Analiza Npi

Udruzenje gradjana za demokratiju i civilno obrazovanje

Tema: Analiza Nacionalnog plana za integraciju u EU, poglavlja koja se bave mladima Autor: Tim za analizu dokumenata GI UVOD Ovaj izvestaj predstavlja analizu onih poglavlja NPI ( Nacionalnog programa za integraciju u EU ), koja se bave pitanjima mladih. Analizirana su poglavlja Socijalna politika i zaposljavanje, Obrazovanje i Kultura sa namerom da se na koncizan nacin mladima predstavi NPI i nacin na koji ce Republika Srbija u narednih deset godina uskladjivati domace zakonodavstvo sa evropskim. Takodje, izvestaj se bavi zakonima koji ce biti doneti i institucijama koje ce biti izgradjene u tu svrhu.

STA PREDSTAVLJA NPI I KOJI SU NJEGOVI CILJEVI ? Zakljucivanjem SSP-a Republika Srbija se obavezala da u fazama izvrsi uskladjivanje svog zakonodavstva sa pravom EU. Vlada Republike Srbije je donela odluku da u okviru NACIONALNOG PROGRAMA ZA INTEGRACIJU SRBIJE U EU ( NPI ) objedini sve strategije, akcione planove, programe i druga dokumenta, kako bi na najbolji nacin ispunila kriterijume za prikljucenje EU. NPI JE PRECIZAN PLAN KAKO DA SE ISPUNE SVI NEOPHODNI KRITERIJUMI POTREBNI DA BI DRZAVA POSTALA CLANICA EU, od politickih i ekonomskih, do usvajanja zakona i detaljnih standarda koji se primenjuju u EU, u razlicitim oblastima. Ovakvu vrstu dokumenta ima obavezu da donese svaka drzava koja je kandidat za clanstvo u EU i on se naziva NPAA ( Nacionalni program za usvajanje aquis ) . S obzirom da Republika Srbija jos uvek nema status kandidata za clanstvo u EU, Vlada Republike Srbije je pripremila NPI za period od 2008. do 2012. god., kako bi pokazala da poseduje neophodne administrativne kapacitete koji su u stanju da ubrzaju proces

evropskih integracija. NPI ce prerasti u NPAA kada Republika Srbija stekne status kandidata za clanstvo u EU.

KAKVA JE STRUKTURA NPI ? NPI sadrzi sve obaveze Republike Srbije iz SSP-a i omogucava njihovo jedinstveno sprovodjenje. U ovom dokumentu se nabrajaju adminstrativne i finansijske potrebe za proces pristupanja, odredjuje se broj sluzbenika koji ce biti neophodan za sprovodjenje reformi. Takodje, NPI omogucava opstoj javnosti da razume i prati proces pridruzivanja. NPI se sastoji iz sest osnovnih poglavlja: • POLITICKI KRITERIJUMI su posveceni “stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i postovanje i zastitu manjina” • EKONOMSKI KRITERIJUMI – odnose se na uspostavljanje i unapredjivanje funkcionalne trzisne ekonomije • SPOSOBNOST PREUZIMANJA OBAVEZA KOJE DONOSI CLANSTVO – najznacijnije poglavlje NPI koje cine trideset i pet potpoglavlja i svako od tih potpoglavlja je definisano kroz: o Opstu ocenu trenutnog stanja - pravni akti koji uredjuju konkretne oblasti, kao i institucionalni kapaciteti za njiovo sprovodjenje o Zakonodavni deo - usvajanje i izmenu postojecih pravnih akata u kratkom roku (do 2 godine) i srednjem roku ( od 3 do 5 god.) o Institucionalni deo -reorganizacija postojecih, osnivanje novih institucija i zaposljavanje i obuka osoblja o Budzetski deo - izdvajanje potrebnih sredstava za predvidjene reforme o Fondovi strane pomoci -podrazumevju vrste i visinu stranih donacija kao i mogucnost sufinansiranja iz drzavnog budzeta • ADMINISTRATIVNI I PRAVOSUDNI KAPACITETI – cine ga dva potpoglavlja: - pregled reforme javne uprave - pregled reformi pravosudja • PRIPREMA NACIONALNE VERZIJE AC ( obaveza Republike Srbije da do njenog stupanja u clanstvo obezbedi prevod oko 100 000 stranica pravnih propisa EU na srpski jezik ) • FINANSIJSKE POTREBE I BUDZETSKA SREDSTVA – sadrzi dva potpoglavlja: - Budzet Republike Srbije - Fondovi strane pomoci

