Uvod.docx

UTICAJ RAZVOJA TEHNOLOGIJE NA GAŠENJE ZANIMANJA UVOD 3,3 miliona godina, ljudi su razvijali tehnologiju kako bi učinili život lakšim. Kroz vekove, izumi kao što su koplje, točak, kolica, parna mašina, pokretna traka, struja, kompjuteri, mobilni telefoni su u velikoj meri doprineli poboljšanju efikasnosti I efektivnosti rada, a samim tim I produktivnosti. Međutim, razvoj tehnologije ima i negativnih posledica. Jedan od najboljih primera za to je industrijska revolucija. Iako se smatra da je industrijska revolucija nešto najbolje što se desilo čovečanstvu, mnogi ljudi su umesto dobrih strana industrijske revolucije osetili loše strane. Kako je manufaktura počela da propada, tako su zanatlije morale da zamene svoje zanatske radnje za pokretnu traku u nekoj fabrici. Ljudi prvobitno nisu voleli da rade u fabrikama zbog loših uslova. Drugo, taj rad je bio jako automatizovan, što znači da je bio i slabo plaćen. Takođe, automatizovan rad značio je da nijedan radnik nema siguran posao jer je proizvođač mogao u bilo kom trenutku da otpusti radnika, dovede nekog drugog na njegovo radno mesto i obuči ga za rad u roku od samo nekoliko minuta. U poslednjih nekoliko godina, tehnologija se razvija neverovatnom brzinom. Robotika, računarstvo, RFID i internet, uticali su na nestanak mnogih rutinskih poslova. Međutim, sada se suočavamo sa većim problemom. Postoji pretnja da će tehnologija uspeti i da zameni i poslove koji zahtevaju visoku kvalifikovanost. Na primer, u bolnicama, kompjuteri koristeći veštačku inteligenciju mogu da analiziraju ket skenere, biopsiju, a neki roboti čak učestvuju u obavljanju hirurških zahvata. Da li će roboti, kao nova, jeftina i efikasna radna snaga, ostaviti milione i milione ljudi bez posla i na taj način ugroziti njihovu egzistenciju? Uspon automatizacije vezuje se za napretke u oblastima kao što su: Machine Learning, Data Mining, Machine Vision, Computational Statistics, AI i slično. One široki spektar znanja koriste kako bi pojednostavile i jasno definisale određene probleme. Sve ovo je omogućeno zahvaljujući dostupnosti velike količine važnih podataka. Primer je kompanija Work Fusion. Ova kompanija prodaje softver koji automatizuje nerutinske poslove koji su bili vršeni od strane kancelarijskih radnika. Softver deli posao na manje zadatke, automatizuje rutinske delove. Potom, regrutuje freelance-re preko crowdsourcing platformi i oni obavljaju nerutinske zadatke. Softver nadgleda freelancere i uči od njih. Nakon nekog vremena, softver nauči da sam obavlja nerutinske zadatke. Na primer, uvećavanje količine mašinski prevedenog teksta omogućava softverima kao što je Google translate da beleže i poboljšaju performanse sopstvenih algoritama prevođenja. Zato na Google translate-u postoji opcija da sami ispravite prevod pomenutog softvera. Google translate, na taj način, uz vašu pomoć, unapređuje svoje algoritme i postaje efikasniji. Jedan od bitnih uređaja, koji takođe funkcioniše zahvaljujući velikom broju podataka, je IBM Watson koji se koristi u zdravstvenim ustanovama. On čuva podatke o mnoštvu pacijenata i svim njihovim dijagnozama, kao i oko 2 miliona strana medicinskih ’časopisa’. Zahvaljujući tim podacima, Watson daje najbolje predloge za negu pacijenta i olakšava posao lekarima.

