многе односе У целој Европи, егзактнији, критичкији и неисцрпнији У подацима који се односе на продор Келта у Италиј>, следећим речима оцењује војничку снагу и економск>

моћ келтске земље: „Толико им се преливала војНи храброст и срећан живот, и то и у појединачн0м и општем смислу, а сама Галија је толико била богат- У по плодовима које је земља давала и по броју Људи и 1е изгледало да су ту једва може владати“ (ТН

игће сопсШа, Ш>. V, 34, 2). Судећи по свему овоме, као и по подацима које води Плутарх у биографији Фурија Камила, спасиоца Рима, коме су његови савременици одали највише приз- нања, називајући га „рагепз ра1:пае сопсШогдие а11ег ТЈГ! ђј8“ 1_ Ј}Отац отаџбине и други оснивач Рима“ (Согц. Иеро!, Бе У1Г18 Шиз1:г1ђи5, Рипиз СатШиз), поход Келта на Балкан мора се оценити као колонизација и осваја- ње, а не као културна мисија, као што су ову миграцију настојали да прикажу неки савремени аутори (упор. Непп Ниђег!, Без СеКез с1ери1з Г ерорие Ба Тепе е! 1а с1уШба1;1оп сеПдие, Рапз, 1932, 76; с. ЈиШап, нав. дело, I, 369 зр). Одличан познавалац келтске историје и кул- туре, Н. Ниђег! је Келтима у Подунављу и на Балкану приписао улогу какву су имали грчки трговци у Галији и другим медитеранским земљама. Међутим, тешко је наћи аргументе којима би се могла одбранити таква па- ралела. С друге стране, постоји читав низ разлога који- ма се могу оспорити вредност и прихватање Иберове па- ралеле и интерпретације циљева и карактера келтских освајања и миграција на Балкану. У основи ратова и освајања, па и ових келтских, налазе се еконо&ски разлози и 'одређени економски ин- терес. Уколико се при томе> норед појава које прате ратне акције, јављају и феномени друге врсте — једао- страни или рецилрочни културни утицаји, као игго Је случај у односу покорене Грчке и победничког Рив*а Сгаеспа сар!а 1егшп У1с1огегп соерН е! а1*1еб ш!и1Г ар*е51о ГаИо*' („Побеђена Грчка победила је дивљег по- бедника и уметност донела сељачким Ј1атинима“ ога1. Ер1б1. II, 1) — онда су то последице, а не циљеви осва]ачких акција. Ови односи се, по правилу, јавл»а]> / случајевима и условима економских, а не војних вајања. Такву врсту пенетрације у туђе земље вршнљ1 су стари Грци, који су своје емпорије — трговачке лоније, у СЈвари тржишта — оснивали тамо где јб 1К

стојао економски интерес за њихову робу. Иако се ет- нички нису асимилирали у тим колонијама, посејаним по готово свим медитеранским и црноморским земља- ма, Грци, као странци, никада нису били изложени по- громима у страном свету. Ка Криту и јужним обалама Скитије, у Сирији, Палестини, Египту, Шпанији, Га- ЈЈИЈИ, Италији и илирским земл>ама антички Грци су оставили трагове и споменике своје културе, ликовне уметности и системе своје економске политике. Ни у доба највеће државне, војничке и економске снаге и славе у идеологији грчке политике није било тежњи за освајањем туђих земаља и покоравањем других народа. Античка историја пружа довољно примера и доказа да су Грци више и чешће ратовали унутар граница своје земље него што су своје хоплите и морнаре слали у свет да тамо, огњем и оружјем, постављају границе грчке империје, која у политичком и војном смислу ни- када није ни постојала. Али, кад је реч о ширини простора на коме је грч- ка античка култура вршила свој велики, животворни и племенити утицај, којим је обогатила лепотом и сна- гом духа живот и историју не само старог века и света него и свих времена уопште, онда се мора признати да царство уметничке лепоте и богатство мисли античке Грчке широко превазилазе границе свих досадашњих империја света. . . . .

РАХ ВА1ХАШСА И МЕСТО КЕЛТА МЕЂУ БАЈ1КАНСКИМ НАРОДИМА

Као и остали народи античког Балкана, а пре СВе га Илири, Грци су, насупрот Римљанима, створили н' афроазијском и евроазијском континенту једну култуРу и један свет који би се могао назвати Рах Сгаеса. Границе овога хеленског света обележавале су скулптуре рађене у школама класичне и хеленистичке уметности архитектонски споменици, непревазиђене лепоте, које су изградили ученици великих атинских неимара Перикловог доба — Иктиноса и Мнесиклеса, као и читав низ имена философа, песника, научника. Нашу теорију о „Рах Сгаеса“ не оспорава ни пример Александра Великог. Идеја младог македонског војсковође, инспирисаног политичким доктринама једног од највећих философа-енциклопедиста античког света, уопште, Аристотела из Стагире, била је стварање новог света на рушевинама теократских и сатрапских империја. Иако је стварана оружјем, нова, хеленистичка држава требало је да буде космополитска заједница народа. Према подацима које пружа античка историографија, у новом свету, који готово и није и**30 државних граница, требало је, по Александровој замисли, да народи буду слободнији него што су били пол жезлом и круном старих династија и владара, којима СУ, заједно са читавим класама привилегованих, припа* дале прерогативе богова, да људи буду блиски јелни другима без обзира на боју коже и све друге спол>пс разлике, једном речи, да живе као слободни народи > слободном свету. Митови о златном руну, које је Јасон донео из Д3' леке олхиде, и о хесперидским јабукама, које је ХерД И3 Земље Хесперида, на далеком з* лазга ,.^ИКе’ Само су два пРчмера да ни потомци *" лазга и Минијаца — Аргонаути — ни Грци, чије су н»Ј'

ће врлине биле отеловљене у лику олимгшјског хе- ве а Херакла, нису ишли у освајачке походе ни онда Р ‘ су, војнички и економски снажни, имали за такве подвиге све потребне предуслове. Једна дивна компо- зИЦИја на метопи Зевсовог храма у Олимпији речито говори о мирољубивсм менталитету не само античких Грка него и старобалканских народа уопште. То је ме- топа која приказује композицију са ликовима мудре Атине, јунака Херакла и стрпљивог Атланта, носача бескрајног небеског свода. Грци су на далеки запад по хесперидске јабуке послали не ратоборног Ареса, него мирног и неразметљивог Херакла, чије су јуначке под- виге Балканци, пре свега јужни Словени, сачували у књижевно] народној традицији и ликовима својих средњовековних јунака и витезова. Лик и јуначка дела Краљевића Марка, неуморког борца за етику, право и слободу, који је добио једно од најистакнутијих места у народним песмама скоро свију јужних Словена, по много чему најближи су Хераклу. Рекло би се као да су Илири и Трачани преузели од Грка инспирације и начела чију персонификацију представља сам Херакле и без хијатуса предали их старим Словенима, са којима су се и иначе асимилирали. Вредна је пажње чињеница да балкански народи, од античког до савременог доба, нису водили освајачке ратове. Посматран у ретроспективи историје, балкански етнички мозаик могао би с пуним правом носити класично име РАХ ВАБСАШСА. У композицији овога мозаика добили су своје место и балканско-подунавски Келти, који су, вероватно у последњим деценијама П века пре н. е., најпре дошли у панонску равницу, у широки простор између Карпата и Алпа. Ову област Келти су почели да освајају одмах после сусрета једне н>ихове мисије са Александром Великим, 335. године пре н. е., негде на Дунаву у подручју трачког народа Трибалз. Са урибалским „краљем“ Сирмијем Александар је настојао да успостави било дипломатски било војнички до- да среди са Трибалима односе и своје рачуне, д- би мирно могао кренути на велики поход у * зи3- • * »врати посету“ Персијанцима и сруши и пољуља ст Р и поредак у свету у коме је ропска покорнос г вл

76

Бр

АИ КО

ма, војсковођама и свештеницима била једино Пг обичног Раво човека и грађанина. У претходним редовима и страницама покунп смо да укажемо на чињенице које осветљавају, с стране, средину коју су Келти затекли и упознап^ свом походу на Балкан и, с друге стране, карактег, ,У менталитет старобалканских популација, са којима сИ Келти, како наводи Страбон (VII, 5), живели измешани као један народ — „апаппх“. Цео један милениј пое доласка Келта на Балкану је постојао шаролик језички и етнички спектар народа и популација који је овоме европском полуострву давао посебно обележје. д0_ вољно је само да наведемо оно место где Хомер говори о народима који су у доба тројанског рата живели на Криту, па да се створи појам и представа о шареном мозаику што су га још у II миленију пре н. е., чинили народи, тачније речено, популације на Балкану и у „Језици разни ту се преплићу, ту су Ахајци, Ту су Етеокрећани снажни, ту и Кидонци, Па Дорци са три стране, божански ту Пеласти.и

(Одисеја, XIX, 177—179)

УЗРОЦИ М ВРЕМЕ ДОЛАСКА К НА БАЛКАН

Појава Келта на Балкану пада у време у коме се цело ово полуострво налазило на великој и по многим разлозима судбоносној историјској раскрсници. Тра- диције класичне културе достигле су апогеион свога развоја; земље Илира и Трачана биле су неисцрпан ре- зервоар природног и рудног блага, које је кроз цео први милениј привлачило пажњу грчких трговаца; мит о Аргонаутима, њиховом путовању Истросом и његовим притокама до Јадранског мора, наговештава могућност да су и „Грци“ миноско-микенског доба одржавали еко- номске везе са Балканом и Подунављем; границе еко- номских и других интереса, политичка и идејна струк- тупа гентилног друштва на Балкану биле су сређене и стабилне, опасности од спољних непријатеља биле су отклоњене; халштатска култура била је тада у напону и процвату своје снаге и богатог садржаја. Патријархалне племенске заједнице спокојно су повећавале бла- гостање, захваљујући све широј размени добара с ме- дитеранским земљама и све потпунијем културном комуницирању са класичним светом балканског југа. До- вољно је погледати археолошко благо Требеништа код Охрида, Петрове цркве код Новог Пазара, Атенице код Чачка, Гласинца код Сарајева, Компоља у Лици, Вача У Словенији и читавог низа налазишта у Бугарској и Румунији, па да се види какве су уметничке захтеве и предилекције имали Илири и Трачани у време које непосредно стоји пред покушајем младог македонског *гм- ператора да створи светску државу и ново космополит- ско друштво које је требало да развој историје света покрене у једном новом смеру. У такво доба и у такву средину дошли су Келти на Балкан. Међутим, и поред тога што су још антички историографи сматрали да тај догађај заслужује њи- хову пажњу и да треба да буде забележен и сачуван

за потомство, још увек се не зна тачно и поуздан0 0п- кле је и које године или које децениЈе с краја IV цТ почетка III века пре н.е. отпочела келтска миграт,; према Балкану. Антички извори КОЈИ говоре 0 ТОм догађају нису сасвим поуздани, јер њихови аут0ри Ни' су били непосредни сведоци тих збивања. Изгледа нам понекад да су стари историчари, и грчки и римски, ви- ше схватали значај тих догађаја него што су познава- ли чврсте чињенице које о њима говоре. У већини случајева ауторе историографских списа раздваја и по неколико векова од времена келтских освајања великог карпатско-панонског басена, из кога су Келти кренули да освоје Грчку. Цео тај велики простор, који обухва- та широке области средње Европе, пун је археолошких трагова који откривају и потврђују постојање келтских насеља, њихове културе и живота у овом делу Европе. Али, и поред опрезности којом треба проучавати те изворе, врло је вероватно да су два датума из ис- торије балканских Келта тачно утврђена. Један је са- чуван код грчког историографа Аријана, аутора исто- рије Александра Великог. Други датум наводи годину пораза Бреносове војске код Делфа, 279. године пре н. е. Према Аријану, Келти се први пут појављују на Балкану, у земљи Трибала, 335. године пре н.е., у време кад Александар Велики стиже на Дунав, у зем- љу овога трачког народа. „Јадрански Келти“ долазе у посету младом македонском владару вероватно пре и више да се обавесте о његовим намерама и да га оцене као ратника него да му се поклоне и изразе своју по- корност најмоћнијем владару света у то доба. Наиме, ни ови Келти, као ни они са којима је ратовао Цезар. пису знали за страх, нити су добровољно примали око- ве робовања. Познато је јунаштво Верцингеторикса и његове војске за време опсаде Алезије. Страбон нас гп ј1едном местУ обавештава да је љубав Келта према о оди била толико велика да су мајке убијале ДСЧУ1 ^ц^Р°дитеље» ако би им запретила опасност да пад- Игто ТАК6 неприЈатеља (81гађоп, Сћгеб!ота1ћ. IV. 12) гамон^ *.аКу срчаН0СТ показали су и Галаћани у Пер' на К01О1 1 ° ШТ° Се Види из хеленистичке композициЈе ]е представљен, у стилу Лисиповог скулпт>Г

ног канона, Гал који убија себе, пошто је већ убио своју жену, само да не би пала у ропство непријатеља. Иако су Аталиди победили пергамонске Гале, потомке балканских Келта, ови Гали ипак нису били побеђени: они су се приволели смрти и „царству небескоме“, само да их ке снађе судбина робова. Због такве и толике храбрости пергамонски владари су подигли споменике својим непријатељима, ратоборним, неустрашивим и беспримерно слободољубивим Галаћанима. Редак је случај, и у античкој, а ПОГОТОЕО у модерној историји, да победник подиже споменике побеђеном, његовој храбрости и врлини. Али то су могли да учине Грци, Балканци, који су знали да цене слободу и који су управо зато и подигли уз Ерхтеион на Акрополису трем са Каријатидама. Приказујући њихове ликове у стилу класичне Фидијине скулптуре, Атињани су на овај начин одали признање девојкама из Карије, града-државе ко- ји је у пелопонеским ратовима стао на страну Спарте. Као што наводи Тукидид, строги прагматичар античке историје, ове девојке нису хтеле да рађају децу својим мужевима Атињанима да деца не би постала непријатељи отаџбине њихових мајки. Да је војничка врлина и ратничка храброст Келта била изузетно велика, потврђује и Цицерон, кад каже да су Гали, за разлику од других народа „који од бес- мртних богова траже мир и милост кад зарате, спремни да ратују и са самим бесмртним боговима" (Сасегоп, Бе. оН. III, 32). Салустије у говору против Катилине такође истиче и признаје „да су Гали ратном славом далеко надмашили Римљане“ (За1ш1;. Већ. СаШ. 53, 3). Док су јонски Грци и грчки историчари одали признање келтској ратничкој храбрости, сматрајући Келте ФИЈ1ХЕЈ1ЕНИМА (51ха1). сћгеаћ, IV, 12), Рим- љани су их приказали у сасвим другачијем светлу. Гра- ђани Рима, као и великог дела Италије, непосредно су осетили „СеШсш 1игог“, тако да није нимало чудно што Силије Италик каже за Келте да су „непостојаног карактера, дивљи. сујетни и превртљиви“ (8П. Иа1. Рип. VIII, 16—17). И Флор у својим аналима такође испољава пуну мржњу према галском племену Сенона, за које каже „да им треба уништити сваки траг, да не

би преживео неко од тога. народа, који се размеће је Да запалио град Рим (Пог., Апп„ I, 8, 13). Изгледа нам да је Полибије, грчки историограф ц века пре н.е., добро познавао и добро оценио природу Келта и цилз њихових ОСВО-ЈЛЊСЛ. на Балкану. Насупрот Калимаху, који Келте назива безумним и бесним на- родом, коме, у химни Делосу, прориче трагичан крај Полибије је „веродостојан писац“ и његов суд 0 Кел- тима је, у суштини, објективан. Полибије наводи да Келти цео живот проводе у ратовању и земљорадњи. Али кад објашњава циљеве келтског ратовања на Балкану, он Келте упоређује са Персијанцима: за Полибија је освајачки поход Келта на благо и трезоре Делфа био исто што и покушај Персијанаца да освоје Грчку и униште њено највеће бла- го — слободу и демократију. Полибије је веродостојан извор за многа раздобља и многе догађаје античког доба. Ту врлину му признаје и Цицерон, кад каже „да га сматра једним од најбољих аутора историографских дела“. А Тит ЈГивије препоручује да се у проучавању античке историје ослањамо на Полибија, јер „заслу- жује више поверења од свију осталих писаца“ (зптор. Ро1уђ. II, 17, 11; Скего, Бе оШс., III, 32; ТП Ш. XXX, 45). У плану келтских освајања на Балкану земље данашње Југославије биле су првобитно само пролазна етапа. Келти су овамо дошли, вероватно, у великом броЗУ; заЈедно с ратницима ишле су и њихове породице — жене и деца. Плутарх је посебно истакао да је на овај велики келтски „\гег басшп“ који се кретао од Галије до балканских земаља, поред младих људи, способних т1 Рад,-И Ратовање, „пошло још више жена и деце“ ( ић, Гиг. СашШ. XXVII). Сачуван је и један пода- гак да су Хелвећани, кад су решили да напусте завичај н*Ренули на ПУТ без повратка, спалили сва своја на- оним И пРе1’В0Рили их у рушевине и згаришта. да би па Ко^и ои °е уз пут поколебали одузели сваку на' ДУ да има.1У куДа да се врате. Келтима^ако ™ кУДЗН Начин П0ИГРала са балканскМЈ 0 оу били на врхунцу снаге, поразили с.

лх Грци, који су били кудикамо мање бројни него што ј0 била војска Бреноса. Келти су пошли на Делфе, али нису ни видели, јер су их Грци разбили и победили на падинама и у кланцима Парнаса, недалеко од Апо- лоновог светилишта. Келтски ратници су кренули да, после успеха. које су постигли на свом путу од далеке Аквитаније до Рима, освоје и богате ризнице Питијиног пророчишта. Уместо победе и успеха снашло их је проклетство, које ће их пратити до њихове пропасти на Нилу, до кога су стигли после пропасти Галатије, као плаћена војска сиријског краља Антиоха. Тако се ос- тварила пророчанска визија песника Калимаха, који им је прорекао црну судбину и кобан крај. Келти су дошли на Балкан из своје отаџбине, у којој су живели у организацији гентилних патријархалних заједница: државу у својој отаџбини нису имали — прву државу основали су тек у туђем свету, на Балкану и у Анадо- лији. Дошли су као победници Рима и као војска коју никаква препрека није могла задржати на победничком походу кроз Европу. А на Балкану су изгубили и снагу и славу и остали, као остаци једне снажне војске, у планинама Србије, Грчке, Бугарске и Румуније као „^а1аћ“ — „Власи“, како су их називали стари Герма- ни. Прелазећи преко Алпа, следили су „траг Херакло- вих стопа“ (ЗИ. Иа1. Ритса, III, 496), пошто Алпе, ка- ко наводи Корнелије Непот (Бе у11а ехс. 1шр. Атћа1, III), „нико није прешао пре Ханибала и његове војске изузев Грка и Херакла.“ Рећи ћемо још неколико речи о благу делфијских трезора, које је постојало још у Херодотово време. Највеће богатство ових ризница представљали су поклони које је Аполоновом светилишту и Питијином пророчшпту послао Крез, богати краљ Лидије. То су биле злат- не вазе, кратери, амфоре, накит, полуге и оружје (Хе- родот, I, 50—51). Али, поред овога злата, у Делфима је било и других драгоцености и велика количина злат- ног и сребрног новца, које је било власништво читавог низа грчких полиса. Познато је да су Фокиђани за вре- ме трећег светог рата, 356. године пре н.е., опљачкали Делфе и докопали се једног дела богатства које је било

похрањено у многоброЈНим лесхама малим храмовима. -трезорима разних грчких градова (51гађ IV, 13). Ни Бреносу, који је водио Келте на Делфе, Као Ни Ксерксу, који је два столећа пре Бреноса покушао и кије з^спео да освоји ^елфе, није пошло за руком постане господар Делфа и његовог „проклетог блага“. То благо, само по себи, не би за наша истраживан>а имало готово никакав значај, кад неки подаци о н>ему не би представљали елементе једног проблема. Наиме, познато је да су се у Бреносовој војсци налазили и Тектосаги, једно племе из области Тулузе (То1озба). То су они Келти за које историчар Јустин каже да су пос- ле пораза код Делфа решили да се врате „у свој стари завичај Тулузу“ — ,Дп апШргат раМаш То1о55ат“ (1и5Ип,

XXXII, 3, 7). Проблем је у следећем: да ли су ти Тектосаги заиста успели да се врате у Галију и да ли је златна ризница храма у Тулузи створена благом које су Тектоса- ги донели из Делфа? О тој ризници говори Страбон, по- зивајући се на Помпејевог пријатеља Посидонија из Сирије. Вредност златних и сребрних предмета који су припадали овоме храму представљала је баснословно богатство: 15. 000 таланата! Бавећи се историјом Келта и питањем порекла овога блага, Јеап МагкаЈе сматра да Страбон, кад говори о том благу, прави алузију да би то могло бити благо које су Тектосаги донели из Делфа и поклонили храму свога града (Ј. Магка1е, ГЈО3 СеИеб, Рапз, 1970, 97). Међутим чињеница је да Страбон искључује ту могућност са два основна разлога: прво, Аквитанија је била и иначе богата племенитим металима и, друго, мало је вероватно, односно уопште није вероватно ни могуће, за онога који познаје систем друштвене организације старих Келта, да су се Тек- тосаги могли сами вратити, и то још са таквим и толи- ким пленом „у стару отаџбину Тулузу“. И овога пута, као и у другим приликама, морамо с највећом опрез- нош у примати податке које нам саопштавају антички 7Тра то нас УпУ^УЈе И један од њих, Амијан Мар- КаД каже: »Антички писци су нам, због недо- пуна г^ГЧНИХ п°Датака» дали више или мање непот- вештења о Галима и њиховом пореклу" (Агппап

доагсе11. П. XV, 9.) О нетачном интерпретирању прошиости и о непоузданим и непровереним подацима код неких старих аутора говори и Страбон, наводећи као пример Ефора и Клитарха (81гаћ. VII, 1—2). Благо из Делфа назвао је „проклетим“ вероватно због кобне судбине која је снашла Бреноса после по- раза код Делфа, али и због жеље да присвоји својину светиње која се у целом грчком свету сматрала аасго- -запс1а. Цео низ античких аутора сматра да је Бренос извршио самоубиство зато што је његову руку да се прободе мачем водила воља богова. Валерије Максим дословно о томе каже: „Војвода галски Бренос дигао је руку на себе вољом божанства, јер је намеравао да освоји Аполонов храм у Делфима“ (Уа1. Мах. 1, 1, 9. Раг). Казну божанства осетио је у својој судбини и рим- ски генерал Цепион, који је опљачкао благо келтског храма у Тулузи. Неповерљив и уздржан према верзи- јама да су Тектосаги донели то благо из Делфа — не- обрађене златне и сребрне полуге — Страбон сматра да је објашњење које о том благу даје Посидоније много веродостојније. Према овоме аутору Тектосаги су овај храм, као највећу светињу целе Аквитаније, обасипали најскупоценијим заветним даровима. А пошто је Акви- танија била богата златом и сребром, њеним становни- цима није било потребно да ради тих метала потегну чак у Делфе, у авантуру и пљачку, која сигурно није била главна покретачка снага келтских миграција и ратних похода. Пошто је поменути римски генерал присвојио бла- го и драгоцености овога храма, стигло га је проклетство неба, тако да су и он и његове кћерке, по сведочанствч историчара Тимагена, умрли у највећој беди и срамоти.

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ИСТОРИЈУ БАЛКАНСКИХ КЕЛТА Чињеница да су читава племена Келта, која у извесном смислу представљају језгра већих етничких целина од којих су могли да настану мањи или већи народи, напуштала Галију знак је, ако не и доказ, да Келти у свом завичају нису имали праву и чврсту државну организацију. Можда је један од разлога што су Келти у Галији све до великих миграција, које су се вршиле у етапама и таласима, живели у оквирима једне специфичне друштвене организације којој су нор- ме живота одређивали друиди, а не политички и војни владари. За Келте је било пресудно осећање економске и војне сигурности, коју им је гарантовао управо такав систем друштвене организације. Наиме, простране об- ласти Галије биле су заштићене природним границама — Средоземним морем и Атланским океаном, Пирине- јима, Алпама, Јуром, Рајном и Вогезима — које се ни- су могли лако савладати. Територијални, економски и етнички интегритет келтских земаља озбиљније су по- чели да угрожавају тек Римљани, најпре у доба Цеза- рових „галских ратова“. а затим и после њега, у ве- ковима кад су се у Европи формирали систем и војнополитичке и економске институције моћне рим* ске империје. Антички историографи, као једини извори који би нас могли, засад, обавестити о државно-правним инстнтуцијама Келта у Галији и изван њених области. не иружају готово никакве податке о држави Келта. гуће је и разумљиво је да се и у келтском патријар- халном друштву јавила потреба за стварањем извесшЈХ облика државне организације тек у доба када су ве келтске групе и популације упознале значај и вреди'- такве °Рганизације за опстанак народа и за сигурнскТ резултата миграција, освајања и других подухв;иЛ свеглости оваквог стања ствари постају јаснији Ра

пози због којих Келти нису имали државну организа- цИју у Галији и због којих су своју прву државу осно- вали и

створили тек на Балкану, а затим и у Галатији, V Малој Азији. У контексту података којима располажемо данас је још тешко, ако не и немогуће, идентификовати келт- Ско племе, или неку још већу популацију балканских Келта, која је своју прву државу основала негде у областима југоисточног Балкана. Још није поуздано и коначно утврђено одакле Келти долазе на Балкан. Према Псеудо-Скилаксу, античком географу и путописцу IV или III века, један од Келта могао је доћи у балканске земље са западних обала Јадрана. Овај аутор је и непосредан сведок догађаја везаних за доба келтских миграција, па у извесном смислу и до извесне мере можда веродостојнији од оних писаца које од тих догађаја деле дужи или краћи временски размаци. То су, како каже Псеудо-Скилакс, они Келти који су се после освајања Рима повукли на север Италије, насе- лили источно од Етрурије и заузели узак појас јадран- ске обале све до њених најсевернијих страна (Рзеибо- -5су1ах, Репр1. 18). Врло је вероватно и могуће да су то управо они Келти које Аријан назива јадранским Келтима и који су први успоставили једну врсту ди- пломатских односа са Александром Великим, 335. го- дине, за време његовог ратничког похода на земљу по- дунавских Трибала. Као што смо то у више махова подвукли, долазак келтске војнодипломатске мисије У средње Подунавље јасно открива интересовање ја- дранских Келта за Балкан. У вези са овом претпостав- ком потребно те посветити извесну пажњу Псеудо-Ски- лаксовом мишљењу и тумачењу да су Балкански Келти У Подунавље дошли из Италије (сћ Агпап., I, 4, 6) Непрецизан и недовољно критичан’ као и многи Други антички аутори, Псеудо-Скилакс је сматрао да су јадрански Келти остаци оних Келта који су под Бре- носом доживели пораз у сукобу са римским диктатором и једним од најславнијих римских војсковођа Фуријем Клмилом. Према овом аутору, остаци те војске — шкДеср^утед тр? бератеш? — повукли су се на Балканско полуострво. Псеудо-Скилаке, као ни други аутори, не

наводи датум иад је започела и којим се путем и \ цем кретала та миграција са западних обала ЈлГ^ према панонско-подунавском басену. ' Међутим, сасвим је сигурно, и археолошки ’ ђено, да се у широком карпатско-панонском басеш пространој области која се протеже између Карп ’ У Дунава и Алпа, Келти јављају и живе у многим на^’ љима и пре 335. године, за коју се везује прва пот-ђ Келта на Балкану (сЈ. Ј. ПНр, КеПоуе уе 81:гес1п1 Еугоп* Ргаћа, 1956, 284. Према подацима које налаз^ код Б. Вегс1и-а, трагови ране латенске цивилизаци^ откривени су у Чернаводи, на доњем Дунаву, у једно- некрополи која припада раном раздобљу латенске епо- хе (крај V века пре н. е.). Румунски археолози су већ одавно утврдили да се латенска керамика рађена на витлу раније јавља у источним него у западним обла- стима Румуније, тако да се постојање латенске — мож- да већ и келтске цивилизације у доњем Подунављу — средином IV века не мора, а и не може везивати за келтску миграцију која се кретала преко Паноније и Балкана (с! Вегс1и, Нотап1а. Бопс1оп, 1967. 138. З^(Ј). Тражећи објашњење за ранију појаву Келта у панонско-карпатском басену, у раздобљу Ба Тепе II, до- лазимо до следећих претпоставки. Могуће је да Келти из ових области припадају популацијама Боја, Таури- ска, вероватно добрим делом и Тектосага, који у средњу Европу долазе независно од догађаја у Италији. Келт- ска племена из северних области Италије, Ломбардите и приобалног подручја Венета припадају популацији Сенона. Према једном податку сачуваном у историу- Тита Ливија (V, 35, 2), изгледа да су Сенони ДРжа--у јадранску обалу све до Анконе. У овој области с\т. пРе^ ма Полибију, своја насеља имали у то време и АИАћ или АКАМАНЕ8, које налазимо јужно од реке По, * западно од насеља Боја, једне од најмногобројнијих натраспрострањенијих келтских етничких група ^ Р°1ућ. II, 17, 4). Међутим, судећи по Апијану, К01И и као историограф посебну пажњу посветио Келтима Илирима, Сенони у средњу Европу долазе са обала не и из централне Галије, као и њихови саплемеш Воји, Инсубри, Лингони и друга келтска племенд *

СеП. I,

Разумљиво је да је по оскудним ^ ториографским и још доста ретким археолошким по^ацима тешко пратити кретање свију тих келтских ^лемена и њихових миграција на тако широком прос- тору као што Је °^ласт између Галије и балканских земал>а.

2»

39°)-.

Тешкоћу при проучавању проблема везаних за по- јаву Келта у балканско-подунавској области, а наро- чито за њихов однос према балканским староседеоцима, као за облик, природу и садржај друштвене, војно- -политичке и верске организације њиховог друштва, представља чињеница да антички историографски из- вори нису по многим својим особинама веродостојна и аутентична сведочанства. Примера ради наводимо по- датак који се односи на један сукоб између Келта и Ардијеја, илирског племена које је живело на подручју средњег Јадрана. Теопомп наводи да су се у време око 350. године пре н. е. Келти сукобили са Ардијејима или Вардијејима, илирским народом, који је држао далма- тинску обалу на висини линије која иде од Хвара и Коркире Мелаине до ушћа Неретве (Тћеоротр. 1г§. 41). 0 овоме догађају говори на једном месту и Атенеј из Наукратиса (АШеп. X, 60). Могло би се с разлогом претпоставити да је Теопомп, као савременик Филипа Македонског и Александра Великог и као историограф ЧИЈУ су прагматичност упоређивали са Тукидидовом, био ближи збивањима на Балкану за која је сасвим танким нитима било везано и име Келта. Међутим, ни- један антички историограф, ни грчки ни римски, који су реконструисали историју балканских и подунавских популација у другој половини IV века старе ере не помињу Келте, нити их налазе у ово доба и у овим областима. Изузетак чине само Теопомп и Атенеј, који је информације за своје Деипнософисте узимао, ве- роватно из Теопомпове историје. Нема на целом Бал- кану ни непосредних ни посредних археолошких све- Дочанстава и докумената која би потврдила присуство Келта у било којем раздобљу IV века. Најранији тра- гови Келта на тлу Дардани1е, земље Трибала и Панона (у подручју између Саве, Дунава и Драве), припадају времену II века старе ере. Могуће је да се у илирском

88

'ЈМ

културном инвентару нађе понеки примерак претеЖчг накита келтске провенијенције КОЈИ Је из северНих * западних области панонско-карпатског басена и халп/ татске области доспео као трговачки импорт у јужни,е' посавско-подунавске крајеве овога културног ареала’ Па ипак, иако су се овим раздобљем, као и оним који непосредно прати време римских освајања на Бал> кану, бавили многи грчки и римски историографи, н>и- хова обавештења не само о Келтима него и о другим балканским популацијама и народима не показују сигурну обавештеност ових аутора. Ослањајући се на по- датке које о балканским Келтима пружа Тит Ливије, о односу Келта и балканских староседелаца, Фанула Папазоглу у свом заиста инструктивном, критички и акрибично рађеном делу о Балкану предримског доба сматра да је „велика и силовита маса Гала“, како их види Тит Ливије (XXXVIII, 16), „прегазила Дарданију“, односно „бар оне њене крајеве кроз које воде путеви из Подунавља на југ“ ... (Ф. Папазоглу, Средњобал- канска племена у предримско доба, Оарајево, 1969, стр. 110). Видећемо даље да иоле пажљивија анализа неких текстова римских и грчких историографа лако открива недоследности, па и контраверзе у њиховим интерпретацијама судбине балканских Келта у разним раздо- бљима њихове историје. Ф. Папазоглу прихвата обја- шњење које је нашла код античких аутора, или је и сама извела закључак да су се: „после пораза код Дел- фа (279) разбијене и двсетковане галске чете повла- чиле истим путовима натраг“ (ор. сИ. 110). Она при томе без много резерве веруте ЈусТину, који, говорећи о потученим деловима Бреносове војске, каже: „На- Р°Ди и илемена кроз чије су земље пролазили отимали су се око њих када би их нашли како лутају по пољи- ма изнурени од глади, зиме и напора, као око плена“ (1и84. XXIV, 8, 13—16, превод Ф. П.). И Јустин и Ди- одор обавештавају нас да 1е реч о Келтима који су се повлачили кроз земљу Дарданаца, који су старе мрж- * и освете Ради затрли сваки траг овим Келтима: ппмрЦИл° °Д толике в°јске није преостао бар да сачува МеН 0 страшном поразу“ (с1. Ф. П. о, с. 110,

1иб1;. 1. с). И поред поверења које указује Јустину и Диодору, Ф. Папазоглу је осетила да ово обавештење не може бити тачно и веродостојно. Да је њена резерва оправдана, говоре два разлога: 1. сасвим је извесно да се један део Келта с југа Балканског полуострва, из Грчке и Македоније. пробио до Дунава и Саве; 2. ар- хеолошка сведочанства која потврђују појаву и при- суство тих Келта, познатих под општим именом Скор- диска, не говоре у прилог претпоставци, а још мање тврђењу, да су ти Келти дошли у Подунавље и панон- ско-карпатски басен непосредно после пораза Брено- сове војске, него пуних петнаест деценија доцније. То је било у време кад су се Келти с југа, вероватно из Македоније, почели повлачити према северу под при- тиском или због страха од римских легија, које су, после пада Грчке, 146. године пре н. е., кренуле на освајање балканских земаља од Егејског мора до Дунава и Кар- пата. Али да ни тада Келти, који су име Скордисци добили тек кад су избили на Саву и Дунав (с! 1из1;. XXXII, 3, 8; Т. 1ЛУ., ЕрН. 63), а не пре одласка Бре- носовог из Паноније на југ, према Македонији и Грчкој, нису били изложени потпуном уништењу и истребље- њу, могло би се наслутити по једном податку који каже да су Скордисци први покорили Аутаријате, а затим су то учинили и Римљани, кад су избили у Подунавље. Страбон, чији податак о томе наводи Ф. Папазоглу и сасвим се умесно користи њиме за извесне своје зак- ључке у поменутом делу (стр. 44), истиче „да су Рим- љани покорили и саме Скордиске, после једног дужег периода у коме су ови били моћни (б1габ. VII, 3, 15. ц. 305 — превод Ф. Папазоглу). Јасно је да Скордисци, као потомци Бреносових Келта, не би могли савладати Аутаријате, који су успели да покоре и саме ратоборне Трибале, жилаве и веште ратнике, које ни Александар Велики није могао савладати и победити, да су при повратку с југа, из Грчке и Македоније, били жртве освете староседелаца Дарданије и других балканских области. У светлости овога објашњења изгледају нам јаснији и подаци које смо нешто раније навели, гово- рећи о Јустиновом и Диодоровом тумачењу судбине Бреносових Келта.

Ушли смо у анализу и интерпретацију текстов;Ј неких античких и једног савременог историографа Да бисмо указали на једну чињеницу од посебмог значаја1 писани извори само делимично пружају могућност за реконструкциј у политичке и културне историје Келта на Балкану. Тек су археолошка документа и открића, међу којима откриће латенског насеља на Жидовару има изузетну научну вредност, отворила нове путеве за егзактније утврђивање истине о балканским и подунавским Келтима. Археолошки инвентар Жидовара, Карабурме у Београду, Сланкамена, Гомолаве код Сремске Митровице, Доње Бебрине код Славонског Брода и читавог низа других локалитета на подручју Срема не само да је потврдило чињеницу да су се на тој територији налазили Келти, о којима, као што смо то већ навели, говоре и антички историографи, него нам ова врста материјалних извора и сведочанства о келтској култури сасвим јасно и одређено открива и време кад су ти Келти дошли у ове области, какав је био ниво и карактер њихове културе, каква су им била насеља, на којим основама им је био заснован економски, друштвени и војнички живот и, коначно, докле је трајала епоха келтске историје у овим кра- јевима (за Келте у области Славоније и Срема в. рас- праву: Нивес Мајнарић-Панџић, Келтско-латинска кул- тура у Славонији и Сријему, Винковци, 1970). Један од тежих и до сада нерешених и непроуче- них проблема који се односе на балканске Келте је следећи: да ли су Келти на Балкану заиста имали не- ки облик државе и како треба разумети појам „краљ‘‘, „гех“ и „ге§и1цб“, којим антички историографи на- зивају извесне келтске владаре, почев од Бреноса па до Кавароса, чија је „држава“, лоцирана на тлу Тракије, била уништена 216. године пре н. е. Постоје још многа нерасветљена питања о правцу или правцима којима се кретала келтска миграција кроз балканске земље. Извори су често некритички писани, самим ауторима многи подаци нису јасни, тако да се њихова обавештења не могу узети као поуздана сведочења историографа који су готово два миленија лиже догађајима келтске историје на Балкану него

цгго смо то ми данас. Примера ради навешћемо само

једну паралелу која то јасно показује. Ослањајући се на Посидонија (135—50. пре н. е.), Атенеј, писац III ве- ка нове ере, каже да су Келти дошли у долину Мораве под вођством Батаната. Мало даље, говорећи о Брено- совом походу на Делфе, овај аутор каже да је Батанат довео остатке Бреносових Галаћана у Подунавље. Чуд- но звучи податак да су пут којим су се Келти кретали на југ, ка Македонији и Грчкој, који пролази кроз Мо- мину клисуру, називао и много после тог догађаја „Ва&птецх ббод“ — „Батанатов пут“, а да су Келти које је Батанат водио носили име „КорбмтТаС". Јасно је да Батанат није водио Келте у оба правца — најпре на југ, а затим на север. То су два догађаја временски ве- ома удаљена један од другог, као што су вође Келта који су их водили у ова два правца две различите личности: Бренос, о коме ће бити још речи, и Батанат, који је само један део Келта вратио у Подунавље. Проучавајући археолошке трагове и историограф- ска обавештења о Келтима у Тракији, Г. И. Кацаров недовољно јасно објашњава правац кретања Келта долином Мораве и „Батанатовим путем“. Према њего- вом тексту, изгледа као да су се Келти овим путем кретали идући са севера према југу, што се ни у ко- јем случају не може прихватити у вези са Батанатом (цф. Г. И. Кацаров, Келтит в стара Тракија и Македо- ннја — Списание на Блгарската Академија на науки- те, т. XVIII, Софија, 1919, 41—80). Међутим, по Атене- јевом тексту, који Кацаров наводи, јасно се види да је Батакат могао да води Келте, који су доцније названи ,»Кордисци“, односно Скордисци, с јута према северу. Требало би додати уз ово обавештење још један по- датак: према цитираном месту код Атенеја, требало би претпоставити да су ови Батанатови Келти, који су доцније називани Батанати, потомци оне групе Келта К°ЈУ је водио Бренос. Међутим, према Полибију (IV, 45—46) ови Келти су, стављајући се под вођство Комонторија, избегли пораз код Делфа и уместо на север кренули су на исток, ка Хелеспонту и граду Византи- ону. Мало даље видећемо да су се Гали, идући из подунавља, кроз земљу илирске популације Дардана-

ца, према Македонији и Грчкој поделили у три груПо Тит Ливије наводи узроке овој подели, као и „краљеве'* који су водили сваку од ових група.

