Zasto Se Volimo,svadjamo I Pravimo Decu

Ii

*

lil

m 'Hf

#rtl

#

t i{:-Pr

,ff

fi

Frensis Kendal Lou

RMTIKE MEDU POLOVIMA:

zA$T0 sE Vottillo, S\IADAMO

I

PRAVIMO DECU Prevod: Wadislav Dordevit

r, I lr)\

1

r||.'ll;tlll.

"

I r rr), r's irt:rrtllrll l.ottw

!,r ',\ I ;retor" (ir:n11cr l)iffcrcnccs at FIome and :rt Work { ,r1r1 1iql1t () I99(r trv lrrances Kendail Lor,rw 'r\;r l)t irVir I)r'Lr\,oria i obiavljivanja zlidr2ava rutor

$ndnini

( r':p1'rigll{tr)"ziLsrbijuiLrrn,(io'r2[x)-5.Mo(]KN.fi(]L.ri.o..[3c.g*rri

2IAI iVAI_NOST

lrr rr pr;ivlr ltrcvocl;t na

UVOD

1.,'

srpski i oiriavljivania na srpskr;r.ti

ilirr zrrrirzlrr,;t izriarrai.

ci.c,.o Rcograd

Maikc Jcvrosinrc I7 It'ie li',rri z;r k()]ltakt; 011/32 3l Ltr 33 Faks ()iL/13.14 (l3i i" nt lt i I : nrocknj igg(.1-r beocity.ncrt I'r'cvoii s englcskog: Vluclislav l)orulevii I -cl:tunr i korr:k rula: Ncvcna VLrkajlovic. [ ]rerlitik: Srrfurr I(rslii'

7

I 1l

LAINO OBTCANJE JTDNAKOSTI

t5

IVlEDU POLOVIIV1A

27

PliVl 080: RAZLIK[

il rtt III

(l I f/ilzAK

II'I ]EI_IGENCIJA i

29 SKLONOSTI

IV S IAVOVI I VREDNOSI

I

,41

49

V ilAZi-ICITO ODRASTANJE

0'l

VIi]iKSiJALNOST. NAJVECA BAZI IKA

71

Sturilpe: "1{ubikon" I}cograii Irrvo izden.jc, Ilcoerad 200-5. ['ir ;rl 50(i prinieraka

( il' , iilrlalo::iztrci;lr Lr prrblikuciji Nrr;ocinlr biblrrtickl Srhi;c. Beilg1 jij lii,'6i2 l-t)i.1. l.rcn:;i:; Krntiai l{rrzjikc lncilLt p,.ric,r'intr : z;rilo sc vollllo. svitclillltr) I ,ravllltr) rit_.cir ./ [ircnsts Kcndri Lorr; prcvocl rr r_'rrrlcsf.i.'il \'lrrtlislriv I)ordcvic, , ( L lzd.) _ Ilcogracl 1\4ou k n j i.qr.,r01)j ( I icrurrti: ilLririk.rn). 'l i I .ir'. : iiLrslr .10 r:lt.

i'rcyrirl rjcill: Scr\' l:uctor .'l irlZ:j00. - ilrhiiorralijl: :ir. .10?-l I l.

lsBN 86-ir;.i5{)')

.. i {,1

l*rq.,ifr*,ri#i

OL]LICI IIVOTA NA PLANE ]I ZEMLJI I

Ltlrrvui: fulOC KN.llGIi

.;r{,t...,;.i:.,,*,

btl,lfFi,t .. '

7'7-X

Nlu!karci - iliolo!ki ;r:ipckt ('OtrlSS.Sit-i D I _t-{6;1.!19(, rr) 7l.lne -

i'ru,0p.

ufllJGl DE0: ZAST0 SMt) HAZLtCITt? VII PROI\,']TNA POLA

87

VIi I VASPITANJE UPOTPUNJU.]E PRIRL]DU IX TVOLUCIJA

IHECI DE0: RAZLIKE

B5

99 109

U

Ptllu,

KOD KUCE I NA POSLU

tA|{tfAt tt|$$T

125

L,eonu, dije mi je iivo interesovanje za predmer pornoglo da razvijem vlastite ideje, i DZudit, za ditenje rukopisa i mnoSrvo srar/efe. I)orijanir Vartonu-Iludu, koji je inspirisao naslov;

XI SEKS, RON1ANSA I BRAK

143

(ieji, 'Ierezi, Vcllteru i Di| za izdavanje ove lepe knjige u preLlvidcnom roku, i morn uredniku Libiju, bez kttga se ne

XII BITI ILI NE BITI DOVIACICA?

157

hih usudrla da ovo obiavim.

X IVIATERINSTVO I OCINSTVO

Xlll P0SA0:

INTERESt I pRtSTUp

1?7

171

XIV POL I RADNO MESTO:SAVETIZA IVUSKAT]C[ IZENE

lE5

XV VIVE LA DIFFEBENCE!

?-03

BIBLiOGRAFIJA

707

||rf$u Kada sam podela cla prrikr-rpliam Ina-

terijal za ovu knjigu, [-rila s.lm 'tl zabhidi cla su muikarci i Zenc, ositti nekoliko kljtrcnih razlika u vezi sa materinstvorn i aglesiiorn, uglavnonr isti. Sacla se sa izvesriinr stidorn sciarn svog glasnog negodovanja kada rne je Volter Vilijarns, rnoj priiatcli i poznati amer:iiki ekoncrmista, ubedivno da su rnuikarci u mal-cnratici bolii od Zcna. Ja srm bila ivrslo ubcclcna da je vaspitanje (socijalizacifa) iskljLriivi uzrok bi|: kakvih poclela

na muSke i Zerrske sposotrnosli.

Baziike nredLr poiovinra

DEO IZ IZVESTAJA:

Posie goclinu dana iscrpnog prouciavanja, izaila sanl sa potllurlo novin stavorn. Fodela sanr cla prihvatarn shvatanje cle su nruSkarci i ienc roliko rezlic'iri tle nalrcnc priiradaju clvema razliditim vrstrrna" Ove knjiga slZinut osnovlrc razlikc do kojih je moje akadentsko istrrZi'ranjc cloSlo, i pokuSava da pokaZe cla i rnuikarci i Zene, bcz obzira na -\z.rr.1 s,r,oju ru:liiitost, pruZa ju znlriajne doprinosc suvrcul en( )ltr ciru itv u.

OBLICI ZII|OTA Il|A

PIA|I|ITI IEnIIUI U ZEMALJSKOJ GODINI 2005.

Prcmda su nekc od navecleniir stLidija Sircg opscgl, ja sam se prinrnrno usrecisrcdila na stavover vrcclnosti i ponaSanje nuikaraca t Lcna iz postindustriiskih sredina, koji sLr prikazani uglavnom u istraiivanlima iz Siedinienih Amcriikih DrZava i Evrope. Razlog je jednostavan. Upravo tamo jc objavljen najveii deo stuclila o polovima. Razlog vi(e je ro (to jc fcmini-

Arkturus 13 Meduzvezdano istra2ivanie 265

stiiiki pokret u Sjecllnjenim Anlcritkirn L)rZlvanra ocligrrro vrZnu ulogu u promeni sarnoprihvatanja Z6ni, i ito u pclslovnom svctu Zcne viSe lidc na muikarce. Na osnovu toge) u sfan ju smo da pratimo razvoj teorije izje dnatenosti poiova, kro i njcne ncodekivane poslcdicc. Ima, naravno) lnnogo sliinosri izmedu muSkaracl i 2cne, ali kako to nije prcdmcr ove knjigc, ne bih se prcrcfeno tirnt: bavila. Knjiga sc fbkusira na prosedne i op5te sklonosti rr 1-ronrianiLlr a lle na izuzetke. Uopitavenja su korisna, jer nlnr prrr;ZljLr opita nadela koja spredavaju potrebu da svaki pllI izllovl razrni5ijamo o inlbrmaciji sa kojom se susredemo. 'l'o ne znadi da su svi muikarci karbonsker kopijc lcclni drugih, niti d:r ie sc sve Zene ponaSati na isti nuiin 1r.tl isrtiirr okolnostina. Uprarro suprotno) skoro svako orl rtrs inrlr svoi, stva ko ja su tipidnija za suprotni pol, dok mali br.o j rn rrslirrr.rica ima sposobnosti, skionosti i vrednosti kojc vcontrr lir'e ne one kod Z6ni, i obrnuto. Ali uop5teno govorccr, r.lzlrlie iznrctlu muikaraca i Zdnd su suviSt'znadajne cla bi sc por.ir'lie . rr rrbctlcna saln da, ako ih prihvatimo, moZemo imrti r,isc lirrrisri i liocl kudc i na nosh-r.

t0

Vladajuii inteligentni oblik Zivota na planeti razvio se u dva razlidita smera) kako bi 5to viie napredovao. Krupniji i dlakaviji variietet dobio ie funkciiu obezbeclivanja setnena

, za oplodnf u jaja, koie se nalazi u tc: lu sitnijeg, glatkijeg varijeteta. Je-

T ainka tog mantcg variieteta racla je) .--*---'---.-r'--t, dan plod (u nekim slr.rdajevima i viSd,,posle 281 solarna drn.r. /,,-\( > Glr Nakon porocleir' onr,irnl (\-) L--(, \\/\/ -fl €I ) -'. moe: da doji Potomka' i

-

E t {rrllJ \ "-eP::,6 "l\_ ) It.

1l

brine se o njenru u prvim godinama zivora, kada je nesposoban da sim preZivi.

Razlike merju polovima XY

slic\'i

im primarnim lu'kcijarna, riva varijctera'r'cnrcla imaju brojne fizidke, rnenrainc i emociorurne razrikc. upedarlilvlilh je veia porroiivosr t r,,pirif. f**.. Jedn,r -od l.-1epda se l2f) jeelinki krupnije fbrme zainc na surt it roo;" riirrki silnijc, nr kraju njihovih Livotarezulrar j. d";;;"r;;;; rian u ktxisr sirnije fbrrne. 'Io zato iro je prirnarni Je zadatak krupnijcg .,,arije rcta cla zaititt i pomogne svom paru u vr.sti oko potoms tva. Iz Log rLlz_ lr,g:r it.oir liz j..ki jle i, rgresivriiji. rcrnper.:lmr.ntniji i :Pre inniji riziine porezc u Zivotu" .t-atocte pn.itoZ,rili 1. ll1 l"Itr.i sIlll]t I StrL:cu, s t,bzit.ont na Lr.r cll vce:i tjcr_l \voH ziv()tJ 1tr.o\.otli Li z,hfevni'r r takr'idarskirn sreclinama, kako br obczbccii<; eko'.'lsku svoni paru. Irrcmcla c'rZi'lia'a ;.1. iJ zidke 'ociriku na srres, nJcgov je strukturir;ru iako cla 'cakcijc on toga uglavnurn niiL- svcsttn)'rozak i zJl.o mnogi priplclrrici ovog tipa nastavljaju da racle cio smrri. flprkos s'.jo j snazi, on ,ie desto e.r.cio'al'. . z.avisan ocl jeclirrke 'acrrloclnoj sitnije Ibrme. To je rnozcla zlro ir, rclc artikuliic_svojc zclle i srrahove. on je rakode r'enralno r-'.ror,il niji, poclioZniji porocirna i sklonili samoubisrvu. Priiraclnice nranjcg varijctctr su zarluicrrc zl orlrTer.,anic cirrrirvcnih veza i civilizova.o porrnsrul. urrL; i;,,.;;;;;'ir: kc' koopcrativne drustvarro otruktulc, i .osc'rirr.rr.,tr ,cigovornost za plcnoienje kulturnih vrcd'osti nl r'll..lc. ,, u."rrr. njihcvog dugog i sporog sazrevanja. Dok sLr orl'rsi i,,,t trr,f, varijetcta obeleieni jakim, grupninr,t,.,,gr,.r,r.,,.,,,-'iu 'ijeg rnalo znakova cmociona lne jccl in l
i;l;

Veiila iednacina

su za podizanje potomstva,

prateii njegovo c.,drastan je, i vczr-riuci se za svoje neposrcclno okruZenje, ciok njihovc baziinc potrebe zadovoljava rad pripadnika krupnijeg vari je rr.rr.a. f;)ne su sloboclne cla odabcru bilo kakve lktivnosri van ku,-.r:.. liar; i pripaclnici kmpnije {brme, ako ro zeic. Posebno je inrcrcsantna kulrurna anomelij:r koj:i se pojrvila r"r iiakciji manje forme iivota poslednjih dccer-ri ja. I porccl svih svojih ociglcdnih preclnosri, mnoge rnanje jeclinkc su poiele cla veruju kako pripadnici suprotne forrnc rmaju bol ji livr-,t. Kao rezultaI toga, zniidajan broj njih je zll_roravio svoje t'rdicionalne uloge koje se tiiu druitvenc Liobrotriti dirlve vrste., i pokuiao dir opo'ail pripadnikc krupnijc lbrmc. izl,tittt:i sc pri torn izuzetnim stresovirla i konllikrirnr. Ilii:c inrcrcsantno posrnatrilri koliko ie in vremena trebrri ch orkriir,r r.lr su u zabludi.

t2 13

rAl|lr0 0BtcAt|JE JrmrAr(0$Tr [llrilt| POTOI|Iil|A Naia biologija je odredila razliiite ftrnkci.je

za mu(hu i iensku jedinku

arste

homo sapiens. A'aia eaolucija je osnaiila i oplen.enila te razlike. Naia ih.ie cixilizacij a odraiaaala. Naia religij a i nuie obrazoaanje su ih utarstili.

En Moir i DejxiLl Diesel

Mu5karac i iena se raziikuju na vi 5e nadina. Najuodljivija ye razlika u niilrovim reprodukt ivnim sisterni-

15

ia,u: Bazlrke rrrr:Cu poiovirna

nra, rniiria je rna i u ilzickirn svojstvima kola nisLr neposreclno vrrznfla;:a re.proclukci ju, kao ito jc naiin fiinkcionisania n jitro-

vih mozgova. njihorro trtonaianje,,,'Lednosti, st"tvovi. Oil pamtive ka se verovalo cla ,,razliiit" znaci .,nc je cinak,'" i cla slr i:nc slatliji pr-rl, l tizicki imcntalnr" I zaisr:r, r.rcri'r:nr;sf 2cnl jc izglcdala trko neosporna dr'ekovima nije udin;en o;zhiljrirl napor clu se to preispitr. A oncla su, sreclinom xIX 'rckl, istrrzu juci kosttirc u fl'rrrpi i i\'rcrii:i, nauenici ottr rili r nekc rr.vc dokazc c' rrzlikama, k.je su pop.riarnom stavu o ncjeclnakosti polova prLriilc naucni krcdihilitct. (lrubo trrrcrncravajuc'i rnclzg.ve reicva, istrazivacji sLr ot krili da inrerlige'tni ijurir irnajLr veci i reZi rnozak ocl idiota. T'akodc su dojli do:zakljr-rdiia cla ienc imaju rnanjc.lal
muiktraca i iini na zvuk oitiog zviZclrrklr), rici vconui znlr:ai_ nih (sposob'r)sr {ia racle pod pritisko'r, rellti'rri pr..gr'i ckrciira i bola, jezicke sposobnosri). I)o l9l{), brl, jc 25 r.r:lt,rc'ei u odrcclnici potrrrc razlikc, a do 19,35, L.roj sc p(r\;c(:iro nrr 1.j7. Za vreine tridesetih goclina XX veke, lirkrrs ist.rrzir,,:rrr jn sc pomerio sl proccnjiVania flziikih sYojst :rvl nlr r)i ()il('r.iVilrrr(l l6

;ffi ifr li. fF,{fin

li:r

r{'{r'$*ij* fr

ripn

isr;'

l;mgidCI[r{h " i*| Iif3.ffi inrcresi. vretirrosti i stavovi mtiiklrar:r i 2cnii. Premcia ie cili trh stur{ija l"rilo protno','isatrii.: boliih odnosii mecltt trioloviine i:roz iroije po;znr,,,itn jc rijihovih r.rziiki, i rlalic 1r: va2ila glrtvt'tit prr:rnisl cJa stt Zcne inferiornijc tt ocittosLt rtrt nrttil
s

:

rr'i

i

i'0,

svada r r

r,' ;;;;i

POlllAK 0D Pnl[00H iNarUtrrJ KA VftSPtTANJU {rduexutrfi i'osli: I)r'u1;og svct:;kog latlr. svr] jc r,'edi hr"oj ol-.rlzovlrnih lir"rdi rriri'r1j{r

ria s,uniii jrt u

llioloii
ioga.

li p;vev11 rr-'citr, ttjihova -cu istl'il2iven je pokazlh rh i t:rlikc u rntt:li,qcnciji i sprisobnoslinllt muikar,.rca i ;rt.:nlt rristt roliko liuo itt,, se i.;r;tijr-: prctl-tti:llrrvljiilrt zapi;iv(). lcir,": stt iak "r:1iir.e rr;idnrai;ir':r1er nlu:;karcL: il nckitn otrlastlrnl! ldanitrr: rcorijc o i.rnskoi inlcriornilsti biic ru Irr.)ve7'ane sa siicnirn ncol'ijllm;i o plirorlnoj iniiriurnost.i "di.r1jaka" (.t'':.raz i.rporrebrljuvilil z-it cirnc i obojcric ljtrcli: koii i:ivr: tr pnirttitivnitrt ilruiivitnl). Slda,, hnko sr.r sc socijlrini attlroplrLr;ri rl'c viie br',,ili utt;rlicniitt r;gioniml s\/crftl) pt)Iiii.rjnhr jc i,,ve j;:snije 11;i sc pf iitlilivntt ilrttsLvll inctltr"oobno lrdo{nil r:"i.zlikrrjtr.. i dr tc ilz.lii<,,r vtir: irrttilLt,.rrl Lttt' r:nln tlrui{vu i srt--tii;ic (rn!. nt.)irotv1711ti1t,.fr. niLlitu) ttcqo oti bioior,liir.

I)ok :;u nauirlici srkrivali :.naL-:rt srellirtc tL oclt'i:r-livanjlL l..uiiirra, psihr,rlozi sit cio(1i clo zekljuikll clri rnrrogi ;rrublcnri rjihovih pecijellta nlstuju kao poslcdica nckih rpc,liainiih rrticlia rz rlctin jstvl" iiuodeiri slr loni rasluiorl -u;rrialolIi rioklz:i, ttrtiritiici r;tt poicii rlr sr: pitiiju dl ii rt:ziikc izmr:itrt tlriiklrli:a i iclri ttog,stt-: irnaiu iliakvc i/i-)z{l s,.l hiolo.gijorn, ili su ilr,-,'i:ti;r is}tliucivtt i.t sic.,-1 jcne'.r Iic r ji:in okoIiur,:. StOEOSA IZBCIRA

{-l Io irir:nic ve Iikill pt-rm';r"lnjr u qocio.toikom i p:,iiloioikoiti shqr,rilnju,;r-rpachx: i-c:rr: si.t illpoi-cit, pcliocl clrl[iokih p]ronrc" ria. ltjajtidgJ,o\i()nliir r,rr tl, iril:r it' 1":l.tt!tt, iiojr jr: tlrrslovlti iz:r-

, 't lir'i

i 'i.rr

-.

lJr'-*

t { "t?47\

Bazlike rnedir poiovlila

laSto se volirno, svadarno i pravimo decu

::v:rla re.,,oluci ju u odnttsima meclu polovima. prvi pur u istori_ 1i, iene su sc rciile neizbelnosti trudnoc,e, i clobilcjslobodu de

iz:i[reru kacl. -_ pa iak i da ri r:e irnati clecu. bem ito su sacra ttioglc cla uiivirju istu scksualnu slobotlu l.ra. i rnr-rikarci. tlsfvarilc su - 6fo je claleko vaini,ie ,-i rLrr_,s,ierr,rsi r_lrr i,illoZc rtr_ dcnje cle rcra, i naprr:duju u k.irijeri. Kao rr:zlrltat toga) zupadnir' 2en:i'ia se svc viic .r,vrrrlo 1r';irirc raclir' k.jc je u ovom trenufku bilo veonra pr,ir,lairo zhog si:lnog rasta pleta. tr'rvi put. icrri: nisu nrorirlc cia zrrrisc o.r m*ikai*ca kelia je ti l-ltlniu ckonornski opstlnak. Onc su bile slohoLirc cir birliu svojc uloge) p.fenla s(ipstvenoJn nahocXcnju i zlcloyolistvr-t. 0DEACIVAf,XJ E

|do',

IrruSyvgruosrt

siob.;da leni je pr,Jstakla raz'oi moder'og ierni'is;tii':kog i)okrcia. koji 1C posti.i() v.:olll.r ssnrosvcstil' iczdcse rih i scdanrrlese trh gorlina XX I,cka.

/t '' g) 1s: ]r:s-]{rr-

J-

,1,

/ \

I"'I li L\

tt

-.

IJ sLririni, feminisrkinje su tvrdile cia su, izr-rzev reprodukrazJika, mudkarci i Lene isri. sve razlike, clokazivanc ':rtotinarna testova u nckoliko prethodnih clecenija, one su pri_

ii'rrih

pisale procesu socijalizacije. To, prerna njihovom rnidljenju, poii'je joi u trcnutk' kada se posravi pitanje : ,,I)a li je cleiak ili dcvojdica?", i na'jega oclgovori. Od tog trenurka, clruirvelir od:e kivlnja r,r poglcdu poh se dcfetu nrrnciu kroz mloirvr-r s'"iptilnih i man jc suptil'rh viclova. u svakor' cloclrru novoro-

ileniretl i sveta. ii'emi'isrkinje su verovale cla je taj proces nrroclto ite tall z.e 2ene, iiji se stntus por.e clio sl robovskint. One su ih zato po, z;irraic cla prekinu lance usl.vljlva'ja, i cla pcstu'u slclbodnc ,a isti nadin kao i mrrikarci. f)rugim redinra, nruikarci sr-r za n;ih bili icleal korne ienc rreba da teZe. Neobidno je to (to fcministidki pokrcr uprevo prihvarr poiarn muike superiorn.st.i. Mecl'tir', rr k,'leksru sezcrescrih, to zapravo i nc iz-ncnaclujc. |,la krajrr krajcva, rnuika superio'rosI je joi uvek bila clo'rinantan sta\r) p.scbno L]r-]trtar rlruitvenih nauila. MLliki tcrxetiiari, koji su u to vrclne clornis'ciologijom i psihologijonl, sfirarrali s' ripiino rnuik;r 'iraii svtljs tl,a, popLlt ielie ztt sn'toclokazivan jem, elistrovcr t nos t i, dorni.acijc i rrr:zavisnosti, zclravim i po2cr jnirn za I jucle u celilluduci cla Zcnama nedostaju ta svojstva - prenla njihovom 'i. miiljenju - one su oiigleclno siabijc priiagocleiie. pesus koji sledi pojavio se u Psihobgiji tiudskih re:rik.l', sttrrtdardrtont ttrit'ertitetshorn udiheniku iz 1965. LI razliciitim ispitivanjima "rreruroticizma', ili lo(c pnlagodljivosri, postojr tendcncija da ienski prosek buclc daleko ispocl muSkog. Prerna Bernrojtcrovorn inv.:nraru lic'osti (Ilentreuter PersonaliN hn,enton), prinrer, 'l norrire pokazuju cla su iene neurotidnijc, zatr,,orcnijc, nianje dontinantne, manje samopouzchne i sarnostalne, i druitveno zavisnijc od rnuikrraca (T'yler, srr" 256)"

l9

[]azlike

rrrerlLr

pclovirna

ZaSio se volimo, svadaino ipravirrrr:

nik. se ni;e zapiiao cl* li ie'ska k'op.rltivnosri, povr:zlnosti, znvisil.stl i r.anjirrosti, takode mogiu hiti zn;lci ztlrrvlja_ Za rrrc,r'e iezrlese tiir i sedamcresi:rrh, l'cmirrisikr'.ir.:, i sve pcrpuilir,iji rnediji, podsticeli su z,:nc rli p.sranu sanropor.lSve do osai'cli,:sciih goelina,

sVoist-va p{)prit

zclirnijt:. r'rczuvisnije_, sklorriji: Sr,lmorllrl
,itrnski vrccl'ijirn. .[r:elinr l'rrl zcnsivcnosLr koji jc po;ririvno bih jc-' r-trc:1grcs1r,'11sst, i (po neki;n rrclilirlilrirr i-eirri'ci-'nir:r ri

isrkiu jaru :r) ods Listvcl

tak nr i dars kog clr: ha. 'l'r-i knjigc su bilc glav'o sredstvo za ohrikrvrnj* i'liljr:tcr*rnisriikog pokrctr: Ztnsha tntstiha fleti Fr.,lttit, zrurk, 'rja ririuh tr)lernrejn Grir i scA.ru urnu pr!.Lti';u relt,\rir.r:t- ( r )J,rsrttt.i ,ni.stit:i.,IJcri Friiirn tvrcli cia sc prcviie alncri,:kih li:*a ,,clri.i

.r:rstarc.le. dcti'jastr: zcnstl'c'osii tiJrl: ;tutittrttrrjL: ,!,rtttt.i:ica.,, r. lrrit larcit-lir-o ncfira razuirrcvanja za rlnlnrrrlri-.e [i,ric sLt ::nelrvoljnc s',ir-tjom rrlrigom il Tlvott.l:

Prilagorlcne ili zeir"iive iene kojc Zivc bi:z srrl
x)icrmcjn f.irir jc s n r.r t r'-ll,: zi: rr s t'r. r():;r " rr'p'i11i; r1i 6i1 ), i sta'jcm, i t'rciiir tr: rlu bi i..i,..,-L l,i[o Llolje 1-'.::r nrliki. kojc trcba clii lirpit:;le plr.r.rilii..L: u lr(rir.;t/l /tlr:lJobo_ r'i*rr:. [ti:it,\{ilci ji:,:lrriia joi r-1e1ji:, sin;.rtl':rjri,:i rirr rrrrrl.. rxc:.r;lrli1-,i 1{:rkrpl[)rtiic zcne.. i sttreir orl njiir "liL]f irt s1rrrq,.:" i -,r.,rl.,r,yc,'. t.rirl jc r'r.'lila cia rorJitci;i nisu pr.iklutl.i zrr zrt],irik '-1:r[,:. ;;rt1i';,:rlIlj.,iifcrr,r,'rrrr el'.rii rle stt u"t:, ttglar,,tront,'turiitt.iic iltcst.i:cne ,.):;nbc koji. trcrnljit r/ffitlr'nil iji sl;Lri:;la ,.rl tri,iiir.r;,.t lir-" in];riih

irurova", tako da i brak i pr-rrocllcu rrcbl ukinuti.

stiti

--'i

i

I ilccrl

f,rcpr"r-

cirZavi.

I'oglerdi {'cininistkinja ie:zelesctih gociina XX veke ziiistl razlikiiju od onih sa pocctka veka, kath su nllogc sufialctl
l
Z*n^

1,, majkn v-rste, r)uvar [rcspomocnc rrovolotli:nnlihov najraniji uciitclj, irjihov nu jveci v'ta,r.2una je llkode i stub kllceg od nic potiiu lnale s'.vlri kriju blegosli-rv irrrrotiiinom Zivoi Lr i iine g;a le-piiinr. f e cla U svinr pravirn civiiizacijarrrr) oni.l ic ta koje izvleii urudkarcl iz n jcgovog priroclnog clivljastva, podstidilci gl ch sa njlrnr dcli ljutltv prerua potrrmeinru i rrnglZovlnjc u istinskonr i lojainonr zajccluisruu

cacli,

'4=ft$\wl { .'*

k ///z;.5--!-

\N 44;r# .\FIA ,

(

r

''ittituj...: lirrdskrm"

ciecr.r

J)-aA=-

21

laSlo se volirlo, srradanro i pravirno

Ilazlike medu polcvirna

zenstvenost imala takv. znade nje za nove feministkinje. 'ije bil. kakav uspeh, ienc Da bi se postigao m.rlju cla lic*e na rlLlikarcc, ne samo u svojirn i'tercsrivanjima, vcc i , svr'r izgled,. One rnorajll da br.rcl,r atlr:tski gradene i jake, ntoraiu cia se r,lztlrZavaju ocl noienja visokih potpetica, d'rinke i lepc oclcie, de pl'estanu cla briju loge. jcr je svaki poku(aj da se nagJasi Zcnstveltosr ili iepota poziv na eksploatar-.iju. Iako su l'emi'istki' jc zahtevalc od iena ch se sir 'acirnecu muskarcima, one su muikarce mrzele, i doiil,ljal,alc ih ka' Ncprijatelja. .fedna rrclikalnija gmpa u Sjeclinjenirn Ainc_ riikirn l)r2avlma, Re clstokinz i, izloLlh je shvarln je u s,,rom .L{anif'estu

iz

I 959

'vakvo

:

Mi u rnuikarcirna vidino preclmer svojc t.rpscsije. I{u5ka nadmoi je najsrarija, najosnovrriie ior.rla ciominacijc. .. ,92,i ttudharci imaju ckonornske, se ksualne i psiholoike korisri ocl njc. Szti nruihurti ugn jcilr nyu z:ene.

Malo usemllenih glasova jc joS r-rvck rvrclilo cla .,(rn)o_ zda... treba ponovo razrnotriti nogucn.sr- cla tradicionalua podela rada - sigr.rrno ne u svirn siuiajevir'a, lli u celini gre clano - nije rezultat nepravde ili otuclenja, vec rl.rirt e na potrebir nastala iz ko'rplikovanih mudkih i Zenskih Lclia i sklonosri". Studije su nasravile da otkrivaju razlike izrncclu polova, octr kojih se neke teiko lnogu objasniri slrno urierjcnr srecline. dok clrugc jasnr ukazu ju na njihovc birloike os.ove. Ali ta sri se otkriia zauernarivala, a njihovi ar-irori sLr bili sllutavani i ismejavani u akademskim krugovirna, 1-roscb'o .cl pristalica [cminizma. Novu ortodoksnu reoriju izneo jc ch. l)Zon Mani sa Univerziteta DZon Flopkins (/ohn Hophins Urtivcrsity.),1955. gocline: "Seksualnost je neizdiferencirana prilikonr roclen ja .. . on;l se diferencira kao muska ili Zcnska r.rzlicirini iskrrsivima u odrastanju" (Moir i Jessel, str. 14). 22

de

cu

]. 4. sTA SE DOSODITO NA I'UTI,J OSTVARFNJA DVOPOLI'IOSTI? l'4nogi su muSkalci i 2enc, naroiito u S jerlinjcniur Arncriikim tr)rZrrrarnar pokuiali da Zirze u skladu sa ubcclenjcrn de su rai:likc mr:du njima samci clruitvenogi porekll. Itrilikom vendanja, lrostiz:rli su dogovor rJa posao neie biti od veieg znttltja za ruru(karca nego za )enu, cla ce se kucni poslovi ravnotrrerllo deliti, i da rodcirje cleteta nece uticati na najvazniji aspekt rrrrjilinog Zil'otir - njcnu kaiijcrr"r. ijve io nije clalo clobre rczultaf.e. Mnclgc su Zene u rrkvinr iri'akovimr oikrile de ih posao nc ispunjavl onlko kako sr.l

oiekivalc, i tr,-odele s;u cla osciaju krivicu ito ne provocle clovol jno vremenil sa:svojorn decorn. I)eca kojl su oclrastlla u vrtirliinl i'eSie su bila bolesna, i iniale su problcma s.r oclvajanjcm i'rd roditelja. Mnogi su muievi bili ljuti i uvrcdeni krda bikod lr"uie nailazili na urnornu, iscrpljenu ierru, i hrprr kuinih poslovl, a iesfo i nezaclovoljni naciinom odgajtnj:r dccc. '1acla bi plonalazili Zenu koja jc konzervlrivnija, i kojl prili',rata traclicionalnu ulogu. Ilrakovi r-r kojima su oba pitrrncra zaposlcna, zavrSavali su se razvoclom inno€lo ieic'c od brakova u kojinla je sauro ieclln partncr raclio puno raclno vrerue. l'okuiaji da se obezbi:di "jeclnakost" )e l.il i rnuiklrricl u ritciu tlkocle su izazv:.rli probleme" Umesro cla uklonc riiskrirnin"rciju, zakonske mere kojc obezbeclu ju privilcgovani po\oi,a1 i.,Jna sr.r jod vi6e istakle razlikc meclu poiovinra. Propisi o kvotiiina, koji su irnali za cilj da obezbccle i-enama zasrupljernost u Lradicionalnim muikim poslovima, iztzvaTi su ubeclenje cia ser Zeuama poslovi daju sarno zbog njihovog pola, a ne i zbog njiliove l;posobnosti. Kada se iena unaprcduje uilcsto rnu(karca, koji ima vi(e iskr-rstva i bolje kvalifikacije) serno cla tri se ispunila kvota, on sc oseia izuzctno neprijateljski raspoloien. Prograrni zakona o kvotama nisu uspcli ni u cirnigim aspektrma" Itadna mesta su i dalje ostala pocleijena prema polu, icne su se i dalje ikolovale za "ienske posiove", i nastavljale da zaraduiu ntanie ocl rnuikaraca. 23

flazi jke rnedu poiol,in.r;l

Za5io se voljino, svadanto i pravimo

decLr

licministkirrjc su bile Lrtrcdrnt: d;r jr: ro zl.ros upornostj *uikar aca clir ic*c u srrh' placcnilrr. pottllnlc.i*i uloga, _drrc rna, doi<. za scbe zilchiirvuju p'zicijr_r .clltri:ii,a*jt. Itli.", ,. *ru,, ruvcre'jc Sirii', tak' su li:ne i:rostl!aic ogr.rccnijc, a rnrr(karci

ur:zaclovol jni ji. &[ecla f'ei'inisrl
i ltjiht vr rsi.rnis]jc.i,.:i i:ii:.ajlv:liu 'ri r-rr-l nriiiii:ll-:rc*. r.ctk'i.ro }t intrteo cla

I'r*e da,:enc'isu rai:iicitc

protrtira na specijahrii ir.:'ski' :;1.r.scrb*trstr*ll. ih cla sc blv.r rtcittn sto zadovr,.lja\.,a sarrto iriiilt"u,c spr,-ciliinc polreLre Li i,clikoj vciirri pi'cifuizeci:i jos u'ck;r'crrrrll.lar,rjrr rrrrril
{)elirnrcrio z:rLr ito su p'upeli iiupr-rii rl:l sc:rc'e uu:i r.r,: sliirre tnu(kari':ir*a, a llctror. i klrr 1lr rilsrr.lr:i hr.j i:-t.l;rii,r,l'urgt;r,,or liia Lr razlikanil izme.lu nruirl
prcclujr: poiako, izbegav:tjr_lii nagle rlspone na lestvi_ ci. Odh ija unlpreclcnje koje bi znadilo pre kovre mcni ra"tr i icii;i putovanjt.." Njegov (ef jr: u d:uclu: ,,Klkav ji: to covck koji proprr(ra priliku da se popne na vrh, salno cla tri rnogao cla durra l_.ebu?" (srr. 204).

IJ knjizi Zurc i ljubaa: I{ulmnru rez,olttciia ,r 1,rnnrerrr, .irr I{ait (Sher Ilirg') r:rkoclc rvrcli clr muike vrecln.r;ri rreba zar'eniti (iiuchnoinini) ienskim poglcclom na svt: r. (.&1u(kc) Lrorbc za hi jcrarhijr,r i ciomin:rciju sc ne6e zausraviii lko se i daljc buclu pcrsmatrale kao osnovni obiik ponaSanja, ili ako se samo zamene (lenskorn)

koopcrativnoicru, bez revolucije u svesti. Nlma je oiajniiki pofrebna rcvolucija u razmiiijanju i pona_ ianju nl svlkonr nivou, jednl zaista vllzllrr llf()lncnit u svcsti (str. 761). PO"dRATAK BIOLOG!,II

nlo'ano cla novo virjc'je ulogc lnuSklrac;r i 'hrno Nlpori cla se poreknu razlikc, poveiali sn nertzLlmevapolovir'a, i cloncl rlesrecu i zbunjenost velikor' rrjc b.oju'reclu lju<.1i. Najnovi ji fe'ri'istiiki pok,irrji d:r nruikarci us'o!c razmiiljanj,,: i pona5anje Zcni su gubljcnje vlcm.nr, l osur1cni su n:t propastJ joi dramatidniju nego u prerhoclnoln poi\4i svaklko

2'-1ni^

t4 25

Razlike medu polovirna

kuiaju, kacia su se Zene rrudile cia prihvare razmi5ljanja i po_ naianja muikaraca. I)onekle i zbog takvog neuspeha f-eminizrna, novo shvar'nyc se tokom osarndesctih godina XX veka probilo iz mnogih studi ja koje su prcthcclno bile kritikovane i ignorisane. 'fcrme se priciruZila i nova eskalacija isrraiivanja 'ajrazliiirijih srrudnjaka: neurologi, gcnetiiari, psiirologA, sociologi. svi rezultati tog rovog talasa studiji ncdvosmisreno pol
r)lle su tu rz sasvim opraVdanog razloga _ da bi osigurale opstanak naic vrste. Do5lo je vreme da napusiimo ili/ili pristup, koji sve vicli u

fernriilima rnuike ili Zenske superiornosti. Umesto toga, hajLk: da razmisliino kako prirodno partnerstvo'ruikaraca i zeni - l
26

PRVI DEO

RAILIl(E Zene rnuihurcinm nisu jednahe ni u temu, sent u od.go'trtrnosti. AIi nismo ni irLferiornije, ni ntperiornije od njih. Mi srno naprosto drugrt arsttt. I; il n M

ek

ginli ( I'hy

Llis hIcC)

uil cy)

Irrziike, ernocionalne i mentllne razlikc koje sc opisuju u sledeiih

:W.P, ::(- v

pet poglavlia iesu uop5tavanja

-

onc

obuhvaraju veiinu muikaraca i ien:r, ali ne i sve. Dok buclu ciitali, veiina ljudi de pomisliti: ali ja znam Zenu ili rnuikarca koji sc ponaia sasvirn clrugadije od ovoga. Ja zato molim iitatelje cla imaju na umu da postoie izuzeci gotovo za svako pravilo. Na primer, muSkarci su u proseku zaTDk vi5i nego iene; naiviSa osoba na svetu je muikarac, a najnila Lena. Nledurim, svi mi znamo neke vrlo visoke Lene, i ncke izuzetlto niske muSkarce. IJopStrvaniu su ktrrisrtr ier ttatn pomaZu da stvorirno Siroku sliku u vezi sa ponaianjem. Kada u divliini sretnemo lava, mi se prvo p0pnemo na drvo, pa onda postavljarno pitanja da li je lav moZcla nediji ljubi27

Razlike rner1u polovrma

nrac, da li je srar, da li je glaclan. I-ako je i gu)cmo spontano i uopiteno, e zatim r.

ljudima. prvo rea_ ni,nrru o moguiirn iz_

i,rzecinra.

sa

katla je rce o liudima. vjzno jc rrnatt na urnu da . . ^..11.,t,,rrnr, cc svlkr muSklrac i Zena odstupiti ocl norme svog pola barem jeclnom

u

iii

dva sludajr, u mo2i,

.rk; ;;;".

TIIO I nl|Olfrlt Wffi

Opita bioloika xrperiornost iene leii, tt iinjeni.ci da je ona aredni,ji deo " . . arste, jer je njen principijelni tuaar i zaititnih za areme rleijeg najosedakle,

tlj iuij cg perioda ra:ao.i,t.

Iiili Montegju

Mi imamo 46 hromozoma u svakoj cclif i rrrSih rc|t. izuzev u sperrni i Zenskoj poinoj ileliji (ovarijumu). Hromozorni nose genetski mltelifal koir odredufe naSc fiz.icke crrc) r donekle

i

svojstva naieg tempcra-

menta"

Zenska jajna ielija, kao i mu5ka oplodna ielija (spermatozoicl), sadrZi samo 23 hromozoma, od kojih je jedan X ili Y polni hromozom. Svaka jajna 6elija nosi X hromozom, dok svaka sper) matozoid nosiili X ili Y hrolnozom.

28

29

Razlike medu polovima

Ako jajriu celiju oplodi sperrnatozoicl

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

sa

X hromozoirorn.

bcba ce biti devojc-:rca. Ona ie inrati clva X hrorno::orna, XX. Akr spermat'zoiil ima y hrornozorn, bcba ie biti creiak (csirn

akr se ncsro ne iskompliku je, kao sto iemo kas'ijc ie imari jedan X i jedan y hromozorn, Xy.

vicie

ti;. rJn

pacov muZjak kastrira posle roclenja, on ie se razviti kao Zenka. Medutim, ako se ovarijurn izvadi iz Lenke pacova, ona ce joi uvek biti Zenka, dodu5e sterilna. Ako se liudskoj XY bcbi dcsi neito 5to zaustavlja proizvoclnjr"r muikih hormona, ili {'e-

iiini neosetliivirn na njih, rodiie se Zenska beba, trez obzira iur:"r Y hlonrozom. I)rugirn redima, ako muiki hormoni lre preusmere proccs, svaki fetus postaje devojdica. 'Io se zove Ez,itto naielo.l\i
slo

DEVOJCICA

D]J(]AK

$tn ortnra clrut nrcnrom, A DEVoJCIcu DEVoJScom? I XX i XY bebe imaju moguinosr da postanu i cledak i cievojdi_ ca' obc nose sve neophoclne genctske i.ibrmacije cla bi razvilc mriike ili Zenskc karakreristike. Ono ito dctaka iini dcdakorn. a clcvojticu clevojiicom, jcste sl(up gena ili zenskirr - koji se aktiviraju por-,,,,.u

VISINA I GRADA TEIA

Muikarci su u proseku za 7'% r'iii cld Zenal najvcia osoba na svetu je muSkarac, a najriiZa Zena. Naravno, svi mi prrznajeno neke veoma visoke Zene, i neke izuzctno niske mu5karcc, ali to su izuzeci.

polnih hormona.'"ruikih [I normalnirn sludajevina, oko Seste ncclclje po zai.ecu, y hromozom poclstide proizvoclnju supstance nazvafle FI_y ari_ tigen. Ona se lepi na povr5inu ieiija koje bi se inade razvile u jajaica, i obrazuje tesfise. Koliko nam je poznator tu se zavriava glavni zaclatak Y hrornozoma; od tog tre'utka, testisi preu_ zirnaj'proces razvijanya m'skih osobinr. o'i t. c.inc rako sto proizvodc rnuike hormone (anclrogcne), koji spreiavaju razvoj Zcnskih svojsrava u fetusu, i umesro njih sivaraju muike karektcristike. Tesrisi rakode inraju firnkciju cla ,a v:rernc pu_ bertera proizvedu dnrgi talas muikih horrnona. Osnovni obrazac i za ljude, i za druge Zivorinje je ienski. Ako se restisi uklone iz muikog embriona pacovn, ili ako sc 30

3l

{*"is'}l flsinor Razlike medu oolovirna

Osim ito je proseini muikarac za 7a/o vtii ocl prosednc ic, ne) on ie i za 13% do 20% teii nego proseina Zena. Za vrel:rrc adolescencije, estroge n jzaziv,t pro(ircn jc karii_ c.e mlade clevojke, (ro clod;rrno poveiava obim nienih kukovr. Zenske su karlice napravljene takr da pomogll' bebar*a u truclnoii, i pri prolasku glave z, vrenrc poroclaja. Ze'ar*r sire karlicc daju zclepasr (ljuljajLrci)hocl, prilii'o rrzliiir ocl brzor: hoda muikaraca. S obzirorl ria strukturu i nagib karlicno* pojasa' ze'ske su butine spojcne sa kolenima pod oSrri jirn unrun, nego kod muiklraca, ito irn ote2ava penjanje. mrir(lrMAsNofu ,\'lisici saclinjavaju oko 409'n rcla mLrik:rracir. a selno z3,i',t Lt,l; Zini. Muski miiiii su takocle 159'o duzi i 30?. do,r0% clebtji ocl ie'skih. "l'a sc razlika razvi ja rokom pu berrel a, kada tcsris i lktivirajrr drugi talas rnuikih horm.na (ancrrrgcnl) Lr creiak.vom telu" Primarni muiki horrnon jc tcstostero', au:rb.rii'i stcroid koji stva.a sintezu proreina i pospesu jc rasr rki'a i rni{iia, kao i zarastanje kostiju.

infi*,t PAJ{n brv! iW*A rl'.$tlf ;'liFI,.,t'f ,i, ,.CraFr fp,"

Zaito se volimo, svadamo ipravimo Uelrir':*.

;,.;;r,

Za vreme puherreta, dedakovi miiidi, posebno njcgove rulic i rarnena) rastu mnogo brZe i jaie nego kocl devojdica. pro.rtri;in muSkarac koji se nije poclvrgavao fizidkom treningu, za r'00o

jc iirc'i otl prose.'n* zan..

