Besjeda Davor1
This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA
Overview
Download & View Besjeda Davor1 as PDF for free.
More details
- Words: 635
- Pages: 3
PANEVROPSKI APEIRON UNIVERZITET FAKULTET PRAVNIH NAUKA
Davor Šeovac
RETORIKA Tema besjede: Čovjek se pozna po govoru
Mentor: Prof.dr.Branimir Čović
Travnik, 12.07.2008.godine
U bukvalnom tumačenju ove rečenice „Čovek se pozna po govoru“ mogli bi smo reci da je se čovek izdvojio od životinja zahvaljujući upravo govoru. Isto tako je uspio da se razvije društveno a i tehnološki. Kako se čitavo čovečanstvo razlikuje od životinja po govoru, tako se i ljudi međusobno jedan od drugoga razlikuju. Danas imamo veoma česta takmičenja u držanju besede, tj.govora. taj isti govor nam je trenutno jedan od najčešči vidova komunikacije, koliko se god mi trudili da komuniciramo neki znakovima, na posletku se vratimo govoru. Govor je trenutno jedan od najsavštenijih vidova komunikacije kod čovečanstva. Držanje govora ili besjede nam je isto tako bilo poznato i u antičkoj grčkoj kod najboljeg retorčara grčkog ikad Demostena. Takođe nam je poznato da je ovaj veliki čovek koji je se isticao po govoru, imao problema pri izgovaranju glasa „r“, a pored toga je i mucao. Neke od legendi kažu da je ovaj veliki grčki besednik pored obale mora vežbao izgovor. Tako što je se naglasivao sa šumom talasa, a opet druga legenda kaže, da je pored toga vežbao izgovor sa punim ustima kamenja. To je samo jedan od bezbroj primjera koliko se ljudi trude da poboljšaju svoj govor. Danas da bi mogao da ides u korak sa svetom bez ikakvog zastajkivanja, potrebno je da budes dobar besednik, ne u smislu da držiš neke velike govore, već da znaš da se lepo izražavas. Da svojom pričom ne daviš druge, metaforički rećeno. Pored Demostena, koji je bio Grćki najveći govrnik imao, još jednog čoveka koji je se po svom govoru poznavao u svoje vreme a to je Marcus Tullius Cicero. On je prvo bio advokat a posle kad je ušao u političku sferu, počeo se baviti besedama. Njegove su besede toliko dobre bile da su od njegovih reći mnoge vojskovodje drhtale. Danas se često na slavama, krštenjima, svadbama itd. U glavnom na nekim skupovima drže govori, pa se pre tih govora mogu čuti mnoga ogovaranja a bogami i posle tih govora. Ta govaranja mogu biti pozitivna a mogu biti i u negativnom kontekstu, sve zavisi koliko je onaj što drži govor poznat po tome. Na primer koliko je ko dobar i da li moze biti neko dobar u govoru, govori sama činjenica da Demostenovi prvi govori su bili osuđeni na propast, jednostavno nije imao uspjeha, ali na kraju krajeva ga je nužda naterala da se s tim opet počne baviti i ako nije hteo zbog bivših neuspeha. Kad je izgubio svoje nasledje koje je nasledio od oca, on je bio prinuđen da tuži svoje staratelje. Za nas nije bitan isho te tužbe, jedino što nas tu interesuje jeste to da je taj isti Demosten počeo da se raspoznava u narodu i da bude poznat po govoru, ono što kažu „Čovek se pozna po govoru“.
Ako izostavimo ovaj nivo gledišta bitnosti govora, onda možemo videti da nam nije potrebno da gledamo čeoveka da bi shvatili o kome se radi, ne samo da ga slusamo, može to biti indirektna komunikacija na osnovu papira i olovke tj. Nekim tekstom koji nema potpisa. Prema samom stilu pisanja i bogatom i raznovrsnom rečniku reči koje su upotrebljene u tekstu možemo doči do zaključka o kome se rad. Što nam je još jedna potvra da se „čovek poznaje po govoru“ Ako bi smo se još jednom vratili na ova dva retoričara koje sam već spomenuo u predhodnom tekstu, videčemo da je većina njihovog teksta bila do skoro upitna, mislim na besjede koje su držali. Jer na tim istim besjedama nije pisalo ime autora, zapravo na vićini. Ljudi su na osnovu predhodnih besjeda njihovih zaključili da su oni autori ovih besjeda bez imena autora. I to samo po njihovom načinu pisanja i stilu izgovaranja.