До расцепа између Бреноса и двојице других „краљева“ („ге^иН“ — „мали краљеви“), Лонорија и Лу- тарија, дошло је према Т. Ливију управо у Дарданији: одвојивши се од Бреноса, који је до тада, изгледа нам, био једини краљ, односно једини заповедник војсци (како ми схватамо функцију овога имена), Лонорије и Лутарије кренули су са својим присталицама на исток, у Тракију. Бренос је наставио да се креће према југу’ до Парнаса, на коме га је чекало испуњење пророчан- ства које је Калимах у својој песничкој визији видео неколико деценија раније и сопштио га у химни Апо- лону (сГ Т. 1ЛУ. XXXVIII, 16, 1). Паузанија нешто другачије објашњава овај догађај: према овоме грчком путописцу, који је сасвим поуздан у описима старина критско-микенске и грчке епохе, Келти су већ при поласку на југ били подељени у три групе, или, војничким термином речено, пошто је пре свега реч о војсци, у три колоне. Једну су водили Бренос и Акихорије, другу Белгије. Обе ове групе или колоне кретале су се према југу, према Пеонији, Македонији и Грчкој. Трећа колона ишла је на исток, у Тракију, и њу су водили Лонорије и Лутарије, судећи по податку који смо нашли код Тита Ливија (сГ Раиз. X, 19, 7). Поменули смо и име Бреноса II због разлико- вања од Бреноса I, за кога се зна да је водио Келте Сеноне на Рим, да је заузео овај град, изузев једног утврђеног брега, и да је уз богат откуп дигао опсаду са овога града. То је онај Бренос кога је победио Фури- је Камил, онај келтски војвода коме се приписује кри- латица: „Уае \псНб!“ („Јао побеђенима!“), коју је из- говорио управо у тоенгутку када те ПРИМИО откуп за престанак опсаде (сI. ТИ Ш. V, 36; РкД., 1п Са- пиИ). Бреноса II, као келтскога владара кога треба разликовати од Бреноса I, помиње једино Диодор са ицилије, у XXII фрагменту своје историје. Овоме реносу посветићемо мало даље више места у књизи, јер се у историји балканских Келта и Келта уопште поЈављуЈе као личност у чијој се трагедији осећа не"

срећна судбина Келта, који су напустили једну отаџ- бину,

а другу никад више нису стекли. Ми не знамо, а мало је вероватно да ћемо икад поузданије сазнати, колики је био број Келта који су се из Подунавља, из панонске и карпатске области, спустили на југ, до Македоније, Тракије и Грчке. Још мање смо обавештени о броју Келта који су се с југа повлачили на север, према Дунаву и панонско-карпат- ском басену. Наиме, док једни извори говоре о повла- чењу Келта, после пораза код Делфа, 279. године, на север, други антички извори наводе податке о преласку остатака Бреносове војске у Тракију. Полибије (IV, 45) и Тит Ливије (XXXVIII, 16) саопштавају да су се оста- ци ове војске из Тракије повукли у Фригију. А да би ситуација била за решавање овог проблема још тежа, у текстовима Диодора и Јустина читамо податке да је келтски пораз код Делфа био такав и толики да се ниједан келтски војник није могао спасти нити вратити у крајеве одакле их је Бренос повео на освајачки по- ход (Бтс1. XXII, 8; 1из1, 1, с). Као историографску паралелу овим, претежно грчким, писаним изворима који говоре о повлачењу Бреносове војске и келтског народа који ју је пратио навешћемо и један податак из Јустина. Говорећи о доласку Скордиска на Дунав, у крај где се Сава улива у Дунав, овај римски писац из II века н. е. каже, у хронолошком смислу сасвим неодређено, да су се СкорДисци населили „Ш СОМГИЈЕДГТЕ ОАМПУЛ ЕТ 8АУ1 СОПЈбЕОЕКЕ 8СОКт8СОЕ<21ЈЕ 8Е АРРЕЕАК1 УОБП- 1Т“ То је била малобројна група, „шапиз ^иаебат", која се населила „на ушћу Дунава и Саве и решила да се назове Скордисцима“ (1из1;., XXXII, 3, 8; с! такође већ поменуто место код Атенеја VI, 25). О томе како треба разумети ову Јустинову напоме- ну („шапиз ^иаес!ат“ ми смо већ раније писали (с! Б. Гавела, О етничким проблемима латенске културе Жи- довара, Старинар, XX, Београд, 1969, стр. 125. з^., као и Б. Гавела, биг 1а з1га1ШсаИоп агсћео1о|џ^ие, сћгопо- 1о^1цие е! б!ћтцие <3е ХШоуаг, 51трозшт & ИНга, 1972). Ф. Папазоглу у већ наведеном делу (стр. 213) даје дру- гачије објашњење значењу и бројном квалитету појма

шапиб ^иаес!ат“. Идући за логиком ситуације у Коп се Скордисци појављују на широком пространству нонскоподунавске области као „велики и „мали“ Скордисци (81гађ. VII, 5, 12), Ф. Папазоглу сматра / Ј и овај израз „тапиз циаес!ат“ („једна шачица“) треба разумети у релативном односу броја Скордиска према „небројеном мнопггву које је годину дана пре тога кренуло из Паноније на југ“. Ако бисмо и прихватили прву премису ове дедукције, која се односи на број Скордиска, друга премиса о години када су Скордисци дошли с југа на ушће Саве у Дунав очигледно је неприхватљива са више разлога. За анализу и интерпретацију и једне и друге премисе данас можемо, поред писаних извора, дозвати у помоћ и сасвим јасна и егзактна археолошка документа. Археолошка истраживања трагова Келта, њихових насеља и њихове културе у нашој земљи, па ни на Жидовару, који је у овом погледу најпотпуније истра- жен, нису нигде пружила податке о великим и густо насељеним келтским агломерацијама. И поред упорних истраживања и историографских индикација на тлу протоисторијског и римског Сингидунума, још нжде нису утврђени сигурни трагови келтског насеља, а пого- тову не „т сопПиеп^е Вапиуп е1 Залп". Једино је на Ка- рабурми, на северним падинама Звездаре у Београду, Ј. Тодоровић открио једну илирско-келтску некропол\г из епохе Ба Т&пе III. (сН Ј. Тодоровић, Карабурма, Београд, 1972). Према овим знањима, сасвим је могуће да је на ушће Саве у Дунав заиста стигла једна мања група Келта, као што то тврди и Јустин. Упоредо са овим закључком стоји и чињеница да на панонско- -подунавском простору нигде нема поуздано утврђеннх података о келтским насељима са „небројаним мношт- вом“ становништва које је у одређеном историјскем тренутку кренуло на југ, ка Дарданији, Македонији Грчкој. То су могле бити прве деценије III столећа ПР^ е^,Коме У археолошкој хрк>нологији припада е11°* а Тепе II. Слој келтског насеља на Гомолави рем. Митровице такође припада епохи Ба Тепе . Рашајски, Гомолава код Хртковаца, Рад

ђанских музеја 3, Нови Сад, 1954, 187. зц^; М. Гирић, Рад Војвођанских музеја 9, 1960).

Проблем друге премисе коју поставља Ф. Папа- зоглу у наведеној дедукцији још је сложенији и не- посредно је везан за археолошку основу хронологије Келта и њихове културе у панонско-подунавској об- ласти. Ако су Келти из ове области кренули на југ око 281. године пре н. е., као што претпостављају неки аутори, којима се придружује и Ф. Папазоглу (стр. 213), и доживели пораз код Делфа 279. године, изгледа нам тешко прихватљива претпоставка наведеног аутора да су се Скордисци на Дунаву појавили већ годину дана доцније, 278. године. Ми морамо подсетити да је Ф. Папазоглу у својој веома студиозној и у својој врсти првој монографији „Прилози историји Сингидунума и средњег Подунавља“ (Историјски часопис VII, Београд, 1957, стр. 316), аргументовано изнела тврђење да су Скордисци најпре живели „само јужно од Саве и Ду- нава и да су се тек после сукоба са Римљанима повукли у област доцније провинције доње Паноније“. А пошто знамо да су прве борбе између римских легија на Бал- кану, које је водио претор Асконије, и Скордиска почеле 135. године пре н. е., и то у областима које су лежале јужно од Саве и Дунава, и да су трајале све до 15. године н. е., до доба Тиберија, који је област Скордиска припојио римској империји, онда је јасно да не видимо разлоге који би нас навели на идеју да је година 278. време кад се Скордисци јављају на Ду- наву. Ако поновимо хипотезу да је један део Келта ос- тао у Подунављу пре одласка Бреносовог на балкански југ, коју смо поставили у једној ранијој расправи (сН Б. Гавела, Илири и Келти у Подунављу и на Балкану, Годишњак града Београд, VII, 19, 1960), онда ти Келти нису ни у ком случају носили име Скордиска. Ни Јустин, који говори управо о тим Келтима, такође их не помиње под тим именом (с! 1из1 XXV, 1). Судећи по Страбону, то су могли бити Таурисци, једна од мно- гобројних келтских популација које су се населиле у панонско-карпатском басену. У нашој историографској литератури неоспорна заслуга припада Ф. Папазоглу, која је прва покушала

да реши један веома тежак проблем на који је наишл' у Апијановој историји Илира. У петој књизи свога дТ, ла овај учени Александријац, с краја II века наше говори о још једном нападу на Аполоново светилишт^ у Делфима. Овај бАСКЊЕОИЈМ извршили су Скор- дисци, које Апијан сматра илирском популацијом, Ме- ди и Дарданци, који су „заједно с Келтима упали у Македонију и Грчку, опљачкали многа светилишта међу којима и делфијско, подносећи тада многе губитке То је било тридесет и две године после првог сукоба Римљана са Келтима... Сципион је тада уништио Скордиске, а они што су се спасли побегли су и насе- лили се уз Дунав и по његовим острвима“ (с! Арр. III. 5. и Ф. Папазоглу, оп. цит. стр. 242, која је превела цео пасус који се односи на ово ратовање).

Иако се по Апијановом податку тешко може суди- ти о којем је Корнелију реч и који је датум у питању од кога Апијан одузима поменуте тридесет и две го- дине, изгледа нам да је прилично јасно да Апијан не помишља на први сукоб Келта и Римљана на тлу Ита- лије, него на тлу Грчке, односно Македоније. Не ви- димо раолога зашто поменути Луције Сципион не би могао бити Сула, који је ратовао у Киликији и Грчкој у време кад је у Македонији, као и у Тракији и Дар- данији, било још Келта. На ову хипотезу наводи нас и податак код Еутропија у коме нас овај аутор обавеш- тава како је Сула у то време „једним делом победио Дарданце, Скордиске, Далмате и Меде, док је ДРУге прихватио као савезнике“ (Еи1гор. V, 7). Друга личност из редова римских војсковађа који су ратовали на Балкану против Скордиска, Дарданаца и Меда био је Луције Корнелије Сципион. И Луције Корнелије Сципион и Луције Корнелије Сула ратова- ли су на Балкану осамдесетих година I века старе ере- Сула око 85, Сципион око 84. године старе ере. Ако се овим годинама додају Апијанове тридест две године долази се до 117, односно 116. године старе ере ка° дату1^а на који се односи Апијанов податак о првом О' к у Келта и Римљана, свакако на тлу Балкана. Мора о напоменути да је вредност ових датума још Рела'

^113а више или мање непрецизних хронолошких по- чзтака и обавештења која пружају антички историографи. Ушли смо у анализу античких писаних извора који оворе о времену првог додира Келта и Римљана на Балкану, оцена тога проблема у интерпретацији савремених историчара и, с друге стране, значаја ег- зактних археолошких извора који својим одликама непосредно осветљавају доба о коме је реч. О Скор- дисцима и другим келтским популацијма, које се нај чешће зову племенима, говорићемо у посебном погла- вљу.

КЕЛТИ У СПОМЕНИЦИМА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ

Показаћемо на примерима уметничких споменика ликовног и поетског стваралаштва какав су траг Кел- ти, и Бреносови и остали који нису ни учествовали у војном походу на Делфе, оставили у свести и осећа- њима балканских људи и народа. Познато је да је трагична судбина Бреноса и његове војске на Парнасу и надомак Аполоновог светилишта у Делфима нашла одјек не само у античко] историографији него и у Грч- кој и римској поезији. Поред Калимаха, песника алек- сандријске школе и једног од најпризнатијих учених људи хеленистичке епохе, који је снагом визионара унапред видео и прорекао судбину варварина Бреноса и његове војске због светогрђа у Делфима, и велики песник златног доба римске књижевности Проперције такође се инспирише Аполоновом победом над Бре- носом Угледајући се у својим елегијама на Калимаха, творца овога књижевног рода, Проперције не заборавља да уз портре Аполона и уз лепоту његовог храма на Палатинском брегу у Риму, који је завршен, освећен и отворен 28. године пре н. е., прикаже и сцену, извајану у либијској белокости, на којој се виде Бреносови Га- ли у тренутку кад се сурвавају са врхова Парнаса у његове бездане поноре (РгореИ:. II, 31, 11. Овај римски песник снажног израза и бујне маште иаводи, у једном општијем контексту, разлог и начин пропасти и пораза краља Бреноса. Говорећи о злу и невољама које је људима донела жеља за златом, Пр^> перције као пример таквог проклетства наводи слик> пустоши која је остала у Делфима после пораза Прс носове војске: „Данас су пусти гајеви свети и светили напуштена; само злато обожавају сви, јер златпм6На Љ^ав пРема богу; злато је прогнало веР^’ се П0ткупљује правда, злато управља законимд

и

ускоро стид се неће освртати на закон. СпаЈвени тре-

мови

(У Делфима) још стоје као сведоци богохулног Бреносовог дела, који је хтео дугокосом богу отети н>егово питијско кралзевство; али ловоровим шумама покривена планина затресла је своје врхове и Парнас је злобном мећавом замео галску војску“ (Ргорег!. III, 13, 47—54). О овоме храму Феба Аполона и о монументалним вратима ове грађевине, украшеним рељефом од слоноваче, на коме је приказана и вајарским језиком и стилом испричана трагедија Гала на Парнасу и упоредо с тим и бескрајна туга Танталове кћери Ниобе, ска- мењене од бола који јој је нанео овај исти бог, Пропер- ције говори са усхићењем и ентузијазмом великог пес- ника: он сам је видео овај палатински храм, и његова раскошна лепота, обогаћена картагинским стубовима, статуама Данаида, педесет кћери Аргоског краља, као и извесним фигурама бикова које је у своје време из- вајао Мирон, толико је инспирисала овога песника Августовог доба да је, понесен тим осећањем, написао и једну од својих најлепших и по поетским визијама најраскошнијих елегија. Постоји и цео низ других ликовних споменика који су настали као непосредан одјек догађаја који се де- сио код Делфа. Познато је да је Бренос после пораза своје војске извршио самоубиство у близини главног Аполоновог светилишта и седишта мудре и мистичне Питије. Један антички скулптор, чије нам име није познато, овековечио је тај догађај у минијатурној брон- заној композицији која се чува у Националном музеју у Напуљу. На једном медаљону, који је откривен у Капуи, У јужној Италији, приказан је један Келт који ногом притискује одсечену главу пророчице Питије (сГ Не- ^ие ап1ћгоро1о^1Чие, Рапз, 1889, Т. I, 198). Међутим, Аполон је брзо осветио најмудрију пророчицу Грчке, кроз чије су речи богови откривали људима своју вољу и мисао: Аполон је својом руком задао Бреносу три ра- не, а затим га је натерао да се повуче из Делфа. Очајан, рањен и сав изгубљен због тешког пораза и срамоте К0ЈУ је доживео пред својом војском, овај Бренос II је убрзо после пораза извршио самоубиство. На једној

малој бронзаној фигури, која се такође чува у н?и, налном музеју у Напуљу, приказан је, по свему изглг/*' тренутак кад овај келтски војсковођа задаје себи ^ чем смртни ударац (с!. 8. Ке1пасћ, Мопитепћз 21 р1. XVIII; В1епко\^зк1 Р. Иез СеКез с!ап5 1ез аг!б Гг" пеиге ^гесо-готаГпз, Сгасхте, 1928, 117). Према Паусанијевом опису и објашњењу, у аТ1ш_ ском булеутериону налазила се једна велика фреско- композиција на којој је приказан пораз келтске војске у Термопилима, у истом оном кланцу који је у грчкој историји још у V веку, односно два века пре битке на Парнасу, већ био заузео место споменика и симбо- ла највеће храбрости и пожртвованости грчких бораца за слободу отаџбине (с! Раиз. I, 3, 4; в. Н. Нићег!, ћез СеИез, стр. 49). Уводећи у вајарску, рељефну декорацију Аполо- новог храма на Палатину сцену која приказује Брено- сов пораз на Парнасу, Римљани су, изгледа, желели да овековече и на овај начин своју потребу да се осве- те Келтима због невоља које су им ови западноевроп- ски варвари нанели за време њиховог похода на Рим и због понижења којима су грађани овога „светог гра- да“, нарочито сенатори и други чланови римске ари- стократије, били изложени. За рељеф из Капуе тешко је рећи ко му је могао бити аутор. Врло је мало вероватно да је био неки грчки вајар. Тема је толико богохулна и у грчкој уме- тности сасвим непозната. Тешко је претпоставити да је то био неки Келт. Стил њихове скулптуре у то време много је ближи једноставној, стилизованој форми ла- тенске него грчке класичне пластике. Можда нећемо погрешити ако аутора ове композиције из Капуе, на којој је Питија приказана на дотле непознат, а затим и непоновљен начин, потражимо међу римским скулп- торима. Поред наведених познат је и цео низ других ликовних споменика који, у богатој, суптилној и префињеној скулпторској интерпретацији, приказују значај- не тренутке и догађаје из живота и судбине Галаћана, потомака Бреносових и других балканских Келта, који

, т се населили у Малој Азији. Иако им то није била ^ жеља ни намера, они су тамо упали у борбе које су {а овоме тлу водили наследници и епигони космопо- питске заједнице Александра Великог. У свом делу Етника“, од кога су сачувани само изводи, Стефан Византинац назива ове малоазијске Келте Толистобима. Он их етнички опредељује као „народ западних Галата, који су емигрирали из Келтогалије у Битинију. У пр- вој књизи својих ГАЈ1АТИКА Ератостен их назива Толистобојима (сј?. Сои^пу, о. с. стр. 373). Шта подразумева Стефан Византинац под Келтогалатијом, види се по дефиницији овога појма коју налазимо код Марцијана из Понтске Хераклеје: „Земља која се зове Келтогалатија веома је пространа и на копненој и на приморској страни; подељена је у четири области, које се зову: Галија Аквитанија, Галија Луг- дунезија, Галија Белгија и Галија Нарбонезија. Три прве су уз океан и леже према северу, Нарбонезија се простире уз наше унутарње (тј. Средоземно — Б. Г.) море“ (Магс. Негас1, Репр1. II, 19). Изгледа да се управо на овим Галима испунило злокобно пророчанство о њиховој судбини и трагичном завршетку њихове миграције, о коме говори хеленистички песник Калимах у једној од својих химни Апо- лону и у време кад још није галска нога била крочила на тло „свете Азије“. Али, и поред тога што су Келти под Бреносом покушали да изврше једно од најтежих светогрдних дела према љубимцу олимпског пантеона, и што су се на разним странама борили против јонских 'Грка, грчки уметници се нису уздржали да на свој начин и средствима свог изражавања одају признање величини и снази војничких и људских врлина галских ратника. Плиније Старији, теоретичар и историчар античке уметности и један од најобразованијих људи Августо- вог доба, наводи нам имена неколицине грчких вајара хеленистичке епохе који су се инспирисали храброшћу и ратничким врлинама малоазијских Гала. То су Иси- гон, Фиромах, Антигон, Епигон и Стратоник, Нека од н-ихових дела сачувана су до нашег времена у антич- ким репликама. Једна од таквих композиција је и она

ВРАНКО

се чува у Капитолинском музеју у Ркму. 0н приказује рањеног галског ратника на издисају. карактеристичном торквес-огрлицом и сломљеним ма- чем, овај наги галски ратник, сав испуњен не својом' него општом тугом због губитка слободе и једне државо коју су Гали основали, толико је идеализован у реал~ ности једног изузетног тренутка и приказан са таквим хуманим ангажовањем грчког скулптора да би се у је- дан мах могло помислити да је уметник првобитно хтео да прикаже неког од великих грчких јунака, а не вар- варина који је, као митски титан, „Аресов мач подигао против Хеладе“ (с! СаНтасћ., А Бе1оз, V. 170. з^д). Иако су ликовне представе Келта ретке и мало- бројне, општа је карактеристика фигура мушкараца, у већини случајева ратника, да су приказани са снажним крупно тордираним торквесима. У келтском културном инвентару торквеси су веома честа појава. О њиховом пореклу и стварној намени још се много не зна. У своје време Оесће^еИе је покушао да торквесе објасни као врсту Ш51США знака положаја и функције истакну- тијег члана друштва. Овај француски археолог, коме припада заслуга да је први усмерио праисторијску архе- ологију у правцу компаративних и егзактних истражи- вања, сматрао 1е да су Келти торквесе узели из скитског културног наслеђа (с! Бесће1еие, Ј. Мапие1 сГагсћ&)1о- &е рРеМз^опцие, II, Рапз, 1913, 3, 1910). Својим обликом и декорацијом торквеси улазе у велику збирку келт- ског „варваског“ накита, који је по многим одликама близак степској, скитској уметности. Ј. Магка1е обја- шњава ту сродност хипотезом да и келтска и скитска умтеност потичу из истога извора, из велике источно- европске области (сГ. Ј. Магка1е, ћез Сећез е! 1а СЈУШ- заћоп се111цие, Рапз, 1970, 442). Општа и посебна зна- ња о еволуцији латенске цивилизације још не пружају сигурне аргументе да су Келти и Скити били суседи у тој области и у раздобљима којима прршадају настанак и развој латенске културе. Чињеница је да Птолемеј помиње „ГалаНанем у области Скитије, око Тираса-Дњестра (сГ. Р*о1 III 10 7) Као што је приметио НПезе (Р. \У. Неа1епс. VII 619) то су могли бити они Галаћани који су, заједно са БасКОја

тарнпма стигли из области Карпата и Подунавља до земље

Скита и других народа и племена јужне Русије. Могуће је да су до облика торквеса и обичаја ње- говог ношења око врата Скити и Келти дошли неза- висно једни од других. Такве појаве нису ретке у ис- торији културе и уметности и не могу се, ако се утврде на разним географским ширинама и дужинама, обја- шњавати узајамним утицајима или позајмљивањима узора, техника и декорације. Могуће је да је хипотеза о културној, етничкој и географској филијацији Келта и Скита настала под утицајем података у коме Страбон говори о народима северне Европе, називајући их, пре- ма старијим грчким историографима, Келтоскитима (51таћ. XI, 6, 2). Иако се торквес дуго времена сматрао обележјем галског етноса и претежно, ако не и искључиво, везивао за латенску епоху, познато је да се торквеси појављу- ју већ у бронзано доба и да за читав низ векова над- живљавају Келте и доба њихове културе. Ако се прихвати тумачење да су торквеси обележја друштвене, верске или војничке части, онда није лако наћи објашњење зашто су неки од ових симбола ранга или одређених заслуга и почасти прављени од бронзе, док су други од драгоцених метала, сребра и злата. Та чињеница у сваком случају указује на извесне разлике или класног или неког другог реда. Али, и поред тога што нам функција торквеса код Келта није сасвим јасна и што је могла бити многострана, извесно је да су торквеси у касној антици били обележје достојан- ства и високог друштвеног реда. Као пример наводимо један мозаик из цркве Сан Витале у Равени, на коме су високи достојанственици цара Јустинијана носили дебеле торквесе око врата. Једна друга композиција, названа „група Лудови- зи“, која припада пергамонској вајарској школи и чува се у римском музеју Диоклецијанове терме, представља младог галатског ратника у тренутку кад својим мачем задаје себи смртни ударац, пошто је час пре тога убио своју жену. Њено још топло, али већ беживотно и клонуло тело, поклекло на обе ноге и оборене главе снажни и још усправни ратник придржава левом ру-

ком, као да му је жао или се плаши да тело драгог м- и нежног бића удари грубо о земљу. Анализирају^ управо ову композицију, ми смо на једном другом мес- ту дали следећу оцену овога изванредног дела, у коме је овековечен не само обрачун једног свемоћног бога и немоћних људских бића, него је приказана сцена из живота реалних, живих људи: „Гал, који види тра- гичан пораз свога народа, отргнутог од далеке отаџбине, изгубљен у једном свету у коме су Гали сматрани див-’ љим варварима, нема више никакве наде да би му жи- вот могао отворити ма какве ведре видике. Он, млад, бујан, пун снаге и свежине, убио је онога кога је највише волео, биће које му је било и најближе и нај- драже, жену младу као девојку, а затим убија и себе. Све то, осећања која су обузела побеђене Гале и пос- тупци на које су се они одлучили, као и њихов изглед, делују снагом стварних догађаја, који, као и трагич- на збивања у драмама, изазивају једну дубоку емо- ционалну и етичку катарсу“ (в. Б. Гавала, Историја уметности античке Грчке, Београд, 1969, 265). Карактеристично је за грчки хуманизам и за однос грчких уметника према Галима да су грчки скулптори после победе пергамонског краља Атала I (241—197) над Галатима тај велики догађај овековечили и уметнички интерпретирали као примере храбрости, људског бола и пожртвовања галских, а не грчких ратника: очиглед- но је да је многе Грке, па самим тим и грчке скулпторе, дубоко дирнула трагедија Гала као народа који је из- губио једну отаџбину, а другу није стекао. Више него историографи и песници, грчки скулптори су одали признање и поштовање врлини, храбрости и љубави према слободи која је у срцима Гала била већа него љубав према животу. Ниједан писани антички текст и извор не говори тако речито као ове скулптурне ком- позиције о карактеру ових људи и о несрећној коби која их је пратила као неумитно проклетство од н>и- хове далеке, плодне, многољудне, рекама, шумама, и пољима богате Галије до голе, неплодне и према њима непријатељске Галатије, од извора живота и топле ко- левке некадашњег завичаја до гроба који су нашли у каменој пустоши далеког им Леванта.

У домену келтске уметности, пре свега у балканско- подунавској области, златан и сребрн келтски новац заузима посебно место. У иконографском смислу Келти су се утлавном, угледали на новац македонских вла- дара — на тетрадрахме и статере, златне и сребрне — Филипа II Македонског (359—336), Александра Вели- ког (336—323), Филипа Аридеја, Лисимаха (који је умро 281. пре н. е.), пеонских краљева Патраоса (340— 335) и Аудолеона (315— 306), који су такође ковали но- вац по угледу на типове новца македонских владара. у то време македонски, односно грчки новац био је средство плаћања не само на Балкану него и у многим друтим крајевима Европе као опште призната валута у земљама које су одржавале економски и трговачки саобраћај са медитеранским светом. За упознавање и проучавање историје и уметности балканских Келта од посебног значаја је новац са натписом од келтских владара — Кауароса. На аверсу његовог новца, који означава не само ниво уметничког квалитета него и одређен степен организованог дру- штва и власти, економске моћи и благостања, приказан је лик младог, голобрадог Херакла, са лавовском ко- жом пребаченом преко рамена и плећа. На реверсу је извајан у фином рељефу лик Зевса који држи орла. Горњи део тела овога бога је обнажен, доњи прекривен фино набораном тканином. Испод Зевса стоји жена са буктињом у руци. Око ове композиције изведен је нат- пис: ВАЕ1ЛЕ02 КАУАРОУ (басилеос Кауароу). Ка- уарос је ковао и бронзани новац, држећи се доследно наведене нумизматичке иконографије. Иако Кауарос није свој лик стављао на аверс, портрет овог келтског »краља“ познат нам је по опису који о њему даје По- либије. Кауарос је, према овоме извору, био, у ствари, више и пре виспрен политичар него војсковођа, више Мудар дипломата него суров ратник, племенитији по души, него што је био самоуверен због положаја који је заузимао у келтској војсци (с1. НоШег, 5. V). Какав и колики значај савремени аутори припи- СУЗУ уметничкој обради рељефа на келтском новцу, показује оцена коју Јеап Магка1е даје за ову врсгу уметничких интерпретација у келтској нумизматици:

Извесно је да се велика уметност код Келта посебн0 развијала на љиховом новцу, на предметима који има- ју истовремено и практични и религиозни значај и који су такође естетска дела из којих зраче основне теж- н>е њихове мисли. Галска нумизматичка уметност от- крива изванредно богатство, нарочито у разноликос-ги облика које запажамо у златном, сребрном и бронза- ном новцу, који је био кован и гравиран пре него што је био ливен“ (Јеап Магка1е, ор. сИ. 441). Јасно је да одлике једног свежег, снажног и у многом погледу слободног и оригиналног уметничког из- раза и стила Келти нису показали само у ликовној обради новца, него још више и са богатијим регистром смелих интерпретација у изради округле пластике, рељефа и накита. У овом смислу Келти заиста пока- зују известан афинитет према скитској уметности, као и према извесним стилским одликама уметности дру- гих „варварских“ народа. Та сродност у случају Келта није последица географског суседства ових двају на- рода, јер га у ширем смислу није ни било, него слич- них услова у којима настаје и живи једна уметност, сличног начина виђења и доживљавања извора у ко- јима се рађају и обликују креативне уметничке ин- спирације. Поред уметничких одлика, келтски новац са Бал- кана има, рекли бисмо, још већу историјску и соци- олошку вредност због двоструке функције коју је имао у економском и политичком животу балканских Келта. Новац са именом једног келтског владара за сада је је- дини егзактни доказ о постојању једне врсте економ- скополитичке организације балканских Келта, која је могла имати извесне прерогативе суверене заједнице, без обзира на њену величину и век њеног постојања. У вези с келтским новцем ове македонске прове- нијенције потребно је напоменути да се употреба овога новца није ограничила само на територију балканских Келта. Изгледа нам оправдана хипотеза да су ови Кел- ти македонски новац држали у оптицају чак и са Кел- тима у Галији, са којима су, судећи управо по налазима примерака тетрадрахми и статера македонских кра-

л,ева у далеким областима западне Европе, одржава- тш

трговачке и економске комуникације. Познато је да су извесне келтске снаге и јединице служиле као плаћеници у војсци македонских владара, да су учествовале у династичким борбама и да су тај војнички занат обављале и много доцније, у војскама малоазијских и сиријских владара. Јеап Магка1е при- мећује да за Келте новац није био само средство за трговачки саобраћај, него још више средство за изра- жавање религиозних и философских схватања народа који се поносио, према речима Амијана Марцелина, „да тумачи најузвишеније тајне, с мишљу вечито усмере- ном ка најтананијим и најсложенијим питањима“ (Аппп. МагсеИ. XV, 9). Отуда, према оцени коју о уметнич- ким квалитетима ликовних интерпретација на келтском новцу даје Јеап Магка1е, нема ничег чудног у чиње- ници да се келтска нумизматичка уметност стално ме- ња и да се стално креће у правцу симболизма и ап- стракције (с! Ј. Магка1е, Иез СеИез, 94).

КЕЛТСКЕ ДРЖАВЕ НА БАЛКАНУ

Иако се у античким изворима који говоре о балканским Келтима, Галима или Галатима, односно Галаћанима помиње поименично цео низ њихових вла- дара, које грчки и римски аутори називају краљевима — гех, ге§и1из — јЗа<лАег>$, адцпч, т)уец,соу — није јасно каква је, у ствари, била улога ових људи. Судећи по догађајима за које су везана њихова имена, били су то пре свега, а можда и искључиво, војни заповедници, а не и политички државни поглавари народа. Довољно је позната и расветљена улога друида у политичком, верском и философском животу и конституцији келт- ског друштва. Пресудан утицај који је овај ред све- штеника-философа имао на јавни, политички и друш- твени живот Келта и Бретонаца можда је отклањао потребу за државом као војно-политичком организа- цијом у класичном смислу те речи. Није било готово ниједне области живота од општег значаја до које није допирала активност друида. Довољно је да поменемо само неке од њихових редова — барде, еубаге, сардо- ниде, вате, самотеје и семнотеје — да би се видело на којим се пољима огледала снага, разноврсност и витална плодност њиховог духа. Захваљујући друидима, који су у једном од најмногољуднијих и најраспрострањенијих варварских етноса неговали спиритуалне и интелек- туалне вредности, Келти су вековима претпостављали добро и мудро уређено друштво чврстој организацији државе. Као што показује историја келтских попула- ција, потреба за државом јавила се код Келта тек после почетка и у току њихових миграција. Келтске попу- лације ни у Галији ни изван ње нису представљале јединствен народ. Оне нису имале ни један једини за- једнички језик. У овом смислу говори и један податак који налазимо у Страбоновој географској хрестоматији.

који каже „да сви Келти немају исти нагласак у гово- ру, ни исти језик“ (81ха1>. IV, 1). Проучавајући етничка обележја варварских попу- лација Европе и Мале Азије, Стефан Византинац на- води цео низ имена келтских народа у овим областима (51ерћ. Вугап!, Топ е!ћтк. ерИ.). За разлику од овога аутора, Страбон сматра да постоје три главна келтска народа: Аквитанци, Белги и Келти. При томе он исти- че да је келтски народ, узет као целина, срчан, бор- бен и ратоборан до те мере да изгледа да пати од ма- није гоњења (81гаћ. IV, 1, 1). Од посебног значаја је и податак да овај аутор издваја Белге као келтски на- род са највећим врлинама, а у исто време и као најмногобројнији и најраспрострањенији. Говорећи о Бел- гима, Страбон их је поделио на петнаест мањих народа, од којих су неки доспели и на Балкан. Н. НићеП је, у своје време, сматрао да и сама археолошка документа откривена на Балкану говоре у прилог хипотези да главнина народа који је извршио инвазију Балкана припада Белгима. Хуберт сврстава и Скордиске међу Белге, доводећи, као и неки други аутори, њихово име у везу са планином Зсогсћдз (Шар- -планина), у чијем је подручју ово белгиско племе про- вело време од повлачења из Грчке до преласка у По- дунавље. Он се при томе ослања на Плинија, који наводи град Ве1^Иез (на месту или у подручју данашње Питомаче у Славонији?), односно „сдуПаз Ве1§Иез“ (РНп., N. Н. Ш, 148; с! Н. Нићег!, Без СеПез, 79—81). Пре него што се вратимо проблему келтске државе на Балкану, осврнућемо се кратко и на значење појма „варварин“, па, самим тим, у даљој консеквенцији и појма „Келти“, у свести античког Грка. Навешћемо са- мо два примера. Један се односи на Талеса (640—548), други на Аристотела (384—322). Хвалећи се једном при- ликом предностима и успесима које је имао у животу, велики јонски философ и један од првих математичара — у науци античког грчког света признат и као један од седам најмудријих људи — Талес је своју предност над људима других народности изразио на следећи начин. Према Хернипу, чијим се делима послужио Дио- ген Лаерт, Талес је судбини био захвалан за следеће

Иако је сврстан међу највеће умове свога времена Талесова схватања положаја и односа мушкарца према жени и Грка према варварима не одаје и не потврђује високе квалитете ни његовог духа ни његовог срца У овом погледу Аристотел је скромнији у својој оцени врлина Грка и варвара и објективнији у признаван>у предности које у извесним стварима варвари имају над Грцима. Говорећи о неким обичајима код варварских народа, Аристотел узима Келте као пример како децу од самог рођења, а не тек много доцније, треба строго васпитавати и чинити их отпорним према хладноћи и другим непријатним и непогодним стварима (Ат1. РоН1. 1336, а, 15—18). На једном другом месту у овом истом делу философ из Стагире и оснивач перипате- тичке философске школе истиче војничке врлине чи- тавог низа варварских народа, међу којима су своје место добили и стари Келти (сГ Апз!;, ор. сИ. 1224, ћ, 9—12). Проучавајући, с једне стране, античке писане изворе, у којима се налазе мутне и несигурне индиције о држави и државној организацији код Келта уопште, а посебно на Балкану, и, с друге стране, оцењујући место и углед друида у животу келтског друштва, из- гледа нам да је садржај овога проблема много сложе- нији, а његова решења много даља од оне истине коју је наука до сада успела да осветли. У ствари, тешко је раздвојити традицију и мит од егзактне историјске истине кад је реч о Келтима до Цезаровог доба. Једна велика митолошка епопеја о Келтима одише из текста Тита Ливија, који говори о освајању Рима и о галским ратовима. Штавише и много мање славан поход који је довео Келте у Грчку и у Делфе открива нам један чу- дан и неуобичајен изглед ствари. Тај аспект показује толико црте епског карактера извесних збивања коли- ко и непоуздани текстови историчара као што су Пау- санија и Диодор са Сицилије: једина чињеница коју бисмо могли примити као сигурну, то је галска инва-

зија балканских земаља и Мале Азије, освајање које се завршило постављањем темеља краљевине Галаћана Доеђутим, освајање Делфа, као главни догађај ове аванХЈгре, није сигурно утврђено, јер су текстови толико конфузни да ми, не одбацујући сваку веродостојност ових догађаја, морамо помишљати на суперпонирање и синтезу између историје и једног од фантастичних снова који потичу од надахнуте и стваралачке уобра- зиље Келта, којима је изгледало да се све догађа на идеографском „плану“. Овако, и то не без разлога, један од савремених келтолога покушава да објасни контуре једног од најбурнијих и најсудбоноснијих раз- добља историје Келта уопште, а посебно балканских Келта (с!. Ј. Магка1е, Ггез СеИез, Рапз, 1970, 91). У пресеку оваквих и сличних оцена келтске исто- рије и институција келтског друштва, и уз још веома оскудне археолошке изворе, треба тражити трагове келтске државе или келтских држава на Балкану. На- вели смо опширнији извод из једне од најновијих и веома солидних синтеза посвећених проучавању Кел- та, њихове културе и историје, али и митолошких про- јекција и интерпретација њихове античке прошлости, да бисмо показали са каквим се тешкоћама мора су- кобити сваки покушај да се унесе ново, шире и снаж- није светло у прагматичко откривање истине о бал- канским Келтима. Познато је, наиме, да су антички историографи, понекад, ближи предању и митологији него простот истини и прозаичним и једноставним чи- њеницама. Иако је мит на граници онога што су ан- тички Грци називали ЛОГОС, а римски историографи ХИСТОРИА, иако мит готово у свим приликама изгле- да више као плод фантазије него чврстог и јасног по- знавања чињенице, у митолошким алузијама и алего- ријама садржана је тешко приступачна, даљином времена замагљена историјска истина. Ако би се зна- чење митолошких слика, дедукција и интерпретација и њихов однос према стварности као објективној исти- ни могли објаснити паралелом, онда би то у домену интелектуалног и психичког живота могла бити подсвест и њен однос према свесном доживљавању света и живота. Мит је подсвест историје и свест праисторије.