'Ia dodatna lrolidina mi5iia daje muikarcima moguinosr oi:r lakse ostanu vitki, jer rniiiii sagorcvaju viSe kaloriia od masrroie.'L'akodc, rnuSki hormoni pospcSujLr koncenrrisanje nra:rrroia oko struka i gomjeg dela tela, u 6elilarna hoje su sposob,

iire i skupljaju. tasnoia sadinjarra 25% relaprosedne oclrasle ienc, I sarn,:r i 59/o plosednog oclraslog muSkarca. Zato Lene lakie plutr ju nr r,odi, rlok muikarc-i moraju viie da se potruclc cla hi osteii rrl por,,rirni. I)ok testosteron gracli proteinc, estrogen ih razbiya i pospciujc sekupljanjc masri na gruclima, gornjcm dclu ruku, i rrurodito na kukovima i butinania clevojiica u pllbertetu .Lenska straZnjica jc za 4A0/o vefu nego muika. Masnoiil u doirjem rlelu rela kod i6ni se veorna teiko gubi, ie icl ncophocllia kao pomoi za vrclne truclnoie i clojenia. potrcbnl je z'iidrjna k.iidi'a masri da bi sc clojila beba bcz croclarnog dobijanja kalorija, i da bi se srvorio oclgovarajuii clotok nrleka za vlemc prvih mescci, Stcl ie izuzetno vaZno za rast bebiuLrg mozga (za prve deriri godine Zivora, on clostiZe dvc treiinc svole totalne velidine). Zapravo, rczerve masnoie su toliko vaZne, da kada Zena previSe izgubi na teiini, nroZe da ost:lne bez lrr,ulacijc i postanc neplocln:r. Neuhranjcna trudnica nem;r dovoljnr-, masnoie koja je neophoclna za rest bebe. ,rc cXr se brzo

If,lERClJA

pluia, koja primaju i clo 50% viic kisconika ocl lcnskih, i saclrie 20% viie crvenih krvnih zrnaca^ 'l a cloclarna koliiina krvnih zrnaca koja donosc kiseonik, i veii kapacitet pir.ic1a, pruZaju uruikarcirna mnogo viie brzo raspoloZivc ::nergije. Zene, rnetlutim, inogu ila se oslone na svoje vc6e rc;ierve ntasti,, Sto im daje vise silagc na cluZi pcriod. &XLrikarci imaju vci:a

l2

33

,;;it, i,p,

'e3? 4 7

1

Haziikq rneilLt Dnlovirna

laSto se voiimo, svadarno i pravimo decu

RAU IIIft NA 8f\\iI".IrN.IE SPORTOM Muskarii s, krr,rpniji i jaii oci Zena, iniaju brze rellekse i viie trcnLltnc erncrgije. Takode, proporcija njihovih utlo'lt i gustina'jiirovih r'rsir.:a'ise odgo,"':rraju akti.;n.siirna kao iro sr_r trcanjc i irrca'je. Ilrerna Dezlnonriri Morisu" Ze'c bacrju loptr-r sa oklcnritoni rrlrioie, pri i:emuL ,;e ruka ne dizc 'iadl*krit--o'r (io clo rrme*a,

UT!CAJ FIZICKIF{

ba{ kao

t' ii'i

i irimpan'1. Maro

koiikr r]lrpornil

'eg'

l,o'/J \ ttlf il i,-' rlrr g,', r';r j rr ri,r. zaro ne izucrrcir,r;r,r t':irrjr:'ir:a ch muiklrci ic'rd'rasrrjr-r nt'rt r;r iril \p()l t, \ rrrr:r. i:,:,rze\ r)l)ih kojizllrrev"rjrr iztirzljirtrst i savriljivosl ;r;1io'frrt',,;r. Zenc su jcrliralie, i.ik i ltolje tril muikrra_ ca u akrrtb::t:;1.:r'rj gj111i;1.;1i,..i, r nri)E,i.r rjjvniJpravno cilt si: iakrni_ ic si: nfima u trrtr<arr*r rru clrrp;t: strz_e. prvo rnciovit, sporisk' tai
I

STRES

4t:.e imaju brlazrr psiholoiku reakciju na srres nego muikar. i. [IopSteno, rnudkarci irnaju viii prag troia od Zena, kojc re_ rrg, ju brie bol. Me clutim, lene se nran je Zale i viie ripe ka_ 'a eksrremnoj tla su izloiene hladnoii, i bolje pnclnose drg", rir jni fiziikr bol.

be:z oLtzi-

'jih, vez[ralc, ir]ogu r' rla uredc sr'acliakIicorrr o [
IIEAKCIJA NA BOL

O(TKIVANA DUZI NA iIVOTN

ii'c duic ocl i'uskih u svlm iiv'rinjsl
irilividuc

'/'r'stama) tako cla

i

tl primitivnim ne pcrroclaiu_

clrLrirvirn.r, bcz prisrupu rnodcrnrj rneriiciri. rnn.ge i:crit Lrrnirir

:.1 35

Razlike medir polovima

ZaSto se volimo, svadartr.r i pravimo detu

Zene i:oiu ju od raka clo;ki, mrierice , jajnika. i rnalog broja naslccl.nih poremedaja koji se retko cleiavaju muikarcima. U svakonr sludaju, clo seclanrdesctih, oclnos !c cl,ia prcrn;r jcdan u korrst Lena,i cak 1l od i2 Zcni naclZivi svoje supruinike. ZaSto toliko tnnogo mtiikartca u;nirc ri ranonr iieriodu? Neki iiLrdi smatraju ch jc veca srnrinost rnr,iSkarlc.r u dc[r(lcsctirn i pedesetim uzrokovilne sticsoln kouic sr-r o:.ii virie iz.loZcni. Macla, sve veii broj Zene uhzi r.r il;tc siresne raclne uslovc, r,r n jiho';a oi:ekivana duiina Ltvljenit nastrvl jn cla rastc. T'im istraiivada u Sjeclinienim Arneriikirri I)r'irvaml irrouiavao je orlekivanu dulinu Zivota n;r 4(J.000 casnih sest;n'a i reilovniki (rnonaha). Svi sr,r bili l-,elci. sarnci, rnrir:ni Arnerikanci. Niko nije puiio ilipio rtrkohoi, svi srr irnrli islLr is.hranu, i svi su po prolesiii trili uiite 1ji, tzla2ent rnrn]c ili visc jecl-

\,eca srnrtnost muikaleca viie uzrokovana delovaniem rnu'krh trrormona. Korl l6na, estrogen siiranjuje nivo loScg tipa holesrerola u lr.rrri. 'f'o je vcr-ovirtno jechn od r:tzlogr zaito Zene tnanie pate ocl srilnih bolesti. Estrogen takode jaia icnski imur-roloiki sistctn, rrn.rZajudi najveii stepcn zaStite za vrcrne ploclnog periodir'

nakoj kolic'ini stresa. l)o starosti od -15 godin".t, ies,r--rLr scstr(: su mogle ch oi:ekuju da ce Zive ti pct i po gotlina rlr.r;ic ui:go lnoili]si --a to je, na veliko iznenadcnjr:. ill< r'cia rrz-lik;-r lrcgo kod obidnih Zcni i rnu(karaca. zniro muirnR(r UMrRU MLADT? Izgleda cla postoje dva glavna razloE:t za rlnu snrrt rnuikurac;r^

imr veze sa hrorrLozttnrimo, t ilrugi su hcrn'torLintrt. Vidcli smo cla clevojdicc naslecluju clva sctr od 2-l X hrorrlozoma, dok dedaci imalu isti broj, ali ir samo ji:rlan or-l njih X, i on se nalazi u paru sa Y hrornozornoul) dljLrlr XY. 'llo je nepovoljno za muiki pc.l, jel je viie orl 3{) porcmeiaja, ukljuiuiuii hcmofiliju, claltonizarn i miiiinu rlistrofi ju, vezano uprav c: za taj jerlini X hromozt-.ur. I )r:uotct.., r'e tko oboljcvaju od rih bolesti - nrr plimer. nl 16 urLrikih daltonislt ilolirzi jedna i.ena - zato ito one irnrjrr jos jcclnu inrisr-i zdravog genil na svorn drugt:rm X irrclrnuzomu. Kiicla imrr iz"bola, telo Jeclari

'I'cstt'rstcron, sa drugc slrane) povectava Sanse visokog priiiska koji doprinosi srianotn napaclu i inlarktu. L)n jc tlkoclc: jt:ml)ove:ian sa nasrlniikirn, agrcsivnim' riskantnim potiltsltt zrtito rnu(karci u rnlaclosti, kacla im je 'to !c verovatno razlog ;r.ivo lcstosl crone naivcdi, naideice stradaju u aulomobilskim i 1'rorlskinl nesreiaml. VaZriost Lestosterona moZc se ilustrovati dinienicom da riluilkarci u tluievrtiur boltticama, l
:;

ir(-rirn;lest goc'lina duZe nego zdravi rnuikarci-

DrLrgi laktor koji rnoZcla dopl'inosi r.rno.i st,ri'tnosli mtt,rkaracl icste niihovl nelrlJfnost 1-rtr pitrniu zclrlvlia' Mcch-r njrnra ima tlva putn viic alkoholiilra ncgo meclu Zenama; rt :r jcclinii:nirn Anreriikirn f)rZlvatrlir, oni konzunirajti 6l% nr:ziiravih grickeiica. i pi jtr dva pLrta vi(c gaziranih napitaka. Po,.le secilurciesctih goclina, cluZina Zivota ntuSkaraca se proclttle.,'a; jedan ocl razloga ic tc 5to manjc piiu, hrlnc se kvalitetni1,:, i blr u lome se viie ponaiajtr kao Zcnc! "MOZAK JE POLNI ORGAN"

korisri zclrav gen, tako da dcvojdice nece pririti orl porcnrcdljr, osim ako ne nasiecie isti dcf-e ktni gcri ocl ,rlro rociitcl j;r. Me dutirn, te naslcclnc bolesti su samo lione kle orlgovorne zil ogromrr'-r rrzlrku u oickivanoj dLrZilli iil'otu. {iili sc ch je

[,judski rn,rzak teZi oko 1,37 kg, i sastoii se od dvc henisfere, lrovczane klupkom vlakana zvanirn korpus kalozum (corpus r:ollonrrn).IIcinisfcre su prekrivene sivim korteksom od iednog centimetra, u korte se obavijaiu vi5i procesi rni(ljenja' Itozak muikaraca ie sirukturiran i funkcioni5e cloneklc raziicito od rnozga Z6ni. 'l-o je posledica polnih liormona koji primarno deluju na mozak pri kraju trudnode, kada se on vrlo Lrbr;rrno razvria" Kada jc jcdnoni formiran prema muSkom,

3fi

37

Razlike rnerJu poiovima

ZaSto se volirrio, svadaino i pravlmo decLr

oclnrlsno, ienskom moclelu, mozak jc veomrr otporarl na kasnile prorncrne"

rrrltr:maticari, inZen jeri i umetnici - ito sve zaht,cvl jake vizu' lno-prostorne veJtine, kojc kont.roliie clesna strenr mozga. I)esnoruki rnuikarci su veitiji sa trcvom ruklrrn ucl desrrorir kih Zena. U jcclnom test,u, ileiaci i cler.'ojclicc sr"r ;:tinol;cili rla rr svakoj ruci clrl-e po jcdan picrlmert koii nc snicju da vicic.'1-e :irr.r'lri {tr irn zatim uzcte_. i st:irilicnc ni:l i;io:;l mi)ogirll druginr rircilrrretirna iste veliiinr:" Od cli:cc sc treZiii) da identilikr-rju ,rila ,,svoiir" r,lva prr:eirnei:.i. llevoicir:e su bii,; pr.rrJjeclnako doiirc u ide rrtif ikovariiu prctlmctr, L:c:z abzrr;t ua rr,ikrr ir koioj sr,r ,ilZllc plerclmet, dok sir ile:drci rnnogo bcilje ideniilikol'ali ont: r'lcclnrctc koli su im hili Li levoj lu.:i. ('lini sc cl* su mt.l(kair;i sposr-rbniji ri,i ist,ot'rcrlicriL) rulruvLttit vtzttclno-prostornc i vcrbllnc zaciurt
A[sI,iA I LTVA FIEMISFERA

l-eva hcniisl-era mozga je oclgovor'a za rrerbalne vr:itine. ka' si':;u govor, drtanje i pisanje, kao i urcdno obradivanre cletalinih i'ibrrnacija, i logicno r'iilje,je. l)es'l srrrrlr nrrzgrr 'bractuje vizuclnc infbrmacije, i oclgovorna jc za prosLor.rle sposob'osii, ito ukljui'je, iznredu ostalog, i nrS oscclj ze orijcn_ tacrju. l)esna srrana ohraduje velikc slike, kao i oblike, Seme. ilp:itrili(tne rnisli i neke emor:ije. tr-er;a strana rTlozgil kont.liiie cicsnu strarru tela i obrnuto. ML,'sKARCI

VIiT

KORISTE

MOZGA,I SPECIJALIZOVANIJI SU OD iFNA Postojc znadr jnc indikacije da hornroni kod muskar eca izezivaju doninuciju clcsnc srrene tnozga. 'tr-akocfe, koci njih jr: po_ DEStr'IU STRANU

dela racla izrnechl dve hemisfei:e pripriliino specij.lliz.,urrrr,

clok jc koci Zcna neitt'r r.lvuorner.[ijc rrsporeclena.

u

tcstovime kojima je urercra clektriina rktivnost lriozsa cievojiica, pri rcsava';'u zadttaka ko jizlhre'rju vizu elno-prostorne sposobnosri, utvrcie'o jc da je kod clec:rkl clcsna iiirana iliozga neprestano aktivna., clok se kocl devojiica cJedaka I

elektriinr aktivnost javlja u obe her'isf-ere. Iiacla se pojavi oiieie'je na dcsnoj hernisl'cri, vizuelno-prostorne sposobno-

sti muikrraca se claleko viSe unlanjujLr ncgo kocl zc'a, verovalno zafo 5to iene u Lu svrhu koriste i levu hcntisferu. Jcziike sposobnosri su rakode razlitito rasporedcne koci r'uikaraca i iena. Devojdice koriste obe hemisf'ere za jezicke luktivnosri poput sricanja siova, dok cleiaci korisle sanio lcvu :if Ianu" Osanr procenara populacije je levoruko, i meclu njima je i-rirlr)go vi5e rnuikar"aca ncgo zcna. l,cvoruki muskarci irnajn

ilabi je jezicike sposobnosri (koje konrrolise leva hemisf-era) ocl ciesnorukih. sa cirr"lge stl'ane) vclrki procenat' jih su rnuziiari. 38

l9

Razlike medu polovima

re - na pnrner, da ripkaju.na rasraruri pridaju i telefbnorn --- (obe \'"aktivnosti preteZno angaZuju rstr.rhemisferu mozga). .z"n? sluiaju pocljednako sa oba uha. clok mlikarci viie "korisre desno uho. Dcdaci sr_r spost.rbniji u reiavrulu no-prosrornili problema levim okom, koje ";u"1_ ialje intir.rrru.ii" direktno na desnu stranu mazgalnego clesnirn. ko.l clerrojc.ica nema znadajnijih razlika. Muikarci sLr skloniji menralnim porerneiajirna u levoj her'isferi, ka. sto s* ierisizam, nasil'i seksuarni ispacli i (izo frenija" Oni pet puta deicle rnucaju, iesr pura su iesce clislck_ sii'i, ieriri pura cleiie autisticjni. svc sr-r to clisf'nkcije ieve he misfere n;rozgtr. Sa clruge stranc) Zene su sklonijc poremciajima desne ircrnisferc mozga, kao Sto su fobijc, deprcsi je i smen je'a ,.t rr,ninost (frigidnost). Kacla dedaci u utrobi maike dobijti manju kolidinu rnu_ Skih horrnona ne€lo ito je uobiiajeno, rasporecl njihovih spo_ sobnosri slidan je kao kocl clevojdica (uiAi VII poglavlje). 1." 13. CORPUS CALI.OSUM

I

HTPOTALAMUS

Zadnji deo korpus kalosuma

(corptts colktstmt)klLrpka viakana,

ill|TtilffHil0tJA

$$$

r$I(r0rl|0$n l,laia otkriia. raista pcttarduju. rnrc ito stt 'pevtici i pisci iesto tardili, i u ita je prosetna osoba dugo aeroztala, a to je da se nnikarci i iene ne sann razlitito ponaialtt, aei i rasliiito "rnisle". D.

Svako bez pogovora prihvata rla se mu5karci i iene razlikuju u velidini i obliku tela. Veiina ljudr moZe da prihvati da se oni takocle razJikuju u proporcijama masti, miiiia i strukturi mozga. Ali kada je rc<": o ra;:lika-

koje povezujc obe mozdane rremisfere

idni ncgo kod

je cro 23%sirr ; "".i to,i mu5karaca. Razlika jc toliko ;orrro au ,.-poi

osobe moZe pogociiti sn sroprocenrnom tadnoiiu, surrro

k.o,

posmatranje ove znaiajne veze. Naudrrjci vcru ju ja iz rctg raz_ Ioga informacije brzc proiaze izmcclu dve hernisfere kocl zini nego koil muSkaracl.

f

Hipotalamus) centar za seksualnu privladnost u mozgll, dvaput je vedi kocl prosednog muikarca nego kocl prosec:ne iene. .Tela i mozgovi mu.karaca i i6nA raivtllru ,. ,.,n ,oriiC.ii. nadine, i u razlidjte svrhe.,Prema tomc, oni imaju clrugadije: sposobnosri i prirodne sklonosti, kao i clrugadije .,r,iuu. i vrednosti. 'fo cre biti razmotreno u naredna dva poglavlja.

4i)

Vekslcr (.1). ll?e&sler)

41

Raziike medu polovima

ZaSto se volirro, svadamo i pravimo decu

rnuikih i Zenskih mentarnih sposobnosti i sklon.rjoi uvek odbija,,-, il;; ove rvrdnje, iak i poito su porvrdene _nogob.oyni* I '1_:::]ll slutlitama.

'ra

izrnec'u

sti, pojavljuje se znacajan oipor. Neki

Izglcda kao da nas nesto u narna samima tera da veru jemo

kako imarno broZanski potencijal, kako ne puriq:. 0.1."i". granice naiih sposobnosti, i kako sve rnozerno da ostvarirno, sarlo uz odgovarajuiu priliku i vcibanie. Cinjenice pokazuju suprotno. Nc samo cla srno ograniieni rr onome ito moZerno da postignemo, vei mnoga nrS"o og.uric-'enja zavise upravo od na5eg pola. OPiTA INTETIGE|\TCIJA

MuSkarci i Zene, dedaci i devojiice, postiZu isre rezulraie na stovima intelige'cije. Razlog lezi u torne

re_

kreatori lestova inrcligencije, rrucle da pitanfa u kojima ilevojdicc porriZ,, t,ot1. rezuliare budu podjeclnako zaslupljena kao i ona loja viie ojdeiacirna, rako da ukupni rezukar nc f.avorizuje nije_ i::rl''11" Sto se

ctan nol.

VIZUELNO.PROSTORNA sPOSOBNOST

Najveia razlika mctfu polovirna je pronadena u vizuelno_pro_ storninr sposobnostimq koje ukljuduju veStinu cla se u umu zamisle oblici, pozicije i proporcije srvari. Ta vcitina j"p;;.: zana sa apstraktnim, naudnim i mehanidkim umec.irna i mate_ nrlt ii'kjrn tiponr rezonovrrnju. Veiina cledaka uporno naclma5uje devojdice prosrornim u zadacima, posebno u pubertetu, macla se njihova prednosr prepoznaje i izmecru. seste i osme godine. 'ro se p&nrrto , skoro svakoj ljLrdskoj grupi koja je lpitiva'a, kao i kocl mn._ gih.Zivotinja, na primer) pacova. Kacla je tesrlrana sposobnost ljudi da rese problem porneianih slidica (puzle), u 105 razlidi_ tih. populacionih grupa iirom ,u",u, oj'r,ajprimirivnijih do najnaprednijih, 99 grupa je pokazalo definiiivnu ,,rSt, ,u_ Ilerlofnost. 12

Prostorna supcriornosr cledaka i muikaraca takodc je jasno koji podrazumevaju rctrentifikovanie iednostavnog oblika sakrivenog u cirugom sloZcnijem. Jechra od posledica prostorne supcriornosti rnuikaraca je i bolji ose6aj za orijentaciju. 'l'o rakocle znaci da ie niima lakic cia tumadc tnape. Mnoge Zene moraju cla okrcnu mapu u pravcu u konl idu da bi mogle da se orijentiiu. Drtrga pr:sleclica je ta da nruikarci clominirajr_r iahovskim Sampionatirnt po celom sve tr) 98% svih registrovanih parenlta jer nlihovo delo, i dva puta je viSe rnuikaraca nego icna ria vrhu hijcrarhijske lcstvice u meiranidkirl sposobnosrima. r"rodljiva na tcstovinla

MATEMATIKA

I NAUKA

Apstraktno il]atematidko rezonovanje je takocJe povezano sa prostornim veStinama. Nema razlike u matenatiikim sposolrnostima cledaka i dcvojdica pre puberteta, ali izmedu devete i .12

Razlike medu polovirna

trrnaesre godine, kada matematiiki raduni postaju apstraktni_

ji, deiaci poiinju viie

da se istidu. Inreresanrno, aclolesc-enrki-

nle naclma5uju dedake u aritmetici, ito je zasiuga ieve stra'e: ilrozga) ali na najviiim nivoima matematike, gcte lake prostor_ ne sposobnosri dolaze do rzraiaja, dedaci potpuno zrsenjLrjLr clevojdice. IstraZivadi su izmedu r972. i r979. godine izvr(ili Sest [estiranja, u kojima su traZiri talentovane d'anacstopocli(njake koji mogu, uprkos tome Sto nemaju d.r,olino,;lrr,r)r,ur_ nja, da re5avaju matematidke zaclatke narnenjene starijima. Oni su pronaSli oko 10.000 clece koja zaclovoljavaiu tc visoke stand;lrde, ali su bili zaprcpaiicni otkriiem da decaci nadnrr(irju clevojcice u odnosu l3:1. Staviie, prosedan broj bociova kocl cledaka bio je mnogo veii nego kocicievojdica, i ni jcclu nom sludaju devojdica nije bila prva ne fesrlr. Neito kasnije, isti par je pregledao rezultatc nove grupe ocl 24.000 dece, i pronaSao istu razliku u njihovim ,purobrrorii*r. u pot'azi za decom sa vrhunskim matematidkim sposobnosrima na nivou ditave nacije, oni su pronaili 63 decaia i nijednu devojdicu.

Dedaci takocle imaju bolyu sposotrnost uienja naricnih sadrLaja, i generalno se viie interesuju za nauku nego devojdice.

laSto se volimo, svadamo i pravimo decu SAZNAJNE FUNKCIJE I MEMORIJA ose tljivije na kontekst, i bolf e su tt uodavanju perifcrnih intbrmacija od muikaraca. I'oSto zaleclno provecltt petltacst do dvadeset minuta u sobi punoj liudi, Zcne tadnije odgo-

Zerle su

ju na pit:rnja o s[varima u sobi" One su takode brZc u percL:pciii nego muSkarci, Sto znadi da mogu brZe da iclcntilikulu vara

prednrcte

.

I'oito poglcda ju sto na kome se nalirzi f,sortimstt razltorrtznih predrneta, nabacanih bez ikakvog reda, Zene ie se bolie prisetitr njihove lokacije ipoloZaja. One su takoclc sposobnije da se prisetc oznaka pored puta. Joi kao devof dice) one imaiu bolju memorrju zt iezi(ke sadrZaje od muikalaca. trzglecla da f e kod muikaraca slabija povezonost izntectu njihove saznajne i emocionalnc reakcije nego kocl Zeni. Korpus kalosutn (corpus callosurn) je odgovoran za intcgrislnie i prebacivanje inibrmacija kojc obraduju vizuelne i emocionalne podatkc. MoZda je dodatna debljina razlog zaito se ienc lakie iclentilikuf u sa svojint emocijrrna, i lakie govol'e o ru jiuia.

JEZIK

Devojiice ranije progovore) reditije su u preclskolskorn uzra_ stu, ditaju lak5e, i bolje su u gramarici, inrerpunkciji i srica'ju siova. Izmedu 3. i 10. godine, rezulrarijezidkih resrova cledaka i devojcica se izjednadavaju, ali u periodu izmedu 10. i l l go_ dine, devojdice ponovo podinju da nadmaiuju dedake, cla blse jaz proiirio kroz adolescenciju. f inejdzerke lakie ui. ,rron" jezike, i bolje su od mladiia u sricanju slova, interpunkci ji, sposobnosti re5avanja anagrama, verbalnom rczonovanju, reditosti, razumevanju teikog rnaterijala, logiikim ocinosima i kreativnom pisanju. Dedaci mucaju rri do detiri pura deiie od devojdica, i ne_ sposobnost ditanja je kod njih tri do deser procenata veca.

'=/

:[

il@i

4)

Razlike medir polovinra

MOTORICKE SPO5OBNOSTI I SENZORNA OJTRINA

Ze'ne nadmasuju muikarce u manuernim

zadacirn'koji zahtevaju linu motoricku koordinaciju, na primer, ubada'je malih plestrdnih klinova u odgovaraj,da mesta. Muikarci su bolji i rnororidkim vc5rinama koic ukljuduju navodenje ka meti, poput baca'ja srrelice, i inraj' borju koorcrinacij, oc.iju i .ui.u ,, lgrama sa loptom. Kacla su im pokazane slike glurnaca sa oclgovarajuc,im iz_ ra7lma lica, Zene sri biie boljc u identifikovanju crnocija. Onc paiJjivi;e posmarraju lica, i brZe reaguju na nijlns e izraza i zviliiova. To im claje vedr.i oitririu kacia jc rcJ o opaZanju, luru;cenju i oclgovorirna priiikorn verbalne ili ncverbalne

ki.:,iii

unikaci je.

Oitrina njihovih dula, u kombinaciji sa njihovonr sposob_ rur-ricu..cla prikupe spoljne i manjc vaZnc inlbrniacijc, cluyc luvinu "Zensku irituiciju" (,,ftrnule iriuitiorr',). RETULT'ATI U SKOLI

U proscku, devojdice clobijajtr bolje ocene rokom ikolovanja, ne.zbog vciili sp.sobnosti, ncgo zato ito se viie tr.uc{c i irneju boije raclne navike. Onc poklzuju vi(e interesovanla za Skolskc akrivnosri, i rede napuirrrju ikolu. Ako sc posmarra ju rezulrari u Skoli, viie dedaka negt_r de_ vojiica ima i na vrhu i na clnu lestvicc.

ZaSto se volirno, svadamo i pravimo decu

nje trodimenzionalnih oblika, popravljaju se od 50% do 100% karia imaju menstruacif u i najniZi nivo estrogena. Devojdice sa visokim nivoom estrogena) ose rijivije su .nii cloclir, miris i zvuk, i bolje pamte detalf c. OPiTA SLIKA

Mrlikarci irnaju snaZnije vizuelno-prosrorne i rnehanidke sposobnosti, i veiu sposol-rnost za lpstraktnu rnittelnatiku, nauku i tehnoiogiju. N jihovo razmiiljanje tcZi linearnosti i apsrraktnosti. Zene imajr-r jaie jezidke sposobnosri i bolje opaZaju, a njihovo je r:trzmi5ljanje vi5e narativno i konkre rno. Mu5karci su lbkusiraniji, ripomiji, objekrivnili i analitii'niji. Oni objainjavaju i tumade stvari rako 5to ih rastavljaju na dclove . Zene su osetljivile na sriptilne niianse izraiavanja, i promene u svom okruZenju. One dolazc do spoznajc posinratrajuii rast i promenu sveta sa kojim se oseiaju ernocionalncr povezane.

HORMONI I MENTALNE SPOSOBNOSTI

'l'estosteron pospeiujc Llpornosr i paznju, pornaiuii koncentracijr.r i snianjujuii mcntalni ,"r,or. Mrliki hormoni su takocle povezani sa prostornrm vciti_ namal ali je taj odnos slozen. Ako je nivo testostcronl izuzet_ no visok ili izuzetno nizak, prostorne ve5tine slabc. DrLrgim rciima, one su najveie kada je nivo testosrerona ulneren --itcr znaii visok kod devojdica, a nizak kod deiaka. Visok nivo estrogena slatri prosiornu sposobnost, ali po_ veiava brze, r'e5re, pokrere, kao i recirost i tolju dikciiu. Re_ zultati iena u prostornim veZbama, kao ito jc mentalno rotira_ 47

,i.

$TAtf0l|t tlfnrilru0$n Muikarci r iene ima.ju prilihrc ruzlitit temperamettt i 1toffelte, u nustojtutje fa-

ministhinja da se to poreRne poaecqr)a rtztalttet i smanjuje zurJoaobistzto obo pola.

f)r

IJe

ntlittnin lipok (I)r Benjunirt S pock)

Razlike u sklonosrirna i sposobnostima muikarlca i 2dni kojc sLl pcllnenllte l'aZne su i intcresantle. Mcclutirn, one postajn nev;rZnc i
(qY.

,+9

llazlike medu polovima OPSTA SVOJ$TVA LIC$IO5TI

U ii:st

Zasto se voljmo, svadamo i pravimo SAIVIOSVEST

razliiitih. modernih kulturi.,

muSkarcima i Zcnlrrra je

pcistavljlno pitan!e "kakv;,1tri osoba voleo/la cla bucleS?" Mu(karci su odgovarali da tri volclj da trirdu praktidni, proniclyivi, samouvereni, clorninilntni, kriticnj i sposobni cla sc kontlolidu; dok su 1-ene iclcic da buclu ljupke, osedajric, inrpulsivne, saoscc-a jne i dari:ll jive. '['e st ovi sIr-]vovii i intcresovan ja sn iicpite pokllzaii cia rru rnuikarci i cieiaci avallturisfidki nasirojcni, flzltlkj snlini, :;ilrnouvereni, lrgrcsivni, robusni, crvrsii i neusrraiivi. Oni se,: irrrL:r:c-srrju zrt nruku i Iizidi<e l-enornetrIel ma(iric, alat i ;l'onalaskc, i zaokupljeni su upsirirktnim principltna. licne su viie rlornacinski j estcrski usn)erene. i gr:lleralncr .,riirc vole se r-icci: aklivnosti 'l :aJ[\/L'rl'cl]onl pros[(]nr. One sLr sai'si:riuine i iclc cl:r ua(:stvii,u i pornaZr.r u rastu i razvoju drr-rgih. lijrhov identiir:t sc ti vcliko.! r..'rcri gracli na poircbi cla sluZc iliru;irna clok se razl,iiajtr. Pitan jc kojc icne najieicc postlvljljrr rr psihotcllpijl glasi; "f)a li pruinrn clovr.rtrjno?". ciok se rnui11r.;tlac pifa: "I)r li poirrizcirr rlovoljnoT" Ze,nc su usmcrcnc ka x.rio(iistlJ rnuSkarci ka cilju. Muikarac icli de konrr,rli(c" iena i"i:i i'eagujc"

Razlii:ite vrcdnosf i rnuikanica i iini pokazane su u jcclnom cksperinrcntu Lr l
I SAMOPOSTOVANJ

decLr

E

i rnuikarci t Lene viie cene kvalitete muSkosti nego Zenstvrnosti, i omalovaiavaju posao koji uradc iene. Kada srr z:tnloljcni da napiiu pride o uspcinim poiedincima, i ledni i r1r'.rgi

.rLl srecne

okolnosti vezivali za uspe5nog muSkarca, dok s'-l rrspeinim Zenama pripisivali bolne i poniZavajuie stvari. Iz ovoga nekcl nro2c cla zakijricli kako Zcne inrrju iurnjc sumopoStovanja nego rnuSkarci. Meclutim, kacla je tesriran n:liin na koji rnisle cla ih drugi dolivljavaju, kao i to krko ,loZivlyavaju sanli sebe ienc su pokazale isto roliko samopo,rfovanja kao i muiklrci. Razlika potic:e oclatlc ito su Zene sprenlnije da priznaju svoje neuspchc, i cla za niih okrivc scbc. A4uikarci ieiie laZu o svojirn slabostiml, dciic se brane i prr:brcLrju krivicu za svoje promaiaje. Oni sLr iakodc skloniji cia illccene svoju snagu. Ocl osnovne Skole naclaljc, muikarci scbe smatraju clciminantnijim negc 5to zaistrt jcstr. Oba pola su poclje dnako Zeljna uspeha, :rli su nuikarci si*urniji u svoj uspeh i zadovoljniji svojim nasruporn od Zcne. {lak i kacla se ;iene pokaZu superiornijirn) recimo u reiavanju inagrarlra, one sll manje zadovoijnc sobom nego nruikrlrci. ()ne su takocte sklonije cla svoj uspeh pripiiu sreii, drugirn liudima ili svom velikom trudu, clok niuikarci uzrok uspehrr lraZe iskljucivo u svojim prirodnirn ralentinru.

Kako to cla Zene imaju isto samopoitovanja kao i muikarci, ali manje odekivanja u pogledu uspeha? Cini se dr je ruzlcg u tome 5to one nc vrednuju sebc prema sposobnostima cla u:lpeiu u nckom poslu, vei prema svojim clruitvenim veitinanil i odnosima. One visoko ccne svoju ulogu u druitvcnim oblastirna) i to je ono 5to je njima najvainije. One su sticlljivije, ali ;zaro privladnije, i sposobnijc da osere i tzrzrze ljubav. Zene su svesne toga da irn je lak5e da priznljLr svrije srmItove, da uvide svoje potrebc i'zatra2e pomo6, nego da prcpoznaju svoju snagu. Kod muSkaraca je sasvirn suprotlo. Oni sr:bc vicle kao snaZne i jake, dok teiko prepoznaju svoje slabosti ili potrebu da im se pruZi pomoi. 5i

Razlke nredu polovima ZaSto se volimo, svadamo i pravirno decu

i959. godrne. u Sfeclinjenim Arner.ickirn l)rlar,,ama, na_ je obimna studija sa namcrom cla istrazi kako muikrrci i iene cl.Zivljavaju sebe. Isrrazivaii su i'rervjiiisali i.-i00 I judi od 14-re clo 64-te goclinc srarosri i cloSli clo izvesnih

pravlje'l

zlkljuiaka. Mu5karci su usrncreniji na sebe, Zene na svoju okolinu. Muikarci vcruju da sii nlgradc ikazne zrsncvLuie rra njiliovoj vlastitrj sposobnosti ili nesposobnosti. clok i_e'e smarraiu cla st-t oclrcdcire prijatcljstv.'i ili rr jih.vc .k.li'eprijaieljsl'rrrn ne. ,Adiiikarci teice tragaju za liinim uspehoin, Lene zaliubai'lju i prijateljstv.m. Konai'o, muikrrci ptrzrriviro oce'juju sukobe u rakmicarskom .kruzenju, dok zc'c viclc vrccrrr'st.r.r

siobodnoirl delovanju u piijatelf skof sreclini.

TAKMICTI,!JE

EMOCIONALNOsT

len.

,,', sklo*ije cla pribcgnr elnocionalnrm iziivi,ra i prizlrlvanju'rlastire bcspornodnosti. cll bi rstvarile ono srL) r.i.. Muikarci se raciijc clslanjeju na racionalne argLlmcnre. {J st'esnir' uslovima (ispit, vtLnjakorima. nachrrcra'ic u sporru), niv. ieier:r i krvni pritisak krd muskar-acr pokazu ju znltno veie prorncnc nc€Jo kocl Zeni. Nleclutim, na piranje ka_ i<'se osciaju, zlcric su dlvalc o;ris s'linije fiziikc r.cekciie nego ntuSklrci; .'c str svesnijc svojih reakcije, i spos.hnijc dl ih opiiu. 5F[T[MNO5T DA 5E RIZIKUJE

I'ri iestiranju sprcrnnosti clccaka i clcvojf ica cla rizikr-r ju. clcca

su postavljena ispred

nra5i'c s, ckrve t rtrci,-r. Nl pririslk.sunr maiina izbacu je bombonc, ciok cicveta ocluzinra sve ito 'rii:ica, jc rlo trida prikupljeno. I)akle, iro sc vise ruiica pririsnc, viie

frornbona moZe da se clobi je, ali su i vec;c i:urse rla sr: sve izgr_rbi. rizra'r'l od 1 I godi'' nerla raz-like izi.ecru creieka i clcvoir'rii, r.i njiirr;v.j spremnosti da rizikuju sav clobitak, ali posie J.io

i i. gor.lin*. dei.lci su hili znlrtno sprcmniji da rizikuiu, i lu ..?n'rirvali sa nan je siatkiia nego devoji.ice.

rrir,

ur,,nr_

I

PRIHVACENOST [J DRUiTVU

fituclije o rakrnicenju, pokazuju cia su cledaci skloniji nl u ncgo devojiice, i da su koopcrativni ji u hilcrarhiii^arlrnera(kao ito su tirnovi). ncdaci su spremniji da se "razmcilr", ali i r'anic splenrni cla prihvate, ili odgovore na negilti,rnu kririku. I're aciolcscencije, devojdice generalno vrie zcle uspeh ne-

go dcc'aci, macla su u takmidarskiin tislovima cleiaci poill.,lnrko icl uspeha. Posle puberrera, mcclutim, clcdrci Lr takmiicnjima pocinju da ostvaruju znatno boljc rezultate nego dcvojcice na primer, kada ih posmarraiu dr'gi dedaci, ili kacla ieie

j.i

'.la se nralo zabave

i pokalu. Nas.prot tome, <1evo;'c:ice postaju sve mlnjc rnotivisa'e c1a se dokazuju, i usteZu se ocl takmiienja sa dedac_-inra, naroc:ito u pubertetu. sa drrrge strane) kada je uspeh u sa clruitvenim prihvatanjem, rezukati clevojdica se znaino 'ezi popravljajr_r. INITERESOVANJA

Knjige i dasopisi koji se ditaju su sasvirn dobar pokazatcrj interesovania ljudi. Vciina dlanaka u zenskim r.asopisima sc blvi,cinosima, sopsrvenim unapredenje'r i prolilima ljucli.'l'akr je i u p.slovnim, i u porodii'im rnagazi*ima. Sledeca noelruija intercsovanja su dekoracija entcrijera, kuvanje, -"a, i tiziiki izgled. Ze'e takocle nalaze zaclovoljstvr-r u priitrrna sa romanticiniln temama i bir-rgrafijania.

52

53

Razlike rnedu poiovinra

ZaSto se volimo, svadalno i pravimo decu

strane, usredsrecleni su na seks, posao i sport) akci ju i avanturLl, ili tehnidke i naudne infbrrnacije. Itnjige koje oni ditaju vc6inom su o teoretskirn ili tehniikim predmetima, a ako se bave fikcijom, ona obidno ina srraino izraLentt akciiu ili avanturu.

uovac sc moZe zameniti, a Zcna, kiro jeclinstven"r incii viilu:t) ne

Muiki rnagazini,

sa druge

MORI1LNOST

Z.n" s., nljvi5e zaintercsovanc z:l rnoralna pitanja koja se tiiu lidnog sazrevanja ili mecluljudskih oclnosa. Centralne terne velikih Zenskih pisaca, kao 5to su DZejn C)stin, I)i.ordi Eliot i sestre Brontc su bortrc njihovih heroina sa liinom moralnoSiu.

Z.n. r,

manje impresionirane idcologiyonr i nunjc vczune za nju nego mudkarci; njihova moralnost je lidna, religiozna i usredsredena na mccluJjudske ocLrose. Muikarci, sa druge stl'anc, inrajn intelesovlnjc za jlvni rnoral kojim se bavc politika i ekonornija. Oni, rccimor prr: tpostavljaju da se svi ljucli nadmeiu za vlast i vlesniStvo, i dl sc moraju formulisati pravila kako bi ta borba bila pravcdira. MuSkarci stvaraju rnonlne norme da bi osigurali usireino linkcionisanje timova, koie smatraju vaZnijirn od pojcclinaca, bai kao 6to je sludaj sa praviiirna u sportlr poplrt fudbah ili koiarke. Nasuprot tome, svrha pravill u odima veiine Zcni jcste ta da se pomogne pojedinaino clejstvo jednih na clruge. Ako pra-

vila ne ispunjavaju tu svlhu, iene su sklonijc ch ih odbace kao nepotrebne i neodgovarajuie. Mu5karci prosuduju moralne clilerne u svetiLl apstraktnih prava, iene u kontekstu lidnih odnosA. Napravljena je stuclila u kojoj su dedaci i clevojiice bili zamoljcni da odgovore na pitaiije da li muikarac treba da ukrade lek koii ne moZe da priuSti, da bi spasao Zivot svojoj leni. Dedaci su problem videli kao srikob izmetlu Zivota i viasniStva. Na primer, jedanacstogodiiniak DZeik je pitanje razumeo kao'. "I.reha li Hajnc da ukrade lck?", i odgovorio je da treba, jer je Zivot vredniji ocl novca 54

rnoie. Ako bi l{ajnc trio uhvacier}J sn}fttrao je DZejk, sudija bi iiL- verovatflo sloZio da je Hajnc uradio prulvl.I st\/at') i closudio t'i nru rrujnrrrrju nlogur:u klzrtu. Devoji:icc su videle stval potpuno drugaiiic. La njih ie postojao problern u lludskim odnosima koji sc tnorliu p()prari i f i kroz komu n ik.rci j u. J edanacs togocl i5 n j :rk in j"r Ii j ini, iu la j c lritan je kao: "Treba li Hajnc cle ul*ade lek?" Njr:n odgovor je l:io da ne trcba; on hi pre treblio cla pozajnii novac. ili pronade neki drugi nadin ch spase svoju ienu. Ako ukrrrrlc lek, sinatia ona_. moZc zavr:liti u zalvonr, i f acla necc biti svojoi Zcni ni ,rr-1 kakve pomoci. DZejkov pristi-tp ie bio liricar.rn i dedtrkti'":rn. Eimiu sloZen i iucluktivun. Dmga strategija koju sri clcirci irpotrebljrvali prilikom rciavanja moralnih protrlenta, bih je pruvljcnjc hijerurhijskog recla, tj. rangiranje ljrrdi ili stvari grreml rcclu i valnosti. De'roidice su sklonijc cia upotrebe nchijcr:alhijski, "tnreiasti" pristup, usposiavliajuii oclnos sa svrkortt osobom i svim stvarima, uspostavijajuii recl preni:t iorne ko inla nejveiu potrcbu. Dakle, muSkarci sr.i skloniji cia analizintjtt mortlncr problerne u kontekstu odvolenosti, hijerarhijc i vlasnickog priiva. ,4-cne su sklonijc d.r clilemu viclc u kontckstu vez).,povezanosti i odnosi. DRUSTVENOST

iini,

dok i:e ne viie brisu usrcdsrecleniji ua sebe od jirna. Zene se vi5e ocl muikaraca r1u o tome Sta drugi mislc o n smeju kada nisr: sreine, i ljubaznije su prerna ljudima koje ne vole. Ako muSkilrac i iena biraju izmedr: dva susreta., c,tr ie

Muikarci

skioniji cla izaberc susret koji mu donosi viSe poslovne koristi. dok ona bira susret koji joj clonosi viSe liinog zadovoljstva. Z.n. re naginju naprecl kada rrzgovarzrju sa ljuclima, i viie komuniciraju odirna. One se takode viie smcie, i sloboclnije r-ipo trebl j ava j u gestiku laci ju i izr aze lice. 55

Razlike medu polovima

UUBAV I PRIJATEUSTVO

Zene doiivljavaju ljubav kao jeziiko iz-ralavanie i fiziiko uzb,denje. one vole da priiaju o svojirn emocijama i cloZivl jajima, i 2e1e da se osccaju emocicnalno sigurne i srabilne. One su'eitiie od muikaracauizraiavanju svr:ljih emocija, i sprem_ nijc cla oivore svoje unurarnje biie. Za muSkarce, lj,bav p.drazurnev:r zajcdniiku aktil,,ost i scks.

ori

nerado govore o svojim'ajintir''ijim osec.anjima, i

ni';u nurocito zi.lintcresovtni zil to. MuSkarci definiiu prijateljstvo kao zaje clniiki rad sa clru_ govima, ili pripadnost nekom tirnu. Za Zcnc, prijrtteljstvc, jc reodvojivo od intirnne komunikacije i cr'ociunahre poclrskc. Zcne rmaju dugotraj'ija i dLibija prijateijsrva nego rntiskarci. SlYllSAO ZA l-lUMOR

U seriji studija, Zena'ra i muikarcima su priiani vice'i, oc,l ekstremn'zabavnih do krajnje besmislenih. Muikarci su svc i,le smatrlli smednijirn nego zene, i davali su im viic boclova na nivou duhovitosri u celini. Zenurnl se nisu ci.paclali slabi vicevi, ali su zato onirn uspeinim davale vijc bociova od mu_ 5k:rraca. Drugim redima, zene su pravile veiu cliskrimi'aciju. IllENTALNO ZDRAVUE

Odnos muikaraca i Zena u duScvnim bolnicama jc 3:2. A4uikarci piju i puie, i dva ili rri pura deiie izvriavaju samoubisrvo

vi5e

u svakoj starosnoj grupi. lavreme bombarclova'ja l-onclona u l)rugom svetskom raru) nervni slom je cloZivelo skoro 70% viSe muikaraca nego Z6ni. Muikarci doZivljavaju vije smrronosnih bolesri, a Zene vi(e hronidnih oboljenja. Depresija je clvaput iciia koci i6ni, a shizofrenija kod mudkaraca. I'ostoji bitna povezanost izmerlu nivoa Zenskih homrona r mentalnih porcmeiaja. Polovina Z6nd koje izvrie zlodin ili samoubistvo, i skoro polovina onih koje odlaze na prihijatrij_ sko lcdenje, irna nienstruaciju ili su precl njonr. 56

Zaito se volimo, svadarno i pravimo decu AGRESIVNOST

Muikarci su znatno a6';rcsivniji ocl Zena u svirn tcstovinra i svim srcdinama. Agrcsivnost je clirektno povezrnt s nivoonr testosterona, posebno za vreme adolescencije. Veliku vedinu nrsilnidkih kriminalnih dela podine mladi muikarci izmcclu puberte ta i ranogJ zrelog doba, klcla je nivo testostcrolta naro-

iito

visok. Kada sc ienkama pacova ubrizga dodatni tcstosteron joi na podetku Zivota, one sc u vrenre zrelog cloba deice tuku nego ostale lenke, a ako irn se ublizga vi5e Zcnskog hormona cstradiola, agrcsivnost u zrel:m dobu se smanjuje. Silovan je, cgzibicionizlrn, inces t, peclol'iii je, honoscksualni sldizam i mazohizlm. gotovo su ncpoznati mcdu Ze nama. Jcclan od naclina lcden ja tekvog ponahnja je davanje leka koji blokira testosteron" Zatvorenici u celini, a poscbno oni koji su poiinili nlsilnc kriminalne racln je, irnajr"r viSi nivo testosterona nego prosecni ljudi. Zenski hormoni, estrogcn i progesicron, pospeir.iju smirenost i osccaj zadovoljstva, koji clovocli tlo uravnoteZenja tenperarnenta i smanjenja agrcsivnih impulsa. Teclinc kriminatrne rucln je koje su se poveiale ocl vrcrncne kacla su Zcne postaic sloboclnijc jcsu prcvara) krada i falsilikovanje, gde je opasnost ocl telesnog ozleclivanja minimalna, gdc je potrebno manjc fizidkog naprezanja, i gde nema potrebe za suodavanjem sa Zrtvorn. Zene recle izr.'orle i verbalne i nevcrbalne clelikte" a recle su i Zrtve agresije. 'l'o izncnaduje, s obzirom na pride o pretudenim 2enama koje dobiiamo preko meclija. Meclutiin, postoje strogi rahui o povreclivanju Z6ni, ne samo u ljudskoj visti, vei i meclu majrnuniina. MuZlaci pre svega napadaju drugc muZjake. U eksperimentima u kojima su mu(karci i Zene rnogii cla sc osvete nckome kroz elektridne iokove,r cluZe trafanje i veii in-

2

LI ovirn eksperimerrtiml nisu koriiicni pravi Sokovi..\'leclr,rtim, oni koji su lcstirrni vcrovali su cla jcsu, jt-r su sc"'Zrtve' preLvilrale d:t d,rlivljavaju bcrl. 57

Razlike rnedu polovima

ZaSto se volimc, svadarno i pravimo clecu

MAKIJAVELIZAM

Sposobnosr cla se uporrebi manipulativno i rladireljsko ponaianje kako bi se drugi prisilili na nesro sro ne Zeie. bila ie isrraiena kroz resr u kome su clesetogodi5njaci oba pola iinansijski

stimulisani ukoliko nagovore druge da pojeciu gorak keks.

Premda nije bilo razlike u prosednom uspehu izmcclu dcvojdica i dedaka, najuspeiniji dedaci su bili direktno agrcsivni, i govorili su vi5e laii od devojdica. Uspeine clevojiice su bile prosrednije i jednosravno su izosravljale neprijarnu isrinu. OPiTA SLIKA

tenzltet rmali su Sokovi muikaraca nad drugim muikarcima, i to naroiiro na onima koji su izgledali fiziiki

hcnclikepirani. Devojke i Zene su koristile blaZe iokove na c,iigledno hendikcpiranim osobama, a kacla im je clata prilika"da di_ rektno uvrede svog provokatora) one su vise volete da se osrze_ te kroz dok, nego da se sa njim susretnu licenr u lice. Kacla su zarnoljene da kazne one koji su greiili u procesu udenja, Zene su korisrile znatno blaZe iokove nego mu5karci; tn y.'.arllt o joi izraziija ako su prc ek.sperimenra -!-ostajala susrele Zrtvu. Zenc takocle nisu Zelele da uu.inlu intenzitet ioka u zarnenu za novac) dok su muSkarci bili sprernni na ro. Zen. su p.irtnyn_ le na .ok jakog intenzireta samo ako su bile ubeden; i;t;;;; interesLl zrtve.

Na pitanje

Sta ih dini agresivnim, muSkarci su oclgovarali provokacije na poslu, u igri, iii od supror""g;"1". 2;rlc) nasuprot torne, oseiale su bes u situacijama u kojima bi prepoznale nepravdu. Druge studije su pokazale da cledaci brZe ude agresiju kroz posmlrranje agresivnog ponrSlnjr. StaviSe, kada muSkarci vi_ rlc nekog prema kome se loie postup a, oni izraLavaju antipati_ je prema Zrtvi, dok Zene po pravilu imaju pozitivan ,rnu pr._ nra nioj. cla su ro

58

Mu(karci su sprernniji da rizikuju oci Zcna, bolje fuirkcio'iSu u takmiiarskim okolnosrima) i viie brinu o lolne koliko ih cirugi smatraju uspesnim. oni su rakode oprimisridniji,'racla i'rlnje realistiini * pogledu svojih izglecla'a uspeh, i sr'arrajLr sebe moinijima nego ito stvamo jesu. Mu5karci inraju nagon da savladaju svoje okr.uZcnje. Slrnouvereni ji su, okrenuti ka buduinosti i ob jektivniji nego ie_ nc. Vi6e poituju pravilA, usmereniji su na jedan cilj, totalno su u s.redsrctlcni i uporni. Rld je najvaZniji aspeki Zivora mu(karaca. On jc intirnno povezen sa njihovirn sterusoill i njihovim oseiajem vlastite vrednosti. I(ada su japanske rnuikarce pirali koga bi prvo zvali relcfbnorn r"r sludaju zemljotresa, skoro 40% se ocllucilo z' (efa, a samo

9ulo

za Lenu.