METODOLOGIJA IZRADE NPI

2

Kljucnu ulogu u izradi NPI imale su potgrupe Strucne grupe za pripremu i pregovore o pristupanju Republike Srbije EU, formirane u decembru 2007.god., a koje su koordinirala resorna ministarstva i strucne sluzbe Vlade za svaki deo AC. Zadatak ovih potgrupa je bio da pripremaju skrining, da koordiniraju proces uskladjivanja zakonodavstva i pripremu izrade kljucnih dokumenata vezanih za proces pristupanja Republike Srbije EU. Kancelarija za evropske integracije organizovala je za predstavnike svih ministarstava i drugih vladinih sluzbi obuku za pripremu izrade ovog dokumenta. Na svakih sest meseci Vlada je u obavezi da izvestava Narodnu skupstinu o primeni ovog programa, dok Kancelarija za evropske integracije podnosi kvartalne izvestaje Vladi o napretku uskladjivanja naseg zakonodavstva sa evropskim. “NPI ce biti revidiran svake godine uzimajuci u obzir komentare Evropske Komisije, konstantnu dogradnju AC na nivou EU, kao i unapredjeno znanje i snazenje svesti o znacaju reformi u okviru procesa evropske integracije Republike Serbije”1. Svake godine, od januara do aprila, vrsice se revizija NPI-a, nakon dobijanja godisnjeg izvestaja EK, u novembru prethodne godine. Ovaj izvestaj se bavi pitanjima iz poglavlja Socijalna politika i zaposljavanje, Obrazovanje i Kultura, u onim aspektima koji se najvise odnose na mlade.

SOCIJALNA POLITIKA I ZAPOSLJAVANJE Oblast socjalne politike i zaposljavanja je jedno od najvaznijih poglavlja NPI-a i sastoji se iz osam potpoglavlja: 1.Radno zakonodavstvo 2.Bezbednost i zdravlje na radu 3.Socijalni dijalog 4.Zaposljavanje i Evropski socijalni fond 5.Socijalna ukljucenost 6.Socijalno osiguranje 7.Sprecavanje diskriminacije i jednake mogucnosti 8.Saradnja u oblasti socijalne politike i zaposljavanja 1. U oblasti radnog zakonodavstva opsti zakon koji regulise radne odnose je Zakon o radu, koji je stupio na snagu 2005. god. Nadlezno ministarstvo za oblast radnih odnosa je Ministarstvo rada i socijalne politike, dok statisticke podatke u oblasti rada obradjuje Republicki zavod za statistiku. U sastavu ministarstva nalazi se i Inspektorat za rad, kao jedan od vaznih organa uprave. Ovo potpoglavlje se ni u kratkorocnim ni u srednjorocnim ciljevima ne bavi problemom zaposljavanja mladih u Republici Srbiji. 1

Vlada RepublikeSrbije, NPI, Beograd 2008., str. 13.

