Историја српског народа 19-20 век.
1.Београдски Пашалук уочи првог српског устанка Крајем 18 и почетком 19 века,Османско Царство доживљава дубоку кризу у свим обласног државног,јавног и економског живота.Реформе султана Селима3,познате као ''низамиџедид'',не само што нису побољшале опште прилике него су отвориле нове процесе које су дубоко уздрмали целокупан правни и друштвено-економски поредак у царству.На свим странама у држави а нарочито на Балконском полуострву избијају велики немири и покрети сељаштва праћени отказивањем послушности локалних органа власти.Око 1800.године у турској нико више није био задовољан постојећим поредком.Ни шири слојеви хришћанске раје ни муслиманска друштвена средина почев од ситних посредника сељака до спахија,јерлија и других редова варошког становништва и градских војних посада.Реформама султана Селима3 и доцније Махмуда2,посебно су били незадовољни јаничари. Неколико крупних сепаратистичких покрета Портиних високих управника у Албанији,Босни и Бугарској,устанак Срба у Београдском пашалуку 1804,затим неколико ратова које је Порта водила на спољним границама царства,нарочито са Русијом 18061812,били су битна крарактеристика историје Турске на Балканском полуострву у првој деценији 19,века. Тежак положај хришћанских сељака,представљале су буне јаничара и појава крџалија које ће почетком 19 века потресати Турску и у њеним многим пространим деловима изазвати праву пустош.Тако ће јаничари бити стално у сукобу с Портом у Босанском Пашалуку а један њихов огранак познате дахије Изазваће српски устанак 1804,док ће крџалије више од пуне деценије бити страх и трепет за Румелију нарочито за неке санџаке у Бугарској.Под разним именима и са различитим интензитетом у пограничним крајевима Албаниеј са Епиром и Македонијом као и у Тесалији,велику несигурност за јавни поредак и за животе сеоског становништва дуго ће стварати многе паше-одметници,нарочито Али-паша Јањински,Тепенели,затим разни башибозучи одреди,против којих ће Порта водити чак и неколико великих војних похода све до почетка тридесетих година 19 века.Као одметник од царске власти јавиће се и Осман Пазван-Оглу у пространом видинском санџаку. На Балкану одвијао се процес замене тимарско-спахијског система за читлук-сахибијске аграрно-правне продукционе односе.Процес је био праћен и наметањем нових аграрних обавеза сељацима насилним одузимањем сељачких баштина протеривањима и избеглиштвом сељака у безбедније крајеве.Бруталност поступка према раји и безобзирност у отимању сељачке земље чинили су основна обележја тог процеса.Повећана робна размена и већа циркулација новца у трговинским односима Османског Царства са средњом Европом убзравали су велику експлоатацију сељака и стварали нове односе између ''господара''спахија и сељака и битно утицали на производне и друштвене односе на селу. Прва и главна карактеристика Османског Царства на почетку 19.века била је следећа:општа јавна несигурност у готово свим крајевима на Балканском полуострву,страховито тежак правни,друштвени и економски положај раје,неколико
већих народних буна и устанака у Србији и Грчкој са којима ће започети нова епоха код већине балканских народа епоха еманципационихантитурских,заправо нацоналноослободилачких покрета.Српски устанак из 1804 значиће прелом и исходну тачку за читав потоњи однос балканских народа према Османском Царству у Европи у 19.веку. Српски народ се крајем 18.века и даље налазио под туђинском управом издељен у неколико држава,највећим делом под Турском и Аустријом а до 1797.и под венецијом.У Далмацији.Изван ове поделе неизвесан положај имале су мала Дубровачка Република,заправо Република Св.Влаха и Црна Гора чији се независан положај према Турској нарочито појачао 1796.године после победе над скадарским везиром Махмудпашом Бушатлијом.Већина српског народа живела је у Турској,у Османском Царству. Српски народ је под турском влашћу територијално припадао администрацији два вилајета:Босанског и Румелијског.У босанском вилајету познатом код босански пашалук српски народ је живео у сва четири његова санџака:Зворничком,Босанском,Клишком,Херцеговачком.