Muikarci su znarno rgrcsivni jr nego lene, i spremniji cla nanesu bol drugima, narodiro muSkarcima slabijirn od sebe Zene imaju podjeclnako samopoirovanja kao i mu5klrci, ali svoju vrednost procenjujr_r po svojirn dru5tvenim veitinama. One Zele da budu voljene, i nisu preterano zaintcrsovanc .

vl:rdavinu, vei za oseiaj povezanosti sa drugima. One su kooperativniie i oworerrije za druge, emparidniie (bolje se uZivijavaju u tuda oseianja), i spremnijc da priznaju svoje slabosti i ranjivosti. za

59

HAilICITO OORA$TAII|JT Kada bi neki ludi sociolog smestio gnt-

pu od hiljadu deiaka na igraliite, i dao im da se igraju lutkdmtt, a grupi od hiljadu deoojtica na drugom igraliitu dao fudbalskc loprc, siguratt sam

dq bi u rohu od nekoliho dana, mali

broj dexojiica i'utirao i bacao lopnt ttnaokolo, dok bt ih z,etina grliLa i grdila ito su neoaljale. Osirn toga) mogu

kllditi.." da bi 90''/o detaka ruzmontirali lutke, a njihoae udoue i tela horistili kao bejzbol palice za udaranje nabatenih glaua; a I 0% onih koji su pail.iiui sa luthama uhrzo bi ostali hez njiho jer bi ih uetina detaka ukrala i ruzmantirala. se

TH Midlton (Tl{ Iliddletor)

6l

Razlike rnedu polovima

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

sve razlike u po.aian ju mu5karaca i i6ni o 'ideli, smo do sada govorili-. uroclene su ponaiariju decaka i clevojiica; neke se iak pojavlju jLr oclmah po roclenjLr.

Devojcice su zainreresovanije za cliskusiju o osobinarna svojih drugara. One se de56e seiaju imena onih sa kojima se igraju, i spremnije su da prihvate u igri decu mlarlu ocl sebe. Devojcice ie radije prekinuti igru, nego dozvoliti da ona ugrozi njihove odnose sa dugom decom. One izbegavaju takmidenje, i biraju aktivnosti u kojima ima manje dokazivanja, kao ito su lasti5 i Skolice. Cesto orglniztrju rotacioni sisrem, u korne svaka devojiica podjednako uiesrvu je u igri, dok dedaci to skoro nikada ne rade. U jednom eksperimenru sr ntpmvoln poput binokla, dedacirna i clcvojdicama su sinrultano pokazivane slike pr.edrnera na jedno oko, a slike osoba na drugo. Svoj deci je pokazan isti ser slika, ali su se dedaci viSe secali preclmeti, a devojdice osobA.

Ka. i t. smo

krjir'a

Zenske bebe obiino imaju neZnije pokrcte oil dedlkir, opreznije su duZi t,remenski periocl, spavaju nesto ciule, 'aglasove, vi5e se srneju, a rnanje ceice ispuiraju pladu. L)ne su oseLljivije na drclir i zvuk, lakie ih uznemirava buka, bol i nelagodnosr, ali se i lakie smimju neZnim rediua i pcvuie_ nlenl. Pocevii od svojih najranijih, rcfleksnih osmeha, clevojiice se smeju dcsce nego dedacl. Vcd sa sa'r. clva d. ietiri clana, onc d'a pura duze nego dedaci .drZavljn kontakt oiirna sa iicem odrasle osobe. Isto tako, clva puta ciuZe gleclaju ociraslu osobu koyl irn ncSto govori. Sa detiri meseca, devojdice nogu da razlikuju fbrografije ljudi koje znajr.r od onih koje nc znaju. Deiaci obidno ne mogu. Sa iesr meseci, devojdice duZc posmrtraju fotografiju na kojoj je neka osob:r; dedaci podjednako paZnje poklanja ju lici_ rna i clrugim oblicima i iarana. Za vre..e prve godine ii'ota: r.uike bebc s'vec< aktiv'ijc i bucl,ije ocl ic'skih, a kako vrenle oclmide, razlika u nivou muike i lenske akrivnosri postaje 1oi izraicnijr. Kecla closrignu preclskoiski uzrasr, dedaci su r-rpadljivo aktivniji, narodito u pnsustvu drugih dedaka. Karia prohoclaju, dedaci se viie udaljavaju ocl svojih majki, i viie borave van kuie. U jcdnoj studi ji u kojoj je postavlje_ tra preprcka izmcdu rnajke i clete ta, devojdice su najdcic<e zastajale na sredini prepreke i plakale, clok su cledaci o
DEVOJ(ICE

I DECACI U IGRI

Izmedu 1975. 11978, organizovano je detaljno posmarran je siobodne igre 255-oro dece u devet predikolskih ustanova u Ilostonu, drZava Njujork. To istraZivanje je donelo nove rezuhate. Izmeclu druge i pete godine, dedaci i devr:jiice se sve vi5e opreclelju ju za igru sa decom svog pola. Pol znadajnije oclreclr je njihov izbor druitva nego godi5te, ras:r, clruStveni sratus, inteligencija ili bilo koji drugi faktor. Do druge godine nema znadajnijeg odvajanja na osnovu pola, ali su oko treie devojdice skoro iskljudivo usmerene na druge devojdice. Igrajuii se mame) tate i beba, one posraju vcoma spretne u kuinim poslovima. Ccsro zovu cledakc da im sc pridruZe u igri kao odevi ili bebe, ali oni pokazu ju malo inreresovanja za te uloge. Ipak, dedaci poklanjaju devojdicama prilidnu i donekle agresivnu paZnju, koju one rurnade kao omeranje, i desto se ljute zbog te njihove grubosti. fipidni kc-rmenrari, desto praieni i odgovarajuiom gestikulacijom su: "Da li norai da praviS te odvratne zvuke?"; "Treba da zatvori5 usta kada jedeS." Devojdice su za5titnice vlasni5tva, reda i umeia: "I)odi ovamo) ne pona5aj se glupo; nemoj da grabii hranu i da je 63

Razlike medu polovirra

ZaSto se volimo, svadanro i nravimo decu

pljulc5!" One se desto pozivaju na svernocnu majku: ,,prestani, jer je mama tako naredila!" (Pircher and Schultz, str. l1). Dedaci ne reagu;'u sa neodobravanjem na svaku agrcsiju cirugih; umesto toga, oni uzvraiaju istom merom. 'fo ih nicdusobno povezu je, i do svoje ietvrte godine su porpr.irlo Llsrnereni na druge dedake, i nernaju interesovanje za cle vojdice. Oni se nadmeiu jedni sa drugima, i napaclaju jedni druge, obidno u vezi sa pravom na vlasnist'ro. Ccsro

si.r zainteresovani za kradu i destrukciju, i desro posravljaju pitanje Sta ie iije. Niih takode i'teresuje ko ima vi5e i ita ko kontrolise. "Ei. skio'i 'ri se sa puta; ne diraj to - to je nojel"l "Ne mo:!e:l da parkira( svoja kola ovde, ro je mojc gradiliite !"; "Nemoj cla dira( rnoje drvol"; "Ja sam otriao da se presvudcm, a ti si mi uzeo naoiare Vrati rni naoiare. Slecleii pur ir.l re utialiril,' Robusne i zadirkujuie igre dostiZu vrhunac kocl petogo.

di5njih dedaka. Oni se igraju prilidno Zesroko, i mnogo ih fe reZe obuzdati nego devojdice. Takocle, korisrc mnogo viie prostor:l za svoje aktivnosti. l)ccaci volc da gradc visoke) usprav_ te konstrukcije, a devojdice dugac.kc,'iske strukture. l)edaci uiivaju u piStoljima, puikama, kamionima, rnotorirna, stolar_ skim alati'ra, blokovima i stvarima sa todkovi'ra. Devojcicc vole iivenje, ogrlicc od perll, kuine poslo,re, oblaienie, kuvanje i skakuta'je (Skolice i lastid). Meclusobni octrno:;i r.'alih dedaka su kombi'acija drugarstva) nadntetanjir za i agresivncrsti. oni imaju madtu i izrazitu fa'taziiu 'lasniitvo koia se vrti oko sile i akcije. Na primer, dva perogocliSnla deiaka, igrajuii se blokovima, podela su da grade vcliku peiinu, koja kasniie postaje benzinska pumpa" Kuia tako pr-erasta u rampu za slanje raketa u svemir. Dve petogocli5nje devojdice isru kuiu prervaraiu u dont u kome rnama ljubi i neguje svoju cerku, i daje joj savete. Igre clevo;tica se vrte oko kuie, mccluljuclskih ocl'osa i saveta za lcpo ponaianje. One su realistiine, i pokazuju istanian osecai za

porodidne odnose. 61

Kada se devojiice igraju lutkama, one ih hrane, menjaju pelene,ljuljaju im ih, oblade, teraju ih da podrignu i zabavljaju ih. Kada se dedaci igraju iutkama (ili bilo dime drugim), oni pokazuju prilidan nedostatak neZnog i briZnog ponaianja. Lutke postaju bombarderi ili superheroji. Oni ih testiraju, probaju da li mogu da potonu, i rastavljaju ih na kornade. U igri kuvanja. devof dice koriste lonce i tiganje, peru posude, sede oko stola i pretvaraju se da jedu, da bi rudak zavriile ispijanjern ka{'e. Decaci kreiu sa kuvanjem, ali uskoro podinju da pale vatru) spremaju "ro5tilj", i na kraju se pretvaraiu da su mrtvi. Devo jdice odmalena pokazu jr-r veliko interesovan je za lepu odeiu i nakit, rnada one manje prave razliku izrnedu muikih i Zenskih igara. Sprernnije su da se igraju sa dedacima, da nose muiku odeir.r i glurne muikarce. Dedaci uopite nisu raspoloZeni za imitiran je Zena. Devojdice takocle uiivaj'1u akrivnostima koje zahtevaju veSte pokrete ruku, kao 5to su seckan je i savijanje papira, crtanie i modeliran je. Dedaci su viie fizidki i seksualno okrenuti. Oni uZivaf u u razuzclanom imitiranju jahanja konja sa seksualnim insinuacijama, vole humor yezan za kupatilo i desto se meclusobno dodiruju. Sa pet godina, devojdice se desie trude cla se prikljude dedacima, ali su dedadke igre suvi5e grube za njth. Dedaci ih zadirkuju na seksualni nadin, i ne uvode ih u svoje fantazije o ratu i radu. Devojdice se smeju, vriSte i protestvuju, i teraju dedake da se lepo pona5aju. One u velikoj meri uspevaju da ih podvrgnu svojim pravilima pona5anja. Veiina kontakata izmedu petogodiSnf ih dedaka i devojdijesu ca neprijateljski, mada ima i pozitivnih, i oni su vei obeleZeni specifidnim simparijama. Devojdice neSto viie cene dedake nego dedaci devojdice. U igri se iesro medusobno razmenjuju kompiimenti. Devojdice hvale dedake za ono Sro su na, pravili ("Odlidno si napravio taj brod."), ili hvale njihov potencijal ("Majkl, dopada rni se sve 5to ti naslika5."). Dedaci devojdicama udeifuju komplimenre u vezi sa njihovim izgle65

Fazlike medu polovima ZaSto se volir.rro, svadamo i pravimo decu

imitiraju agresivno pona5anje, i nanesu drugome bol. Kada se zajedno igraju, oni vredaju jeclan clrugog udestalije i intenzivni_ je,trale(i

5to pogrdni je izraze.

Ze. Kada su u

Devojiice se vrerlaju retle i brapitanju dedaci, koriste iiri repertoar uvreda.

DOMINACIJA I POKORAVANJE TUDOJ VOUI

.-..dom: "Jao, ito si se lepo obukla,', kacla stavi rnaramu, i ,,pogle_ daj je sarno!" kada ctroda i ianiii. Ali, devojdice riglavnom vredaju cledake, a od pete gocline nadalje, stav dedaka prerna devoji:icama se prcobraZava od seksualnog zadirkivanja clo arogancije i nadurenosti. Ocl tog cloba. oni podinju da oseiaju superiornosr, i oclnose ,. p..rro devojdicama sa prezirom. U ro vreme se i oclnosi meclu cjedacima stabilizuju; agresija se drastidno smanjujc, jer.se usposta_

Meclu decom predikolskog uzrasra) devojdice vi5e sluiaju auto_ ritete, i spremnije su da se povinuju savetima odraslih. Kada je u pitanju pokoravanjc volji vrSnjaka, nema znaiajniie razlike. Stuclije iz razlicirih delova svera, pokazale su da devojiice iele da kontroli5u ponaSanje drugih zaracl op5teg dobra. One pokuSavaju cla ubede druge cla se ,,lepo igraju,', i ne ,,kvare

igru". Dedaci pokazujr_r viie ,,egoistidku dorninantnost',; primer, oni teraju druge da obavljaju poslove za njih.

Dedaci takode pokuiavaju da dorniniraju oclraslima i drugom decom vi5e nego devojdice, ali im ro uspeva samo u okvi_

rima vlastitog pola.

vlja hijerarhijx.: U svim proudavanim kulturana, razlikc izmcclu polova se dclini5u od pete godinc, i oni su prilidno zarvorcni jeclni za drugc l
Velika veiina studija pokazuje da su dedaci agresivniji nego de_ vojdice. Joi od osmog meseca) dedaci imaju snaZnije reakcije na irusrraciju nego devojdice. Od druge godine, oni su skloniji da l?.ocliteljima deiaka roclcnih na prelazu goclir.rl saveruje sc cla clecu upi5u u (kolu

;lotlinu eltna kasnije, da bi zeuzcla bolju poziciju

orJ

na

svojih clrLrgova u hijcrarhiji

gf '.lpe.

66 67

Za5to se volimo, svarJamo i pravimo decu

Razlike medu polovima

5. 4. HIJERARI.IIJA I RAI/NOPRAVNOST

Procenjujuii hijerarhiju u odnosima medu decom, sociolozi su traZili od udenika da rangiraju druge prema kriterijumu "ko je najjadi". I dedaci r devojdice rangirali su deiake iznad devojdica. One su zauzimale niie pozicije, i manje su bile zabrinute za svoje mesro r: hijerarhiji nego dedaci, kojima je mnogo vaZnile da ih srnarraf u jakima. Dedaci od detvrte godine pa nadalje, odrecluju scbe i dmge kroz i:ermine pobednikA i gubitnik.i, i tokom celog svog ikolovaniir sebe doZivljavalu kuo iei'c nego Sto srvarno jcsu. Univerzitet u Cikagu jc proudavao hijerarhiju u deiijirn letnjim kampovima. Meclu dedacirna su odmah izbile tude i prepirke, ali za pal clana je uspostavljena jasna hijerarhija, i previranja su se smirila. Irizidka suaga i zrelost bili su primarni faktori u odredivanju ko je na vrhu grupe) i prijateljstvo se javljalo uglavnom meclu cledacima isrog nivoa. Devojdice nisn gradile jasne trijerarhije, i nisu bile roliko usredsredene na dominaciju ili svoje mesto u hiierarhiii. Dedadke hijerarhije su stabilne; oni se igraju u velikim grupama, i uZivaju u takmidarskim igrama kao ito su fuclbal

Sve se to menja u srednjoj Skoli. Tada prostorne veStine dedaka podinju da se razvijaju, bai kada su najpotrebnije za uspetr u Skoli. S druge strane, prostorna inteligencija devojdica sc u pubertetu srnanjuje. U osnovnoj Skoli, dedaci dobijaiu dodatnu pornoi u ditanju i pisanju, tako da im se jezidke spo-

sobnosti znatno popravljaju. f)evojdice u roku formalnog ikolovan ja ne dobi ja ju dopunsku ponod za veLbanje svo jih prostornih vcitina. Osim toga, takmidarsko okruZenje u srednjoj Skoli je naklonjenije dedacima nego devojdicama, koje bolje ude u kooperativnirn uslovima. f inejdZerkc narodito nisu z:ainteresovane za takmidenie sa dedacirna, zato ito )ele da jm se clopadnu, a ne da im budu konkurenci ja. Zato orre postiZu boljc rezultate u specijalizovanim Zenskim Skolama. PUBERTET

Rano vaspitanje Lrkljuiuje finu rnotoridku koordinaciju, dobro culno opaZanje, ditanje, pisanje i aritrnetiku. Devojdice nadmaiuju ciedake u svim tim podrudjima. Njima je lakie da sede mirncr i rade ono Sta im se kaZe" Zamnoge dedake to je skoro nemoguic. LTpravo to je razlog zaSto devojdice blistaju u predilr.olskim ustanovama i osnovnim Skolama, dok se mnogi potpuno llorfftalni dedaci smatraiu hlperaktivnim.

Oko osmc godine kod devof dica podinje da raste broj Zenskih hormona, a oko trinaeste kreie menstrualni ciklus. On traje pribliZno 28 dana, i karakteriSe ga Siroko kruZno kretanje hormona. U prvoj polovini meseci.l) nivo estrogena je visok, i izaziva oseiaj zadovoljstva, Zivosti, samopoStovanja i cntuzijazma. Za vreme druge polovine, progesteron doZir'ljava vrhunac, proizvodeii inhibiciju, i smirujuii efekat [rolnosri) umora i depresije . Cetiri ili pet dana pre mensrruaciie, i estrogen i progesteron se smanjuju. Nepclsredno pre nenstruacije, bez estrogena kojr izaziva oseiaj zadovoljstva, i progesterona koji dovocli do smirenosti, Zene desto osecaju neprijateljsrvo, agresivnost i ozbil jnu dcprcsiju. Dvadeset i pet procenataL6nA pati od prilidno lakog predmenstrualnog sindroma (PMS). Za deset procenara) efekti su straini. Proudavanje zatvorenica u Sjeclinjenirn Ameridkim DrZavama su otkrila da je polovina Z6ni koje su podiniie zlodin, u tom trenutku bila u lazt pre rnenstruacije . Takode je Lltvrdeno da su Zene pred menstruaciju spremnile za mnoga nasilna dela Hormonalna plima kod dedaka podinje oko dve godine kasnije. Kolidina testosterona (primarni muiki hormon) kod

68

69

ili koiarka- Kada se Sest dedaka nade

na okupu, nivo agresije

je veoma visok, ali ie delovati veoma kooperativno kada je o takmidenju sa drugom grltpom.

rei

Devojdice izbegavaju timske igre, i igraju se u malim, intimnim grupama. Njihove hijerarhije su liberalne i fluidne, i irnaju razlidite lidere zarazhtite oblasti. Medu njima se javljaju neformalne koalicije, bazirane na individualnim odnosima. UTICAJ VJISPITANJA

Razlike medu polovima

r^lacliia fe i do 20 puta veia nego kod devojaka. Vei srno pominjali dejstvo resrosrerona. Njegovi najznadajniji ef'ekti ru pou.-

$r|($llAillt0$T:

canje samopouzdanja, nezavisnosti, dokazivanja i agresivnosti. rrinaesre i sedamnaeste godine podine vise nasilnidkih dela nego bilo koja clruga populaciona grupa. Primarni zadatak polnih hormona jeste pripremanje mla_ dog doveka iLene za seksualnu aktivnosr i repiodukciju. Es_

Mladiii izmedu

II|AJI'ICA RAZIjIfi Nemum niita protia toga da iiaim tt muikom s?etlt, sz)e dok sam tt njentu iena.

trogen i progesreron pripremaju devojku za oplodnju i trud_ noiu. Testosteron, poznat kao hormon koji podstide seksual_ nl nagon) dini da mladiii posianu opsednuti seksom. Za vreme puberrera, fizidke razlike izmedu dedaka i cle_ vojdica postaju joS izraZenije, a dolazi i do znadajne promene u njihovim stavovima prema romansi i liubavi.

Mertlin Monro

Niko ne spori da su reproduktivni sistemi muikaraca i LenA razliditi, ali Sta je sa njihovim oseianjima i stavclvima o seksualnosti? Zahvaljujuii sredstvima za konrracepciju, Zene su sacla sposobne da se upuste u seksualnrr aktivnost sa istonr slobodom kao i muikarci, ako to Lele. Za vreme Sezdesetih i sedam-

//fu

{ *l -.--,

,!^,\'taA

($AY

( 70

7I

Bazlike medu polovima

desetih, one su trpele prilidan pritisak vrsnjaka da se u seksualnojaktivnosti izjednade s muskarcima. Samo mali procenat je podlegao tom pritisku) a one koje to jesu, na kraju su se pita_ le za5to su to dinile. prema njihovim redima, uspuran ,.k, ,, osobama do kojih im nije stalo je iz.uzetno razodaravaiuie is-

kusrvo. MuSkarci, medutim, nastavljaju cla menjaju parrnere, na_ rodito pre braka, bez obzka da li to drustvo odobrava ili ne. veiina njih i kasnije ne odbija bilo kakvu seksualnu akrivnost koja iskrsne. To je samo jedna razlika u sravovima mu5karaca i Z6n6 u vezl sa seksom. Ima i mnogih drugih. Ironija je u tome Sto izgleda da se muikarci i zene najvise razliku ju upravo u shvata-

nju seksa, koji ih najdvr5ie i vezuje. Osnovne razlike su sledeie: 1. Muikarci se bore zai.ene viie nego Lene zamu5karc--e: 2. Veiina ljudi smatra da je seks usluga koju Zena pru2a mu-

3. 4. 5 6. 7.

5karcu;

Muikarci vole novine u seksu; Muikarci se uzbuduju na vizuelne stimulanse ; Mu5karci su poligamni, dok Zene nisu tome sklone; Muskarci su ljubomorni u svim kuiturama, clok kocl ze'a

ro zavisi od druStvenih okolnosti; Zene su mu5karcima privladne zbog fizi(kelepote i rnla_ dosti, a muikarci ienama, zbog svojih sposobnosti, hra_ brosti, moii i statusa u dru5tvu.

ZaSto se volimo, svadamo I pravimo oecu

ili uskrate svoju naklonosr. U mnogim kulturama) devidanstvo mladih devoiaka ie zaitiieno sve dok se ne ponudi najbolja cena. Seks je predmet trgorrine, a mu5karci su kupci, bilo da u ru svrhu koriste novac) poklone ili predanost (posveienost). Za*o je to tako, kada Zene mogu da uiivaju u seksu isto koliko i mu5karci? Postoje mnogi razlozi, ali u suitini, ro je zato 5to muikarci imaju jadi seksualni nagon i snaZniji podsticaj za seksualnom raznovrsnoSiu. Testosteron je kljudni seksualni podstrekad i kod muSkaraca i kod Z6nA, s tim Sto ga muikarci sadrZe u mnogo ve6im kolidinarna. To je narodito tzraLeno kod mladiia u puberreru koji, kao 5to smo videli, imaju i do 20 puta vi5i nivo resrosrerona od devojaka. Mladiii masturbiraju deiie nego devojke, imaju viSe erotskih snova i ranije oseiaju potrebu za seksom" Veiina muikaraca, ukljudujuii i one koji su sredno oZepoziciji da pruZe

njeni

i

seksualno zadovoljni, nastavljaju da masturbiraju, uglavnom da bi smanjili napetost. Bilo da konzumiraju masturbaciju, heteroseksualne ili homoseksualne odnose) muSkarci su seksualno aktivniji od Zena u svakoj srarosnoj grupi. U nedostatku seksa, postaju rnrzovoljni i nervozni.

.:lz2-

K to'l;,

t-r-

MUSKA SEKSUALNOST

Pornografija je oduvek bila carsrvo rnuike fantaziie : lak, anoniman, bezlidan, neoptereien seks sa beskrai-

nim nizom poZudnih,lepih, orgazmidnih Zena ie oj_ raz osnovne muike Zelje (Symons).

ito

U svim sredinama, seks je ne5to dime Zene raspolaZu_, i ne_ Sto je rnuSkarcima potrebn o. Za Lenama sc iuri, i one su u 72

73

nl/j n-( n/'< (q

)

flazlike medu polovinra

Mudkarci takocle mnogo desie nego Zene misle o seksu. Izmedu 35-te i 40_te godirie, ,_".i.*i muikarac pomisli na seks iest pufa u toku. sv_akog ,r,., irr".Au 40_te i 50_te dvapur, a muSkarac staliji od 5-5 jo5 uvekmisli na seks barem jeclnom na sat. ova preokupacija seksom je takocle prouzrokovana te_ sroster.onom. Kada. se seksualnom napasniku dd estrog.;; ;" re de pomiilja na seks, mada se nj.gouo sposobnost za erekci ju

nc smuniuie

Dok

su rnuikarci,uglavnom raspoloZeni za seks sa sluday_ nom prolaznicom, veiina Zena ro niie. Na skali od O j; ;,;; Skarci su seksu sa p,oznanicom dali o..r.u 4,2, a seksu sa oso_ bom koju vole 4,9. zen..ru ,.k, * pi)u"rrrr.or., ocenile sa 1,0 (nalo ili nimalo zadovoljstvo), fipidnog muikarca "1n'o*Uom koju vole sa 4,9. Zene privlaie do izvesne mere lnoge dok ripidnu Zenu ne privladi *Cir, *rskaraca. Razlog i. u ,ol me sto rnuskarcima zuclnja pomuii svest. Muskarcu na vrhun_ cu Zclje je doslovno svaka Zena UoZonriu"na, mada ujutru ne shvara 5ta ga je to privuklo

Uprkos religioznim. tabuima promiskulitetu, o psiholo_ ikinr teorijama koje teZnju ,u ,.krrnlfori,

ru,u n('zreloscu. i evolucionisrickirn vljln ja parova, muSkarci nastavlieju

raznovrsno.iu smar_

i;;;;,"_,

o vaznosri srsra_

ar"i-s. ogromnu energiju na rraga.nje rll:ui1.::ksualnim parrncrima. Mnogi ro l..u-.:-. crne svesno, rizikuiuii brak ili karijeru, ,li lf;l;;:i;; Iako i

desto uzbude pri vizuelniil;ri;;sima, "U"1.. i zato jeporno_ grafiko rrZiire dosledno .,r-...rro-gorlrlo iskljuiivo na mu5ke porrebe. Posebno ih uzbucluje pogt""J nu Z"nrf.. geniralije, su u skoro svim kulturama pokiiv*en., a"

koje

ii ,. ir;.gil;;;;;;. iak i u _ri";;;,;,_ druSwima gde se Ze_

seksualne inicijative. nama dozvoljava da idu nage, por,o;. ,i.oga pravila koja zabra_ njuju rnu5karcima

lapadno gledaju u njihove genitalije. S ;, ;; rlto au njihove genita_ jz\oLeneo"df.J,_r.

ZaSto se voljmo, svadamo i pravinto clecu

irrusrn sEKsuALNosT Studije iz svih krajeva sveta dokazuju da su Zene u mnogo demu seksualno razlidite od mu5karaca. Veiint lzena je seks bez lidnog kontakta odvr.atan) i nisu po_ sebno zainteresov ane za srike nagih muikaraca, dak ih rror,*1u srneSnim. Dva ameridka Zenska dasopisa, Viita i ptaygirl, ekspe_ rimcntisala su sa slikama nagih muskaraca. viz,a jipr.ttotu ao objavljuje takve slike 1976, uglavnorn zaro sto su njare ditatcljke smarrale da su one neinteresantne ili sremotne. playgtrl je nasravio da ih objavljujc, i closao clo orkriia cla su one trite na'iinteresantnije homoseksualcima. Zene mogu da ostanu bez seksa duZe vreme, bez ikakvih problerna. L)nc nisu zainrcrcsovane za scksurlnrr rrzn()vrsnosr zbog nje sarne, i uZivaju u seksu unutar veze.lJ zapadnirn clru_ Stvima, Zenama je potreban ose6aj intimnosti, sigurnosr i povc_ renje da bi odbacilc scksualnu inhibiciju, i postaic one koje reaguju. Stepen ze'skih orgazama poveiava se z'a 560vo u braku.

Pornografija ima delimidnu privladnosr za Zene. One su, ako pokaZu ikakvo inrcresovanje za nju, sklonije da glerlaju nage iene, sa kojima se identifikuju kao objekti rnuski.-h zeria,

nego muSkarce.

Zene upravljalu i rnanipuliiu rnuikim iuclnjama da bi uveiale svoj reproduktivni uspeh, tj. svoje ianse da se udaju za rnu5karca koji ie lh izdrravati dok one poclizu dccu. f'o se udi kroz posmatran jc drugih Zena. Veiina Zenskih dasopisa, narodrto modnih, ispunjena je slikama Zena u provokarivni_ po_ zama) sa erorskom odeiom. Te slike pruZaju Zenama priliku da kroz poreclenje sa drugima, naude kako da poveiaju svoju vlastitu seksualnu privladnost.

da

druge srrane, Zene uvek moraju

lijc nisu direktno frirrrri. Zenskih genita_ lija, smatra se pozivom ,u ,rrrSknr.u, aof. ,. u izlaganju muSkih genitaiija vidi pretnja za Lenu.

VAZNOST IZGTEDA I STATUSA

U svim kulrurama, ljudi procenjuju jedni tlruge prema fi_ zidkoj privladnosti, i Lele flzidki privladne parrnere. Studije pokazuju da se ljudi urlurar iste zemlje, bez obzira na poi, srarost) socijalno-ekonomski status, ili geografski re_

4,1

75

Razlike medu polovima

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

gion, uglavnom slaZu po pitanju stepena privladnosti drugih. Fizidka privladnost veoma utide na heteroseksualne ocrnoJe, i partneri imaju sklonost da budu pribliZno jednaki u svolol

privlainosti.

Shvatanje dobrog fizidkog izgleda veoma varira od dru_ ali su zaro zdravlje i mladost pozitivno vrecrnovani u svim kulturama. To podrazumeva bistar pogled, dobar miiiini ronus) zdrave zube, bujnu kosu i dvrst hod. u veiiStva do drustva'

ni kultura, deblje zene se smatraju privradnijim od mriavih, jer je uveiana tezina znak imuinosti, zdravlja i sposobnosti za raclanje. Medutim, u zapadnim druitvima, gde nema oskud_ nosti u hrani, i gde bogate Zene mogu da budu mr5ave, a da ne gladuju, mrsavost je postala srarusni simbol i zato privladna. Pored ovih opitih trendova, repota se nepogreiivo zasniva na osrednjosti u datom dru5rvu, dok se odstupanja generalno smatra;'u man je privladnim. U svim kufturama, fizidka lepota je mu5karcima vaZnija od bilo kog drugog kriterijuma seksuarne privladnosr i. z.ato zene (i homoseksualci) veliku kolidinu novca i vremena rrose upravo na fizidki izgled. Do 1988, viie od dva miliona Amerikanki operisalo je grudi po ceni od 2.000-4.000 dolara, i viie od 100.000 njih se podvrglo riposukciji (kozme tidkoj operaciji otklanjanja masti iz odreclenih delova tela) po ...,i oa +.oob dolara. Te godine, od prodaje kremi zalicezaradeno je ukup_ no 1,9 biliona dolara. MuSkarci ne privlade Zene toliko svojim izgledom _ mada je i izgled vaian * vei svojim sratusom. statui se stide zbog uspeha u bilo kojoj oblasti preduzetni5tva, ukljudujuii porno] politiku, sport) umetnost) nauku, a narodito oi.o 1.'urp"t po_ vezan sa visokom finansijskom zaradom. Status tr.nogih *uSkaraca, uveiava se sa godinama) a sa njim raste i njihova pri_ vladnost. To je razlog zaito se mnoge mlade, lepe Zene udny, za stare i ruZne milionere. Kada status muikaraca dostigne zavidan nivo, Zene se de_ sto trude da ih zavedu ili im dak dosaduju. Kada su 1992. eo76

dine, posle 22 godine odsustvovanja

sa

internacionalne scene)

juZnoafriiki reprezentativci u kriketu udestvovali na iednodnevnom medunarodnom tnftpidenju, postigli su znadajan uspeh, i njihov status se naglo popravio. pri povratku kuii, na aerodromu ih je dekalo mnoitvo clevojaka koje su vriitale, traZile autograme, jedna drugoj dovikivale: ,,Dodirnula sam ga!"

i "Osetila sam mu mi5id na ruci!,,, i nosile transparente sa natpisima: "OZeni me,". Zamislite, poredenja radi, kako bi rnuSkarci reagovali na pobedu Zenskog hokejaikog tima. Nekoliko studija je pokazalo da su srarus i moi muikaraca povezani i sa njihovom visinom. MuSkarci u Siedinienim Ameridkim DrZavama, sa visinoyn preko 1,83 m, zaraduju 12% vjie nego niZi muSkarci. Uzrok tome donekle mogu biti bolji ekonomski uslovi za vreme odrastanja, ali je dinjenica da veiina ljudi visokim osobama dodeljuje vi(i status. DZimi Karter je jedini predsednidki kandidat u XX veku koga je pobedio niZi protivkandidat.l. 4

Od vremena kada ie ova kn jiga n2p1r.n", to se clogorlilo jos i tlemokrati Al Goru (.Al Gore), ko ji je 2000. godine vrlo 1g5no izgubio od niZcg republikanca D2ordta Buia l'lladeg (George Bush,7r.,), i Dionu Keriju (/ohn Carrf,), koji je takocle tcsno izgubio od Diordza Buia l{ladeg 200'1. Uzroci pobedA DZorclZa Buia Mlacleg verovatno su brojni, ali je moguie da imaju veze sa n jcgovom ratobornom politikom, ito se uklapa u predvidanja evolucione psihologije 1prim. prev..) 77

ZaSlo se volimo, svadamo i pravimo decu

Razlike medu polovima

Mada lene, koje stalno imaju na umu brak, skoro uvek traZe muikarce sa visokim statusom, muikarci biraju Zenu sa visokim statusom za brak, a sa niskim stttusorn zl usputni scks. Oni to dine iz vi5e razloga. Devojke sa visokim starusom unose u brak potencijalno superiornije gene, novac i dodatni druitveni ugled. Devojke sa niskim srarusom desie prisraju na usputni seks, jer Zele da osvoje muikarc,-a sa statusom. Dobrostoje6e neudate devojke dobijaju svoj status od odeva, i pokazuju ga kroz svoj izgled i pona5anje - deluju zdravo, dobro sc izralavaiu, i obidno su skupo i elegantno obudene. Udate Zene obidno dobijaju svoj status od muZeva, tako da sc najdeiie pretpostavlja da dobro negovana i skupo obudena iena "pripada" muikarcu visokog statusa) i da je zato van domaSaja. Sa druge strane) Zene mu5karaca niskog statusa) desto su lepa zabava. Ako je Zena postigla visoki srarus kroz svoj vlastiti uspeh, obidno se doZivljava kao pretnia i konkurencija, a ne kao seksualni objekat, i samo ie muSkarci sa visokim starusom pokuSati da je zavedu.

Kosa U mnogim kulturama, Zene sa dugom i bujnom kosom se smatraju Zenstvenim i seksipilnim. To je verovatno zrto Sto jedan ocl pet mu5karaca ima problema sa opadanjem kose odmah posle puberteta (izgleda da ie to zbog vi5ka androgena)' Do 50-te godine,60% mu5karaca izgubi iedan deo kose' Muikarci su dlakaviji po telu, i imaiu guiie obrve, tako da u mnogim sreclinama, Zene uklirnjaiu gotovo sve dlake sa tela i dupaju obrve, da bi poveiale svoj Sarm.

Oii i nos

obziron da su odi kod dece veie u odnosu na druge cleiove lica, krupne odi se i kasniie vezuiu za detinju pasivnost t zavisnost) i pospe5uiu za5titniStvo' Buduii da se pasivnost i potreba za zrstitom smatniu ienskim osobinama, velike odi su kocl njih svojstvo lepote, teko da su se one oduvek trudile da ih Sminkom uveiaiu' Isto tako, mali nosevi se smatraiu detiniastim i lepim, pa se Zene sa S

zapada desto podvrgavaju operaciji smanienja nosa do zadovo-

ljavajuie proporcije. ODEfu I SEKSUALNI GOVOR TELA

Sve Zenke sisara, izuzev na5e vrste, ukazuju na svoju seksualnu raspoloZivost signalima kao Sto su poseban miris ili promena boje genitalija za vreme plodnosti. Zenke naie vrste su sposobne da praktikuju seks u bilo koje vreme, dak i za vreme mensrruacijc i trudnoie, i ne podle2u vidljivim fizidkim promenama kada su sposobne da zadnu. Kako onda muikarac zakljudu je kada je Zena raspoloZiva? Odgovor je: pomoiu suptilnijih vizuelnih nagove5taja, koje Zene pruZaju kroz svoj govor tela i oblaienje. To je razlog zairo su nruikarci hipersenzitivni na Zenski izgled, i za5to mu5ko uzbuclivanje toliko mnogo zavisi od vizuelnih nagovestaja. Sve Sto Zena dini sa namerom da naglasi svoju Zenstvenost, govori o njenoj potencijalnoj seksualnosri. Zaro iene u celom svet u pokazuju svoju Zenstvenost, istiduii odredene atribute koji su specifidni za njihov pol. 78

Usta Zene imaju punija usta nego muikarci, i dodatno naglaSavaiu njihovu punoiu bojeii ih u crveno. Tako su dinilc vekovima' Pitanie ie da li ie to samo isticanje punoie Zenskih usana, ili i imitacija genitalnih usmina, koie postaju nabrekle i crvene za vreme seksualnog uzbudenja, i koje su skrivene od pogleda otkako su ljudi podeli da hodaju uspravnoMalo otvorena' napuiena usta su erotska) dok dvrsto zatvorena Salju suprotnu Poruku.

Vrat

Za muikarce ie karakteristidan deblji vrat) sa izraienom Adamovom jabudicom. To je zbog duZih glasnih i'ica,i ve6eg grkljana. Analogno tome) obrazac lepog kod L€na ie dugaiak, uzan i gladak vrat. 79

Razlike medu polovima

ZaSto se voiimo, svadamo i pravimo decu

Medu Paduangima) tzv.,,ljudima_Zirafama,, iz Burme Zene vestadki produZavaju svoje vrarove) dodajuii po i.;;; bakarni kolut svake grdine od ranog detinjstva, i ,rosiizuii rekordnu visinu od skoro 40 cm. Vratni miiiii ," u to'' sludaju toliko Sire da se prsljenovi nenormalno odvajaju jedni od dru_ gih, i smatra se da Zena ne bi mogla da drZi vrar uspravno ako se kolutovi odstrane.

.V"!rtesto naginju svoje glave na jerinu srranu. To nroZda potide iz detinjstva, kada su naslanjale glavu na relo ."Ji;J;. Bez obzira na to kako je nastala, por, ,f,urrje na potdini.r,ort i.nevinost, i Zene je desto koriste kao nadin flertovanja. Mu_ Skarci to nikacla ne r.ade. Ruke i ramena Jake ruke i SirrLka ramena su dokaz muievnosti, dok se uska t?Tltru koja se spuiraju smarraju Zenstvenim. Da bi urpouir_ vili dominaciju, muikarci ih desto dodatno uvecavaju, i skre_ iu.paZnju ra njih epolerama, beclze'ima i ambleminiu. ro ,rurodito vaii za uniforme rr vo jsci, gde hijerarhi ja igra znada jnu ulogu, i veoma se poituje. Kada Zene Zele da budu dominantne) one takocle dine svo_ ja ramena vizuelno vedim, uz pomoi naramenica ili ukrasa poput voinih. Qrudi, kukozti i srrainjica Zenske dojke, kukovi i.straZnjice, igraju kljudnu ulogu u sig_ naliziranju seksualnosti, jer su obiikovane potpuno drugadi;e od mu5kih. Zenske dojke i srraZnjica imaju vise masti zbog dojenja. Karlica je Sira nego kod muskaraca i malo zavaljena unazad., kako bi obezbedila prosror za bebu u vreme trudnoie. Zboj toga se Zenski kukovi n jiSu u hodu. Hodanje sa nagla5en ;^zJ no5enjem kukova Salje nepogresiv seksualni signal. Bilo koje odelo koje naglaiava ili privlaii paLnju na is_ pupcenosr Zenskih grudi ili straznjice i iirinu zenst
80

va, kao 5to su viktorijanski jastudiii koji se stavljaju pozadi, krinoline, duboki dekoltei, usko sregnuti kaiSevi i u modernije doba, pripijene majice i pantalone, deluju kao seksualni upaljad za muikarce. Sake i stopala

Zenstvenin se smarraju male Sake i stopala, sa fleksibilnijim zglobovima na prstima. Moda na njih skreie paLnju dugim ofarbanim noktima (koji takocle otkrivaju srarus) dokazujuii cla iena ne radi teZak posao), narukvicama i landidirna oko gleZnja noge, koji iake i stopala dinc joi manjim u poredenju s njima, cipelanra sa visokim potpericama, koje spreda skraiu ju stopala" Visoke potpetice irnaju i doclatni cfckar, jer gleirijeve dine manjirn, i izazivaiu vi5e ljuljanja pri hoclu. U originain aj verziji,,Pepcljuge"., dve polusestre ampuriraju delove svojih stopala, u pokuiaju da irniriraju prefinjenost Pepeljugine male noge. To je zato 5ro priia porite tz Kine, gde se vezivanje stopalA kod devojiica praktikovalo vekovima rnedu uglednim porodicama. Negde oko ieste do osme godine, stopala devojdica su se stevljala u kalupe, koji su prste potiskir,ali ka petama. Svakih nekoliko sedmica, njihove su cipele zamenjivane manjim, kako bi se stopala joS vi5e smanjila. Cilj je bio da se sropalo srnanji na duZinu ad7,5 cm, iro se srnatralo obrascem lepote kod devojaka. Porccl toga) ova surova i bolna praksa je Zenu drZaia blizu kude, iuvajuci njen status) i iineii 1e nesposobnonr za bilo kakav posao. Noge

Dugadke, oble Zcnske noge, sa tankim gleZnjevirna, seksualno veoma privlade muikarce, posebno ako se naziru ispod suknje koja nc sakriva dovoljno pubidni predeo. Kraia suknja je pouzdani znak raspolozivosti. U veiini dru5tava, devojdice se od malih nogu uie da noge drZe sastavljeno. Kada mlada iena sedi sa rasravljenim noga8t

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo. svadamo i 0ravimo decu

ma) ona Salje jasnu poruku poziva na seks, Sto neke muikarce

ma, homoseksualci su izbirljivi kada ie red o fizidkoj privladnosti svojih partnera. TraLe se mladiii koji su lepo obudeni i doterani. Premda bogati i uspeini muikarci imaju izvesnu privladnost, druStvena klasa i status su obidno nebitni. Homoseksualci se desto brzo zaliubljuiu u lepog mladiia koga idealizuju. Kao 5to je sluiaj i kod heretoseksualnih mu5karaca, oni desto posle ejakulaciie shvataju da je partner manje privladan.

pomalo plaSi.

I)a bi privukla rnu5karce, Zena mora da pokaZe da je sloboclna, ali da pri tom ne bude napadna" Njena zavisnost, pasivnost i nenasrtljivost se smatraju sel:sipilnim. Na primer, korseti iz viktorijanske epohe, zbog Lojih su se donia rebra nekada izme5tala, drastidno su srnaniivali kapacitet njenih pluia. Dugadke, teike suknje, vezano stopalo, visoke potpetice i krinoline, sve je to potpuno onemoguiavalo trdanie. Sto Zena otvorenije Salje seksualne signale, to ie mu5karnc boije rezumeti n jenu nameru. Prostitutke koriste tu dinjenicu kada biraiu svoia radna oclela" MUsKA HOMOSEKSUALNOST

Sve razlikc u mu5koj i Zenskoj seksualnosti obuhvaiene su terminom heteroseksualni odnosi. Samo u lezbijskim i muSkim homoseksualnim odnosima Zene i muSkarci mogu da otkriju svoju pravu seksualnu priroclu, bez uskladivania svog

ponaianja sa suprotnim polom. Tako, ako Zelimo da otkrijemo Sta oni zaista Zele od seksa, treba da pratimo ponaianje hornoseksualnih muikaraca i Zena. Ifomoseksualci Tipidan muiki homoseksualni susret ie iedna zaiednidki provedena noi. Homoseksualci ordiniraju barovima, ulidnim uglovirna, hotelskirn holovima, parkovima i javnim toaletirna, tragajuii za seksualnim partnerom. Konvcrzacija ie minimalna, fokus je primarno genitalni, gotovo odmah se prelazi na seks. Ilomoseksualni barovi i kupatila su u su5tini seksualne pijace; homoseksulna kupatila obezbeduju inclividualne sobe za lidni seks, kao i apartman za grupni seks. Homoseksuaici, kao i heteroseksualni muSkarci, uzbuduju se na vizuelne stimulanse, i zato postoji bogata industrija pornografskih knjiga, dasopisa i filmova koja zadovoljava to interesovanje. Mada imaf u potrebu za seksualnim varijeteti82

Lezbijhe Lezbijke

ponaiaju potpuno drugadije od rnuikih homoseksualaca. One su sklonije clugotrajnim, intimnim vezama i monogamiju smatraju idealom. Studije pokazuju da lezbijke inraju isti broj partnera kao i heteroseksualne Lene'lzlai'enje i udvaranjc prethodi vezalna) a sastanci se zavr5avaju seksom samo u 20% sludaieva. Seks za jednu noi dogada se retko, jer lezbijke viSe vole da se upoznaju i budu emocionalno povezane pre nego Sto se upuste u seksualnu vezu. Lezbijskih barova ima daleko manie, i nf ihova svrha niie namamljivanje partnera, vei druZenje. Lezbiike ne kruZe u potrazi za seksom, ne upu5taju se u anonimni seks na iavnim mestima, i nemaju ekvivalente za mu5ka homoseksualna kupatila; nema lezbijske pornografije; lezbiike slike nagih Z6nA u dasopisima kao 5to ie Playgirl smatraiu sme5no preteranim, i podsmevaju se dinjenici da one muikarce uzbuduiu. Drugim redima, muSki homoseksualci se ponaiaiu kao i mu5karci heteroseksualci, ali joi izrazitije, dok se lezbijke ponaSa ju kao Zene heteroseksu alke, ali joi izrazitije. To ukazuje na cinjenicu da heteroseksualni muikarci dobijaju daleko manje seksa, i daleko manie seksualnih raznovrsnosti, nego 5to bi Zeleli. Oni su uskraieni, kako zbog toga Sto su Zene malo raspoloZene za anonimni, kratki seksualni susret, tako zbog toga 5to druitvo od niih zahteva vernost posle se

vendanja.

Drugo, dinjenica da lezbijke vi5e biraju dugotraine, intimne odnose, nego kratkotraine seksualne sllsrete, premda ih 83

Razlike medu polovima

u tome ne ometaiu deca, kao da potvrduje tezu da heteroseksualne Zene nisu socijalno prisiljene da porisnu svoje nagonske Zelje za usputnim seksom, kako neki teoreridari tvrde, vei da je to njihova vlastira Zelja.

DRUGI DEO

IA$TO $illO RMLICITI? Mi

mislimo da smo prazan papir po home soako moie da piie. Nije tako. Mi dolazimo na suet sa odredenim suitinskim funhcijama, ali ih zanernanb jemo, i nc slttiamo saoju promisao. l)ezmond Moris (I)esntond hIofis)

MuSkarci iLene, dedaci i devojdice, razlikuju se po svojim telima i svojim mozgovirna, sklonostima, sposobnostirna i seksualnosti. Do koje mere te razlike imaju bioloiku osnovu, a do koje su posledica pritiska sredine i kulture? MiSljenia su se kroz ceo XX vek menjala od jednog ekstrema do drugog. Jedni su tvrdili da su sve polne razlike biolo5ki uzrokovane, drugi da su sve - izuzev oiiglednih fizidkih razlika - rezultat druitvenog uslovljavanja. Poslednjih godina, nastala je nova teorija prema kojof na5e razli-

84

85

Razlike medu polovima

ke nisu posledica nl prirode, ni kulture, ve6 njihove kombinacije, i da su one toliko dvrsto povezane da se ne mogu odvoiiti na bilo koji smislen i koristan nacin.