3

2. i 3. U potpoglavlju koje se odnosi na Bezbednost i zdravlje na radu i Socijalni dijalog ne postoje znacajne informacije koje se odnose na zaposljavanje mladih. 4. Relevantno poglavlje koje se bavi mladima i zaposljavanjem mladih je ZAPOSLJAVANJE I EVROPSKI SOCIJALNI FOND. Ovo potpoglavlje zapocinje konstatovanjem trenutnog stanja na trzistu rada koje je posledica socijalne i ekonomske krize kroz koju je Srbija prosla tokom devedesetih. Osnovne karakteristike trzista rada u Republci Srbiji su: visoka, strukturna i dugorocna nezaposlenost, neusaglasena ponuda i traznja za radnom snagom, niska mobilnost radne snage, itd. Stopa nezaposlenosti je visoka i oko 18% lica uzrasta od 15-64 godine je nezaposleno, prema Anketi o radnoj snazi koju je sproveo Republicki zavod za statistiku. Takodje, kvalifikaciona, starosna i polna struktura nezaposlenih je losa. Ipak, u 2007. godini je ostvaren trend smanjivanja nezaposlenosti Ono sto se uocava je povecanje zaposlenosi lica izmedju 1524 godine, dok se smanjuje broj zaposlenih starijih od 50 godina. Takodje, sto se tice kvalifikacione strukture, najveci brpj nezaposlenih je sa srednjom strucnom spremom, 53,62%. Smanjuje se i broj lica koji prvi put traze zaposlenje u ukupnom broju nezaposlenih. Na posao se u proseku ceka duze od dve godine. Starosna grupa

Stopa zaposlenosti Oktobar 2006.

Lica radnog uzrasta 49,8% ( 15-64 ) Mladi (15-24)

19,5%

Oktobar 2007.

Stopa nezaposlenosti Oktobar Oktobar 2006. 2007.

51,5%

21,6%

18,8%

18,7%

47,8%

43,7%

Ova tabela pokazuje trendove zaposlenosti i nezaposlenosti u 2006. i 2007. godini i vazna je kao pokazatelj kretanja zaposlenosti mladih u Srbiji. 4

Politika zaposljavanja - Pravni okvir predstavlja Zakon o zaposljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti. Na osnovu Evropske strategije zaposljavanja doneta je NACIONALNA STRATEGIJA ZAPOSLJAVANJA ZA PERIOD OD 2005. DO 2010. god. Ovom strategijom se definisu pravci resavanja problema nezaposlenosti i nude odgovarajuca resenja prilagodjena potrebama razvoja i raspolozivim ljudskim i finansijskim resursima. U okviru ove strategije donet je NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOSLJAVANJA ZA PERIOD OD 2006. DO 2008. god. i ovim akcioniom planom definisu se konkretne mere i aktivnosti, kao i nosioci i ciljevi tih aktivnosti, koji su u skladu sa integrisanim smernicama zaposljavanja, preporukama Saveta Evrope i Medjunarodne organizacjie rada. Kljucni razvojni ciljevi proizasli iz ovih strategija su: 1. u okviru RASTA UKUPNE ZAPOSLENOSTI jedan od ciljeva je i vece zaposljavanje mladih i dostizanje nivoa od 20% 2. Porast kvaliteta i produktivnosti rada 3. DRUSTVENA KOHEZIJA I UKLJUCIVANJE NA TRZISTE RADA – u ovom cilju MLADI se definisu kao posebno ugrozena grupa (pored zena , osoba sa invaliditetom, Roma). I potreba da se ostvari njihova integracija i reintegracija putem zaposljavanja. Sprovodjenje politike zaposljvanja se odvija kroz za mlade najznacajniju pomoc u trazenju posla, delovanje na nezaposlenost mladih, prevenciju dugorocne nezaposlenosti, razvoj preduzetnistva i samozaposljavanje, kao i smanjenje onih koji rano napustaju skole… Mere aktivne politike – U oviru mera aktivne politike zaposljavanja prvenstvo se daje mladima. Za mlade se predvidjaju programi dodatnog obrazovanja i obuka, zatim osposobljavanje za samostalan rad u struci, kao i finansiranje talenata u odredjenim oblastima. Takodje, mere obuhvataju i karijerno vodjenje i savetovanje ( primer: grupno informisanje, karijerno vodjenje i savetovanje i sajmovi zaposljavanja). Programi dodatnog obrazovanja i obuke ( primer: strucno osposobljavanje - pripravnici i volonteri ) Razvoj preduzetnistva i programi zaposljavanja ( primer: refundacija poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca ). Na strani 504. NPI-a nalazi se tabela na kojoj su prikazani efekti mera aktivne politike za poslavnja preko Nacionalne sluzbe zaposljavanja ( NSZ ) navode se posebne kategorije u okviru kojih se vrsi zaposljavanje mladih : aktivno trazenje posla, pripravnici, volonteri, talenti.