Зато нема историје кроз коју се не провлаче, ЕМ;ЈЈГ или мање, видљиве или невидљиве црвене и сја^ нити митологије. А слика света коју праисторија пру^ жа почива управо у лепоти тајне и дубини интуицијс' њене митолопше свести која је на готово мистичан и на- ма још необјашњив начин актиципирала многа зна1Еа и збивања историјске епохе. У овој и оваквој природи митолошких интерпретација човека и његове прошлости треба тражити разлоге који су наводили писце — философе, песнике, историографе и друге — да изве- сна митолошка објашњења догађаја из далеке прош- лости унесу у своја дела као историјске податке. По- сматрајући у оваквој светлости и једно од највећих дела римске историографије „ТШ 1ДУИ Ађ игђе соп- сШа Иђп“, Ј. Магка1е је ову ЈГивијеву историју и могао назвати „сестром“ Вергилијеве „Енеиде“ — ве- лике епопеје и магистралне фреске посвећене слави Рима (Магка1е, ор. с11, 65). Када се пажљиво анали- зира стил и језик којим Тит Ливије описује ратове Римљана и Гала, запажа се да овај аутор уноси многе елементе епског стила и песничке инспирације на го- тово сваку страницу свог великог дела. Он при томе не одваја ни увек ни свуда мит од историјске истине (с1. ТН 1ду. V). Јасно је да већини историографа ан- тичке Грчке и античког Рима нису биле поуздано поз- нате многе појединости догађаја о којима говоре, а нарочито кад је реч о историји варварских народа. Зато су они празнине свога знања и незнања попуња- вали фабулама, митовима и другим врстама предања, што је све најчешће било далеко од историјске истине. Тако, на пример, пораз који су Гали нанели Римл>а- нима Тит Ливије објашњава чудом и магичним стра- хом који се пренео на римску војску приликом њеног сусрета са варварима. Можда је до оваквог тумачења пораза Римљана Тит Ливије дошао знајући понешто о друидима и њиховом бављењу магијом. Оваквих и сличних примера има подоста, па мислимо да је довољно ако наведемо још неколико имена оних античких аутора који су у историографији зау- зели високо место као веродостојни познаваоци и ту- мачи свога времена. Пример Паусаније показује коли-

КО су МИТ и историја близу једно другоме, како се преплићу у узајамном тражењу истине. Овај антички путописац из II века наше ере, „археолог-теоретичар“ л аутор једног посебног вида културне историје, веома је поуздан, егзактан и акрибичан кад говори о споме- ницима које је видео и о којима је стекао сопствени Суд. Његови подаци о изгледу атинске Агоре, места испод Акрополиса, на коме је текао сав јавни живот античке Атине, толико су тачни у сваком погледу да савремене археолошке школе које воде ископавања на овоме широком простору врше идентификовање поје- диних објеката — грађевина и разних споменика — ослањајући се са поттгаом сигурношћу на Паусанијеву периегесу — опис Атине и њене Агоре. Сличан је слу- чај и са осталим периегесама овога писца. Али кад ту- мачи догађаје који су неколико векова удаљени од његовог времена, Паусанија прибегава методу мито- лошке интерпретације: пораз Келта код Делфа не при- писује победи грчке војске, него гневу богова, који су на Бреноса II и његову војску сручили муњу, снежну олују, лавине стена и камења, земљотрес и, као највећу претњу изазвали на небу појаву старих, митолошких хероја (Раивап. X.). Кад се зна да је Бренос II кренуо у Делфе да оп- љачка „проклето благо“ једног од највећих и најбога- тијих грчких светилишта, средишта банкарске и фи- нансијске моћи савеза читавог низа грчких држава, и ако се има на уму да је Бренос II са иронијом и пре- зиром говорио о грчким боговима, представљеним у људском лику и са људским манама и врлинама, онда је јасно да је и Паусанија, као и многи други грчки и римски аутори античког доба, у свом тумачењу дога- ђаја око Делфа прибегао увођењу и митолошком об- јашњењу збивања од којих је Паусанијево време било удаљено преко пет столећа (с1. В1ос1ог, 1г§. XXII. С1с. Пе фуш. I, 37). Још један пример из античке историографије који се односи на исти догађај јасно опомиње да се без стро- ге критичности не сме поклонити много вере ни грчким ни римским античким историчарима. Говорећи о последицама келтског пораза код Делфа, Диодор са Си-

цилије (савременик Цезара и Августа) и Јустин ги, доба династије Антонина, II век н. е.) обавештавају ^ Да су Келти код Делфа доживели такав пораз и били изложени таквом уништењу да „нико од толике војске није преостао да сачува бар сећање на толики пораз“ („пето ех 1ап1о ехегаШ... уе1и! а<1 тетопат 1ап1ае с1асИ5 5иреге55е1“ — 1изШ1, XXIV, 8, 13—16; с! И>1ос1ог, XXII, 8, ИИ; Ф. Папазоглу, ор. сИ. 110). Међутим, и ови исти писци као и неки други, међу којима је и Поли- бије, за кога Цицерон на једном месту каже да је „ћо- пиб аис!ог 1П рпгт5“ (С1с. Бе, оН, III, 32, 113), као и Тит Ливије, који препоручује Полибија, коме треба поклонити пуно поверење — „Ро1ућ1ит зесиИ 5шпи5, поп тсегћдт аис!огет“ (Т. Иду. XXX, 45, 5) — говори о остацима Бреносове војске која се после битке код Делфа повукла једним делом у Тракију и Фригију, а другим на север, најпре у Македонију, а затим у По- дунавље (с! Ро1ућ. IV, 45, ТИ 1лу. XXXVIII, 16; Аррдап, 111уг., IV). Проучавање догађаја везаних за келтски пораз код Делфа само по себи нас води ка судбини која је једно столеће пре Бреносовог пораза снашла у Делфском светилишту један део Ксерксове војске која је кренула да изврши безочни басгПе^шш над Аполоновим хра- мом — да опљачка благо његовог светилишта и однесе га на поклон Ксерксу. Какво је и колико било то благо, најбоље се види по једном податку који налазимо у Херодотовој историји (књ. VIII, 35): „Ксеркс је, како чујем, добро знао какве се све вредности налазе у хра- му, и то му је било боље познато него оно што је оста- вио код своје куће, јер су му о томе увек много при- чали, а нарочито о заветним даровима које је храму поклонио Крес, син Алијатов.“ Кад су Персијанци, који су претходно нанели те- шка зла грчким земљама кроз које су пролазили, из- били надомак Делфа, народ овога града повуче се у збег на врхове Парнаса и у Коркијску пећину. У град\' и светилишту остане само пророк Акерат са шездесет људи. И кад су се Персијанци приближили храму, невидљива снага изнесе из храма оружје које није смео иначе да узме у руке ниједан човек.“ А кад су

вари стигли до храма Пронајске Атене, ту постану ^ведоци још већег чуда од онога које се десило пре тога • Наиме, кад су се варвари приближили храму Пронајске Атене, ударе по њима громови с неба, а са Парнаса се одвале две камене громаде и са страшном буком сруче се на њих и смрве многе од њих, док се Пронајиног храма чула огромна бука и ратни пок- лици... Чуо сам — каже Херодот — да су ови вар- вари причали да су видели и друга чуда. Видели су, тако, два тешко наоружана борца који су били већи од обичних људи, како их нападају и убијају. Делфијци кажу да су та два човека били тамошњи хероји, Филак и Аутоној, чији се гајеви налазе у близини светилишта, Аутонојев код извора Касталије, испод Хијампејског врха. А стене које су се откинуле са Парнаса сачувале су се до мог времена и сад се налазе у гају Пронајске Атене, где су се сурвале и побиле варваре." Овим речи- ма је Херодот написао и објаснио пораз Ксерксове вој- ске која је ишла у пљачкашки поход на Делфе (Херодот, VIII, 35—39). „Отац историје“ био је, у извесном смислу, савременик догађаја о коме говори. Подаци и сећања о рату са Персијанцима били су још сасвим свежи у време кад је Херодот објавио историју, на олимпијским такмичењима, 445. године пре н. е. Не треба сумњати да је у то време било доста оних којима су догађаји око Делфа и судбина Ксерксових војника У Питијином пророчишту били добро познати, да је на тим такмичењима било и Делфијаца светилишта и хра- ма Атене Пронајске. Свега три и по деценије делиле су Херодота од тога догађаја у тренутку кад је публико- вао своје дело. А кад се има у виду да је овај истори- чар посветио читав низ година припремању и писању тих девет књига своје историје, названих по именима Девет муза, онда је јасно да је временско растојање из- међу персијског напада на Делфе и тумачења које је Херодот дао томе догађају у својој „Уранији“ било не- игго мало веће од две деценије. Па ипак ни овај велики историчар није могао да заобиђе и митолошку интерпретацију овога догађаја. Јасно је да је тиме умањио веродостојност свог извештаја чак и у оним подацима КОЈИ би могли одговарати стварности. У поређењу оае

оцене објективкости и егзактности једног аутора ко^ говори о савременим му збивањима и веРодостојносги обавештења која нам пружају историографи који по неколико векова удаљени од догађаја које описују као што је случај са Диодором, Јустином, Апијаном другим, јасно је да ће та оцена довести до потребе са утолико већом резервом и опрезношћу прихватимо вредност тих обавепггења и текстова уколико је већа временска дистанца између самих догађаја и њихових историјских тумача. Једноставно поређење Херодотовог описа пораза Персијанаца под Парнасом са описом Бреносове суд- бине на истом месту који налазимо код Паусаније и других наведених писаца наводи нас неизбежно на по- мисао да је сада овде реч о конгруенцији двају догађаја из двеју различитих епоха везаних истим митом. Из- гледа нам да су се млади историчари инепирисали Хе- родотом и да су прилично једноставно транспоновали његову више приповедачку и песничку интерпретацију на случај Бреноса II и његових Келта. Јасно је да се сама по себи намеће мисао да митолошко и готово ми- стично објашњење Бреносовог похода на Делфе доводи у сумњу истинитост и историј ску стварност тога дога- ђаја уопште. Прибегавање религиозномистичком и ми- толошком објашњењу тако крупних и значајних дога- ђаја као што су ови који се односе на Делфе знак је слабости и несигурног познавања чињеница и обавештења која су о томе имали историчари. Још једна чи- ница наводи нас да сумњамо у тачност историјских из- вештаја који су везани за походе на Делфе. Каракте- ристично је да антички историографи не помињу имена грчких војсковођа који су учествовали у борби против Бреноса II, чије име сви одреда знају. Ј1огично би било да наведу и име Бреносовог победника, које је и за Грке као и за нас који читамо и проучавамо писане изворе занимљиво исто толико колико и Бренос II. Сабране У један закључак, ове дедукције и сумње воде нас на по- мисао: прво, да антички историографи нису били ва- љано обавештени о Ереносу II, или, друго, да Бреносовог похода на Делфе уопште није ни било. Код овак- вог стања ствари једино археолошка истраживања и СУГ-

\

крИћа

на означеној траси кретања Бреноса II према Делфима и Парнасу могу унети одређенију светлост у сплет ових питања. Ушли смо у опширнију анализу и оцену једног догађаја који је у античкој историографији добио зна- чајно место да бисмо оправдали уздржљивост са којом примамо податке историчара о келтским „краљевима“ и келтским „државама‘* на Балкану. Читајући и проуча- вајући старе историјске изворе, долазимо до закључка да су .њиховим ауторима етика извесних догађаја и њихова морална катарса биле важније од егзактне ис- тине. Због тога они у своја објашњења разних збива- ња уводе и богове, који посредују у људским односима и сукобима, дајући при томе превагу етичком моменту. Видљива или скривена, јаче или слабије наглашена етичка катарса провлачи се као црвена нит кроз дела не само трагичара, песника и философа него и истори- чара, који, инспирисани потребом и жељом да идеал тријумфује над свим оним што је пролазно и ефемерно, траже ослонац и потврду за своје опредељење у мито- логији, кад не могу да га нађу у садржају и дијалек- тици историјских чињеница. При таквом стању и схва- тању ствари антички историчари су одмеравали сраз- меру између могућег и стварног, вероватног и исти- нитог, митског и прагматичног, па су према томе, у складу са својим опредељењем, објашњавали и тума- чили предмет свог писања. Ако у пресеку оваквих координата једног схвата- н»а и интерггретирања прошлости потражимо место келтске државе на Балкану, видећемо да ни временске ни географске одреднице ове друштвено-историј ске и економско-политичке категорије немају јасно одређено место у времену и простору балканске историје. Поређе- ње и повезивање археолошких и писаних докуменатз који се односе на епоху и распрострањеност келтске културе у балканским земљама још даје бројну пред- ност писаним изворима. Због карактера и природе ове врсте докумената — недовољно сређених, најчешће не- прецизних и непроверених, некритичких и често недо- следних у општим и посебним погледима — приказиваи тумачење правог стања и стварне слике келтског

друттттва у поменутом времену и простору још је ко од решења коме тежи једна научна синтеза. кЈг пример и потврда за такво стање ствари нека поелу* подаци и обавештења која се односе на Тилис (ТуЦ^ наводну престоницу прве келтске државе на Балкану’ Кад је реч о називу једног келтског града, потребно је претходно скренути пажњу на чињеницу да се у ан- тичким изворима за Балкан везују свега два имена „келтских градова“: Тилис у Тракији и Белгитес у Па- нонији. Страбон, истина, помиње још два града која приписује Келтима Скордисцима: Хеорта и Капеду- нум (81таб. VII. 5, 12), од којих ниједан није до сада могао бити тачно лоциран. У лингвистичкој литератури наводи се цео низ топонима, нарочито у међуречју Саве, Драве и Дунава, који се везују за Келте, готово искљу- чиво за Велике и Мале Скордиске (А. НоМег, АН-сеШ- зсћег бргасћзсћа1:2, Бејрг^, 1896—1914; А. Мауег, Б1е бргасће бег а11еп Шупег, 1-И, \^!еп, 1957; 1959; Н. Кгаће, Б1е а11еп ВаБсапШупзсћеп ^ео^гарМбсћеп Нагпеп, Не1- ће1ћегд, 1925; А. Мосзу, Раппоша-Раи1у\^183о\^а5 Кеа1 ЕпсуНорасће (1ег к1аз818сћеп А11ег1ит8\\а85еп5сћаћ;. бирр1, IX, 1962). Иако број ових топонима достиже два- десетак имена, још није прецизно локализован ниједан келтски „град“: о насељима за која са много вероватно- ће, ако не и са сигурношћу, можемо а тврдити да припа- Д .1У Келтима (Жидовар, Гомолава, Доња Долина на Сави код Славонског Брода) немамо никаквих топоно- мастичких индиција за њихове келтске и античке нази- ве. Ф. Папазоглу је јасно показала колико је неслагање међу лингвистима кад извесне топониме везују за одређене етничке категорије, тако да интерпретације целог низа топонима у балканско-подунавској области, које Холдер изводи од њиховог келтског, Мауег, Кгаће и Будимир од илирског а Дечев од трачког порекла, открива1у да у савремено) лингвистици још нису наћени сигурни ослонци ни чврсти аргументи за утврђивање стварне генеалогије ових имена (в. Ф. Папазоглу, ор. сИ. 282, нап. 299). За разлику од тачног положаја келтских насеља на Балкану, у Подунављу и Панонији, географеко коорди-

тке

келтских градова у Галији Птолемеј одређује са пуном математичком прецизношћу. У питању су, сва- како, келтска насеља неколико векова млађа од њихо- вих балканских „градова“. Кад је реч о Тилису, видећемо да није потпуно ја- сно да ли је у питању један град у оном смислу како се V време коме припада Тилис схватају градови у Грчкој, Македонији и Малој Азији. Тилис помињу, колико нам је познато, само Полибије и Стефан Византинац. Гово- рећи о Келтима који су под Комонторијем дошли у Тра- кију, Полибије наводи да су ови келтски ратници, сав- ладавши Трачане, изградили (ЗасаХешу у области Византиона, и својим присуством угрозили овај град (Ро1ућ. 4, 46, 2). Одступајући у великот мери од Полибија, Стефан Византинац помиње ТОлд, ПоХц ©рахт^, што, свакако, не мора бити исто што и |Заа(,Хе10У т| Иако је у литератури већ поодавно прихваћено схватање да је Тилис град, односно „престоница“ келтских краљева — Ко- монторија и његових наследника — поређење двеју раз- личитих апозиција уз топоним Тилис наводи на помисао да је Полибије ближи тачном значењу које овај термин има: вероватније је да је Тилис био само раа&еип', седи- ште војног заповедника келтске војске, него град у кла- сичном смислу те речи. У прилог овој претпоставци го- вори и чињеница да досадашња археолошка истражи- вања у Тракији нису нигде довела до открића трагова града или насеља тсш Ацкш ЛХТ](Ј(ОУ — „у близини Хему- са , како га географски лоцира Стефан Византинац (сГ 31ерћ. Вуг. 5. V. ТуИз; ЗшсЈаз, 8. V. ТуНз). Да је Тилис био само једна врста војног логора, а не полис, говори и податак да су се Комонторијеви Га- лаћани — један део оних Келта који су се после Бреносовог пораза спасли из Грчке и стигли до Хелеспонта _____ населили око Византиона и непосредно угрозили овај нрад. Ова варварска војска, како обавештава Полибипе напала 1е Византион, натерала његове граћане ла 101’ плате 3.000-10 000 златника откупа да „м „е бГопуе^- шила земљу, а затим их приеилила да јој плаћају осам- Десет таланата годишшег данка. Тако је то трајало' до

краља Кавара, за чије време је келтска шш галатСК;Ј лржава у Тракији била уништена, а њихов народ требљен (с1. Ро1ућ. IV, 22, 24; 38; 47; 52). Судећи по ким античким изворима, келтска „држава“ у Тракиј^ одржала се до 193. године старе ере, када су је уни_ штили Трачани. Тај догађај је везан за име галског „краља“ Кавароса, познатог, поред осталог, и по новцу који су ковали тилитски Галаћани, са натписом имена овога владара (с! В1апсће1, А, ТгаИе с1ез топпа1еб §аи1о15ез, Рапз. 1905, 466; К. Гоггег, КеЖзсће Кит15таћк с!ег Кће1п-ип(1 Бопаи1апаег, б1газбћоиг§, 1908), Но изгледа нам да та година, 193, није поуздано утврђена. Наиме, на једном другом месту налазимо податак да је келтска држава уништена 216. године пре н. е., тако да и овај датум долази у обзир за оцену дужине века те државе (сћ НоИег, А11 СеШзсћег бргасћзсћа^г, 5. V. Кауагоз). Географске координате Тилиса одређене су поло- жајем града Византиона на обали Боспора. Полибије сасвим одређено каже да Галаћани, који су најпре до- шли до Хелеспонта, нису прешли у Малу Азију, него су се задржали у Тракији и, „пошто су им се свидели крајеви око Византиона, основали Тил као василеон“, односно као краљево седиште. Међутим, читајући Сте- фана Византинца, налазимо податак којим он објаш- њава Тилис само као ПоХк; ©дфхцд, тог> АТцог> ПХЦОШУ. Очигледно је да је између Хемуса — Балкана — и Ви- зантиона толика удаљеност да се не може говорити да се оно што је у кратевима код Византиона налази у близини Хемуса* А.ако се испитује и утврђује веродостојност двд1у наведених извора, више је него извесно да је Полибије поузданији него Стефан Византинац: Полибије је савременик догађаја који чине део историје балканских Келта, и он нам се, у том погледу, заиста чини „ћопиз аис!ог 1п рг1гп15“, како га дефинише Ци- церон (С1с. Бе оП. III, 32, 113), тако да се и у овом слу- чају можемо ослонити на Полибија „поп 1псег1ит аис- 1огет“ (Т. ћгу. XXX, 45, 5), пре и више него на Стефана Византинца, кога од оснивања Тилиса дели више од пет столећа. У новије време било је такође покушаја да се бли- же одреди мссто Гилиса, К. Јиречек је имена овога

града видео у називу „Туловско пол>е“ код села Тулова, тринаест километара југоисточно од Казанлука, дакле, области која заиста лежи тои АТЈХОО (с1. Јиречек, V НеогбЈхазве УОП Ве1&га<1 пасћ Копб1апИпоре1, 152). Област Тулије помиње и дубровачки писац Павле Ђор- ђић, 1595! године, као „1а ргоутаа сћ Тића е <И 2а§ога“, опет у области планинског масива средњег Балкана. Г. И. Кацаров у поменутој монографији посвећеној Кел- тима на тлу старе Тракије наводи цео низ аутора чију је пажњу привукао овај топоним (ор. сИ. 66). К. Јиречек је своју хипотезу о Тулском пољу као крају у коме би се могла локализовати „престоница“ келтских краљева у Тракији покушао да објасни закључком да је ово по- ље пружало најповољније услове у економском и стра- тешком погледу. Међутим, већ летимичан поглед на географску карту јасно говори да се Јиречекова дедук- ција не може прихватити ако се прими Полибијево оба- вештење о Тилису. Другим речима, не може се, у овом случају, Полибијев податак делити на један део који је веродостојан — име града Тилис — и на други део — географски положај овога града у односу, с једне стра- не, на Хемус, о коме Полибије не говори на овоме месту, и, с друге стране, на Византион, који Полибије непосредно доводи у везу са Тилисом. Наиме, очиглед- но је да грађани Византиона не би били изложени ни- каквој опасности ни тешким дажбинама Тилису да се овај „град“ налазио на Хемусу. Могуће је да су трачки Келти своју „власт“ и свој утицај проширили и изван граница Тракије, можда све до Добруџе. Познато је да се трагови Келта, Галаћана, могу пратити и много северније од граница Тракије. Паусанија помиње једну галску популацију коју он назива Кабарои и локализује на далеком северу, на гра- ници ненастањеног хладног појаса (Раиаап., I, 35, 5). Птолемеј нас такође обавеиггава да су северно од Дуна- ва, у сливу, Прута, живели Бритолагаи, чије би име мо- гло бити келтско (Р1о1. 3, 10, 7). У хеленистичкој Олбији, на ушћу Бористена, Дњепра и Хипаниса-Буга, откри- вен је један натпис из трећег века пре н. е. који баца извесну светлост на територијално кретање Гала по ис-

Б Р АНК О

точној Еврогш. У тексту овога натписа, тачније речеНо 1еДне врсте повеље, помињу се и истичу заслуге и Хра’ брост извесног Протогена, Грка и становника Олбије. Признање од својих суграђана Протоген је добио због ратних заслуга које је стекао у борби против Галаћана, који су угрожавали овај град (сГ С. БШ;епбег§ег, ЗуИо! ае 1пбспр1;10пшп Огаесагит, Ге1рг1б, 1915—1918, 226, с, 103, б^). Временски оквири келтске, тилитске „државе“ у Тракији, као једине војно-политичке организације и институције коју помињу антички извори, могу се приближно поставити између година 279, као почетне, и 216, односно 193, као завршног датума „^ептппиз роз! диеш поп“. У том дугом временском раздобљу, које траје нешто мање од једног столећа, сами Келти нису оставили значајније трагове о постојању своје државе. Трагови келтске, латенске културе у Тракији, нарочито у њеним јужним областима, пре и више су сиромашни и једва видљиви, него што би се могло рећи да су скромни. Да су келтске етничке групе биле многоброј- није и значајније, да су као кохерентна целина и за- једница имале значајнију војно-политичку организаци- ју, да су биле издвојене у посебне границе једне др- жаве, сасвим је сигурно да би антички историографи показали интересовање за такву организацију, нарочи- то кад је реч о варварском становништву Балкана, које је, у поређењу са Грчком, Македонијом и малоазиј- ским земљама, касно упознало облик и систем државне организације. На ову претпоставку наводи нас и број имена келтских „владара“, односно „краљева“, „кра- љевића , „басилеуса“ и „басиликоса“, чија се државно- -политичка функција ни у ком случају не може изјед- начити са местом и улогом краљева хеленистичке, римске или средњовековне епохе. О келтским краље- вима говорићемо у посебном поглављу. Проучавање и критичко упоређивање података о балканским Келтима, њиховој друштвено-економској и војно-политичкој организацији воде нас закључку да Келти на Балкану нису имали заједницу која би се по својој јавноправној конституцији и по политичкој

стрУктУРи могла °матрати државом у класичном сми- слу. Тилитска „држава“ пре би се могла дефинисати као војноекономска колонија која је могла да се ос- нује и одржи цео низ деценија захвал>ујући пре и више интересу других, заинтересованих страна, које су у то време водиле борбу за власт и утицај на Хелеспонту (Сирија и Египат), него смислу и способности ових Га- лаћана да оснују државу. Могуће је да су трачки Кел- ти били на неки начин опредељени у борбама које су за северно егејско приморје водили сиријски краљ Ан- тиох II Теос и Птолемеј II Филаделф, краљ Египта. Полијен наводи у свом делу „Стратегемата“ да су ова два медитеранска владара водила борбу око града Кип- села на Хеброну (данас Ипсала на Марици) 255. године пре н. е. Тек је Птолемеј III Евергет успео, после десе- тогодишњег ратовања, да освоји Егејске области Тра- кије и учврсти сво]у власт у градовима Маронеји, Ли- симахији, Еносу и Трачком Херсонесу. Могуће је да су се за време ових ратова на страни сиријског или египат- ског владара ангажовали као мерсенарији — плаћенич- ка војска — и трачки Галаћани. За малоазијске Гала- ћане зна се да су, нарочито после губитка Пергамона, имали положај плаћеничке војске у служби сиријске династије Селеукида. То су, у ствари, они Гали које по- миње Калимах у Химни Делосу, и којима је, својом песничком видовитошћу, прорекао кобну судбину на обалама Нила (с! Ро1уаеп, 81га1. IV, 16; Ве1осћ, Спесћ. Сезсћ. III, 1, 695; №е5е. Сезсћ. <3. §песћ. и. та- кеб. 81аа1еп, II, 138; Касагоу, ор. сИ. 67; 1и5Пп, 17; 2. 5^^; А1ћеп. 12). Изгледа нам вероватнија претпоставка да су трачки Келти, уколико су уопште учествовали у борбама за превласт над трачком обалом, били на стра- ни Селеукида, а не египатских Лагида. На ту претпо- ставку упућује нас податак који смо нашли код По- либи^а и који нас обавештава да су се још Бреносови Келти сукобили са војском Птолемеја Керауна, 279. го- дине пре н. е., и да им је пут у средњу Грчку и Делфе био отворен тек после победе над овим македонским владаром, који води порекло из династије египатских Лагида (сГ. Ро1ућ. IX, 35, 4; ЈизИп, 24; Раизап. X, 10).

Изгледа нам да на крају ових разматрања и тра>Кг ња решења једном проблему као што је овај — Да је или није постојала келтска држава на Балкану И није неоснована хипотеза да више разлога и лремиса говори у прилог негативног него позитивног одговора и закључка до кога смо дошли. Оправдање за такву резерву и сумњу пружиће и анализа значења и појма институције келтских „краљева“ на Балкану.

КЕЛТСКИ КрАЉЕВИ ЈЈД

БАЛКАНУ

У грчким и римским изворима изрази „краљ“, „ђазИеиз", „гех“, „ге§и!из“ везују се за поједина имена познатијих личности међу балканским Келтима, односно Галаћанима. То су без изузетка војне личности, тако да тај податак олакшава тражење и разумевање правог значења овог термина: израз „гех“, односно „ба- бИеи5“ означава сасвим сигурно и првенствено војнич- ко звање и функцију лица које тај назив носи. Од посебног значаја је питање: да ли та функција подра- зумева и одређену државно-правну и друштвено- -политичку организацију и институцију чије постоја- ње повлачи и условљава ову функцију? Поред поменутих термина стари Грци архајског и предхомерског доба имали су израз „1угаппоз“, коме је у савременим језицима дато значење појма „краљ“. У делима трагичара, у Софокловој Антигони, на при- мер, овим изразом назван је Едип, син Лајев и Јокас- тин, тебански краљ. Називајући Едипа „тираном“, Со- фокле је желео да његовој функцији да патину једне далеке прошлости пре и више него што је мислио да истакне политички и државни значај његовог положа- ја и звања које је две деценије пре Софокловог рођења престало да постоји у Атини као јавна државно-поли- тичка функција и институција. Код Грка функција тирана је била везана за институцију полиса, једног посебног облика државе, ограничене на одређену тери- торију једног града и на целокупно становништво тога града. У државном систему азијских народа тога времена, као и у Египту у личности краља сустицале су се све врховне функције и највиша права политичке и војне власти. У свим овим случајевима и примерима појам др- жаве и њеног владара био је везан за одређену тери- торију. Видећемо да је ситуација Келта и њихових

краљева у овом погледу сасвим другачија и да Пред. ставља државно-правни и политичко-друштвени фг. номен који нема аналогије у системима државног уре, ђења ни у античко ни у позкије доба. Пошто антички извори именом гех, односно ђазПеиа називају поједи- не келтске војне, а не државне старешине у случаје- вима кад држава није постојала, могуће је да ови тер- мини пре означавају фунзсцију коју је имао дух — војвода, највиши војни заповедник једне групе или једног племена, него гех, као највиши представник др- жаве у класичном смислу. На овакво тумачење појма и термина ЕЕХ, а у визи са њим и његовог синонима у грчким текстовима — ВАбЊЕТЈЗ, наводи нас чињеница да је у веома великом броју келтских личних имена сачуван суфикс ШОб — КЕХ (еп. ге§оз). Значење ове речи, која се јавља у истом облику и за мушки и за женски род, Холдер је објаснио као: гејсћ, тасћН^, француски псће (с! НоМег, АћсеШбсћег бсћргасћзсћа^х, з. V.). Судећи по броју оних чије се име завршавало овим суфиксом, из- гледа нам да термин КЕХ, односно К1Х означава пре и више класни ранг у келтском друштву, него краљевски положај и институцију краљевске власти у класичном смислу. Али, и поред оваквог начина и покушаја интерпретирања појма КЕХ, не може се сасвим одбацити могућност да је у Галији, у одређеној етапи њеног историјског развитка, постојала војно-политичка организација која је, бар код извесних римских историографа, асоцирала појам државе и краљевске власти оне и онакве врсте какву су Римљани имали пре оснивања републике. На ову хипотезу наводи нас један податак који налазимо код Тита Ливија и у коме се помињу два термина, ко- јима придајемо посебан значај: СЕЦГ1С1ЈМ и КЕХ. Ра- ди потпуније обавештености читаоца, навешћемо цсо текст о коме је реч: „Рпзсо Тапрпто Котае ге§пап!е репез Се11агит ВИлдп^ез зитта зтрегЦ ГиК. К ге§ет СеШсо (Јаћап!. Атћ1са1из 13 1иК, \пг1и1е 1ог1ипа^ие сит зиа 1ит рићИса ргаеро11епз, цшх! т зтрепо е1из Оа1На ас!ео 1ги&ит ћоттилкЈие ГегИИз 1иН и! аћипНапз ти1- Ши<1о У1х ге^1 ^МегеШг роззе'1 (ТК иу. V, 34, 1, 2). —

у доба када је у Риму владао Тарквиније Приско код Келта су највећу власт имали Битуриги. Они су Кел- тику давали краља. То је био Амбигат, у кога се посе- бно истиче храброст и богатство, и његово лично и оПште. За време његове владавине Галија је била то- лико богата у природним добрима и у људима да је изгледало да се једва може одржати власт над то- лико пренасељеном земљом.“ Очигледно је да појам „СеШсиш“, који се код Тита Ливија јавља као „ћарах е1гетепоп“ (израз који се помиње само једанпут), означава „келтски свет“, „келтску земљу“ или, можда, како неки аутори мисле, „келтску заједницу“, односно „конфедерацију извес- ног броја келтских племена“ (сћ Т. БШ. V. 34). Ј. Маркале, после С. ЈиШап-а и Н. Нићег1а, на које се углавном први од ових аутора и ослања, сматра да је „Скћсиш“ обухватао територију келтског племена Битурига, у централној Француској, између Сене и Гаро- не (Ј. Магка1е, о. с. 68. зд.). Јасио је да је Тит Ливије под тим термином подразумевао ширу област: он зна за Битуриге и изричито каже да су управо они „ге§еш СеШсо с1аћап1“ (Келтику давали краља). Кад би била реч само о Битуригима, овакво Ливијево тврђење било би сувишно. Наиме, Амбигат није био КЕХ само Биту- рига, него Келтика, то јест келтског света, келтске за- једнице. Према томе, и „СеШсшп“ је морао имати шире границе од оних које су омеђивале територију Биту- рига, као што је, самим тим, обухватао и већи број разних келтских племена. Само под овим условима и са оваквим претпоставкама, а не оним које нам пружа Ј. Магка1е, „СеШсшп“ је могао бити заједница, одно- сно конфедерација келтских племена. На овакву ин- терпретацију те заједнице, у којој су Битуриги имали посебно, истакнуто место, наводи нас, поред осталих разлога, и податак да само име овог келтског племена означавц и његово место међу другим народима — ВИцп&ез, краљеви света: „аи! зетрег аи1 типсћ уе1 1а1е (1от1пап1ез“. Према тумачењу В’Агћо1з <3е ЈићаЈп- ^Ше, Битуриги нису „краљеви света“, него: „(оијоиге г01з, го18 регре1ие1з“, односно заједница која је целој једној великој области давала владаре. А то је била.

углавном, она област из које су кренуле велике кеЈ1тг кг миграције према истоку и западу Галије, а затим дал>е према Апеникском полуострзу, средњој Евр0Пи И Балкану. Могуће је да су нека од келтских племена у тим миграцијама пренела извесне традиције о друш, твеним односима и ииституцијама и у нове кра/еве' иако немамо података да су и сами Битуриги унествова-’ ли у тој великој миграционој експедицији. Они су билц окупљени претежно око дза опидума, Ауаг1сит-а; код Буржа — В1Шп§ез СиМ (81гађ. 4, 2, 1.; 1 Рк>1. 2, 7, 7) — и око Вигч11§а1е, код Вогс1оа — ВИип§ез У1У1ЗС1 (Р1О1. 2, 7, 7, 8, 5, 5; 81га1з. 4, 2, 2). Као насеље надомак мо- ра и на обали пгироке и пловне реке Гароне, Бурдигала је била предодређена да постане значајан и велики трговачки град (81гаћ. 4, 2, 1). Није потребан велики истраживачки напор да се у многим властитим именима, нарочито личним, утврди суфикс пх — краљ. Али је карактеристично да се тај суфикс не налази у имену Амбигата, као ни у име- нима његових „наследника“, Беловеза и Сеговеза, који су из пренасељене Галије водили прве миграције у правцу Италије и средње Европе (с! 1изип, XXIV, 4). А то је био једини келтски владар за кога се у антич- ким писаним изворима каже да је био „та^по па!и“ — племићког порекла — и са великим владарским амби- цијама и претензијама. Међутим, постоје многи разлози због којих се ни Тит Ливије ни Трог Помпеј, историчар из I века н. е., римски писац галског порекла, који се бавио далеком прошлошћу Келта, као ни Јустин, ис- торичар из II века и у извесном погледу следбеник Трогов, не могу прихватити као поуздани, егзактни и веродостојни извори за утврђивање чињеница у историји трансалпијске Галије петог века, дакле, оне епо- хе која претходи добу великих келтских миграција. Навешћемо само један пример као ослонац за ову рс- зерву и опрезност којом је потребно прићи анализи текстова наведених аутора. Тит Ливије очигледно не познаје географску ситуацију Галије у оној мери која би му као историографу била потребна. С једне стране. он истиче благостање и богатство ове простране, пло- дне и природним благом обилате земље, док, с др>,ге

олмах после те и такве карактеристике навсди чије име значи „оштроуман, мудар“, Да ] е гптово немогуће да влада у свом пренасељеном ргсству Па иако кије имао наследника, он се ли^ кајближих рођака, Беловеза и Сеговеза које као Ш птГ15 1Ш0б, 1пр1бГ05 хшгепев" („сестриће, ваљане мла"Р __ х 1Ач. V, 34, 3), шаље на челу миграција које ипу у неизвесност, „у оне крајеве које им богови преко аугурија покажу“, односно пратећи лет птица. Следећи такав правац кретања и путовања Сеговезов народ Је стигао у Херцинско горје, а Беловезов у Италију (сГ. бћаћ. IV, 1, 13). Исти тај податак налазимо и код Јустина (XXIV, 4), који нам замењује изгубљено дело Трога Помпеја. Он наводи да се Келти у овим великим миграцијама, које су се вршиле у другој половини V века пре н. е., нису управљали према строго и унапред одређеном плану, него према правцу који су им означавале птице својим летом. Као што се види, све су ове интерпретације великих збивања изведене наивно и откривају непотпуну обавештеност поменутих историографа. Обе ове миграције обухватале су око триста хиљада људи, окупљених у породицама, тако су имале све одлике које обележавају прави ^ег Засгшп. Ако се те миграције могу назвати тим именом, као што то лини Тит Ливије, онда је овај назив неспојив са подацима које овај исти аутор пружа о Амбигату: ако је за време његове власти „СаШа ас!ео 1ги§ит ћоттитфде 1ег1Шз 1ић“, дакле, пребогата у свом изобиљу, онда Зе чудно и безразложно да један ,^ег 8асгит“ одводи У неизвесност и велики број људи, а сам Амбигат да се лишава својих најближих рођака, евентуалних наследника његове краљевске власти. Да бисмо место овога келтског принцепса видели у пунијем светлу и на ширем хоризонту, навешћемо и Једно мишљење које о значају Амбигата пружа С. Ји1нап, кад објашњава његов знача1 У контексту теск мина и појма „Келтике“. Амбигат, 'кога Тит ЛивШе сТраР1еАмбигату,

ЈиШапи ^би °аПогит“ (Т' УП' 26). могао Је. према ишапи, бити „владар, врховни свештеник ип„ Цсле келтске нације“ (сГ. С. ЈиШап Ша101ге ,1 . 1 ’1а I. Рана. 1920, 254, 1). Изгледа нам да^ С^ЈиШап

БРАНКо

ред несумљиво солидног и готово свестраног позн:,. вања историје халијв, прввидво јвдну чишвницу; ^ ституција друида и њихових функција у живот^ келтског друштва чинила је сувишним стварање ц постојање државе као јединствене и највише поли., тичке заједнице свију келтских племена. Да таква држава није постојала као јединствена економско-по- литичка и географска целина и заједница у време о коме говоре антички историографи и на које се односи и ЈиШапоу суд, ВИДИ се и по једном податку који на- лазимо код Диодора (IV, 19, 1—2). Према предању које је сачувано у делу овога аутора, једини господар целе Келтике био је Херакле, коме мит приписује оснивање и Алезије, једне од најпознатијих, а у доба Цезарових освајања Галије и најславнијих келтских тврђава — (орр1с!а). Позивање на Херакла одводи нас у митолошку прошлост Келта, која је још нерасветљена и у лите- рарном смислу, а поготово у историјскоархеолошком. То је време које претходи хронологији латенске епохе, чијим почецима, средини петог века, одговара доба за које се везује име и владарска функција Амбигата (Т. 1ЛУ V, 34, 7; 1шИп, ХШ1, 5, 4—8; с! С. ЈиШап, о. с. 253. пар. 3). Власт и ауторитет једне личности постојале су, као што је истакао у своје време Сеог^е БоШп, „у доба рата, кад су сви грађани, окупљени у борби против заједничког непријатеља, признавали потребу да се покоравају једном старешини кога су сами изабрали" (С. ПоШп. Мапие1 роиг зеглпг & Ге1ис1е с!е ГапИдиИе се1Ицие, Рапз, 1906, 167). Колико је нејасна и мутна институција краљевске власти у келтском друштву, показује и чињеница да ни античким писцима нису били познати „атрибути краљевске власти ни политички режим који је означавао ово име“ (БоШп, о. с. 169). То потврђује и пример Амбиорикса, краља келтског пле- мена Ебурона, који је Цезаровим изасланицима изјавио „да ]е његова власт над народом исто толико велика колика је и власт народа над њим“ (Саез. Р. ђ. *Ј. V, 27). Треба имати у виду да је овде реч о времену које је за неколико векова ближе новој ери од доба келтских миграција и њихове појаве на Балкану, дакле, од оне

гр{ сП Пр ст ко та из пр а Ј.