PRO|lllItllA POIA

WffiW

...razlike izmedu mtdjuhu i ienhi naie vrste na krajtt ie biti pronadene u ielijskim stntkturama i anatomiji ljudshog mozga.

Dieri I'e'ti (Jene Ve6ina udesnika u debati

InY)

ita ie va-

Znije priroda ili vaspitanjc, sloZiio se da iemo imati jak dokaz biolo5ke osnove polnih razlika, ako dokaZemo tadnost samo dva kriterijuma od ponudenih:

1.

Ako se obrazac Ponaianja Poiavljuje kod beba i male dece pre njihove socijalizacije;

(

(q

/,-\ 86

87

Razlike medu polovima

2. 3. 4.

5.

Ako se obrazac javlja na poderku puberreta, zajedno sa ubrzanim fizidkim promenama; Ako se razlike u pona5anju javljaju u rnnogirn, razliditirn sredinama; Ako se slidna ponaianja javljaju i u tlrugim vrsrama, posebno kod viSih primara) koji su generalno najslidniji lju-

dima; Ako postoji dosle dna veza izmedu odredenog ponaSanja i psihoioikih atribura kao ito je organizacija mozga ili nivo hormona. Na primer, ako je pona5anje povezalto sa nivoom seksualnih hormona, i ako se menja u zavisnosti ocl tog nivoa, rni moramo da pretpostavimo da jc ono donekle biolo5ki odrecleno.

Najveii broj polnih razlika opisanih do sada je zajeclnidki ve, ljudskih kultura, a mogu se naii i kod viiih primata. Mnoge se dramatidno razvijaju u pubertetu, a javijaju se i kod beba, koje nikako ne mogu biri pod uricajem socijalizacije. Dakle, prva detiri zahteva su porvrdena. Ali ita je sa pctim? Videli smo da je mozak rnuikaraca i L6n6 strukturiran razliiito organizovan, i da funkcioniie donekle razlidito. Te su razlike povezene sa izvesnim sklonostima, vestinama, i nivoom hormona. Ali koliko hormoni odreduju i uslovljavaiLr polne razlike, i do koje se mere njihova uloga menja pocl utica-

iini

Za5to se volim0, svadamo i pravimo decu ( m ashulinizir an a ) dez: oj t i c a I'ovremeno se radaju Zenske bebe koje su bile izloZene neobidno visokom nivou muikih hormonaioS u materici' To se deiava ili zato Sto pate od genetskog def-ekta, koii uzrokuie da adrenaine 1lezde izluduju veliku kolidinu muSkih hormona, rh. zato 5to su njihove rnaike dobijale sintetidke steroide (muike hormone) za vreme trudnode, da bi se suzbiia oboiienja kao 5to je toksemia. Kao posledica toga, devojdice se obiino radaju sa arnbivalentnim polnim organima. Te genitalne anornaliie se operiiu, a odgovarajuia terapija lckovima spredava dalju produkciiu androgena. Medutim, studije izvr5ene na razliditim univerzitetima, pokazale su da su devojiice koje su dobile dodatne mu5ke hormone jo5 u materici, mnogo vi5e mubkobanjaste od dmgih devojdica. IJ ranonr cletinjstvu, one se radije igraju napolju, sa dedacima, i ravnoduSne su prema bebama. One takode viie vole pantalone nego suknje i haliine. Kod niih sc obidno razviju

Mu ih ob anj ast a

jem okruZenja?

POLNE DEVIJACIJE

U uobiiajenon toku dogaclaja, kacla devojdica ima clva X hromozoma i prosednu dozu Zenskih hormona, a dedak jedan X i jedan Y hromozorn i normainu kolidinu muskih hormona_, oni se razvijaju onako kako je opisano u perom poglavlju. Ali ponekad se desi neito 6to poremeri i taj proces i hormone koji kruZe telom i mozgom jo5 nerodene bebe. posledice tih poremeiaja u prilidnoj meri objainjavaju uticaj polniir hormona na tipidno muiko i Zensko ponaSanje. 88

89

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

uski kukovi i Siroka ramena) mi5iii su im dvr5ii, a grudi manje od uobidajenih. Njihova inteligencija je natprosedna5, i one su neobiino zainteresovane za neuine predmete. posle puberteta, postiZu vrhunske rezultate na testovima prostorne inteligencije, mada se razlika u njihovim perceprivnim) verbalnim i analitidkim sposobnosrima ne primeiu je. Za razllku od veiine devojaka, one ne sanjare o ljubavi i vendanju, vei karijcru sravljaju na prvo mc-Sto, i sntltraju cla ie brak od clrugorlzredne va2nosti. Kasnije se ispostavilo da se kod nekih i seksualnosr vremenom razvila prema muikom modelu. Na primer, imale su vizuelno snaZnc erotske snove za vreme puberteta, kao ito je to sludaj kod dedaka, osim 5to su slike bile karakteristidne za heteroscksualnu devojku. 10 od 25 ispirivanih je imalo i homoseksualne fantazije, a n jih tri su sanjale i biseksualna iskustva. slike i pride su ih stimulisale isto koliko i maZe'ja i cloclirivanja; uzbudenje je bilo iskijudivo genitalno, i primoravalo ih je na masturbaciju u nedostatku partnera. Staviie, imale str veoma snazan seksualni nagon) i patile od hipersenzitivnosti klitolisa. Posle trermana kortizonom, kod nekih od niih ie znatno smanjen broj erotskih snova i senzitivnost klitorisa, bez ikakvog gubitka seksualne moii. U nekim slucajevima, Zenske bebe sa ovim sindromom prime toliko mnogo mu5kih hormona in utero, da pri roclenju izgledaju kao dedaci, a tako se i vaspitavaju. To se obidno zausravlja u pubertetu, ali ako se nastavi sa dodavanjem rnu5kih hormona, razvi(e se u normalne muikarce, mada bez sposobnosti da proizvode spermu. Postoji dokaz da dodavanje muikih hormona utide na ponaSanjc ne samo devojdica vei i dedaka. pri proudavanju clece dije su majke primale sintetidke muike hormone da bi se za_ Stitile od pobadaja, i dedaci i devojdice koji su ih primili in ute5

pri pokuSaju da zamisle i opi(u neke stresne situacije nego niihova braia i scstre.

ro, dali su agresivnije odgovore

Feminizirani deiaci Majkc koje boluju od diiabetesa proizvode malo Zenskih hormona i it:sto pate od spontanih pobadaja. Pre nego Sto su otkriveni negativni efekti, one su ledene sintetidkirn Zenskim hormonima, cla bi se spredio pobacai. Deiaci kr:ji su rocleni posle te terapije, bili su stidljivi, i imali su malo sarnopouzdanja i sarnopoStovanja. Nije ih interesovala mehanika niti sport, i imali su niske rezultate na testovitna prostorne inteligenciie. Dedaci i muSkarci sa ovim sinclromom imaju iedan X hromozonl viSe, XXY, i zato im ie niZi nivo androgena. Oni su manje visine i slabijeg tonusa rni5iia, imaju manje cllaka po telu, manie testise, slabije seksualno uzbudenie nego XY muikarci, smirenili su i pasivniji. Neke XY bebe imaiu redak genetski porcmeiaj koii ih dini neosetljivim na tcstosteron. Kao rezultat toga, onc se raclaju, razvijaju i rastu kao Zene (izuzev Sto ne mogu da raclaju), bez obztra 5to irnaju Y hromozom u svakoi svojoj 6eliii' aleminizir an e dea oj i ic e Devojcice sa Tarnerovirn sindrom om (Trtrner's Syndt'ome) rrna' ju sarno jedan X hromozom, XO. One ne proizvode nimalo muSkih horrnona. Kao deca se uglavnom igraiu samo sa lutkama; kao Zene su opsednute svoiim izgledom, i veoma su romantidne po prirodi. PostiZu normalne rezultate na testovima verbalne inteligencije, ali imaiu nisku prosiornu inteligenciju, do toga da se desto gube nekoliko blokova od svoje kuie' Imaju veoma razviien materinski oseiai, ali naZalost ne mogu da imaiu decu. U ltr

(J hr amask ulinizir ani mu i h ar ci Neki mu5karci irnaju joS jedan Y hromozom, XYY, 5to stvara 'I*i muikarci su vi5i od clodatnu kolidinu rnuSkih hormona.

To je verovarno zato Sto spajaju superiorniju prostornu inreligenciju dcd:rka, i superiornijc lingvisticke i analitidke sposobnosti devoidica. 90

9l

.!,4{ru!6w'il

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

proseka (skoro svi su preko 1,83m), dlakaviji su i aktivniji od drugih. Impulsivniji su, imaju izo5trenije vizuelno-prosrorne sposobnosti, i ie5de zavriavaju Ll zatvoru ili bolnici ncgo Xy

kada je dete napunilo 17 meseci, odludeno ie da postane devoidica. Hirurzi su otklonili testise, stvorili vaginu, i ubacili odreclenu kolidinu Zenskih hormona. Roditelji su uditiili sve rla pomognu detetu da prihvati svoi novi pol, i macla je ona pone-

muikarci.

katl bila donekle muikobaniasta, uZivala je

Deuojiice koje su u staari deiaci Jedna pacijentkinja sa Univerziterske ktinike u Njujorku, izgledala je kao devojka, tako je i odgajana, ali je uporno zahtevala da je smatraju deiakom. U pubertetu je otkriven uzrok rakvog pona5anja - ona je zaista bila ciedak sa nerazvijenim te-

r"r

no5enju lepih

heljineitrukaukosi. Sludaj ie privukao mnogo paZnje, i navoden ie kao dokaz

cla je

polni iclentitet disto rezultar socijalizaciie' Medutim,

i979. kada ie devoidica napunila Sesnaest godina, BBC fe o njoj napravio film kof i ie pokazao da niie sve kako treba' Ona je odbila da prida o bilo kakvim probleilrima koje ie clolivela u pro5losti, a nije trila raspoloZena ntzarazgovore o seksu' Delovala je poprilidno muikobanjasto) nesreino, i hila je ambivaientna po pitanju svog sratusa.Zelela ie cla postane mehanidar, i smarrala je da deiaci imaiu inreresantniii zivot ocl devojdica.

stisima. Slican problem imali su neki muikarci iz l)ominikanske Repr,rblike. Njima su nedostajali enzimi koji pretvaraju restosteron u dihidrotestosteron od koga zavisi normalan izgied testisa i penis a. Zbog tog nedostatka, na roden ju su izgledali kao devojdice, bez obz)ra 5to su primili uobidajenu dozu androgena in utero. Oni su i odgajani kao devojdice, sve do puberteta. Onda im je izrastao penis, pojavili su se testisi, glas je postao dublji, i te "devojc\ice" su postale dedaci. Studija 18-oro dece koja su sada odrasli ljudi, otkrila je cla je velika veiina samo zamenila Zensku odeiu rnuikom, prerasl:r u snaine, miiiiave muikarce, zal jubila se u devojke, oZeniIa i imala decu, bez odiglednih psiholo5kih problema. Od dva izuzetka, jedan Zivi kao rnuSkarac ali nastavlja da nosi Zensku odecu, a drugi je zadrLao Zenski identitet. I)rugim redima, uprkos tome Sto su vaspitavane kao devojdice u sredini gde se polni stereotipi izuzetno istidu, veiina takvih "devojdica" nije patila od trauma kada su prepoznate kao dedaci, jer je hormonalno "ustrojstvo,'njihovog mozga bi-

HOMOSEKSUALNOST

Postoji snaZan dokaz da se homoseksualnost izaziva ioi u rnaterici delovanjem hormona na mozak muikih bcba' Drugirn redima, oni nisu odabrali svoie seksualno oprecleljenje, i ivakako ga nisu stekli pod pritiskon-r okruZenja - oni su rodeni homoseksualci" Izgleda da to naroiito vaZi za primarne homoseksualce. to iest muSkarce koji ne pokazuju nikakvo interesovanje za |ene,i ne reaguju na pokuiaje izleienja' U eksperimentima sa pacovima, otkriveno je da se delovi mozga koji kontroliSu muikost razvijaiu u stupnjevima' Prvo, androgeni dovode do razvoia polnih centara koji kontrolisu Iizidke karakteristike seksualnosri. zatim se hipotalarnus) centar za seksualnu privladnost, stabilizuje u svojoj orijentaciji' Na kraju se centri za polne uloge mozga, koii uticu na opSte ponaSanje muSkaraca ili Zena, mogu transformisati u sludaiu inu5kog obrasca. (Setite se Exinog principa: ako se rnuSki hormoni ne uvedu u f'etus, on postaie devojdica, dak i ako ie XY') Ove f'aze ne moraju biti tako strogo odvojenc' a mogu se poiaviti i u neSto drugadijem redosledu.

lo muSko.

Detah hoji je posrao deaojiica Ranih Sezdesetih godina XX veka, u Sjedinjenim Arneridkim I)rZavama, rodeni su identidni blizanci. Penis jeclnog dedaka je za vreme obrezivanja odseden, i posle mnogo dvournljenja, ot

93

'4e!frffit@*s'l-

Razlike medu polovrma

I-o moZe imati znadajan uticaj na mu5ku scksualnost. Dok Zenska heba raste irt utero. razvo j n jcne se ksualnosti jc popri_

licincr siguran,izuzev u

retkom sludaju kada primi;otu af"u mu5kih hormona. Ali kada se muika beba razvija, velika su kolebanja u kolici'i rnuikih horrnona koje proizvoai iti prima od niajke u vrenle svojih razvojnih kriia, i zitto ,u nro_ guc<nosti zastraniivanja od seksrrar'e norme crareko veic ncgo kod devojcYica. I zaista su rnuikaraci c:eide seksualno deviiantni. i lma mnogo vrSe muikih nego Zenskih homoseksuaiaca. Osim toga, ponekad mu5karca koji ;e Lr potpunosti muZevan, u smislu agresrvnosri i takmidarskog duha, seksualno viie privlade drugi muskarci nego Zene" 'fo se nroze desiti i kada sa aouile norrrroina kr:rlidina m,ikih horrnona za vrcme trucrnoie, ali je iznekog rztz-loga oti(la u ienski deo posle razvoja hiporalamusl. Teorija da homoseksuainost nastaje zbog niskog nivoa muSkih horm.na za vreme kritid'e faze truclnoce, poiu.,lcna je brojnim studijarna. Na primer, ako se rruclne Zenke pacova podvrgnu sfresu) one proizvedu viiak Zcnskih holrnoria; nji_ hovo muiko potomstvo ima izuzetno nizak nivo testosterona pri roclenju, i postaje biseksualno ili iromoscksualno. Da li postoji veza izmedu prenatalnog stresa i homoseksualnosti kod ljudi? urvrdeno je da je ,nnrno viic biseksualnih i homoseksualnih muikaraca rodeno rg44.t 19115. gocrine, dakre, na kraju Drr.rgog svetskog rata. Voclen je razgovor sa €Jrupama od 100 homoseksualnih i isto toliko heteroseksualnili muskaraca, kao i sa nfihovim majkama, i orkriveno je cla su majke bi_ seksualnih, a narodito homoseksualnih muskaraca, doZit ele urneren ili ekstreman stepen stresa za vreme trudnoie zbog Lalosti, silovanja ili opite anksioznosti. Mecl' majkama h.[.oseksualnih muikaraca, nijedna nije potvrdila ekstrcm'i strcs, a samo je deset procenata njih imalo umererr srres. Mozak homoseksualnih muikaraca ima slidnosti sa ien_ skim mozgom. Popredni presck hipotalarnusa, koji je manji kod Z6nA nego kod mu5karaca, takocle je manji i kod homoseksualnih muikaraca. Kada se primarnim muikim homoseksual_ 0t

ZaSio se volimo, svadamo i pravimo decu

cima dA estrogen) oni reaguju na isti nadin kao i Zene sa talasom hormona koji izaziva ovulaciju. Osinr toga, rnuiki homoseksualci u odnosu na heteroseksualce imaju siabije rezultate na testovima prostorne inteligencije kao 5to je gadanjc, ali, poput Z6ni, irnaju bolje rezultate u odabiru predmeta iste boje. Kod homoseksualaca, uloga roditelja u razvoju njihove seksualne orijentacije je prenaglaSena. Popularan stcreotip da je dedak "zaveden" od starijeg muikarca, ili devojdica ocl starije Zene, nema pokriia u stvarnosri. Buduca seksualna orijentacija dcteta sc moZe naslutiti ako se paZljrvo poslnarra njcgovo pona5anje. Dedak koji ie postati homoseksualac je najdcicc miran, stidljiv i nezainteresovan za sport, ilok su devojcicc robusne i aktivne. HORMONI "PROGRAMI RAJU' MOZAK

Svi gore navedeni cksperimenti ukazuju na to da su polni hormoni odgovorni ne samo za izgled de(.aka i devojcica, vei i za

njihovo 2orzaiunje. Ilormoni svoju najbitniju funkciju vrie dok se fetus razvija in utero. Oni "programira ju" mozak bebe pre ma mu(kom ili Zenskom obrascu, i odreduju tip ponaian ja koje ie dete prilrvatiti za vreme razvoja. Struktura mozga je takotle od velike vaZnosti za odgovarajuiu reakciju na hormone koli se lude u pnbertetu. Tako je mozak mladiia daleko prijemdiviji za mu5ke hormone od Zensko g mozga, dok ie mozak devo jke osetl jiviji na Zenske hormone nego muiki. Kada se jednom uspostavi polni obrazac rlozga, on se ne moZe promeniti naknadnim dodavanjem hormona. Kada bi se obrazac lako mogao promeniti, blizanac koji je transformisan u devojdicu, i kome su dodati Zenski horrnoni, ne bi imao poteikoia da se prilagodi svojof novoj ulozr. UTICN HORIllIONA POD NORMALNIM OKOLNOSTII\IIA

Ispitivanjem normalne dece se takode do5lo do clokaza o uticaju hormona na pona5anje polova. U je dnoj studiji u Kaliforniji je od izvesnog broja novorodendadi uzet uzorak krvi iz 95

Razlike medu polovrnia

pupdane vrpce) i ispitan nivo hormona. Kako su deca rasia, otkriveno je da ona sa visokim stepenom mu5kih hormona (i dedaci i devojdice), najvi5e vole grubije igre, Sto kod dece sa visokim stepenorn Zenskih hormona nije bio sludaj.

U jednoj studiji iz 1980. godine, detaljno je ispitano clej_ stvo detiri lazlidira mu5ka horrnona na 55 Z6nA. pronadeno je da su iene u menadZerskim i tehnidkim poslovima imale viii nivo androgena nego sluZbenice i dornaiice. Nejasno je, me_ dutim, da li su one imale vi5i nivo androgena od samog pode t_ ka, ili je on poveian odgovarajuiim delovanjem sreciine. Nivo Zenskih hormona kod Z6nA opada vrlo brzo u periodu menopauze (klimakterijurn), izmcclu 45. i 54. gotiine; nivo festosrerona kod muikaraca opada mnogo sporije oko 50. go_ dine" Kada do toga clode, Zene desto postaju agresivnije i samopouzdanije (tj. viSe lide na muikarce), a muikarci neZniji i podlolniji uricaiirna (tj. viSe lide na Zene). Otuda srereoripi o mrzovoljnoj starici koja vide na ma10 dete, i ljubaznom srarclr koji ima mnogo vrertena i ljubavi za svoje unuke. To je univerzalna pojava.

ZaSto se volimo. svadamo i Dravimo decu

HORMONT

ritVOrlrurr

Brojni eksperimenti pokazuju da je struktura lnozga pacova' kao i rezus majmuna i ptica, pod tlticajem polnih hormona. Na primer, mikroskopskim istraZivanjima mozgr pacove je utvrdeno da je struktura hipotalamusa (deo mozga koji kontroliSe seksualnu privladnost), razlidita kod muZjaka i ienki, baS kaci i kod ijudi. Ako se Zenki pacova daju dodatni mu5ki hormoni na ranom stupnju razvaJa rel="nofollow">njen ie se hipotalamus razviti kao i kod normillnih muZjaka' a ako se pacovu muZjaku daiu dodatni ienski hormoni, niegov ie se hipotalamus razviti kao kod Zenki. U tim sludajevima, kao 3to je vei spomenuto u podnaslovu o homoseksualnosti, seksualno ponaianje rnuijaka biie Zensko, a Zenki mu5ko. Takode, cerebralni korteks -_ debeli sloi koji prekriva mozak, i koji je odgovoran za neka kliuina ponaiania - deblii ie kocl muijaka pacova na desnoj strani, a kod Zenki na lcvoj strani. Ako se polnim horrnonima manipuli5e kod beba pacova, obr:.tzac.'e sc okrcnuti. U iednoj studif i o Ltticaiu hormona na dominantnost) us-

postavljena je hijerarhija dominantnosti medu pacovirna.'fada su tri p:rcova sa vrha hijerarhije primila estrogen. SecLnog dana tretmana) pojavila se nova hiierarhija u kojoi su tri dopingovana pacova sada biia na njenotn zadelju. Kada f e tretman prestao) postepeno ie ponovo uspostavliena originalna hiierarhija.

Kao i kod ljudi, agresivniii majmuni imaiu

z^e '/r76 -'Jt /)-\

+7 L_)._ >) rt \/ ls,t

ss;

(r

€;;>'-

96

viii nivo

te-

stosterona od nr:rmalnog, a Zeuke majmuna koje prinie dodatne muSke hormone pre rodenja, radaju sc sa inuSkim genitalijarna i muSkim obrasccm ponaianja. Ako se Zenkarna majmuna daju nluiki hormoni dok odrastaju, njihovo ponaianje ce se takocle promeniti. U jednom eksperimentu, tri muZjaka i tri Zenke rezus maimuna su odvojcni od svojih majki oko treieg meseca. Izrneilu Sestog i detrnaestog rneseca, ienkama su davane regularne injekciie testosterona. Socif alno pona5anie muiiaka i Zenki je posmatrano tt tri odvojene faze. I'osle tri meseca tretmana, nivo agresivnosti 97

Razlike medu polovima

Zenki se popeo do nivoa muZjaka. Oko cetvrrog meseca, dve Zenke su.-napale i p.otdinile dva najclornirrarrtnlln *uZ;ut u, i usposta.rile novu hijerarhiju dominacije u kojoj su bile na w_ hu. To je trajalo jos godinu dana posle presranka rretrnana. Posebno je interesantno otkriie cla ie gruba igra i seksual_ na.akrivnosr muZjakA koji nisu dopingovani hormlonimr, r_u_ njila na nivo ispod prosednog kada su bili izlozeni aornir,nrri

nim Zenkama. Takode je otkriveno da ako se muijaci majmuna na ni_ skom nivou hijerarhije jzlolezenkama kojima rnogu da d";i niraju, i sa kojima mogu da imaju aktivni seksualii zi"ot, ni_ vo njihovog resrosrerona znarno rasre i osraje sor]iJ., po.ro. je iivotinja poraZena u borbi, "ir"r.. nivo njenog,.rr"r,.ronl pada i ostaje rnali' cini se da visok nivo tesrosrerona moZe biti i uzrok i posledica agrcsivnog ponaSanja. odigledno je da su polni hormoni odruiujuii faktor razri_ ditog polnog ponasanja u ljudskoj vrsti. Mecrurim, ro n. ,rrlil da okruZenje nema uticaj na naiu seksualnosr. Antrop"i;Sk; studije razliditih sreclina pokazuju da clruitveni uticaji ir;;l; znadajnu ulogu u odredivanju brojnih aspekara rrs.g poiu;u_ ni?. sledeiem poglavtju, detaljnije iemo ispitati nfihov uti_ caj na razlidita ponaianja polova.

I/A$PITAIIIJI

i I|POIPUruJIJJT PRIRODl|

: Kulnra yte potiskuje

i

biologiju; ona je

upotpunluJe.

*kolas

(Ntchola.i) Davidson

. ; Otac sociobiologije, Edvard O.Vil_ ; son (Edzuard O.I.y/ikon), tvrdi da na_

r

j '

5i geni propisuju odredena pona5ania, zbog kojih smo za neke poclra-

laje prijerndiviji nego za druee. LI pojedinim sluiafevirna geni striktno definiju ponaianje, taki da se na njega moZe uticati samo upornim nastojanjem. Na primer, mi smo po prirodi levaci ili de5njacil to je generalno llksirano, i premda moZemo da naudimo da se sluZimo i

98

99

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadarno i pravimo decu

dmgom ru.kom, proces je dug i teZak. Levoruka deca u Kini se primoravaju da jedu i piiu desnom rukom, ali & za sve druse aktivnosti sponrano koristiti levu. Delo slavnog Svajcarskog psihologa pijaieaorkriva da de_ ca ude kroz seri je predvidivih obrazaca koji se teiko menjaju. Na primer, jezik se udi za vreme kratkog i tadno odredenog pe_ rioda razvoia. Nasuprot tome, neka druga urottena ponaSanja su vcorna fleksibilna i razliiira u svoln ispol javanjr-r. Na primer, sp'sobnost da se govori je genetski predodrederia, ali postoje ogrom_ ne razlike u glasovima, znadenjinra i grarnatidkim konstrukcijama razlicitih jezika. Liudski um se ponaia kao ose rljivi upijai urisaka iz okru_ Lenja, hcrmonirna programiran da na neke stimulanse i akcije reaguje prerna unaprecl utvrclenom rasporedu, a na neke ne" Kao Sto smo videli, pol'i hormoni ne oclrecluju samo vrstu stimuiansa na koje ie deiaci i devojdice reagor,ati u odredenom periodti Zivota, ve6 i naiin kako ie rcagovari. GENI I OKRUiTNJE

Fostoji sloZena uzajamna zavisnost izmedu osobina 'aslednih i okruZenja. Na primer, sklonosr ka shizolieniji je nasleclna crta, i ie5da je kod rnuSkaraca nego kod Zeni, ali moZe da se pospeii ili potisne spoljaSnjim uticajima. Isto tako, spoljaSnje delovanje moZe cla promeni kolidinu honnona koji se lude, i na taj nadin utide na naie ponaianje. Recimo, udestvovanje u takmidenjima poveiava izludivanje testosterona, koli opet pojaiava takrnidarska oseianja. Ponaianje ljudi je inanje uslovljeno gcnima i hormonima nego ito je ro sludaj sa Zivotinjama. Mi smo daleko skloniji uienju i prorneni ponaiarrja nego druga iivabr6a. Vcorna vaLan rczulrar tog procesa udenja je naia sposob_ nost da .a razlidite nadine odgovorimo na pritisak srecline. Ta nas izuzerna prilagodljivost osposobljava da budemo clomi_ nantna vrsra na zemlji. ona je dovela i do naudne reze cla su i00

mu5karac i Zena tabultt rusa, i da su saa njihova ponaianja posledica utica ja sredine.

To je joi uvek miiljenje mnogih koji se bave odnosima medu polovima. Oni dokazuju da se dedaci s jeclne strane ude da potiskuju svoja oseianja, a s druge strane podstiiu cla budu mado i zainteresovaniza mehanidke vestine, tehniku i sport. L)evojdice se stimuli5u da izralavaju svoja oseianja, da se brinu o drugima, da trudu kooperativne) a ne takmidarski raspolozene" Ako se ovakav otrrazac udenja promeni, ponai,nje dedaka i devojdica ie se takode promeniri. Rrojne studije su napravljene sa ciljem da otkriiu do koje mere roditelji zaista ohrabruju svoje sinove i kieri cla se ponaSliu premr ptrlnim stcreoril)imu. DA LI ODRASil NAN,IE(U POLNE STEREOTIPE DECI?

Agresianost

Da li se dedaci podstidu da budu agrcsivni, a clevojdice ne? Brojne studije tvrde da nije tako. Agresivnost i sukobi rneclu dedacima se ne afirrniSu. Ali, kacla se devojdice ponaiaju agresivno kao dedaci (5to je rerko), roditelji i udirelji su blaii prema njima. Dedaci se de5ie tuku, i ceiie se fiziiki ucialjavaju od neZeljene aktivnosri. To delimidno moZe da bucle zaro ito su devoj-

t0t

w'

Razlike medu polovima

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

dice spremnije da posluSaju savete, ali se donekle dini da se radi o duboko ukorenjeno j zabrani povredivanja devojdica. Maj-

sobna da se brane i izbegavaju opasnosti. Drugim recima, vo-

leli bi da njihova deca prihvate kornbinaciju svih osobina koje oni smatraju najpoZeljniiim kod oba pola. Medutirn, ono 5to bi oni voleli i ito otefu[u su dve razlidite stvari. Oni oiekuju da se njihove ierke lepo ponaSaju, da budu usluine, diste i uredne, tihe i rezervisarie, osetliive na tuda oseianja. Takocle odekuju od njih da lepo pridaju, da urneju da naredtiju, plaiu, nerviraju se i plaSe. S druge strane, odekuju da im sinovi budu grubi i budni, fizidki aktivni, destruktivni, sposobni da se brane, nadmecu, dine opasne stvari, i dive se tehnici" I kod dcdaka i kocl devojdica, roditclji podstidu poZcljna, ali neoie lzixu na pona5an ja snaZni je nego poZel jna ali oiehiaana ponaianja" Na primer, ako je dedak kooperativan i usluZan, njegovo ponaianje je neodekivano, tako da on dobija dodatnu pohvalu. Isto f,ako, ako je devojcica samostalna dobiie mnogo pozitivnih stimulansa. Dakle, roditelji pokuSavaju da vaspitaju svoju decutr praaa suprotnom ad oiroga 5to oni smatraju prirodnim tendencijama. Dedaci dobijaju vi5e negativnih nego pozitivnih signala oc1 devojdica. To ie moZda zato Sto je nivo njihove aktivnosti vi5i i zahteva vi5e paZnje. To je takode moida zato 5to su oni "drskiji" nego devojdice, tako da odrasli oseiaju snainiju potrebu da pospeSe njihovo prihvatljivo ponaSan je. Dedaci slabo reaguju na negativni signal, ali dobro reaguju na pozitivni, dok devojdice reaguju na otra. Odevi se igraju grublje sa svojim sinovima nego sa kierima) verovatno zato 5to dedae i viSe uiivaju u grubim igrarna.

ke primeiuju da irn je teLe da kazne devojdice nego dedake, uprkos dinjenici Sto neke studije pokazujti da su maike role-

rantnije prema sinovima (oievi su tolerantniji prema kierima). U eksperimentu gde su srudenti zamoljeni da izazivaiu 5okove,6 i muikarci i i.ene su bili manje spremni da ih primenjuju na Zenama nego na mu5karcima. Prernda se rnajke kod svojih sinova viSe trucle da sprede agresiju nego kod svojih ierki, dedaci su ipak skloniji agresivnom ponaianju, bilo da ga ude u svom neposrednom okruZenju, ili da ga vide na televiziji. Briga, osefajnost i emotianost Da li se devojdice podstidu da budu ne)nije, komunikativnije i oseiaf nije nego dedaci? Veiina studija tvrdi da roditclji ne vaspitavaju svoju decu nz,Titito, niti da ima razlike u ispoljavanju fizidke privrZenosti i duiini vremena koje provode sa njima, mada neke ukazuju na ro da su malke osetljivije kada su u pitanju sinovi. U istraZivanju iest razliditih sredina urvrdeno je da u pet sludajeva devojdice izmedu sedme i jedanaeste godine pruZaju pornoi (hranu, alat, igradke i rad) ljudima znarno deide nego decaci. Kada je red o emocionalnoj podrici, devojdice su jol bile sklonije u svih iest sredina. Drugim redima, devojdice su podloZnije imitaciji oseiajnog i starateljskog (briZnog) ponaianja nego dedaci, uprkos dinjenici da su imali podjednaku roditeljsku neZnosr, kao i isti broj prilika da pokaZu neZnosr i brigu.

NEZAVISNOST

Statistika pokazuje da su dedaci od ranog detinjstva samostal-

Roditeljshe ielje i oiehiaanja IstraZivan je pokazu je da bi roditelji aoleli da njihova deca oba pola budu dista i uredna, usluZna, samostalna, ne previie impulsivna, hrabra, promi5ljena i palljiva, kooperativna, spo-

vojdice se vi5e stimuli5u da budu nezavisne, dok dedaci podleZu veiem broju zabrana i vi5e su prisiljavani na suzdrLavanje. I kod devojdica i kod dedaka nezavisnost je u korelaciji sa

6

boljim prostornim sposobnostima, dok je zrvisnost u vezi slabijim prostornim sposobnostima.

Ti

Sokovi nisu

niji od devojdica. Zavreme predikolskog uzrasta, medutim,

bili pravi. "Zrrva" je simulirala bol. 102

I I

ro:

de-

sa

Razlike medu oolovima

Za5to se volimo, svadamo i pravirno decu

Dedaci obicno imaju bolje prosrorne sposobnosri i samostalniji su od devojdica, mada se nezavisnosr generalno popra'rlja dernokratskim vaspitavanjem dece, ito ih usmerava da preuzmu odgovornost za svoje akcije, donose oclluke u svoje ime i poStuju prava drugih. U oblastima Indije gde su Zene veorna potdinjene, razlika izmedu njihovih prostornih sposob_ nosti i sposobnosti muikaraca ie znatno ve6a nego ito je uobidajeno. I deiaci i devojcice, odgaiani u visokoauroritativnirn domovima, imaju skionost da budu zavisniji od proseka. Kod de.,'ojdica postoji priroCna sklonosr da budu zavisnije nego dedaci, mada je uticaj sredine vaZan za nivo zavisnosti

5e, ne postoji znadajna razlika u sravovima rodirelja koja je uzrokovana polnim ulogama, i kada deca obliku ju svoje ponaSanje prema modelu odraslih, oni kao obrazac nc uzmuju nu-

oba po1a. STEREOTIP POLNIH UTOGA

Jedna teorija (psihoanaliridka) shvatanja polnih uloga istupa sa tvrdn jom da se devojdice poistovecluju sa svojirn ma jkama, i buduii da su duboko i intimno povezilne sa njima, one odrastaju sa oseian jem te povezanosti. f)eiaci se, meclutirn, mora-

ju odvojiti ili disra'cirati od nujki, da bi se identifikovali sa svojim odevima koji su uglavnom odsutni. f)akle, cledaci inra_ ju sklonost da budu auronomni, inclividualni i samostalni. MaLda ima isrine u roj teoriji, ali sludajevi razmarrani u sedmom poglavlju ukazujr,i na mnogo znadajnije uiesie hormona u svemu tome, jer se devojdice koje su primiie muike hormone inutero obidno oseiaju kao incliviclue, dok su dcdaci koji su primili Zenske hormone pre roclenja veoma vezani, uprkos dinjenici da su izloZeni istim rnodelima materinske i

Zno roditelja svog pola. 8. 5. sEKSUALNOST

I)o koje je rnere na5c seksualno pona5anje r:ezultar kulturniir normi? One sigurno igraju znadajnu ulogu, ali su verovatno manje bitne nego Sto mislimo. Ispitivanja Ser Hr jr o Zenskoj seksualnosti sprovedena su u vreme sedamdesetih, kada je druitvr:ni pritisak cla Zene budu seksualno "slobodne" bio najveii. Njene ispitanice su uglavnom bile neudate, urbane, liberalne Zene, sa jakim f'eminisridkim opredeljenjcrn. I pored toga, one su prednost davale seksu unutar ernocionalne veze, i dak nijedna Zena u studiji nije izraziia Lel|u za desrim, uspurnim) spontanim seksom. One koje su poku5ale da Zivc prerna muikom modelu seksualnosti, nisu bilc time zadovoljne. Znatno je ve ii pritisak na neprikladno seksualno ponaianje kocl dedaka nego kod devojdica, pa ipak ima mnogo vi5e homclseksualaca medu muikarcirna. Occvi defini5u seksualne uloge rigidnije nego majke. Oni narodito negativno reaguju na Zenske osobinc kod svojih sinc-rva, dok ohrabruju Zenstvenosr i seksualnost kod svojih kieri, podstiiuii ih da nose suknje i duge kose. Popularno je shvatanje da upravo strogi i ravnoduSni odevi izazivaju homoseksualnost kod dedaka. Istina je zapravo da oievi negativno reaguju kada se sinovi ponaiaju na nadin sa kojim se oni ne mogu poistovetiti.

odinske ulogc kao druga deca. Deca se ponaiaju prerna stereotipu polnih uloga, bez obzirana klasu, rasu ili posao svojih roditelja. I kada odevi ostaju kod kuie, a majke odlaze na posao, deca prihvataju iste srereot.ipne uloge kao i u tradicionalnim radnim modelima. Takode, deca ne oponadaju samo svoje istopolne roclitelje. Dedaci imitiraju i druge odeve, a ne samo sopstvene, dok clevojdice pronalaze uzore i u drugim Zenama i maf kama. Stavi-

Kada se devojdice i deiaci igraju zajedno, devojdice postaju Livlje, a dedaci mirniji. Dedaci ubrzavaju postupke devojdica u igri, i podstidu ih da se koncentriSu, dok devojdice kod dedaka smanjuju potrebu za takmidenjern.

r04

105

,w

POKUiAJI DESOCIJALIZACIJE DECE

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Ali dedaci i devojdice vi5e vole da se igraju odvojeno, pa se pokuiaj uditeljice da pospeii igru izmedu polova obicno ruursuva tako Sto se igra vraia na'ormalan moiel dim se Primenjivani su i drugi metocli da bi se spredila ""r;;;iti, polna srereotipizacija. u jednorn eksperimentu je kutak sa iutkama i p.okuistvom uklonjen iz preclikolske ustanove, da bi se spre_ dile uobidajene igre devojdica; medurim, ra rgra je neformalno organizovana pod stolovima. Luis Davic) autor dela Glad zu bebama,opisuje napore fe_ ministidkih majki da eliminiiu urodeni srereotip: Kada je moj sin slavio iesri rodendan, jedan od po_ klona bila je i lutka. posramljeni desrogodiinji prijatelj mu je urudio zamotanu kutiju, i zamolio: ,,Ne otvaray' je pred drugim dedacima. Moja rnama je kupila Doklon."

Poklon je otvoren posle zabave. "Sta cla radim sa njom?" - pitao je moj sin, gledajuii dedaka-lutku i dodatne delove odcce. "Obuci je. Svuci je . Daj f oj ime "

- predloiila

sam ne-

koliko aktivnosti. "Zaito?" - bio je njegov odgovor... PruZila sam sinu iutku. "Igraj se. Kako ZeliS da se zove?" "Da sc zove?" - pitao je moj sin. "Koliko dugo moram da se igram s njom?"... Seiarn se da je u otprilike isto vreme bila roclendanska zabava detvorogodiSnje devojdice, i da je do suza bila razodalana kada je otvorila poklone, i videla: kamion kiper, opasad za piStolj i parobrod. Fokloni su joj se dinili kao zlobna Sala. Ona je Zelela lutke i njihovu garderobu. 8. 7. PROPALI EKSPERIMENT

Za vreme iezdesetih godina XX veka, u mnogim izraelskim kibucima je udinf en poprilidan napor da se izbri5u razltke izmedu muikaraca i 26nA u ime jednakosti. Brak je obezvreclen, i tradicionalni Zenski poslovi su postali druitveno priz,nari) kao i clruge aktivnosti. Decu je duvala profesionalna medicinska sestra) a kuvan je i pranje su zajeclnidki obavljali i rnuikarci i Zene. Meclutim, nekoliko godina kasnije, sve se vratilo na staro. Zene su se posvetile podizanju porodice, i svojoj polnoj funkciji. Brak je ponovo postao centralna ustanova kibuca, i naglasak se ponovo pomerio na kuine poslove. Roditelji, posebno rnajke, provodili su vi5e vremena sa svojom decom, i poslovi su se opet odvojili prema polnim linijama, i kod kuie i van nje. Uprkos upornim naporima da se podstakne udedie Zena u politidkim aktivnostima, mu5karci su bili mnogo zastupljeniji na politidkim sastancima kibuca. Ceiie su uzimali red, i ispunfavali su veiinu administrativnih i izvrinih pozicija, posebno onih koje su podrazumevale ve6u dozu autoriteta. r06

t07

-W

Razlike medu polovima

. Hgmo sapiens je sposobniji od drugih vrsra da udi novo po_ naianje i obidaje, kako bi ispunio ,nhr.u. novih okolnosti. Uprkos tome,posroje razlike izmedu muSkaraca i i6nA koje su zajednitke svim kulturama, i za koje se dini au ,u g.rr.trk; uslovljene. U slede6em poglavlju, razmotrriemo kako su se te razlike razvile, i zaito.

IUOLlJCIJA Da nije bilo idnA mi bismo joi uaek sedeli u pe(ini ijeli presno meso, jer mi smo izumeli ciailizaciju da bi intpresionirali naie deaojke. Orson Vels (Welles)

"PreZivljavanje najsposobnijih" je popularna fraza, preuzcte iz tcori je evolucije. Opite je mi5ljenje da fe to jedno bezduino nadelo, prema kome samo jaki preZivljavaju, dok slabi treba da propadnu. LI srvari, izraz "sposobnost" se odnosi na stepen do kojeg jedan orgrnizam uspeva da dode u preno5enju svojih gena, kada se uporedi sa drugim jedinkama svoje populacije. Mnogi organizmi koji nisu jaki u nekom

/rl /7,/- , rr

,-t i\ r/,N-'

r08 109

Razlike medu polovima

nobidajenom smislu, imaju odlicne strategije preZivljavanja, tako da su izuzeino ,,sposobni,,. Prirodna selekcija f'avorizuje one organizme koji prornovi5u ne samo svoju sopstvenu sposobnost, vei isposobnost drugih sa kojima dele gene zayednidkog porekla. To ,. ,ou" "inkluzivna sposobnost", i ona obja(njava zasro se ljudi vise brinu za dobrobit svojih bliskih roclaka, i pripacrnika'sopsrvenog naroda i rase, nego za interese dlanova drugih grupu Ljudsko ponaianje je rezultat ne samo aktLiehiih faktora, kao Sto su geni osobe i neposredno okruZenje, vei i clrevnih ist'rrijskih faktora. To znaii da mi imamo izvesne irnpulse koji su deo ljudske prirode, jer su se pokazali prilagodf ivim to_ kom miliona godina. l,judi koji su ispoljavali ,ltu" pnnulr_ nja, bili su reproduk.tivno uspeSniji nego oni koji ih nisu ispo_ ljavali. Oni su uspeli da prenesu svoje gene na novu generaci_ f u, dok su reproduktivno neuspesni ljucli izumrli. Niraju, za sva ljudska biia postaju zajednidka ona pona5anja koja su se pokazala efikasnim za preiivljavanje vrsre, i ona se zovu prilagodljiaost. Da bismo odredili da li je ponaianje prilagoclljivo, rrebalo bi da otkrijemo da li se ono pojavljuje u svim ljudskim kr.rlturama) i da li postoji i kod drugih vrsra, posebno kod majmuna sa kojima smo blisko povezani u smislu naie anatomije i biohemije. Da bi se ustanovila potreba za prilagoclljivoiiu, moramo prvo da se zapiramo za5ro se ona uopire iazvlla. Na koji nadin ona poveiava sposobno st homo saDiens_a? Ljudski izraz lict pruza primer generski kontrolisane prilagodljivosti. Uzmimo, na primer, naie osmehe. Bebe u svim kulturama podinju da se smeju izmedu Seste nedeiie i de_ wrtogmeseca. Smeju se dak i slepe i gluve bebe. Razlog je lako dokudiri - osmeh izaziva reakciju ljubavi i privrzenJsii kod odraslih, i dodatno ih podstide da se brinu o bebi. Istorijski gledano, odojdad koja su se smejala imala su bolje Sanse da preiive, nego ona koje se nisu smejala; sada se sve bebe smeiu.

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

Razlozi za druge vrste prilagodljivosti, medutim, nisu uvek tako jasni. Na primer, menopauza je adaptacija koja se mozda razvila zato Sto su zene koje su prestajale da ovuliraju bile korisnije za duvanje svojih unuka, Sto je dopunjevalo nji_ hov reproduktivni uspeh. Ili je moZda nasrala zbog dinjenice da milionima godinA niko nije Ziveo cluZe od pedeset godina. tako da ovulacija preko pedesete nije bila porrebna. SPOSOBNOST UCENJA

iinjenica da moZemo

da pruZimo evoluciono objaJnjenje za izvesno pona5anje ne znadi nuZno da je to ponaianje automatsko i nenaudeno. Upravo suprotno, kod veiine vrsta prila_

godljivost je predispozicija za udenje. Na primer, kada Indigo Buntinzi migriraju iz Severne Amerike u JuZnu, oni putuju noiu, upravljajuii se pomodu zvezda diju konstelaciju ude brzo i lako, jer imaju genersku predispoziciju za to. Isto tako, ljudi su genetski obclareni spo_ sobnoiiu da brzo i lako ude govor. Sposobnost udenja veoma varira od jeclne do druge vrste; ljudi su u tom smislu obdareniji nego bilo koje drugo Zivo bi_ ie na Zemlji. EVOLUCIJA POLNIH RAZLIKA

Reprodukcija bez seksa je direktna, sigurna i zahteva malo energije. Za*o je onda evolucija proizvela dva pola? Odgovor je jednostavan: da bi pospe5ila razliditost. Sa svakim iaietom koje se susretne sa nekim spermatozoidom, nastaje nov, razlidit i jedinstven skup karakteristika. Imajuii nekoliko clece, i proizvodeii izvestan broj razliditih skupova karakteristika, roditelji poboljSavaju Sanse da 6e neki od njihovih poromaka preZiveti promenu uslova. Na neki nadin, oni se obezbedu ju u sludaju nepredvidivih okolnosti. Vrste sa dva pola su veoma prilagodljivq pa zato srvorenja koja se reprodukuju pomoiu seksa uveliko brojdano nadma5uju one koje se ne razfirn oiavaiu na tai nadin.

110 111

Razlike medu poloviina

ZaSto se volimo, svadamo i pravinto cler;u

Veiina ijudskih adaptacija razvilase za vreme milion go_ dina kada smo bili lovci-skupljadi, pre nego Sro je cloilo cio agrarne revolucije. Agrikultura (koja je najavila period brze kulturne evolucije) se razvila samo i0 000 godina ranije, (to je snvi5e kratak period da bi imala uticaja ia ltuttshi ir"rn"'a Dakle, geni koji utidu na naie pona5anje joi uvek su ri.rri._ui_ 5e geni naiih predaka, lovaca-skupljada, koji sri Ziveli u rnalinr nomadskirn grupama, i diji su posao i ponai:rnje jasno bili po_ dcljcni po polnoj osnovi. Premda su genetski irnpursi naiih aktivnosri zajecr'iiki za sve ljude, pojedini-detalji naieg ponaianja znarno variraju od jedne kuhure do druge. Te variJacije nisu adaptacila, veC prosro razliditi r-radini izraLavanja adaptacije u .nrliairirr, ,r"_ dinana. 9.3.