5

Za mere aktivne politike je u 2006. izdvojeno 1,5 milijardi dinara, u 2007. 2,384 milijarde dinara, dok je za 2008. planirano izdvajanje iz budzeta Republike Srbije ukupno 3,014 milijardi dinara. S obzirom da se u Republici Srbiji izdvaja mnogo manje sredstava za mere aktivne politike u odnosu na razvijene zemlje, ipak se moze zakljuciti da su ovim merama ostvareni dobri efekti kao i da je veliki broj nezaposlenih njima obuhvacen. U predstojecem periodu povecace se ucesce domace kao i strane pomoci. Za 2008. Vlada Republike Srbije je donela Program aktivne politike zaposljavanja ciji su prioriteti razvijenje fleksibilnijeg i efikasnijeg trzista rada razoj poslovnog ambijenta i porasta stope zaposlenosti od 1,5 % godisnje. Taj program se ostvaruje kroz a) bespovratna sredstva drugog poslodavca, b) kreditna sredstva, c) mere aktivne politike zaposljavanja za podsticanje zaposljavanja odredjenih kategorija nezaposlenih lica, medju kojima se isticu podsticanje zaposljavanja mladih kroz samozaposljavanje, zaposljavanje kod drugog poslodavca, ukljucivanjem u programme pripravnistva, volontiranja i praktikanske obuke, refundaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, formiranje Centra za podsticanje zaposljavanja mladih, obezbedjivanje dodatnog obrazovanja i obuke za poznatog poslodavca ili trziste rada kao i obuke za preduzetnistvo … Trenutno u Republici Srbiji postoje 44 privatne agencije koje obavljaju poslove zaposljavanja, a njihova primarna uloga se ogleda u posredovanju pri zaposljavanju. Kao kratkorocni prioriteti u narednom periodu navode se pored usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zaposljavanja osoba sa invaliditetom i izrada novog Zakona o zaposljavanju koji bi na sveobuhvatan nacin regulisao sve aspekte problema nezaposlenosti, a kao jedan od najvaznijih prioriteta koji se konkretno odnosi na mlade je i usvajanje AKCIONIOG PLAN ZAPOSLJAVANJA MLADIH . Pored navedenih prioriteta navodi se i stvaranje sistema obuka koji ce biti u skladu sa potrebama privrede kao i standardizovanih programa i zavrsnih ispita koji ce da omoguce sticanje kvalifikacija i priznatih sertifikata. Planirana je i izrada Nacionalne strategije zanimanja . Srednjorocni prioriteti koji se odnose na period do 2012.godine uopsteno podrazumevaju potpunu implementaciju propisa i planova kao i njihovo unapredjeno pracenje, ali i kriterijume za uskladjivanje nacionalnih akata zaposljavanja sa propisima EU i konkurisanje za IPA fondove.