Davor Šeovac
RETORIKA Tema besjede: Čovjek se pozna po govoru
Mentor: Prof.dr.Branimir Čović
Travnik, 12.07.2008.godine
U bukvalnom tumačenju ove rečenice „Čovek se pozna po govoru“ mogli bi smo reci da je se čovek izdvojio od životinja zahvaljujući upravo govoru. Isto tako je uspio da se razvije društveno a i tehnološki. Kako se čitavo čovečanstvo razlikuje od životinja po govoru, tako se i ljudi međusobno jedan od drugoga razlikuju. Danas imamo veoma česta takmičenja u držanju besede, tj.govora. taj isti govor nam je trenutno jedan od najčešči vidova komunikacije, koliko se god mi trudili da komuniciramo neki znakovima, na posletku se vratimo govoru. Govor je trenutno jedan od najsavštenijih vidova komunikacije kod čovečanstva. Držanje govora ili besjede nam je isto tako bilo poznato i u antičkoj grčkoj kod najboljeg retorčara grčkog ikad Demostena. Takođe nam je poznato da je ovaj veliki čovek koji je se isticao po govoru, imao problema pri izgovaranju glasa „r“, a pored toga je i mucao. Neke od legendi kažu da je ovaj veliki grčki besednik pored obale mora vežbao izgovor. Tako što je se naglasivao sa šumom talasa, a opet druga legenda kaže, da je pored toga vežbao izgovor sa punim ustima kamenja. To je samo jedan od bezbroj primjera koliko se ljudi trude da poboljšaju svoj govor. Danas da bi mogao da ides u korak sa svetom bez ikakvog zastajkivanja, potrebno je da budes dobar besednik, ne u smislu da držiš neke velike govore, već da znaš da se lepo izražavas. Da svojom pričom ne daviš druge, metaforički rećeno. Pored Demostena, koji je bio Grćki najveći govrnik imao, još jednog čoveka koji je se po svom govoru poznavao u svoje vreme a to je Marcus Tullius Cicero. On je prvo bio advokat a posle kad je ušao u političku sferu, počeo se baviti besedama. Njegove su besede toliko dobre bile da su od njegovih reći mnoge vojskovodje drhtale. Danas se često na slavama, krštenjima, svadbama itd. U glavnom na nekim skupovima drže govori, pa se pre tih govora mogu čuti mnoga ogovaranja a bogami i posle tih govora. Ta govaranja mogu biti pozitivna a mogu biti i u negativnom kontekstu, sve zavisi koliko je onaj što drži govor poznat po tome. Na primer koliko je ko dobar i da li moze biti neko dobar u govoru, govori sama činjenica da Demostenovi prvi govori su bili osuđeni na propast, jednostavno nije imao uspjeha, ali na kraju krajeva ga je nužda naterala da se s tim opet počne baviti i ako nije hteo zbog bivših neuspeha. Kad je izgubio svoje nasledje koje je nasledio od oca, on je bio prinuđen da tuži svoje staratelje. Za nas nije bitan isho te tužbe, jedino što nas tu interesuje jeste to da je taj isti Demosten počeo da se raspoznava u narodu i da bude poznat po govoru, ono što kažu „Čovek se pozna po govoru“.
Ako izostavimo ovaj nivo gledišta bitnosti govora, onda možemo videti da nam nije potrebno da gledamo čeoveka da bi shvatili o kome se radi, ne samo da ga slusamo, može to biti indirektna komunikacija na osnovu papira i olovke tj. Nekim tekstom koji nema potpisa. Prema samom stilu pisanja i bogatom i raznovrsnom rečniku reči koje su upotrebljene u tekstu možemo doči do zaključka o kome se rad. Što nam je još jedna potvra da se „čovek poznaje po govoru“ Ako bi smo se još jednom vratili na ova dva retoričara koje sam već spomenuo u predhodnom tekstu, videčemo da je većina njihovog teksta bila do skoro upitna, mislim na besjede koje su držali. Jer na tim istim besjedama nije pisalo ime autora, zapravo na vićini. Ljudi su na osnovu predhodnih besjeda njihovih zaključili da su oni autori ovih besjeda bez imena autora. I to samo po njihovom načinu pisanja i stilu izgovaranja.