ДА№А

ПРЕ

која је знатно мање позната и осветљена у исто- еП°Х келтског друштва него што је време о коме гово- рИ,1Цезар. Због овога разлога Цезар и не може послу- ^ити као извор и ослонац за проучавање институције ржаве из другог и ранијих векова келтске историје. разумљиво је да Цезаров суд и његова обавештења о политичком животу Келта не прелазе у већој мери границе времена Цезарових освајања у Галији. С друге стране, у то доба келтско друштво, као и цела Европа, пролазило је кроз еволуцију која је имала на разним странама нашег континента и различите правце и то- кове свог развитка. Пажљиво читајући Цезарове комен- таре галског рата, долазимо до закључка да је Цезар извесне државно-правне институције римске државе пројицирао и на келтско друштво. Проучавајући систем келтског друштва и евентуалне келтске државе у Галији и у областима келтских миграција, утврдили смо чињеницу да се ни у именима келтских владара и „краљева“ на Балкану не налази суфикс — пх, који би могао наговестити и политичку или владарску функцију онога који то име носи. Овога суфикса нема ни у имену Бреноса — ни онога који је освајао Рим ни онога другог, који је водио поход на Делфе. Према томе, мислимо да је оправдана претпоставка да су антички историогрфи извесним Келтима, који су имали у војним, али не и у државним посло- вима истакнутију улогу, давали име „гех“ и „ћазПе- 115 . Рег апа1о§1ат врло је вероватно, после анализе ко]е смо извршили и опрезности коју захтева ово ис- траживање, да овим келтским првацима више одгова- Ра назив „с!их“ него „гех“. У прилог овакве дедукције говори и пример Белгиуса, односно Болгиоса, једног од во]сковођа балканских Келта, кога неки аутори нази- ва]у „краљем“, док му Трог Помпе] додељује титулу »,(1их Са11огит“ (с!. Тгод Ротр., Рго1ед. 24, 7). бвај келтски „војвода“ донео је славу келтском оружју у Македонији, кад је победио Птолемеја Керауна који С и сам погинуо у једној бици. Диодор наводи^да је ^олгиос после те победе приносио на жртву свопш ооговима заробљене македонске војнике (сГ П1сч1 ХУУТ 13; Ггет XXII; 1иа11п, XXIV, 5). ЛАХХ,

ВРАНК< Један од најбољих познавалаца историје античкцу Келта, СатШе ЈиШап, сматра да су Келти изван лије имали читав низ „држава“. Према своме аут0рГ само у средњој Европи Келти су имали четири државг’ (с! С. ЈиШап, Шз1о1ге с!е 1а Саи1е, I, 297. зр). „Држава" Хелвећана покривала је подручје између Мајне, Рајне и Швапске Јуре (V. Р1о1. II, 11; РНп. XII, 5; ТасИ, Сегш. 28), „држава“ Боја заузимала је већи део панонско-карпатског басена (V. 81гађ. VII, 13; ТасИ, Сегш. 28; Уе11. Ра1егс. II, 109). Трећа келтска „држава“ простирала се између Херцинске шуме, Алпа и Чешких планина. Припадала је Волсцима и Текстосагима (81га1>. VII, 1, 5; Саез. VI 24, 2—3). Четврту „државу“ основали су Таурисци у области између Алпа, Драве и Дунава. Економску основу њеног благостања чинило је богатство у соли, злату и гвожђу, као и у самом географском положају који је ова област имала на путевима који су из средње Европе водили ка Јадранском и Средоземном мору. То је била друга Келтика, окружена и, поред Келта, насељена илирским, трачким и германским популацијама. О друштвеном и политичком уређењу ових „држава“ немамо готово никаквих ближих и одређенијих података. Основну и трајну бригу о друштвеним односима, а вероватно и о чувању свести о свом националном јединству, водили су друиди, које Стефан Византинац на једном месту дефинише као „образовани галатски народ“, како их приказује Диоген Лаерт у сво.10Ј историји философа. Таквом улогом друида у ДРУ" штвеном и државном животу Келта могао би се, можда, објаснити податак који налазимо код Полибија, који каже „да су групе Келта које су се населиле у Тракији основале једну јединствену краљевину“ (с1. Ро1уђ. IV, 46; V. ЈиШап, о. с. I. 367. з^). Према томе, имали су ови Келти и једног краља. Међутим, еитуација изгледа сасвим другачије са келтским краљевима у Малој Азији, у Галатији. Судећи према Страбону, у овој покрајини населила су се три келтска племена: Тес1оза#ез, ТоИ81ођо1 и Тгосшеб (с1. 51гађ. XV, 5, 1). Као што нас обавештава Тит Ливије, њихови владари звали су се „ге^иИ“ _____ „кра-

Ђевг.ћи“

(Т. 1АУ. XXXVIII, 19, 2) и били су по ЈиШа- ПОУО] оцени само владари покрајина (ЈиШап, о. с. 363). Врло је вероватно да је келтски Н1Х, КЕХ, ВА81- ЦШ5 или КЕС1ЈВ1Јб имао известан утицај, одређену надлежност и једну врсту права да доноси одлуке од општег војног значаја. Међутим, не би се могло претпо- ставити да су Келти у Европи, нарочито у оне четири н>ихове „државе“, своја права заснивали првенствено на освајању туђих земаља и на праву јачег. Раније смо већ показали, да је добар, ако не и највећи, део њихових кретања и миграција по Европи имао прво- битно карактер једне врсте номадско-колонизаторског насељавања. С друге стране, број келтских насељеника на широком пространству земаља у којима се Келти појављују није могао бити велик. Изгледа нам, судећи ггрвенствено по археолошким документима и изворима, да су Келти сво]' боравак и опстанак у страним и ту- ђинским срединама заснивали на користи коју су ау- тохтони имали од келтских занатлија и других тех- ничких стручњака: ковача, ливаца, керамичара, ткача. Иако су тканине најређи налази у инвентару латенске епохе и културе, морамо претпоставити и њихово пос- тојање и њихову производњу. Познато је да су Келти још пре почетка великих миграција „снабдевали Ита- лију великим количинама вунене одеће и усољеног свињског меса. А могли су да извозе баш ову робу зато што су гајили много стоке, свиња, а нарочито ова- Ца“ (5*гаћ. IV, 13).

У светлости ових претпоставки и оваквих њихових интетжретацита могло би се потражити и објашњење за појаву келтског, латенског материјала у средњем Подунављу, у доба кад још није било Келта у овој области. Наиме, М. Ноегпез је још пре осам и по деценија дошао до закључка да су Келти у средње Подунавље стигли 1 0Ш у халштатско1 епохи (с1. М. Ноегпез, Келгие (ГАп1ћгоро1од1е, 1888, 333). Иако 1 е данас археолошки извесно да самих Келта и њихових насе- ља у овом делу Подунавља нема ни у раним периоди- ма латенске епохе, дакле, у петом веку, не може се а Нтте одбацити хипотеза да су Келти већ у том раздобљу могли имати извесног интереса за средњу

Европу и за привредне и друге могућности које јђ он пружала келтским рударима, ковачима, керамичарима и другим занатлијама. На ране датуме Келтских миграција указу;е Н. Нићег!, који их дели у три раздобља: у VI веку Кел" ТИ почињу да прелазе из Галије у Шпанију, Италију и Енглеску; крајем V века нови таласи келтских племена крећу се према Прованси, Италији, Подунављу и Британским острвима; крајем IV и почетком III века Кел- ти настављају своју миграциону дифузију, а сада и осва;ачке походе према Балкану и Малој Азији (с1. Н. Нићег1:. о. с. 43—46). Изгледа нам да се антички историографи — а то би се могло рећи и за неке савремене историчаре — нису много удубљивали у праве разлоге који су Келте наве- ли да напусте земљу ,,пребогату“ свим добрима којом су је обдарили и природа и њени људи. У античким изворима које смо већ навели каже се да су п о п л а в е биле један од најважнијих узрока који је Келте навео да напусте свој завичај и крену у непознат и далек свет. Међутим, пратећи траг тих кретања по археолошким изворима, ми данас сасвим сигурно знамо да правци тих миграција нису потицали само из једне области простране Галије и да су били усмерени према свим странама света, тако да би се тешко могла бранити прет- поставка да је једна природна непогода, као што је у овом случају поплава, могла натерати десетине и стоти- не хиљада људи да се трајним пресељењем спасавају од једне готово ефемерне тешкоће, чије су последице могле да снађу само неке крајеве, а не и целу Галију. А да поплаве нису биле стварни или главни и основни разлог за доношење далекосежних и судбоносних од- лука о миграцијама, могу се навести, поред осталих, и следећа два разлога: прво, келтске миграције су се вр- шиле у еталама и, свакако, у најповољнијим годишњим добима, кад тих поплава није било, и, друго, Келти су се после напуштања Галије насељавали у водоплавним подручјима, као пгго су долина Мајне, Ломбардија и Подунавље. У свести праисторијског и античког човека попла- ва је, као једна врста прЈтродне катаклизме, имала по-

себно место. Као такав феномен, она је обрађена у готово свим митологијама старог света. А пошто ]е логика мита и митолошке свести обојена богатим комбинацијама и спекулацијама, као једним од супстрата те свести, јасно је да објашњења која пружа митологија садрже два основна елемента: стварности и фантазије. Док је елеменат стваркости детерминисан факторима ограничене мере, елеменат фантазије је, у складу са митолошком логиком и њеним интерпретацијама, допуштао најширу слободу креативким комбинацијама људског духа. Тит Ливије и други актички историографи, коју су, углавном, на маргинама историје келтских миграција додирнули и узроке тих кретања келтских препада, нису улазили у суптилнију анализу и у проверавање веродостојности података до којих су долазили радећи своја историјска дела. Такав метод истраживачког рада довео је до хијатуса, који нам не дозвољава да тај сложени и за цео низ научних дисципли- на веома занимљиви проблем сагледамо и оценимо у светлости чврсто заснованих чињеница и стварних знања античке науке. Па ипак, развој компаративних истраживања и увођење позитивног дијалектичког метода у научни рад отварају шире хоризонте у настојањима да се дође до нових, научној истини ближих интерпретација питања и проблема које нам је оставила античка наука, а који добрим делом стоје и у наше време отворени и нерешени. У ранијим радовима и на претходним страницама показали смо зашто је потребна крајња опрезност у оцени категорија као што су келтска држава и келтски краљеви. Иако не искључујемо могућност да су у келтском друштву, поред друида, постојале и институиије војно-политичког реда, као што су К1Х, КЕХ, КЕС1Ј1ДЈ5 и, можда, још неке друге, о келтским „краљевима на Балкану говорићемо као о локалним војним командантима, који су и по својим функцијама и по утицају на живот келтског друштва били далеко од оне моћи и значаја какве су имали македонски и малоазијски краљеви Узгред напомињемо да, осим Амбигата, антички историографи не наводе имена келтских „краљева“ у неким другим крајевима. То нас наводи на по-

Глв*лл

мисао да су Келти тек по доласку из карпатско-пди ског басена и Подунавља на Балкан били присиљ • да стварају и иззесне облике војне организације и ^ них институција, за којима није постојала потреба°]' крајевима и земљама које су населили у средњој ЕврЈ пи. Иако су разлози за њихово насељавање балкански' земаља били, у економсксм смислу, исти као и они ко^и су Келте довели у алпско-подукавску и карпатско-па- нонску област, ситуација на Балкану била је сасвим другачија. Знатно пре појаве Келта у балканским земљама на југу овога полуострза, почев већ од Македоније, постојала је развијена и снажна државна организација’ која је, сасвим природно, за остварење својих циљева, имала и добро организовану војску, и то у свим видовима које је познавала стратегија античког света: пешадију, коњицу, флоту. А пошто су Келти, као плаћеници македонских краљева, ратовали још средином IV века, дакле, пре првог састанка и додира са Александром Великим, у балканским земљама, јасно је да су своје везе са Филипом II Македонским и искуства која су стекли у саставу његове војске могли пренети и у живот својих популација и њихове војске. У својој „Похвали Демостену“ Лукијан изричито помиње пла- ћеничку војску која је улазила у састав војске Филипа II Македонског (Бис. 34). и у којој су једино и могли бити и келтски мерценарији. Можда су то они Келти који су претходно, као што наводи Теопомп; водили борбе против Ардијеја, једне широко распрострањене илирске популације ко1а је претежно живела на тлу данашње Црне Горе, Боке, јужне Далмације и југо- источне Херцеговине. Тај догађај се везује за године 359—358. пре н. е. Археолошке потврде о присуству Келта у овим областима и из времена о коме говори Теопомп нису до сада откривене. Немамо ни других података који би непосредно, кроз античке писане изворе, ни посредно, преко археолошког материјала, пружили било каква обавештења о томе који су то Келти и одакле су стигли у источне области јадранског приморја. Врло је вероватно да су то „’Аб(науо1 КкХто1 о1 ладб. тђу 'АОДОУ

РВДАН=А

П

, које помиње Хесихије у свом лексихону. Ако онда би то могли бити само оки Келти који су ^мвели на западној обали Јадранског мора, дакле, на Апенинском полуострву. Познато је да се један део Кеста, после повлачења из Рима, задржао у средњим областима Апенинског полуострва, на обалама или у кепосредно! близики Јадранског мора. У земљи Саби- н>ана, североисточно од Рима, између река Нара и Аки- она, један део Бреносових војника, који су носили плен и огкуп у новцу добијен од Римљана, сукобио се са Тиренцима, који су Келтима нанели тако тежак пораз да су их натерали да им за откуп заробљеника плате онолико новца колико су они узели од Римљана (51гаћ.

Сћгеб1огп, V, 13).

Судећи по подацима које смо нашли у Периплусу Псеудо-Скилакса из Карианде (8. V. Ке11о1), један део ових Келта остао је у Италији и после Бреносовог повлачења и населио се на уском појасу који се протеже од западних области Етрурије до Јадранског мора, вероватно до његових северозападних обала, до самог залива којим се ово море и завршава, или, како каже Скилакс, донде где је, у ствари, и крај Јадранског мора (8су1ах Репр1из, 8. V. КеПо1). Једино су ови Келти мо- гли добити атрибут ’АбрнхУо1, па је могуће да су они били плаћеници у војсци Филипа II Македонског. Немамо никаквих обавештења ни података о судбини ових Келта, ни о њиховим везама са Келтима из подунавских земаља. Зато и пратимо и проучавамо, као посебан проблем и одвојеНу појаву, кретање и ис- торију Келта и келтских владара, „краЉева*, који се јављају на Балкану после епохе Александра Великог. Временски то су последње деценије IV и прве деценије III века пре н. е. Дифузија Келта на Балкану, коју неки аутори сматрају и објашњавају као келтска освајања балканских земаља, кретала се у три правца: Бренос, коме ћемо посветити посебно поглавље, и Акихориос кретали су се према југу, ка Пеонији; Керетриос је водио свој део Келта према земљи Трибала и Трачана, а Вофоз или Ве1§шб спуштао се према Македонији. Пошто ове келт- ске војводе носе и титулу „краљева“, неће бити наод-

Гл

***л

мет да се кроз анализу знчења Бреносовог иметг; ближимо уопште историјском значају ових лично!РИ' за које су антички историографи сматрали да Су ^ стојни да заузму посебно место у њиховим делима Понављање Бреносовог имена у два случаја и - гађаја који су одвојени целим једним столећем — 0сн ] јање Рима и напад на Делфе — наводе на помисао да је име Бренос првобитно било апелатив, назив општи- јег значења за одређену фуккцију, да би, можда, само у некрш случајевима постало властито име. Синоним у латинском језику за термин ВКЕКЖЈ5, у грчкој транскрипцији ВКЕПШ5, који потиче од галске речи ВКЕИП, ВКАИ — јесте КЕСТЈБ1Ј5. Значење ове речи одговара старогалском појму ВКЕКШ — мали краљ, краљевић, краљ племенске заједнице (сЈ. Ј. Магка1е, Без СеКез, 105). Сам назив „краљеви“, који грчки и римски извори употребљавају за келтске војводе на Балкану, импли- цира претпоставку о начину на који су се Келти насе- љавали на Балкану. Појава келтских изасланика у штабу Александра Великог, за време његовог ратовања против Трибала, 335. године пре н. е. (У. Апјап., I, 4, 6; 51гаћ. VII, 3, 8), наговештава и објашњава догађаје који су, како нам открива Плиније, започели за време ма- кедонског краља Касандра: колико нам је познато Ка- сандар се први успротивио келтском имигрирању у бал- канске земље и 310. године на Хемусу водио борбе про- тив келтске војске (V. РИп. N. Н. XXXI), 5). И Пауса- нија говори о појави Келта у Тракији, пре њиховог по- хода на Делфе (Раиз. X, 19, 5). Могуће је да је до овог сукоба између Касандра и Келта на југозападним пади- нама Балкана, а можда и Родопа, у коме је Касандар извојевао значајну победу, дошло не 310, него 298. годи- не. То је и година Касандрове смрти (с1. Н. Нићегћ Беб Се11е, 47; Р. Јоидие!, БИтрепаИзше тасеИотеп е! Гће1- 1етзаНоп Ие ГОпеп!, Рапз, 1926, 206). Из извора се не види јасно ко је у тој бици водио келтску војску. То је могао бити Керетриос, који се на историјској позорни- ци Балкана појављује тек 280. године, у време кад сва- ђама и династичким сукобима ослабљена и расточена Македонија није могла пружити озбиљнији отпор вој-

поменутих келтских војвода. А за 310. годину везан

С0један

ДРУГИ ДОгађаЈ: према Апијану, 310. године Кел- јб су извојевали победу над Аутаријатима, против ко- !* су се Келти, као савезници Филипа Македонског, борили још пре њиховог првог сусрета са Александром Великим.

После пораза који је Филиповом брату Пердики III нанео 350. године Бардулис, краљ Аутаријата (или Антаријата, како их назива X. Хуберт, сматрајући овај на- зив правилнијим), Филип уводи у своју војску и Келте. Уз помоћ Келта Филип Македонски је успео да из македонских градова протера војску Аутаријата, који су се, обузети страхом што га је и код њих изазвао „сеШ- сиз 1игог“, повукли далеко од граница македонске др- жаве. Ако су се Келти нашли као плаћеници у војсци македонског владара, оват их је морао богато награди- ти за услуге које су му чинили. Питање је да ли је оп- равдана претпоставка и закључак, који је у своје време извео Н. Нићег!, да се велика количина сребрних те- традрахми с Филиповим ликом која је откривена у келтским депоима може објаснити улогом коју су келт- ски плаћеници имали у Филиповој војсци. Међутим, подаци и вредност обавештења која нам о томе пру- жају антички писани извори толико су ретки, неувер- љиви и дубиозни да се на ову везу Келта са Филипом Македонским мора гледати са највећом опрезношћу и с веома великом резервом (с! Н. Нићег!;, о. с. 42). Подаци које нам о победама Келта над Аутаријатима саоп- штавају антички историографи такође нису довољно веродостојни да бисмо их могли прихватити као сигу- ран ослонац за оцену једне етапе и једног исечка келт- ске историје на Балкану (с!. Арр1ап, 4; БкхЗ. XX, 19). Судећи по садашњем стању и резултатима археолош- ких истраживања, археологија не пружа доказе своје врсте о поменутим догађајима, као што не потврђује присуство Келта у областима Аутаријата. Године преласка IV у III век свакако су биле пра- ћене и испуњене бурним догађајима, у којима су и бал- кански Келти — самостално или као плаћеничка вој- ска — могли имати извесног удела. О тим збивањима већ је било говора. Али, да би се правилно оценио на-

чин на који су Келти покушали да се населе у јуЖн областима Балканског полуострза, у овом тренуТк/М Македонији, и, с доуге стране, да би се разумело и кел/ ско војничко ангажовање у догађајима који су пратили династичке борбе најпре на Балкану, а затим и~у Ма~ лој Азији — потребно је указати на један податак који саопштава Јустин кад говори о појави Келта у Македонији. Говорећи о Болгиосу и његовом доласку на гра- нице Македоније, Јустин наводи један податак који баца нарочито светло на келтске намере према овој бал- канској држави. Према овоме извору (1и8Ип, XXIV, 5, 1), изгледа да Болгиос, за кога се каже да је водио ово крило балканских Келта, није ишао у освајачки поход на Македонију. Пре него што је стигао на њено тло, он је македонском краљу Птолемеју Керауну послао једну делегацију, да преговара с њим и да тражи дозволу за пролазак Келта кроз Македонију или, можда, за њихо- во усељење у ову земљу. Судећи према наведеном Ју- стиновом тексту, Келти су своје легате послали да ис- кушају какво је расположење Македонаца према њима: они су Птолемеју понудили мир. Зато се Птолемеј међу својим људима и хвалио да му Келти нуде мир, обузети страхом од рата. Колика је била охолост и самоувере- ност овога владара, најбоље показује одговор који је он дао Болгиосовим делегатима: као услов да им обезбеди мир, захтевао је да му предају своје вође и оружје. Да би се видело како је и колико је Птолемеј Кераун био изузетна фигура међу краљевима и владарима тога времена, треба се подсетити да је једино овај млади краљ имао храбрости да се реши на оружани отпор Келтима, односно Галима, чије је само име, по Јустину, изазивало страх и трепет међу народима кроз чије су земље пролазили. Неки владари били су спремни, а неки су то и чинили, да новцем откупе мир код келтских вој- сковођа (1ибИп, XXIV, 4, 6—9). Као што је познато, Кераун је одбио да прими то келтско изасланство, кренуо је на Болгиоса, али је У борби против њега изгубио и битку и живот. На претходним страницама рекли смо на који је начин Болгиос прославио ту победу, која је, у ствари, била кратког века: иако без краља, Македонци су под вођством Со-

стенеса, једног од македонских војвода, успели да по- ново среде своју војску и да Келте, после насиља и пу- стошења која су ови вршили у њиховој земљи, протера- ју преко граница Македоније. Пошто су се ови догађаји, о којима нам извори пружају само мутну и нејасну слику, дешавали непо- средно уочи келтског похода на Делфе, могуће је да је управо ова борба између Керауна и Болгиоса послу- жила традицији, на којој почивају и вести о нападу на Аполоново светилиште, као основа и извор инспирација за стварање мита о Бреносу и Аполоновој освети која је сустигла овога келтског краљевића. Колико је цело ово раздобље замагљено, види се и по томе што ни са- времени историчари немају јединствен поглед на оно што се тада збивало. Говорећи о догађајима у Македо- нији који су везани за личност младог македонског вла- дара Птолемеја Керауна (,,Муња“), брата египатског фа- раона, тачније речено, епигона Александра Великог, Птолемеја Филаделфа, Ф. Папазоглу задржава своју пажњу на наведеном Јустиновом податку о келтском упаду у Македонију 279. године. Цитирајући Јустина, Ф. Папазоглу указује на дарданске изасланике који су Керауну нудили помоћ у војсци од двадесет хиљада људи за борбу против Келта. Али овај „незрели мла- дић“ охоло је и са презиром одбио ту помоћ, мотиви- шући своју одлуку разлогом „да су његови војници синови оних који су служили у војсци Александровој и широм света односили победе“ (с1. Ф. Папазоглу, Сред- њобалканска племена у предримско доба, 107; ГивПп, XXIV, 4, 9—11). Међутим, као што напомиње и Ф. Па- пазоглу, други извор који говори о томе догађају не помиње Дарданце, за које бисмо могли рећи да су у ово ареме пре и више непријатељи него пријатељи маке- Донског престола. Због оваквог стања ствари и због не- одређености и непрецизности извора ни Ф. Папазоглу, и поред веома суптилних самосталних и оштроумних анализа, није се упуштала у продубљену интерпрета- Цију овог догађаја. Између Македоније и Дардакије постојала је Пеонија, па изгледа прилично неубедљив податак о жељи и настојању Дарданаца да помогну земљи и владару од

Л

»КЈЈЛ

чије су се власти и притиска Дарданци ослободили тс кад је почело распадање државног и политичког си/тГ ма велике космополитске заједнице коју је ствог. г Александар Велики. Иако је савременик Јустинов, Пау° санија не пружа никакве податке о дарданском насто- јању да пруже помоћ Керауну у борби која га је очеки- вала са Келтима (сН Раизап. X, 19. зип). Не ВИДИМО ни- какав разлог који би Дарданце навео на одлуку да пруже помоћ онима чијег су се јарма тек недавно били ослободили. С друге стране, ако су Келти прошли кроз Дарданију и продужили своју миграцију ка југу не наилазећи на отпор, па, према томе, и не стварајући код Дарданаца и других илирских племена ни непријатељ- ска расположења нити осећање потчињености према народу који им је по систему живота и племенској ор- ганизацији живота био ближи од војно политичког си- стема македонске империје, онда изгледа сасвим неу- верљив и безразложан Јустинов податак о помоћи коју су Дарданци нудили једном владару који им није био ни пријатељ ни непосредан сусед. Много пре Ф. Папазоглу питањем келтског, од- носно Болгиосовог освајања Македоније, тачније ре- чено, његовог упада у ову земљу, био се позабавио и Н. НићеП (Без СеНез, 47; 80). Међутим, овај аутор је готово дословце примио податке античких историогра- фа, не улазећи у њихово критичко тумачење. У једној од најновијих монографија посвећених Келтима Ј. Маг- ка1е (Без СеИез е! 1а стИзаИоп сеШцие, Рапз, 1970, 95) не тражи никакву везу у контексту догађаја које стари историчари везују за имена и освајања Болгиоса и Бре- носа. Могло би се рећи да историјска наука није учини- ла неки значајнији напредак у тражењу објективнијег тумачења тих збивања, који, вероватно, имају извесну историјску основу, али и веома богату митолошку над- градњу. Објективно оправдање за такво стање ствари могло би се тражити не само у непотпуности и недовољ- ној убедљивости историјских извора него, пре свега, и у одсутности било каквих поузданих археолошких 1ГЗ- вора који би својим пореклом упућивали на келтеку цивилизацију. С друге стране, сасвим је јасно да се Келти нису обрушили на Балкан као лавина, ни у по-

гледу броја ни по начину како су се кретали кроз бал- канске земље (с!. Ф. Папазоглу, о. с. 106), без обзира на то што их тако приказује Јустин у изводу (епитоми) историје Помпеја Трога (ЈизИп, XXIV, 4). Ако се може довести у сумњу Бреносов поход на Делфе, пре свега због начина на који је објашњен његов пораз, а затим и због истоветне судбине која је два века раније задесила и погодила Персијанце, који су покушали да изврше исто такво светогрђе, онда је у довољној мери оправ- дана сумња у објективност многих података којима се у античким, а нарочито римским изворима приказује карактер и морал балканских Келта. Општи презир ко- ји су и Грци и Римљани осећали према варварским људима могао је у извесним случајевима инспирисати и неке античке писце у њиховом ставу и расположењу према Келтима. Довољно је подсетити се само Талеса и његових речи да је судбини посебно захвалан, поред осталог, и зато што се није родио као варварин (П1о§. ћаегђ УИае, з. V. Тћа1ез). Ако је код Келта заиста постојала намера да ос- воје Македонију, онда је томе могла бити узрок и по- вод сама ситуација у овој земљи. Познато је да су се у Македонији после смрти Александра Великог водиле династичке борбе, које су слабиле снагу и отпор ове балканске државе, која је била најснажнија у оно вре- ме кад власт њених владара није знатније прелазила етничке границе њеног народа. С друге стране, ако су келтске војводе ишле трагом Александра Великог, као што изгледа по неким знацима, и поред очигледних разлика у организацији и снази једне и друге војске и народа, онда им Македонија као ни Грчка нису могле бити циљ, него само пролазна етала у њиховом походу из Европе у Азију. На овоме месту дужни смо напоме- нути да Ј. Магка1е у новије време гледа на проблем келтске историје на начин који његовим оценама даје квалитет другачији од онога који су у својим распра- вама и делима показали старији аутори. Као добар поз- навалац келтске митологије и историје, Ј. Магка1е до- води у сумњу уопште тачност података о келтским екс- педицијама у току IV и III века пре н. е., јер оне „ .. оп1 ип сагас16ге 1аћи1еих СЈШ ше! еп с!ои1е ипе т1егрг&1аИоп

Г А *Њл

Л

& 1а 1еПге (1еб МбШпеш; <1е ГшЦф1116м (Ј. Магка1е т СеИез, Рапб, 1970, 91). ’^ КОЛИКО је цело то питање сложено и колико смо још далеко од његовог решења, показаћемо и на тексту у коме Страбон наводи разлоге који су Келте, у ов0м случају Текстосаге, довели из Нарбонске Галије, Се- верно од Пиринеја, у далеку малоазијску Галатију: ’,и3_ гледа — каже Страбон — да су они (Тектосаги — Б. Г.) имали раније веома снажно мушко становништво, које је било у стању да, после једне завере, истера из свог завичаја велик број завереника. Овим људима при- дружили су се изгнаници који су припадали другим на- родима: њихови потомци су, у ствари, освојили онај део Фригије који је у близини Кападокије и Пафлаго- није. Доказ за то пружају нам они његови становници које и сад називамо Тектосагима" (51га1з. IV, 13). Међу- тим, Тектосаги су у северној Фригији, у коју су дошли после неуспелих освајања у Македонији и Грчкој, добили име Галаћана. То име су задржали све до краја античке епохе, до IV века пре н. е. То су они Келти ко- јима се обраћа апостол Павле, у једној од својих посла- ница, а помиње их и св. Јероним у својим списима (сГ Роч^еЦ, о. с. 23). Познато је да су у време док су били пагани имали негде у централној Анадолији, у области Анкаре, заједничко светилиште, које се звало ОК1ШЕ- МЕТОИ — место на коме су се Галаћани окупљали ради већања о важним питањима и ради доношења одлука правне природе. Као што показује други део ове сло- женице — неметон — то зборно место, на коме су ДРУ" иди сваке године у одређено време одржавали своје са- станке, било је у неком гају (с! 51;гаћ. XII, 5, 1; О. Ио*- Ип, Мапие1, 70; Н. сГАг1зо1б (1е ЈићатуШе, Соигз с!е ИПе- га!иге сеШцие, I, 114; за институцију и функцију ових скупова у Галији, који су ту имали првенствено јури- стички карактер V. Саезаг 1з. С., VI, 13). Временом је друнеметон и у Галији и у Галатији — а вероватно је постојао и у другим земљама у којима је било Келта — постао не само место зборовања и суђења него и нека врста светилишта, понекад и светилиште одређеног бо- га. Познато је да је Меркур заузимао посебно место у келтском антропоморфном пантеону. Цезар наводи да

су

оД свих богова Меркура сматрали врховним богом: реиш шах1тшп Мегсипши со1ип1. (Саезаг, Б. ђ. О. VI, 17). У регистру богова који су имали своја бГМХЛАСКА, окултоване ликове — којима се, истина, Бренос ругао и исмејавао их, како наводи Диодср (XII, 5, 2) — Келти Су држали имена Аполона, Марса, Јупитера. Инсубри су имали и један храм посвећен Атени (Ро1ућ, II, 32). Могуће је да су „81ши1асга“ били само груби комади камена, без уобличавања људског лика, споменици који су могли да означавају пре и више места на којима је вршен религиозни ритуал или култни обред, него што су приказивали ликове персонифицираних божанстава.

*

** На претходним страницама показали смо да про- блем појаве Келта или њихових освајања на Балкану нису могли решити ни антички ни савремени историча- ри. Судећи по извесним подацима, тај догађај или, вој- нички посматран, тај поход трајао је дуже времена, не у једном освајачком јуришу, него у етапама. О таквом начину келтског доласка у балканске земље говори на једном месту Паусанија (X, 19). Судећи по таквој оцени тих догађаја, Келти су пре колонизовали те земље, него што су их силом освајали. У прилог таквој претпостав- ци говори и сличан податак који налазимо код Полије- на, једног од ретких античких аутора који је писао о проблемима ратовања и стратегије (б!гаћ. VII, 35). Су- дећи по Паусанијином и Полибијевом писању о балкан- ским Келтима, они нису радо кренули ка балканском ЗУгу> јер је Бренос морао да уложи велик труд да их на- говори да напусте своја насеља у Панонији, у којој су се задржавали и живели „рег тиИов аппоз“, пошто су са Панонима успоставили добре односе (с1. 1ибИп, XXIV. 4, 5). У истом поглављу већ наведене Епитоме Помпеја Трога Јустин каже да су ови панонски Келти постигли извесне успехе у борбама против непријатеља, чији нам етником није познат. И тек после победа, охрабрени ус- песима — Нопап1е ае1гк1е биссезви сИу1б18 а^гттћиб а!ц

-ЛбЈ5

*А

Сгаеаат. аШ Масе<1ошат отп1а 1егго рго$|;етеп'с Цуеге, 1апШбдие 1еггог СаШсг погттз ега1, и1^Ре' ге^ез поп 1асеббШ и11га расет т§епЦ сЈасипја’ тегс?1аГп 1иг. „Келти су кренули на југ, једни према Грчко1 ги према Македокији, сејући на све стране такав ’с?оУ' и трепет да су многи владари покушавали да мир о кЈгпе великим р т' благом.“ Међутим, Р. Јои^ие! нас на једном месту обавештава да тај освајачки поход није ишао без отпора и није ређао победе једну за другом: на падинама Хему- са, 298. године пре н. е., македонски краљ Касандер по- тукао је једно крило келтске војске. Не можемо довољ- но судити ни о веродостојности једног податка који на- лазимо код Паусаније и где он каже да су Трачани у то време пружили отпор извесном келтском војводи, по имену Камбаулесу, који је покушао да уведе у Тра- кију своју војску и народ који га је пратио. Паусанија наводи име Камбаулеса као келтског вође, под чијом су командом Келти први пут ратовали у туђини: „У ту- ђини Келти су први рат водили под вођством Камбау- леса... Они који су ратовали заједно са Камбаулесом“ (Раиз. 10, 19, 5; 10, 19, 6) (с! Р. Јои§ие1 ГЛтрепаНзте тасес!отеп е! 1’ће11еп15а1:1оп с!е ГОпеп!, Рапб, 1926; Н. НићеП, о. с. 46. б^р). Ако би се прихватило као радна хипотеза обавештење о овим раним упадима у Тракију, онда нам изгледа вероватна претпоставка да су Келти дошли на Балкан у једном јединственом походу који је водио Бренос. Међутим, читав низ античких аутора наводи годину 280. као време кад се Келти, подељени У три колоне, појављују на Балкану. У земљу Трибала до- лази Керетриос, о коме, на жалост, веома мало знамо, и поред тога што његово име као келтског војводе по- мињу главни историографи овог времена и ових дога- ђаја (1иб1т, XXIV, 5, 8; Раизап. I, 4; X, 19; Б1ос1. XXII, 9). Ако се има у виду да су се ови аутори користили као главним изворима за своја обавештења Хијеронимом из Кардије, са трачког Херсонеса, онда би се подаци о појави Келта и њиховим покушајима да заузму из- вестан простор на Балкану, око 280. године, могли сма- трати вероватнијим и веродостојнијим, него што су оба- вештења о борбама и освајањима Келта у Тракији. де-

ест година пре појаве Керетриоса, Бреноса и БолВиоса У Македонији, Тракаји и Грчкој. Очигледно је да ни археолози ни историчари немају •асНу слику о ситуацији која је почетком III века посто- ■дла у балканским земљама, у долинама Мораве, Вар- дара и Марице. Археолошка истраживања у Македо- нији, Грчкој и јужној Бугарској нису дала резултате ни документа о материјалној култури Келта у овим зем- љама. Егзактна документа о присуству Келта у бал- канско-подунавском простору откривена су у Србији и северној Бугарској. Латенски налази из Тракије, као што показује материјал у Архе*олошком музеју у Плов- диву, имају карактер трачке ишерпретације келтске материјалне културе. Проучавајући тај латенски ма- теријал, стекли смо утисак да је у питању пре и више трачки, у овом случају провинцијски, него оригинални келтски фацијес латенске културе из периода Ба Тепе II и ћа Тепе I, из времена коме одговарају догађаји о којима говоре писани извори. Празнине у њиховим текстовима, њихов дескриптивни карактер и једноставан, најчешће некритичан и непрецизан стил и садржај указују на стање и вредност наших стварних знања о времену, историјском месту и култури Келта у јуж- ним и источним областима Балканског полуострва. По- казали смо нешто раније колико су митологија и пое- зија инспирисале историографе у њиховом схватању Келта у времену које је протекло од Александра Ве- ликог до римских освајања на Балкану. На који начин и са каквим се осећањима гледало на Келте у то доба, показаћемо на примеру песника и историчара Калима- ха из Кирене, једног од ретких савременика догађаја са краја IV и почетка III века. Као и Аполоније са Родоса, и Калимах је био сав испуњен мржњом и пре- зиром према Келтима. У свом песничком заносу и са пророчанским визијама Калимах је забележио тајну коју је још нерођени Аполон открио својој мајци Ла- тони, а која се тиче судбине Келта. У четвртој химни, У читавом низу стихова, Калимах наводи речи које је Алолон рекао мајци у тренутку кад се она, очекујуКи порођај, упутила на острво Кос, названо Меропсовим острвом, по краљу Меропсу, који се при крају живота

претворио у орла и одлетео у свемирска сазвежђа (0^г] Ме1. I, 763). Иако још није рођен, Аполон, моли мајКу да га не роди на овом острву: „ Ја немам ништа против овога острва, нити га мрзим, као што не мрзим ни нек0 друго острво са сочном травом и богатом пашом. Али Суђаје су ово острво намениле једном другом богу, ВИ1 соког краљевског рода и сину спаситеља“ (Калимах алудира на Птолемеја Филаделфа, сина Птолемеја Со- тера-Спаситеља, који је рођен на Косу 309. године пре н. е., тридесет година пре трагичне судбине која је, наводно, задесила Келте на њиховом походу на Дел- фе, 279. године). И, говорећи о Галима као о бесном људском роду, чији ће пут бити обележен злоделима што ће их њихово оружје оставити по путевима њи- хових освајања, Аполон наставља да износи своје ви- зије: „Али ће један део њих (Келта) пасти као мој рат- ни плен; а друге ће видети они који живе на обали Нила како горе на ломачи и ту остају заувек као ратна слава великог краља; ето, Птолемеју, то је пророчанство које ти саогаптавам.“ Навели смо у претходним редовима податке из античке историографије и литературе да бисмо показали на какве се писане изворе може ослонити савремени историчар прошлости и културе протоисторијског и античког Балкана. Покушали смо да са нешто више објективности и смелости критичара осветлимо празнине и недоследности које су антички писци показали у оцени догађаја везаних за појаву и улогу Келта у историји старобалканских народа. Настојали смо да покажемо да ни грчки ни римски историографи нису писали о Келтима не само „вте 1га е! з1лд(11о“, него нису били непосредни сведоци догађаја о којима говоре и дају свој суд, да нису „из прве руке“ познавали политичке и социјалне прилике у животу народа на Балкану, а по- готову им је био и остао непознат међусобни однос Кел- та и балканских староседелаца. Колико су антички писци уносили митолошке елементе у географске описе и историјске оцене подата- ка у којима говоре о Келтима, потврђује и ово место код Дионисија Периегете: кад објашњава значај Келта овај антички аутор локализује их у области која је'„иза

^ерада, иза којих лежи планина Пиринеји и завичај Келта, а недалеко су и извори дивног Еридана (Роне ^ Г.). На његовим обалама су некад, у пустој ноћи, Гдолини окруженој јаблаковима, узбуђене Хелијаде /суНчеве кћери — Б. Г.) оплакивале Фаетона. И ту су келтски дечаци, седећи под јаблановима, сакупљали љихове ћилибарске сузе блиставе као злато“ (Б1опуз. репе^., V, 288- 293). Потребно је напоменути да Дионисије Периегет жи- ви у I веку пре н. е., у време кад Галија, односно Келти- ка, није више била толико непозната једном образова- ном грчком писцу да не би знао да се извор Роне не налази у непосредној близини Пиринеја, него је неко- лико стотина километара удаљен од овог планинског масива. Такво незнаље још би се могло опростити Апо- лонију са Родоса, из III века пре н. е., који у IV књизи свог великог спева о Аргонаутима такође говори о Хе- лијадама и за своје Аргона^/те каже да су прегазили дубоке воде Родана, који се улива у Еридан, да би по- сле текли ка мору као једна река (Аро11оп. Кћос!., Аг- ^опаиИса, IV, ст. 627—629). Покушали смо да у најкраћем обиму и на низу примера покажемо колико су дубиозни и непоуздани подаци античких историографа, путописаца и географа који говоре о Келтима и историјским догађајима веза- ним за њихову етничку и културну дифузију по Евро- пи, а посебно на Балкану. Такво стање ствари захтева крајњу опрезност од савремених археолога, историча- ра и етнолога који трагају за чињеницама и научном ис- тином, у чијем светлу треба да се сигурније, стварније и поузданије прикаже и објасни једно још нерасветљено поглавље у животу и историји балканских и подунав- ско-панонских староседелачких народа. С таквом ми- шљу на уму и ми смо пришли проучавању за сада још само историографских података о келтским краљевима и келтским државама у раздобљу од III до краја I ве- ка пре н. е. Пре него што уђемо у анализу и интерпретирање тих података, дужни смо да напоменемо да на непот- пуност обавештења која нам пружају грчки и римски историографи указује и чињеница да они готово и не

'Пл

говоре о Илирима и Трачанима, у чије земл>е к •• стижу пре него што су се појавили на границама М ' Г^ доније и Грчке. Иако је то хијатус у историји келте'' дифузије, он нам допушта извођење хипотезе да у илирским и трачким земљама нису ширили „сешЈ**! Јигогм и да те земље нису освајали „огњем и мачем“ него су кроз њих пролазили пре уз пристанак него уз отпор иначе храбрих и ратоборних Трибала, Трачана и Илира. Познато је да су сва три ова народа задавала велике бриге и Македондима и Грцима, да су, као до- бри ратници, добили своје место у „Илијади“ и да су били у стању да пруже отпор Келтима, ако би им ови за то дали повода. О томе какву и колику бригу су Ма- кедонцима задавали Илири, Трачани и Дарданци, које Јустин, односно Помпеј Трог, издваја на посебно ме- сто, види се и по суду и оцени коју о њима даје овај антички аутор кад приказује прилике у Македонији по- сле смрти Филипа Македонског: „У Филиповој војсци били су људи различите националне припадности, тако да су се међу њима, после Филиповог убиства, родила различита расположења: они који су били мучени не- правдама робовања понадали су се да ће се ослободити; други су се обрадовали да ће се отрести одвратне им и дуге војничке службе... А пошто су се изненада про- мениле политичке прилике, велик страх је обузео и ње- гове пријатеље, јер су знали да је Азија била изазвана на борбу, да Европа још није била покорена, а да су тада Илири, Трачани и Дарданци, као и остала варварска племена, били непоуздани и непријатељски расположени; па ако би се сви ови народи у исто време побунили, ни на који начин не би им се могао пружити неки отпор“ (1ибИп, XI, 1, 1—7). Да Јустин (а то значи и Помпеј Трог) нису имали јасну представу о томе ко су Илири и које све поггулације улазе у њихову етнич- ку заједницу, види се и по томе што ови аутори по- себно наводе Илире, а посебно Дарданце. Старији од њих, Страбон сасвим јасно и одређено сврстава у илир- ске народе и Дарданце упоредо са Аутаријатима и Ар~ дијејима (81гаћ., VII, 5, 6). Не сме се при овим разматрањима изгубити из вида чињеница да су у то време Илири, а нарочито њихове

пике популације и племена, имали друштвено-полиречКу организацију, културу и цивилизацију која је, т*рочито због додира са Грчком и Римом, била разви- Н ниј а и У многом погледу богатија него што је била Слтура келтских ратника и колониста. Врло је веро- ватно да је то било познато и античким писцима, па због тога разлога и нису, у својим подацима у којима говоре о келтској епохи на Балкану, посветили посебну пажњу Илирима, о којима су имали свој суд. А њихово мишљење о Илирима у већини случајева није било ин- спирисано расположењем какво су осећали према Кел- тима, који су међу балканским и класичним народима представљали прави „согриз аИепит“.