6

Projekti u oblasti zaposljavanja koji se odnose na mlade su: 1. ”PROMOCIJA ZAPOSLJAVANJA MLADIH U SRBIJI”- projekat vredi 1 200 000 USD, a donirala ga je Medjunarodna organizacija rada. Planirano je da projekat zapocne u oktobru 2007. i da traje godinu dana. Kao cilj ovog projekta postavljen je povecanje efikasnosti institucija trzista rada, kao i ukljucivanje socijalnih partnera, a sve pri resavanju problema zaposljavanja mladih. Ovim projektom se predvidja i izrada Nacionalnog akcionog plana za zaposljavanje mladih kao i osnivanje Centra za zaposljavanje mladih, ali i druge aktivnosti koje su vezane za obuku, bolju informisanost i zaposljavanje mladh. U NPI se eksplicitno navode ocekivani rezultati ovog projekta, za koje se pouzdano ne zna da li su ostvareni s obzirom da je trebalo da budu zavrseni do oktobra 2008. To su – jacanje kapaciteta institucija na trzistu rada: - kreiranje politike zaposljavanja mladih, monitorig i evaluacija - integrisani programi- od skole do posla - “osnovan” Centar za mlade - “uspostavljena” sinergija izmedju javnog i privatnog sektora po pitanju zaposljavanja mladih - putem javnih kampanja mobilisana podrska za zaposljavanje mladih Sledeci projekat “PROGRAM PODRSKE NEZAPOSLENIM LICIMA I RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA” je finansirala EU sa 2 500 000.00 EUR predvidjeno je da traje od juna 2007. do juna 2009. Mere iz ovog programa koje se bave pitanjima zaposljavanja mladih su izrada i sprovodjenje aktivnih mera trzista rada i programa zaposljavanja koji se odnose ne samo na nezaposlene mlade vec i na potrebe dugorocno nezaposlenih kao i osoba sa invaliditetom, tako da se moze zakljuciti da se iz ovog projekta ne mogu ocekivati velika sredstva i akcije koje ce se strogo odnositi na mlade ili ukoliko njih ne prepoznamo u okviru osetljivih grupa stanovnistva. Potpoglavlje Sprecavanje diskriminacije i jednake mogucnosti bavi se pitanjima zabrane diskriminacije koja nije regulisana sveobuhvatnim zakonom. U toku je procedura koja predhodi izglasavanju zakona u Skupstini cije je tekst Nacrta zakona o zabrani diskriminacije usvojen. U okviru drugih zakona, kao sto je Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. kao i drugi zakoni, postoje norme o zabrani diskrminacije. Takodje istice se zabrana diskriminacije lica koja traze zaposlenje i zaposlenih koja je delimicno resena u Zakonu o radu, mada se nigde precizno ne navode odredbe o zabrani diskriminacije mladih u bilo kojoj oblasti zaivota.

7

Potpoglavlje saradnja u oblasti socijalne politike i zaposljavanja se ne bavi eksplicitno pitanjima zaposljavanja mladih.

OMLADINA U okviru poglavlja OBRAZOVANJE I KULTURA posebno potpogljavlje je posveceno OMLADINI. Prema popisu iz 2002. god., mladi cine 20,2% ukupne populacije ( 50,8% muskaraca i 40,2% zena% ). Prema popisu iz 2002.god. obrazovna struktura stanovnistva od 15-30 godina je: bez zavrsene osnovne skole 5%, sa zavrsenom osnovnom skolom je 33%, sa zavrsenom srednjom strucnom skolom u dvogodisnjem i trogodisnjem trajanju je 14%, sa zavrsenom srednjom strucnom skolom u cetvorogodisnjem trajanju 31%, sa zavrsenom gimnazijom 9%,sa zavrsenim visim obrazovanjem 2%, a sa zavrsenim visokim obrazovanjem 3%2. Prosek studiranja u Srbiji je 6 godina, ali od 2002. godine pokazuje se da taj trend opada. Ucesce mladih u drustvu kroz organizacije mladih Od 2003.godine zapocet je rad na pronalazenju odredjenih resenja, pre svega na nivou lokalne samouprave, a u cilju poboljsanja polozaja mladih u ovim sredinama. Primera radi u AP Vojvodini se sprovodi Akcioni plan politike za mlade od 2002. god. Najznacajniji oblik saradnje mladih predstavljaju omladinske organizacije, a pod njihovim uticajem doslo je do formiranja Ministarstva omladine i sporta za cije su se stvaranje zalagale i Koalicije mladih Srbije, kao i druga udruzenja gradjana i podmlaci politickih partija. U NPI-u se razlikuju dve osnovne grupe organizacija mladih: 1. one koje su stvorili mladi ljudi oko odredjene teme 2. one organizacije ciji je fokus rada na mladima, a pritom u svom clanstvu nemaju samo mlade Prema podacima Centra za razvoj neprofitnog sektora cak 138 organizacija udruzenja gradjana je navelo da je njihov osnovni pravac delovanja usmeren prema omladini i studentima, ali se ne zna tacan broj organizacija koje se iskljucivo bave pitanjima mladih, jer ne postoji jasna klasifikacija omladinskih udruzenja. Mobilnost mladih Mobilnost mladih je izuzetno mala ( 15% mladih putuje van zemlje redovno ). Na pokretljivost mladih negativno uticu materijalni uslovi i strog vizni rezim. 2

