5 Meister Eckhart - Legende O Eckhartu

LEGENDE O ECKHARTU DOBAR RAZGOVOR JEDNE DOBRE SESTRE ŠTO GA JE VODILA S MEISTEROM ECKHARTOM Neka kćerka dođe pred jedan dominikanski samostan pa potraži Meistera Eckharta. Vratar upita: »Koga da mu najavim?« Ona odgovori: »Ja to ne znam.« On reče: »Zašto vi to ne znate?« Ona odgovori: »Jer nisam ni djevojka ni žena ni muž ni supruga ni udovica ni djevica ni gospodar ni sluškinja ni sluga.« Vratar ode Meisteru Eckhartu (pa reče): »Izađite, vani je najčudnovatije stvorenje za koje sam ikad čuo, a dajte da i ja s vama pođem, pa promolite glavu i recite: 'Tko mene traži?'« On učini tako. Ona njemu reče onako kako je rekla i vrataru. On reče: »Drago dijete, tvoje su riječi istinite i domišljate; objasni mi točnije kako ti to misliš.« Ona reče: »Da sam djevojka, bila bih (još) u svojoj prvoj nedužnosti; da sam žena, rađala bih bez prestanka vječnu Riječ u svojoj duši; da sam muž, snažno bih se odupirala svim grijesima; da sam supruga, čuvala bih vjernost svom dragom, jedinom suprugu; da sam udovica, ostala bih u stalnom čeznuću za svojim jedinim ljubljenim; da sam djevica, stajala bih u poniznoj službi; da sam gospodar, raspolagala bih svim bogoštovnim krepostima; da sam sluškinja, držala bih se ponizno podložnom Bogu i svim stvorenjima; a da sam sluga, stajala bih u mukotrpnom radu i služila svom gospodaru cijelom svojom voljom bez prigovora. Ja nisam ništa od svega toga, pa sam stvar kao i druga stvar te tako lutam.« Učitelj se udalji i kaza svojoj subraći: »Čuo sam, kako mi se čini, najiskrenije ljudsko biće što sam ga ikad našao.«

O DOBROM JUTRU Meister Eckhart reče jednom siromahu: »Bog ti dao dobro jutro, brate!« - »Gospodine, za sebe ga zadržite: ja lošeg još nikad nisam imao.« On reče: »A zašto, brate?« - »Jer sam sve (ono) što mi je Bog ikada dao podnijeti, radi njega veselo podnosio i smatrao sam se nevrijednim njega, pa stoga nisam nikad bivao tužan ni žalostan.« On reče: »Gdje si ponajprije našao Boga?« - »Kad sam se odrekao svih stvorenja, tada sam našao Boga.« On reče: »A gdje si ostavio Boga, brate?« - »U svim iskrenim, čistim srcima.« On reče: »Kakav si ti čovjek, brate?« - »Ja sam kralj.« On reče: »Nad čime?« - »Nad svojim tijelom: jer sve što je moj duh ikad od Boga zaželio da učini i podnese, moje je tijelo još hitrije i brže prihvaćalo nego moj duh.« On reče: »Kralj mora imati kraljevstvo. Pa gdje je tvoje kraljevstvo, brate?« - »U mojoj duši.«

On reče: »Kako to, brate?« - »Kad zatvorim ulaze svojih pet osjetila i poželim Boga sa svom ozbiljnosti, ja nađem Boga jednako blistava i vesela kakav je u vječnom životu.« On reče: »Bit će jamačno da si svet. Tko te učinio svetim, brate?« - »To su učinili moje sjedenje u tišini i moje uzvišene misli i moje sjedinjenje s Bogom to me povuklo u nebo; jer nikad nisam mogao naći mir ni u čemu što je bilo manje od Boga. Sad sam ga našao i imam mir i radost vječno u njemu, a to u vremenitosti nadilazi sva kraljevstva. Nijedno vanjsko djelo nije tako savršeno da ne bi priječilo nutarnjost.« MEISTER ECKHART I GOLI DJEČAK Sretne Meistera Eckharta jedan lijepi, goli dječak. Tada ga on upita odakle dolazi. On reče: »Dolazim od Boga.« »Gdje si ga ostavio?« »U kreposnim srcima.« »Kamo hoćeš ići?« »K Bogu!« »Gdje ga nalaziš?« »Gdje sam napustio sva stvorenja.« »Tko si ti?« »Kralj.« »Gdje je tvoje kraljevstvo?« »U mom srcu.« »Pazi da ga nitko ne zaposjedne zajedno s tobom!« »Pazim.« Tada ga on povede u svoju ćeliju i reče: »Uzmi kaput koji hoćeš!« » Onda ne bih bio kralj !« I nestade. Tu je sam Bog bio s njim i s njim se zabavio.