У претходном тексту показали смо да се претежни део података и обавештења о балканским Келтима заснива на писаним античким изворима, који еемају карактер неоспорно веродостојних докумената и сведочанства. Са таквом резервом ми прилазимо проучава- њу података који говоре о келтским краљевима и келт- ским државама на Балкану. Да би цело питање уздржа- ног поверења у објективну вредност историографских извора које нам је оставила у наследство античка кул- тура било што јасније и оправданије, потребно је ука- зати на чињеницу да такав однос према једној врсти ис- торијских докумената није инспирисан недостатком ар- хеолошког материјала који би могао да потврди прису- ство Келта у крајевима, земљама и временским раздоб- љима о којима говоре антички писци, него много више некритичким начином писања, хијатусима и другим сла- бостима и недостацима које садрже ови текстови. Иако су писани наративним и дескриптивно-експликативним стилом, они имају вредност историјске категорије, која одговара методу рада свога времена, па самим тим има своје место и свој значај и у савременим научним ис- траживањима. Проучавање судбине Келта, њихових „краљева“ и њихових „држава“ на Балкану почећемо од Керетри-

ја односно од источнст крила келтског фронта којц г из Паноније и Подунавља кретао према југу. Иак0 г помиње неколико античких аутора — Диодор (ХХ1Ц а и Паусанија (I, 4, IX, 19, 74), који му приписују Да’ • Ј водио лево крило келтске војске, оне Келте који су се кретали према земљи Трибала и Трачана — о судби. ни Каретријеве војске и народа нема других података Кад говори о Керетрију, Паусанија је утолико одређен уколико каже против кога овај војвода води своју вој- ску: „Укратко, Керетрије је повео своју војску на Тра- чане и трибалски народ“ (Раизап. X, 19, 7). У Тракију су дошли, према Титу Ливију, и они Келти који су се још у Дарданији одвојили од Бреноса. Под вођством Лонорија и Лутарија, који, вероватно, нису имали титулу краља, него само вођа, хегемона, око двадесет хиљада војника и народа одбили су Брено- сова наговарања и захтев да сви заједно крену на југ, ка Македонији и Грчкој, и кренули на исток, у правцу Тракије. Из извора се не види прави разлог за ову не- слогу, размимоилажење и сукоб међу главним келт- ским војним старешинама. Сама чињеница да се тако велика група могла да одвоји и да изабере свој правац кретања, да створи свој план говори у прилог претпо- ставке да ни ШХ, односно КЕХ, КЕСТЈ1ДЈ8 или ВА- 5ПЈЕ1Ј8 није имао неограничену власт ни над војници- ма ни над цивилима. Кад говори о Леонорију — неки антички писци његово. име наводе као Лонорије — и лутариЈу, мемноп их назива једноставно „поглаварима“ — „хо@гфаил‘‘ (V. Метпоп. Негас1ео1, XIX, 3. Ар. КћоТ. р. 720). Страбон овога војводу назива главним командантом Келта — „приликом њиховог преласка у Малу Азију мислим да је главни командант постао Леоније“ (51гаћ. XII. 5, 1)А Тит Ливије нас обавештава да је до расцепа међу Келтима дошло у земл»и Дарданаца: „Тамо (у Дарданпизбила је побуна; пошто су се одвојили од ЈЈ1 Бреноса, око двадесет хиљада људи са краљевићима Леонотлем и Лутапитем усмерили су свој пут у ТраКИЈУ (Т. 1Лу. XXXVIII, 16, 1). По једном податку. или можда само претпоставци, ова1 догађај се десио 378. године пре н. е. (у. НоИег, АИсеШасћег Зргасћзсћа^. 5. V.

Мало даље Тит Ливије наводи на који начин г Келти под овим војводама прешли у Малу Азију: ?утарије је заробио две покривене и три мале брзе лађе 0је је Антипатер послао у извиђање са македонском ппсадом. За неколико дана и ноћи он је пребацио у Ма- лу Азију сву своју војску (V. ТП Бпг. XXXVIII, 16, 6). Према изворима којима се служимо, јасно је да су ЈЈеонорије и Лутарије имали извесне везе са Малом Ази'0М и пре сукоба, или одмах после разиласка са Бреносом. Изгледа нам да су неки јонски владари сма- трали да би им келтски војни плаћеници добро дошли као помоћ у међусобним борбама, па су из тог разлога келтску војску укључивали у своје војно-политичке рачунице. Иако су Леонорије и Лутарије могли ство- рити у јужној Тракији солидну ситуацију себи, својој војсци и народу, они су ипак своје снаге и оне који су их пратили превели преко Хелеспонта у Малу Азију и на позив Антигона Гоната прешли у Никомедију, да овоме јонском владару помогну у његовој борби против сиријских владара из династије Селеукида. Јасно је, као што то потврђује и историја ових Кел- та, који су на тлу Мале Азије добили име Галаћана, да се они нису задовољавали само положајем плаћеничке војске — мерценарија — битинских и никомедијских владара. Лако покретљиви и добро наоружани, они се појављују и ратују на разним странама античке Јоније. Као што се види по једном месту у Калимаховој хим- ни Артемиди, Келти су стигли и На рушевине Прија- мове Троје, *али се ту нису задржали. Своју „државу“ осКовали су северно од Смирне, у богатој и жупној об- ласти Мисије, која је по њима добила и вековима чува- ла има' Галатија. О овој земљи и судбини Келта у њој биће говора нешто доцније. Вратимо се поново балканским Келтима. Иако нам је познат цео низ имена келтских „краљева“ у Тракији, тешко је са сигурношћу одредити хронолошки ред и друге односе међу њима. Према годинама за које се везују њихова имена, Акихоријус је савременик Бре- носов. Док га Паусанија назива Акихориое: „А онима који су дошли у Панонију вође су били Бренос и Аки- хориос“ (Раизап., XIX, 7, 4; X, 19, 7, 8; XXII. 10 13* попов).

ВРАНКО Г АСВј ЈЕ п л

<А

XXIII, 12), Диодор овога келтског комаиданта зове „Ки хориос рМог. XXII, 18). То је време око 280. године пре н. е., годину-две пре датума за који се везује келт- ски поход на Делфе. Међутим, морамо напомену-ги да постоји могућност да су Келти цео један век раније, у првој четвртини IV столећа пре н. е., морским путем били дошли у Грчку. Дионисије I, тиранин у Сиракузи, послао је једну флоту, у којој су главну војску сачиња- вали келтски плаћеници, у помоћ својим савезницима који су се борили против Коринта (с! Хепорћ. VII, 1, 20). Овај сиракушки владар помагао је Пелопонежа- нима у борби против Атињана, који су покушали — а у томе су и успели — да заузму Коркиру 372. године пре н. е. Том приликом командант атинске флоте и војске, Ификрат, заробио је бродове Дионисиј_а Сира- кужанина и златне дарове — статуе богова које је Дио- нисије био послао светилиштима у Делфима и Олим- пији — продао да би дошао до новца који му је био потребан за исхрану војске. Гневан због тог све- тогрђа, Дионисије је написао Атињанима оштар протест: „Дионисије жели добро здравље атинској скуп- штини и народу! У ствари, не желим! Јер би био грех да вам то кажем, пошто сте се показали као богохул- ници и на копну и на мору, јер сте запленили и пораз- бијали златне статуе које смо послали на дар боговима. И тако сте извршили светогрђе, вређајући Аполона Делфијског и Зевса Олимпијског...“ (с! Бкх1ог, XVI, 57, 2—3; в. Стара Грчка, ред В. В. Струве — Д. П. Ка- листов, Сарајево, 1962, стр. 443). Није јасно — иако је могуће — да ли је и у овој експедицији било келтске плаћеничке војске. Наиме, у ово време келтски најам- ници су служили у војскама многих народа и држава античког света: у таквој служби били су код Картаги- њана за време првог пунског рата (Ро1ућ. I, 77— 85; ИЈО- бог, XXV, 2 и 9). И Римљани су у редовима своје војске имали келтске најамнике (Б1оп. Сазз. XII, 43). С друге стране, и Етрурци су ангажовали келтску плаћеничку војску да им буде савезник у борби против Римљана (ТН. ћп/. X, 10у Проучавајући проблем античких најам- ника, Теодор Момсен и С. ЈиШап су готово на ИСТИ на- чин дефинисали келтске мерсенарије „као праве најам-

нцке

античког света“ (упор. Тћ. Мотзеп, Кот15сће Се5сћ1сћ1е, I, 326. и С. Ји1Нап, ПМбкаге «1е 1а Саи1е, I, 324).

АНТИЧКИ историографи не пружају одређеније по-

датке о Акихорију и његовој судбини после Бреносовог пораза. Ти догађаји су приказани у историји више као трагедија једног човека који се није устручавао да вре- ђа богове него као пропаст народа и војске који су га следили на дугом и мукотрпном путу. Врло је вероват- но да су се Бреносови и Акихоријеви Келти разишли на три стране: један део је остао у планинским крајеви- ма Епира и Македоније, други део је кренуо ка Тфакији, а трећи, под Батанатом, ка северу, преко Дарданије у Панонију. Атенеј (VI, 25) наводи да је Батанат повео Келте на север и населио их у Подунављу: „Према ње- му је и пут којим су се повлачили назван Батанатовим, као што и његове потомске још и данас зовемо Батана- тима.“ Он ове Келте назива Скордисцима, за које Стра- бон на једном месту каже: „Многи народи су ишчезли и ишчезавају: тако међу Галаћанима више не постоје Боји и Скордисци“ (51хаћ. VII, 37). Очигледно је да се овакво тумачење процеса нестајања једног народа не може прихватити. Разлог је врло једноставан. Скорди- сци, у ужем смислу речи, и не улазе у оквире Галаћана, па се као такви и не могу дефинисати. Галаћани су, пре свега, везани за Малу Азију, за земљу чије координате Птолемеј (књ. V, слика Азије 1) одређује на следећи начин: „Галатија се граничи са запада Битинијом и оним делом Азије који је линијом назначен на карти; са југа је Памфилија до назначене границе, на висини 64,15’ дужине и 38,35’ ширине. На истоку се граничи Кападокијом, која иде до Понта, а на северу су области Понта, између 61,10’ географске дужине и 43,50’ географске ширине.“ За ове Галаћане Страбон дословце каже да су колонисти, који воде порекло из келтске земље (51гаћ. IV, 10). Овај аутор ло- цира Галатију у границама Фригије, „чији део чини земља Галогрка, која се зове Галатија...“ (51гаћ. II, 31). Насупрот њему, Стефан Византинац објашњава Галаћане као народ „из келтске земље; пошто су дуго лутали, стигли су до ове земље (мисли се на Пафлаго-

нију — Б. Г.) и назвали је тако“ (тј. Галатијом в г — бГ б!ерћ. Вуг. б. V.). • гКао што се види, ни антички аутори нису тачнг знали где и како да одреде положај и границе Галатцје^ Неки од њих, који су писали о Галима, нису знали ни’ тта поближе ни о географским координатама Галије Судећи по тексту једног анонршог грчког аутора из Антиохије или из Александрије, из IV века н. е., под појмом Галије подразумевало се подручје које се про- стирало западно од Паноније: „Роз! Раппотат Са1Иа- гит ргоу1пс1а“ (Апопут1, ТоНиз огћ1б (1ебспрИо-и Со- и&пу, Есћп. Ба Сео^гарМе е! Гћ1б1;о1ге с!ез Саи1ез, Рапз, 1878, з1г. 343). И име ове земље античка традиција об^ јашњава митолошком етимологијом: „Земља Галатија: тако је названа, како каже Тимеј, по Киклоповом и Га- латејином сину Галату“ (с1. Тћеосп!, Му11. 11. „О сјајна Галатејо“). Резултати археолошких истраживања на тлу наведених анадолских области нису досад дали више егзактних података који би могли унети више светлости у сложени проблем Галаћана и њихове историје на тлу Мале Азије. У археолошком погледу ни југоисточне, трачке области Балканског полуострва нису пружиле убедљи- вије доказе о келтским насељима, култури и цивилиза- цији, о којима говоре антички писци. У контексту ових питања и проблема потребно је потражити име келтског „крал>а“, команданта, војводе или корифеја који је пре- вео Келте из Тракије у области Мале Азије. Врло је вероватно да су Келти прелазили у Малу Азију у више махова, у разна времена и ‘под различитим војводама. Анализу података који спадају у домен наших истра- живања почећемо од Полибија, једног од ретких аутора који је био савременик извесних догађаја везаних за Келте, односно Галаћане. Овај аутор се на једном месту хвали и да је лично познавао Ортиагона, једног од че- творице Толистосага, који су из Тракије прешли у Ма- лу Азију. Полибије (IV, 46, 1) посебно наглашава да се један део Келта који је избегао пораз код Делфа придружио Комонторијевим Галаћанима и населио се у области Ви-

То су они Келти који су, пошто су узели бо- 3аНТоткуп од Византиона, саградили „краљевски“ град с — „ђазИехоп 1еп ТуНп“, доводећи у опасност Ви- антинце.”шта је У ствари и где је био ТУШ5? На јед- 3оМ месту налазимо податак да је „ТуИз зеИеа ге^шп СаШсогит, ргоре ВугапИиш 1ПСо1еп1;1иш“ — „ТИЛИС је седиште галских краљева који су се населили близу Ви- зантиона“ (с! НоМег, о. с. з. V.), или да су Келти, „по- што су победили Трачане и основали краљевски град Тилис, довели Византинце у велику опасност“ (Ро1уђ. IV, 46,' 2). Та опасност није престајала, иако су Визан- тинци богато обдарили те нове суседе (Ро1уђ. она.

IV, 45, 10).

За проучавање проблема географског локализова- ња и убификације Тилиса од значаја су следећи еле- менти које нам пружају наведени Полибијеви подаци: 1. — град Тилис су основали Комонторијеви Келти и 2. — Тилис се налазио, као град келтских владара, у близини Византиона, дакле, сасвим на југу Тракије. Насупрот Полибију, Стефан Византинац наводи да је „Тилис, био град у Тракији у близини Хемуса“ (31ерћ. Вугап!. 8. V.). Ако се испитује и упоређује веродостој- ност ових двају извора, сматрамо да она иде у прилог Полибију, јер је старији аутор и знатно ближи дога- ђајима о којима говори. Међутим, податак Стефана Ви- зантинца открива нам да у његово време Тилис више није постојао. У својој опширној расправи о Келтима на тлу Тра- кије Г. И. Кацаров је сматрао да је једини аутор који Цитира Тилис и одређује му географски положај био Полибије. Кацаров наводи т ех1епзо поглавље у коме Полибије објашњава однос Келта и Византинаца, оба- Безе ових последњих према новим господарима крајева око Византиона, који су се много свидели овим Коминторијевим Келтима. И да им не би пустошили град и земљу, Византинци су морали да им плаћају осамдесет таланата годишњег данка: „И тако је то трајало до кра- Кавароса, за чије је време келтска држава била срушена, а њихов (галатски) народ био ПОТПУНО УНИ ште„“ (с!. Ра1уђ 1У, 45-46; IV, 22; 24; 38; 47; ВД ИзнЈ- нађу]е да је Кацаров две странице даље дошао до за УЧКа да Је ”за престоницу Келта у Тилису .гзвесвд

Г А Г *КЛ

Л

само то што каже Стефан Византинац, који је локаЛи зује у Тракији близу Хемуса.“ Као што се види, Кацаров је ипак знао за податак Стефана Византинца, коме, како нам изгледа, поклааа више поверења него Полибију. Сам Кацаров није показао, као што то, уосталом, нису учинили ни други истраживачи за последњих пет деценија, претензије да реши проблем Тилиса. Обазрив у том погледу, он наводи напоре К. Јиречека, који је сматрао да је траг имена „престонице“ Келта у Тракији сачуван у називу Туловско поље код села Тулова, 13 кш. југоисточно од Казанлука (с! К. Лгесек, Б1е Неегз^газзе УОП Ве1§гас1 пасћ Коп51;апипоре1, 152). Према тумачењу које нам даје овај аутор, Келти су изабрали Тулоско поље за област у којој су сместили своју престоницу због стратегијског положаја и економског потенцијала који овај крај има У Тракији. Проучавајући проблем државе тилских Келта, Кацаров је усвојио Ји1Нап-ову оцену да се власт ових Келта ширила и изван граница Тракије, допирући на севе- ру све до Добруџе (Касагоу, о. с. 67; с! Ји1Нап, ШбНнге Не 1а Саи1е, I, 303, пар. 2). Као далеку колонију тилс- ких Келта Кацаров наводи и град Новиодунум, данас Исакча (с{. РаШу-^ззо^а, Веа1епсус1. з. V.). Ослања- јући се на Шезе-а, Кацаров је сматрао да се границе и власт тилских Келта нису простирале до обала Егеј- ског мора (с1. №езе, СезсШсШе Нег СпесШзсћеп шн! Ма- кеНотзсћеп 81аа1;еп, II, 138). У време кад се Келти по- јављују у областима Тракије Сирија и Египат, односно династије Селеукида и Птолемеја, воде борбу за прев- ласт над трачким обалама овога мора. Могуће је, а и врло вероватно, да су и трачки Келти, односно још увек хипотетични тилски „краљеви“ или „кнежеви" били на известан начин опредељени у тим борбама за једну или другу династију. Изгледа нам, судећи по даљем кретању Келта, односно Галаћана, који су, по- сле пораза што су га доживели у Галатији, нашли уто- чиште у Сирији, да су Келти били и борили се на стра- ни сиријске династије. Полиен наводи и име једног трачког града око кога су се водиле те борбе. То је град

Кипселос, на Хебросу (данас Марица), око кога су се 055. године борили Антиох II Теос и Птолемеј II Фи- ладелф. Од каквог и коликог значаја је била трачка обала за обе зараћене стране, види се и по томе што је тек Птолемеј III, после читаве деценије борби и рато- ван>а, успео око 246— 245. године пре н. е. да учврсти власт Египта на целој егејској обали Тракије и да осво- ји читав низ градова — Маронију, Енос, тракијски Хер- сонес и Лисимахију (с! Ро1уаеп. 81;га1. IV 16; Ве1осћ, Опесћ. Оезсћ, III, 165; №езе, о. с. II, 138). Судећи по једном податку који саопшташа Птолемеј (III, 10, 7), Келти су из Тракије допрли до јужне Руси- је, све до Тираса (Дњестра), где се помињу под именом Галаћани. Међутим, №езе сматра да су ти Галаћани били, у ствари, Келти који су заједно са Бастарнима, које овај аутор такође сврстава у границе келтског ет- носа, из области Подунавља и Карпата стигли до земље Скита и других народа и племена јужне Русије (с! Шезе, Раи1у\^15бОУа, Кеа1епсус1. з. V.). Објективна оцена положаја Келта у Тракији оба- везује нас да, и поред свих резерви које имамо према увеличавању обима и значаја келтске државе у овој земљи, посветимо извесну пажњу и дамо потребан про- стор чињеници да су Келти у Тракији ковали новац, чији је економски значај био у исто време у зависности и у управној сразмери са политичком снагом онога који је тај новац емитовао. Трачке античке тетрадрахме нису једини извор ко- Ји ломиње име овога келтског владара. Његова личност није остала непозната античким историографима. По- либије приказује Кауароса као келтског краља који је помагао Византиону за време трачких и битинских ратова (VIII, 22). Судећи према речима овога аутора, Кауарос је био више и пре виспрен и интелигентан политичар него окрутан и суров ратник, племенитији по души него по положају који је заузимао у келтској војсци (Ро1ућ. VIII, 24, 1 зр; IV, 46,*4). Изгледа да је Кауарос као војни командант — ВАЗЊЕТЈб, НЕС1ЈШ5 К0НУРНА103 — стајао на погрешном месту* уместо да се бави питањима војске и рата, он је своју пажњу усмеравао на политику и дипломатију, које су биле у

ВРАНКО

надлежности друида. Можда је то једаи од разлога ^ непостојање јединства војне и политичке власти — Штг> келтско друштво на Балкану није могло засновати трај^ није политичке организације, што је било кратког века и игго није могло створити кохерентнију државну заједницу. Узрок пропасти келтске државе у Тракији Полибије везује за стање које је настало и узело ши- рег маха управо за време Кауароса: то је било искваре- но друштво, склоно и одано подмићивању и кориш- ћењу разних повластица, које су Келте до те мере ис- квариле да су их Трачани без великих тешкоћа уни- штили и затрли сваки траг њихове државе и њиховог економског и културног благостања (Ро1ућ. IV, 46, 4). У процени броја Келта који су се населили у раз- ним областима Балкана — у Македонији, Тракији, Дар- данији и посавско-подунавском басену — тешко је доћи до одређених података који говоре колики је био тај број. Вероватно да ни античким историографима није било познато не само колико је Келта учествовало у освајачкој и колонизаторској дифузији Келта на Бал- кану него ни која су то племена била и каква је бројна пропорција међу њима постојала. Кад помиње Бреносов поход на Делфе, Атенеј наводи да је народ Скордиска потомак оних који су учествовали у овоме ратном по- духвату, који се, као што је познато више по предању него по чврстим чињеницама, несрећно завршио и по Келте и по Бреноса, иако је вероватније да до њега У ствари није ни дошло, него је цела та прича о Аполо- новој борби против једног охолог и безбожног варвар- ског војводе плод песничке маште Аполонија са Родоса и оних који су његово поетско надахнуће прихватили као историјску истину (с1. АШеп, VI, 25).

Поред Белга, о којима је већ раније било говора, у балканским земл>ама су се насељавали и Таурисци. Према изворима, Таурисци су послали своје прво Јоа- сланство Александру Великом кад је 335. године зара- гфоти0 Трибала, у области средњег Подунавл>а, из- међу Типасиз-а и Оевкиз-а (Агг. Апаћ. I, 4; 8Ц'аћ. VII. 3, 8). Једно изасланство Тауриска посетило је десетак година доцнизе Александра Великог и у Вавилону, ве- роватно у намери да се обавести о стању и снази војске,

као и о даљим намерама, војничким и политичким, овога младог и амбициозног космополитског владара (Бхос! XVII, 113, 2; Атап, Апађ. I, VII, 15; 4). Није сасвим јасно да ли су Келти у то време већ били прешли на Балкан. Судећи по једном Теопомповом податку (фрагм. 41), као и по обавештењу које нам пружа историчар и теорети- чар античке стратегије Полијен (VII, 42), Таурисци су тада већ били на Балкану и водили борбе против Арди- јеја. Већ смо поменули имена трију келтских племена: Текстосага, Трокма и Толистобоја, који су се населили у Малој Азији, пошто су се претходно задржали мало на Балкану (с! 81гађ. XV, 5, 1). Није јасно какав је био однос међу овим келтским „народима“: да ли су им општи циљеви били исти, или је сваки ШХ и КЕСХЈТДЈб ишао трагом и правцем свог властитог интереса. Од свих владара и војвода чија нам имена чувају и саопштавају антички историографи мо- же се сматрати као сигурно утврђено име ОКТ1АСОНА, кога као изузетно значајну личност помиње цео низ грчких и римских аутора. Полибије, за кога су још ње- гови савременици сматрали да је најпоузданији извор. напомиње да га је лично познавао. Ортиагон је био један од четворице краљева Толистобоја, против кога је, као што нас обавештава Помпеј Трог (Рго1. 1лб. XXXII), водио рат краљ Еуменес, један од најпознатијих пергамонских владара (види Ро1ућ. XXI, 33, где овај аутор за Ортиагона каже да је био „галатски краљ Толисто- боја“). Тит Ливије наводи Ортиагона као једног од тро- јице келтских краљева: „Егап1; аи1ет 1ипс ћлит рори- 1огит ге^иИ ОгНа^о е! Сотћо1отагиб е! Саи1о1;и5‘‘ (XXXVIII, 19, 2: „А у то време краљевићи трију народа били су Ортиагон и Комболомарус и Гаулотус"). Ливије мисли на 189. годину пре н. е. и на народе: Толистобоје, којима је краљевић био Ортиагон, Текстосаге, којима је краљевић био Комболомарус и Трокме, чијој је вој- сци врховни командант био Гаулотус. Судећи по портрету Ортиагона, кога Полибије слика по непосредном утиску и личном познавању овога галатског владара, овај Са1а1огит геди1иб носио се мишљу да постане једини владар, гех, односно ћазПеиз, келтских народа у Малој Азији (Ро1ућ. XXII, 21, 1). Орти-

ВРЛНкп аГон

јв, према овоме истом аутору, у својој литгцг г сјединио све најлепше психичке, физичке и мор^Ти врлине једног изузетног човека и војног старешин!* физички складно развијен и лепог лика и изгледа ђИг је храбар и племенит по духу и срцу, слободоуман и вишен, пун пажње, доброте и стрпљења према свак^ ме, човек изванредног памћења, веома обдарен, бистар и мудар (Ро1уђ. XXI, 38). Можда су управо ове одлике и овакве врлине инспирисале непознатог нам пергамон- ског или неког другог јонског скулптора да у компози- цији „Галаћанин убија себе пошто је убио своју жену“ прикаже Ортиагона и његову жену Хиомару у тренутку њиховог пораза и коначне пропасти државе Гала- ћана. Лепота целе композиције, као и двеју фигура, таква је да је, у идеализованом облику, заиста могла да одговара ликовима Ортиагона и његове жене Хио- маре како су описани. Цео низ античких аутора поми- ње ову Галаћанку као жену краља Ортиагона. Тит Ли- вије истиче њену изузетну лепоту: „ОгИа^опШ ге§иН ихог 1огта ех1гта сив1»сИе ћаШг 1п1:ег р1игез сарИуоб“. — „Жена краљевића Ортиагона истицала се међу мно- гим заробљеницима изванредном лепотом“ (XXIV, 9, 2). По једном другом податку који налазимо код овога ис- тога аутора, „Хиомара је дошла своме мужу Ортиагону, који се вратио кући са Олимпа.“ Будући да се дога- ђаји везани за Ортиагоново име дешавају у Малој Ази- ји, вероватно је у овоме доста непознатом тексту реч о Олимпу у Битинији, а не о ономе на коме је Зевс имао свој престо. Валерије Максим (VI, 1, ехћ 2), као и Флор (I, 27; II, 11) називају Хиомару „женом крал>а Ортиагона“. Је- дини Полибије наглашава да је с њом и лично разго- варао у Сарду (XXI, 38, 1 и 7). Изгледа да је у то време, У другој половини другог столећа, Хиомара већ била пала у римско заробљеништво, али не као обична га- латска жена и матрона, него као жена једног краља. Храбра и без слободе, поносна и као заробљеница, Хио- мара је „одсекла главу пожудном и похлепном римском центуриону и тиме заузела почасно место у Плутар- хово ] расправи „О врлинама жена“. (с1. Ро1ућ. XXI 38, 1, 5^^ и Р1и1. Бе шиИегит хагЦШћиа’ 22, ж}.)

** Започета, по свему судећи, као колонизаторска миграција по Европи, дифузија Келта на Балкану доби- ла је временом, можда и ненамерно, карактер освајач- ког похода. За разлику од средње Европе, у којој су келтске популације биле веома бројне, али у којој још није било организованих држава у време доласка келт- ских имиграната, колонизатора или освајача, Келти су се на Балканском полуострву сукобили с војскама ма- кедонских краљева, илирских и трачких кнежева, чије Су политичке и друштвене заједнице већ имале не са- мо извесну историјску традицију него и организовану војну и економску снагу. Отпор који су балкански на- роди пружили келтским намерама у овом делу Европе био је знатно већи него што је била снага келтске вој- ске. Тај однос снага определио је и судбину Келта, наро- чито у јужним и југоисточним областима Балкана: из Македоније, Тракије и са обала Егејског и Мраморног мора, са Босфора и Дарданела Келти су се повлачили или на север, према Подунављу и панонско-карпатском басену, или у Малу Азију, у којој ће, и поред једног краћег раздобља успеха, доживети судбину коју им је Калимах предвидео и прорекао у својој визији Аполо- нове освете над бесним и дивљим галатским народом. По подацима које нам пружа Страбон о малоазиј- ским Келтима, у Малој Азији јављају се и живе три њихова народа: „На северној страни од Пафлагонаца налазе се Галаћани: они су подељени у три народа, од којих два носе име по њиховим вођама — Трокми и Та- листобоги — а трећи се назива Тектосагима по једном народу у келтској земљи“ (51гаћ. IV, 1, 13). За Тали- стобе Стефан Византинац наводи да су народ западних Галата, који су емигрирали из далеке Келтогалатије чак у Битинију. Као што нас обавештава овај антички извор, Ератостен је Толистобе називао Талистобогима (V. 51ерћ. Вугап!. з. V.). Већ смо раније наломенули, ос- лањајући се на путописца Марцијала из понтске Хера- клеје, да се под Келтогалатијом подразумева простра- на област класичне, западноевропске Галије, која тач-

није речено, обухвата четири области: Аквитанип7 лију Лугдунезију, Галију Белгију и Галију Напбп зију. Прва је на западу, друга у централном проСТо ' данашње Француске, трећа је на северу и четврТдРу приобалном, медитеранском појасу (у. Магс. Негас1 VI пр1. II, 19).

Судећи по обавештењима и знању које је о Тоо^истобогима имао Тит Ливије, било је то велико племе -I ша^па ћошјпит у!б — које је под Бреносом СТИГЛО у земљу Дарданаца, гоњено на освајања „или због оску- дице у плодном земљишту или у нади да ће доћи до богатог плена“ („зеи 1пор1а а#п, зеи ргаес!ае зре“). Ме- ђутим, овај многољудни народ није прешао у Малу Ази- ју. Још у земљи Дарданаца дошло је до размирица из- међу Бреноса с једне стране и краљевића Локорија и Лутарија с друге стране. Око двадесет хиљада људи одвојило се од Бреноса и под Локоријем и Лутаријем кренуло у Тракију (V. Т. Б1у. XXXVIII, 16). Изгледа да ово обавештење почива на стварним подацима, јер га наводи и Полибије (IV, 46, 1). Пратећи кретање ових Келта, Полибије сазнаје да су они под Комонторијем стигли до Византиона, богатог и напредног грчког гра- да на обали Мраморног мора — античке Пропонтиде — и ту се населили. У претходном тексту рекли смо да су трачки и балкански Келти били, као најамници, у служби мало- азијских владара. Врло је вероватно да су ови мерце- нарији, о којима говори читав низ античких историо- графа (Ро1ућ. I, 77, 85; Б1ос1ог. XXIV, 2 и 9; Бшп. Сазз. XII, 43; Т. 1лу. X, 10; Хепорћ., НеИеп. VII, 1, 20), пре- шли у Малу Азију, Битинију и Пафлагонију, у већем брфу и са породицама, тако да су по истеку службе за К°ЈУ су били плаћени тамо и остали. На такву хипотезу наводи нас и податак у коме Страбон (V, 1) објашњава како је дошло до оснивања келтске заједнице у Малој Азији: „... пошто су прешли земљу краљева Аталика и битинских владара, Галаћани су лутали све док нису освојили земљу коју сад називамо Галатија или Галогреција“. А да су Келти, односно Галаћани, били добри и храбри војници, сведоче не само композиције које приказују храброст галских ратника палих у борби за

слободу Галатије, откривене на пергамонском акропо- лИсу, него и писани извори, који истичу да је „цео на- р0д који данас носи име Келта, Галаћана и Гала отпе- рећен манијом ратовања: они су срдити, борбени, по- себно славни по коњичким биткама; они су Римљанима дали најбољу коњицу“ (81:гађ. IV, 12). У једном по- глављу даље овај аутор нас обавештава „да се сматра- Л0 да су најхрабрије војнике дали Белги, који су били подељени у петнаест племена... Рачуна се да је међу њима било око триста хиљада људи који су били спо- собни да носе оружје“. За разлику од Келтолигијаца или Келтоскита — којим су именом, како наводи Плутарх у Маријевој биографији, стари Грци називали све северне народе — келтска племена у Малој Азији називана су Галаћа- нима, Келтогалаћанима (51ерћ. Вухапћ р. 654, 3), одно- сно Галогрцима. На једном месту Цицерон помиње не- ког Кибелиног свештеника, по имену Брогитарија, кога назива Галогрком — „Вго^Иапо Оа11о§гаесо, јтриго ћо- т1т аспе!апо“ (СГС., Бе ћагизр. гезр., 13, 58). Као пгго се ВИДИ, овај антички философ и говорник сматра Бро- гитарија нечасним („1шриго ћош1П1“) и поквареним чо- веком (,,пе1апо“). Па ипак, и поред оваквих особина — или можда захваљујући баш њима — овај Кибелин свештеник је стигао и до краљевског звања и имена: на једном сребрном новчићу наведен је следећи натпис — ВА21ЛЕ&2 ВР0Г1ТАР10У Ф1Л0Р0МА10У („кра- љаБрогитарија, пријатеља Римљана“). Због његове оданости и привржености Римл>анима Помпеј му је, ка- ко каже Страбон (XII, 5, 1), дао три утврђена трговачка града која су припадала понтском краљевству. По објашњењу које за Галогрке, балканско-малоазијску популацију, пружа Тит Ливије, то је била хи- бридна нација. Овај римски историограф Августовог доба посебно скреће пажњу да не треба сматрати да им је само име било сложено од елемената који припадају двама језицима, него да су и физички и психички били измешани и пуни мана — „По1ће пошеп 1ап1ит ехтзИтаге гтхиип еазе СаИо^гаесогит; тићо ап!е е! согрога е! апнпГ пихћ ас уШаИ зип!“ (Т. Б1у. 46, 1).