POTNE RMTIKE U LOVACKO.SKUPUACKIM

DRUJMMA

Niko ne znazaito smo se razvilina nadin na koji smo se razv'i - zadto hodarno na dve noge, zaito imamo malo cllaka na telu, za5to imamo sposobnost da se smejemo i pladerno. Medutim, sociolozi i antropolozi su veoma zaposleni smi5ljanjern ude_ nih nagaclanja o onom ltasemoida desilo. Tarzan i Diejn... Veiina se slaZe da su pre oko 14 miliona godina dramatidne klirnatske prornene uniitile ve6inu Suma u Africi i Evroazi ji, i pris_ilile naie najstarije pretke, protohominide (praljud.),' ju tzadu iz svojih kuia na drveru, i sidu u savane. Kada jednom viie nisu bili zaiticeni clrveiem, naii pre_ c.i-majmuni su bili prisiljeni cla stoje na zadnjim ,rogr^u,iuo danas Simpanze i babuni, budno rnotreii na grabljivce. Kako je rasla njihova sposobnosr, oni su provoclili we vije vremena na svojim zadnjim nogama) koristeii ruke za komunikaciju u vreme lova, kao i za noienje oruLjai hrane na mesto za5tiieno od grabljivaca. U vreme protoljuili, razvrlasu se spuStena sropala, jaki gleinjevi, i kolena koja se savijaju ka unutra. Ueao Lt2

krrlice se promenio, kako bi mogao da nosi uspravni torzo, a gornji deo rela posrao je veoma jak. 'Ia uspravna pozicija je smanjila vcliiinu kanala za rad.anjc kod ZdnA, dok je u isro vrerne glava bebe irosrala veia zbog razvoja mozga. Zbog svega toga, bebe su postale prcvelikc dI bi prolazile kroz karlidni orvor u punoj uoheirri. Majke su po_ Jele da radaju nezrelu odojdad koja su bila potpunc, bespo_ moina, i koja se moraia mnogo negovati. ,l'o je znadilo da su majke postale manje pokretljive. One su mogle cla skupljaju plodove, ali ne i da love, i bila irn je potrebna muika zasrita od grabljivih zveri, kao i obezbedivanje obroka. Deca su ocirastala sa majkama koje su ih udile da skuplja_ ju povrie i iaja, i da irapom traze termite. ova hrana se clellla sa muikarcirna koji su u gl:upama ocllazili u lov, vraiajuii se sa lnesom koje se takode delilo rnedu svirn dlanovima plemena. U Polnom ttgoaora,Iielen F'iSer izraZava miil jcnje da su seksualno raspoloZive Zene, kao privladnije muikarcima., do_ bijale viSe mesa. Zaro su iene koje su du2e bile sposobne za seksrialne otlnose nego ito je uobidajeno, imale bofu sansu da privuku muikarce koji ic ih hraniti i Srititi od opainosri. Nji_ hovi su geni postaii dominantni, tako cla su Zcne irukvalno svakog dana u godini bile spremne cla razmenju ju seks i saku_ pljcnu hranu za meso i sigurnost.

...ili

aodeni majmun? Iicjn,folorgan je prihvatila sasvim clrugaiiji scenario ocl ovog popularnog, koji srno upravo opisali. U studiji parekla ienel. ona razvija ideju koju je prvi izneo biolog mora, profesor Ali.ster Ilardi, u dlanku lista Noai nauinik,1960. godine. I,roi'esor Ifardi smatra da ie za vreme velikog afridkog pliocena, suia pomerila naie majmunske pretke u more) a ne lt savane, kako bi izbegli grabljivce" Tu su bili primorani da hocla.ju na svojirn Objevlienoj AlonaSevii.

i

kcid nas u izdanju prosvcre (Beograd), 1996, prevod Dragan

I13

Razlike medu polovima ZaSto se volimo, svadamo i pravrmo decu

Posle desetak m.iliona godina provedenih u vodi, tvrde su se freci p.J ur.*.rra vratili na suvo, sa nosevima adaptiranim zaplivanje,i sa koZicom ir_.Arlo_ Znih prstiju. (Devet_posto dedaka, i ,t oro sedam posto devoy,_ iica, ioi uvek imaju koZicu izmedu arrsog i treieg noZnog pr_ sta.) Zene su nagomilale masnoiu na straZnjici, tako da mogu da sede na obali, i doje svoje bebe, bez opasnosti da im pesak

Ilardi i Morgan, naii

ude u rodnicu (vaginu) i matericu (uterus;, koje su se pomeri_

le napred, u zaitiienu poziciju. Vagina je uveiala himen, i ti_ me spredila ulazak peska i vode. penis mu5karaca se pou.eno da bi mogao da prodre u novu poziciju vagine.

zadn,rm nogama, zalaze(i duboko, tamo gcle ih grabljivci nisu mogli slediti. Hardi iznosi reoriju da je vodenima,lmuu razviosenzitiv_ nost prstiju, rako ito je ispod povriine vode opipavro ,rur.; koje nije mogao da vidi, I aa ye p"t." a, ,. sluii alatom kaa, ii otkrio da sljunkom moze da ie owori Jr."rir.u. Izgubio je krzno iz istog razlogakao i pliska ,ir, @;t;;;;is detphis),hobotnice i morZevi - krzno nije pogodno ,n uodr. Kao i drugi vodeni si_ tu:i, l"sipreci-majmuni su razvili_urni sloj na povriini svog tela, koji ih, uz odsusrvo dlaka i hod na d;;;;;;;O"rir""i drugih primata. tt"jl Morgan prime6uje da je toplota cilj i masti i krzna; ,-_ - odrLav.a roploru kopnenih krzno Livotinla. a masr vodenih. t)na smarra da su Zene zad.rLalekosu da ili se zaititile od sun_ ca, i da bi se bebe za njupridrZavale ,u ur._. plivanja. Njiho_ ve grudi su se poveiale i postale viseie, ne da bi privukle mu_ Skarce nedirn nalik na straZnjice, ,u*o , prednje sffane, kako predlaZe Dezmond Moris prr*Lni MolisS,ve(da bi bebama bilo lakie da se, dok jedu, pridvrs tr-n^u rtnnirn terima majki, kada vei nema dlaka za koje mogu a, ,. rnunr". 114

To je sada bilo lakie postiii frontalnim odno*om, n.go orporu di (tat. a tergo). ""irr;^ Morganova poku5ava da dokaZe iu tuau i. Z.rrt, promenila poziciju, p-odrudje koje stimulisanjem ," ,;;;; ulazne pozicije dovodi do orgazma, ni1. vis. bilo aktivno Zena j.e izgubila sposobnosr a-u fuf.o orgazam, a sa forrigrr. njom i veii deo svog interesovanja ,u r.t r. Gubitak intere_ sovanja je zbunio muikarca. On je sada morao Zenu ili da pri_ sili na seks, ili da ie privoli na ro na ,r.H arugi nadin. T"k;; naudio da joj se umiljava, i donosi darove. Zadovoljstv; k;;; oseia-zbog paLnje svog muikog parrnera) Zenu dini spremni_ i:t * prihvati njegove s.ksuulrr. zahreve. Morganova isride da de5kanje (timarenje) koje je_uobid;;.;" medu majmunima, sluZi kao udvrSiivad.dru.tvenih uera,i ,r._a ni.ta sa seksom. Samo je kod ljudskih biia orro pou./urro ,u,,ii_. e. 4. LoVC|-sKUpuACt I poRoDtcNt

ilvor...

Osnove druitvenog pona5anja ljudi razvile su se tokom pet miliona godina pre agrarne revolucije. Bez obzirada li su naii preci podeli nzvoj u vodi ili na kopnu, ekspe.ti se slaZu da su oni.proveli poslednja dva ili tri miliona goairru na zemlji, u lo_ j adk i m 5 tvima lrunt rr_ g iiere r s o c ie tie s) . Zapr e L1\",rkrol .dru mrna rnozga se naglo poveia^la za vreme poslednjeg p.r--_jr, i nastavila da raste sve d.o pre 250.000 godila, f.ra. iirr."" p*. dokaze moderne verzije^homo ,op*ni u.-^' 1

r 15

Raziike medu polovima

Zasto se volimo, svadamo i pravimo clecu

Frethocf ica bazidne porodice, k'ja je trajala milionirna godina, bila je rodna gmpa, koja se sastojaia od'izvesn,lg broja yaiki sa svom njihovom crecom. odrasri muskarci ru b-iri uo-

de i branioci grupe, kao i r_ipravljadi i modeli za mlade mu_ ali su bili prolazni, i niko ocl njih nije bio povezan sa nekom od Zena. Od rnuikaraca se u rim druitvima traZilo cla irnaju dr,4 glavna atributa za reprodukcioni uspeh: oni su morali biti u stanju da privuku Lene, i za5tite svojir teriroriiu i svoiu clniit_ venu grupu od neprijarelja. Zene su najdeiie trariremuskarce koji su bili dobri rovci i pouzdani dobavljadi mesa i koZe, jer su im bili potrebni prore_ ini visokog kvalircra, kao doclarak vegerarijanikoj hrani koju su same nabavljale. U vremenima kada mesa nije bilo, Zene su pokazivale svo_ ju n_aroditu skupljadku sposobnost, i delile svoju hranu sa omiljenim muSkarcem . Zato je mu5karac imao jak motiv da stupi u partnerske odnose sa Zenom, i drZi clruge mu5karce podalje, jer je na tajnadin mogao da monopolizufe njenu eko_ nomsku produktivnost, a u;eclno i dobije ekskluzivna seksu_ alna prava na n ju. Ona bi nosila ,nrno ,,j.gove potomke, a on bi Stitedi nju i svoje poromke od opasnosti, poveiavao svoj re_ produktivni Dakle, muskarci i Zene koji su osrvarivali 'speh. povezanost izmedu sebe i svoje clece, imali su bolje ianse da prenesu vlastite gene, ito je dovelo do pof ave bazidne porodi_ ce. trosili pruZaju dokaze o postojanju bazidne poro,i^i.. pr. minimurn tri do detiri miliona godina. Muikarci, diji je glavni zadarak bio lov, Ziveli su u sveru opasnosri i nasilja, gde je opstanak zavisio od budnosti, prona_ laTeniT' akcije i drugarstva. Njihovi su iivoti rakode zavisili od njihove sposobnosri da izradunaju razdaljiru Lm.,lpro_ storne sposobnosti), od osnovne miiiine motorike, samostal_ nosti i inicijative. Vode su postajari oni koji su bili veiti u organizovanorn nasilju, dobri u iniciranju i izvr5avanju plano_ va, i sposobni da nareraju druge da rizikuju zbog njlh.^ Skarce,

. Zene i devojke koje su ostajale kuii sa bebama, kao i ciedaci suviSe mladi zalov,.bili su druirveni posrednici, staratelji i odrzavatelji mira. oni su rakode bili, kao iro smo uld.li, r"iuieni za skupljanje mno5rva prehrambenih proizvod a. freLivI javanje je za njlhzavisilo od senzorne oitrine porrebne za razlikovanje jestivih od otrov'ih ploclova, od umeia cla se prisete predmeta za orijentaciju i zapamte oblasti sa razliditim vo_ iem, povriem i semenjei', kao i ocl finilr motornih koordinacija, potrebnih za skupljanje i branje. poito su bile fizidki slabe i ranjive, Zene su morale da izbegavaju sukobe, i cla nau_ de da se diplomatski izbore sa potencijalno opasnim situacijama. To je znadilo razvijanje komunikativnih sposobnost! i odrZavanje povezanosri u grupi, kako bi njihova de.a m"gln da rastu u sigurnosti- Dakle, verovarno je da su o,l ,u*og io_ detka ljudske evolucije Zene brinule o miiljenju drugih,l po_ kuiavale da ih usreie. EVOI.UCIJA UUDSKE SEKSUALNOSTI

Buduii da su ljudi visokointeligenrni, ponadanje koje im je potrebno za preLivljavanje je ili automatsko, ili pov"rrro ,n snaZnim emocijarna.'Io nas spredava da ne naru5imo primarno ponaianje svojim racionalnim sposobnostima. Umesto to_ t17

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

ga, u sludajevima kada su nam potrebne ,,iracionalne,, oclluke se vraiamo na niZe cenrre mozga. Buduii da je seks fundamenralan za ljudsko preZivljavanje, veii deo na5eg seksualnog

mi

ponaSanja proZet je emociiama.

Muika seksualnost Muikarci proizvode priblizno 100 miliona spermarozoida u svakoj ejakulaciji. Teoretski, iedan muiknru. u toku Zivota

moZe da oplodi hiljade Zena. Stavi5e, muikarac rnoZe da oplo_ di Zenu, i da time zavrii svoj deo posla, budu6i cla je posle eja_ kulacije njegov fizidki dug prema potomswu osrvaren.

Tokom istorije, najuspe5niji su bili oni mu5karci koji su i najdeiie predavali svoje gene, i koji su postali odevi najveiem broju preZivele dece. Ako mu5ka.n. oplo,li samo jednu Zenu koja nije njegova primarna partnerka,l ,o ,u-o jednom prili_ kom, on poveiava svoj reproduktivni uspeh zaZONdo Z5Z. Sa dve Zene, on udvostrudava svoj uspeh, sa tri utrostrueava, i ta_ ko dalje. Dakle, prirodna selekcija favorizuje one mu5karce koji Zele da imaju mnogo seksualnih parrnerki, i koji mogu da ih steknu na bilo koji nadin, ukljuduJuii i silovanie. Prema evolucionim merilima, veoma uspe5ni muSkarci oplode mnogo jaja, neuspeini nijeclno. MuSkarcima se isplati da budu agresivni, neobuzdani, nestalni i nediskriminatorni. . S obzirom na genetske prednosti viiestrukog odinstva, nije dudno 5ro je ljudska vrsra poligamna. Tri detvitin.ljrd;k;h druitava dopuita viie 26n6, rJok rnanje od I% Aoruotiuuu uiS. muikaraca. Dru5tva koja propisuju brak sa jednom Zenom i jednim muZem, monogamna su samo formalno, buduii da i ona toleriSu konkubinat i vanbradni seks. Potreba muskih zivotinja za seksualnom raznorikoiiu poznata je kao KulidZov efekat. Izraz potite iz sledeie pride:

.

Jednog dana je predsednik, gospodin KulidZ, sa svo_ jom Zenom obi5ao vladinu farmu. Ubrzo posle dola_

ska, odvedeni su razliditim purevima. r18

fada je go_

spoda KulidZ prolazila pored kokoiin jca, zaiutala je i pitala odgovorno lice da li se petao pari vi5e ocl je-

danput clnevno. "Nekoliko puta,', bio je odgovor. "Molim vas recite to predsedniku',, zahtevala je gospoda KulidZ. Kada je predsecinik prolazio pored kokoiinjca, i kacla su mu rekli za petla, pitao je: .,Da li svaki put sa istom koko5kom?" ,,O, ne, gospocline predsednide, svaki put da drugom." preclseclnik je polako klimnuo glavom, a zatim rekao: ,,KaZite to gospodi KulidZ". Mnogi muZjaci sisara sa istom Zenkom mogu cla se pare nekoliko puta) a zatim njihova sposobnost za ejakulaciju pre_ staje. Ako se, medutim, Zenka zarneni nekom novorl, oni podinju ponovo da ejakuliraju. T'aj proces je izraLeniji kod Zivotinja koje poseduju velike hareme kao svoje prirodno okruZenje, poput bikova i ovnova. Zenke isre vrste se u vreme plodnosti ponaiaju prilidno razlidito. One ie se pariti sa svakim muZjakom, i nede im smetati ako se viSe puta piire sa istim. One traZe clrugog samo kada je prvi odustao. Drugo mu5ko ponaianje koje se pokazalo kao prilagodI jivo, pored n jihove Lelje za seksualnom raznolikoiiu, jesre iirrjenica da su oni seksualno privudeni pukim pogledom na:zenu, i to tako da je stepen privladnosti obidno u srazmeri sa reproduktivnim potencijalom Zene. U jesrorn poglavlju smo razmatrali dinfenicu da se seksualna raspoloZivost Z6n6 i reprodukcioni potencijal, moraju ocenjivati disto pomoiu vizuelnih nagoveitaja. To je razlog zaito se mlade, zdrave Zene svuda smatraju narodito privladnim. U svim sredinama, muSkarci su ljubomorniji, i vi5e brinu o neverstvu nego Zene. Do dana dana5njeg, mnoga druitva preljubu lenekaLnjavaju smriu. Evolucioni razlog leZi u tome Sto su reproduktivno uspeini muikarc j Leleli da se osiguraju da je potomstvo koie podiZu niihovo. l19

Razjike medu polovima ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Zenska seksualnost Nasuprot muikarcim a, Lenemogu imati maksimaln o 20 zdravih beba u svor'Zivotu (pc,d usiovor'a, nih trudnoia). a u veiini sreclina je malo i,'ui, ;il;;;;o verovarno da ie ih imati vi.e od per ili Sesr, bez ot:zir'a nn Urol ljubavnika. Osirn togaj proces podiza'ja svakog cleteta d. nivoa potpune ,;;;" stalnosti podrazumeva ogrorrnu cenu u smisiu fizidke zauzc_ tosti, vremena i snage.

Pre otkriia kontracepcije, Zena je rizikovala irudnocu svaki put kada bi imala seks;'ako je ulazilau sludajne odnosc, ona je rizikovala trudnoiu sa muikarcem koji ie napusriti i nju i njenu bebu. Zaro je u njenom irrt.."ru bilo cla se uzclrZr od seksualnog odnosa, sve dok ne nacle partnera koji ce se bri_ nuri za njih. Staviie, jectnorn kr;;;;;;;rona.Ia, za njuje bilo bclje da mu ostane.verna. noarti.anyem drugih

muikaraca rrrogia bi da izazove bes svog p"rrrr"ro, n l_utJoi t;;;;;;:

mena i energije za brigu o cleci. Bilo je veoma lako naii krarkorodnog) neposvecenog pari_ nera' ali i vrlo teiko pronaii dobrog oca'i snabd"uueo. 6ir.r". ona je morala biti emocionalno i prnitki

pripremljena da bira uztrudi ,nnro pogl.;o_ no evenrualnog parr_ nera, kao Sto je slucaj s, musliiripolorn, n-;en reproduktivni uspeh moZe biti ozbiljno kornpromito*rr. StruiSe, da bi imali seks sa njom, ve6ina mu.skaraca C" ," pr.tu"rati da su dobri potencijalni odevi, bez obzira.rn ,ruurno stanje. To znadi da ona mola odbi jati brzo udvara nje, t izazivati duZe i jate izraze naklonosri' kako bi odvojila irit"rtif.ir.raclne muikarce od varalica. Ona mora da insistira n, duji_ vezama)i na povla_ den ju svoy'e seksuarne.skronosti, ru" JJi. .irik ocr napuitanja braku ne svede na najmanju *oguiu ' ,.r*u. Postoji inrenzivno suparniSivo medu nih muikaraca. Buduil da. su rn"Sf.urJ Zenama oko poZeljprimarno privuieni mlado5iu_ i lepotom, takmidenje ," ugiuurro_ odvija oko tih osobina. -Medutim, za Lenu;. i*oAeirrZ.,o Oa pokaZe dobar materinski potenciial. i izabere. Ako

se

. ,Zene se udaju za rnu5karca istog ili ve6eg materijalno.g irnetka i statusa u svim sredinama. Taj proces j-e nazvan' hiperg;amija. Jedna od posledica hipergamije ta da zdravi muSkar, fe ci imaju ieiie seksuaine oclnose, jer su im mnoge Zene dostupne; dok manji, slabiji mu5karci ponekaci ,uruirn ispadaju'iz igre. S druge strane) skoro sve Zene irnaju seks_, jer uu"t ,rrogu da nadu nru5karce istog ili viieg statusa, koji im stoje ;;il zi. Hipergamija takode podrazumeva i to da je za Zenu "u adaptivno da ostane verna svom muiu, sve clok ,. n. uknZ. fr,rt],

prilika, u vidu muikarca vi5eg statusa. U vrsrama gde je muijak primarni negovatelj, na primer kod nrorskih iglicA i morskih konjica, gde Zenke predajl svoja

jaja muZjaku da bi on sedeo na njima, seksualno ponnsarj. po_ lova je obrnuto. Zenke ispoljavaju ponasanje

ranja, i spremnosr da se pare sa bilo kojim rnuZjaci pokazuju opreznost i selektivnosr.

muijakol,

clok

DOMINACIJA I AGRESIVNOST

Kao 5to je redeno u perom poglavlju, dedaci prave hijerarhije i pokaz'ju intereso'anje za vrasnistvo nad predmetirna od vrro ranog uzrasta. Njihova preokupiranost statusorn i vlasnistvom se poveiava za vreme adolescencije, i cvrsto se ukorenjuje u

zrelom dobu, fbrmiranjem baze politidkih i ekonornskih sistema. Koji su evolucioni koreni te pojarze? U svirn Zivotinj_ skirn druitvima postoji "reclosled kljucanja',,s tj. hijerarhijsii model dominacije. MuZjaci uspostavljaju doininaciyu rrad*._ iuii se za kontrolu teritorije, a pobednicima je osiguran seksualni uspeh kod Zenki. Kada dve ili viie Zivotinjipokuiaju da kontroli5u istu teritoriju, one sa niiim statusom se obidno poviacxe iz straha; meclutim, ako su pribliZno istog ranga, one ie se boriti sve dok ne usposrave dominaciiu. 8

lzraz "redosled kljucanja" (pechirtg order) d,obijenje rz modela dominacije meclu petlovima i kokoikarna. Svaki petao i koko5ka imaiu svole mesro u hijerarhiji, i svaki kljuca one koji su niZi u hijerarhiji. Oni najniZi ne kljucaju nikoga, vei svi

kljucaju niih. 120

agr.siunog u.1ua-

I2l

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravlmo decu

Meclutim, kada je ve6a grupa kojoj pripadaju ugroZena od spoljaSnjeg neprijatelja, muSkarci deluju udruZcno, braneii se

poput dedaka u Skolskom timu. U uslovima opasnosti, oni razvijaju psihidko stanje koje stvara muSku povezanost, i dovodi do predanosti, posluSnosti i spremnosti da se za "kralia i otadZbinu" Zrtvuju Zivoti. To se Zenama nikada ne deiava: svi napori da se otkrije dru5tvo u kojem su Zene bile ratnici, zavrSili su se neuspehom. Rat je funkcija muike evolucije.

\,4t

UNIVERZALNA PONASANJA

brta-'Iflt-,,,

U svim ljudskim dru5tvima muikarci su krupniji od

Dominacija zahteva ne samo osvajanje teritorije, vei i njeno zadrLavanje, jer uvek dolaze mladi izazivaf koii stidu poziciju domina'rnog mu2jaka. Zivotinja koja izgubi jecrnu borbu, ima veie izglede da 6e izgubiti i sledeiu; kada neki muzjak izgubi dve ili tri borbe, on viie nema sansi da dominira. oni koji dosegnu vrh statusne lestvice dvrsto kontrolisu svoje agresivne impulse, i sluze se razliditim manevrima da izbegnu sukob. Dominantni muZjak se bori ito je moguie ma_ nje, ali kada se bori on pobeduje. Dominantnost ie takode povezana sa seksualnom moii. kao 5to se moZe videti iz sledeie pride: Neki dovek u Aziji je imao jednog bika i nekoliko krava. Bik ie bio nesposoban da opsluZuje sve krave, tako da je vla_ snik nabavio druga dva bika da pomognu prvom. Tri bika su u51a u borbu za dominaci ju u kojoj je prvi bik pobedio. Novo_ pridoilice su posrale impotenrne, dok je prvi bik sada bio spo_ soban da opsluZuje krdo. U ljudskim dru5tvima se muikarci takode bore za eko_ nomsku i politidku moi (tj. vlasnistvo i status), i kao posledica toga usposravlja se hijerarhija ,,kljucanja',, od dega, kao Sto smo videli, zavisi njihov seksualni uspeh kod Z6ni.

122

L6.nd.

Medu majmunima i mnogim drugim sisarima, razlika u velidini izmedu muZjaka i Zenki je u srazmeri sa brojem Zenki koje se uparuju sa uspebnim mu2f acima. Sto je razlika veia, viSe Zenki ide na jednog muZjaka. Prema Edvardu Vilsonu, ako hoiete da razliku u velidini izmeclu muikaraca i Lend prikaZete grafikonom, i to uporedite sa istom razlikom kod nekih drugih sisara, videiete da na jednog uspe5nog muikarca prosedno dolazi vi5e od jedne, a manje od tri Zene. Sveukupno lidno socijalno grupisanje varira izmedu brojeva od deset do stotinu odraslih osoba. Bazidna porodica i brak su centri emocionalnog i reproduktivnog Livota.I organizaciia rada, i socijalni Zivot su bazirani na rodu. Brak je ekonomsko, i na podizanje dece usmereno partnerstvo) zasnovano na polnim vezam\ seksualnim pravima i duZnostima. Mladi se oblikuju u dugom periodu dru5tvenog vaspitanja, pruo sa majkom, a kasnije sa decom istog uzrasta i pola. DruStvena igra ima ulogu prakse, imitira agresiju, seksualno ponaianie i istraZivanie. U svim druitvima, ljubomora i seksualna prava na Zene ju znada jnu ulogu, i izazivaju stidl jivost za vreme puberteigra ta. Svuda takode postoje tabui protiv rodoskvrnuia (incesta), koji se duvaju kroz socijalni pritisak. Evolucioni razlozi za to su odigledni, buduii da dak i retki odnosi sa bliskim rodacima izazivaju smanjenje velidine tela, slabiju mi5iinu koordinaci4

t,

ti

il

r23

Razlike medu polovima

ju, i niii akademski uspeh; rakocle, preko 100 recesivnih koji uzrokuju nasledne bolesti, ;;; se

gena

uveiava spariva_

njem bliskih rocXaka. U svim du5mima vode su uglavnom mu5karci, i rat je is_ kljudivo muika aktivnost. N.-; ;.;Stuu ,, t o1.* Zene kon_ troliSu poliridke i ekonomske zivoi" m,rskaraca. cak i tamr, gde su na vlasti kraljice i carice, muSkarcima. "".,, "".t okruzene moinim Sva ljudska biia imaju tendenciju da stvaraju pragove preko kojih ritualno prelaze. ri- arrsiuenim obredima i ce_ remonijama obidno upra.vljaju Zene, dok u politidkim ceremo_ nijama primarno dominiraju mustarci. ,ryluskarci su zaintere_ sovaniji za status i vlasniitvo, Lene za porodicu i dru5tvenu

povezanost.

U razliditoj meri, mu5karci su asertivniji i agresivniji ne_ go Zene, i svuda se smatraju aktivnijini i moCriijim. ,il;;, agresivnost ie povezana sa formiranjeml oarzavanjem visoko hijerarhij6 dominacije, k;;;:; prosiruju :y:li:rih na klubo_ ve, rgre, posao, poliriku i rat. Muiko rivalswo je kontrolisrrro, kako b.i se smanjila agresija unu tar rrup." a povec.ala na nivou grupe kao celine.

tuu ta ponaianja koja su zajednidka za sva d,ru(Na

^_^, saptens-a verovatno podleZu adaptaciji. Ona su

lektovana izmedu U19.qoi

drugih;;ul*;u,

koji su ih ispoljavali bili reproarf.il"""

homo

tokom eona se_ jer su pojedinci

"ajuspe5niji.

TRECI DEO RAZI.I|(T

[| POru,

l(0[ |(UCI I Il|A P0$ilJ Muikarci i iene unose razliiite,

testo

h,omplementarne xeitine, u posao hoji

rade. Razumno

bi bilo

ishoristiti

te

kombinooane talente za opite dobro. En Moir i Deiz,id Diesel

Do sada smo ustanovili da mu5karci

i Zene razmi5ljaju i ponaiaju se razlidito iz mnogo opravdanih razloga. Ali Sta te razlike znate za nas na pragu doba informatike XXI veka? Tredi deo koji podinjemo razmatra ulogu pola u savrernenoj porodici i na radnom mestu) nesporazume koji se javljaju u ku6i i na poslu, kao i probleme Zena koje pokuSavaju da spoje ulogu majke, supruge i zaposlene Zene. On takode nu-

di moguia reienja za te tedkoie, i nove ideje kako da oba pola maksirnalno razviju svoje priroclne ralente, i ostvare veii uspeh i ispunjenje.

t24

,;rr,',-l,ii*::,,$

i{&iiww!@@u,]]ili

nI|ATERIIII$TllO

r0Htl|$ru0 ...ako iene ikada poinu da aentitr. .. je brti majka nekako inferiornije nego hiti zaposlena iena, izdate same sebe. . . Jer mrtterinsno je tt stz,ai najuainije zanimanje kojim neko moie da

da se baai.

Eih fu[ontcgjtr Kao ozbiljna posledica feministidkog pokreta po javilo se omalovaZavan jc rada majki. Feministkinje su verovale da Zene ne mogu postiii osloboclenje ako se ne ponaiaju kao muSkarci, pa su logidno kritikovale one koje se bave samo bebama i malom decom.

t27

Razlike medu polovima

Po njihovom midljenju, materinsrvo je besmisien, neza_ hvalan posao ,,kuinih robova,,. Trudnoia je posmatrana kao naruSavanjc ,,pravog,, toka Livota, i to kao nirru5avanje koje je nernoralno, jer donosi jod dece na ovaj prenaseljen svet. ; {.vfta u.i, iJ.rrairiJ,,, pisalo je na popurarnoj narepni.i u .sjeainlenrm Ameridkirn DrZavama, krajem sedamdesetif,

goalir" XX veka. Aa ato Zenevei i.ele tlaradaju decu, onda ne rreba same da se brinu o njima. Kejr Milet je pi_ sala: "Brigu o deci, joS od p.rioau toao se rek pojavljuju njiho_ ve saznajne sposobnosti, treba prepustiti ,true oba pola kojima je ro zanimanje.,,^Die1:pejn ni* ul;;;;;;;, Grir je nagovara_ la Zene da odu od svojih muieva, ;;;;;" decti je

lasto se volimo, svadamo i pravimo decu GLAD ZA BEBoM (BAEY HUNGER)

Ltris Davic, autorka delaGlad zabebama, proudavala je potrel'rr ;:rr dererom kod 200 iena iz razrtd.itih drustvenih

klaia, etrt'kih i religioznih grupa, od rg do 40 godina. Sezdeset cievet l)r'ocenara njih bilo jebez dece. Njena istraZivanja su dovela l,' zakljui'ka da rr

Feministkinje su verovale

ho

dno, j er s u

m u dkarci,,

verov"

ako

r;l;-;; ;;;i;;;;r,;^

ro neon_

;: maiicu ili dadilju nego one,,. ", U kniizi pitanja o seksu, DZon Nikolson sa2ima femini_ stiika shvatania, sovoreii.o Zenskoj ,porobrrorti rarlanja kao o "dZokeru iz]rukavn ko,i; ,h ;. iilaurilu priroda.,, dece Savremene maik5 n. p.ihuuruit: pof."uf . ,r runi poruo, i rerko priznaju umor koji izaziva;il; bebi. Mnoge zene na Zapadu Zive daleko od svojih ,;ir;;; tako cia nernaju ,,po_ mod majke", koja je uobidajenu u ,.uai.ronalnim druirvima. gde. druge Zene preuzimaju obavliuni. *uftudnevnih kuinih poslova i brigu o srarijoj deci kada s. u po.oAi"i rodi beba. Danas, deloftorna kontraceptivna sredstva pruiaju Zenama u razvijenim zemljr-u *ogu.nost da izbegnu radanie clece, dok im obdani.ta daju priiku J;;;;rr,";;;;;;;;; posle porodaja, ako to Zele. pa ipof.,l po..,t intenzivnog dru_ itvenog pritiska da iskorisre ,, ;;;;;;;st beksrva, veiina Ze_ na se jo5 uvek

odluduje da rada d..; ;;;; je moguce, da se sa_ ma brine o njoj. Razlog leZi u rome iro Zene iniaju instinktivn u Lelju za podetku r";u odojdad, imaie sna_ l.ul':.u 9:lT:.znu porrebu da ih same podiiu.

"";; r28

svaka Zena doiivljava glad za beborn _ oseiajuii sazreh-r Zelju za dererorn koja je prosto vude" Taj nagon mo_ Ze da se pojavi u dvadeseroj, tridesetoj, u nekim sluda_

jevima oko detrdesere, pa i kasnife. Ali bez obzira na srarosr ili udestalost, kada glzd za bebom kulminira, nema spasa od tog oseianja koje u pcltpunosti ispunja_ va Lenu . ". kada oseri glad za bebom, niita joj rJrugo * nije vaZno kao ta unutra5nja potreba da nosi dete.

I)avicova je otkrila da glad za bebom najdesie obuzima iene i sredinom rridesetih. Kod nekih Zelju izazovt spoljainji srirnulansi, kao Sto je maZenje rnadke ili grljenje dece. Kocl drugih izgreda da potreba ,Jorazi rzntrtra. Sta god bio uzrok, kada se jednom nadu u rom sraniu, iene su opsednute bebama i vide ih svuda, na ulici, u pr.odavnici, na 'fV-u, u dasopisu. One obidno podinju bolje da se hrane. srna_ njuju puienje, i odlaze na konrrole kod lekara. Nekada svoiu ;lelju ispoljavaju tako Sto pletu ne5ro za svoje prijateljice, ili tako Sto podnu da kupuju srvari za bebu. Jedna od tih'Lena je kupila kolevku na rasprodaji, i sakrila je u pocir.umu. vi5e od polovine takvih rena doiivrjava fizidke simprome trudnoie. One oseiaju da su im dojke naduvene, cla lt Uoti kicma, da stomak raste, i da ie menstruacija izosrati. Veiina takode doiivi i poveianu ernocionalnu osetljivost, kao i poveianu seksualnu Zelju. postaju zavodljive, i ohrabruiu ili lnici_ raju seks, mada su im intimnost i seksualno zadovoljstvo ma_ nje vaZni od Zelie za trudnoiom. bez dece u kasnim dvadesetim

t29

Razlike medu polovima ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

r-' I,

r__

^,/-.1 , 4-

'

com da su neke stvari u Zivotu pitanje emocija _ i da nemaju ni5ra sa logidkim argumenrima. To je kao

j\

-

zal jubl jivan je.

11

g-[ { "3:

"..

I

f1

---- -l._

*,' ?^-j 1 r\-r\

,t

It--)

4 2r

fx

(

N-r-)

%i#

'V

{z4K5

Zene sa ovakvom potrebom imaju snove o kupovini i kra_ di beba, o rome da su trudnr, i o to_. kat
Izmigoljila sarn se iz krevera, sela u kuhinji, palila cigaretu za cigaretom, pokusavaj,ii da se setim za_ rn- ranije bila ubedena cla ne Zelim dete. Niiia ::? nrte pomagalo... Nijedan ocl mojih ranijih izgovora nil'e mi delovao ubedljivo... Mirfil;;rm samo o ro_ me kako da zarrudnim ... Suodilo ,u_ se sa iinieni_

Neudate Zene nekada podinju da izlaze sa mu5karcima u k,'iima vide porenci jalne oceve svoje dece, i mnoge se upusrc L brak upravo zbog gladi za bebom. U svojim kainim trid"r._ neke se dak opredele da dobiju dete sa totalnim srrancerrr. 11m, r I i vesrackom oplodnjom. Kod muZeva, Zenska glacl za bebom desto izaziva Sok, na_ loiito ako su prerhodno bile proriv toga da imaju ,1..u. tlu_ (karci su zbunjeni odajem i dosadivanjem svojih Zdnd, i posti_ deni njihovom opsednuto5iu. Neki od njih odbijaju da pri_ Irvatc zahreve svojih supruga. Jedna od, Lena iz studije iuis Ilavic je napusrila muza kada je .dbio da izvrii a.rt..ii;rn.iju (ponovno spajanje prethodno presedenog serncnovoda), i po_ rcd toga Sto ga je i dalje volela, i ni je Zelela drugog m";t a..a. . -Llu5karci mogu da budu zainrercsov ani zadecu, i cla ih Zc_ lc, ali oni nikada ne doZivljavaju niSta tako snazno, opsesivno, cluboko, kao Sto je oseianje gladi za bebom. Davicova kaZe: Generalno, moji rezultati pokazuju c1a mu5karci ne ose_ 6aju i ne mogu da osete snaZan, bioloiki zasnovan nagon za bebom... Neki zajsta Lele da postanu odevi, pa ipak nikad ne pomi5ljaju na ro da ostanu kod kuie, ipo.oun razmorre svojpoloZaj. Muikarci se ne zatvaraju u kupa_

tilo, i nemaju nekontrolisane napacle histerije, ,u,n Sto Zene neie da im rode dete. Nijedan muikarac nije pri_ znao da ne moZe da spava, da leZi buclan, i ma5ta o *ilo_ vanju i ljuljanju bebe na svojim grudima.

Mu5karci imaju sklonost da razmi5ljaju o starijoj deci,

a

ne o bebama. Oni zamiilfaju kako im iutiraju loptu, ili ih ude da voze bicikl. Zene sanjare o rome kako drZe bebu, kako je gr_ le i maze, i razmi5ljaju o njenoj slabosti i bespomoirrorri. "

130 131

Muikarci.ff::j;;, o.o. dok seniiho_ va finansijska siruacija "Lu.zrnrkoje "#1,,u ,;;;;r;;; za bebom visina raduna, oseiaju grad dn,i;l;rjrutno nebirna. l

HORMONI TMAIERINSryO

GIad za bebom

:'f

i

:1;";u*,;,i:".::iii;T,?Kl::l?fi ffJTlli,"jl nro.i"""d;;;;;;ie musr.ih

zarnteresovane za \oi1 igranje ,u dai sa veiinom

hormona,

frri"_u It bebama) kao sto je nisu

devojdica.

slu-

Kada je odoi,-

;f,'}":7,Tff

:,":!!|fi:i;i:i.;;?Jl l*,ffi 4+xx":i:ff koii su ponas'ri rJi.r.;;;;il.se

rlr'i.1ii'

"o Zenke Uu.ou?.1:: pubertera obitno

lisu

zainreresovane

;:ilili:ffi *fX: iT;'i"ir";;;;;, mraauncim;: ; ;1.,i: il*",f:f,Tl'-:,_il,:,d,

xrvzenke koja neie

i

^k"

.

A_ko su prisurne

p'hvatiti

Zenka.

"*.1,i,"

:t*;:;:

::?ilJ'1?#;11,",**:til;iii;;;?il#:T??Lifi ce

j:O:lU: oba pola starijih Zivotinja, sirode Muijaci .. ,i'""rrr za mlaclunde samo u blizini, i por.urue. staraterjsko

ffiffflH'i:f,"0:utot por'gr.i, i, i ;"il J,' J *.,i,. -:ifr[lT -'v^rLq^t H,il,X " D4 urraqunctrna ;I" l:'r.,pojadavaju rateljska " "1 oseianja.

sta-

MATERINSKT TNSTINKT

tia oievi i majke

razt._. ,\.-|];:gtsmarraju samo.zaro iro su naudeni j.l.:r, da se.rrt;l::^t:rguju

;''l?;!i'xi:,.;,

:ir)re5e,

njihove zenice rrih,preteiih lica, one

se Sire, a.kada se skupljaju.

gledaju slike namrgode_

Reakcija je potpuno nezavisna od volje mozga. Konvenci_ pristojnosti moZe da utide na to dase muSkarac namrSii katlr vidi sliku nage.ie,ne, i da je nazoi. neukurnom, ali ie se n,egove zenice 1r

AGS devojiice,

p'vateljskij"

laSto se vcllimo, svadamo i pravimo decu

ru :,'J l* tri,.,:"ft

j ffi::';Jrff

na bebe

i#; ff i;

f;T ll?,'" lJ# T* I :ln:,'??"*:r e o *,, razlrcrte: _", predmete, odreduju se mereniem jir.;:;ffi ;,l'.",:'lHXil:1?,:::;:""fiijrf """"it.',u'1.::_'j: beb

n

e

132

proiiriti.

* ;;?Ii]il: ;fi :;ilil H:

su bebe same. Muikarci pokazu,,

;S;

rnreresovanja

za sfike prirode nego za slike beba. Zene sa snaZnim ferninistidkim ubedenjima obidno claju svol'u decu u obdani5te, uprkos urrur.uJrrl._ glasu koji im ka_ 7c da to ne dine. Jedna takva Zena "pirui..uo"iu orJuir,;,"., Dok ovo go,",orim,.moja rrogodiSnja ierka je sa bebisi_ t9rk9m i drugom decom kod prijaielya. da ide ramo _

Kesi nije Zelela

de

rerkom,,,.o",;;:,:iH!"fl!:Jili;J,:"tffjiT,:;::T; uzela pokrivad, i rekla: legnem, -,,Ako da ostanem ovde sa tobJm",,

moii iu

i budem d";;;;

Na njen plad i molbe osetila sam grf u siomaku __deo mene koji je smatrao da mama pfu.rrrru"no treba cla bude rnama... Ja sam veoma aort.O.ru svom nadinu vaspitanja, tako da sam je odvera do bebisitert ., i urul

tila se na posao. Ali, jo5 uvek sam ,urrrrurru zbog nje_ nog bola i svog vlastitog ubedeny.a... (koje) *i k;;;; dete treba da bude.na pruo_ _.rru, i ia' je;",;; vashodni zadatak da se bavim je njime

dok ioi,u;;k malo. pridala sam sa mnogim _ultnrnu koje imaju fe_ ministidka shvaranja, i aoSla cio'zaktyuei.l O, i. ** metod vaspitanja pogredan.

g

*:[t

"i1,"".

svejedno

.. -Kada Zene gledaju slike beba sa mr , c' i gl e dn i m, u a Juot tuo rn, r, 1, i il, o

Ali, da li je to o demu ova Zena govori samo nadin vaspitanja? Po svemu sudeii, u osnovi nlenih r;;;; r""gu

neki mnogo instinktivn jii raztozi. l JJ

se

prepoznari

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i nravimo decu

Kada beba plade, majka reaguje i mentalno i fizidki, Lele(.t ,lrr Sto pre dode do nje, i zaustavi plakanje. I'emperatura njerrilr clojki se poveiava, i refleksno podinje da curi mleko. Kao Sto majke reaguju na svoje bebe, tako i bebe reaguju rur svo je majke. Beba ie se vei od svog Sestog dana radi je okrerrrrti prema fastudiiu natopljenom mlekom svoie majke, nego rreke druge Zene. Bebe stare dva meseca razlikuju glas i lice majki od ostalih lica. Ja sam bila potpuno ubeclena da ',r,ojih rrrc moje bebe prepoznaju odmah posle rodenja. One su u mojirn rukama prestajale da plaiu, i ja verujem da je to zato sto su I)rcpoznavale ton moga glasa, i ritam mog srca i disanja.

/^)

,-

U knjizi Zene i majke, Siln Ki.indZer primeiuje da bi se mentalno stanje Zene u prvih 4-6 neclelja posle porodaja, u ne_ kim drugim okolnostima moglo smarrari psihotidnim. Ona osluikufe disanje svoje bebe, budi se iz dubokog ,rru ,rn p.ui plad, i provodi 24 tasa dnevno ugaclajuii bebinim pot..ba,rrn. Ona oseia krivicu ako ostavi bebu zbog vedernjeg izlaska. Mo_ ja majka je desto pridala o rome kako je prvi put"ostavila moju sestru' svoju prvu bebu, u vreme kada je imala samo tri nedelje, da bi odgledala "Prohujalo sa vihorom,,, tada novi film na repertoaru. Po5to je prorekao jedan sat filma, podela je da se oseia nelagodno, a kada je konadno autobusom krenula nazad,bllaje sva u panici, da bi poslednjih nekoliko srorina me_ tara do kuie bukvalno pretrdala, Sto je brZe moela. To je ono Sto engleski deeji psiholog dr Vinikot, naziva "primarnom materinskom preokupacijom". Radi se prela_ o znom stanju koje traje neko vreme u prvim godinama, i r_n_ njuje se kako dete rasre. postoji u svim dru5tvima, i moZemo ga.smatrari adaptivnim pona5anjem koje obezbeduje opsta_ nak beba i male dece 134

Kod Zivotinja, hormonalne promene tzazivaiu kritidni pcriod kada maf ka rnora da bude sa svojim potomstvom, kako bi razvila materinsko ponaSanje. Kada se ovca ili koza odvoji od svog mladundeta odmah posle rodenja, u stanju je da ga odbaci posle samo nekoliko dasova odvojenosti, odbijajuii da se brine o njemu, i ophodeii se prema njemu kao prema bilo kojoj drugoj Zivotinji. U jednom eksperimentu sa ljudima doilo se do znadainih zakliudaka o ef'ektu ranih kontakata izmedu majke i deteta. Za tri dana provedena u bolnici, nekim niajkama su bili dozvoljeni rutinski kontakti sa bebama, dok su druge mogle da provedu sa njima joi pet dasova dnevno. Te dve grupe majki su intervjuisane i proudavane mesec dana, a zatim i godinu dana kasnije. Pronadeno je da su majke koje su provele dodatno vreme sa svojim bebama, generalno bile viSe zaokupljene njima. One su ih rede ostavljale drugima, de56e su reagovale na njihovo plakanje, i za vreme dojenja su sa njima ostvarivale vi5e kontakata odima. I sve to posle samo 15 dodatnih dasova provedenih zajedno. Takode je utvrdeno da se majke odvojene od prevremeno rodene dece koja borave u inkubatoru 3-12 nedelja, ophode prema svojim bebama razlidito od majki koje nisu bile odvojene. Druga grupa majki je drL.ala svoje bebe bliZe telu, dodirivala ih sa viSe emociia. i deiie im se sme5ila. 135

Razlrke medu polovirna

,

uoi

S,ujflilti::1*'i'

jskih, dru s rava,

ma jk e

s

u

os ra;.ar

e

s

a

e.:b,,",,;;,d':,1?iSfi ;itil;",:',:"H:.#,*#tl:

Stva, koje kao da je

izgubilo i,

"i.i" ",rZr"sr njihovog nli*".1o

konrakta. posre rodenva,

""' '{'::;',,TiiI.1T:,:'l: l";;

m**lj;xii: uurrri.n-.rn" ii],i'j: ,

ffi :fi .i i1:llf i ;:il:

t stomakom' To je obidno pra6enl

1

*:

u.o*u

Majke drZe svoie bebe tako da su im iica udaljena la merra od njihovog, oko poSto i. iJ.ntrr"

.

*rr"rri. da se bebinetii fokusiraj'" one rakrideL"rirr. ffiJ. svog giasa, insri'krivno_znajur,i da orri "ii" u"ui oj;;;;; piiamu "is" U nuihi .v"idim f.rt,ii"r,,"it j u..,n" provcdeno sa bebom tra'sfbimij. -----"v ,,vDruv'u oorfo"rr,i zenu ;il'; na visokoj poziciji u predanu majku: Ja

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo rtecu

To je pokazalo

- svoje trouoroa.needa nova ma jka treb: i dodiruonotiko koliko z.l,i da bt se osrvarila pu^urr^U zell)T^.1]:lvidi na povezanost. : je

iu

lom,

I'ostoji veoma dobar razlogzaito Zene Zele bebe, i uiivaju c1a brinu o njiina: bebe Zena koje nisu pokazivale odgovarajuie starateljsko ponaSanje su vekovina umirale, takc, ,lo se geni majki bez oseiaja za rnaterinstvo nisu nasleclivali. Zenc nc nasletluju od svojih majki samo genc za brigu o potomsrvu; one takode nasleduju njihov primer. Majcinska nega koju devojdica dobije u detinjstvu, udi je kako da se ponaia prema svojoj vlastitoj deci. Tako je i kod drugih pri*nta. Kada se rezus majrnuni vaspitavaju u izolaciji, uglav_ ncm nedostaju sve vrste druitvenog ponaianja, a ";i-u naroiito _a_ tcrinstvo. Takve majke su ili potpuno ravnocluinc prema svo_ jim mladuncirna, ili ih tuku. zAJTO 5U sAMO iENE MAJKE, A NE I MUiKARCI?