GOZBA MEISTERA ECKHARTA Dođe nekoć jedan siromah u Köln na Rajni da ondje potraži siromaštvo i živi u istini. Tu dođe jedna djevica i reče: »Drago dijete, hoćeš li ti sa mnom blagovati u božanskoj ljubavi?« On reče: »Rado!« Kad su sjeli, ona reče: »Samo jedi i nemoj se ustručavati!« On reče: »Ako jedem previše, to je pogreška, ako jedem premalo, to je također naopako. Jest ću kao neki siromah.« Ona upita: »Što je to siromah?« On reče: »To se sastoji od trojega. Prvo jest, da je odumro svemu naravnomu. Drugo je, da Boga ne može preko mjere željeti. Treće je, da sve što se zove i jest trpljenje nikomu ne priušti više nego sebi.« Ona upita: »Ah, drago dijete, kaži mi što je siromaštvo nutarnjeg čovjeka?« On reče: »Ono se sastoji od trojega. Prvo jest, savršena rastavljenost od svih stvorenja u vremenu i vječnosti. Drugo je, ozbiljna poniznost nutarnjeg i izvanjskog čovjeka. Treće je, topla nježnost i neprestano Bogu uzdignut duh.« Ona reče: »Zaista, to rado čujem. Ej, drago dijete, sad mi pak kaži što je siromaštvo duha?« On reče: »Vi previše pitate!« Ona reče: »Još nikad nisam mogla saznati da bi moglo biti previše onoga što se tiče Božje slave i čovjekova blaženstva.« Siromah reče: »Istinu govorite. I ono se dakle (= siromaštvo duha) sastoji od trojega. Prvo je, da čovjek ništa ne zna, u vremenu i vječnosti, nego jedino Boga. Drugo je, da Boga ne traži izvan sebe. Treće je, da nikakvo duhovno dobro ne nosi kao vlastiti posjed s jednoga mjesta na drugo.« Ona upita: »Pa ne treba li učitelj, otac nas

dvoje, nositi svoju propovijed iz svoje ćelije na propovjedaonicu?« On odgovori: »Ne!« Ona reče: »Zašto?« On reče: »Što vremenitije, to tjelesnije, što tjelesnije, to vremenitije.« Ona reče: »Ovaj duh ne dolazi iz Češke!« On reče: »Sunce što sja u Kölnu obasjava grad i u Pragu.« Ona reče: »Objasni mi to!« On reče: »Nemam na to pravo dok je taj učitelj ovdje.« Učitelj reče: »Tko istinu nema u nutrini, neka je vani ljubi, pa će je i unutra naći.« Ona reče: »Ovo je jelo dobro naplaćeno.« Tada reče siromah: »Djevice, sad vi platite vino!« Ona reče: »Rado! Pitajte vi mene!« On reče: »Po čemu da čovjek spozna djela Duha Svetoga u svojoj duši?« Ona reče: »Po tri stvari. Prva je, da iz dana u dan smanjuje tjelesnost i požude - i naravnu ljubav. Druga je, da sve više i više raste u božanskoj ljubavi i milosti. Treća je, da svoje djelovanje s ljubavlju i ozbiljnošću više okrene bratu čovjeku nego sebi.« On reče: »To su izabrani prijatelji našega Gospodina dobro pokazali.« On nastavi: »Po čemu da duhovan čovjek pozna je li Bog nazočan u njegovoj molitvi i u vježbanju kreposti?« Ona reče: »Po tri stvari. Prva jest: po onomu čime Bog obdaruje svoje izabrane, a to je: preziranje svijeta i tjelesnog trpljenja. Druga je: rast u milosti u skladu s ljubavlju između njega i Boga. Treća je: da Bog nikad ne otpušta čovjeka, a da mu ne pokaže novi put istine.« On reče: »To nužno mora tako biti! Reci mi, po čemu da čovjek pozna da li se njegova djela događaju prema previšnjoj volji Božjoj?« Ona reče: »Po tri stvari. Prva je, da mu nikad ne izostane čista savjest. Druga je, da se nikad ne odvrati od božanskog sjedinjenja. Treća je, da nebeski Otac bez prestanka rađa svoga Sina u tom ulijevanju u nj.« Učitelj reče: »Kad bi svaki dug bio tako dobro naplaćen kao ovo vino, bila bi u vječnom životu mnoga duša koja je sad u čistilištu.« Tada reče siromah: »Što se ovdje još ima platiti, to zapada učitelja.« Učitelj reče: »Starima treba uzeti u obzir njihovu starost.« Tada reče siromah: »Pusti da se razvije utjecaj ljubavi, jer ona djeluje bez starosne razlike.« Djevica reče: »Vi ste učitelj čije je umijeće tri puta potvrđeno u Parizu.« Siromah reče: »Meni bi bilo draže kad bi se netko potvrdio (samo) jedanput u istini nego tri puta u Parizu na katedri.« Meister Eckhart reče: »Ako nešto valja meni kazati, kazano je.« Djevica reče: »Kaži mi, oče, po čemu neki čovjek pozna da li je dijete nebeskog Oca?« On reče: »Po tri stvari. Prva je, da taj čovjek sva svoja djela čini iz ljubavi. Druga je, da sve stvari prima od Boga na jednak način. Treća je, da svu svoju nadu polaže u Boga i ni u koga drugoga.« Siromah reče: »Kaži mi, oče, po čemu da čovjek pozna je li krepost u njemu djelatna do svoje najviše plemenitosti?« On reče: »Po tri stvari: Ljubi Boga radi Boga, dobro radi dobra, istinu radi istine!« Učitelj reče: »Draga djeco, kako da živi čovjek koji naučava istinu?« Djevica reče: »Neka živi tako da djelima provodi ono što riječima uči.« Siromah reče: »To je dobro. Ali on treba unutra tako uz to stajati da više istine posjeduje u nutrini nego što bi je mogao u riječima prema van iznijeti.« Tako je meštar Eckhart učio i pitao; Tko njemu bude posluh i odgovor dao, Tomu neka Bog udijeli sretan kraj, A potom uskrsnuće i raj. Amen.