14) Rezignacija Xiv

REZIGNACIJA XIV ULAZ U PAKAO ILI 10 MINUTA RAZLIKE Narodna Verzija Ponovo korigovano: Nedelja, 20. april 2008

Ulaz u Pakao je skriven u avetinjski pustoj dolini koja liči na presahlu planinsku vododerinu. Ta je okrugla vražja bušotina široka jedan metar i sedamdeset santimetara; duboka je nekoliko hiljada kilometara i vodi kroz kontinentalnu ploču, kroz granitnu litosferu i ostale podzemne sfere ravno do užarene magme koja grli sredinu naše planete. Otvor na ponoru je valjano zamandaljen debelim

bronzanim

poklopcem

i nema

te

zemaljske

sile

ni

savremene tehnologije kojom bi se taj poklopac mogao pomeriti. Kad čoveku dodje sudnji čas, dan Velike Selidbe, onda se kraj njegove postelje sjate dva andjela i dva djavola da bi se na neutralnom terenu, uz čašicu rakije i ugodan miris grčkog tamjana, medju sobom natenane nagodili čijem će carstvu ta krštena duša pripasti. Ako njegovi gresi makar i za težinu gugutkinog pera pretegnu nad njegovim dobrim delima onda ga dlakavi djavoli šćepaju za mišice i dok ti dlanom o dlan oni su već pred ulazom u onaj pakleni bunar. Tada jedan od Sotoninih slugu lako otvori metalni poklopac, lakše nego što bi malo dete podiglo svoj jastuk, pa nevoljnika sludjenog od straha, zajedničkim snagama dobro zanjišu i, ne bez izvesne doze teatralne elegancije, sunovrate pravo u ništa. Držeći se strogih pravila svojih praiskonskih vokacija ali i uz veliko uvažavanje gospodina Isaka Njutna i zakona gravitacije, djavoli ostaju da drežde kraj rupe sve dotle dok dotični grešnik na svojoj koži ne počne da oseća prve bolove paklene jare. Uzimajući u obzir realnost grubih proračuna i minimalnih vremensko prostornih zakrivljenja taj mu pad bez povratka traje šest sati i četrdeset

odnosno pedeset minuta, a to zavisi od težine pokojnika. Onaj koji je navikao na kavijar, tartufe, skupe morske specijalitete, polupečene bifteke, šampanjac ili francuske kulinarske koještarije svakako da će u Pakao stići bar 10 minuta pre mršavog sirotana. Utehe radi, možemo posvedočiti da vera u prekogrobne dogodovštine i plodovi racionalnog uma ne moraju baš uvek da stoje u nepomirljivoj isključivosti. Takodje smo došli i do moralnog aksioma koji kazuje, crno na belo, da je ljudska proždrljivosti veliki greh i preporuka za brži pad u Pakao dok nam bolna glad i beskrajna nemaština nude još nekih desetak minuta vrtoglavog života. Raša Todosijević Beograd, Subota, 29. mart 2008