Zene se radaju sa pravom bioloikorn opremom za brigu o be_ bama i deci. One imaju veoma snaZna oseianja pr.-u svojim bebarna, kojima pojadavaju sva ostala oseianja, kao i ielju cla budu sa njima. 'tJ pritama mdjki, jedna mlad a ienaopisiye ta

oseian ja: se

jerlnom

tren

I

v.

ru,

da rako odgovara ";#;:1 i nyi,n, moz?"a dan, ati ne Zelim aa

il:lT:

ff :i

:".;3:H

tl

;; ;"i:,:i liJJ;lifiiT**:, :tr? bua.m";:il; dva ili rri dana ,nl* s nlim. Teiko rada liubav dok se n. or"-

"i nedeljno. .fa jeclnosravno volim au razumeti ;e kako tr staranie

ti. Mislila r,"0, aor.

sarn

-_

,rl

;.; ;;T::T,i:-;,1;#i.'# fff;J,f ' ...postoji jedna ne, u ovom nadinu

dita od

r;J;;;;;1:ost

tff

u J"i ;;;;'JX,";ffi dok spava. oo":,jld u"i._ To je ljupko. .. (srr. 25.) r1"1

_1'_.

srsa

iivota, razli-

iln:S";

"",'j;?; preleiu. *rJ#Uru"

Pre nego Sto sam dobila bebu, brinula sam samo o svom napornom poslu.". Nisam mogla ni da zami_ slim Sta je sreia... Dugo sam usrajala i odlazila kod nje svako jutro. Zau_ stavljala sam se na pragu sobe i prosto gledala u nju, njenu koZu, kosu, odi. Smeiila sam joj se, i Zelela da rni ona uzvrati osmeh, i ma koliko bila urnorna, ose_ iala sam se kao neko ko je clobio na lutriii... Ljubav je krajnje jednosravna. Ncmr zaperljanog klupka. Ne moZei dati previ5e. Ne mora5 da misli5 o tome da li je to prikladno ponaianje. To je upravo ono Sto treba da dinii. .. ImaS oseiaj jedinstva o kome maitai ceo svoj Zivot. Beba je neko kome slobodno dozvoijavai da ruii bariiere.

r36

t37

Razlike medu poiovima ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decLt

Efektivno rano materinstvo podrazu -3::n je na b eb in o sr a n ie k . b.,l; ;;.TJ,i Ir:?: ?Jr:T ", " kada

;:'#rH*:$ff: "' k

ore

su

"i'i' '"'r'.'ije prejake, u t-uan tn o r. ; ;.,i:.li:{ T J Tff ,,f i'J'J ; l?l il*,, ruffi i;;,;; Tipiino majdinsko iiuriuii" hoda je k

t

oko 60_70 za_ maha u rninuru, Rirmidno tupka_ nje rukom, ljulianje i tiho, "!f.r.r",r.ca. ,errtimentarno pevuSenje, dodara_ vaju zvuke i pokrete

TT,*::ll

urrobe. Velika u.einn majki, bez obzira levoruke,;.;;;", dojci, zato ito je btiLa,r.;.',i4;;;;in1,uosvoje bebe na levoj zahrcvasluSanje, pridan je i prikupr jan;r i"rormn.u, oa'0.... priroclno niLi nti poviie"" tutr," ,polJbnortt ,l:.1_\:*i"sti, Z6nd, omoguia_ valu rm da ispune tu ulogu. i.rro ,rn, ces marerinsrva je zaisra iirr, no promenljive okolnos.ti "ar. i pona5arryr. lrluyt . koje su sralno s decom provode iznenadujui. _uto'u."rnena na njihovo di_ r?dudavan je. ;;;r, 1".'o"roesu ju uden je nu_ oecr predloge, pomaZuei da se"rei" p1oUf.n'i, dobavljajuii materijal, povremeno udeswujuii :::::?il u igri, i hvaleioete za postignute rezulrare. One viie paZnje posveiuju detetovim nego svojirn potrebama. Nasuprot tome, odevi se iesro prema bebama ophode kao r,:?.t, i slabiie r.o-u.,icru"i.ir"'"i,*, l:^tl kao sa osobama. paZnje ride, ona varira od maksimalne do mini_ )r_",:.^",tl"ve _ oni ili zan malne bebe' ili pokusavaju au ,tii-u ostvare veoma zlu, U jednoj duioj studiji porodica srednje klase u Midigenu, posmatrane su tradicionalne porodi.., koo I one u kojima je muSkarac preuzeo olrT'uilu il:.rl brr. deretu. Utvrdeno da se ni u jednoj od ie njih orac nije brin*uo "o dereru mladem od Kada.se odevi nekain oriull"ru*i sa bebama, oni da

li

su desnoruke,ili

ilX#li;:"*fi: l;:-

::IT

u*;;"

iil,ltt

',

llj:01"" i,T l i i,: l; il:|'; ill T Jl"Hfi i';- : *.#;';;;il;;;

Uopiteno govoreii, odevi nisu mnogo zainteresov ani za u jednoj drugoj srudiji ameridkih roditelja srednje klase u Bostonu, utvrdeno je da do 9 meseci posle rodenja deteta, 75%o o&va nikada nije preuzelo pravu brigu o svojim bebama. a 50% nikada nije promenilo pelenu. Odevi posta ju mnogo zainteresov aniji za decu posle druge godine, kada deca postaju fizidki aktivna u igri, i kada njihove lidnosti podnu da se razvijaju. oni tada pokuiavaju da ih naude nekim vedtinama. oko tre6e godine Livota,deca viie vole da se igraju sa svojim odevima jer su fizidki snainiji od majki. Kada su odevi ukljudeni u roditeljstvo, oni igraju vcoma znadajnu ulogu u sticanju znania i samostalnosti, kao i kod razvoja saznajnih sposobnosti. Deca koju podiZu samo maike. desto su emocionalno zavisnija i manje radoznala od one koju podiZu oba roditelja. bebe.

MAJKE

I

BAKE

Tradicionalno, najvaZnija uloga Zene bila je iirenjc kulturc putem marerinsrva. Obidno je, kao deo stabla koje dine mai_ ke, tetke i bake, ona bila odgovorna za udenje i vaspitavanie svoie dece.

138

t39

Razlike medu polovrma

Uloga bake je y.o_? vai,nau ne_zapadnim dru5tvima. nekima od niih. baka U i.ak Or.rrr_. Oorpunu brigu o deci po_ sle prekida dojenja, g"a;.';E1il",,.iluuiu poslu u potju. organizu ju ceremonije Bake f.ro Sio

,, ,oi.ndani,

l"'J,

lff:",l',.trJ :m1;:;*t:$,,,,,

tradicija opsraje u ,.orf.irrr. nl-. i o d n je bi. i le Zele karijeru, mogle bi d.;l;;H;

_^r,Iu ro dicama,

sahra_

*

:' :o

: :,

ODVAJANJE, BRTGA

"

U toku prvih meseci, bebina porreba nekim i" -;, k;"ramen ju j e), ir, r.r,ri

h ra n

orn.

am

s

i

rn,iT,

c

ulj.

b,ld;^sa rnaik om

(ili

#;fi' :::.,; j,; ;ir::T?:.:: ner.orito ra" o.'i* duzi or.ruz*iu

ki

;'._;' od rnajke

ocr

'";i.'li,*::l.oodn,e srrancima, ilu *.urt *l*tio"tt #il,lpoznatom Dere ne *"jka kasnije vratiri. Sto s" nlcga,riee, centar.n jegovog 2ivotai sigurn os tI nes tao je zau vek. Ka da s e to a.t i."j"r"",J^;^" :j'l:E ":" pokazu

,", Oi:l-.

""*",

je veliku rr";;;;;; plaiezasvojom ofblia -,;i,11t.otvo da prihvati ut.t ooJuit"oi;; I ,t.ugog-

trffi^j.Jlo* ii i : :I : [""i: ilni; j tl,,J,'fi ". " r' il:i:l all I ; t:ilil ,e nesposobno da venrje UJ" f."_...Ako o

i

se dete na kraiu vrati rnajci, ono je verovarno ,r.e. p.itrurtiri, ili ie je "" tretirari ;l il::il}'.,ti1X' l,?'l,.Xi " " i'f ;: I a I r u, i i ; ;;; ; ; J,l Dugotrajni efek ocl toga koliko su majka i dete bili dugo t' t pod koiim okoln os t im" t; ni.'aoguor-";il "o"l1l3,"ltanjazavise ;:i:'tn

;

;;;

;;;;;:

j:

::$"il iffi di[i.,:H,! :itfi r. i $*#: biti duboke. ;

; negatrvne posledice verovatno neee i40

""T

AIi, ako ,"

strancima, i odvajanje bude ciugotrajno, ono rnoie

cla

ke makar u prve tri godine ijvota _ u zavisnosti od - pokazati sman jen kapacitet ljuba_ vi prema drugima, umanjene intelektualne sposob_ nosti, kao i sposobnosti za kontrolu impulsa, poseb_ no iz oblasri agresije. stepena li5avanja

u'u'

I UUTN.'A

sa

Ustanovljeno je da ie deca koja ne oseiaju blagodet pravog) postojanog kontakta sa neinom figurom maj_

ff-

*' t. ffi ;fl : n n i:i:i:T'f.',: d; p,;,;;" :;; ;,::';::fr [i:l,"#'ffi ;fi# ffi JiJ;, " :i'T::

,stavi

oseia posledice celog svog Zivota:

;;;vendanji, ; ;l; #o "

t.;; ;_ril.;#,"ffi1'ffi:11,#

a

ZaSto se volirno, svadarno i pravimo decu

Mnogo vi5e eksperimenata na ovu temu uradeno je sa iivoti_ njama. Kada su majke rezus majmuna odvojene ocl svoiih mla_ c'lunaca na duZi vremenski period, posle ponovnog spajan ja bile su rnanje sinhronizovane u svojim posrupcima sa njima. Deca koja su staino sa svojim majkama, oseiaju se sigur_ no i postaju nezavisna. Ona koja provode premalo o."*"* ,, majkama, na primer ona koja iciu u obdanidte od najranijih dana, asocijalna su u svom ponadanju, imaju povrine odnose sa drugima, a mogu da imaju i problem sa razlikovaniem di-

njenica i fikcije. Niko se o razvoju deteta ne brine onako kao njegova maj_ ka. Ona je ta koja razmi5lja o sreii, tuzi i teskodama koje deie moZe da doZivi pri udenju, ili u clruitvenim odnosima. Orra je ta koja se brine o sistemu vrednosti koji dete usvaja. Dok odrastaju, deca imaju potrebu da slobodnc' izr-aLava_ ju svoje emocije, a ne da ih gu5e. Sa majkarna uz sebe, deca shvataju 5ta znade smeh, suze, mrZnja, strah, rad i razmena oseianja sa nekim ko se instinktivno brine za niih. i sa kime mogu biri ono 5ro zaisra jesu. POVRATAK MAJCINSTVU

llejn Morgan istide da su Zene ranije, pre elbk_ ti'ne kontracepcije, imale decu bez obzira na to da li su ih zeU Porehlu iene

lele

ili'e.

Ako zena nije imala decu, to je znadilo jednu od rri 141

Razllke medu polovima

stvari,: ili je usedelica, ili je neplodna, ili je njen muZ neplo_ dan. Sravi5e, Lena koja nije l-ufn J..o smarrana je gradani_ nom drugog reda, i nije imala sigurnost i status.

Zenebez marerinskih sklonlsti u r.orf.l_ dmitvima po_ magale su rodake, dok su poslovne Z.n. u napreclnijirn dru_ Stvima koje nisu Zelele da se same b;;; svojim bebama, za_ po5ljavale druge Zene c1a ih doje i dr;;-;. Danas, medutim, nema nikak uog rorlogrcla Zene bez ma_ terinskog insrinkta radaju a..u. Z.i.L, loi tretman u druSruu, i one jo5 uu.k*ogu a"." viie nemaju cla ostvare sigur_ nost i visok status kroz svoju karijeru i tiene uspehe. , ,V-Iorganova primeiuje da knju bi-rue ienebezmarerin_ skog instinkra presrale da r.aclaju j;;;;;.. bi scbe izbaclle jz genofonda tokom jedne genern.i;.. Ato-bi se to dogodilo, u generaciji bi sve b.b" i;;; Lajdinski nasrrojene :*ff::,

$[l($, RO[I|AII|$A I BRAI( (Jopiteno goz,oreti, iene iele da budu ztoljene zbog onog ito jestt, a muikarci zbog ortog ito postiiu. Teodor Rejk (Theodore Reik)

Medu malo slidnosti izmedu muSkaraca i Zena postoji jedna koja je posebno zanimljiva: i muikarci i Zene pretpostavljaju da osobe suprotnog pola misle na isti nadin kao i oni. Povezani medusobnom privladnoiiu i romantidnom stra56u, i muSkarci i Zene misle da mogu da shva-

te misli

i

oseianja drugog pola. Rezultat je serija nesporazurna koja obezbeduje neogranice-

nu kolidinu municiie za borbu meclu polovima"

1.42

t43

,**lq ailerrruuJF

Razlike medu polovima SUSRET DEVOJKE

se

:*

{evojdice

i

l: il J,:",xP;;l id: j,?;

d

a e

o b ez b

razi

di

te

n

a

me19.

t'ffi :rff

ilffj],ff

eil ;

.D1vo

j

iica

: r; :i#::

i,,uin-

I til :

[l,i:.J;l1l',:.m oli,il:1ijiil:Hil1;

i; H "; f prot tome, cledak je obiino roint"r.rou, .';nt c'ruo;;;;", on Zeri ou r,r"_

Cirii

brak, ona sada ponekad moZe da bude obmanuta i naveclena da oseia stid zbog toga, i da to poride sa clubokim izvinjenjem Sto je tako iracionalna. (str.24Z\

dedaci u puberteru zainreresuju jeclni za

po rpu n o

lllfj;llj ;fi:t j

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

IMtADIfu

se da der

n n a' u,p o r u g u n j :? f L::;:;:l :: fr : ::, ;il iikuie p'ema ni.nojl':!!:!:jfi ,o.rot,noi,ij,'r;;;n, pocnc iH"# izrberc: Sr. bolje izgleda, imaie veiu cenu. O", ,ra, proudava dcdake koji su zainreresovani

nju, kroz o.*., jirren ja. Ako je momak izvodi u skupe resrorarle) kupuje ioioof.iorr., i ne pokuiava da r1:. d:, n j egov ..l,i,rg ;;;;^", pokazu je zn ak e d oforog _!l*za.titnika' : :y i verovarno je sporobln zu izvestan nivo scksualne vernosri.e Ako.je lokal, odmah po_ je prisiti na seks, "d";;;i;l;iinji u.lik;:; s*r.',r" je viie inikada f,:s;|. neie Z.ne pou.emeno pristaju na seks sa muikarcima veorna visokog sraLusa, kao Sro su pop zt,ezcle-ivrhunski sporristi, bcz ikakve nadoknade . Zaitoll i" mlrle ,a ie se oni zatiubiri u njih, i pristati ;, ;t;;"f."i'nioZan ,;;;". ex ?ostfdcto. Ponekrtl ocllaze u krever ,, ne bi smarrali konzerva_tivnini. "liraici"ra koie ne vole. clu ih ili ;;r;;ir_, ako ro ne uiine. rr porektu;;;;ii;;;-;;1r," ili bezoseiajnim primeiuje: za

lirrrluii

clztLene imafu uroclenu tendenciju da osporavaju sopna shvatania. one su obidno podloZne muikom pritisku, rli iako iin unurraSnji glas govori da seks nije dobra ideja" I(:icla muikarac zavede ienu, znajuii da 6e posle seksa izrtulriti interesovanje za nju, on se oseda krivim. a ona iskorir'rrlo1n. To je zato 5to devojke i mladiii, muikarci i Zene podvr'iino sirvataju evolucionu igru koju igraju. rve

iJRAK I MONOGAIVIIJA

I

i rnodernim zapadnim dru5tvirna monogarnija

se nudi kao sto je dokazivano da su tu Zene odnele pobe ,ltr nad rnuikarcima. Svakako, prednosti rnonogamij e za Lene rr oc*igledne. Ona osigurava to da mr:ikarec sve svrtje napore rrsrrleri na brigu o njoj i rrjenoj deci, dok je seksualni Livoti,erre ispunjeniji, nego u sludaju kratkotrajnih veza. rt 1,:atran

odnos.

Ce

llkoliko je istina da je mu5karcima dovoljan usputni seks, a iene ieje.trajni oclnos, -*inr.r sada irnaju moralnu inicijativu; rako ako J."",u, Zeli ljubav i

9

Keda

se ide na

mo2cla

poslovni t'uiak pravilo

i za oboje.

se

mcnirl ona tadr obic:no p.llia

za sebt-., a

145

Razlike rnedu polovima ZaSto se volimo, svadarno i praviino decu

i z a m u k a r c e, u p r #"nuJ#;Hl;,1ilt-1T :,ilf 1-, ii l::= pro.rnenama' obidno podrazum";;,;"":,:'::jrrrlr, Prvo, ona s

[*ffi l**f:1rt!:.:ilHti;*r?]"","ffi nl,"j il; ffi i:il l:';, ff; il:l lra I emocionalne on ima staran porre.:;::"r"^'_"'cxe "ri-;;; o,, lix,i; : r, :s "' o, i;:: #Hxi ii i.x1;., -gm* m s',,, i. d...,

viIn

op

be.

rp

al-,"", r. "

^'

-

""

"

an :f f ;: i*:mu"i::*;i :::ir. t oL-nle fff ft i " zenc Skarca podrazurne drLrgog muva neizbeLan rizik. rnstitut r, _.lj:lL";#;;;;;; u Berkriju u Karirorniji, rstraiivao n

a

r.

je ira to jzazjvasreiu u braku, r zakljutio:

X;fi*;;**l::::"' idejom o braku r
udaiu... R.rrlnt'-nego N e oz. n

j

n

"

i

;|ii:,.T

:1,

,la

r'I:.*: : : : :,n

e

sr

o

{t i. fokaranol;;;,; i1. t n. "r.o o'

Ii

Razliiire srudiie pokazuyu da sc razvecle c:esce od r.nn punuu;;;;,;

ie o

nego

i",':godeni i u i i i t.- r., ;.;:.:J :Jr : #i;:t : :: : "' ponasan,e.

zadov

asocijalno

drug

:

muikarci mnogo

^;;:j"1":ctent

;g*$*g***rl#;*jH,**#ntil# t' n"t"i,ltr.i

tt,"," uglavnom nici. Razvea.ni ,nusi.l:l, su skloniji samoubistvu, r.,

a.p..ri;ilffif:rct

,

tr'iil-

cirJzi je-

P?tJ. smrti bradnog druga, muSkarc.

l:tfi :5lT:,_:','u":?**{i:ffi ffj,::,s;i,:T::'h: ;:i" il:T#f""ff tT ;il;rurl j fJ: #:; tl *f tT

116

*

I]RAK TREBA DA OPSIANE

Nl Zapadu,93% odraslih ljudi sklopi brak, a 75% brakova

op_

Od onlh25% koji propadnu, uidirra ie poku5ati porrouo. Muikarci i i'ene u svoje brakove unose razlidite isobine i ,rtlsovornosi:.. \ene unose emocionalnu osetljivost, sposob_ rosI za bliska druZenja i intimni seks, kao i ridno rrdouorlstuo ,'l koje su sposobnije u periodu izmedu lg. i 64. (Njihove hor_ rr.ronalne plime se posle 64. rapidno smanjuju, i one postaju rlrvoljnije i sebidnije) one takode u brak Lrnose i svoie uroc1e|)c rnaterinske sposobnosti. Sa druge strane) one donose iracionalne promene raspo_ l,rlenja i, po muikim standardima, preteranu oseiajnoit i lporan zahtev za povezanodiu. Muikarci donose finansijsku sigurnost i sposobnost za rbjektivne, neemocionalne odruke. oni podstidu nezavisnost i rreposrednost kod svoje dece. Negativno je to Sto su usredsrede_ rrr na sebe, umeju da budu loie volje, frustrirani, i lako se liute. ,

rrrrrc.

ROMANsA PROTIV PRAKII(NOSTI

Muikarci se brZe zaljubljuju nego Zene, i deiie se zaljubljufu .a intenzivan) romantidan nadin, sa idealiziranim fantaziiarlra samo na osnovu fizidkog izgleda Zene.

. Zene su daleko praktidnije'pri izboru partnera. Takode je veia verovatnoia da 6e one, a ne muikarii, doneti odluku o prekidu odnosa. Premda su manje realistidne u smislu svojih odekivanja cmocionalne intimnosti unutar odnosa, Zene su praktidnije i sposobnije da procene kvalitet odnosa nego mu5karci. RMTICITT POTREBE

Zavetinu mudkaraca, cenrar njihovog svera su oni sami i nji_ hov posao. ZaLene,medusobni odnosl su najvaZniji aspekt Zivota. Kada se mu5karac zaliubi u Zenu, ona postaje najvaLnija stvar u njegovom Zivotu. Zena misli da je konadno pronaiia muikarca koji je razume! Ali on nije postao isti kao ona. On ie 117

Razlike medu polovima

privremen(

sarno

ZaSto se voljmo, svadamo i pravimo ciecu

idejom da je ,cini svojom Jeclnom Lo4n orrl.ol,te.lnut 2enom. svoju o""iu'"r-i.u*. srvari.,

nije dovoljno", i "Ja mislim da mi u stvari komuniciramo posle vodenia liubavi.,, 1oj

"", :J;;:il;:Hli*:rac;a

Z,ri, t ti,irr,"S.. ur;r. anatizira u' p'i ta' ja' cak 9 8%n ittt'l ll?-liiita je tttr tspttanica

o.roouo'J"#ulll;, balnu

ocrgovore

reklo.da" bi zelelo veiu ver-

06"".r'1"

m*"' *m; f,ru;-;;';,;:li:liln**i ,," -: :T,uril :i{Il:'li ,; rl u u, ;i'!1,': Zalilo na emocionaino *1, :i psihol''o-Si; iii:' ;;"'""i; t, H,'ffii :: ",rul liiff : frX,lx#J;,ii?':,;iJ Tl*' i ;' ;;;;ff; "#l: r ?i*i."j,il#j, tni : ::.:'#i : ::o* :, :*gi oonosrma ::* t i ei

y

d

i*i*i H': iT.";;:l

a

sru sa j

;:

l;

;

;

sa muikz

1*r:;3f,iiitii"1."4U*,*kx#{trtr* Zlna oct srrane devojaka I

liJfi ;i::?i,:,i,Xil;

n

,, .rz_govorima fiut.r*ri, n o, i.rii*"

eudo

b

*l"a.l

li: riJ,"i};;;';:T:llu,"-'n" odnosima.

cu;u

u,tri?tti

zbog ko_

i s.e dos a du j u on i ", kroz akcije i.u" st" Kola) I ne t'lzumeju zasto se z*. rr

"o"i.-

tri godine braka, mladi muz i zena dodli su clo za*RazsovorJ

Karla bi moj suprug ,tffi lf,i,iy,!: hteo ;; ; j::: I : 1 ]1; ;; ffi : ?:ltil: ;n:ii$ *:l *j ;"# 33::i:TlJ:' 'i'u.^:i;, r.lJ' -, "" pokaze neko

se uvek

Lali da"

rne'r. Ja,u*

:::^--Ijen

suprug

;;.-ff-.","ilH: :lil] 148

j"

'"kao: "onn

*ff:

;i,il

MuSkarci ocenjuju svoju muZevnosr kroz spoljainja ostva_ njihovom uspehu, u n jihovom me_ takmidenju, agresivnosti i sposobnosti za apstrak'lrr:'.[rnom ' rlrr.'I'o su kvalitetikoje oni vrednuju u sebi, i smatrajri da ien( lorne treba da se dive" Ako im se iene dive i poitu ju ih, a pri t,,rrr izgleCaju dobro i dobro obavljaju kucne poslove_. oienjeni r'rrrskarci su sre6ni. Zene se puno trude da im brakovi budu uspeini, i veoma 'rr sposobne za ophodenje sa ljudima, tako da kada iednom ',lrvtte potrebe svojih supruga, ni je im teiko cla ih ispune. pro_ l'ler' lezi u njihovim vlastitim potrebama za emocionarnc;m r, rrjrr. Njihova snaga leZi u

trrlirnno5iu. Veiina muikaraca neie nikacl ispuniti tu pofre_

I'rr. L)ni to niti razumeju, niti smatraju interesantnim. c'i su l,r'cvi5e zauzeti svojim zalaganjem na poslu. Ia mislim da Zene treba da prcstanu da lupaju glavu, i ''rrr.cional'u bliskost potraZe kod svojih prijareijica i iodaka. ii t:rviSe, kada bi prema mu5karcima pokazale clivl jen je koje im I. Potrebno, umesto 5to stalno traie emotivnu povezanost, d', ,lc bi do zakljudka da su osedajniji, i sprernniji da sluiaiu. UUBAV I

SEKS

igde razlike izmedu muskaraca i iena nisu toliko velike kao tr njihovoj seksualnosti, i one su direktno povezane sa njiho_ suprotnin] stavovima o intimnosti. Za mu$kai.ca, intirri'rrn ttrst znadi fizidku bliskost, i redi desto prcdstavljaju barijc*_r tl. se to postigne. zaLenu,intim'ost je ernocional'a i verbalttr bliskosr, i desto je seks raj koji formira barijeru. U seksu, kao i u drugim aspektirna njihovih odnosa, muskarci prerpostavljaju da zene funkcioniSu na isti nadin kao i i obrnuto. Mu5karci odekuju da se ienc brzo uzbucle. cla "i, trZivaju u raznolikostima, i da brzo dodu do orgazma ,u bilo iiojirn partnerom. Zene odekuju da muskarci bulu selektivni, I cla uZivaju u seksu samo kada su zaljubljeni. N

r49

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Kada se Zene ne ponaiaju kao mu5karci, oni ih.doZivlja_ vaju kao frigidne, i smatraju ;";;;;, se probude. Zene, ko;e su manje sigurne u ispravnost vlastitih *lrii i i.r" muikarci, desto verutu da su * u pravu"r.ii"" one zaisra moraju da potisku ju ,uoy, or.C.rrlr,.ifi ^uSf.rr.,a, reaguju onako kako muikarci odekuiu rla ie reagovati.'Alternarivno, ili simulrano, one.prosuduju muSkar.. pi._u svom r va n j a, i a o,, o r., uL l j ur ak ; k t;ltill r?T, l,ffi :?i; mehanizarn usvojen cla bi se izb.g1; iIr,*r,orr. Skoro-s sva isl " i n i. r,n,,, u ;i # ff ' t.; : l l.*,il i ;]: r",,.i1? 1:'"J uglavnom da zadovo.lje muikarca kogi uot., i slabije se uklju_ duju u odnos, osim.ako drrsi ;;;ik;;?; nrsu atrakrivni ist. ro_ Muikarcima ni e l.'"1? ", il:,:11,;' vaznol'1,:l*. ako su"1 druge Zene manje ati.aktivne mena je vaLna sama po sebi. ".r;1il;#;;;;

# ;;,

ffi

;U l:

;;;il';;cra

r

Uzimajuii u obzir razlike izmectu nas, jedina kompatibilni seks u braku l.;; ;;;;;

Utn: iXni Udata

nad.a za

;,,,'.t',, i' u,.',;:u";l'; J,l:*lXffl:

zena ko'

*, ; ; ;11'T: : ,i,"'l,? : #' il",' : :T'llt' t' takode fi kacla #,lii; rlst. una se neie zabrinuti ?

T

i i:

on pogleda mlaclu, ni.),'*'a.", j k u ima mal e, le_ iIi

r. Nicgovo i n,.r.rou, l11.1:::,1veze nlkrkve sa njegovim or..rnjin," prcma nyoj.

Prema istom kriterijumu, muikarac koji se rrudi da kulri_ iivot.sa Zenom koiu uori, znajuii da ie ona biti slobodni ja i sprernnija da reagul. Sio ru duZe zajedno, i Sro n" v ezani,potenci jalno Ima nal-,n tenzivni ja llna l*]l : seksual_ tskustva. vrSe svoj seksuarni

NEVTRSIVO

Zene su manje sklone vanbradnom seksu od muikaraca, ako su sreine u svom braku..

Muikarci i.l.^ur"Orreni seks bez ob_ sreini i da.li vole ,";;;; ifi r,". t ro-ena i razli_ ditost je svrha njihovih afera, i ,h;;;;o zira da

li

su

";i

r50

zavrsavaju u peri_

l,r ,,rl clve nedelje do Sest meseci. f'ada im posraje dosadno, ,1rr rre rvozni, i nekada to iak priznaju svof im Zeuania kako r., rrrilili savest. Buduii da polazi od sebe, iena ne moZe da 1',", rrrjc muikarcu koji za rleverstvo kaZe: "To mi nije ni5ra |

,,

nekim ko irn "ni6ta ', ,, rlo". Zene nikada ne bi irnale seks sa ruri'i", i sigurno ne bi z:bog toga rizikovale svoi brak" Vcci| ( nir veoma pati posle seksualnog neverstva. One su ubecle,, ,i,r ilr muZevi koji ih varaju ne mogu vcleti. l'trirno ie to 5to se brakovj desto raspadnu kadt muikuct r,rr r)lirr svojim Zenama neko prolazno neverstvo. Ir:nc ile razumeju nebitnost afera svoiih nruieva zato Sto varaju traiezamenu za njih. One dine preljubu kada ,, ,lr' cla jc drugi muikarac na neki natin superiornlji od mu' , ,lrrl
,,,,,

lirrcla

r

.,I

IiDROIVI SEKSI "FUFICA"

liol's don't make passes at girls who wear glasses". "Dciaci ne'startuju' devojdice koje nose naodare". lJspeian, nezavisan muikarac privlaii Zene koie ga ohral,rrr;u, i clruge muikarce koji mu se dive. Finansiiski nezat'irr,r i intelektualno superiorna iena ugroZava rtuikarce, i pleii I r rrgc lene . Nekada ie zovr.t "kastriranom kudkom". I{azlog zatai paradoks leZi u naSoj evoluciji. Tokorn rnili'rr,L{odina, Zenama su bili potrebni muikarci koji bi ih Stitili ,l tlivljih Zivotinja i pljaikaSkih plemena, i obezbedivali veiir r proieinz u nlihovoj ishrani, posebno za vrelne trudnoia, i ,1,'k srr deca sasvim rnala.

Ituduii da je 2ivot bio surov i opasan, i preZivljavanje zatrirl,r trglavnom od fizidke snafae) sve Zene su bile zavisne vei sai51

Razlike medu polovirna

Zasto se volimo, svadamo i oravimo decu

rnlm hm Sro radaju decu. Zbog toga su se pilno5iu smarrali zavisnosr p"af"rr"r,, iensNenoiiu i seksi_ I kao i marerinsfto. tako, pouzdan.st i n"rnuirrrost _Isto bili su sinonimi za rnuZevnost, pa je ie'a sa tim oroll',urrru muikarcima bila druq i konkurencija, a ne seksualni oUy.t rr. Zbog svega roga, veiinu *ust o.u.n privlade zcne koje su i psihoioski iemocionulno zuvisne;,i;,;h. r po1g6l kojih sc ose_ iay'u superiornirn' T'o. je razrog ,nsio^',r.uojtice u mcioviti'r Skolarna ne postiZu tako dobre ,.r;ir;; kao u disto ze,,rkirl ikolama: one znaju cla ie oclbiri J.e*. ,f." se pokaZu previie pametnim. U proteklih nekoliko.generacija, Zene su mogle da biraju da li Zele decu ili ne, kao iiu ,r"*'r"f,"r.ir.rrrouulu , sredina_ me u kojima se mozgovi viie cene o,i rrriSrC". Ali, ro je kratak pc'riod u evolucionim razrnerama, i muikarce nasravljaju cla privlade iene kojima je potrebna T'o ne "iilr"", pomoi i zaitita.

znadi cla .rikur." n. p.iuiut" inr_eligentne i spo_ sobne iene per se. Ukoliko ,u inr"fig.r,li;n i ,purnUnosr ogra_ niiene uglavnom na rradiciorirl". Z;;;k; oblasti, Zene su veo_ rna privladne, ier su to indikarorr tionr.og r.uarire ta gena. I3es i

zbrku izazivaju iene rencijLr u njihovoj

preclstavljaiu konku-

"tri?lii?lskarcima

I)I I IKCIJA BLEFIRAfiJA

L

slobodno vre me) kao i na poslu, pokrene te ma o korrrtrskarac malo zna) on ie retko priznati svoje neznanje, ier I , r r, r zrrrcilo gubitak statusa. Samo ie rnuikarci izuzetno viso| ,,rl :ilrtnSil, ili rnali broj njih kojima status nije vaZan, dobro, ,llrro priznati da ne zna o demu se racli" ,ritlviSe, rnudkarci u tim slucajevima pokazuju " meclusobi, lrr SC 'u

lr

oni folira ju, i svi se uzdrLavaiu , i rrre dusobnog kritikovanja. Narodito muikarac niZeg statu', .r rril
, I)ostovanje lopova "

-

svi

se

r

(,T

KSUALNO UZNEMI RAVANJE

\1nogi sluiajevi sel<sualnog uznemiravanja su posledica porr,,rl izmedu muike i Zenske seksualnosti. I)Zon Gordon! autor d.ela Mit o nronstnnznom muikarn i ,!nttc femirListicke bajke, veruje da je ono 5to harvardske iene u rrrlicrJmA opisu ju kao ttznetnintvlttic, u stvari "nlbacivrlttie" l'rr,,,'161, strane 168-9). Njegovo miSljenje verovatno deii veiirrr uruSkaraca, koji prihvatljivim smatraju mnoge ze lene ncLrgoclne postupke pri udvaranju. tr)roblem ie sto mi ovde imarrio clve sasvim razlicite realnosti. Postupci o koiima ie ovde rtr.: su u isto vreme uznemiravanja u Zenskoj, i nabacivania u rnuskoj realnosti. Ja ovde ne govorim o prisilnirn seksualnim kontaktina rli silovanjima, ili o vrsti lakomislenog flerta u koiem mnoge 152 153

Razlike medu polovirna

zene.

air,

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

I

lascivnim primedbama, ":r: : ili seksualnim aluzl,ama koje veiina Z.na smatra uvrealjivim. Kada je red o pravi_ ,.kruulrrim uvek jasno da Ii je ienabezkri;t..,;;"g zloupotrebama, nije pozitivnih evorucionrh porreba, veiina mlad_ih Z"r, koja srvara urisak seksu"il;;;;t;!,i"rr,. ""j "aeiu,Doiminku i frizuru koje mere, cta_ kie, ore.same provociraj, ili;;i rooo* l Kada .uLiv

opljadkaj.u osobu

ild:HlTi,.;lfltl:.

"

r; u

Ji,.,;;l; ;,

;J

au

f."i. Zi"li,

aelu grada gde ima pu_ oa',,,u'nu*to otisra negde na jedan

j#!:[j;:,;

;:lli.Til; J:,::"lfrH

iu

i. n.-

ffiU,"#'lrun*:f oiuin o,

t

p

rI

uei ;;

;i;

;;;

Ako usamljena iena stopira muSkarca kasno noiu, ona ne olakSava da.je zar mu zlouporr"b;li;;, muskarci proceniuiu J;;:,::::_" Yo::to-.na iinjenicu da

2""" o"

:i,.d,i;i;#T.':*,#:i:::"j::1""" ui tk u, r iZ biuz

kra

IRETMAN

SEKS

u

niu

u,.,;

ne

ialju

:l ff fi j.',:*: .*,.'

u r"*

r

r rrru5ksrac koga

1'r

rr

r,r

(l:r sc odbrane.

nepoznaju,osim ako nisu sigurne da mo-

Na poslu, Zena treba jasno da stavi do znanja da ona ne vo-

lr rr,lvaranja seksualno nasrtljivog muSkarca. Ako je uporan, rr,lrl cla mu zapreti da ie njegovo ponaianje prijaviti 5efu. ,\ l,:rr jc on n jen Sef, da ie ga prijavitinjegoxom Sefu.) U isro vre' rlr{. ona treba da zabeleLi incident, datum i ono 5to joj je reI r,,. Ako se pritisak nastavi, trebalo bi da pokuSa da snimi njeri()\'u seksualnu agresivnost, i da opi5e ditav niz incidenata i rrpozl';1snjn na poslovan i neemocionalan nadin. To bi trebalo ,

l:r pokaZe poslodavcu.

"i.""i,

#,Ii ft*r::|,,r:f ff;ilT,

UALNOG UZNEM I RAVANJA I ZIOUPOTREBE

Veoma je vaLno a" a"uo;kl1 seksualnost, i da im

liii

i rrvi5e, devo jke i |ene ne treba da dovode sebe u situaci ju l, lrrl
;;;il;

a""r_ir[".

;;; ;. ;;i,

iil'

da razumeju

muiku

poruke. One mora-

": n

ii

t

h o va

eta,iza

{f Hli:,.fy:ji:: iilTr ? ff \",ff *t p o m isIi

ii

_

mj

u o n. ; i'i; fr il HT ;'"T,1' T " " :j:":'-1 I ;r "x,. "" ;:li f trJ.ti .,liau *i ,.'L',. ;:;$:,"ff:.T.::i]"i?;

10

U srvari, danas, u eri

;T,:Tl

i*3;,"#

de

k1 ill'ijil:l

r;::,H:i;,: :: jj:

il;H"*::'*""'*"'"i'T#i1f 5fil":.T,lt*ffi

s

e

p

re

p

d

ar g. d in

a

i'##.?'ffi

154 155

BITI

ItI Il|E BITI

00nJIAcrcA? Hej, sluiaj, ja sam prava domaiica, retka i neobitna pojaaa! Za daadeset godina ljudi te se iuditi: "Jesi li ti stuarnl domaiica? Mogu li da te dotuknem?" Biti domatico je zanat u izumiranju. Ali ie takode i umetnost. Pnie rnajki (Mothers Talking)

(,.t,i

: uv')') "))7

q\

U savremenom Zivotu muikarci mogu da biraju izmedu mnogo razliditih zanimanja, i mogu da se odlude za ono 5to ih najvi5e zanima, i Sto najbolje zadovoljava njihovu potrebu za samostalno5iu, lidnim 0stvarenjem i statusom. ZaLene, odluke o Zivotnom pozivu nisu tako lake.

Mnoge Lene Lele da se udaju i imaju decu, i njihovi prijatelji i porodice im ja-

I I

sno stavljaju do zna-

nja da je to upravo ono Sto se od njih odekuje. Medutim,

(

n

u isto vreme) one podleZu

r57

osromnomarus*'^^^it"n:t:*porovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

j.I:',ffi Ti*:n';d3;Ajl-ffi

iff

ra;u da raznrisle o

i,,'..'i ;#:ffi;?::i

Ilt ?'"l":,svo;u decu,

bez

mt,io,i;:--]

mo_ .,;;, l,)*,,i T'.dnom iil' vrrIUQelle da izdrZavaiu sel

ffi

?:i:";'*"#d : t* : ', ;Ali. one rakode ,l;;;;;r;;::r":;" doci vremesvrhom. " je , t;;i?j;;.rxti:l;:J,:".,,a, o,rr*. s,,"i_ _vriniie u,.,,I',\".t' " varno

ff ;"flil.,ni?,'l::"_-.,po,nopoi;*TT::.:;X;.'J:1.";::

i postanu ao*uei#i"apuste karijeru, barem nekoliko godina,

l.,Tj:l

:VuNrM

RADNTM vREMENoM

,'. si#it.lfJiii;'T:ao domaiice r\obelove

Mirclal,

je vecina

tiudiporcenjivr-

slabe, glupe, renje, JrU:"Tnru:^'l:* neambisposo.bne

.. i r. *'

pojei

,i"",1i1].1

ffi il,: liiil:l;;

\1.rrrc o kojima Bergmanova govori su monotonija, preterana I'r, ,\ r'r:cnost deci, nedostatak direkt'og raspolaganja novcem,

i

',, rlrr prilika zaizraLavanieirazvoj sposobnosti i talenta. I r rreresantno, feministidki ekonomisti zauzima ju vrlo do_ I'ri'rurrnerni odnos prema domaiicama pre indusrrilrk. ,auo_ lrrt r1c. Te ranije domaiice su hvaljene zapruLanjevainog do-

l'rrosa ekonomiji, ier su plele i tkale odeiu, brinule o iivoti_ ,l:rlra na farmama i malim imanjima, uzgajale povrie i

I

nagradc za ekonomijr;,i;;;

t.;;;;;;:

grade sebi

rrrrrnje te uloge nestala. politika koja stimuliie poro_ ,ircc koje imaju domaiice, ili ohrabruje Zene da preu_ ,rruu ulogu domaiice, Stetna je po Zene, i treba je izbe_ rlrrvati

ili}lit;i; ro; vrsri pririska, one ,,'onu j""""yl;::i

i,',JJ"J.1l*xi

:',n:

:

Feminisric.ki ckonorn -'-'-'-"llsta Barbara Bergman je zapisala: (Barbara Bergmanrt)

ruz za hleb koji su same pekle. l)anas, medurim, desto se duje od

rrl
ljudi koji bi trebalo da ',( u [o razumeju, da domaiice nemaju ekonomsku ulogu u

,lnr(rvu.

One se smatraju zavisnim, kao deca, i veruje s. dido_ ',trr koStaju u smislu izdrLavanja, a ne doprinose nidemu. Bu_ ,lrrcr da im nedostaje dedji potencijal za dtprinos na duZe vre_ nrc, one se smatraju mrwim drvetom _ teikirn optereienjem

:l

clruStvo. To je uopiten stav) ari postoji razlika izmedu domaiica iz l,ogatijih slojeva, koje se smatraju frivolnim i praznoglavim, i tl'maiica iz radnidke krase, koje se posmatraju kao eisplouiisrrne, neplaiene Zrtve. (Preindustrijske domaiice su radile sve

il;:fff;flJ;jx

rako veriki, da je nevei:-':'ce,su muskaraca i dalje ,.rl Jr'r...tlulj" , ,";'.:;il^"roj biti iskljuei;;il"^:-to3iu tuttuui da.postoji, on ie a

fi

*-"pr.u noi

mlele

ffiil:tT;T'lX, ;i il":l:,'; ; ;.;:

Ti,1"J:ffi?;ii:Tk1;;';;*;;Jli,llllli?;.ii i:,lfff ;1. I"J.1;lT*:"il

i a ko bi s oc;;[""'ffi

158

I59

Razlike medu polovtma

laSto se volimo, svaclamo i pravimc deci:

oo prerane smrtj, tako da ih niko nije smatrao frivolnim, a s obzironr da su i njihovi muZevi ,_iirfi mladi od prereran.u posla,

oni irisr.r mogli biti optuieni za eksploataci;u.;-"^-""" Uprkos blaienjuposla dornaiice, on osraje najvcie pojcdinac_:no zanirnan je u S,{D, rnatla je trrno *oZ.lo nepopularni_ je nego bilo gde clrus{g. U S.u".noi Ame.ici, 19g6. goctrinc. 32Vo i-ena preko 16 goclina bile s, ,rrrr,, clnnroCl." ij#Jq.g rniliona ljudi, u porecienju sa 26,.1 ,;il;"", osolra oba pola u profesio'alnim i menaclZerski* pnoioor_a, r 17,5 nriiiorra osoba oba poia u dinovniikii ir,,g* slii'im posrovirnir. Razlog zaito tako mnogo ie na joi uu"f, bir" poruo jorno.l;;;" to iro one uiivaju u pr;slu, i ito su u vehkoj potraZnji. Zarrirnrn jc "donrlciclr" sc L'\'r'\[o k,rrira u rrslLr2*,ln scktoru ekonomije. Ono ni;c monotono, ulS.r,rano .je, i zahtcva brojne talenie. Dornaiica ne brine :;o*o n rufrnskirn svakodnevnim poslovima.clomaiinstva, ul.! *t oA. obezbccfuje erno_ cionalnu bazu porodice . Ona koristi s;u..,i" um"C" ophoclen ja sa ljudirna, i brine se za druge_cla bi supr:Lrgu i,lecr dl o"_jrf, napredu ju. Ona daje svojoj cleci ernocio*lrrn, i".;irf", ii"o_ tektualno usnerenje. o,iu kr";;;ci;;;!, i. ruini lekar, udirclj, rnajka, rneclicinska vozac:, pralja, vrtlar, clobavljai, se:eslra, kre tarica, knjigovoda, finar-rsijskl ,".rr,fZ.r, psiholog i osoba kojoi se drugi poverlvrju. SluZba domaiice. itedi mnogo novaca) i clrastidno pobolj_ Sava Zi''ofni stanclard porodice."rlucluil-cra ona ne prirna Ibr_ rrralnu platu, njen doprinos nije npo..rouur, ^ Zcnekoje rarlc za pla.tu pola radnog vremena) ubrzo or:kriju kolika je cena kLrcnih poslova kada zaposle clruge da iisre r ponlaZu cleci, i podnu d:r kupuju zalnrznuru h.ariu i gotuuu ocleiu. irrua nurovoolocR Li mnogirn velikim konpanijama, kacia se zapoSljava ruko_ vodilac (direktor), njegova ,.", aof rrlLno ,,rz"r, cleo pake_ ta. Ona se neformaino intervjriS" f.r-o) clruitvene posetc. ltored svih gore pomenutih ,aant"t r,

Z.na irvrinog clirek_

4) ia. I

{'1 ,W6?f,/ ;?trir /,)iY

..\v '/ rel="nofollow">,,

{+H} tl

\\ti

t)

(. !..-

-,4=-'-

, rir-r dociatni niz vaZnih, nepisanih pravila kojiir mora , l)l iclrz;tva. lrlr.llno bi bilo cla ona ostane u pozadini, i dcluje kao staI L r llrci faktor u iivotu svog muia. Ona ne sme cla se Zali kal, ,,r1 1'3fii prekovremeno, ili kacla ga premeste Lr drLrgi grad. , ,r,r ric trcba cla privladi painju na sebe kontroverznim aktiv, r iura, ili cla bude previie napa_clno cleglntna, ili iak otkrije r r'uro dobro vtspitanje. Ona treba cla izbegava intelektual, l,rclcnziic po svaku cenu. Trebalo bi cla se izdvaja iz gomi| :rir t;lko c1a samo malo prednjadi. Opite je pravilo: "l'[E BUI ,i ].,LJVISE DORRA''. L

I)^

LI 5U DOMACI(E ZAISTA NEDOVOUNO FLA(EN[?

r Lrrierlica da domaiica ne prima fbrrnatrnu platu ne znadi da je ,r r neplaiena. Njeni rnedicinski raduni su plaieni, ona ima ,,rtsiJ.ir hranu, odmor i rnrrlda aulomohil, kao i cljrektna sred,r da kupi odeiu i zadovolji ostale liine potrebe. U porccten ju r ..cr-lorr1 izvrinog direktora, ona iivi u neuporeciivoj raskoii. Stavi5e, kao 5to poslovni ljudi Stite svoje intercsc u ptrrir( r'stvu, tako sposobna Zena obezbeduje da polovina vreclno,r

r

r

stcderiih za vreme braka bude njeno.

r60

t6l

Razlike medu polovima ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

. Inreresanrno je da kaila muikarac dobije automobil, kucu i godi5nje odmore kao vedi deo svoje plate, niko ne smarra da je on "eksploatisan i neplaie.n". s diuie strane) kada zena prima paket beneficija, one su ignorisane kao nebitne Snabdevadi, uditelji, dadilje, Soi'eri, clekorateri i vrtlari koji rade po kuiama stranaca i prirnaju formalne ptut., ,rno_ traiu se znadajnirn saraclnicima u usruinom sektoru ekonomije. Ali kada je Zena ukljudena u isre poslove . svom vrastirom domu, i biva plaiena ,,u naturi,'od svog muLarona ne radi i ne privreduje, ona je ,,samo domaiica,'. Druga pretpostavka koja treba da se preispita _ odnosi se na to da li je posao koji veliku platu vredniji nego onaj ko{onosi ii je slabije plaien. Neke prostiru,k. ,u veorna dobro plaiene, it]ji ]ll. "jihov rad vredni ji od podizanja dece i ,p*"fir.l, oomacrnstvom? S obzirom da se vodenje clomaiinstva ne srnatra pravim

poslom, i da su mradi parovi preokupirani nekim io*un_ tidnim pojmovima, finansijski paket ,ramenlen domaiici de_ sto se zaboravlja u braku. Kada je doma6ica zavisna iljivosti svoEl supruga, ona obidno vrlo malo uzirna od dare_ ,, ,"b., i oseca se krivom ako potroii novac na svoje lidne potreb". i;l; ona prihvatita druSrveno miSljenje da nije dovotjno ::1",::: ie

,,'

r ',1)osobnosti koje se

vrednuju na trZi5tu, i da ih dalie

,r r r ;rclcii pola radnog vremena. .,HI( IJA DOMA(ICA

| 'ur()llc

Zene, njihov oseiaj identiteta, samopouzdanja i rrrntlre ispunjenosti stide se u odnosima sa drugint ljri',r,,, !,, r r ( )srvarenie uspeha bez takvih odnosa dini im se besmi| | , I n r, ( )ne ne Zele da Zive nezavisan Zivot u stalnom dokazi, i lakmicen ju kao mu5karci. Njima je potrebna poveza', ;,r . , 1 ,ir rlrugina, u kojoj ie one sluZiti druge ljude, i biti im po' i'tt,'

,, obja5njava zafto mnoge leneuLivaju u tome da budu rrrr r rntjke i iener i za5to one koje traZe posao izvan kuie de,' t,rivlade sluZbe koje pruZaju usluge. Zrrrlovoljne domaiice vole da same sebi budu gazda. Vole 1 , ,'lt rllju kako im deca rastu. One cene svoju slobodu da da,, ,'.,111i51s onako kako Zeie, uZivaju u svojim raznovrsnim pol,'i 111111, i imaju koristi od mnogobrojnih dru5tvenih odnosa , l,rijateljima i drugim dlanovima porodice. 1

ll

Priiama majki, domaiica opisuje zadovoljstvo koje joj

1'rrr.:tt l)OSlOi

vreclna^

Zetau takvojpozici ji tretra da razrnisli o individualnoj ili grupnoj terapiji koja joj moZe pomo 6i da izgradi osecanye'sa_ mouverenja, i stekne muZevljevo poverenje u pogle,Ju'svog vla-stitog troienja novca (i bankovnog raduna). U protivnom, treb_alo bi da traZi po:u9 sa pola radnog vremena, iliposao koji moZe radiri i kod kuie, kako bi zaradiL novac kojirnie porpu_

ro raspolagati.