Рођак Сенекин и Луканов римски историчар фЛг нешто подробније дефинише галогрчку етничку Кат2 горију: „Галогрчки народ, као што му и само име казке мешаног је и срамотног порекла. То су остаци Гала Ко' ји су под Бреносом опустошили Грчку, па затим, идуКк на Исток, населили се у средњој Азији“ (Пог, I, 27). Да снага и значај ових Галогрка није била за потцењивање, и да су у свету у коме су живели заиста нешто значили, пре свега у војничком смислу, види се и по једном податку у коме Јустин говори о Митридату и његовим савезницима и борби против Римљана. Наиме, осећајући да пред собом има надмоћнијег непријатеља Митридат тражи помоћ од Кимбра, Галогрка, Сармата и Бастарна — („МИћгШа^ез 1е§а1оз ас1 С1тђгоз, аћоз аД СаИоогаесоз е! багта1;а8 Ваз1;агаа5цие аихШа реШит ппШ1“ — 1иб1;1п, XXXVIII, 3, 6). Овоме римском историографу дугујемо и податак којим нам објашњава ка- ко је дошло до настанка не само овога хибридног имена него и назива и положаја галског народа: „Пошто је краљ Битиније позвао Гале у помоћ и пошто су однели победу, поделе државну територију, тако да онај део који је припао Галима назову Галогрчка“ (1из1т. XXV, 2, П). У ствари, као пгго се види из података читавог низа античких аутора, појам Галогрка географски је иден- тичан са појмом Галатија. У таквом једном документу јасно се каже управо та мисао: „Стога се та област нај- пре звала Галогрчка, а после је названа Галатијом1 („ХЈгкЗе рптшп еа ге^1о Са11о§гаес1а, роз1; Са1аИа погт- па!а ез!“ — с1. НоМег, А11. бргасћзсћаШ, 5. V. Са11о§га- еаа). Е1уто1о§1соп та^пит (б. V. 220, 5) објашњава порекло имена ове земље следећим подацима: „Земља Галатија названа је, како 1е рекао Тимеј, по киклопу Га- лату и по Галатеји" (с1. Тћеосп!, МуЦ. 11). Амијан Мар- целшг наводи један други податак у коме се каже да су Галате или 1 алаћани добили своје име по Галатеји, кћерци једног келтског краља (Атгшап. XV). У претходном тексту навели смо стихове Калимаха из његове IV химне, где даје визи^у о окрутној СУД- бини која ће задесити Галаћане, „бесни род људски**,

рГв^

њА

п0следн»е

Титане“, који ће се, дижући против Хелена варварски мач келтског Ареса, устремити као пахуље снежне и, безбројни као звездана јата, покрити небеску лцваду; то ће бити дан у КОЈИ ће њихове руље испунити утврђен>а... (лакуна Б. Г.) и равницу Крисе и земл>е“ •• • (лакуна — Б. Г.). Калимах је опоменуо Грке да ђе ови непријатељи, стигавши до Крисе, у Киликији, видети „густи дим на жртвенику оближњег бога“ (Аполона Сминтеја — Б.Г.), и да то неће бити само „реклаказала“, него ће фаланге непријатеља стићи у близину његовог храма. Али Аполон им је, иако још у утроби своје мајке, још нерођен, припремио окрутну судбину: „Један део ових Галаћана пашће као његов ратни плен, а друге ће видети они који живе на обалама Нила како горе на ломачи и ту остају заувек, као ратни трофеј великог краља“ (СаШт. Нутп. IV, 171. здд). * ** Више на маргини него у непосредном контексту са садржајем претходног поглавља додирнућемо овом приликом и један проблем коме у савременој литератури о келтским традицијама у страним срединама није посвећена потребна пажња. Реч је о покушају да се један феномен који припада европској протоисторији, везан за област Боја и њихове друштвено-политичке инсти- туције, непосредно повеже са средњовековном истори- јом Чеха, именима њихових владара, њихових функци- ја, у којима су сачувани трагови друидских традиција. Поред имена келтских краљева која су нам сачу- вали антички писани извори за проучавање историје балканскоподунавских и средњоевропских Келта и њи- хових традиција у популацијама и срединама које не припадају келтском етносу, од извесног научног инте- реса су и подаци у котима се наводе претпоставке о најстаријим чешким суверенима који своје порекло не воде од Словена, него од Келта. У својој расправи „Без р1ив апсГепз воиуегаЈпз ћзсће^иез 4ШепМ1б сГопрпе сеШ^ие“ (АгсћбостПзаИоп, N. 3. N0. 3—4, Рапз, 1967;

168

ВРЛНКо

'Лг'>пл

р. 52. 8^ч), Јиржи Крал сматра да су Боји, као наг. чајнија келтска популација у области средње Еврг чију је „престоницу“ Во1ћаешиш, како он наводи Д'*’ крио недалеко од Збраслава код Прага, сачували коц тинуитет своје заједнице и својих друштвених, држав них' и социјалних институција све до доласка Словена Ни појава и насељавање новог, чешког народа нису одједном прекинули живот Боја, који су се асимили- рали са многобројнијим Словенима и у чији су живот Келти унели и један део свог културног наслеђа, свог језика и својих религиозних и философских традицита. Штавише, према Краловим подацима, келтски аристо- крати наставили су да управљају у одређеним области- ма Чешке, односно Бохемије, да се користе својим ути- цајем и својим привилегијама и много времена после победе хришћанства над келтским и словенским пага- низмом. Познато је да су први мисионари хришћанске религије на тлу Моравске и свакако у суседним јој об- ластима Чехословачке били солунска браћа Кирило и Методије. Зна се да њихов рад и боравак међу Запад- ним Словенима пада у IX век. Међутим, хришћанство је своју победу над паганским култовима коначно из- војевало тек у XI веку, када је чешки владар Брати- слав II забранио те култове. Вероватно да се тај суве- ренски едикт није односио само на келтску, него и на стару многобожачку словенску религију. Како би се могло објаснити тако дуго одржавање келтске религије и, евентуално, друидских традиција у једној новој за- једници коју су сачињавали староседеоци Боји и сло- венски насељеници, у симбиози етничких елемената које је у друштвено-полигичку симбиозу могао, бар у први мах, да повеже једино економски интерес? Мо- гуће је — иако је тешко наћи чврсте аргументе за так- ву хипотезу — да су Келти и у тој новој заједници и промењеној ситуацији сачували један део свог утицаја и своје самосталности. Тешко је данас поставити, чак и као радну, хипотезу да су Келти, односно Боји, на тлу Чешке могли своју власт и свој систем друштвене и верске организације наметнути и Словенима. Али. ако су старе легенде и хронике сачувале, без обзира на сте- пен веродостојности, помен да је први чешки владар

Крок, крајем VII и почетком VIII века, и да њему кла је могуће да је овај келтски кнез, друид и РОИТ1ЕЕХ МАХ1МТЈ8, имао, у време које му се приписује, аКо не пуну власт, онда известан утицај и на словенско становништво Чешке. Поред извесног броја топонима, чија се имена завршавају суфиксом — ТУК, који Ј. Крал изводи од келтског Р1Ш1ЈМ, као што је БЕ^Ш изведен од БКУТШ, РЕ^ОКА БЕ^АКА — „ди! б1дп1Не 1е б1е§е <1е 1а сЈееббе, с’е51:-а сћге (1е 1а (ИшпИе (1еб 1огсез (1е 1а па!иге, дие Гоп уепегаИ еп се Неи“ (о. с. 53), као подршку својој тези Крал наводи и аргументе и изворе друге врсте. То су, пре свега, две хронике, од којих је једна из средњег, а друга са почетка новог века, и постојано одржавање култа једног старог келтског божанства. Две хронике — аутор прве је Космас из 1122. године, а другу је написао Вацлав Хајек из Либочана 1541. године — помињу имена трију жена — друидских свештеница: Кази, Тетка и Либуша, чију етимологију Крал изводи од старих келтских имена: Кази од Са(1го5, Са551, Каз51 — „леп, достојанствен“; Тетка од ТеШ>, Те11а — „девојка која је живела у потпуној усамљености“; име Либуше још није могло добити своје објашњење у речнику старе келтске терминологије. Није нам познато да ли се могу прихватити Кралове лингвистичке дедукције ових имена, па, самим тим, нисмо у стању ни да оценимо њихову објективну вредност. Природно је да у земљи која је вековима приладала Бојима и у којој је ова келтска популација оставила мноиггво трагова Келтске латенске цивилизације постоје сви услови за дуго и у току векова непрекидно одржавање културних и религиозних традиција. У ову врсту културног наслеђа улази и култ Епоне, сачуван све до нашег времена у ритуалу празника који је назван „Лаиконик“. Овај празник и његов ритуал одржавају се у церемонијалном дворцу Ко1уз, близу места

Као што се види, корени келтског бића и трагов^ келтског културног наслеђа у средњој Европи исувцшг, су дубоки, снажни и трајни да би их природни ток историјске еволуције могао потпуно и трајно да избрише

* Проучавање и истраживање система и структуре келтског друштва и келтских државно-правних и политичких институција изван Галије, рајнских области и средње Европе намеће потребу да се, у нашем раду у балканско-подунавском и малоазијском ареалу, боље упознамо са разликама које су постојале између келт- ских заједница у континенталном и медитеранском по- дручју. Јасно је и у складу је са дијалектиком закона који опредељују и условљавају обележје и садржај друштвених односа и друштвеног поретка да су мо- рале постојати те разлике, иако можда више по методу прилагођавања условима живота и економике него по суштини која би мењала менталитет келтског етноса. Пратећи географски положај келтских популација у најранијим епохама њихове историје, почев од Хека- теја из Милета и „Периплуса“ Авенусов, односно од времена Тарквинија Приска, са почетка VI века пре н. е., Сшс1о МапзиеШ и Каутопс! В1осћ долазе до закључка да се „келтска категорија јавља као феномен типично и традиционално континентални, иако је ту и тамо обо- јен више или мање и медитеранским обележјем“‘ (сћ С. МапвиеШ, А^ес 1а соИаћогапсе с!е К. В1осћ, ћез С1\гШ- ааћоп бе Г Еигоре апс1еппе, Рапз, 1967, 227). Покушавајући да баци ново светло на још недовољ- но осветљене и непотпуно објашњене странице келтске историје, С. МапзиеШ покушава да генералисањем извесних питања специфичног карактера и значаја наћс решења и објашњења проблема келтске етничке, кул- турне и социјално-политичке генезе и еволуције. У том тражењу општих интерпретација и њихових синтеза оваЈ аутор и његов сарадник долазе до закључка да се „цела историја Келта своди, у ствари, на историју гру-

ПР №ИХОвих

племена и да се у њој никада не наводе ихови епонимни градски центри“ (о. с. стр. 224). № Као основне облике друштвено-политичке структукелтских племенских заједница С. МапзиеШ наводи Р0Д медитеранских Келта облик организације који се везУЈе и солања на „1а сИе“, односно грчки „роНб“, и сјуНаз", у чије је границе, као њен не само КЕРХЈС1ХЈМ него и интегрални део, улазио и „орр1с!шп“ — као им- провизовано средиште око кога су се окупљале конти- ненталне племенске јединице, везане више материјал- ним него спиритуалним и политичким интересом. Ме- ђутим, после објашњења ових основних облика дру- иггвено-политичке организације, С. МапзиеШ иде корак даље у својим настојањима да схвати и објасни исто- ријску еволуцију медитеранских, тачније речено, бал- канских Келта. Овај аутор истиче да је келтски свет са свим оним што чини његов специфични колорит у духовној, друштвеној и материјалној култури, дакле, „келтизам“, како га он назива, изразито типично, и по свом садржају и по својој тоадицији, континентални феномен, и поред тога што у неким појединостима по- казује известан афинитет према медитеранским култу- рама и њиховим утицајима на обележје и еволуцију свог сопственог етничког бића. Ову филијацију према медитеранском свету нарочито показују балкански Келти, које је у стварању облика њихове „државне“ и „друштвене“ организације у великој мери инспирисао хеленистички свет, односно, према МапзиеШји, „хеле- нистичке монархије“ (о. с. 227). Према оваквом гледању на проблем места и зна- чаја Келта у културној еволуцији и историји Европе, изгледа као да су балкански Келти измењали у близи- ни медитеранског света битне основе у својој економи- Ци, од које је, у великој мери, зависила и њихова кул- турна надградња. Као што истиче Ј. МагесћаЈ „готово тотална распрострањеност Келта у Европи била је мо- гућа захваљујући њиховот изванредно значајној про- изводњи оружја и алата прављеног од гвожћа“ (Јеап Магесћа1, РгорадаИоп с!и ргооес!е сћгес! с!е Гаћпса&оп Је *ег ае Гас1ег Рш' 1ев Се11ез ег 1ев СегтаЈпз Оеаш 1. XXI, 1—6, 1969, 291). ’

Међутим, на Балкану, Келти су, како изгледа М, зиеШји, кренули другим путем и почели да град^ 1и'г етапу своје историје. У својој друштвеној организациј7 они су следили пример македонске државе, која је, г,^г билазећи институцију и облик полиса, створила тип државе која је била подређена вољи монарха и интер^ сима династија, а не демократским традицијама грЧ- ког античког полиса. Према томе, могло би се схватити да су и балкански Келти, слично Македонцима и неки^ другим варварским народима, из племенске организације, која је по извесним, али не и бројним својим обележјима била ближа структури полиса, прешли у об- лик монархистичког државног уређења. Колико се да- леко отишло у овим паралелама и како су се о томе правиле и изводиле дедукције далекосежног значаја, али без потребних аргумената и дубљих, позитивних и егзактних анализа, колико се ишло више путем емо- тивног опредељења за историју балканских Келта, а не скрупулозног оцењивања строге законитости у дија- лектичком развоју друштва уопште и утврђивању ма- теријалне истине о културној, социјалној и политичкој еволуцији ових Келта — показаћемо на примеру којим Сг. МапзиеШ тумачи начин на који је извршена консти- туција келтских монархија на Балкану: „ ... Систем (македонских монархија — Б. Г.) показивао је, према томе, афинитет са келтским светом. На тај начин на југоистоку Европе конституисање моћних племенских келтских држава које су брзо стекле обележје краљеви- на захваљујући њиховим принчевима извршило се мно- го лакше него на западу, где су постојале С1У1ТАТЕ5, створене у много раније време на одговарајућим тери- торијама које су се налазиле у додиру са политичким облицима потпуно несгтојивим са културом и ментали- тетом Келта“ (о. с. 227). Овај аутор (тачније речено, ови аутори: СиМо Мап- зиеШ и НаутогмЗ В1осћ) објашњавају и зашто је дошло до стварања келтских монархија на Балкану: нашавши се у непосредно] близни хеленистичких држава, и на- селивши се међу популацијама различитог етничког са- става и разних култура, међу „народима веома активним и предузимљивим“, Келти су имали потребу з*

ентрализованом моћи војног типа и „да би учврстили Ц 0ју надмоћност, они су за време миграције и насеља- Сан>а сачували облике командовања који чине њихово ^бележје и које је хеленистички пример трансформисао V монархију" (о. с. 228). Без дубље и критичке анализе античких извора, ограничених и оскудних, непотпуних и непоузданих управо у овоме смислу, далеких од времена, места и дога- ђаја о којима говоре, поменути аутори покушавају да истакну значај Келта у историји хеленистичког, па и самог балканског света. Међутим, чињенице које пока- зују или потврђују присуство Келта у јужним балкан- ским земљама намећу једну другу претпоставку: значај Келта у историји балканских народа и хеленистичког света сасвим је епизодног и маргиналног карактера и без пресуднијег утицаја на културну и политичку ис- торију балканских народа, на облик и садржај органи- зације њиховог друштва, њихових међусобних односа и на потребу мање или веће кохерентности њихових гентилних и државних заједница. Као мерценарији у војскама хеленистичких владара, који су имали за со- бом дугу традицију чврсто организованог друштва и облика државних организација које су превалиле дуг пут од аристократске олигархије, тираније до демократског полиса и аутократских монархија, келтски војни- Ци су, и поред својих личних и војничких квалитета, имали другостепен значај. Ако у оцени места Келта у историји балканских народа пођемо од основе коју представљају археоло- шке и ретке историјске чињенице што говоре о келт- ским колонистима Балкана, који су могли имати и неку врсту војне организације која је вероватно пре и више штитила опстанак њихових племена међу ратоборним Старобалканцима, а затим ако имамо у виду да су ове келтске заједнице, постајући из дана у дан све малобројније и све зависније од аутохтоног становништва, биле изложене притиску асимилације, онда је могуће Да су се дубље и готово неизбрисве, или бар до нашег аремена још незаборављене, потврде келтског живота на Балкану и њихове симбиозе са Трачанима, Илирима Македонцима и Грцима сачувале у етнографеком кул-

ВРЛН КО г.,

174 турном

________________________________ " и

духовно-религиозном наслеђу поменутих ст робалканских народа. Више је него вероватно, ак0 Век није и сасвим извесно, да неки религиозно-магијски Ри. туали, сачувани у обредима и веровању простог наро- да у планинским крајевима источне Србије, у коме жи- ви влашки етнички елеменат, потичу из келтске рели« гије и друидских магичких и церемонијалних ритуала. Основу за такву претпоставку пружају нам два разлога. У селу Злоту, недалеко од индустријског и металуршког комбината Бор, посматрали смо непосред- но на једном извору, чија се вода улива у Злотску реку, ритуал адорације извора. У својој расправи „Бе си11е с!ез зоигсез с!апз 1а Саи1е ап1^ие“ (Рапз, 1932) Са1аисИи5 УаШа! се опширније бавио ггроблемом који је садржан у наслову његове студије. Као што је показао и сам УаМа* на уводним страницама своје књиге (2114), култ извора је имао оппгги значај, распрострањен је на свим континентима и везан је, готово без изузетка, за иста или слична веровања која произлазе из значаја извора за људе уопште. Иако не говори подробније и конкрет- но о самом ритуалу који се одржавао или се одржава на изворима, УаШа! даје опширнији историјски пресек овога религиозно-магијског обичаја, пратећи га од Месопотамије и Египта, преко Сирије, Палестине, Хоме- рове Грчке и култа Фонса у Риму до античке Галије. УаШа! инсистира на аутохтоности овог култа код ста- рих Гала и искључује могућност да су га Гали примили од Римљана (о. с. 111). Супротно очекивању, овај аутор не помиње земље Илира и Трачана кад наводи примере земаља и рели- гија у којима је утврдио да су се непосредно или по- средно сачували трагови или обичаји обожавања изво- ра. у Индији су извори и бунари света места, која прс свега служе очишћењу од грехова. У вавилонском Тал- МУДУ такође постоји слично веровање. Обожавање б>’" нара Замзам у арапском свету старије је од Му- хамедове појаве и његовог религиозног учења. У ста- рк>Ј Палмири, у Сирији, магичну моћ и божанску снагу имала Је Тихе, односно Ернеа, сумпоровити извор. У ме- сопотамском пантеону једно од трију врховних божан- става Анум, Енлил и Еа — чија су имена сачувана

и у спеву о Гилгамеигу, била је Еа, чије име на семит- ском значи, у крајњој линији, „вода“, односно „извор воде“, „кућа воде:‘, која се иалази у царству Арсу („дом знања“), а то су воде на којима почива земља. Да је \^аШа^ боље познавао ишчезле и живе траго- ве овога култа у религији, митологији и магији балкан- ских староседелаца, можда би у њима пронашао и не- ку везу између култа извора античких Гала и оних старобалканских популација за које поуздано знамо да су живеле „апагтх“ са балканским Келтима. За оваква проучавања, која највећим делом улазе у домен праисторијске етнографије, било би потребно утврдити не само сличности и у церемонијалу ритуала обожава- ња извора, него још више садржај магијских формула и басми, уколико 1е њихов садржај сачуван. Уопште ре- чено, проучавања реликата и „фосила“ келтског јези- ка у балканском и хеленистичком свету представљају област истраживачког рада чији су резултати, до сада, сведени и ограничени више на низ ретких и малоброј- них спекулативних дедукција, него на позитивна зна- ња о томе да ли су и шта су старобалкански народи усвојили и сачували из келтског језичког тезаура. Какав и колики значај има проучавање келтског језика, до каквих резултата оно доводи и какву свет- лост може да баци на проблеме келтске историје и кул- туре могло се наслутити већ по Холдеровом капитал- ном делу: АИсеШзсћег Зргасћзсће1:2, 1-11, као и по чита- вом низу других монографија, расправа и студија, посвећених келтском језику, литерарном, историјском, философском и лингвистичком благу сачуваном у ста- рим текстовима и усменом језичком предању Ирске, Бретање и Нормандије, у дијалектима овога језика и, уопште речено, у његовој лексици.

БРЕНОС ИМЕ, СИМБОЛ И СУДБИНА

Према једном податку, који нам саопштава Тит Ливије, велику келтску миграцију — Уег засгиш — мла- дих људи који траже нова обитавалишта и нову зем- л>у покренули су Битуриги, келтска популација која је живела у области централне Француске. Као потомци оних Гала чије име ВИип^ез — значи „краљеви света“, тј. најбројнији галски народ, ови људи су кренули под вођством младих краљева Беловеза и Сеговеза, двојице сестрића Амбигата, краља Битурига. Према традицији која се сачувала до времена Тита Ливија, Беловез је свој део народа повео у Италију, док је Сеговез своје трупе водио у правцу Херцинске шуме и Рајне, дакле, у само срце средње Европе. Карактеристично је да Тит Ливије истиче податак да је Беловезова група обухва- тала више разних келтских народа (ТИ 1ЛУ. V, 34). Обе ове миграције кренуле су из Галије у време владавине Тарквинија Старог (Рпзсиа), петог по реду римског кра- ља, пореклом Етрурца, коме предање одређује влада- вину од 610. до 579. године пре н. е. Имена Беловеза и Сеговеза су, у ствари, „ћарах е1гетепоп“ — само се једанпут помињу и даљи траг им се губи, тако да се може само наслућивати и претпостав- љати да су Беловезов народ и његова војска освајали Италију, а Сеговезов народ да је населио средњу Евро- пу, Панонију и Балкан. Историчар Јустин у извесном смислу подржава саопштење Тита Ливија. Ослањајући се на римског историографа Помпеја Трога, пореклом из Галије, који је рођен и живео у доба Јулија Цезара и који је написао једну од најобимнијих историја света (у 44 тома), Јустин наводи на једном месту, у епитома- ма-изводима, Трогове историје ,да су Сеговезови Гали дошли у Панонију „следећи лет птица“. Проучавајући ове велике историјске догађаје, ове миграције, о којима су се траг и помен сачували не само

У антигакој историји него и у материјалним споменициЈиа латенске културе, открили смо у Плутарховој биографији Фурија Камила један податак који говори у прилог нашој хипотези о келтској колонизацији Евро- пе. а не о њеној војној инвазији. Говорећи о карактеру ове миграције, Плутарх наводи чињеницу, по много чему прихватљиву, да је она обухватила и повукла мно- ге хиљаде младих људи, способких за војевања и рад, „али још више жена и деце“ (Р1и1. Гиг. СашШ, XXIV). Јасно је да у освајачке походе не иду жене и деца као најбројнији члансви такве једне експедиције. Слично неким теоријама и интерпретацијама које су покушале да стекну признање и квалитет научне истине о крета- њу Келта кроз Европу, Плутарх каже како је један та- лас ових људских маса прешао Рифејске, односно Ри- пејске планине, на далеком североистоку Европе. Врло је вероватно да овде није реч о Уралу, како су неки стручњаци схватили, до кога, према писаним и архео- лошким изворима и документима, Келти никад нису стигли, него о Карпатима. Одавно је познато да су у Карпатима откривени многи трагови келтских насеља, некропола и других сведочанстава о широкој распро- страњености латенске културе и веза између Келта и Дачана. Према неким античким ауторима, који у својим записима преносе старију традицију, Рипејске планине су биле место на коме су боравиле горгоне Стено, Еу- риале и Медуза (Есхил, Прометеј, IV с!п; РИп, 4, 12; ^ег§. Оеог^. I, 240). Да је келтска миграција била, у ствари, покушај колонизације, бар једним делом, ако не у потпуности, види се, поред наведених података, и по објашњењу к°је јој даје сам Бренос, главни војвода келтске војске или „краљ“, како га називају антички писци. Пошто су прешли тежи пут него Сеговезови Келти, који су кре- нули у правцу средње Европе, Беловезови Келти су се У Италији населили у Тоскани, једном од најлетиих, најплоднијих и најпитомијих крајева Апенинског полу- острва. На Тоскану, којом су у то време, крајем петог или у првој деценији четвртог века, владали Етрурци, Келте је упутио тоскански племић Арон, „човек благе природе“, како га приказује Плутарх, коме се десила

1една велика незгода, због које је био напустио СВ01 завичај: жена га је изневерила с младићем по имену Луким, коме је Арон био старатељ кад је Луким као дете остао без родитеља, најбогатијих ТосканаЦа, Ко. јима су припадали највећи поседи у овој прекрасној италској земљи. Изгледа да је сам Арон довео Келте у Тоскану, да их је наговорио да запоседну Лукимову земљу, да би се на тај начин осветио за увреду и сра- моту коју му је нанео млади Етрурац. Анегдота коју нам саопштава Плутарх има много дубљи смисао. Овај биограф славних људи античког доба наводи један податак који има посебан значај: кад су Етрурци позвали у помоћ Римљане да они интерве- нишу код Келта да дигну опсаду са Клузијума, глав- ног града Тоскане, са римским емисарима није прего- варао Беловез, него Бренос. Изгледа да се улога Бело- веза сводила само на вођење народа до Тоскане, да је функција Беловеза, који је такође могао бити „пхк — „краљ“, била временски ограничена. Ако би ова хи- потеза могла наћи потврду и на неком другом месту и у другим приликама, онда би се могло претпоставити да институција краља у организацији келтског друштва није подразумевала и прерогативе монарха, чија је власт била неограничена и доживотна. Видећемо мало даље да је у војсци која се кретала ка Делфима, поред Бреноса, било и других „краљева“.

У свом одговору римским емисарима, савезницима и заштитницима Етрураца, Бренос је, између осталог, истакао и неколико мисли које јасно и одређено објаш- њавају циљеве келтских миграција и освајања: „Клу- зијци греше рекао је Бренос — „што нам не дају ]едан део своје земље. Они су малобројни и не могу сами обрађивати ту земљу, а ипак хоће да имају велике поседе. А ми смо странци, изван своје отаџбине, и зем- ља нам потребна. Уосталом, они су такву грешку у старо до а учинили и према вама, осталим Римљанима. и ви сте се оружјем борили против њих: пошто нису хтели да напусте своја имања, одводили сте их у ропгм!ппПЈраЧКкЛИ СТ° њихова добра и порушили њихове градове. Радећи то, ви се нисте огрешили нити учинили било какву неправду, него сте поступали по најстаријем

који постоји на овоме свету, а који препушта оио што припада слабијима, који има универзалаЧИ Ј мену, почев од богова па завршавајући са живо- ^њама: јер јачи настоје увек да буду надмоћнији над 711 бијима. И зато немојте имати самилости према опсед- ^им Клузијцима, јер се плашим да ћете на тај начин ^пати наша саосећања према онима над којима ви »е насиље" (Р1ч*. Гиг. СатШ, XXVII). Навели смо овај подужи цитат да бисмо показали, с једне стране, каква је била морална страна келтских освајања, и, с друге стране, како је изгледала личност самог Бреноса. Читајући и проучавајући Плутарха, стиче се ути- сак да је у основи Бреносове борбе против Римљана и његовог покушаја да освоји Рим пре и више била потреба за једном етичком катарсом, него жеља да се докопа блага што су га поседовали богати римски аристократи и скривале ризнице храмова града саграђеног на седам брежуљака. Звучи више као мит него као историјска истина податак који говори о непосредном поводу за сукоб између Бреносове и римске војске. Кад су завршени преговори између келтских и римских емисара, десило се да је један од римских изасланика, Квинт Фабије Амбуст, без икакве потребе и повода, убио и опљачкао једног младог и лепог Гала. Међутим, иако је још пре тога злодела владало велико узбуђе- н>е, а масе, и келтске, и римске, и етрурске, биле уста- ласане, Бренос је приметио шта се догодило на простору који је раздвајао келтску војску од опседнутог Клузи- јума. Бренос је затражио да кривац буде кажњен, и кад то није учињено, обуставио је опсаду етрурског града и, у сагласности са друидима, кренуо пут Рима. Али ни пред Римом Бренос и његови људи и учени вати нису хтели да донесу неразумну и пренагљену одлуку: о« је послао у град једног гласника-парламентарца, да тра- жи од Сената да му изда кривца и злочинца. ’ Било је, како каже Плутарх, много сенатора који су осудили ову лудост и дрскост фабијеваца. У тој осуди нарочито су били строги свештеници које су звали фецијалијима чији је ред основао Нума Помпилије, најправеднији и најмирољубивији од свих седам римских краљева Фе3аК°ма

тгиталији су, по Нуминој жељи и одлуци, били чувари мира

и правде и једини чије је мишљење било пресуд. но за доношење одлуке о миру и рату. У овом погледу ош1 су били веома блиски друидима, чиЈа је реч и од- лука у келтском друштву имала исти значај и улогу. Као што се види, на обе стране одлуку о еудбини мира требало је да донесу најмудрији, људи лишени поли- тичке страсти и амбиција. Међутим, као што се то че- сто у историји дешавало судбоносну одлуку, чије су се последице протегнуле на целу Италију, донео је Сенат: римски оци и римски народ изабрали су Квинта Фа- бија Амбуста за једног од војних трибуна и тиме дали јасан одговор Бреносу. А Бреносов одговор Римљанима пао је у бици на реци Алији: римска војска је била тако разбијена и поражена да је у римски календар несрећних дана ушао и празник Алијаде, као спомен на погинуле у бици на Алији, 18. јула 364. године пре н .е. Да би се видело и знало колики је то пораз био, одре- ђено је да се још по два дана пре и после Алијаде сма- тра1у данима жалости и несреће. Једини разлог што том приликом римска војска није била потпуно уништена, а сам Рим разорен и држава срушена, био је у томе што варвари, како Плутарх овом приликом назива Келте, нису били свесни величине своје победе и страхоте римског пораза. Док је Бренос прослављао победу и сакупљао богати ратни плен, Римљани су прикупљали на Капитолу нове снаге и јединице којима су наменили задатак да бране и одбране Рим. Али се и Бреносова војска, која је бројала најмање четрдесет хиљада снажних и храбрих ратника, спремала да освоји Рим, један од највећих и најутврђенијих градова на тлу Италије. Разумљиво је да је страх од тих и таквих ратника — „сеШсшз ?игог“ — обузимао не само оне који су имали прилику и несрећу да се с њима сударе, него и друге, који су само чули да им > пРи^лижаваЈУ војне хорде ових варвара. нЗато је веЈС ћина становника Вечитог ГпапоТ0Г 1рада и К-ПРИЛГТТП лг ттотт«« ^ напустила своЈе домове и

кренула у далеке збегове.

Три дана после победе на Алији Бренос те без икак- вог отпора ушао V ОПУСТРПМ ри„ тт Р Је оез икак нипи СУ нашплм ,,„ "У и Рим' Па ипа« галски вој- ници су наишли управо на оне Римљане који су још

акије знали за Келте: било им је познато да су Келти ратнички народ, да је код њих одавно престао ^стем матријархата, да су, као и многи други народи ^ Трачаии, Скити и Персијанци — високо ценили вој- ЈЈичке врлине. О тим особинама Келта писао је и исти- о их као њихово посебно обележје и Аристотел у својој „Политици“, пет деценија пре него што су Кел- ти, опет под неким Бреносом, напали Грчку, покуша- вајући да се докопају „проклетог блага“ које су скри- вале ризнице Аполоновог светилишта у Делфима (Апз! РоШ. II, 6, 6; VII, 2, 5). Ценећи управо храброст, јуна- иггво, скромност и издржљивост старих Келта, грчка митологија је и извела порекло овога варварског наро- да од једног од својих највећих јунака, Херакла, смрт- ног човека, кога су богови примили у ред бесмртника (Саез. ВеП. Са11. I, 1; Р* Ме1а 3, 2). Можда је страх од Келта био у основи једног другог мита, који њихово по- рекло доводи у везу са Киклопом Полифемом, сином бога Нептуна, и владаром осталих Киклопа, којима је завичај била Сицилија. Везивање келтске генеалогије и генезе за митолошка бића, у овом случају за гиганта Келта, само је један доказ више да антички свет, ни грчки ни римски, није имао јасне представе о најстари- јим периодима историје овога народа и о коренима ње- говог порекла (Р. Ме1а, 3, 2). Дионисије из Халикарнаса уноси у легенду о пореклу Келта и извесну поетску ноту: Келт, родоначел- ник народа названог његовим именом, био је син Хера- кла и Плејаде са Атлантиде, једне од седам кћери Ат- ласа, краља Мауританије, и океаниде Етре или Плејо- не, кћерке аргоског краља Питеја (Лшп. На1. 14, 1, 3). Међутим, византијски географ и епископ солунски Еустатије наводи да су Келти, односно Гали и Галаћани, добили име по Галатесу, сину Аполонову (ЕизШћ. Рагекћ. 74). Јасно 1е да антички писци нису имали јасне представе и сигурна знања о многим стварима које се тичу Келта, о географији њихове земље, правцима њихових миграција, именима и правим функцијама њихових краљева, који су у најбољем случају могли бити само највише војне старешине, али не и владари* све до доласка на Балкан и у Малу Азију Келти нису имали

државу, па, према томе, нису могли имати ни владарр монархе, чија би функција одговарала институвд крал,евске власти. Наводимо ове резерве према антид. ким изворима стога што су и понеки антички писци били свесни да се не могу са сигурношћу ослонити на обавештења која о историји варварских народа налазе у делима још старијих географа, философа и песника. Колико је Страбон (50. године н. е.) ценио своје ггретходнике, може да покаже овај пример. Говорећи о Тимостену (285—247. пре н. е.) и Ератостену из Кирене (око 275—195. пре н. е.), библиотекару Александријске библиотеке, граматичару, критичару, философу, математичару, козмографу и „геометру света“, сакупљачу анала египатских фараона, „другоме Платону“, дакле, ценећи рад ових енциклопедиста свога доба, Страбон за њих и њихове претходнике каже да нису познавали ствари које се односе на иберску и келтску земљу, а поготово („ ... хиљаду пута мање ...“) су били необа- вештени о Германима, Гетима и Бастарнима. „Они су показали и велико непознавање Италије, Адрије, Пон- та и северних области“ (81гаћ. II, 41). Да је Страбон са оправданим разлогом био опрезан и критичан према овим изворима, показује и пример Ератостеновог наследника у Александријској библио- теци, Аполонија са Родоса (који је, у ствари, био из Наукратиса у Египту, а на Родосу је живео само изве- сно време). Ученик песника Калимаха и Панетија, аутор спева о Аргонаутима, у коме је морао да обради и цео низ географских појмова, Аполоније за завичај Келта каже да се налази „на крају света“, уз „капију и на- сеље ноћи“ (Арро1. НћскЈ. IV, 611; 635—636). Међутим. један антички путописац — периегет — из I века пре н. е. изгледа да је неке податке о Келтима прикупио непосредно, у келтској земљи. Он нас обавештава Да „Келти имају обичаје и васпитање хеленско, које дугу- ју њиховим старим везама са Хеладом и гостоприм- ству које Келти често указују странцима у својој зем- љи. Своје скупове они одржавају уз пратњу музике, да би уз помоћ ове уметности размекшали своја срца“. Овај аутор пружа и један сасвим егзактан податак, кога се, посредно или непосредно, могло доћи само У

ЈЈРЕЦА1ВА

птској земљи. Реч је о једном великом менхиру, мо^литком стубу, каквих је било мноштво, и још их има, н° 0балама Нормандије и Бретање (на пример, на остр- ВУ гавринис, у Бретањи, недалеко од Рена). „На крају №ихове земље“ — пише Апопутиз — „налази се вео- ма висок бореални стуб, чији се врх огледа у узбурка- ном мору. Области у близини овога стуба насељавају Келти, чији последњи изданци допиру дотле, а затим долазе Венети и Истри, који одатле допиру до Јад- ранско мора: прича се да ту (у келтско1 земљи — Б. Г.) Истар почиње свој ток“ [Апопушиз — (бсушпиз?) XV, 183—195]. Јасно је да са народом о коме су и митологија и историја исплеле легенде као о гигантима Римљани нису могли наћи једноставан и лак пут за споразумевање. Поражени на Алији (ко1а је, вероватно, текла коритом данашњег Розо <1е1а ВеНпа, петнаестак километара далеко од Рима), без правог и Бреносу дораслог команданта и војсковође, Римљани су са потпуном резигнацијом, иако не и без храбрости, готово скамењени од бола и изненађења посматрали келтске војнике, који су се кретали кроз њихов град. Судећи по Плутарховим подацима, Бренос и ње- гова војска нису имали, бар у први мах, намеру да злоупотребе своју победу, нити да пљачкају римске гра- ђане и да врше насиља над њима. Они тако нису посту- пали ни према Етрурцима. Нема никаквог податка да су, по доласку у Италију и Тоскану, намеравали да своја освајања усмере и на Рим. Изгледа да је за њихов покрет према југу био пресудан морални, а не матери- јални и економски мотив. Поменули смо у претходним редовима да су Келти извесне обичаје и васпитање при- мили од Хеладе, а сад бисмо могли навести у прилог тим везама и податке које пружа^у Јустин и Либаније. Јустин каже да су Келти од грчких колониста из Мар- сеја „прихватили начин културнијег живота, пошто СУ напустили своје варварске обичаје“ (1из1т, Х1ЛП, 4), а Либаније истиче да су „галски градови настали по угледу на наше, пошто су варвари били оплемењени“ (БЉап. Ога1о, XIII, 30, 1). Судећи по односу Келта пре-

ма другим европским народима, нарочи.то према бад. канским и подунавским Илирима, Трачанима и Дачани- ма, са којима су, како кажу извори, живели измешанц у заједницама, „апахтх“, ни у Италији Келти нису има- ли ни намеру ни жељу да од староседелаца праве не- ггријатеље. Али после злочина који се догодио код Клу. зијума, а нарочито после неразумне одлуке римског Сената и народа да за војног трибуна изаберу онога истог Квинта Фабија Амбуста који је и изазвао гало- -римски рат, могуће је да су друиди одлучили да обес- ним и силовитим римским патрицијима покаж^ снагу и вредност своје војске и свога оружја. Наиме, ни у са- мом Риму келтски војници нису у почетку вршили ни- каква насшва. Они су мирно пролазили градом и ње- говим улицама, чудећи се што не наилазе ни на какав отпор. Римски сенатори седели су пред својим кућама у почасним столицама — курулним фотељама — укоче- ни и готово окамењени као споменици, погледом одсут- ни и пуни презира према наоружаним варварима, који су се тада први пут у историји овога града кретали као освајачи његовим улицама. Колико су ти старци не- стварно деловали на келтске војнике, најбоље ће по- казати пример који даје Плутарх у биографији Фурија Камила (глава XI,). Гледајући те непокретне људе, који су у свом немом болу само погледом одавали да су живи, келтски војници су били толико импресионирани и готово преплашени да су помислили да би то могли бити и сами римски богови. Међутим, кад се један од тих војника приближио Марку Папирију и „сасвим благо“, како каже Плутарх, „додирнуо му руком дугу браду, Папирије га је тако жестоко ударио штапом да је не само овоме него и осталим Келтима било јасно да пред собом имају живог човека и непокореног против- ника. Тек тада те отпочело убијање и пљачкање по гра- ДУ, К03и су, опустошен и опљачкан, варвари на крају и запалили“. Овом приликом настала је и крилатица „Уае \чс1ј§!‘‘ „Тешко побеђенима!“ — која се приписује самом Бреносу. Неки римски грађани покушали су да откупом спасу животе и имовину. Откуп се морао дати у злату. у одговарајућој количини. И кад су Римљани примети-

ли да се мерење тсга злата не врши тачно и праведно,

потражшш су заповедника келтске војске и пожалили се. То је био Бренос, који је, чим је чуо жалбу и протест побеђених, и сам Еидео како се врши мерење златног откупа, ставио на страну тегова и свој мач, ци- нично узвикујући: „Уае У1сИз!“. Иако се везује за ње- га, такав однос према побеђенима, лишен моралних и хуманих обзира, настао је ггре Бреноса, а током векова добио тежину једног дивљег и нечовечног схватања о праву победника. Иако се прославио освајањем Рима, који је у својој власти држао преко шест месеци, Бренос је већ у про- леће идуће године изгубио ореол те славе. Први пораз доживео је на стенама римског брега Капитола, на коме је стајала неосвојена тврђава, пуна војника, који су се припремали за нове борбе против Келта, и грађана који су се овде повукли из других делова града. Бренос је послао једну групу младих војника да ноћу и са најне- приступачније стране продру на Капитол, да отворе врата тврђаве и пропусте осталу војску у ову четврт Рима. Међутим, уместо да на препад и изненада про- дру у тврђаву, келтски војници су сами били изнена- ђени: на правцу њиховог тајног подилажења зидови- ма Капитола, који им је одабрао сам Бренос и којим се тајно кретао млади римски грађанин Понтије Коми- није кад је ишао да однесе у Веје поруку некадашњем војном диктатору Фурију Камилу, Келти су наишли на јато гусака. Преплашене, гуске су гакањем пробудиле римске стражаре, који су готово десетковали келтске војнике. Тај догађај се вероватно одиграо у близини Тарпејине стене, за коју је везано предање о судбини младе Римљанке из Ромуловог времена, Тарпеје. Заљуб- љена у Татија, краља Сабињана, који су опседали Рим, Тарпеја је отворила Сабињанима врата капитолске твр- ђаве, да би, како пише Тит Ливије (I, 11), добила онога кога је волела, не осврћући се на то што ће њезин град изгубити слободу. Међутим, по опису који Тит Ливије даје о изгледу ових Сабињана могло би се рећи да су то, можда, пре били Келти него Сабињани. На такву интер- претацију, коју износимо са свом резервом и као једну од могућих хипотеза, указује и грчки песник Симилос,

чије стихове о Тарпеји наводи и Плутарх у биографИји краља Ромула (Р1и1. Коти1. 21) Описујући и објашњаваЈући Келте тога времена, француски историчар СагпШе ЈиШап, један од најбољих ггознавалаца античке Галије, тумачи и процењује Кел- те Бреносовог времена на следећи начин: „II п’у ауаЦ раз а1огз а 1а репрћепе без ^еггез шесШ;еггап-ееппе5, цп зеи1 еШ сараћ1е с!е 1ез аггеШ ои бе 1ез еп!гауег . . ( „ у то време на периферији медитеранских земаља није би- ло ни једне државе која би била у стању да их сузбије или да их обузда...“) (С. ЈиШап, ШзШге бе 1а Саи1е, I, 329). Међутим, судбина Бреноса и његове војске која је освојила Рим, као и оне која је ишла на Делфе, по- казала је да је Келте било могуће не само задржати у њиховим победшгчким походима него и победити у тренутку кад су се осећали сасвим сигурни у снагу и надмоћност свога оружја. Такву победу над Бреносом однео је Фурије Камил, стари и већ ислужени војско- вођа, диктатор и победник у рату против Веја, који је у Риму подигао храм посвећен богињи Маћег Ма1и1а — Великој Мајци Богова — као израз захвалности за ту победу. Карактер овога човека, војника и највишег војног команданта, најбоље осветљавају речи из мо- литве коју је упутио Јупитеру пре него што је кренуо на Веје: „О, вишњи Јупитеру, и остали богови, који видите и цените добра и рђава људска дела, ви знате сигурно да ми уопште нисмо добровољно и без разло- га започели овај рат, него смо присиљени да тражимо правду и да се осветимо непријатељском граду који нам је задао тешке невоље. Па ипак, ако нам је суђена нека несрећа, ја вас преклињем да се она не обори на Рим или на сву његову војску, него нека, са вашим допу- штењем, то зло погоди само мене“ (Р1и1. Гиг. СашШ. XI). Као победник ФурИје Камил је до те мере био ху- ман према побеђенима да су га они који су му били препуштени на милост и немилост називали „оцем, богом и спасиоцем . Једном речи, он је био један од оних ретких и храбрих људи који је имао смелости да изасланицима непријатеља каже да му је више стало до људске правде него до војне победе, тако да је непријатсљс доводио у ситуацију да изјаве да више воле