Podaci preuzeti iz NPI-a, str. 658.

8

Pravci razvoja omladinske politike u Republici Srbiji Nacionalna strategija za mlade ( NSM ) usvojena je 9.5.2008. god. Kako se navodi u NPI-u u ovoj strategiji pokusano je uskladjivanje potreba mladih, specificnosti Republike Srbije i 11 indikatora politike za omladinu koju je preporucio Savet Evrope. Istovremeno se radilo i na izradi Acionog plana za sprovodjenje strategije. Ovaj Akcioni plan se odnosi na period od 2008. do 2014. god. ( Akcioni plan je usvojen u januaru 2009. ). NSM predvidja stvaranje Krovne organizacije za mlade, kao i otvaranje kancelarija za mlade na svim nivoima. Strategijom se predvidja i uspostavljanje Nacionalne agencije za mlade i njen osnovni zadatak bilo bi bavljenje programima na medjunarodnom nivou. Predlaze se izrada Zakona o mladima, kao i smernice na polju omladinske politike u cilju jasnijeg definisanja podrucija rada omladinskih radnika i pravljenja razlika izmedju ORGANIZACIJA MLADIH I ORGANIZACIJA ZA MLADE. Navodi se da je jedan od prioriteta Ministarstva omladine i sporta da se osnaze omladinska udruzenja i udruzenja koja se bave mladima. Predstavnici Ministarstva omladine i sporta su clanovi upravnog odbora za mlade Saveta Evrope, savetodavnog odbora za mlade i ekspertske istrazivacke mreze. Na inicijativu Saveta Evrope u Republici Srbiji je pokrenuta evropksa omladinska kampanja “ Svi ravnopravni – svi razliciti “ ( u julu 2007.god ). Zakonodavni okvir S obzirom da u Republici Srbiji nije otvorena Nacionalna agencija za mlade, Srbija nije mogla da ucestvuje samostalno u programu “ Mladi u akciji “, nego posredstvom Salto – Youth SEE centra. Ovaj program bio je podrzan kroz nevladine organizacije – kontakt tacke: “ Hajde da.. “, “ Kuca za mlade” . Vazno je reci da u Republici Srbiji jos uvek ne postoji zakon koji bi na opsti nacin regulisao pitanja mladih, za sada postoje samo pojedini strateski dokumenti koji se direktno bave pitanjima mladih. Primera radi to su Strategija razvoja zdravlja mladih , Akcioni plan za mlade u Vojvodini . Nedostaju takodje i informacije o volonterima, o ucescu mladih u volonterskim programima i aktivnostima, a ne postoji ni propis koji nam na opsti nacin pojasnjava pitanje volonterskog rada. Takodje ni dobrovoljni ranije regulisan opstim propisom. Jedino se Zakonom o radu predvidja mogucnost zakljucivanja ugovora o strucnom osposobljavanju i usavrsavanju kao obliku volonterskog rada, a sve to radi obavljanja pripravnickog staza i polaganja strucnog ispita. Institucionalni okvir