Takode je veoma vaino da domaiica dobije finansijsku proviziju u sludaju ruzvod,a ili onesposobljavanja, nosti ili smrri svog ";rr;;;i;: je osravljena bez prihoda, i sa decom koju treba da\?^:Ako izdrLava. ona neie imati kvaiifikacije po_ trebne za veiinu poslodavac a. Zbogtoga) ona u braku treba da

[e ne Zelim da iko drugi preuzme brigu o mojoj dei. .. Ja ose6am da su ona previ5e vredna, da vrednal Nckada iznenadim sebe kada shvatim koliko mi je izlrZen ego. Ja sam jedina koja moZe sve da uradi, dak i ll
lcrencije...

Iliti

doma6ica danas nije dasna profesija. ponekad ka-

cla kaZem: "Ja sam

domaiica," primeir.rjem da me ljudi ignori5u, ili gledaju pravo kroz mene. To se desro dogada. Oni nas ne uzimaiu ozbilino...

r62 163

Razlike meriu polovima

laSto se volimo, svariamo i pravimo

...Ja Zelim da naudim hiljadu srvari...

Mi desto plovi_ mo, i ja bih volela cla naudim da se orijenriS.*p-o_o_ cu zvezda, Zeiirn rla u.radirn neke siine pop.nit svom automobilu. Zehm da "-* studirarn irioiiyu umeri istorijr.r. Evrope kroz njenu jir.ruru.u. losri t.it_ poeziju i naudim prog.rrrt; jezlk... l-u^U"* Ja znanl da to m6gu dl uratlirrr bolje nego onrj mu_ Skarac..- koji radi iezdes", toruur^rredeljno. Ja sam srvarno sreina sto sarn u moguinosti cla radim ir, f ,"_ iu. Ima ,"k: py:3 Zcna koje ire,rrogu ni da razmi5lja_ lu o onom ita bi ielele cla rade-, a krmoli cla naude... U-Svedskoj, paker zakona primorava iene poput ove cla idu na trZiSte rada. To je grubo kr3enje ,toUoJu

Z.r.a, ili rnuikaraca, da rader 1voloj kudi, akorako oni i ,,iin"oir.,pruZnici izatreru. U knjizi Ekonon*ko irpotiooor4r-tena, Barbara

dokazuje da uzevii sve u obzir,

s

Bergrnan

udr;.;r,;k" moraju naii posao

punim radnirn vrefilenom) uprkos

gutrtku sloboclnog vre_ rnena) poveianju problema u vezi sa irgaruzovanjem

na,

i

bezbroinirn ob:::-r1*u.

";.;;-

Medutim, arikera Los Aruleles Tajmsa orkrila je dabi.79o/o*",ki;;;;:r;;i" r;"u, posao, kada bi mogle da osranu kocl kr,iie,o ,uolo_

;;;;r".

Pisnro uredniku, dasopisa frirarii rii isptrioai verovatno adraiava srav rnnogih takvih Zena:

mi navodno pruZa posao. On me ne osloba_ ,l,r rric'ega - ja morarn da radim, i da uz to budem Zena_, ,l, rlroclLl

i domaiica. Da li to ispunjava? Ni govora! lcministidka filozofija nezavisnosti, ispunjenja i ,1,'lrocle je prevara, i ja sam umorna ocl prida da mo_ r,urr rla napustim svoju porodicu zbog svoje karijere. I rrrorna sam od sluianja feministidkih laii o sloboc-ii r r,,punjenju. Jednostavno ro nijc istinal Feminizmu t( nrcsro u kanti za dubre, kraj njegovih inicijatora u \1 os kvi. rrr,rjka | ,r

f,1t

r o MUSKARCU - DOMACIC!

, I t( sl hvalospevima

o muikarcirna koji bez problema dele rrr'lroslove sa svojirl zapclslenim Zenama? l)r Diojs Bral' r, irrtor knjigesra saaha iena treba d.a zrru o mtdkqrcima.kaLe: ,1,,1< sarn putovao po zemlji i razgovarao sa mlaclim rnajkar, r , ,l l< rio sam da su takvi muikarci retki kao polarni mcclvecli. l' 'lrrri nrzlog ito se o niima prida je to Sto su tako reiki',. tl rrogodiSnjem proudavanju 1.400 brakova u kojima su ,1, r p1111ng12 zaposlena, i imaju decu mlaclu ocl jedanaest goI rrrr. rrtvrdeno je da jedan od pet odeva pomaZe oko dece. I', ,,q q'11jsns je da u S jedin jenint Ameridkirn DrZa.rama, gcle rrrtiikarci smatraju viie ,,oslobod'enima,' nego bilo gcle

l,i

Vratila sarn se na posao posle skoro dve godine jer je bilo neophodno. ". nisarn ,r;;;;:; Ja sam pnsiljena da radim van kuie. MojZivot,",;;;;"u sut'du trku. Ja sarn umorna na kraju dana, i napor_ no mi je da sabijam svoj1v1kos;rJ;;; Zivor u ono nrrl" vederny.ih

easova...

Nemam dovoljno kvalitetnog vremena koje bih rnogla da proveclem sa suprugom ilidecom, a cla ne govorim o vr:emenu za sebe. Nemam vrernena cla odrZavam kon_

rakre sa prijateliima.

r.1ecu

I6'l 165

Razlike medu polovirna

Zasto se volimo, svadamo i pravimo decu

drugde, zaposlene Zene rade u kuii u proseku 26 sati nedeljno, a njihovi supruzi u proseku 26 minuta. err.l , iir"J";, gde posto ji znadajni pritisak na muikarce da da ju ,uoi Aof ri nos, zaposlene Zene u kuii rade tri sata dnevno, pruzi 15 minuta. " "irfr""i'* IstraZivanje trzisra je zakljudilo da bi muskarcima . reklamiranje raznih aparata za uitedu vremena i energije, popu, usisivada, mikrotalasnih peinica itcl, bilo rasipanje*no".r, i., oni ne rade kuine poslove. Centar za ankerno istraZivanje Univcrzitera u Micigenu, u periodu 1975176, traLio je od sludajno izabranih l,r;i ;;;; taljno opiSu kako provode svo;'e vreme . Bez obzirai. ri ,, z._ ne bile dornaiice ili zaposle_ne pola ili puno radno vreme) mu_ Zevi su oko detiri dasa nedeljno troiili na kuine porfou., i of.o dodatnih osam dasova na druge poslove porodici u (kupovina, briga o detetu, rad u. vrtu, briga o ljubimcima, poprouku u kr,j ii, lift, itd). MuZevi dije su 2.r," til. zaposlene puno radno vreme, svakodnevno su se bavili kuinim poslovima dva mi_ nuta duZe nego ostali. I da se doda so na ranu) Zene zaposlene puno radno vreme radile su u celini duZe nego njihovimuzevi(izur.u onih t oi. su pla.tile dodatnu pomoi.za odrZavanje kuJe, kuvan,; i;;;_ nje), dok su domaiice radile mnogo marrj" dasova vi muZevi, 49,3 dasa prema muZevljevih ".g" ",ifr"_ 63,2. Dom,a(i..'f.oi. su radile pola radnog vremena) imale su 55, 6 radnih dusoua prema muZevljevim 64,1. od290 domaiinstava) u samo detiri su i muz i Zena radili puno radno vreme, i imali jednaku sarnicu racla u r.rcl. ciJ njih, jedna porodica je uzimala doclatnu pomoc za odrLavanje domaiinstva, dok druge tri nisu imale dece. USPEiNA ZENA

Mnogim zenama porodidni zivot nije clovorjan da bi se oseiale ispunjenima. One Zele neke spolja.nje aktivnosti k"," k;;l;;; njihove druge ralenre, i izgraduju ,rjiho,ro samopoSrovanie i

,, r,,nost. Neke su visoko motivisane, imaju takmidarski , r ;r0tpuno su nezainteresovane za kuine poslove. li, z obzira da li su izabrale posao kod kuie ili puno raclno , ' r( . ( )ne iesto irnaju bradne probleme kada ostvare uspeine i ,ri( rt'. Ilrakovi sa najveiom dozom stresa i najveiom sto_ 1',,',,,rzvoda su oni u kcljima oba supruZnika racle, i u kojirna I r r,r visokomotivisana da postigne uspeh u kat.iyt:ri, i rerli I',

1r

r,'ir.,, i :r,lno vrcnle. I I lrlipremi za svoju knjigu (lspeine iene, ljttti nntikarci, I , I' li crubel je intervjuisala zaposlene muikarce i )ene koji su ', I'r.rl.rr, i one koji su rastavljeni, kao i psihologe i druitvene , ,,lrrrlic ukljudene u brac-*no i porodidno savetovanje. Ona ie ' 'rirslii cla se skoro bez izuzetka muikarci opiru tome da n ji'r l ,,, r rurle rade. Oni oseiaju cia one svu svoju energiju daju ,rn 1'ro5ls, i da im ni5ra ne ostaje za porodicu. Mnogi od niih , nt '/.r Zenom koja se brine o kuii, deci, i pomaZe im u nji_ l '\ rnr karijerama. Posebno irn je bilo vaZno da upravo njiho,ul)rlrge) a ne neko sa strane) brinu o njihovoj deci. I )r bi uspele u poslu, posebno u industrijskom sve tu, Zenc: r r , 1r;1 111 budu napadne, izazovne i agresivne. Mnoge namerno r problem je u tome stcr rrjrjr-r rnuiki sril i vrednosni sisteni. ' , ri kvaliteti antiteza onome sto prosed'i muikarac zeli oci , rrr. Vcliki dco svog identitcta on gradi na osecaju da ie hra, rrt Ij porodice koji Stiti i pomaZe svojoi Zeni i cleci. Kako da se , , t rr StaZnim i zaititnikom ako sc njegova Zena ponaia kao ' l,rr1li111sn1, zaraduje viie nego on, i dto je najgore od svega, | 'r , rrzima njegovo mesto u hijerarhi ji? Kada njihove Zene postignu uspeh u poslu, muikarci sr-r I,rrrricni i podeljeni u svojim ose6anjima. Sa jedne srrane, oni r,, 'zrlravljaju dodatni prihod, i desto oseiaju ponos zbog njiho_ ' ,,rt uspeha. Neki su ubedeni da Zene treba da izaberu isti rr,r,.in Zivota kao i mu5karci. Ali oni se takode ose6aju liuti. ,,rt'.Zeni i uplaieni. I)uboko, mnogi muikarci se boje cla ie ih r I r llrrve nezlvisne zene nlpusriti. Kada se muikarci oseiaju ugroZenim, oni imaju sklonost ,lrr postanu veoma agresivni, jer im je mnogo lak5e da ispolje r

i66 t67

Razlike medu polovima

bes, nego da pokaZu. strah

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

i ranjivosr.

.I_ako

oni desto reaguju potcenjujuii i sabotirajuei poslovni u o u i i ui, c i Ju i * po-u z u, i., cn I * " ;;: ff;,::1 h hovo samopouzclanje an r.pi, u nyihovo tizicyko i men_ ralno zdravlje opad,. Sgtilie fu.!, o"rliilirno.tunrlno i iak fizieki napadni, uskraiujuii toptu or.eu'jo, i et.ei bezobzirne seksualne zahteve. Njihove Zen."u e.r,o previ5e umorne

:ru::l;i

'l'o ne znati, meclutim, da Zene koje traZe interesovanja i ,r,,ove van ku6e treba kritikovati, ili obeshrabrivati da to ii_ rrr l)1sn1gne koje se dogadaju u razvijenim ekonomiiama srze ' r ,r' rlnoguiavaju Zenama da u isto vreme budu uspeine maj_ | , , :rrpruge i poslovne lene, a da pri tom ne postanu Zrtve sin'llorna "superZene".

za seks,

5to izaziva dodatne svade" N.ki ugroZeni uspehom svojih iena

;r;siarci se oseiaju roliko dap"r,.i, imporenrni. Mnogi

H:[,1ff,?posebno

sa Zenama kole smarraju

potdinjenim i

Ne iznenaduie dinjenica da uspesne Zene ne clobijaju po_ dr5ku od svojih muZeva kada je , posao. One posraju Oi*," ljute i ogordene. One se takode'moguoseeati krivim Sto provo_ de malo vremena sa svojom a..ori.-[Jna od njih je saZela to svoje oseianje: Oseiam se krivom zbog svol.e clece. Ne provodirn do_ voljno vremena sa njima. t
Studija na jednom univerziretu je da je menralno zdravlje mu5karaca oZenjenih ;;k;" ,t;_";;;;_a bolje nego kod onih dije Zene rade izvan kuie. fo uw.Aeno i" bez obzira na srarosr, prihod obrazovanje crotidnih muSkaraca, ittez obzi_ ra na ro koliko 'i se slaZu sa karijeramu ,uoilt, Z.nu. Mnoge Zene vole da budu i"_lli... Veiina muZeva i de_ ce takode uZiva u tome. Ja verujem J;;;, zasluzuje resqe.kl ,bos ,,rno*. porodice rl srecnlm' a doprinosi i

;;';,u ekonoliji"r.-ri..

u;ii:iil':

r68 169

P0$A0. IIIITIRE$I I PRI$TIJP

ww Uspeh u smislu humanosti imafu one iene koje se istiitt kao iene, a ne "brbljioe feministkinje" koje se ponaiaju

kao da oeruju da

(.e

pobedom nad mu-

ikarcima dokazati saoiu iedrLakost njima.

Eili

Tokom XX veka,

sa

Monregju

Zene su se okreposlovima nule izvan kuie kao nikada do tada. Sada velika veiina devojaka izmedu detrnaest i devetnaest godina pretpostavlf a da ie kada zavr5i Skolu imati sposobnosti koje se traZe na trZiStu rada, i da ie raditi, barem dok ne osnuje porodicu. U Sjedinjenim Ameridkim DrZavama, dasopis Zaposlene iene (Wor-

t71

Razlike medu polovima

!:::{,tr;"};T:;::}:,:d

Medutim, uopSteno reieno, poslovi zakojesu zaintereso_ vane zene ," .rr:,1:,j.i:d o1ih.,f f.";. su zainreresovani ikarci, a Zenski pristup poslu rrru_ y.e t,irrru Arugadiji od muikog. INTERESI, STAVOVI I VREDNOSTT

;tllii::"J?:?,:::y,"r;"'"'il#l'T:".:,"'x,ff ::';: u

;,o.;;;; i" ;::i':i|:lx"'fl i|ik Devoi di." i z;; ;i;, u"' n i s' i ;';;;i;: :i,ff :L?il? "s'i l1i #l';Jr:T:: "i "

u

"

Za mnoge *1.|<1:*, rom da su agresivni i 1rp.l ie sinonrm za srecu. S obzi_ usretlsrcO"ni. ro,

ilil'n;,XJil;",1',,ib"li;r;;i.;"";|Jfi Zene takode v, m d i ni ;j umevanje,",.u, zajednit

;;

J:l,il#,ll:l

Hffi::iilit",,fiH;-fiil ! b or i. r.,,, k.;;; s,tX;,t "J::,lffi ,::' " "'n t.' " ;' r' "'i.-o],. no

Flf

r

r

IZBOR PROFESTJA

I

il3,,1'1,'

", m un i

:'#ifi:

k a ci j ama.

; i'-i-.' ;;l

ffi:,lFlff

sa mehanidkorn iehnidari, inZenieriar t, r { l( [c, naudnici, vodoinstalateri, limari, zanatlile, _.ir"rrlCu_ r r, ( l(onomlstr I matematidari. ./,cne su sklone poslu koji je druStveno bogatiji i ima lidnu I r rcrizi ju, tako ' da 84% Lena u Severnoj Ameiici radi u i;i;; rr.rrrckom i usluinom.sektoru. To poclrazumeva poJou.., I rrlstVU, dru5tveni.racl, istraZivanje, finanst;e, rad na kom_ 1,1rrlcrima, u marketingu i zclravstvenoj zaititi. 2;k;;;;;;; ,, rli.cijske vestine i logidan, cletaljan racl ie'skog mozga iJ.;l ' 'r ^ brojne poslove koii su se pojrviri sa moderno; ,"ir;; l.rijjlvm, i zato su podev od seclamdeserih i osarnclesetih *;i;; \ \ veka, dve trecine poslova koje pruZa informatidku irriurtri_ I r rr Sjedinjenim Ameridkim DrZ:rvama poverene Zenarna. Mnoge Zene su sposobne da obavljaju posao to;l ,rt t"u, 1'osobnost organizovanja, efikasnost i preciznosr. Z_ajedno sa rr;ilrovim sposobnostima za komunikaiiju, to ih dini ,r".S_l i rrr sekretaricama, sluZbenicama, trgovackim putnicima 'r i or_ ,t. rrr rzaforima. r

9bl pola su podjednako zastupljena u medicini, pravosu_ ,lrr i knjigovodstvu. I'ODEUI MEDU POLOVITVIA NA RADNOM MESTU

I okom istori je, radna snaga je bila podeljena na osnovu pola,

i i tehnoloika revoluci.ja stvorile;aZrr; p.rlrudje preklapanja, veiina sektora nastavria rlr rnuSkarce ili Zcne. Dok se rasna segrcgecijrda favorizuje vremenorn rrranjila tokom godina, polna se i dalje odrZuur. Kada su poderkom XX veka iene podele da izrazena trZiire r rrda u- veiem broju, one.su potpuno preuzele neke profesi j. f.o_ lf 1'r

POSTOVA

Ove razlike u slavovima i vrcdnosrima izboru studija i buduie profesije. prepoznatlf ive su i o,

Muikarci imaju sklonost da biraju poslove i r{ ()rctskorn osnovom).i tako postaju

rr

ove knjige pokazala su da dedaci i mu_ .t::_1",9r,list.a1r11 sKarcl rmay'u bolje vizuelrr" ,p"orobrrosti od iena, icla su vi.e zarnteresovani za stvari i njiltovo furrL"lon,.anje, kao i za ap_ srrakrne teorije i status u clruStvu. Oni

,

ZaSto se volimo, svadamo i pravtmo decu

e00 000 primeraka, koji premasuje

a

vno

rn

cl o

s.

ra

zasru p rje

n

u

eu

:lllin ffi:u:l i*,,*

nrm.naukama, inZenjersruu : i t.nnotoeiii noj riniji je uodrjivaDr2avarna, 74%o srude.nata koji aiptonlirl;u srrani ne' a 86%o onih koji aipforni.niu iezik su ze_ ilr-":;rro su muikarci.

I: q,ili{;';il;d::lfT'#Jlfl,T 172

crnda su industrijska

rrn leZe. Na primer, lgZ0. godine, manje od l%dinovnidkih lrrr;ricija zatzimale su Zene, al su ao 1920. godin e,92%osreno_ rir alh i daktilografa i 50% knjigovoda i blagajnika bile Zene. Danas u Sjedinjenim Ameridkim DrZavam a,44o/o radne 'rrage iine lene,avrsi se i znadajan pritisak da se izbridu polne 173

Razlike rnedu polovima

razlike na poslu. Taj pritisak je ovde jadi nego u bilo kojoj dru_ gaj zemlji. Pa ipak, odvajanje poslova po polnoj osnovi joi uvek je uodljivo. . od 335 profesija u sjedinjenim Ameridkim Drzavama koje su obuhvaiene staiistikom ,u 54 znatno clominiraj, Z;; (tj. imaju vi5e nego 76% ien6,, i zapoiljavalu samo 3,947o mu_ Ske radne snage), au 44 je njihova dorninaciya manya. Ocl zani_ nranja u kojima muikarci dominiraju, 131 je ba.._ ZOn ro_ punjeno mu5karcima, i zapoiljava samo 4,76% 26na, a45 zapoiljavaju uglavnom muikarce, clok su Zene ";; samo u ,r.Sro procenru nego u prerhodnom sludaju. Sarno 63 p.of"ri_ I.::,e su rntegrlsane) sa izmedu 30% i 50% Zin6 u njima. Drugim reiima, da bi se izjednadila disrribucija zaposle_ nih,60'/o do 70% muikaraca i:zeniu Sjedrn jenim Ameridkim DrZavama moralo bi da promeni svoj posao. Cak i poslovi u kojimir 1. ustur.",lu rntegrrcija) cesro su odvojeni prema polnim linijama unuraruarrimarrln. Na pri_ mer) trgovadki poslovi su podeljeni prema onome Sto se iro_ daje. MaSine i automobile obiino pro.1o1., mu.karci, dok Zen_

EQ

t'? --J

Zaito se volimo, svadamo i pravimo decu

I rr r tleiju odeiu, tekstil

i sitne stvari prodaju Zene. Neki pol,'r r zapoiljavaju i mu5karce i Zene, ne zbog jednakosti, vei rl,r:r\'o zbog polnih razlika. Na primer, u Skolama stranih je,l ,r zrposleni su i muSkarci i Zene, tako da studenti mogu da , n;rviknu na konverzaciju sa oba pola; letnji kampovi zapo| 1 rr rr ju Zene da nadgleda ju devo jke, a mu5karce da nadgledalrt

,lL

e

tke

.

l'odrudja najveie Zenske dominacije su obdaniSta) osnov,,, ',liole, posao medicinske sestre) govorna terapija, nega le1','rt' i zdravlja, i istraZivadko intervjuisanje. Muikarci dine I'r,l
'ulstalatela. Muika zaokupljenost statusom ponekad zahtcva da muI :rlci budu odvojeni od Zena, dak i kada rade na isrom merrr. Na primer, vlasnici restorana i kioska brze hrane zapollrrvaju konobarice,, jer one dobro obavljaju posao, kupci ih '.,,Ic, a pristaju i na manju platu nego mu5karci. Medurim, to rr,. izbeZno izaziva sukobe izmedu konobarica koje donose l,rrrrLdZbine i muikaraca koji ih spremaju, jer muikarci ne r,rle da primafu naredenja od Zena. Zbog toga se u mnogim l( storanima porudZbine ispisuju i lepe na zid, a kuvari ih ,'ilrtle ditaju, spremaju i sipaju u tanjire koje odlaZu na neko llrcsto odakle ih konobarice uzimaju) a sve zato da ne bi imali ' lrre ktan kontakt sa n jima. Podela rada medu polovima javlja se u svim druitvima. /.e ne dominiraju u poslovima koji najbolje odgovaraju njihor inr sposobnostima i interesovanjima, a isto vaZi i za muikar, e . To nije iznenadujuie kada, na primer, uzmemo u obzir da ,tr ljudima koji rade u tehnidkim, naudnim i inZenjerskim ',cktorima potrebne prostorne ve5tine koje u odgovaraju6em ',rcpenu poseduje samo deset procenata populacije, a samo l0'% do 25YoLena na testiraniu prostornih veitina postiZe rezultate iznad mu5kog proseka. 175

Bazljke medu polovima

Osim Sto imaju..izvrsne marematidke i prostorne nosri, vrhunski naudni.i sposob_ int*z*"o kanalisu .uoy" .r*.gij, posao, i oseiaju se u najz.adov"flr,ili_ f.ra racle. Oni su izulerno nezavisni' i vore da.rac'., ru"roifu.) nu,tgt.aanja i intenzivrih odn.su sr drugim I,r,J;;.;;li*r,u malo i'reresovcniir za drui'enia i bez oseianja krivice oiurroyu ocl dru.tve'ih tivnosri. Zato ne dudi ak_ iio ;_.;;i;;

;lil,Ll1;fii;lduri'o"i;;;;**:"i;':L:::':l'i:,i.xii;*

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

'l'r, rro povlzdi viSe prekovremenog rada, i samim tim manje r rr( n.r provedenog kod kuie. Mnoge iene vi5e vole da imaju rl, | ,rbilno radno vreme, ili pola radnog vrernena) tako da mogu lri , rlu ostanll sa svojom decom. ( llk ie i r.rspeine Zene odbiti unapredenje, ako veruju da yf s izazv atiprobleme kod r,,' kuie. IJ pritama maj ki, iedna ,,'r rre iunkciji generalnog direktora opisuje Sta je osetila u r, nulku kada joj je ponuden posao koji bi je na duZe vreme , ,,lr crr od kuie: 1 1 1 1

PONASAN.IE NA POSIU

MuSkarci j 2cne se opredel;u ju stupaju u razlidite profesiy.e, zu uicnje razlicirih veSrina, r aL;;; jectnom poily cla rade, oni ,e ,rr.",i"'.rrii;;Ji;":,::r;,lrn"

,,,,,f;, T;i:]fi 3'i X": -"; ;; ;;;;';c,r

za s rozen u

igru

rn

odi

*; ','"lf iHT #'_"" Jl#lTl: t,rc"i za ideju lr o."r*"i:x"f iJll}?.-rlj'"";.,J,s" sma ju : Hi

iTlj:i

tra

eulri

;,

*i.*

vremena, i

Za muSkarce ie.nov1c,

f."if

odmar*i:,y:ffi::l;-'"' ,nr.rito

,r_jrl,

njihovos usnc-

l,ili:#il':l''; l' i,,, uu; "" "'.. " " i.', dok *n *1": f ,i ;;ilIil# il #;'8Ti"ffi li',"# f ;j: okazu aa ek v

uspein e iene zar.o ne i a jm'i;i; izn

fr

ai n o ,-

n a cr

i1,l*.:,,r]rusima

p

k ol

lt ;

;, ffi

-,,ffi frii: ::",1."1ilT,#fi ***X

i rr, e Leleunop..?uili :,Tff,.t:T,lo. proda;'u "svoi'ua Ameridkim o,.

'i.. zale tiana pitan je o, i,"i.l'lllT sr.u.u.urJn#'oi""rT|lT;::.ff

uii

r"t*, r;ffi;: 1,.?,'J*,:r,i:T:Til;il*

.

mi je veliki, veiiki posao. .. tri puta nedeljno letim za lloston. Mnogo sam se dvoumila. Dobijala bih stoti_ nc hiljada godiSnje, moZda bi mi i slika iza5la u daso_

i

l;n;: *:* t: :I'ft'l, il,H1L:l #$'J'x:T"il'li[l porcenjuie vaznost ttuzu.n" foiiritc. rako ia;;;;J.T:l'."" prim ..,si *, ffi il:' i'l jiT:i::i:' l; ry" cr, ; #;; 51, :

fr :J

I'r'c Sesr meseci, ponuden

l
pisu Fornma. Morala sam dobro da razmislim o tome

i Sta Zelim. Shvatila sam da ne mogu to da prihvatim. Imam sa_ mo jedno dete. Zelim da joj budem dobr.a majka... ()na u svom ocu ima glavni oslonac, ali kada bi, iz bi_ lo kog razlogarpoZelela da bude sa mnom sve vreme) ja bih se oclrekla karijere. Ja nisam baS pravi majdinski tip Zene, ali sigurno posedujem naterinski in_ stinkt kada Zelim da sa njom oswarim jeclinstvo... L)a sam prihvatila posao, izgubila bih dete, a znam da bih izgubila i muL,a... Veoma mi je vaZno Sto su mi ponudili tajposao. Ali tvrdim da Zena ne moZe biti na vrhu bez ikakve Lrtve, a obidno je porodica ta Lrrva. l
.,'r'rre de5ie me5aju svoj privatni i profesionalni Zivot. One ,rrrrcju da se osete rastrzanim izmedu posla i kuie, i da se na 1',,slu bave svojim lidnim problemima: one brinu o tome sde , r irn deca, Sra rade, i da li ie bezbedno stici do Skoie. Muikarci generalno jasno odvajaju posao od kuie. Obidno rrL'razmi5ljaju o Zeni i deci dok su na poslu ili na poslovnom t)1ilu.

176

r77

Razilke medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo j pravimo decu

Muski intelektualci deiie objavljuju naudne radove nes,

Zenski, koji provode viSe vremena u radu sa stuclentima, baveci se stipendijama i promoviiuii insrirucionalne sluzbe. Zene koje su univerzitetski profesori uglavnom se zadovoljavaju uspe-

sima svojih studenata i kolega, dok muikarci najviie znac*aia pridaju istrazivanjima, kao i slobodi i nezavisnosti svoga posla. Zene dokrori pregledaju 36% manje pacijenata naiat ocl muikaraca, odigledno zato Sto viie vremena provode u razgo_ voru o njihovim problemima. Zcne rakode umeju da stvore domaiu atmosferu na poslu, i vaZnije im je da rade u prijatnorn okruZenju i sa prijatnim ljudirna. MUiKI I irrusm sTItoVI

ts

tf tfi:t^6

U IvIENADiIvIENTU

Kao menadLeri, i.ene su obidno tolerantne i raspoloZene za konsultacije. Njima treba viie vremena da donesu oclluku ier postavljaju vi5e pitanja, i pridaju viie painje lidnim i moral_ nim aspektirna nekog predmeta. .Muikarci, nasupror tome, imaju racionalniji pristup reiavanju problema. Oni ostavljaju emocije po srrani,-i analiziraju i klasifikuju probleme, odvajafuii ih od njihove liudske ji_ menzije. Generalno, oni donose odluke brZe nego Zene, s tim Sto manje stvari uzimaju u obzir. Sigurno je da oba srila imaju vrednosri. Muiki stil je po_ sebno korisran za strare(ke odluke koje zahtevaju obiektivan op5ti pogled na problem, dok je Zenski stil narodito vredan ka_ da je red o radu sa ljudima" Na primer, ako se radi o tome da li neko treba da dobije orkaz, muiki odgovor bi rnoZcla glasio: "Da, on ne uspeva da obavi svoj posao". Zenski ,rr.r*,lz.r, uzimajuii u obzir humane aspekte ovog problema, moZe do6i do zakljudka da je jedna nedelja r.rveZbavanja dovoljna da se osoba uklopi u posao. Ne iznenactrje to Sto se mnoge Zene oseiaju nelagodno u tradicionalnim hijerarhijskim srrukrurama, i odluduju se c1a zapodnu svoje vlastite poslove. U Siedinjenim Ameridkim Dr_ Lavatna,30Yo male privrede pripada zenama.

Zcne koje vode svoje vlastite poslove de56e se oslanjaju na r,,'\( r'cnie, a ne na zastraSivanje, i sklonije su cla razvijaju sa, ,, I rrjrr, a ne rivalstvo. Odnosi na poslu su obiino dobri. budu_ ,l:r veiina Zenskih rukovodilaca ornoguiava svom osobliu , I r rli konsultuje u vezi sa bilo kakvirn problemorn, prihvata i , l' 'rrirriije poglede na stvar) retko uvodi lokalna pruuilu i pro_ r,r,, - ideiie dozvoljava fleksibilno radnc vreme i podelupo_ l,'r'11. porlovi koje vode Zene obidno su decentralizova'i i , | | r ('711ls Ii, a ne hi jerarhi jski. MIJSKARCI SU JOs UVEK NA VRHU

r.

istidu kao menadieri srednjih preduzeda, i dobro vocre ';e vlastite poslove, pa ipak, Zene su u veiikim kornpanija_ rrr,r rlcvedesetih godina dinile manje od, l% dlanova upravnih ,,11,i11'n. U Velikoj Britaniji, na pragu osamclesetih god^ina XX , I rr,98% univerzitetskih profesora bili su mu5karci, a samo

'

se

,

r

lt'sct zena bilo u odborima 100 najveiih britanskih kornpalJ razvijenini zapadnim zemljama uopSte, na svakih i00 ', ,',irsliaracar iestorica ostvari visok nivo moii, clok Sest takvih , rrrr tlolazi tek na svakih 1000 Zena. '

L1.r

178 179

Raziike rnedu polovirna ZaSto se voljrro, svarlarno i pravin,.o decLi

Cak i u profesijama gcle Zene dominiraju, kao Sto su posao frizen i obtast noa,,iuuorrl;,;;;;;;clrze

r"

vodeie poslwe. U Sjctlirricninr Arncria.kir,, Dr;;";;;n,"n, orir.r, 33% hile su iene, ali su.z?lo gl% ucirclja direkrora i.,;li rnulkarci. jravii. posao aut.matski dobija ,ru ,rorrr,, L*il ga obavl ja n rSt u.ull .,t i;;;;*;i,onn vise postuje nego f,i.X:,i,:.Tll,# "unailu.lr,

"

r

.r'g?rlizacija je imala lodu strukturu, i bira suviSc ernoci-

r tlllr) ZaSnOVana.

\iusuprot rome, zvanidna poiitika u kojoj

I ,r,r. visoko je organizovane i hijerarhijska,dorniniraju mua p"fi-

'

I rlr px;1ij1 je vcoml auloritrrna.

l'rilR0DA (NATURry

s" d,,ga p,,kx,ina

A,,

upraz,i, one

,'

Seron pirsi llok.fclet (S|taron pucy llocke.feller) M uSka rlorninae iju nijc

tidk orn iivo tu nuir,

prlvilo

,

",,.:x1i

suruo u el,

ill,ii*::: i **: jl#, :, tl,, ;:

c

i,

jevi

grupa ;#::H;*::,tf: :;;; xx veka. ".;:lr":,;:;ri.i."iliiT,;i."ilffi *i,o"i, !T.tcr.tntsrtckih su

i:l""T

uetleljno,

rr

grupicama oci pet o,tnou'

t1'em da izmene iri unuiiri.nj, os tvare samosves t, a_' e poli tiiL

sc okupljali

,Jo.',]:ff:ff:XTi;tr::

r rf..i;r.

I; e nt irtis ti,railikalna grupa koja je zauzelanegativan ,rnu pr.rrla braku, naglaiava_ li su i,aznosr ocrsusrva

ui..r.:*;;;;;a

jdlH neke

TJ :'ti: t: : :m1 {ir;.,::tuspehe, politiike ali njihova

t,o tlj riricalc na javnLr svesr. . Lene srr igrlle znacrirrrr ulogu

cr) arr su uvek insistirale na

}jl ii,t

l, *

organizac ijaL6na,,

;;;"j;:Xf

u pokre

"., fr , flT,,'jfJ

"',

r,

tirnr rnira u Ameri_ "arrr,"i;;;;r, i jec.lnakosti; nii-

muikarci nastavljaju dazauzirnaiu u.ra"Z"

plirodne razlike medu poiovima. "ct\/ideli srno da su u izraelskim kibucirna iene snaino sti_ rirrillle da se ukljude u procese odludivanja. pa ipak, mu_ I rrt'i su i daljeceiieposccivali sastanke, desie g.voriri

L

m a,

Sezdesetih godina

lr.1..ir'(ri. Pa ipak,

1,,, r, ilc u svim fim oblastima. Zadto je to tako? l)r li mu5karci posriir-r viie jer su Zene eksploarisane i ga_ ' ' ' rii je mu5ka doniinacija u ekonomiji i javnorn tiunrr.,

ai,s,,", ir.j'r qas lllliil]t;,1.X

:,l) J:lministracije u Vclikoj erirn,rili ir,r"i. J, ocl jeclne iene rninisrra. Tek 1992. go.djne,,.;u;;;;r"konaino ",a" je uSlo u Se_ na t S jecli' jenih Am erittilr- orzu"l;;;;;,r" sa 9_t muSkarca" opovrgavajuii kalkulaciju Lajn"lo:iil;;, da jene premaiuju cifru od 5% akrivnrh;ft;r"; 'ikada ne

vASptTANJE (NURTURE)?

I,ir,lrrr:i cla su;Zene manje usredsreclene na sebe, i spretnije u ',lrr,rsi'a sa ljudirna, one bi teorefski trebalo a, u-nir"rii l',1 rr.i, sve.tenici, zakonodavci, politidke vode i sudije neg'

FOTITIKA

(:';:;::,!'!;::::;;',:;,,o"'

til

".C;rm

rTlgijs viSeg statusa. ( )sim roga, u kibucu su udinjeni veiiki napori , 1',rlrrr segregacija na poslu. Muskarci su radiii

i

drLa-

1,,

u

r.la se

okon_

perionici,a

porni stereotipi su pazrjivo'iz.begava'nt i devojiice su nosili iste frizure i"o,r.rr. "" 'r rrir su se istim igradkama. pa ipak, kada su odrasiri, a.a".i ,, '

'('rl.v.zile traktore-

clecom. r)edaci

It

'

li

cla

studiraju fiziku i inZenjerstvo,

a

devojiice socioiogiju

1,,.,iagogiju. Vremenom, stanovnici kibuca su se r,rr rr podelu rada:

vratili

I'rimetili smo da su sa svakom generacijorn rasle ira_ clicionalne razlike izmedu Zen4 koje su biraie cla se bave moralom, zdravljern, obrazovanjem r tako dalje, i m_udkaraca, koji su se odrudivali za ekonomski nieruadZment, odbranu i ekonomiju, bai prema traclicionalnoj podeli u naSem druirvu.

180

r81

na

Raziike medu polovrma

Povratak na tradicionarna zanimanja je posebno inreresantan

i: n11hod *b;;;;;';;l"ou :j:!I'-'sde p.morane na loSije plaiene

ne

n.*u*ent

p*tou.'ema

da su ze_

osnove. Ameridka kompanija ,,rlori,,.,. s60,, b'o je kririkovana Sto ne zapoiljava ,iovoljno Z;;;;; 111o kompanija rmara jar i p,."s;;;;;ffiT:,Y,.J:"3,1i:;; j,:1. bila je povrec'ena ,ur.uo*i.iJi;;iilrevara je studiju o toi ne zairo je tako rnalo zena ,, ;i-s;^;;r,.,,u,r0,

Posle viie nedelja rada, isrraiivadka kompanija Hof_ man je zakljuiila

da su razlik_ ;;" polovima pri unapreden j u jzazv ane porpuno razliii tom motivaci_

yom. Zenski sluZbenici s;u ,.A" prirrulUi a, se presele nego muSki. ili da duZc rade. ii",f.,, svo;posao vi_ deli kao prvu srepenicu u sveru biznisa. 45% njih je rekio da bi vi5e uot.to_rt ruc.";;rd; vreme; viie nego,dupJo

manje mudkih

ZaStc se vo|mo, svadamo i pravimo decu

, ilorresti i do samoubistva

- setimo se samo svih onih mu_ l, ,lt onidara koji su se bacili kroz prozor preduzeia zavre_ I r:rlre berze na Vol Stritu 1929. godine. ,\lrrikarci su za uspeh i status spremni da Zrtvuiu srecu. l, \ li()l vreme) prijateljstva i lf ubavne veze. Zene nisu. l, tliuo podrudje u kojem su se Zene popele do iste visine i ', , I rn uSkarci jesre srvaranie fikcija. pisanje kombinuje njiho_ ' , rr.r'csovanje za odnose medu ljudinia sa jezidkirn urnede'r, , rrr toga nije takmidarsko zanimanje, vei usamljeniiki po_ I ln rrt kojim se mogu baviti u bilo koje vreme dana i noii, i ko_ i'l )rc trajati veoma dugo. Dakle,pisanje jeidealno zaLene,jer ' l roz, njega mogu da ostvare odiidan rezultat, a da se pri tom r rl..nriie sa drugima i ne odvajaju od svoje porodice.

i

,l,,zb;;ik;

je izjavilo tako Zcnama je posao bio vaian _ oti n. toliko vaLan l::r" kao muSkarcima. Druga srudija i6n| naposlu je do(la do zakljudka:

Da bi se stiglo O,ll^Lrl porrebna je, smarra;u Zene, maksimalna predanost i u vremenu i u energiy.i, i sa_ mim tim irtvovanje drugih ;;;;;r;;r";a, na dra one nisu spremne.

i ekonomi jom :f:[T.* ;Hi,l..i dominira ju pori rikom ,i1

i; |

ui,,

|

1

1:

-Ti

:]f-" titeta.

k

"

;

;.;

;

;;

:+ii3iilTff

il

Sraviie, oni smatraju s,,r=ojporoo

oni u svoj posa.o_1razu

,," ffi ffi I

"is;'..r;,:tilr:ffi:f,',L"fi i,iezobzirni,

z.ene, i viSe su opsetinuti, egocentridn

i spremni Za mnoge ocl ^rrj,rrp"fra. i*i.l"lrr. vaLna,a neuspeh

oa zrtvuju svoje lic\ne vrednosti njih' uspeh je jedina stvar koja r82

i83

POI I RAIII|O ltt|I$TO:

$AIIITI IA ftl|l|$ililR8E I ZEII|T Ne postoje granice zd ono ito prosetna osoba moie da postigne ako se dobro obuii, dobro opremi i dobro plati. Tom Piters

Proii ie mnogo godina dok ne buprihvaieno da Zene i muSkarci imaju razlidite, ali jednako vredne sposobnosti koje mogu da pruie na radnim mestima. Takode ie pro6i joi dosta vremena dok velike korporacije, ne postanu otvorenije, fleksibilnije i spremnije da i druge ukljude u proces odludivania. Ali ne morare de dekate do tada da de Siroko

i,fb.-:;ffH:"'u guoi knjizi. MoZete upotreuiti.

biste iskoris,iii

vei sada moguinosri

ih a,;;.i"::l::,'19 oiste poboljdali svoje radne sposo"b"n-osti ,ro::?;; i

r

r.

rnr.o,

ue.in,

flg;i;;::|"'il:::U::*a "

Na s-reiu, i muskarci t t i p o va r i i' o s ri, u, n i,t u r, u i ;; ;: : procenjivanie osob.ina :?r kolega" i-f.lil. or,

Z;;r;.i

.:

en r pos la k ac.r

"'".u,J.,'.

fi lt

",-

:.Hi"J;i

;i :

Tipovi liinor

liru!' ortt'

#il:i#:.:'J:r L l

se oslanjaju .,u

one

n if il :;.t ; J: koji misle i o"" 4ff 1oiior..uir, "ri tiiit i one koji se ostT;a;u

ff

ru

nuir;;";, ji,,T:*::! fi,ff ttfiir{:il,", j:?!"it,#l:Til".?ff po uzdan os t i tem t""l l"o'ij;;, i, a. p"l,iiil;:::l-:"' romlnantnosti,uticaja,portolnnortii-r.i", one koji o.oruuu]o'anje

a,

et j i

r

petentnosti. :r K3iis.odsisrem tctenrjfikuiere

vrsru

n;en pogred nn

":l'',f

.?

;;

da izaberere, recevam vam rehniL^ lehnikc pomorri da

: gava s ukobe po svaku cenu, vi iskorlr,ir.

Nauii d.a sluiai Tom piters, auror

MuSkarci imaju vi5e problema sa slu5anjem nego Zene. rrrcsto da se fokusiraju na ono 5to druga osoba govori, i nadin

, f, oii govori, mnogi se mu5karci usredsrede na svoje vlastite ,rirrnente) i poku5avaju da provere svoje sopstveno znanje. r )rr su takode nestrpljiviji od Zena. ltfektivno sluianje dok druga osoba govori ne podrazu_ rr( \'r samo iutanje. Ono znadi i proudavanje nyenog ili njego_ (,ri govora tela, nadina clisanja iizraLavania, oslu5kivanje inr"rrrrcije i b'zine govora) kao i analiziranje izbora redi. Svi ti ' l, r,enti daju vazne nagoveitaje o govornikovom tipn lidnosri r',trrnju uma. Neurolingvistidko programiranje (NLp) obezbeduje de_ r rijn u obuku u dulno j oitrini i svesnosri. Udite I ji NI.p progra,):r prenose tehnike koje vam pomaZu da postanete svesni ma_ lrlr. ali znadaj'ih detalja kod ponaiania ljudi. Bez obzira da li rrr.lte posla sa kupcima, poslovnim partnerima ili osobljem, rrrmiete vi5e uspeha ako poitujete njihovo midljenje o sebi, i rl.:o im odgovorite na nadin koji ie im dati oseiaj da ih u dubi-

rr

rlude razumete.

,.'>->

orni-,"];::^:" #TJiil'i'r:Tlllf;

,u.,' l::^0"-:l ;; ; ff:$,.',

kako naibolje da

l;il

I "

sAVEr zA MUjKARCE TREfEG MIENfJUMA (KORTSTAN I zA ZENE)

Nauii da razumei ljude Ako si menadier n I e. t r ko v aln opri prom pozr a va n jc, l"tt-'j i ; ur';.

Zaito se volimo, svadamo i pravimo decu

j:,,ffi:: ffi,: ;l*f iete Oi,l lff

rporoUrriji

da

procenite

"t.g"".,;iJ;,..

besrselera o poslovnorn naglaSava vaznosr mena_ inrenzivnor l1T.n:u, k o ri s n i k a, p.od u uo.u, a,, r .i u u

i,T,:

l

:,"u-,

:'i

":yl*

i.*;; J;:i,:i;: I TriJ;iilJ: ;il"'

:il: l; ?;";jJ:i;

;'i

i:'

"

",r u . u ii

r

r

"

J*."i

186

t87

ont"nt medu PoloYima

NI-P 'udi ' t' tehnike i muik.arcima i lenarn2, 2li i" naroiiro ko.irrufrrre mu i k a rce er

zl ii uu sh, sa"n

'

r, *, "

i.',i

"

or u2,1, u.ar ii

i

;;' t";t

I i fJ#,i [' i']: f;:,-J hk

!:!:r:,,irau a1-,

f

u

oi

ra

i

zIi

i

l" iorare' prodavce, sruziterje i nosade, praiajuii iir d.bro, "p_reterano", i ponaiajuii se prema ,ii*, f.l" ll l1:.r",111.i 1fr

lrril;'t;';l: r

"

u#.- i,, "

i r, illll nelr)ltma..-

;

i snost i odgoztorn ost

;il?:.,:XllXJliii.*l; i;;e;;;"'ti 1" vu'

a

"

Za5to se volimo, svadamo i pravimo riecu

da ri su ona izvriena

il il ::',:il,;,,1,Til f J f oso f

"; staviSe, kako se

\,rgrudi inoaaciju r . rraci jz svugde i u svemu. velika i mala, treba da se pocistide ' 'rrrq.rduie' Muikarci deiie istupaju sa tehniii.ir" i"""".llu ,,,,r,.r.k Zene daju praktiine ideje za unaprecle'je ratlne ur"rli, Nl primer, jeclna izvrlna sekretarica mi je pridala k"ko ,. ,, ,r;crr.j flrmi troiilo jako puno vremena na prlvatne odlaskc r l,rrnku u radno vreme, da bi se izbegia guZva pauzi u ru rt.,_ rl ()ra je prosto zamolira ruog,rr.rluJZera u bnn.i ,ra u njiho'r kornpaniji ugradi jedan A'fM aparar koji automarrr.i ir", ,r u bankarske poslove. Kompanija je bila clovoljno a, t,(,(l.ese taj izdatak, ATM aparat je instalirarr. i ""i*, rnda.,. *rtol ,lrrt'vfio uStedi rnnogo dragoccnih dasova radnog vrenlena. Kompanija ,,Teksaiki insrrumenri,, iz Sjcclinjenih ime_ r, liih Driava, organizuje medu svojim ' l

n i ie

il inicijati;k;,;*,

p"uror"u-;i? T:lYiT'i,

:-'ii:':,?;fiilf ,.:,K;,?il'.;ii;:ilJ.l?Tfi ..':ie: Zenarna za

ft>

[ ; ;; ffi'"X [:: : i:']J:? i, T,g I : y \ :,, rn a, r ."1.. " : r,;i il;:' :i ;1J ;i' TI;, :li; ;: 3H: i. ft",, :':i:i? 3,' * da nc mogu du tlottose i

*

ci

i;;

je

odlukc; ro ic vr:-

lnYllnn ,r,r,o o.lrrttcr

l; ::,: :TJ,# ;t.,.ni;ni; ;ffiHffi:t,::fijt Zeni

koy.a racli ;

cama) sama se

ootr.it'.

uut ne tre ba reii: "Ne zanraruj me sirni-

;i:**i*t::itj: ;,; ;:;il1 n

"d

n,, u i,

i'

','o i:l:1ll.,li_,1

*. !i

..ur..r;

",

o1rn,^].!i

k, ildill",liffovi hi :T::lt " eh a ",,:';:::Ll n7 i h

u sp

ilt*,H1tr[*1,:tiT*i"ff*{iili*,* 188

se

uioiiti

I rt'ini da radnice daju saaj maksimum \ L e ina Zena koje rade za vas ili sa vama neie razotkriti sebe. t i sarni treba da otkrijete njihove narodite sposobnost i, i raz_ rlcre ih na odgovarafu6i nadin.

