историја српског народа 19.docx

  • Uploaded by: Remi Raminoz
  • 0
  • 0
  • November 2019
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View историја српског народа 19.docx as PDF for free.

More details

  • Words: 539
  • Pages: 3
Историја српског народа 19-20 век.

1.Београдски Пашалук уочи првог српског устанка Крајем 18 и почетком 19 века,Османско Царство доживљава дубоку кризу у свим обласног државног,јавног и економског живота.Реформе султана Селима3,познате као ''низамиџедид'',не само што нису побољшале опште прилике него су отвориле нове процесе које су дубоко уздрмали целокупан правни и друштвено-економски поредак у царству.На свим странама у држави а нарочито на Балконском полуострву избијају велики немири и покрети сељаштва праћени отказивањем послушности локалних органа власти.Око 1800.године у турској нико више није био задовољан постојећим поредком.Ни шири слојеви хришћанске раје ни муслиманска друштвена средина почев од ситних посредника сељака до спахија,јерлија и других редова варошког становништва и градских војних посада.Реформама султана Селима3 и доцније Махмуда2,посебно су били незадовољни јаничари. Неколико крупних сепаратистичких покрета Портиних високих управника у Албанији,Босни и Бугарској,устанак Срба у Београдском пашалуку 1804,затим неколико ратова које је Порта водила на спољним границама царства,нарочито са Русијом 18061812,били су битна крарактеристика историје Турске на Балканском полуострву у првој деценији 19,века. Тежак положај хришћанских сељака,представљале су буне јаничара и појава крџалија које ће почетком 19 века потресати Турску и у њеним многим пространим деловима изазвати праву пустош.Тако ће јаничари бити стално у сукобу с Портом у Босанском Пашалуку а један њихов огранак познате дахије Изазваће српски устанак 1804,док ће крџалије више од пуне деценије бити страх и трепет за Румелију нарочито за неке санџаке у Бугарској.Под разним именима и са различитим интензитетом у пограничним крајевима Албаниеј са Епиром и Македонијом као и у Тесалији,велику несигурност за јавни поредак и за животе сеоског становништва дуго ће стварати многе паше-одметници,нарочито Али-паша Јањински,Тепенели,затим разни башибозучи одреди,против којих ће Порта водити чак и неколико великих војних похода све до почетка тридесетих година 19 века.Као одметник од царске власти јавиће се и Осман Пазван-Оглу у пространом видинском санџаку. На Балкану одвијао се процес замене тимарско-спахијског система за читлук-сахибијске аграрно-правне продукционе односе.Процес је био праћен и наметањем нових аграрних обавеза сељацима насилним одузимањем сељачких баштина протеривањима и избеглиштвом сељака у безбедније крајеве.Бруталност поступка према раји и безобзирност у отимању сељачке земље чинили су основна обележја тог процеса.Повећана робна размена и већа циркулација новца у трговинским односима Османског Царства са средњом Европом убзравали су велику експлоатацију сељака и стварали нове односе између ''господара''спахија и сељака и битно утицали на производне и друштвене односе на селу. Прва и главна карактеристика Османског Царства на почетку 19.века била је следећа:општа јавна несигурност у готово свим крајевима на Балканском полуострву,страховито тежак правни,друштвени и економски положај раје,неколико

већих народних буна и устанака у Србији и Грчкој са којима ће започети нова епоха код већине балканских народа епоха еманципационихантитурских,заправо нацоналноослободилачких покрета.Српски устанак из 1804 значиће прелом и исходну тачку за читав потоњи однос балканских народа према Османском Царству у Европи у 19.веку. Српски народ се крајем 18.века и даље налазио под туђинском управом издељен у неколико држава,највећим делом под Турском и Аустријом а до 1797.и под венецијом.У Далмацији.Изван ове поделе неизвесан положај имале су мала Дубровачка Република,заправо Република Св.Влаха и Црна Гора чији се независан положај према Турској нарочито појачао 1796.године после победе над скадарским везиром Махмудпашом Бушатлијом.Већина српског народа живела је у Турској,у Османском Царству. Српски народ је под турском влашћу територијално припадао администрацији два вилајета:Босанског и Румелијског.У босанском вилајету познатом код босански пашалук српски народ је живео у сва четири његова санџака:Зворничком,Босанском,Клишком,Херцеговачком.

More Documents from "Remi Raminoz"

November 2019 25
Cas Spemanje
October 2019 56
November 2019 26
November 2019 26
November 2019 20