ег0Ву

победу него своју слободу, и да ту победу више виде У његовој врлини него у надмоћности његове вој- ЈЈВ силе. Плутарх је у свом великом и у многом погледу непревазиђеном делу „Упоредни животописи“ поставио Фурија Камила поред Темистокла. Изгледа нам да је римски војсковођа, по својим особинама и врлинама, по једној чистој етици, храбрости, скромности и вој- ничком дару, а нарочито по љубави према отаџбини, био ближи Аристиду Праведном него способном, али и нескрупулозном Темистоклу. И Аристид и Фурије Ка- мил, најзаслужнији грађанин Рима, отишли су у про- гонство — први силом остракизма, јер је својим угле- дом у народу „угрожавао“ демократију атинског по- лиса, у коме нико није смео да се исувише истиче вр- линама, а нарочито не заслужни војсковођа и полити- чар, који би, можда, у погодном часу могао да обнови систем тираниде, власти једног човека; други, увређен на град и грађане којима је донео победу над тешким и опасним противником, отишао је сам и добровољно у прогонство, да би избегао срамоту и понижење су- ђења, које су му припремали непријатељи. На њихо- вом челу налазио се неки Луције Апулеј, који је Ка- мила оптужио да је од ратног плена задобијеног у Тос- кани примио неколико бронзаних врата, које је Апулеј видео у Камиловој кући. Али кад је Атињанима запретила нова опасност од Персијанаца, сетили су се најбољег грађанина Ари- стида и позвали га да се врати из прогонства, велико- душно му опраштајући не његов, него свој сопствени грех. Аристид се одазвао, ставио се на чело војске и победио огромну персијску армију од 300.000 људи у бици код Платеје, 22. септембра 479. године пре н. е. Кад су Келти освојили Рим и кад је земљом завладао „сеШсиз Шгог“, Римљани су се сетили Камила и поз- вали га да се стави на чело њихове војске. Иако већ У дубокој старости, Фурије Камил је прихватио избор за диктатора и у две битке тако потукао Бреносову војску да је, слично Аристиду, који је победом код Платеје заувек ослободио Грчку од персијских на1ез- да, унео потпуну пометњу у реДове Бреноеове војеке

и за сва времена убио у друидима вољу да подстичу Келте на рат са Римљанима. Са оваквим противником и војсковођом, који је, по- ред храбрости, имао и огромно ратно искуство, Бренос је два пута укрстио копља и мачеве. Према предан>у, сачуваном у античким писаним изворима, Камил је стигао са својом војском пред Рим у тренутку кад су се Римљани спремали да златом плате Келтима откуп за слободу. На том месту налазио се и Бренос. И кад је Камил сазао чему је намењено то злато, узео га је са ваге, поделио га својим људима, а Келтима наредио да узму своју вагу и тегове и да се уклоне са тог места. „Јер није обичај“ — рекао је Фурије Камил — „да Римљани чувају слободу своје земље златом, него ма- чем“. Као што су Бреносове речи увредиле Римљане кад им је рекао „Тешко побеђенима!“ — тако су и Ка- милове речи изазвале Бреносов гнев. Овај келтски краљ сматрао је да је Камил повредио договор склоп- љен између Римљана и Келта: да ће се Келти повући из Рима и дићи опсаду са Капитола кад им се исплати уговорени откуп. Међутим, Камил им је одговорио да тај договор није правичан и законит, јер је био изну- ђен и јер га он сам као врховни заповедник римске војске није одобрио. Штавише, рекао је Камил Бре- носу, Келти су дужни да плате Римљанима накнаду за штету коју су им учинили у току рата. Јасно је да је Фурије Камил говорио, наступао и деловао не само као војни командант него и као држав- ник и политичар. Он је знао на који начин и са које стране треба да прикупи снаге којима ће приморати Бреноса на повлачење. Камил је био сигуран да ће моћи да сакупи онолико војске колико му је потребно да би извојевао победу над Келтима. Пораз на Алији имао је за Римљане и позитивне последице: морали су да се уједине, јер су у земљи имали непријатеља, кога у случају даљих борби и освајања може задржати само војна сила већа од оне којом је сам располагао. За то је, наравно, била потребна слога. Локални сукоби и политичке, партијске борбе, као и борбе класа морали су престати. Камил је био свестан свега тога, па је на

основи као врховни командант римске војске — овог пута понсво изабран за диктатора — водио целу своју политику протиЕ Келта. После дутог, шестомесечног боравка у освојеном Риму, у граду у коме није било готово никаквих услова за нормалан живот, јер су куће биле спал>ене и разо- рене, народ се раселио и избегао, снабдевања и трго- вине није било, тако да су глад, несташица и болести непрестано и све више опседале келтску војску, као што су и Келти опседали остатке римске војске која се затворила и утврдила у неосвојивом Капитолу. Само је постојала битна разлика између ових двеју опсада: Римљанима је време сваким даном доносило нове наде да ће им стићи помоћ споља; Келтима је време сваким даном разређивало редове бораца, смањивало снаге и нагризало веру и самопоуздање у крајњи исход по- хода. Уморан од свега што је морао да издржи, Бренос је на Камилове речи и захтев одговорио гневом, не од- говором и поступком мудрог државника и војсковође. Он је потегао оружје да се, овог пута као слабији, обра- чуна са противником који га је надмашивао у сваком погледу. Разорени град није пружао простор за фрон- тални судар двеју војски, као што је био онај на Алији. Бренос је, на своју несрећу, извео војску у равницу и на пут који је водио према граду Габији. Тамо га је че- кала снажна, свежа и надмоћна Камилова војска — чекала и тако разбила да се од тог времена „краљићу“ или „малом краљу“, како га назива Тит Ливије — „Вгеппиз ге§и1из Са11огшп“ (Т. 1ЛУ. 5, 38, 3) — побед- нику на Алији и првом варварину који је освојио престоницу седам римских краљева, губи сваки траг. Из- гледа да ни грчке ни римске историографе није зани- мала судбина Келта на тлу Италије после пораза који им је нанео стари Фурије Камил, „отац отаџбине“ и „други оснивач Града“, једини грађанин кога је римски народ више од три пута бирао за војног диктатора. Ни античким писцима ни савременим историчарима није била јасна Бреносова личност, као ни право време кад је он вршио своју краљевску дужност, дужност врхов- ног команданта келтске војске. Могуће је да то име пре означава функцију него једну посебну личност. У јед7С'

но1 схолији Дионисија Периегета („Путописца ) за балканске Келте се каже да су то они варвари

„које је Бренос са обала западног мора довео да уништи хеленски народ<с

На жалост, овај антички аутор не објашњава који је то Бренос, одакле долази у Подунавље и на Балкан и коме келтском племену или народу припада. Он то, вероватно, није ни знао. Цео низ столећа протекао је од времена кад је Бренос водио борбе по Италији до доба у коме живи и пише Дионисије Периегет. Подаци о тим Келтима, њиховим војним и политичким старе- шинама, војводама и друидима, преносили су се више као предање него као историјска истина. Судећи по археолошким изворима и документима, Келти долазе на Балкан у време које одговара другом раздобљу њихове цивилизације — Ба Тепе II. Апсо- лутним терминима речено, то је крајем IV и у првим деценијама III века пре н. е., дакле, у време после смр- ти Александра Великог, који је, као што је познато, умро у Вавилону 323. године пре н. е. Међутим, СашШе ЈиШап је миграције Келта из Галије, њихов поход на Рим, долазак у Панонију и освајања на Балкану везао за личност краља Бреноса, не указујући при томе, по- себно, на временске разлике које постоје између свију тих догађаја (С. ЈиШап, ПШзМге с!е 1а Саи1е, I, 361). Изгледа нам да је један други историчар келтске кул- туре, X. Хуберт, био много ближи историјској истини. Ослањајући се на археолошки материјал који у Пано- нији и на Балкану потврђује келтску провенијенцију, Хуберт долази до закључка да су у поменуте области стигли ВЕБСАЕ, као припадници једне од највећих келтских популација. У прилог своме схватању да је реч о Белгима Хуберт наводи једно место код Пли- нија, где овај готово универзални историчар античке културе помиње у Панонији, град Белгитес, који до сада још није локализован ни откривен. Племену Белга Хуберт приписује и Скордиске, балканско-подунавске Келте, који су, можда, своје име добили по планини бсог<1из (Шар-планина) тек по повратку из Македони-

је у овој балканској земљи Келти су се населили и више од једног века провели после повлачења из Грч- ке, у којој су, као штс је познато, били тешко пора- жени и разбијени као јединствена војна и народна за- јединица (Н. Нићег% Ие СеИез, 81). И поред тога што између келтских освајања у Ита- лији и појаве Келта на Балкану, односно између Бре- носа који је освојио Рим и Бреноса који није успео да освоји Делфе, стоји цело једно столеће, не може се због те чињенице одбацити и оспорити постојање и јед- ног Бреноса чије је име са разлогом повезано са похо- дом на Делфе. Пошто се име Бреноса, како га називају грчки историјски извори, или Бренуса, како га зову римски историографи, понавља и доводи у везу са келт- ским освајањима у Италији и на Балкану, а временска ралзика између тих догађаја је таква и толика да се они не могу везати за једну личност, очигледно је да је реч о двојици келтских војних команданата који су случајно или са разлогом носили исто име. Међутим, могуће је да је ово име било синоним за функцију. У сваком случају, ми смо дужни да поклонимо потреб- ну пажњу подацима које антички извори пружају о балканском Бреносу. За сада у археолошком инвента- ру келтске културе на Балкану не постоји ниједан епи- графски, ликовни ни нумизматички споменик који би унео нову светлост у проблем личности овога келтског „малог краља“, који је, како каже историчар Јустин, „освојио плодна поља целе Македоније, пошто га нико у томе није могао да спречи“ (1изИп, 24, б, 3). Ако се располаже војском као што је била Бреносова — 60.000 пешака и 15.000 коњаника — онда је заиста тешко било македонским Пеонцима, који су живели као ми- рољубив илирски народ, да пруже успешан отпор. О бројној снази те војске обавештења пружа такође

Јустин (24, 6, 1).

О Бреносовим победама и осваЈањима на Балкану говори и Помпеј Трог (Тго^. Нћп 24), као и цео киз других грчких и римских историографа. Њихово позна- вање историје балканских Келта, а поготово културе, и материјалне и духовне, врло је оскудно, пуно празни- на и фрагментарних обавештења. Нема ниједног не-

БРЛ1ЧСС

посредног сведока који је пратио те велике догаћаје који је, поред анегдотских појединости, знао и лстпу- није чињенице о збивањима која су по многим својим обележјима значила прекретницу у животу, судбини и историји античког Балкана. Са позорнице света не- стао је Александар Велики, који је, ношен и инспи- рисан својим космополитским идејама, хтео да створи нове односе међу народима и људима. На хоризонту европског света појавили су се Римљани. Они су на путевима својих освајања рушили све препреке које су ометале стварање једне светске империје, која ће за кратко време покрити медитеранске земље трију кон- тинената. Савремени историчари још нису поклонили пуну пажњу поразу келтске војске на Балкану и последи- цама које је тај пораз имао не само за Бреноса, његову војску и његов народ, него и за балканске народе уоп- ште: јер, да су Келти на Балкану и у Панонији консо- лидовали свој положај и свој однос према аутохтоним илирским и трачким популацијама, са којима су, као што је познато, после повлачења из Грчке живели у пријатељству и у савезничким односима, тешко би Рим- љани могли да освоје балканске земље и да од њих створе једно од најснажнијих и најдуговечнијих упори- шта своје империје. Колики је био реципрочни афинитет Келта и балканских народа, показују и подаци које о етничкој припадности Скордиска пружају неки антички историографи. Тит Ливије дефинише Скордиске „као народ који би требало да води порекло од Гала“ (Т. 1ЛУ. Ер& 63). А Флор за Скордиске, за које знамо да су келтског порекла, каже да су „најопаснији од свих Трачана“ (Р1огиз, ХХХХУШ, 3, 4). Овај аутор, као и Јустин, по- миње и једну другу етничку категорију на Балкану коју назива Галогрцима и за коју каже да су пих1а“ (Погиз, I, 27; 1из1лп, XXXVIII, 3, 6). С друге стране, Флегон сматра Скордиеке, који су много година живели на тлу Македоније, Пеонцима (V. Рћ1е#оп код 81ерћ. В1гап1), док их Страбон приказује као једну од грана великог келтског племена Боја (81гаћ. VII. 2,1" Овај антички историчар и географ такође истиче да су

Келти* односко Скордисци живели потпуно измешани &

Илирима и Трачанима (Зћ*аћ. Со^гарћ. VI, 313). А већ одавно је добро познато, као што је то потврдио латен- ски слој на Жидовару, да су Келти били толико бројни у границама Дакије. нарочито у њеним западним областима, да у светлости археолошке слике коју ове обла- сти пружају постаје разумљиво и тврђење румунског археолога Василија Првана „да се сме претпоставити Да је Дакија била потпуно келтска“ (V. Рагуап, Бас1а, Сатћп(1§е, 1928, 114). На жалост, Келти који су после Бреносовог пораза код Делфа, 279. године пре н. е., остали на Балкану били су, у ствари, малобројни. За Скордиске, који су се населили на ушћу Саве у Дунав, Јустин каже да су сачињавали једну малу групицу, „тапиз ^иае<3ат“ — „шаку јада“ (1из1ап, XXXII, 3,8). Врло је вероватно да ни број Тектозага, који су у то исто време желели да се врате „у стари завичај“ — „т ап^иат ра1пат То1озат“ — није био велик. Малобројни су били и Кел- ти који су негде у Тракији основали неку хомогенију, заједницу, коју извесни истооичари сматрају и првом келтском државом. До сада -још није откривена „пре- стоница“ те „државе“, град Тилис, за који знамо само из писаних античких извора (в. Е>. Р. ЕНтИгоу, Ви1- ^апеп — е1п Бап<3 а11ег Кићигеп, ЗоНа, 1961, 22). Овде, на тлу Тракије, Келти су ковали и свој бронзани и сребрни новац са натписом „Кауарос“, као што су и у другим крајевима Балкана ковали имитације грчких сребрних тетрадрахми. Неколико комада тога келтског новца нађено је и у латенским слојевима Жидовара, што такође доказује присуство Келта у најмлађем на- сељу овога првог келтског локалитета у нашој земљи, као и економске везе Келта са грчким колонијама на обалама Црног мора. Пророчанство видовитог песника Калимаха о коб- ној судбини Келта почело је да се остварује на Бал- кану. Калимах из Кирене, песник, историограф и гра- матичар, живео је управо у време келтског похода на Балкан (умро је 270. године пре н. е.). Према томе, он је непосредан сведок догађаја о којима говори у хим- ни Делосу. То пророчанство је, у ствари, чула Латона

ОД још нерођеног сина Аполона кад је стигла на ДеЈ70с

који је овој прекрасној жени пружио уточиште и сачу ’ вао је од освете љубоморне Хере. По ономе што је Апо- лон рекао мајци, изгледа да је ова химна настала пре појаве Келта на Балкану, односно у време кад се власт Александра Великог из Македоније и Грчке проши- рила на афричке и азијске земље. Наиме, Аполон об- јављује мајци „да ће доћи дан наше опште борбе, дан када ће са крајњег запада последњи Титани подићи варварски мач и покренути келтског Ареса. Они ће јур- нути на нас као снежне пахуље, многобројни као зве- здана јата посејана по небеској ливади. У то време њи- хова руља испуниће наше тврђаве, и ливаде, и њиве око Крисе. Видеће се и густи дим над жртвеницима јед- нога бога; и неће бити то само реклаказала, него ће се непријатељске фаланге видети близу мог храма, по- ред мојих троножаца, мачева и појасева и мрских шти- това који ће Галаћанима, том обесном народу, обеле- жити пут ка окрутној судбики: један део њих биће мој плен; остали ће на обалама Нила видети оне који ће их бацити на ломаче, да издахну и остану ту као награда за велике подвиге краља спасиоца. Птолемеју, такво је пророчанство које ти саопштавам. А ти ћеш, за извесно време, сваког дана уздизати хвале богу- -пророку, који ти је то рекао још пре него га је мајка родила“ (Са1Нт, А. Ш1оз, 171—190). Историја је потврдила песникову визију судбине и зле коби Бреноса и његових Келта. Тај догађај је нашао одјека не само у античкој историји него и у поезији. Поред Калимаха, који је, као што смо то већ рекли, снагом визионара видео и оценио унапред суд- бину варвара који су предузели поход и поред поуке К0ЈУ им је могао пружити пример Персијанаца и њи- хових пораза у ратовима против Грчке, и римски пес- ник Проперције инспирише се Аполоновом одбраном Делфа и његовом победом над Галима и њиховим кра- љем Бреносом. Према Проперцијевом доживљају тога догађаја, заправо према његовој визији судбине Келта надомак Делфа, Аполон баца Келте, односно Гале са врхова Парнаса у бездане поноре ове свете планине (Ргорег*. — II, 31).

Постоји цео низ ликовних споменика насталих као непосредан одјек догађаја који се десио код Делфа. Познато је да је Бренос после пораза своје војске у не- посредној близини главног Аполоновог светишта и седи- шта мудре пророчнице Питије извршио самоубиство. Један антички скулптор овековечио је тај тренутак у минијатурној бронзаној композицији која се чува у На- ционалном музеју у Напуљу. На једном медаљону који је откривен у Капуи приказан је један Келт који ногом притискује одсечену главу пророчнице Питије. Према Паусанијином опису и објашњењу, у Атинском булеу- териону налазила се једна велика фреско-композиција на којој је приказан пораз келтске војске у Термопили- ма, у ономе истом кланцу који је у Грчкој историји већ био заузео изузетно место као споменик и симбол највеће храбрости и пожртвованости грчких бораца за слободу отаџбине (V. Раив. I, 3, 4; Н. Нићег!, ор. сН. стр. 49). Познат је такође и цео низ других ликовних споменика који приказују, у изванредно богатој, суптил- ној и рафинираној скулпторској интерпретацији, зна- чајне тренутке и догађаје из живота и судбине Галаћа- на, потомака Бреносових Келта, који су се населили у Малој Азији и тамо упали у борбе које су на овоме тлу водили наследници и епигони империје Александра Великог. Плинију су позната имена тројице грчких ва- јара хеленистичке епохе који су се инспирисали хра- брошћу и ратничким врлинама ових Келта: то су Анти- гон, Епигон, и Стратоник. Нека од њихових дела сачу- вана су до нашег времена у античким репликама, од којих је композиција рањеног галског ратника изло- жена у Капитолском музеју у Риму. Овај Гал је при- казан у тренутку кад издише, мирног готово блаже- ног израза што није жив пао у руке непријатељу. Јед- на друга композиција, названа „Група Ј1удовизи“, пред- ставља галског ратника који задаје себи смрт мачем, пошто је непосредно пре тога убио своју жену, чије још топло тело, већ клонуло и беживотно, придржава левом руком. Са пуно саосећања и са непосредним, дубоким и искреним надахнућем грчки уметници су у овим и не-

„м ПОУГИм композицијама овековечили храброст Гала, кп и с/изгубили једну отаџбину, а другу нису нашЛи. Гпчки вајари, као и неки историографи и песници, ода- ни СУ признање и поштовање врлини и храбрости ових ЉУ1Ш њиховој безграничној љубави према слободи, *??7е V срцима Галаћана била заиста већа него љубав поема животу. Ниједан писани текст не говори тако печито и снажно о карактеру ових људи и о несрећној судбини која их је пратила као кобно и неумитно проклетство од њихове далеке ГалиЈе, плодне, многољуд- не пуне река, шума и поља, до голе, неплодне и према њЈша непријатељски расположене Галатије, од извора живота и његове топле колевке, коју су упознали у Аквитанији, до гроба који су нашли у каменој пустоши далеког им Леванта.

6АЛКАНСКИ КЕЛТИ V АНТИЧКИМ ПИСАНИМ ИЗВОРИМА

Оцењујући догађаје који чине садржај и оквире балканске епохе келтске историје, долазимо до претпоставке да број Келта који су прешли Саву и Дунав није могао бити већи од неколико десетина хиљада. На то указује исход њихове борбе са већ ослабљеном и разједињеном Грчком, као и чињеница да се највећи део тих галских ратника асимилирао са аутохтоним Тра- чанима, Илирима и Дачанима. Такву мисао намеће нам чињеница да су, као што сведоче антички извори, Кел- ти живели у заједници са Илирима, „АНАМ1Х“, одно- сно „измешани са илирским и трачким племенима“ (31га1х>п, VI, 313). А да су извесна келтска племена заи- ста прошла кроз процес асимилације са Илирима и на тлу данашње Југославије, види се и по следећим пода- цима. Говорећи о борби римског конзула Ливија Друза против келтског племена Скордиска, Тит Ливије, рим- ски историчар Августовог доба, дефинише Скордиске као народ „који би требало да потиче“ од Гала. Дакле, овај аутор не тврди категорички да су у време римских освајања Балканског полуострва и долина Вардара и Мораве,' концем II века пре н. ем Скордисци још били Гали. ТН 1ЛУ. ЕрП. 63). Овај- закључак потврђује и Податак који налазимо код једног другог римског исто- ричара. То је Флор, који за Скордиске каже да су „на1- опаснији од свих Трачана“ (Е1ог, ХХХХУШ, 3, 4). Да је процес етничке асимилашле у Илирикуму био познат не само римским него и византијским писцима и исто- риографима, види се и по објашњењу које Стефан Ви- зантинац даје кад говори о Јаподима. Ово илирско племе ко1е је и пре и после појаве Келта живело у запад- ним областима Босне, у сливу река Уне и Сане, и у Лици, у Хрватској, овај византијски писац сматра „келтским народом** у Илирији (31ерћ. Вугап( у Со- и^пу, ЕИт., Ба Сбо^гарШе е1 ГН1з1опге дез Саи1ез, I,

364). Сличан однос савезништва, пријатељства и аси~ милације постојао је и између Келта и Дачана, у 0бластима на левој обали Дунава, претежно у подруч;у Карпата. Румунски музеји поседују толико латенског материјала келтске провенијенције да је М. Парван могао доћи на помисао „да јв Дација била потпуно келтска“. На другом месту овај угледни румунски ар- хеолог и историчар изразио је уверење да је правац келтске миграције кроз Румунију био усмерен на ис- ток, ка ушћу Дунава и Црном мору, чије је приморје било главни циљ келтске инвазије на Балкану (М. Рбг- уап, Бас1а, 1924. и 1928). Археолошки материјал из јужне Русије и доњег Подунавља не говори у прилог Парванове тезе. Појава Келта у овим областима Европе толико је ретке да М. Еберт Келте у тим крајевима сматра као „ЕРЕБУБЕб", неком врстом избеглица, који су се склонили далеко на исток, повлачећи се испред римских легија које су из Грчке, после њеног освајања 14. године пре н. е., надирале према Подунављу. (Мах Ећег1, 5ис1 Кибз1апс1, 356). Међутим, још је Ј. Бесће1еие пре више од пола века сасвим правилно сагледао гра- нице келтске експанзије према европском истоку. Он је сматрао да постоје довољно основани разлози за тврђење да Келти у свом кретању кроз карпатску об- ласт нису прелазили источне границе Трансилваније (Ј. Бесће1еие, Мапие1 IV, 429). У старијој литератури било је схватања да су Кел- ти у латенском периоду дошли у Дацију са истока и да су, у ствари, идентични са Трачанима. У границама ових схватања налази се и хипотеза да је један део Келта остао на Балкану још приликом доласка Ин- доевропљана у ову област (В. Кагаго\у, ВеИха^е гиг КиКигдезсМсМе с!ег Тћгакег, багајеуо, 1916). Дата у кратким линијама, овако изгледа слика балканских Келта рађена према античким пнсаним изворима и њиховим интерпретацијама у савременој науци. Јасно је да се и подаци и обавештења која пружају ти стари аутори морају примити са потребном опрезно- шћу. Показаћемо мало даље да се егзактнија рекон- етрукција балканског периода келтске историје може извршити једино упоредним проучавањем античких ис-

ориографских и археолошких извора. У новије време на тој основи. већ су постигнути позитивни резултати, о којима ћемо говорити у посебном поглављу ове рас-

праве.

Показали смо у претходним редовима да су преци савремених Француза, Келти — како су се сами звали, или Гали — како су их звали Римљани, односно Галаћани из Пергамона, веома рано ушли у античку историју и у њој добили значајно место. Чињеница је да се оцене Келта и њихових етничких, културних, војнич- ких и других особина и врлина односе, пре Цезарових ратовања у Галији, претежно на балканске Келте. Само неколико фрагментарних података из времена које претходи првом сусрету Келта и Александра Великог, најпре на Дунаву, 335. године пре н. е., а затим у Вавилону, 326. године, сведоче да су антички писци имали веома ретка и непотпуна обавештења више о келтској земљи него о келтском народу. Из премиграционог периода келтске историје најранији податак у коме се помиње келтска земља дугујемо Хекатеју: у два фрагмента, 21. и 22, овај антички историчар из VI века (рођен 529. у Милету у Јонији) помиње земљу КЕ1Л7КЕ. Да је реч о келтској земљи Галији, види се по томе што он за ту земљу везује два града. То су ИУКАХ и МА5- 8А1ЛА (или МаззШа у римској верзији), које су основали Фокејци. Други аутор, који још у V веку помиње келтску земљу — КЕ1Л1КЕ — јесте Херодот, који је о тој земљи слабо обавештен, кад каже да Истрос извире у „келтској земљи код града Пирене“ (Непх1о1; II, 33).

После тога настаје приметан хијатус у античкој историји. Тек после и поводом освајања Рима које су Келти извршили 390. године пре н. е., и келтског вој- ног похода на Подунавље и Балкан и грчки и римски аутори почињу да поклањају пуну пажњу историји Келта. Свакако су најопширнији кад говоре о балкан- ским Келтима, чија су племена и пре и после пораза код Делфа свој животни простор нашла на тлу данаш- ње Југославије. Да би се схватили успеси келтских миграција и освајања, потребно би било имати више података о правим мотивима и непосредним поводима који су келтске

Глт

“'лл

војничке и духовне вође навели или, можда, и прИг лили да и се реше на тако судбоносну одлуку као ШТг' “ миграција. Међутим, ни античка историја ни њена сГ времена научна интерпретација нису решиле тајну До^ гађа^а који су по много чему не само изменили слику раније етничке равнотеже у Европи, него су значили и почетак једне нове епохе у култури и историји Европе То је латенска епоха, која је варварске народе Европе упознала са тековинама келтске цивилизације и при- ближила преко њих античку културу земљама и попу- лацијама које су све до тада биле готово потпуно изо- ловане од великих култура медитеранског света. Цео систем живота и организације келтског дру- штва почивао 1е на основама које су биле другачије од система римске републике и грчког полиса. То је била гентилна симбиоза, у којој нису постојале државне и правне институције грчко-римског света. Па ипак је у том савезу келтских племена постојао један друпггве- ни ред — свештеника, друида — чија је реч била пре- судна у свим пословима и одлукама од општег дру- штвеног и националног значаја и интереса. Аријанов податак о говору који су келтски еми- сари са „Јонског залива“, како се у то време звало Јад- ранско море, дали Александру Великом морао је оста- вити снажан утисак не само на младог македонског краља и његове генерале него и на образоване људе ан- тичког света уогапте. Кад 1е Александар упитао ове Келте, којима је приказивао снагу и опрему своје, у-то време најмодерније, војске, да ли осећај-у страх пред таквом силом, они су му одговорили: „Нас би уплашило 1едино то ако би небо пало на земљу“ (Агпап, I, 4,6). Неустрашивост и снагу келтских ратника претходно су потврдили њихови освајачки успеси у Италији, који су их довели све до Рима и дотле да римским сенаторима диктира]у висину и цену откупа који су ови морали да плате да би Вечни Град ослободили од варварских ос- вајача. Јасно је да тајна келтских успеха почива у снази организације њиховог друштва. Како нас обавештавају два античка аутора, Јустин (Х1ЛН, 4) и Либаније (Ога^о,

>БПАН,А

цр ЈХ Келти су од грчких колониста у Галији, XI11’ п долини Роне примили многе тековине кулУ МарСдЈпредНије економике. Али идеја о великим ми- тУРе ^ама и освајањима без сумње не потиче од страњихових иницијатива и инспирација. План о нараа ању великих пространстава у Европи од Алпа до Карпата и од Балтика до Егејског мора могао се родити само у свести и вољи келтских кнежева и њихових иде- олога и саветодаваца — друида. Ово је само једна од многих претпоставки којима се тражи решење једне од највећих тајни античке историје. Ни античка ни савремена историја још нису успеле да нађу одговор на питање: зашто је један народ — Келтски — решио да своју велику, богату и плодну отаџбину напусти, да крене у неизвесност даљина и да свој мирни живот у Галији замени немиром и невољама ратовања, непријатељстава и лутања до истребљења и уништења? Сасвим је извесно да келтски „уег васгит“ — та велика сеоба народа који је из Галије пошао на исток — није могао да крене без сагласности и одлуке друида. Као што саопштава Страбон, „друиди проучавају природу, а баве се философијом и етиком. Нарочито се цени њихова праведност; некад су били и арбитри у ратовима, задржавајући од борбе оне који су већ били спремни да У ЊУ уђу“ (31;гаћ. IV, 4). Као философи друиди су сте- кли углед који је прелазио границе келтске земље. Аристотел их у том ггогледу упоређује са персијским магима, са асирским и вавилонским халдејцима, са индуским гимнософистима. Аристотел их, 'у ствари, сврстава у ред варварских научника који су почели-са првим философским истраживањимаг „ ... код Келта и Гала то су они који се зову друидима и звездочацима“ (Апб1;, 1гадт. 30, ар. Отд. Баег!., 1, 1). Познато је да су Келти указивали највеће поштовање и поверење управо друидима, јер је од њихове оцене зависило доношење одлуке о рату и миру, о избору највиших представника војне и цивилне власти, које су друиди могли и да смене у сваком тренутку, ако би се уверили да су ти људи кренули ураскорак с њиховим погледима и схватањима шта и како треба радити у корист општег нчродног интереса.

’•

Антички аутори су навели два разлога који г • - те покренули на велику миграцију и највећи и Н;пл а*л' ратни поход који је до тада извршен у Европи верзији коју пружа Тит Ливије (V, 35), Келти С у шли у Италију на позив једног етрурског племић - 'Т града Кјузи. Савесни историчар Тит Ливије сачуваон је и име тога Етрурца: звао се АКК1Ж8. Није потребно доказивати анегдотски карактер ове интерпретаццје једног великог и за Европу, а не само за Келте, значај- ног догађаја. У погледу веродостојности није боље ни обавеште- ње које о истом збивању даје Плиније (XII, 5). Келте је, према овоме аутору и енциклопедисти римске нау- ке, позвао у Италију хелветски ковач Еликон, који је радио у Риму и био сав занесен и заслепљен сјајем и лепотом овога града. Јасно је да ни грчки ни римски писци нису открил тајну келтских похода на Европу. Гледано у светлости ширих знања о повезаности историјских догађаја са економским интересом оних који су тим догађајима посредно или непосредно до- дирнути, данас се и за проблем Келта пружају егзакт- нија решења. Чињеница је да је келтска земља била плодна, да је обиловала рекама и шумама. С друге стра- не, не сме се губити из вида ни друта чињеница: Келти су творци латенске цивилизације, која је за кратко време својим тековинама освојила готово целу Европу. Једно од основних обележја латенске цивилизације је обилата употреба метала: бронзе, злата, сребра, а на- рочито гвожђа, по коме је цела ова епоха и добила на- зив млађе гвоздено доба (почиње приближно око 300. године пре н. е., а завршава се, опет само апроксима- тивно одређено, последњим веком старе ере). Познато је да је античка Галија, као и савремена Француска. сиромашна у рудном благу, а нарочито у бакру и гво- жђу. Келтска миграција према Шпанији, богатој бак- ром и другим рудама, а затим према Балкану указује* по нашем мишљењу, на стварне разлоге који су довели до великих покрета Келта у IV веку пре н. е. Келти су, у ствари, били нови Аргонаути, који су у одабраном саставу и одређеном броју кренули на исток да освоје привредне базе и природне изворе, толико потребне њи'

вој

индустрији и металургији. Поучени примером Фокејада и других Грка, који су по медитеранским обала- ма и земљама оснивали колоније и клерухије, као тр- жишта за робу коју је производила њихова привреда и индустрија, Келти су кренули обрнутим путем: они су у средњој, источној Европи, на Апенинском полу- острву и на Балкану основали своја насеља. Њихов главни и једини циљ није било, по нашем мишљењу, првенствено и искључиво „проклето благо“ Аполоновог светилишта у Делфима, него извори металургијских и рудних сировина. Само се тако могу објаснити келт- ска освајања и њихов дуги или стални боравак у обла- стима богатим рудама на тлу данашње Пољске, Чешке, Мађарске, Румуније и Југославије. Посматране у светлости оваквих схватања, келтске миграције су, у ствари, једна врста ЕКОНОМСКЕ КОЈ10НИЗАЦИЈЕ која се вршила војним освајањем. С обзиром на овакав циљ, може се разумети податак да су Бреносову војску пратиле и породице војника. Ако се као претпоставка усвоји обавештење које нам пружају антички извори да је број војника који су кренули из Галије на исток износио око 300.000, и да су војнике пратиле њихове породице, онда је јасно да је у питању могла бити миграција која је у самом почетку ових покрета обухватала милионску масу љу- ди. Ту су била разна и многа племена, од којих су нека, као што су Тектосаги, Таурисци и Скордисци, имала размере и карактер народа (упор. Н. Ниђег^ о. с. 14). Међутим, потребно је, по нашем мишљењу, са великом резервом и опрезношћу гледати на све ове цифре, које нам саоппгтавају антички историографи, а често их ус- вајају и савремени историчари. Број келтских племена која су поставила основе свом животу у Чешкој, Панонији и у карпатској обла- сти јасно показује да је само један део Келта кренуо према Грчкој, односно према Делфима. Међу племенима која су прешла на тле Дарданије, Македоније, Грчке и Тракије позната су имена Тектосага, Толостобогија и Скордиска. За Толстобогије Тит Ливије каже да СУ се у Дарданији одвојили од Бреносове војске и под воћ- ством Лонорија и Лутарија, н>их око 20.000, вероватно

или можда Македонију. Иако је мало коментарисан и проучаван, овај податак који налазимо код Тита Ливија има лосебан значај за разумевање келтског похода на Балкан. Изгледа нам да и он говори у прилог наше тезе да су у основи тога похода биле намера и жеља за колонизацијом. а не за освајањем туђих земаља. А да су Келти могли да остваре ту колонизацију без рато- вања са домородцима, балканским и подунавским пле- менима, види се и по чињеници да су у нову средину доносили новине своје латенске цивилизације. Јасно је да су у народу који је кренуо из Галије морали бити и стручни људи — занатлије, ковачи, металурзи, ку- јунџије, керамичари — који су у новим срединама про- изводили робу за коју је било заинтересовано тржиште земаља и популација у које су Келти долазили. Сем ратова са Римљанима и Гоцима, Келти су, изгледа, ретко долазили у веће војне сукобе са аутохтоним ста- новницима њихове нове земље. Познато је штавише да су поједине групе Келта или делови њихових племена учествовали као савезници домородаца у борбама про- тив других келтских племена. Такав пример пружају Скордисци, који су се, живећи на подручју Карпата и као савезници Дачана, борили и ратовали против Боја и Тауриска. О томе говори Страбон, не помињући изреком Скордиске, као -Келте са којима су Дачани живели у савезничком односу (81хаБ. VII, 2). Иако су Скордисци, према античкој историји, живели претежно у областима које леже на десној обали Дунава, сасвим је извесно да их је било и на лево1 страни, претежно на простору између Тисе и Карпата. Поред многих археолошких налазишта која у овој области припадају Келтима и келтској цивилизацији, о келтским насељима говоре и антички извори. Проучавајући неке од њих, СатШе 1°ш пРе

открића неких келтских насеља у

на левој обали Дунава (с! ЈиШап, Шв1о1ге Де 1а Саи1е, I, 303, нап. 2. и у вези с тим 5сг1р1огез гегиш ппгађШшп Сгаес!, 218). Навели смо и овај антички извор, чијој се веродостојности поклањало мало пажње, нарочито у стварима које се односе на Келте. Такав однос према неким ауторима, као што је, на пример, Тит Ливије, и неким писаним изворима настао је, можда, под утицајем римског историчара Амијана Марцелина. На једном месту у својој историји (XV, 9) он упозорава „да су нам стари писци, у недостатку тачних података, пренели о Галима и њиховом пореклу само мање или више непотпуне податке“. А за Тита Ливија један од савремених познавалаца и тумача, овога аутора К1сћтапп-Вепо1б, сматра да је „слаб и непоуздан; он меша и брка чињенице, губи се у магли датума које треба да веже уз догађаје. Чињенице остају у сећању, али он мења њихов контекст и каткад их увеличава захваљујући својој имагина- цији“ (сГ Магка1е, 1«ез СеИез, стр. 77). Иако се овакав суд не може уопштено односити не само на античке изворе него ни на самог Тита Ливија, који болује од слабости које се јављају у историографији свих времена, сама могућност да те слабости постоје истиче значај и вредност егзактних археолош- ких извора и докумената. Пример историјских интерпретација једног од најзначајнијих и у историјском смислу најбизарнијих келтских „краљева“, Бреноса, чије је име везано и за балканске Келте, најочигледније ће нам показати до које мере, у овом случају, антички историографи заслужују поверење као непристрасни сведоци и тумачи најзначајнијих збивања ангичког доба. : е колоније

СЛИКА КЕЛТСКОГ КАРАКТЕРА И МЕНТАЛИТЕТА ПРЕМА АНТИЧКИМ ПИСАНИМ ИЗВОРИМА

Ниједан народ античког доба није приказан и на- сликан са толико негативних особина као Келти. И грч- ки и римски писци — песници, историографи, путопис- ци — имали су много разлога да на Келте гледају као на „дивље“ и „бесне“ варваре, којима ниједна све- тиња античке културе и ниједан закон, ни људски ни божански, нису били довољно свети да би их пошто- вали, да би се пред њима задржали у својим освајачким походима, пљачки и насиљу. Читајући античке изворе, стиче се утисак да је страх од Келта — „сеШсиз ?игог“ — код просвећених Грка и Римљана изазвао и у њи- ховим душама усталио такву мржњу и такав презир према целом овом народу да ни сами историчари, који су се већ по природи свог посла морали држати начела „зте 1га е1 з1исИо“, нису могли да уоче и у своје текстове унесу и неку од позитивних и племенитих особина ових људи, који су, терани и гоњени као неким проклетством судбине, напустили и изгубили једну отаџбину, а другу, одбачени и од људи и од богова, ни- кад и нигде нису нашли.