9

Ministarstvo omladine i sporta se sastoji iz Sektora za sport, Sektora za omladinu i Sektora za upravljanje projektima i ono je formirano u maju 2007. Omladinskim pitanjima bave se na neposredan nacin i: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za nauku i tehnoloski razvoj, Ministrastvo zdravlja, Ministarstvo unutrasnjih poslova, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo kulture, Ministrastvo za telekomunikacije i informaciono drustvo, Ministarstvo pravde, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo zivotne sredine i prostornog planiranja. U republickom budzetu se planiraju sredstva za fond za mlade talente , ali nisu realizovana svake godine. Formiran je novi Fond za mlade talente u julu 2008. godine sa ciljem da se pruzi podrska najtalentovanijim mladim ljudima u njihovom profesionalnom razvoju kroz stipendiranje studiranja u Republici Srbiji i zemljama EU, ali kroz praksu u zemljama EU. U NPI-u pravi se razlika izmedju regionalnog i lokalnog nivoa upravljanja omladinskom politikom.Na nivou regiona ovlascenja za sada poseduje samo AP Vojvodina i ona su uredjena zakonom. Predvidjeno je stvaranje reginalnih centara za mlade koje vec postoje u Subotici, Kragujevcu, Uzicu i Novom Sadu. A na lokalnom planu koji je koordiniran od strane regionalnih kancelarija za mlade postoje lokalni akcioni planovi za mlade i lokalne kancelarije za mlade ( sedam lokalnih akcija za mlade i sest lokalnih planova akcija za mlade ). Predvidjeno je formiranje posebnih skupstinskih tela – Saveta za mlade koji bi pruzio zakonski okvir za institucionalnu brigu o mladima na lokalnom nivou. Jedan od strateskih ciljeva MOS-a je da svaka lokalna samouprava otvori lokalnu kancelariju za mlade kao i da se otvori 11 regionalnih kancelarija za mlade. Kratkorocni prioriteti omladinske politike Kratkorocni prioritieti odnose se na period od 2008. do 2009.god. i u zakonodavnom smislu predvidjaju: 1. pripremu i usvajanje Akcionog plana za spovadjenje NSM ( rok je bio septembar 2008.god. ) 2. izradu pravnog okvira za formiranje Krovne organizacije mladih ( rok oktobar 2008.god. ) 3. usvajanje Zakona o volontarizmu ( rok mart 2009. god. ) 4. priprema Zakona o mladima ( tokom 2009. god ) U institucionalnom smislu kao kratkorocni prioriteti se navode: 1. podrska otvaranju Lokalnih kancelarija za mlade od strane lokalnih samouprava ( novembar 2009. god. ) 2. rad na jacanju kapaciteta lokalnih udruzenja ( kontinuirano ) 3. ucesce u programu EU Mladi u akciji ( preko kontakt tacaka tokom 2009. god. )

10

4. sprovodjenje aktivnosti iz Akcionog plana ( samo onih koje su predvidjene za 2009. god. ) 5. povecanje mobilnosti mladih ( kontinuirano ) U zakonodavnom smislu srednjorocni prioriteti ( 2010 – 2012. god. ) 1. implementacija aktivnosti koje su predvidjene Akcionim planom za sprovodjenje NSM-a ( rok je 2010., 2011. i 2012. god.) 2. usvajanje Zakona o mladima ( mart 2010. god. ) Srednjorocni prioriteti u institucionalnom smislu odnose se na podrsku otvaranju lokalnih kancelarija za mlade, ucesce u Programu Mladi u akciji EU (preko kontak tacaka) – tokom 2010., 2011. i 2012., otvaranje Nacionalne agencije za mlade ( novembar 2011. ), jacanje kapaciteta omladinskih udruzenja ( kontinuirano ).

11