H*lf:' :ffi :,li,l# ::i]i,il i obavesravanjc

f#H ld;;; ;;{:.0"1fi### *:':ttr?T::* ,fi ::,*i:'-*'"'; f "",'i",1;i1i

llrrik.koga preporudi tim kolega, u taj projekar ie ,pr.ti r. p."ilog..

i"?.,.jil

il

zaposlenima regtilar_

promovisan ju noviti icleja. Ako icleju .rukmidenja u pr.Oi"Zi

' , 000g.Uprava ne moZe da

jJ:;H :: J:J;,'J:',?; i::

f."i, r,,^Yl].'.s",epr.imedba r na svoje muZr Jij;;:X;l n I:T I " i o,:i kotega o vaslm akcijrma, ,(Kao

:::j:i:.i."

r

:i:ii:ffr",a,"';.i.k;;;ii

Tl;J

;,;

r

lrla primer, Zene se narocito dobro snalaze pri rekiarnaciji i ,lraca. Odetjenje za rad. sa strankama jeclne u.tik. I rr,,'c iine iskljudivo Zene. Ia irrma je """i;;k; spremna ,

r

'

u

pruZi Sansu da

se oproba

da i muikarci_ ju u odgovaran ju na prituZtr. ; ,n_

6;i*" ;;'"-'#-

da ;" ;; l,u11Ll- :'ii11t?:.'1i .oni ,,:i,f:,'lrl1 j n.l:grli, i ne vote .rr *

nika

",',',

;:estrpljivi s e Zene

rirs.i, o;;#_

dentiti k u j u ru r,.urrt urn;; ;;;i,G;;;_ .t L"^1!,1:O r(): se oseca,u uznemireni i ljuti, i saosedaiju sa njima dok rraie |, se llJe problerna. ,

i

189

Razlike medu polovrma Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

otrebi intuicij u,s^ao g i c n s ho g o s oblj a. Kad god Alen i iz Lihcn'v Lif",\s Broker Diaision interv;rrisc krnai,,lr,.''tIs,n r. o a, uo o oln r ; e ; : L: : :, " " n1 1 r u obzir njeno miirjcnre iuzima Up

",Iil;; i'il:,5;#ffi.,,."# ka;;;i:,t fl;:i'jff,ll,:i, {Jkljuii Zene "buk,.;;;;;y:1,ifr',Xli.i:J{Jmy;,lXi:::,iffi :

fli.'',|]H' :l'Jr: "so "''s u-r,

t'u';,' t';;;ff a da ukl

"t,",ill,l r'"'fi|.,T-:::b ;: ff :i f.iilft

;i i i"t*,$:

I

ju

o"r e s u da v

di b arem

H ffi

je

dn

s

u

aos edai

u

s

a

ienu. 2 ene

:::,i* i :,$ilfi,#

, Razrnisli o precho^stirna zapo.ljavanja zena na fleksibil'o radno vrcme, skr19en,. radno u..r. ,ra svoje radnice da Ii

ii

"id-.;;;;;rrr', irurin

[oJi;;.;ilu

angaZmanima.

il:*?:#i,:'Jl',ilff i*,;",.'01".,,'d"'",-d",;;ffi (L\raU.

n

a u spostaalj a nje

lYIUSKAIC.I SU L:CS[O

'i;l

.

st at u

,;

sa

'

;;il ; ;;,,,il J; n? ii:,Xffi li, l'o o',n r\ccravno

u rjan j

em

p

rl

i

d

n

o

sunr bila pozvana dr Je obratirn grupi yeone velike banke, rnenrdZcra urp*inuila nova uprava. pre svo,e prezenraciy'e, ll:r^oj"Sro,. govor k;ii ;" ,' rrebalo da pripremi mena.dZere za njihov i.rll

r"l

napreclak

, .udr.-

,,., f:"[jf,1:i'u";"*;i;j;;'i'

.,,r.""

az.ii.ffi:

an oc,aze u vreme pa-

:: u'ff : HjTnXT#l "iilx,iT"xi po.ut

clove ne kade posreri,.lii"irr.. T ne bacaju u saksije ili roalete,

. iii

se

oglasi, da se opu5ci

S"ll. r, kafu ili

Caj ne drZe na radnom stolu. Za lcla ,ut ouoOlo". ;" y.edna soba za spraru, koju ie "j*U.na menadZeri

;ff::??T;i1;:*-

moii

da ko_

Govor me je jako podsetio na godine koje sam provela auro'rarnon Skolskorn int"r'niu i?.";i,, i shvarila sam dau

sc mnogi poslovi vode ne slidan nadin kao u tim tradicionalnim Skolama, gde postoji pravilo da Sto si mladi ima5 ni5i status, i mora5 vi5e da radiS da bi postigao uspeh. Vreme je da se prekine sa pristupom u kome je najvaZni ja Ltrigaza status. Tom Piters veruie da su posebna parkiraliSta i

restorani za rukovodioce, kao i posebni tlazizaradnike sa karnerama koje ih kontroli5u, stvari koje vredaju i ubijaju svaki smisao za doprino5enje i zajednidki rad. Muikarci su sposobni da ostave svoje emocije po strani, i razmotre problem objektivno; posebno su dobri u sagledava-

nfu opite situacije, i ne bakiu se sitnicama. To ih iini odIidnim taktidarima. Takode, njihovo prirodno samopouzdanje im omoguiava da u svom pristupu menadZerstvu budu

opuSteniji od Zena, koje se previ5e trude, i zato postaju previ5e i nervozne. Vreme je da se uz proudavanje nove organizacione strukture i pristupa opisanih u prethodnom poglavlju, oslonite na sopstvene snage) i dignete ruke od vlasti. Sada se vlada na osnovu rezultata, a ne na osnovu upravljadkog procesa. napete

190 191

Razlike medu polovirna

iII'IT:

ZA

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

KAKO USPTTI U POSTOVNOM SVETU

'r( c vi5e. Muikarac moZe da ne voli nekog kolegu, ali mu ne_ , tllri otkaz ako ga smatra najboljom oro-borrr; ;r;;;; \lrr1'rtg da naudite da i vi tako postupate. 'I'rebalo bi da naudite da donosite odluke bez tucleg uticar r, i ela razvijete avanturistidku prirodu vaie lidnosti koja je l,r Llnna da rizikuje i suodi se sa nepoznatim.

su teskoj ,?ll}i'Si:lj} ilo*o''u " ;;ul;;noj hi jerarhi jikuie, ' i moraju siarno ,; ;JiHiln':-:J:L'r,T"r""T:::,u:o njem na poslu isto r." i :lrjTiT::Ji; kompanija danas ieli a. in-"srr-;.'l: ,. ,*rrl" da n e r. i. r, J. n u r. i, .ru il u1..1 ; ::fi :n:".'*ff " q " " ", :.: ".

:*.

Ze

,, "

"i.';Il i"i*:, Y:

dov

a

n

I

e u r"

t

tsw

;., i., Ti',1,".:,'

i J i" t

ou

il: ,tX i: ff

ry.u ,,"ffi

no sa Zenama porecl sebe,,:

I

e 8 6.

.go

fl.n:l:

din u,

;I

po

\,' priiaj

-

o saom piaatnom iitsottt ltvaite ' vaie privatne probleme za trenutke proveclene sa I ' r r 1l rel jicom, posle raclnog vremena. Ako mora te da nap ustite 'r.'rirnak da biste gredari predstavu svoje ierke iti utrkmi.-r, r ,'g sina, ne priiajte to svima, jasno i glasno; jednostavno re_ rr,' cla imare neke druge sastanke. veelu muskaraca ne m.isli ' ,roiip porodicamal.radno vrcme, i oni prctposrrvljaju ciu r nrrrn? posao i nije toliko valan kacla se ponaiaju na rai nadin.

*-

rr

Sklapanje prijately'srava i nudenje savera ;e nefornral_ no u svirn preteZno muikirn udruZenjima, narodito u golf klubovima i na igraliStima za st uoS, a da ne go_ vorimo o disto muikim a.usrui*u.

Insinuacije i hu-

ili: z:;: "* il Tff t:*HXi mogu a da

* t : :,:J,",hHT:: kruZoke ne kao uljezi.

se

,r. or"r. t no stranci, ili

dak

l"ft uspesno ru9,", v3r1]
a.;ik.G;;;;;_

vode vi5ak ancrrosena i n utero)'viSe su o'tentlsane ka kari jeri i takmidenju ,,.g1 obidno, , i;";-;;;."a.Zerskim pozicijama ili tehnidkim zanimanjirnr;rt, ;jsj","o resrosrerona od Zena koy'e su domaiice. Zene koje nemaju urodeni ,,muiki

il:iffi:l"-Xlponasanja Prvo

i

k"t"

mozak,,moraju cla imiaouoai do uspeha u

-;s;;...

najvalniie,moraju da

i deluju hladnokrvno, smireno naude da konrroli5u emocije i ,u_oru*.no. I)a bi to posti_ gli, morate da osravife va5a iidna 192

"r.,:rrr,,

po strani Sto ie mo_

\, hritikuj suog iefa \l rrikarci koji napreduju nikada ne kritikuju svoje prerposra, lt.'ne. Oni znaju da.ie izgubiti moguinost unapredenja ako r( l(.u repuraciju nelojalnih. Nema Irvrsnog clirektora ioji je t,rcrnan da pomogne karijeru nekoga ko moie da ugrozi nli',, r' ru toriret. Muikarci takode automatski p."rpor,Juilil;; ,,,,ba sa viiim starusom mora biti vredna poitovanja, dak i rl rr rDogu da vide njegove brojne greske i slabosri. Ako Zena dode do zal
I

193

Razlike medu polovima

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

I'okuiajte da ne brinete mnogo za detalje, ukoliko niste rlirrrni da su vaZni. Ako muSki saradnik Zeli da na vas prebaci r,, li i takav posao koji oduzima puno vremena) l jubazno ali odl', no recite: "volela bih da pomognem, ali zaista sam sada I'r( rrrposlena da bih preuzela dodatni posao." )rltrcs prema ugroEenim muikarcima \l rrikarci automatski u svemu vide hijerarhiju, tako da u svim ,r,,jim odnosima prave podelu na "gornje" i "donje". Kada ,'rrrr odbije da bude "donja", i insistira na ravnopravnom tretrrr,uiu) mnogi mu5karci se oseiaju kao "donji", i postaju ozlo;, ,lcni zbog toga. Njihova ozlojedenost desto utide na porast seksistidkih ,rr,,inuacija i komentara. Najbolje je da se ne obraia paLnja na r.rl
jih muZeva. Zato ne iznenaduje to Sto one pribegavaju dodvo_ ravanju i suzama i na radnom mestu. Igranje tarine ierke je korisno, zato Sto ie veiina muika_

raca prilidlo brzo pasri na takav nadin ponaianja. frl.Auil*, ono neie dovesti do roga da vas iefili koieg, A"Zi"fir"rl, k;; "" sebi jednaku, i neie samo po sebi dovesti Jo urrnpr.a.;;.

Ne udubljuj se u detalje Zene su posebno ciobre u detaljisanju, i mnoge uZivaju u tome. To je razlog zairo one podinju da dlminir;" ;r;i;;",i_ " T" .f9ju zahtevaju veiu paZljivost, kao iro je istraZi"r;i.;.;i_ Sta ili radunovodstvo.

Medutim, njihova sklonost cla se usreclsrede na detalj, a opiru sliku, moZe dovesti do sitnidarskog prisrup. p"li, koji nervira kolege i potdiniene Osim toga, muikarci umeju to da iskorisre, tako dto najve_ ii deo tog sitnidarskog posla piorto prort.a. kof.gini.nrrrr, ,._ kretaricama, ili dinovnldkom osobli" i"Lo ubijaju dve muve jednim porezom: dobijaju *oguerrort au ,. bave nekim im_ presivnijim zadacima, i istovrimeno oprereiuju konkurente vremenski veoma zahtevnim poslovima. ne na

194

Iiuh,o nametnuti saoju ideju

\l uikarci desto misle da ideja koja potide od Zene ne moZe biti ,l,rbra. Ima viSe nadina kako da se izborite sa tim. Ako vam nije vaZno priznanje koje za nju moZete dobiti, rrrnolite muikog kolegu da je predstavi kao svoju. Alternativa je da naucite da izloLite ideju na prof'esionalrrn nadin. Trebalo bi da se oslanjate na dinjenice i podatke. I'r'c prezentacije, svoju glavnu ideju dopunite podacima iznetirn u otkucanom saZetom prikazu. Izbegavajte da pitate druge za miSljenje. Zene su sklone rome da traZe tude mi5ljenf e kao podrSku. To mu5karci obidno l)r'otumade kao nedostatak ubedenosti u ono 5to se tvrdi. Izlorite svoju ideju dvrsto i sa samopouzdanjem. t95

tazlike merlu poiovirria

Upo*eblj aaaj,i ezih mo6i zene rmaju drugadiji jezik i redeniine konstrukcije raca. l{a primer, one od su,sklcrnu iu f.urrrre preferane muSkanllno_ ohojen. pt.1rl9.u* i ernocio_ linnrorridno,,, ,,boZansrve_ kao Sto no - r "iarobno,,. ili,,strajno,, ,u l,iuZ,,rirr,,,. One takoclc t'ljavaju kvaliljkator" upoire_ koo .,n o2,fo,,,l,uorr" na kraju redenice ;: i:,,' ;,, r, u i,a rr * ; 4, a n i s u s i g u r_ I: ",',':J:, n,t-,,11;,: " " ttuttl'a nikurl ne koristi nala! jezik, t"r6n?.1,1.]:o\9s il; "";;".;"Ze'e rakocl* '11^':t*, uprtc ftoje srno uPravo pomenuli. "r' iilim ",' iii :;;;; ;s

;;::,,;::::#ie,Ti:igulu

f l"'ti; ro |f:r i^ uii, n: un i si jen ic k,,;., ;,ffi :ff i::::::;:i[*m n a i in jeriican,r: U;;, ;; loga, pott udire se da l]]f I i:'":ljeno k..rlistire: "ro je... ", ili',;;l,rk;rrri."",:" tnuskrrur'koiinru sc tJir irc, rti izbe-

,r"rilJi:l;*1lll.#trtrc b

[

i*ff l;

: | :: : : :_ za guiu."j, 1, #, n".1t3tl :l;'#:: 13'jir Iinplicirana -r-^earqrrsr,id6rusrvnosI agrcsivn nt;e priroclna, ni priklraclna za".ienu. t

"fi

::,.,1;:.uJ11;'#ii:,i:'J::ii::H#l:;il:':ry.o,oc,riava e rrcn u c i ka.ra to izgre cta,,;;;;r; ::#,1:;,1ff r r

p os ro

j

ju. r, t

"";

Sgaeti za sekreturice Ako rnislire cla imare dobru icleju, ali da vas Sef neie posludari, usacrire

.,

;',ilfif fi"::inu

i,i;;;;,;il;, tako da misri cra je

u.,,,T:il'f;:;,'J#:::I:'11i.,

ti jil :a"TJ J{l f

rni je pridara kako biia ubeie

iJT;ff 3iff

x : #i:Tl

j*

fi Tfl i , in o t' ga, o, I :il Jj I i o 1t: :,:o';"; il'il il}* I H: J Lf ;;;; u novu ;',:',",: i,'f ;J ffi|# oro,r""i" grra.ui"#T,il'tazr x,T[*

1

j.:,1 n

e s t

n

Kacta vam

o

n n e i er i, "

o s re ri

,.5,,,

";;

;;;

?fl

rrrr kaZe da je intao probleme sa kolima na putri do posla, on ' li ril nru ilr popravitc. ;.r .c dl rnrr prit'rtc o s'o jir* probrcnrir)il s& automobilom, u nameri da mu pokaiere knko rrrunr"t. rrlt'[OVt OSeCanja.

;,;;

r

.,,

Zaito se voliilo, svadarno i pravimo decu

Tff,

ff "*:r"fl :i:i *;::H;: :f; 196

L

ltoristi

saoi e prednosti

,/,.ne ireba da nailde da se oslanjaju na svoju intrriuiju, kclia ie rr'rrno sredstvo za razume\un je l jucli i situuci jl, i ,ir'.;r;; r;;_ lrr .sposobnost komuniciranja sa ljr,rd.irna

i rne_ |:l(lzlnentu. Zenski menadZeri su bolji u pre clviclan,li,r sukoba nego mu_ l:i, i rccle se zbu'juju iii sricle katla njiirovi ra.lnici;"k;; , rriri:i jc. Iak.cle', one bolje umeju da sasl'ia ju i izacl* ,",rit rrrl* ,, rs lom; i spretni je su u izbcgavan ju nepotrebnih .u, tnrrrku i irir ri.131sftg uitogljenosti, jer nisu skione itutor.irarnoi raktici. rr trgoviiii

1

!'rrutti nastupi i prezentaciie Zena ne urne tir prlmoviSe scbc. Onc su sklone tome '.:cina ,l.r svoj plan sakriju u fioly: i iekaju dok gr neko cirugi ,. pr.,.,rr:rcle.

'r,r zt

Mcdurim, samoinicijativno pronriisanj" i. uJo_ni,ii

uspeh na pOSlU. Jedan on najboljih naiina da privuiete pozitivnu paZnjLi .:r sebe jeste da da.ja'no iitupate. hii.t, ,r" p;;;;;;

,rrrrropoitovanje 'audite tako brzo kao ,p,rroL,rrort da tzraziie

r.b"

u" rbedenjem i sigurnoiiu. Kako se vaie samopoirovury" po"._ , rrvn, rako ie varn biti lakie cla radite u svoju korist. Sraviie, bez obzira da li ste muSkarac il i i.ena,ako uspere u ri.slur od vas ie se i odekivari ideje, I
['sinost izgleda Ljudi prosuduju druge uglavnom na osnovu izgleda i nadina ru koji govore. Izgled,podrazumeva oclecu i sra,I, pot r"r", g._ 197

Razlike medu polovima

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

stove i izraze lica. Nadin na koji osoba govori ukljucuje visinu, brzinu i tonalitet njegovog ili njenog glasa, i jezik koji.n se on ili ona sluzi. Na primer, dubok glas nosi viie autoriteta neso visok, piskav ili devojadki glas. To je razlog za5to je Margaiet Tader naudila da udini svoj glas dubljim. Herbert E. Noel, autor The Total Executiae, izveirava o is_

r, l;rtivno je lako rzabrati pravi, a delimidno i u tome Sto muI :rlci pri ocenjivaniu Zenskog izgleda ne mogu da izbegnu , I:sualna oseiania. Kada muikarac gleda Zenu, on automatI r, i uglavnom nesvesno, procenjuje nienu seksualnu raspo-

trazivanju u vezi sa sravovima direktora kadrovskih sluzbi o izvrsnom osoblju. svi su se u porpunosti saglasili da je imidz njihovih zaposlenih imao direktan uticaj na profitabilnost njihovih kompanija. Samo 2% je reklo da pri ispitivanju kan_ didata ogranidava svoje interesovanje na dist talenat. dok ie 94% reklo da uvek pokusavaju da spoje lidni stil kandiclata sa onim u kompaniji. Glavni izvrini sluzbenici i clirektori ocenjivali su vaZnosr razliditih aspekara pri izboru izvrinih sluZbenika po sledeioj osnovi: 30% tehnidka sposobnost; 26%prethodno iadno isku_ stvo; 15% obrazovanje;7%o demografija i 22% imidL. Oni su ovako rangirali elemenre imidZa po vaZnosti: i) vestina komuniciranja i prezentacije; 2) zrelosri: 3l kontrkr ocima (koji odaie sigurnosr)r 4) odsur'ivo nosr znojen ja: 5; stil obladenja, i 6) ljubaznosr prema drugim dlanovima osoblja. Na radnom mestu) imidZ je dak vaLnili zt 2ene neso za nruskarce. Trogodi5nja studija sprovede'a u certtnt;a kriatiano aodstao u Americi, otkrila je da napredovanje mu5karca za_ visi primarno od njegove kompetentnosti, dok je za Zenu od_ govarajuii imidZ isto tako vaian kao i sposobnost. preko 35% Zena u studiji je reklo da su ih kritikovali iskljudivo zbog nji_ hovog loieg imidZa. U studiji koju je objavio Klerol,poslodavcima koji su rraiili radnike, poslara su dva skupa istih biografija (curriculum aitae) talentovanih L6nd, ali sa razliditim fotografi jama. U jed_ nom od njih, Zene na slici su bile paLljivo obudene i ugladene, tako da su odavale utisak sposobnosti. Njima su ponu.lene plate do 20% vi5e nego onima kpje su izgledale neugledno. Razlog zasto je izgledva:znijikod Zena nego kod muskaiaca reZi delimidno u rome 5to je muiki stil odevanja jednostavniji, i t98

l,,zivosi (vidi VI poglavlje). To se nastavlja i na radnom me6e teiko poveror rr. i ako Zena izgieda veoma seksi, mu5karac ,, :rli u njenu strudnost.

t

)dcaanje za usPeh

t.rucli u konzervativnom sektoru, kao ito su bankarstvo' fii osiguranje, treba da zadrle priliino konzervativan ',,,,rsije ,,,11"i, sa tamirijim bojama i klasidnim stilom' Oni u kreativ,,,yim oblastima, kao 5to su moda' lepota i marke ting, mogu da ,, oblade savremeniie, da nose svetlije boje, i da imaju glamur,rzniji stil odevania. Strukiran sako sa pojadanim naramenlcama ,e nalvaznlll ,lc
Razlike medu polovima ZaSto se voiimo, svadamo i pravimo decu

Zene koje dosta polaZu na sofisticiran, lep izgled, plaiene vr5e od onih koje su ncmarne po tom piranju.

su

Mentori Mentori su posebno u?i\i r.?Zene poslovnom u sveru, gde im je potrebna pomoi onih. koji lrr,ri,.rirst i Generalno, Zena treba d.e jrbigaiamuskog "rdirr;;;;,Sil;. rnenrora) osim ako nije rpsolu r no sigurna a, i. n."t. ogovarat i i pripisivari jol aferu sa njim. U svakom-slueu1u, n oto"_u5karaca je spremno da se identifikuje sa mladom,;f;;;;""m Zenom, ili da razrr_ me specifidne probleme

okruZenju.

Zenski mcnrori

su.

sa koy-ima se ona

susreie u poslovnom

dragoceni. ali rerki. Zene kojc su dose_ J;;; ;, vuzetnozaposlene,

gle poziciju izvrinog direkior.a

mada iere moZda imari srecu

a,

frorrnder. i.J"".f.;;;.; spremna da vam pomogne) uz uslov da ne raZite mnogo vre_ mena od nje, i da imare specifidan pr.oble_ ;k; k;;;?il; porrebna pomoi. Nije nuino da se obratite direktno menroru. MoZete da izaberere uspeinu osobu k"t"j ,;;i;i;;]i ,".lr,urrouno uzmere u obzir njen izglecl i ponaianje, i udite iz nlenog primera.

Ako muika prauila igre nisu za tebe... Ako niste spremni da-se ponaiate po muSLim pravilim a, traLi_ te posao u organizaciji koju vodi fena, ili napustire tu poslov_ nu igru i poinite svoj sopsrve"i p;;.-^' U svojim serninarinla ,n porlourr. Zene, Lorens D. Svi_ rner kaZe da ako je ieni neopirodna pomoi i obzir, srnatraie se onirn ko_naru5ava slclgu"n-er,n u ekipi, u ,r. ai*rt.-irJ igradem. Timski ierad ima veie San'se Jn boae;.;i.ri;#; kao i bolje izglede da se popne na vrh.

izralavanjaili neZeljenog dodirivanja, ili moZe cla ocle rako daleko i bude pretnja otkazom ako se odbije seks. Ja verujem da je uznemiravanje deiie na raclnom mcstrl nego bilo gde drugde, jer se muikarci na radnom mestrr oseiaju najugroZenijim od L€n6, i zbog toga imaju veliku porrebu cla dokaZu svoju dominantnost. Oni to dine kroz seksualnu agresiju (5to je takode uobidajeni nadin izraZavanja dorninacije nredu majmunima). Kao 5to je pomenuto u XI poglavlju, mnoge postupke ko1e lene doZivljavaju kao uznemiravanje, muSkarci smatraju udvaranjem. Zato je veoma vaZno da Zene naude da ne Salju dvosmislene poruke. One treba da shvate da odeia koja skreie paZnju na njihovo telo izaz.iva seksualnu preduzimljivost. Takocle, treba da znaju da potpuno jasno izraze kada im neito i_r pona5anju muikarca ne odgovara, jer 6e u suprotnom on moZda pomisliti da uZivaju u njegovoj palnji. Zene rnoraju da izbegavaju siruacije u kojima su same i nezaitiiene sa muikarcem koji moZe da predsravlja pretnju. Na primer, one ne bi trebalo da pristanu da rade same i do kasno, ili cla od Sefa ili kolege koji flertuje prihvate prevoz clo kuce, posle proslave u kancelariji. Zena koju stalno seksualno uznerniravaju na poslu treba da se pridrZava posrupaka iznetih u XI poglavlju.

lno uzn e mi raaanj e Lena doLivi neki oblik seksuarnog uznemiravanja na radnom mestu. Ono moZe da ima vid zlobnog gleda_ nja ispod oka, sugesrivnih primedUi, _rr"l, ui."uu, oirZ.nlr! S ehs ua

Veiina mladih

200

20I

l|ttlt tA ilrtrnEtl|cr! Modemo da otekujemo konaint slom parola, jer parole ne menja,itt tinjenice, i kraj sterilnog traganJa za De-

itaikom jednakoiiu... i, umesro toga, moiemo da uiiaamo u saojoj prirodi; rqzz)oJu rtooog odnosa izmedu mttiharaca t i6nd; slaoljenju razlikd. En Moir i Dejvid Diesel

Industrijska revolucija je stvorila drustvo u kojenr Zcne imaju sve vreme ovog sveta u svojim rukama.

Napredak medicine pruZio im je mogudnost da imaju manje dece, i njihovom podizanju posvere ne vi5e od detvrtine svog dugog Zivota. Po prvi put u istoriji dovedanstva) Zene u velikom broju ulaze u

{

203

Razlike medu polovima ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

ucestvovanje u dobrovoljnom radu (vatrogasne brigade, spasiladke ekipe, patrole za nadgledanje sigurnosti u kraju), ito preclstavlja svojevrsran ventil za neke muSke impulse.

Mnoge iene i malo muikaraca joi uvek smatra cla Zene

lnogu postari siiine muikarcima, ili da muikarci mogu postari siidni Zenama, ili da svi mi moZemo biti preobraleni u jedan

hibrid koji kombinuje najbolje kvalitere oba pola. Ta ideja je privladna. To je ono Sro paZljiviji roclitelji pokuiavaju kada pospeSuju svoje sinove da budu promi5iieni i oseiajni, a svoje kieri da trudu nezavisne i samopouzdane. Ali, kao Sto ubrzo i sami vide, dedaci osraju dedaci, a clevoiiice devojiicc. Prirodna seiekcija je udinila ogranidenim raspon do kojeg Mi smo se razvili sa ciliem da odigramo razlidite, i na mnogo nadina suprorrle uloge, kojc tek zajedno osiguravaju opstanak nade vrste. Muikarac je motorni pogon dovedanstva, a iena je njegovo emocionalno vezivno tkivo. I kad bismo bili sposobni da spojimo oba pola u jcclan hi_ brid, da li bi neki od njih tada bio uspeiniji nego ito je sada, sa svojom specijalizovanom prirodom? Ako mudkarci posranu manje agresivni, a viSe zaititnidki nastrojeni, od kakve ie ko_ risti biti ako se na5a vrsta naide pred opasnoiiu? rnozerno da udimo jedni od drugih.

;ff:':TYJi:;l ,, nr

a

da s c

il:-:,11,1'p?ii:iu

posao kao

;; ;; ;,,,:.,i1,fr:":?iTJ;

- " ;;

; ;;.

a

j

u ra s rrz an o

i

r,,'.

njihovi konkuvr j en i

pre tp

o s ra

dl :.'_,

:::y

i,i

sp,u n j en j e,

;J|,l,id:.Til:i.X]"""'r"iu.,'t,^ffi;'il1'f;'51iff "'

ru ;**?

i

l; I',::ilil.:#.},T?:il:'.

:

: ::'

: ro ce veiina Z6nd imati m.oguinost a, Orrr. o svoyoj cleci, i da rsro_vreme iskorisrr^svo;."a.ug. -tnil,.. u UuOuUi da je novo

;li:T,H.ffi1?"ol_-i'o"g * ,,'oniu I povezanosri, mudar - sl- a i u, p. r,,i ;;1Xiffi ::lil.";:' "' a op' " o, r o; U budueinosr i cc i,,t r.? ::',:^'.',"' .a1"",L,"i;i;::il#J:ili;i,1?ii,,H1t1[:',!:?,l"T:J,"; toga nrorati da o

i

ut

1rreusmere

;;.

svojc.r"rni.,-oi

ka rndividualnijim.ostvarenjimu.,Oo dominacije israru_ tru;u veka, oni ie ta_ Kocte na raspolaganju imati ulS" ur.m-.lru ,u ,uoy. ,sa,

porodice i

201

Vrednost bezoseiajne ambicije. grupne kohezije i agresivnosti, hrabrosr mladih muikaraca koji gledaju smrti u lice, i pljuju ioj u odi sve ie to vredefi u buduinosti dovedansrva isro koliko je vredelo i u peiinsko doba. Bez sposobnosri da se ititi i reaguje na nove izazove, ljudska bi vrsta - ko zna, moZda je clnog dana i univerzum - imala kradi Zivorni vek. Kada kometa kreie da udari iz dubine prosfora, Zenske spo_ sobnosti povezanosti nisu mnogo od kr_rristi. priklacl_ na reakcija koja spdSava iivote bi6e upravo ona koju poseduje petogodiSnji dedak na igraliiru: razmrskari na komadiie. 205

RazJike medu polovinra

ZaSio se volimo, svadamo i pravimo decu

... Nezavisnorr,,jflr,rukcija,..agresivnosr, rakmidenje, hiierarhiia ener_ i dominacijr"-

31lll']: ; r.

: " ffi #li:

",r

i"",.,,,

i',?,T

1

o'

*;

o'o'1"'':

; ' ; J;' ff il: T#:i:fi :f B

:;,' :l'i: ilnf:T :31 I u r, i,"i,'r.,,,,,j Ji. ffi F Je nuzetno visoka. a ,,,

svedski muikarci

"rr^_;"^^-::t',":',t J'.fJl',il"lilf muik-arcius.u.,,;;i*:l$:"';":f Hrabrost, i.ast

3;"

ca

j

n

a

;;ffi il ## "

I nesposobnosr ,l:l,t^: ke vrednosri.

;ff :i,Tj:H.[ i:,,";1.;,* 3;:?

saoseianja sa dn

umesto au r. ur..lr;;."r*t-" moze imati ne_ o njima, nruskarci .; ;";t:-:::.:l:tt na ono Sto drugi rnis.le se usredsreduju na ostvarenje prakridnih ciljeva.

U svc vecem broiu : . ekonomska rsta Na da i m o s e

i noi cj a ce,

Il

ze

ll l;'

:vreme

i;;:; fl l?: ffj: "-."'"' kada ie tako i,'fi:li biti ;;,1

A;r;#li

.,

; ;;;

n"r""i,,'r'";;:-iii,',t

#

g.., 0. r ,.-1 1 ; kroz uioge",oba pola "","1;,: iil:,, "i: izrazavadostojanstvo. yoi

988.

Davidson, Nicholas. lhe Failure of Feminitm. Bulialo, 1

988.

ff ;l T: T: l?::

Ny:

prometheus,

"Did You Hear?" Financitl Mail, December 1, Igg2. Durden-Smith,Jo i Dianc de Simone. Sexandrhe Brain. Lonclon:pan, 19g3. Epstein, c1'nria Fuchs i wiriam j Goode, eds. rrre orher rtarf; Roacrs ro r.y/omen's Eqzality.

Nclv Jersev: Pretice-Ilall, 1971. ttied11,-n1rt1'.'I-he Feminine Mystique. OCI

malja u svcru.

svuau. rur.oa., ru,,'i'ocl neko buduce vreme u konre tvrditi, da su Ze'e ,To niko neie hendjkenirane svojim k"* i*.111 potreban svet u kome nedosrar-

medu

I poglavlie Campbcll, Bebe Moore. Successfttl Wotrcn, Angry L[cn. Lonclon: Arrow, I

.

nisu neS.to iegr.hi se .'vr"c trebalo srideri. o"or,,.u"ili.:::ia samo ruien je, vec ". i ri tu, M;rk;;; ,."tru,o i.r,;;i;a;:"' .zas p oasu

BIBI.IOGRAFIJA

Sa

aUtorke,

novim Inrrodr-rcrion i Epilogue

Nerv York: Dell, 1982; orig. izd. 1963. Gree, Germain e. The Female Eunuch. Great

Britain: McKibbon & Ke, 1970. Flite, Sher. \Women and Love: A Culturat Revolution in progress. Ner.v York: Alfied Knopl, i9g7.

Moir, Anne i Davici Jessel. Brazn Scx. I-ondon: Michael Joseph, i9g9. Millet, Kare. Sexual politics. New york: Ballantine, 1970. Tyler, Leona E. The Psychologlt of Human Differences. Nerv preri_ Jersey:

ce-Hall, 1965.

ll poglovlie

rF,4rj lrynesTffir ft ;;, ;.'; r;

qlff i,i*,,_*

lsr. itrliLitti

r

Brothers, Joyce. What ez:ery Women should hnow about LIen. New York: Simon and Schuster, 1981.

Dolnick, Edwar,l. "superwoman: lWhy wqln)en are loughcr than men.,, :) ' SCOPE,21. februara 1992. Drrrdcn-Smirh, Jo i Diane dc Simonc,

"

gnr

naactlttto.

Gorman, christinc. "sex Dirfcrences in rhe Brrin." s cientiricAntttricar, sep-

tembar, 1992.

Moir, Anne i David lessel, gore nar. Montagu, Ashley. The Nan,al Supeiotity of Vomcz. New york; Macmillan, t974.

I Questiono/Sex. UK: trontana, 1979. Rossi, Alice S. Gender and the Life Cottrse. Hawthorne, Ny; Aldine, 19g5. Nicholson,John.

206

Raziike medu poiovima

Wiison, Eclivarcl O. On

Ilurtan

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Ndhlre-New york: Bantani, i979.

lJuffalo: Prometheus, 1992. -1 lcr, Leona E. gort nazs.

lll poglavlie Durdcn-Sntith,

f

Jo

i t)iane

cle Simonc, gora rrnz"

Gorman. Christine, gorz noz,.

Kirnura, I)ora:n,

V pogluvlie

gore not.

Maccoby, Eieanor i Carol N Jack lin. 7,/te py,tpo1oO, Vols I i IL SlnJirr,l Universitv

Moir, Annc i Daviil

f,r r. l.r)r.'

I)avidson, Nichoias, gore naz.

of

Maccoby, Eleanor E i Carol N Jacklin,gore naz. Middleton, TH. "Boy's and Girls Together". Sannday Reoicza of Literantre,

Serl)iffercnces.

May 1980. Moir, Anne i David lessel, gore naa. Nicholson, lohn, gore nozt. Pitcher, Evelyn Goodenough & Schultz, Lynn Hickey. Iloys and Girls at

Je sseJ, gore nrzzr.

Montagu, Ashlcy, gora naz. Nicho]son, John, gor.e ttux. Rossi, Alice S,gorc rnt,. 1-vier, I_cona E, gore nuz,.

Play. South fladley: Bergin & Garvey, 1983.

fV pogfovfie

I)urden-Smirh,.[o i Diane clc Simone, gorz raz. Iipsrcin, O),nr1.,10 nr.n t william J' Goode' iztT' gore nau' (irey, i]lizaberh noclsort' Pariarclry as a ('-ttttcepnral

Vl pogluvlie

Tiap. wellesley; Rounci19g2. lz a Different Zoice. Massachus "'rc' rYrassacnusetts: Ilarvarcl Univcrsity Press,1982.

table,

Gillian, Carol. ()orman,

Cl-i ri

s

[inc,

g,orr: 242,.

Kim ura, I)orecn, gorr: nca" Maccob1,, ll]eanor E i Carol N Jacklip, gurz laa. un,r i ; or Anreri can wom cn i Los Angeies: Universirv ol.Califbrnia, 1985. L..:U"t.U

*"$i:;

;' ;**

T;:i:;J;,H:t"'

Miilcr, Jean Baker - T.owartl o ,r_ pryrl,ntrgy Mcrir', Anne i Dlt.id go,re Jesse),

Montagrr, Ashlcy, gore naa.

naa.

;;;;;r,,

a

n

.Bosr.n : llcacon, 1 976.

Ni cholson, J ohn, gore na.z,. Rossi, Alice S,gor.e rttn. Schaef, Anne Wilson. Wc

\ihir; M;l;.i;;;#..n,s

San Francisco:

t

rt

Realitl,: An Emerging Fematc Sl,stem in

Ilarpcr antl Row,

il

a

19g1.

.;;ff;r;;..X:l*..,rimi n g rhe "r::f Mai nstream : rn ili vi dua] t rrem is

i_

Bell, AP et al. Sexual Pret-erence: Its Development in Men and \X/omen. Incliana: Indiana Undiana Prcss, 1981. "Born crr Bed: -fl.re Origin of Homosexuality." Newsu:eek, 24. februara, 1992.

Davidson, Nicholaus, gore nca. "Eros and Alley Oop Donald Symons interviewed by Sam Keen." psychologlt Today, Februar, 1981. Faludi, Susan. Backlash: The Undeclared War Against Women. Lonclon:

Mandarin, 1989. Hite, Shcr. Sennl Honesty: By Women for lVonren. Ner.v york: Warner paperback Library,1974. Hite, Sher. The Hite Report: A Nationalwide Studl' of Fcmale Sexuality. New York: Macmillan, 1976. Montagu, Ashley, gore nao. Morris, Desmond. Body Watching. London: Grafton, 1987. Morris, De smond. Intimate Behaxiour.l,ondon: Corgi, 1972. Nicholson, lohn, gore nao

Syrrons, Donald. The Erolution of Human Sexuality. Ne'"v york: Oxforcl University Press, 1979. 'fempleton, Brendan, "Maidens rvould love to catch a cricketer." The Star, 28 marta,1992.

208 209

Raziike medu polovrma ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Vff poglovfie Durelen_Smith,.Jo

i l)iane

(iahill, Mart' Ann'

cle Simone, gore rraz.

Gorman, Christtne, gore na,o. Kimura, Doreen, gore nax.

Maccoby, E.leanor l

Moi., ann. i

Iackttin' eore nat,

;;;f;::*),

Rossi, Alice S,gore naa. "Sexism in the Schoolhouse.,, Nazoszuee,{, 24 L:brrra ra,799).

Vttf pogfovfie

vo.t,

Maccobv. llleanor E

vrir.nn,

A (ltrltural Re'orurion in lrosress. New I,ac.kt i,, 8-. r c n o 2,.

i

::.1:'])t & I-vn n FIi

l-a*;; """.j ;#;ffh

ckel' s chtthz., sn

e

n a 2,.

l,\rdrcy, Rob ert. Arclre\,, Robert. erm an

t, G.,.S

li ca GTysis .reat Ilrirain: ln, s:,, I c,r, t, o, t ;; in;;",T,rllo

A

o

ex--*. u ar

76_103

tttS:Lf" * Ncw york:

u"',: -ehaviour: Harcl rimes w,irh

i IIP Zeiglcr, ureclnici

ll"u,' r, r

,rr. Co"ri.-ig., fira.r.,,.rr.

l'svchorogicar Rcsearch: Thc Inside

Ulu'kins, Richar,l. I/2,.

a,27,.

. riria, Irerre. rrr rr,*,)"_u,':0,"::, Lonclon: ciranada, 1978. Ney'Yo'rk: Ilenrv Fisher' H"1; ;' IIort' 1e86' ;;:;:":':':'' r'ontrocl' London: Paladin, Mn.g.on, 1e81.

I-.ndtrn:

il.;;:

s"rr;;i;-;;;1t

r]1m1nl

.",.1j-l'jJ\tnons) Donalcl, X

Iie llagic

years. Neu,

york: Scribners,

1959.

197g.

naz,.

lca.n Baker, gore naa.

Mcrntagu, Ashley, gore naa. Morgan, Elaine, gorc natt. Morr:is, Desrnond. Intimate Behar.ior-rr, gorc nav. I'itcher, Er.'clyn Gooclenough & Lynn IIickcS, Schultz,gore Rossi, Alice S, gore nat.

nazt.

Xl pogluvlie

Har:per ancl Rorv, 1976.

Davidson. Nicholas, 4,,n.

il;;

frraiberg, Sclma.

Kitzinger, Sheila. IVomcn as Mothers. Glasgor.v: I,.ontana/Collins, Maccobl', lllcanor E i Carol N Jacklin, gorz naz,.

Scl.rafler, Rudolph. l,l othen ng. London. : Fontana/Open l3ooks, I 977.

fX pogfoulie

13

I)avitz, lois Leiderman. Bdby Hunger. Minneaporis: \ilins[on Press, 19g.r.

Mllier,

aiii.Ji#;i,?;;:

r,i rch er, Ever 1,n

lreart Has lts own Reasons. Ne*, york: Ner.v Ameri-

Margolis, Maxine L, gore

f-,avrLlson, Nicholas, gor,, naz.

rtrte. Sher. Women

The

can Librarr,, 1983. can-rpbcll, Bcbc Moorc, g ore ndr). f)avi dson, Nicholas, gare noa.

of lloma': f'he classrc Sruciy 61 L-vorution.

I.trc I{uman Zcto. Lo111lsn;Corgi,

gore not,.

1971.

Margolis, Maxine, gorc nao. Morgan, ETaine, gorc na.a.

Miller, Jcan Raker, gorc laa. Rrtberts, Yvonne. ,.1'he \X/ay We Live.,, I/ogira, British edition, Novembar 1992.

Rossi, Alice S, gore naa.

1-ryior, Joln Kcnn...ly,

gorc naD.

Schacl, Anne rVilson, gore nul.

Xll poglovlie I3ergmann, Barbara. The Econornic Emergcnce oJ'vomcn.

pogfovlie

'u"h.lil;l:",1.X,1'i;*t'"

Brothers, !o5,ct,, gore noa. I-enz, Elinor i B Mycrhol. The Fentinizariort oJ.Anrenca.Los Angeres: Jeremy Tarcher, i985.

rs TLthing; shonng th. gtsc7.1.Ner.v york: St

Books,1986. Brothers, loyce, gore nat. Campbell, Bebe Moorc,gore nd.t). Epstein, Cynrhia Fuch i William

Miller,

N*v york:

J Goode, rLrednict, gore naa.

Jean Raker, gore nax.

210

2tI

Basic

Razlike medu polovima

Peery, craig T' "chirdren at Risk: The case Against Day care.,, Libertaian Fumilist,

Vol

10,

No. 7, zima lggl/92.

Xlll poglovlie Bergmann, Barbata, gore naa. Burck, France s, gore n(ru. Davidson, Nicholas, gore zaz. Lenz, Elinor i B Mayerhol; gore

tLuD.

Schaef, Anne Wilson, gote naD.

Rosenburg, Deanne. "Florv women have altereci rhe coiporate environmcnt." Succe ssful S ale smanship.

Februar 1992. Tiger, Lionel . Men in Groups. New york: Rantlom House, 1969. Tiger, Lionei. "Alienarecr fro'r the meanings of reproducti. n, in trIasutrin_ xy and Femininity. Reinisch, JM et al, izclavadi. Oxforcl: Oxford Universrty press, 19g7. XIV poglovlie

Bixler, S. ProJbsional Image. New york: purnam, 1990. Macdonald, Ianet W. Ctimbing the Ladder. Lo.r,lo,., Methuen, 19g6. Pearce, Carol Anne. Coreer Chic. Nerv york: putnam, 1990. Peters, Tom, gore nat. Rosenberg, Deanne, gore naa. Scott' Deanna' "For Managers only what secre taries wish managcrs knerv about women,,' Cureer Success, Februar I 992.

Spillane, Mary. The Complere Styte Guide.London:

)U poglovlie Davidson, Nicholas, gore zaz.

212

Judy I,iatkus, 1991.

.

P:t!?it teorije o mu{karcima i henama, ali se na ryn?ge KraJu tini da je cela misterija u naiim gmima. Ova knjiga da podutaua i mnogo teoieti.Xe. rred. vamL,je Jjlna ozbtLjna, a opet zabavna i intquanhta pri\a o tome 4ta nam donose a {ta uzimajytaj x i y t roni"oi l*ii nam razlititi. Ovde_ne1ef n16i gotove recqte, ati 6eti pie_ poznati' {ta je ono {to prirnefajete i nikako ni t*a s.uqrotrag pora. videflete za{to i kako se nafia tela razrikuju i rlog Eega je to dobro znati, ali 6e u"* niti kako se rgzlikuju nali intelekti sklonosti, naii stavovi i wednostL {to nijg samo posledica sredine t oiol smo siiaU vef pre svega razlike X i y hromozoma!

,

!y1\?Iy

;"

r*ui{,

iii*"i1-=

i

i

Narawto, selcsualnost kao na,{a najve1a razlika ovde zaruima najvi.{e mesta i ala vam nefto ntie i*no po'io* p-itanju eto sawflme pririke da to saznate. tijeilno,'vidcfue:te {!Z:.t aogu\ kada se poyailaju hromozomi t t oi^oni pu i :?. mu{kob anj asa devoi Etru iti L enskastog aif ai,i.' !:bii uverifiete se da svi naii napori d.a vaspita^o &i-opiru o slyLe-da poja[arno ono Eto'je ve6 zapisarw u gmima i odredeno pobm.

''i..i- +

=

t,

i.:+,;l.

ir-',

-

=+

i=u.

.f i j i.=i:i l.:

r..€

.=:. :

i.;:,

;,tt:,::r::.ii ;=,s:: -ii.'.

ISBN 86,ii3,509-17,X

illillltililllilllllll|il