Читајући оно што су антички писци писали о Кел- тима, или Галима, односно Галаћанима, изгледа нам чУДно и готово несхватљиво зашто су учени људи грч- ког и римског света носили у себи и код других под- стицали толику мржњу према једном народу који је. само једним својим делом, учинио оно што су други на- роди већ били урадили: Грци су пет векова пре појаве келтских миграната на Балкану већ имали своје коло- није на југу Галије, на Иберском и на Апенинском полуострву, у Египту, на Сицилији, на обалама Понта и на југу Скитије; Етрурци су, по свему судећи, у г° исто време — у VIII веку пре наше ере — заузели и населили најлепше и најплодније области богате То- скане; римски краљеви су оружјем ширили своју власт

преко Апенина; персијски цареви су стигли до Грчке, уништавајући на свом ратничком походу не само тврђаве него и храмове, као што је био Хекатонпедон на атинском Акрополису, и споменике, као што је композиција тираноубица, постављена на овоме истом Акрополису као први споменик победе демократије над тиранијом. Ратовало се и освајало, рушила су се и неста- јала стара и подизала се и рађала нова царства на бес- крајним пространствима од Македоније до Индије и од Вавилона до Александрије. Краљеви су горели на ло- мачама, водиле су се подмукле борбе међу најближим потомцима круне и престола, а у грађанским ратовима гасиле су се слободе и демократија, те највише вред- ности које је створио и остварио народ античке Грчке. Био је то једини народ античког света у чијој је свести етика слободе, правде и људског достојанства била постулат који је своју правну дефиницију добио у јед- ном од највиших философских и правних начела: „НО- ИЕ5ТЕ У1УЕКЕ, АЕТЕКИМ ШИ БАЕБЕКЕ, 81ЛЈМ С1Ј- К^ХЈЕ ТК1ВХЈЕКЕ“ — „поштено живети, ничије право не повредити, свакоме дати оно што му припада“. Ово начело јавља се доцније и као један од темеља целокуп- ног римског права, у коме је и добило форму једне правне дефиниције. Изгледа нам да антички писци нису попгговали начело „зте 1га е! 81ш1к>“ кад су давали своје оцене о Келтима, о особинама њиховог карактера, о разлози- ма који су их навели или их присилили да напусте своју земљу и крену на беспућа Европе и Азије. У де- лима античких писаца моралним особинама Персија- наца није дата онако тешка оцена какву су добили Келти, иако су персијски освајачи Грчке остављали за собом, и у Јонији и у Атици, пожаре и рушевине на путевима којима је пролазила њихова војска. Сличан је случај и са оценом која је у делима римских писаца дата Ханибаловим освајањима у јужној Италији. А ако би се у античкој литератури трагало за оценом морал- ног лика римских освајача и ратника у Грчкој, на Бал- кану, по другим медитеранским земљама или у Галији и Германији, једва да би се нашао било какав траг авео

зије према начину њиховог ратовања и понашања пре- ма покореним народима. Гали су у том погледу били другачиЈе среће. Ка- лимах је у‘свом песничком заносу и ентузијазму могао да излије сав свој бес и огорчење против »последњих Титана", као „бесног рода л>удског“, на исти начин као што су то чинили грчки вајари и сликари према Кен- таурима, Амазонкама и другим митолошким бићима. Вергилијева визија Гала била је нешто блажа. Овај римски песник оживљује њихову слику у тренутку кад врше опсаду Ромуловог града: „Коса им је златна, од злата им је одело, кабанице опточене златним пору- бом. А на врату, белом као млеко, носили су од злата торквесе. Сваком су се у руци блистала по два алпска копља, док су им дуги штитови закљањали тело“ (Уег^. Аеп. VIII, 657— 662). Као што се види, Вергилије не по- казује ни мржњу ни повређени понос што су ови зла- том богати варвари оскрнавили светост и слободу глав- ног града његове земље. Има се утисак да се он пре диви њиховом изгледу, него што осуђује њихову ак- Цију. Међутим, однос историографа према Келтима и њихова оцена келтског карактера и менталитета знатно СУ другачији него што су подаии, утисци или визије које нам о Келтима саопштавају антички писци. Врло је вероватно да су разлике у том погледу последица не- потпуног познавања келтског народа, његових особина, обичаја и поступака, а нарочито узајамних односа са другим народима. Хијатуси и контроверзе о једном на- роду који је и у античком свету био другачији него што су били људи тога света не треба да нам стварају не- доумицу о њиховим особинама, о њиховом изузетном индивидуалитету, ако знамо, као што истиче Јеап Маг- ка1е да су Келти све до примања хришћанства били, У суштини, аморални, лишени осећања потребе за мо- ралним институцијама, уверени да унутарњи импулси К О Ј И покрећу живот личности покрећу и цео универЗ лал\ неизбежном крају (Јеап Магка1е, Веб СеНеб, ®• К°лте није постојала вера, ни идеја о награди због доброг дела, нити о казни због греха: свако дело и сваки поступак могли су бити и добри и зли, према

какав је однос према њима човек заузео у датом тренутку. Можда управо у оваквом схватању живота пежл и тајна особина, врлина и мана келтског мента- литета — склоност ка анархичним расположењима и према боговима и према људима, бескрајна љубав и оданост према слободи, презир и мржња према стегама власти. Објашњавајући природу и психологију Келта, Полибије (II, 7, 5) поставља овакво питање: „Ко је тај који се не би плашио менталитета ове хорде, људи који су у неко давно време били протерани из своје земље, осуђени од својих саплеменика зато што су обманули и пријатеље и родитеље?“ Пратећи кретање тих Келта и дајући слику њихо- вих племена у долини реке По, Полибије подробно опи- сује и објашњава менталитет овога необичног народа, који је освојио и дуги низ година држао у својим ру- кама ову плодну и пространу област северне Италије. Полибије (II, 17, 8—12) за ове Келте или Гале каже да су били славан и чувен народ, који је освојио ову земљу: „Живели су у насељима без утврђења и нису се бавили никаквом индустријом; спавали су на лежа- јима од сламе, хранили се само месом, бавећи се једино ратовањем и узгајањем стоке; водили су сасвим прими- тиван живот, и нису познавали ниједну врсту науке ни уметности. Њихова лична имовина састојала се од ста- да и злата, јер је то било једино што су могли лако са собом водити и преносит свуда камо их је срце вукло.“ 1Ме

Да као ратници нису били скромни, види се по подацима које саопштава Полијен кад описује на који је начин Бренос — Оа1а1оп ВазПеиз — приказао Галима како изгледају Грци, које је требало победити, да би стигли до Делфа и докопали се блага Аполоновог све- тилишта: „Мали су растом и слабачки, насупрот Га- лима, који су велики и снажни“ (Ро1уаеш, 81аге1§. та!оп Ићп, VII, 35). Али ни Бреносу ни његовим снажним и храбрим Келтима нису помогле све те људске и војничке врлине: врло је вероватно да Келти никад нису видели Делфе, нити су дошли надомак овога општег грчког светилишта, а камоли да су га освојили Па и да су стигли на падине Парнаса, ту би им се, ло-

ред Аполона и осталих невоља које су их тамо чекаде, испречила и три витеза, чија нам имена саопштава више као митску традицију него као историјске чин>е- нице. Паусанија у поглављу у коме говори о келтској авант\гри! То су, према овоме аутору, били Хиперох и ,\модок (или Лаодок), који су дошли у помоћ светили- пггу чак из земље Хиперборејаца, затим Пир, „за кога се прича да је био Ахилов син..(Раизап., I, 4). Опис келтског менталитета у Страбоновом делу разликује се од података које нам даје Полибије. Сли- ку о Келтима Страбон ствара на два начина: прво, према непосредном познавању овога народа у римској епохи и, с друге стране: „ми их себи представљамо према ономе што смо сазнали о њиховој давној прошло- сти и према обичајним институцијама које још постоје код Германа. У ствари, ова два народа су блиска и сродна по својој природи и по политичким институ- цијама“ (51таћ. IV, 4, 3). При томе Страбон посебно истиче необавештеност старијих античких писаца о Келтима и о другим антич- ким народима који су живели изван грчког и римског ареала. Помињући географа Тимостена (285—247), јед- ног од главних команданата флоте Птолемеја II, и Ера- тостена (275—194), прослављеног математичара, астро- нома, географа и философа грчке александријске шко- ле, који је први измерио Земљине меридијане и коси положај еклиптике, Страбон каже за њих да „уоппгге нису знали оно што се односи на иберску и келтску зем- ЉУ> & још хил>аду пута мање оно што се тиче Герма- није, Британије, као и Гета и Бастарна. Они су такође показали велико незнање и у погледу Италије, области уз Јадранско и Црно море, и северних крајева који ДО- лазе иза ових области . . .“ (31габ., II, 1,' 41). Уопштавајући своју оцену келтског менталитета, Страбон закључује да је цео овај народ, који се „данас ЈОВО Галима и Галаћанима, ратоборан, срдит, спреман за борбу, а иначе је скроман и честит. Али ако се раср- де, ови људи се скупљају у гомиле да би одмах кре- нули у борбу, и то тако храбро и неопрезно да лако падају под ударцима оних који против њих желе да применг^ неку војну воштину У ствари, ако их неко

тпазове, било кад или било где, или било каквим пор0дом, они су спремни да се испрсе испред опасности, ослањајући се при уласку у борбу једино на своју сна- п/и на своју смелост. Међутим, ако се на њих делује убеђивањем, они се предају корисном послу, учећи чак и СТвари из науке и језика. Њихова снага се може објаснити делимично њиховим огромним растом, делимично њиховом многобројношћу“ (IV, 4, 2). У истој књизи своје „Географије", у одсеку IV, у глави 13, Страбон истиче да су Белги били најбољи од свих Галаћана, за које иначе каже да су простосрдач- ни и добронамерни. Управо тим и таквим особинама он објашњава њихову спремност да сваког часа уђу у бор- бу, па и у рат, „јер мрзе све што је зло“. Али их је лако одобровољити, па чак и покорити, јер они, у ствари, и нису ратоборни, нити се боре као, на пример, ИберциКелти постижу успехе у борби зато игго су робустни, крупни и високог раста. Међутим, изгледа да их рат замара, јер се никад не организују онако како то за- хтева 1едан такав напор: лако и брзо се одлучују да Уђу У борбу, али нису вољни да у њој и истрају. Дово- љан је и привидан успех, па да се повуку и прекину ратовање. Таквим особинама могли би се, можда, објас- нити и многи њихови порази у борби против Римљана, нарочито на тлу Галије, у којој су Келти били и много- бројнији и снажнији него Римљани (IV, 12 и IV, 13). За проучавање начина њиховог ратовања од значаја је и податак да су Келти, вероватно први и у то време је- дини од европских народа, водили у рат и псе обучене за борбу (IV, 17). Говорећи о ратничким врлинама Келта, Страбон истиче да су Келти већ по природи добри ратници, „али су бољи као коњаници него као пешаци, и најбоља коњица у римској војсци потиче од њих. А најбољи борци међу њима потичу са севера и из приокеанске области“ (IV, 4, 2). Овај аутор напомиње да Келти приликом организовања миграција не иду с целим народом, него у групама, водећи при томе и во^ску. А да је војска неког од келтских народа могла бити велика, многоброша могу као пример послужити већ поменути Белги коти су, као највећи келтски народ имали тридееет мирија-

300 000

да ( . ) људи способних да носе оружје. Судећи по обавештењима које нам пружа овај антички географ и етнолог, који те у овом погледу више занимљив него веродостојан, већину становништва у келтској земљи сачињавале су жене. Да ни сам Страбон није био сигуран у оно о чему говори, види се, поред осталог, и по начину како саопштава своја знања о Белгима: „У овом погледу (мисли се на ратничке особине Келта — Б. Г.) кажу да су нај- бољи Белги, који су подељени у петнаест народа и који станују између Рајне и Липера, с једне, и Океана, с дру- ге стране.“ Самим тим што наводи „кажу“ Страбон јасно показује да ове податке саопштава из друге ру- ке, да није непосредан и први извор обавеиггења, па, према томе, није ни сасвим аутентичан. Његови подаци односе се на Келте римске епохе, на доба кад Келти нису вршили никакве миграције, кад је њихов утицај на друге народе и на развој европске историје био све- ден на улогу покореног народа, чије је место у животу простране римске империје било одређено вољом по- бедника и господара њихове земље. У ово време, а свакако и пре ратова које су Рим- л>ани водили против Келта у Галији, на Балкану и у Малој Азији, Келти су, како нас обавештава један ано- нимни грчки аутор, већ били усвојили хеленске обичаје и хеленски начин живота, захваљујући свакодневним и већ уобичајеним везама са грчким светом. Своје скуп- штине одржавали су уз звуке музике, настојећи да на тај начин створе добро и пријатно расположење, у коме треба да доносе и одлуке (Апопут-Зкутп. Репеее513, уегз. 183— 187). ^у

Непознати нам географ из Антиохије или из Александрије, који је живео средином IV века н е оставио је један опис — АпопупЦ 1оИиз огћхз сЈезспрПо’— сачу- ван у латинском преводу римског философа Јуниора, савременика анонимног аутора овога „Описа целог све- та * ^ наводи да се земл>а Гала налази „иза Паноније”, не одређујући при томе географске координате тога по- ложаја. Зато и није јасно да ли при томе мисли на Галију, чији нам је положај јасан и познат, или на неку другу европску област, у непосредној близини Па-

ноније. коју су такође насељавали Гали. Али наш циљ при проучавању овога извора и није био да утврдимо географски положај те области, него да укажемо на тедан други податак, који баца извесно светло на уређење келтског друштва. Јуниоров анонимус нас обавепггава да су ови Келти, иако им је земља обиловала свим добрима, стално без владара: „ ... е! ргор1;ег 1тре- га^огет, 1п тиХШисНпе оттђиз ђоп1з ^ие зетрег е§е1;, ађипс!а1;..Мало даље аутор истиче да цела ова об- ласт има људе храбре у борби и честите у сваком по- слу: „отшб аи!ет ге^т шгоз ћађе!; Јог1ез 1п ргоеИо е! поћПез т отп1 пе§о!1о“. Ово је, свакако, једна од по- зитивних и значајних оцена келтског менталитета, о коме се у другим изворима ретко говори на овакав на- чин и са оволико признања (С1. Сои^пу, Ех1га11з с!ез аи!еигз ^гесз, Рапз, 1878, 343). Овакве особине Келта одредиле су и начин њихо- вог живота, облачење, становање и исхрану. Страбон наглашава да Келти живе веома скромно, да и сада, односно и у његово време, спавају на тврдом лежају и да једу седећи на гомили сламе. Хране се претежно млеком и месом, првенствено свињским. Куће су им велике и простране, од дрвених греда и плетера об- лепљеног малтером, толосоидног облика, покривене ши- роким кровом који личи на куполу. Одећа им је вуне- на, а стоке, нарочито оваца, имају толико да вуненим тканинама и месом снабдевају не само Рим него и нај- већи део Италије. Много им је стало и до накита, на- рочито златног: не само што од овог племенитог ме- тала праве огрлице, прстење и наруквице, него је и одећа оних који врше неку почасну дужност проткана и опточена златом (IV, 4, 5).

Поред тога што су иначе отресити, напрасити и разметљиви, дакле, са особинама које одступају од скромног живота, Келти се после војних победа понашају охоло и уображено, док су после пораза малодушни и утучени. Пажњу савременог истраживача Кел- та и њиховог менталитета и карактера привлачи једно обавештење које нам Страбон пружа (IV, 4, 5) о томе како келтски ратници поступају с пораженим и зароб- љеним непријатељем. То је варварски и монструозан

обичај који они примењују после извојеване победг*- „По завршетку битке вешају о вратове својих Коња одсечене главе непријатеља, па кад их донесу кући закивају их по тремовима. Посидоније каже да је ца многим местима видео овај призор, који га је у почетку док се на то није био навикао, испуњавао осећањем грозоте, али га је после навика учинила подношљивим. Главе славних непријатеља натапали су кедровим уљем, показивали их странцима и нису пристајали да их неко откупи за количину злата која је била равна тежини главе. Римљани су забранили ове обичаје, као и жртве и врачања, која наши закони нису допуштали." За доношење правилног суда о Келтима, њиховој природи и етици можда није без значаја и чињеница да такви обичаји нису били ограничени само на Келте. Страбон изричито наглашава да је тај обичај „својствен карактеру нордијских народа“. Као археолошку потвр- ду овога обичаја, могли бисмо навести огромни и по својим пропорцијама јединствени златни казан из Гун- деструпа, са Јитланда. Он је откривен у земљи Кимб- ра, за које се још не може сигурно рећи да ли су келт- ског или германског порекла. Чињеница је да рељефна декорација, изведена испод самог руба ове огромне златне вазе, приказује, у непрекинутој траци фриза, сцене које одговарају садржају друидске религије и њених традиција. У овој богатој скулптурној компози- цији приказане су извесне сцене друидског ритуала, које обухватају и убијање заробљених непријатеља, затим васкрс погинулих ратника и свето дрво као везу између живота и смрти. „Котао из Гундеструпа је прави споменик друидске религије и као света ваза типично келтски предмет..каже за овај ретки и у својој вр- сти јединствени суд Јеап Магка1е (ор. сП. 51). Овај исти аутор, одличан познавалац келтске духовне кул- тур^) књижевности и религије, језика и обичаја, наводи, према античким писаним изворима, да су ритуал убија- н>а заробљених непријатеља код Кимераца врпглле жене (сћ Љ1с1ет). Међутим, и поред тих стилских ана- логиЈа које постоје у третирању људских ликова на срризу златног казана из Гундеструпа и типичне келт- ске пластике, као и елемената друидског ритуала, за-

још не можемо бити аподиктични у тврђењу да су и код Келта жене, као нека врста свештеница или министранткиња, биле ангажоване за извођење ритуала жртвовања људи. Исто тако не бисмо могли прихвати- ти као веродостојан податак о постојању антропофа- шје код Келта. Антички историографи су овај обичај, који би се пре могао сматрати изузетном појавом, приписали не само Келтима него и неким другим етничким скупи- нама — Скитима, Иберцима и многим другим народи- ма (с!. РПп. IV, 12, 30; Рошр. Ме1а II, 1; 81гађ. IV, 5, 4). Своје тврђење о постојању антропофагије код Кел- та Страбон, вероватно, заснива на једном податку који је могао наћи у Цезаровом „Галском рату“ (Саез. Сотт. Не П. VII, 77). Реч је о једном догађају, тачније рече- но, о говору који је Критогнат, један од виђенијих првака из племена Арверна, одржао за време опсаде Алезије, утврђеног келтског опидума у земљи галског племена Мандубијаца. Кад је посада овог утврђења, због дуготрајне опсаде под којом их је држала Цезаро- ва војска, остала без хране, Критогнат је одржао говор, за који Цезар каже да га у својим коментарима не може мимоићи „због његове необичне и нељудске окрут- ности“. сад

Иако тим и таквим речима већ унапред даје негативан суд о Критогнату, Цезар му признаје врлину и храброст правог келтског ратника. „Нећу рећи“ — каже Критогнат, обраћајући се опкољеним келтским ратни- цима — „ниједну реч о онима који најсрамније роп- ство називају именом предаје, па зато сматрам да их не треба сматрати нашим грађанима, нити их треба позивати на наше саветовање. Хтео бих да се обратим онима који нам предлажу да се пробијемо с војском из тврђаве. У њиховом предлогу је, као што се с тим и сами морате сагласити, стварно сећање на нашу славну прошлост. Наиме, онај ко1И није у стању да се ухвати укоштац са невољом заиста је слабић, а не храбар чо- век.“ После овога портрета 1едног правог витешког вој- воде, верног ратничкој слави и славним традицијама предака, Цезар нам открива у чему је та Критогнатова

окрутност и нехуманост. Објашњавајући на ко' начин опсађена војска у Малезији могла да издрж* ГЈИ кевоље што их изазива глад, док јој не пристигне ^ моћ, Критогнат износи свој план и предлог: „ пП°' ма томе, какав је мој предлог? Морамо учинити оно шГ су још V давна времена чинили наши преци у нерав- ним борбама са Кимбрима и Тевтонима. Онда кад Су их невоље отерале у утврђења и кад су се нашли у сличној опасности као што је ова наша, прехрањивали су се месом оних који нису били способни за борбу. Захваљуп^ћи томе, они су издржали све тешкоће и нису се предавали непријатељу. Па чак да у нашој прошлости и није било таквих примера, требало би да ми то учи- нимо због љубави према слободи и нашим потомцима.“ Анализа Цезаровог текста показује да Келти нису прихватили Критогнатов предлог, тако да се сме претпоставити да у Цезарово време антропофагија није постојала. У старијим писаним изворима нема никаквих података, па ни алузија о том окрутном обичају. Према томе, ни Страбонов податак да су Римљани учинили крај антропофагији у животу Келта не би се могао прихватити као тачан и заснован на сигурним обавештењима и изворима.

У ствари, Критогнатов предлог је, и поред све сво- је окрутности, оаснован на осећању и уверењу да је сло- бода за келтске ратнике и њихов народ била изнад свих других вредности и етичких постулата. То су Келти по- тврдили нарочито у Галатији, а ту њихову врлину приз- нали су им и Аталиди, владари Пергамона: кад су их победили и уништили им „државу“, у ствари, једну кохерентнију заједницу, Галатију, Аталиди нису сма- трали да ће изгубити нешто од своје славе и угледа ако, као победници, подигну побеђеним Галима споменике, оне познате композиције зреле и класичне хеленистич- ке уметности. То су у историји античке уметности јединствени изрази признања, саосећања и дивљења ети- ци слободе и жртве ко1а се приноси томе идеалу: посматра1ући композици1у ко1а приказује Галаћанина, ратника са торквесом и типичним галским мачем, како убија себе, пошто је претходно убио своју жену искуп љујући жртвом живота цену

дЛ Је овај човек, због убиства бића које му је било ве- говатно најближе и најдраже, прекорачио границу људ- ске етике. Напротив, изгледа нам да је грчки, јонски уметник, оваквим решењем једног истанчаног психо- лошког проблема, потврдио врлину једног чина чија ети- ка. кроз овакву интерпретацију, води ка једној снаж- ној, дубокој и спонтаној моралној и идејној катарси. у античкој литератури, као што смо то раније већ навели, такође постоје подаци да су Келти после великих пораза, или пред опасношћу да падну у ропство, били спремни да својим најближим и себи радије одузму живот него да се помире са губитком слободе. Могуће је да ове војничке и људске врлине келтских ратника нису у Цезарово доба биле онако снажне као што су то биле неколико векова раније. Јасно је да те врлине — храброст и оданост слободи — нису одвојене од при- роде и целокупног менталитета овога народа. Оне су само један од општих феномена и манифестација њи- ховог моралног, националног и друштвеног бића, зајед- ничког свима Келтима, и поред разлика које постоје у језику, обичајима и законима разних келтских народа.

ЖИДОВАР АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА О КЕЛТИМА НА ТЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

У претходним поглављима показали смо до које мере су антички историографи и аутори других писа- них извора били обавештени о балканским Келтима. Навели смо и разлоге који захтевају да њихова оба- вепггења треба примати са опрезношћу, јер веродостој- ност њихових мерила котима оцењују историјску про- шлост није увек на висини објективног и непристрас- ног познавања чињеница о којима расправљају. Јасно је и разумљиво да антички писци нису могли да непо- средно схвате и објасне мозаичку сложеност етничких односа и историјских збивања у балканским земљама и у доба од кога их често деле не само деценије него и читава столећа. Иако су те слабости античких писа- них извора и некритичност њихових аутора биле у мно- гим случајевима сасвим очигледне, савремена проучава- ња културне и политичке прошлости балканских Келта била су упућена на непотпуна и у извесним случаје- вима непрецизна писана документа. Због таквог стања ствари историјска прошлост балканских Келта прика- зана је претежно и више методом спекулативних де- дукција и експликација него критички и објективно за- снованих интерпретација. Тек те откриће археолошких докумената отворило нове мОгућности за егзактније проучавање периода латенске културе у балканским земљама, пре свега на тлу Југославије. У Румунији, У којој та култура добрим делом припада балканском геополитичком кругу, археолошки трагови Келта били су видљиви, познати и проучавани још у првој поло- вини нашег столећа. У Југославији прво откриће једне келтске агломерације, једног импровизованог утврђења, које смо ми назвали оррјсЈит, везано је за локалитет Жидовар. То је лесна дуна, која има облик зарубљене купе, чији се плато издиже 120 метара изнад равнице, на самој источној ивици Делиблатске пешчаре, у јуж-

ном Банату. Као брег који доминира целим тим крајем, }Кидовар се налази између Дунава, на југу, Вршца, на северу, и западних падина Карпата, на истоку, удаљен око петнаестак километара од сваког од поменутих географских пунктова. Писац ових редова открио је Жидовар 1948. године и резултатима својих двадесетогодишњих систематских и методских археолошких ископавања пружио прву егзактну, материјалну основу за проучавање келтске културе и цивилизације у Југославији.

Својом археолошком стратификацијом, која у вертикалном смеру износи више од 7 метара, а по хоризонтали заузима простор од једног хектара, богатством културних слојева и врстама култура које су у тим слојевима сачуване, Жидовар заузима изузетно место у балканској и европској археологији уопште. Поред оби- ља покретног културног инвентара који припада латен- ској цивилизацији и потврђује келтски карактер нај- млађег насеља на овоме праисторијском т е л у, у слоје- вима Жидовара откривени су многи, богати и у својој врсти изузетно значајни, трагови култура старијег гвоз- деног и свих трију епоха бронзаног доба: старије средње и млађе епохе овога доба, које је у балканско-подунав- ској области трајало преко једног миленијума, можда и пуних петнаест столећа. Посебан значај Жидовара исти- че и чињеница да је то први археолошки локалитет у нашот земљи на коме је откривено једно келтско насе- ље. На Жидовару су откривена и џрва насеља бронзаног доба у нашој земљи. Културни инвентар овога доба био је познат искључиво по налазима из гробова и некро- пола посејаних претежно у Подунављу и на самим оба- лама Дунава (Дубовац, Ковин, Жуто Брдог Кличевац, Корбово, Ватин, Омољица и друга места). Сасвим је си- гурно да у керамичком инвентару Жидовар поседује толико обиље ваза и такво богатство њихових облика и орнамената да му и по томе припада једно од првих места мећу европским археолошким налазиштима. (Ма- теријал Жидовара изложен 1е и чува се у Археолош- кој збирци Универзитета у Београду.) Да је Жидовар и у народној традицији и митоло- гији свога

кззујб и само његово име. Назив овога локалитста зан је за појам „ЈКидани , „НСиди , који се јавл>а у народној поезији Срба и означава дивове, односно „испол!ше“, како их називају руске народне песме о дИвовима — биљине. Према томе, у народној интерпретацији топоним Жидовар значи: град дивова. Посматран у односу на своју околину, Жидовар Из. гледа као ггриродно утврђење: знатно је виши од свију суседних брегова, стране и падине су му стрме, тако да је са три стране тешко приступачан. Све му то даје карактер утврђеног насеља, једне специфичне врсте келтског провинцијског опидума, можда и рефугијума, на коме су се Келти, повлачећи се долином Мораве из Македоније према Дунаву, населили, пошто су прешли на леву обалу ове велике реке, вероватно концем II и почетком I столећа пре н. е. Ако би се мерио величином Алезије или Бибракта, или неких других великих келтских опида у Галији и средњој Европи, Жидовар не би имао право да носи име опидума. Међутим, ако се врста и карактер овога насеља одређује према његовом изгледу и природи циља коме је оно служило, онда и Жидовар келтске епохе има право да носи име опидум, као за сада још једино келтско насеље ове врсте у Југославији. Право да Жидовару дамо име опидум даје нам индиректно и Цезар, који следећим речима дефинише обележје једног келтског утврђеног насеља: „ ... т со11е битто ас1тос1ит есШо 1осо, и! т81 оћ51(Иопе ехри&пап поп роззе У1с!еге1:иг“ — „на врху брега, на веома неприступачном месту, тако да изгледа да се може освојити једино опсадом“. (Саезаг, ћ. С. VII. 69). Рекли смо да је келтско насеље на Жидовару било кратког века. На такву хипотезу упућују два основна разлога. Цела келтска култура Жидовара приписана је епохи Ба Тепе III, дакле, последњем столећу старе ере. ^ Друге стране, дебљина културног слоја није велика и импровизоване грађевине у којима се живело и становало биле су трошне, слабе, прављене за кратко- трајно коришћење, Судећи по распореду ових грађеви- на, на кружном платоу Жидовара, Келти нису зграде правили по неком урбанистичком плану. Број келтских колиба овде такође указује на то да је ово насеље било

малобројно, као што је био и мали број Келта који је у Сингидунуму основао своје насеље. За њих Јустин, римски историограф из II века н. е., каже да су дошли као „тапиз ^иаес!ат“ — „шака јада“ (1из11п, XXXII, 3, 8). Зато и претпостављамо да је Жидовар био, у ства- ри, „ге!и§шт“, једна врста насеља избеглица, Келта Скордиска, који су се повлачили пред снажним рим- ским легијама конзула Доуза, Дидија и Сципиона, с југа из Македоније и области Шар-планине (8согс1иб- -топз), по којој су ови Келти, можда, и добили своје име. Сасвим је поуздано утврђено и јасно да су се ови Келти, вероватно као разбијена и поражена војска, пов- лачили према Дунаву, „да су стигли до његових обала и острва и ту се населили као избеглице“, како нас оба- вештава Апијан (Арр1ап, 111уг., 5). Све се то догађало на прелазу из II у I столеће пре н. е., дакле, у време коме припада и келтско насеље на Жидовару. Српски историчар античке прошлости југословенских земаља Н. Вулић навео је у једном свом раду цео низ класичних извора који говоре о Келтима, тачније речено, Скордисцима који су имали своја насеља на Дунаву и његовим острвима (Н. Вулић, Октавијанов рат и изгнање Скордиска из Горње Мезије, Глас СКА ВХХН, 28. Иако извори које је навео Н. Вулић не говоре непосредно о Келтима и на левој, панонској оба- ли Дунава, јасно је да су Скордисци, и пре Октавијано- вог рата против њих, имали своја насеља и на левој обали. С обзиром на економски значај области која ле- жи између Тисе и Карпата, као и на рудно богатство ових планина, могуће је да су Келти, још пре ратова- ња с римском војском, имали и подизали у овој области известан број утврђених насеља, као економских цен- тара и војних упоришта, на важној економској комуни- кацији која је везивала област горње Тисе и Карпата са подунавским насељима. А кад се зна због чега су се Келти насељавали на обалама Дунава и на његовим острвима, онда 1е јасно да су Келти, најпре вероватно огранци Боја, Таурисци или Тектосаги, а затим и Скор- дисци, имали своја насеља и у савезничкој Дацији. У овој карпатској земљи Келти су оставили толико трагова своје културе и свога присуства да је В. Пар-

ван могао да констатује „да је Дација била потпуно келтска" (V. Рагуап, Бааа, Сатћпс^е, 1928, 114). Садржај латенског културног слоја на Жидовару и његов однос према латенским налазима из околине античког Сингидунума и низа других локалитета у Србији и Срему, дакле, на подручју Скордиска, јасно оправдавају нашу хипотезу да је и на платоу Жидовара живела група Скордиска. О садржају културног инвентара келтског насеља на Жидовару могло би се говорит много више него што нам то допушта дати простор. Поред колиба, трошних и највећим делом разорених и спаљених, у овоме на- сељу откривен је велик број типичне келтске керамике. То су ваое разноврсних облика, богато профилисаних и украшених, понекад бојене, у зонама, као што су типичне келтске урне, ређе графитиране, и уколико су сиво и црно печене, све су биле рађене на лончарском витлу. Потребно је напоменути да су и овде, у области панонскокарпатског басена, Келти први увели лончар- ско витло у керамичку производњу. Они су такође били и вешти металурзи, тако да су, захваљујући рудном богатству Карпата, у великој мери подстакли развој металургије гвожђа. Отуда је и разумљиво откриће на Жидовару келтског гвозденог оружја — типичног мача, копља, стреле, умбилика — затим бронзаног и сребр- ног накита: бронзане наруквице са змијским главама као протонима, бронзане гривне, прстена и торквеса, као и једне веома оштећене шоље од финог бронзаног лима. Нарочиту пажњу заслужују две сребрне фибуле, потпуно очуване и јединствене по својој једноставној лепоти, величини и снази експресије. На Жидовару је откривен и сребрни антички но- вац: један римски републикански ВЕПАКГО5 и неко- лико тетрадрахми, имитација новца Филипа Македон- ског и Александра Великог. Од утилитарних предмета латенској цивилизацији Жидовара припадају криви гвоздени ножеви — сиШ 1пПех1, ТИПИЧНИ келтски кључеви и разни други преДмети нејасне намене. Аналогије за културни инвентар Жидовара нала- зимо у идентичним облицима латенске керамике која је

после истраживања на Жидовару откривена у келтској некрополи на Карабурми, на периферији Београда, на великом и значајном локалитету Гомолави код Срем- ске Митровице, на Доњој Бебрини, на реци Сави, неда- леко од Славонског Брода, као и на читавом низу келт- ских локалитета у Југославији, Румунији, Мађарској и Чехословачкој. Најпре као трако-илирско, а затим као келтско насеље, Жидовар се налазио надомак Дације и дачке културе. Судећи по вестима и подацима које нам саопштавају антички писци, Скордисци, па, према томе, и келтски становници Жидовара живели су у савезничком и пријатељском односу са Дачанима. Као искусни и смели ратници, Келти су пружали Дачанима и значајну помоћ у њиховој борби против Римљана. Али, према подацима које даје Страбон (Сео§г. 313), Скордисци су се борили на страни Дачана и против неких других келтских племена, Тауриска, на пример, против којих су ратовали све до њиховог истребљења у Дацији. Било је покушаја, нарочито од стране неких румунских аутора (V. Сп§ап, Сегатшка сЈасо-^еИса, ВисигезИ, 1969), да се латенско насеље на Жидовару припише Дачанима. Ономе који научним проблемима прилази „ате 1га е1 б1исИо“, који зна да види и да објективно и егзакт- но интерпретира све елемент еи компоненте једног проблема, јасно је да за детерминацију и дефинисање Жидовара као насеља Дачана и као места дачке кул- туре уотпнте не постоје ни најнужнији позитивни ар- гументи. На Жидовару нема ни једног јединог трага дачке архитектуре; као насеље, 2Кидовар није грађен по законима и начелима који одговарају ни изгледу ни карактеру дачких утврђених насеља Јауа које добро познајемо у области Карпата, покретни културни инвентар латенског стратума на Жидовару идентичан је са културним инвентаром других келтских насеља, које смо мало раније већ навели. Чињеницу да је келт- ско насеље на Жидовару основано у време кад се Кел- ти повлаче из Македоније и Србије^у панонско-карпат- ску област, као избеглице, „ере1ус!е8“, потврђује и епоха којој припадају латенски инвентар Жидовара и антич- ки писани извори који говоре о тим догађајима. Јасно

1'е да научна истина не губи од своје вредности ако се на

тлу Дације открију и утврде трагови не само Дачких него и других, у овом случају келтских етничких елемената. Као и у многим другим насељима латенске епохе, као пгго то показује пример многих келтских опида, и на Жидовару се живот угасио на самом преласку из старе у нову еру. Иако немамо непосредних података ни сведочанстава шта је био узрок престанку живота у овоме протоисторијском насељу, врло је вероватно да Келти нису имали ни услове ни разлоге да се за сва времена вежу за место и област којој припада Жидо- вар. На западној страни од овога брега протезала се десетинама и десетинама километара област неплодне и голе пешчане пустиње (данас пошумљена Делиблатска пешчара); на источној страни, у Карпатима, живели су Дачани, који, после повлачења Римљана са леве обале Дунава, нису имали никакве потребе за келтским савезницима. У таквој ситуацији жидоварски Келти могли су једино да се повуку у северне и северозападне об- ласти широког панонског басена, у области данашње Мађарске и Словачке, у које су и Келти, а не само Да- чани, могли пренети извесне елементе дачке културе. Сасвим је извесно да келтско становништво на Жидовару није било уништено и да због тога није престао живот у овом насељу: општа археолошка слика краја последњег насеља на Жидовару не пружа индиције на основу којих би се могла створити претпоставка да су Келти овде били уништени. Изгледа нам сасвим убедљива хипотеза да су и жидоварски Келти, као што су то чинили њихови саплеменици на другим местима и насељима која су напуштали, сами уништили и разо- рили ово насеље на жидоварском платоу. Поред самог изгледа овог насеља — уништених, разорених и спа- љених колиба — на овакво објашњење упућује нас и Цезар, који каже да су Келти своја насеља, напушта- ЈУ и их и бежећи из њих пред надмоћнијим неприја- тељем, палили и уништавали (Саезаг, Сотт. (3. О. ’ Могли су то учинити у случају Жидовара, тек .ле п°влачен»а Келта, и непознати нам непријатељи, КОЈИ су, како наводи Амијан Марцелин кад говори о

уништавању келтских насеља, „дшсцшс! 1пуеп1ге ро- Јиепеп! !епх) \пс1агеп{; е! Пашш1з“ (Ат. Магс. XVII, 1, 4), дакле, „огњем и мачем“. Нестанком Келта са историјске позорнице на тлу Југославије — миграцијама и етничком асимилацијом — није се угасио ни престао утицај келтске културе и цивилизације на живот и културу староседелаца, па чак и словенских досељеника у балканске земље. Са- свим је извесно да је један део Келта, првенствено Скордиска, остао у планинским областима Балкана, у планинама пиндско-шарског, балканског и карпатског система. Прихватимо ли објашњење које КасЈетасћег даје за име \^а1аћ — којима су Германи називали Келте или Гале (в. Кас1етасћег-ов чланак у Ећћег!, Кеа11ех1со-п с!ег Уог§езсћ1сћ1е, з. V.) — онда бисмо смели претпостави- ти да су етнички супстрати балканских Влаха својим пореклом везани за Келте. У том случају порекло романских елемената у менталитету, језику и извесним обичајима Влаха треба тражити у њиховим келтским прецима, а не у романизацији Балкана, коју су без ве- ћег успеха и трајнијих последица покушали да изврше римски освајачи овога европског полуострва. Извесни обичаји у фолклору, митологији и празноверици бал- канских Влаха, нарочито оних у источној Србији, у пре- делу Хомољских планина, јасно указују на далеко и непосредно келтско порекло (култ извора и ритуали у вези са тим култом који су се одржали до нашег вре- мена). У Београду, 14. VI 1977.

САДРЖАЈ Увод —

—

—

—

—

—

—

—

Поглед археологије на људску прошлост — На развођу светова и векова Пелазги и Минијци —

—

— —

—

—

—

—

—

—

—

—

—

—

7

—

—

20

—

—

Митолошка прошлост Илира. Илири и Пелазги — Место Илира у индоевропској заједници — Епоха келтске културе на Балкану —

— —

—

Рах Ва1сап1са и место Келта међу балканским народима Узроци и време доласка Келта на Балкан Један поглед на историју балканских Келта Келти у споменицима ликовне уметности Келтке државе на Балкану Келтски краљеви на Балкану Бренос име, симбол и судбина

Балкански Келти у античким писаним изворима — Слика келтског карактера и менталитета према_ античкгш писаним изворима Жидовар-ерхеолошка сведочанетва оЈ<елтима_на тлу Југославије — —

25

38 54 61

69 74 77 84 98 108 125 176

197 206

Др БРАНКО ГАВ2ЛА ПРЕДАЊА И ЗНАЊА О СТАРОМ БАЛКАНУ РЕЦЕНЗИЈА: Др АНДРЕЈ МИТРОВИЋ ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК: ЖАРКО РОШУЉ ИЗДАВАЧ: ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ Н О Л И Т БЕОГРАД, ТЕРАЗИЈЕ 27 ШТАМПА: ГРАФИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ К У Л Т У Р А , К У Л Т У Р А , БЕОГРАД, МАКЕДОНСКА 4

ООУР ШТАМПАРИ.ТА ТИРАЖ: 2.500 ПРИМЕРАКА

1978.

Др БРАНКО ГАВЕЛА редовни професор Фил озофског факултета у Београду, рођен је у Босанском Петровцу 1914. године. Студирао класичну филологију и археологију на Универзитету у Београду, научно усавршавање провео на Сорбони у Паризу, у археолошким институтима у Швајцарској, Аустрији, Немачкој, Пољској, Грчкој и Италији. Бави се проучавањем култура старобалканских народа, посебно историјом уметности античке Грчке, Етрурије и Рима. Објавио већи број научних радова о својим археолошким открићима и истраживањима. као и низ књига и монографија: ПРАИСТОРИЈСКА АРХЕ0Ј10ГИЈА КЕЛТСКИ ОРР\0\ЈМ ЖИДОВАР, ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ АНТИЧКЕ ГРЧКЕ, ИЗ ДУБИНЕ ВЕКОВА, ФИДИЈА. ЕТРУРЦИ —историја, култура и уметност. У књизи ПРЕДАЊА И ЗНАЊА О СТАРОМ БАЛКАНУ обрађена је етногенеза старобалканских народа на основу античких историографских литерарних и других писаних извора као и археолошке документације.