Najveću ’pretnju’ čovečanstvu predstavljaju roboti. Napredak u robotici takođe je omogućen dostupnošću podataka. Na primer, zahvaljujući trodimenzionalnim mapama, pojavili su se i automobili koji se sami kreću, bez vozača. Pomenute mape su ključne za njihovu navigaciju. Projekcije su da će za deset godina autonomni automobili biti dozvoljeni na ulicama većine gradova u svetu, a da bi za dvadeset godina, usled potrebe za sve efikasnijim saobraćajem, mogle da počnu da se javljaju saobraćajnice na kojima će ljudima biti zabranjeno da sami upravljaju vozilima. Glavni krivac za napredak robotike je u stvari razvoj mogućnosti mobilnih telefona koji i dalje traje. Radom na razvoju mobilnih telefona, ljudi su razvijali sve manje procesore i kvalitetnije senzore. Tako, na primer, automatizovani robotizovani uređaj, zahvaljujući jako dobrom sistemu za skeniranje i računaru koji brzo obrađuje skenirane podatke, lako pamti isprogramirane oblike ponašanja i uči. Uz pomoć razvijene mobilne komunikacije koja pruža kvalitetnu konekciju sa ovim uređajima, moguća je i njihova kontrola iz nekog centralizovanog sistema. Upotreba robota je korisna kada se radi o poslovima koji se obavljaju u opasnim uslovima, ili poslovima koji su fizički naporni i veoma monotoni, što demotiviše radnika i smanjuje mu efikasnost. Sa druge strane, postoje poslovi koji nisu opasni, ali sistemi veštačke inteligencije ih mogu obavljati podjednako dobro kao i ljudi, a pritom smanjuju troškove poslodavcima. Računovođe, prevodioci i bilo koji kancelarijski posao čije obavljanje podrazumeva donošenje specifičnih odluka koje se relativno lako definišu računaru su pod pretnjom da uskoro budu zamenjeni. Trenutno je ideja da se kod ovih zanimanja, inteligentni sistemi uvode kao pomoćnici u radu, kako bi zaposleni lakše donosili odluke i efikasnije vršili svoj posao. Važno je pomenuti da odgovornost za donešene odluke ne može snositi robot ili softver, već je mora snositi čovek. Na primer, pomenuti Watson daje predloge za terapiju pacijenta, ali lekar se neće sigurno stoprocentno osloniti na njega, već će prepisati svoju terapiju ukoliko smatra da Watson-ova nije adekvatna. Jako je bitno da se predlozi ili rezultati koje je robot ili inteligentni sistem dao protumače od strane zaposlenog pre nego što budu upotrebljeni, jer se bitne odluke ne mogu, još uvek, prepustiti samo njima. Roboti su definitivno najpopularniji i na njima se najviše radi u Japanu. Japan je zemlja koja najviše ’zapošljava’ robote zbog njihove isplativosti. Standard je visok, što znači da je i ljudski rad skup, pa se zapošljavanjem robota teži smanjenju troškova. Cilj im je da se u narednih nekoliko godina broj radnika robota poveća na milion. Trenutno ih je nešto više od četvrtine miliona. Interesantan primer korišćenja robota u Japanu je hotel Henn-na, lociran u Nagasakiju. U tom hotelu su umesto ljudskog osoblja zaposleni roboti u raznim oblicima i veličinama, od humanoidnih robota do robota u obliku dinosaurusa ili plišanih stvorenja. Tamo se koriste robotizovana kolica koja vam odvoze prtljag do sobe. Otključavanje sobe se vrši preko skeniranja lica, a u sobama se nalazi mali robo-batler preko kojeg komunicirate sa recepcijom, ili ga možete zamoliti da promeni kanal na TV-u ili ugasi svetlo. Određeni proizvođači u svetu smatraju da nema potrebe zameniti celokupno osoblje robotima, već im je cilj da se roboti iskoriste kao pomoć radnoj snazi. Kompanija Savioke je prvobitno razvila robot-dostavljača

Commented [WU1]: Citat – forum sveta kompjutera

SaviOne. Nakon njegovog uspeha, plasirali su novog robota koji se zove Relay. Relay se koristi u hotelima, uglavnom u Americi. Za razliku od humanoidnih robota, ovaj robot podseća na kantu za đubre i ima touchscreen interfejs na vrhu. Taj jednostavan oblik mu omogućava lakše kretanje između prostorija i ljudi i lakšu dostavu stvari, od jednog mesta do željenog mesta. Postavlja se pitanje: Kakva nas budućnost čeka? Multinacionalna mreža PricewaterhouseCoopers koja se bavi predviđanjem budućnosti, analizirala je moguće smerove u kojima bi globalizacija mogla da se kreće:

NARANDŽASTI SVET Kompanije se fragmentišu na manje specijalizovane delove i više ne zapošljavaju stručnjake već ih u većoj meri iznajmljuju. Tu taktiku primenjuju radi smanjenja fiksnih troškova, a stručnjaci uvek imaju posla od raznih firmi. Problem je što se potrebe tržišta menjaju napretkom tehnologije, pa osoba koja je danas stručna, možda neće biti stručna za par godina. Zbog toga, stručnjaci moraju uvek biti u koraku sa novim tehnologijama.

PLAVI SVET U ovakvom scenariju, korporacije bi zavladale svetom. Čovek bi se tretirao kao resurs, a korporacija bi ga raspoređivala na bilo koje potrebno radno mesto, u bilo kom trenutku. Ljudi, kako ne bi bili zamenjeni mašinama, postaće im bioliški ekvivalentni.

ZELENI SVET Kompanijama nije bitan samo profit, već su im bitni i ekološki i društveni aspekti poslovanja. Bitno je da su zaposleni zadovoljni i da imaju poverenje u kompaniju.

AUTOMATIZACIJA U MEDICINI I ZDRAVSTVU Medicina je jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija oblast za čovečanstvo, a kada je u pitanju razvoj tehnologije, vrlo je bitno pomenuti je. U poslednjih nekoliko godina, lekari u radu koriste razne inteligentne sisteme kako bi lakše uspostavili dijagnozu pacijenta. Takođe, naučnici su fokusirani na razvoj robota koji mogu da obavljaju hirurške zahvate. Medicina, pogotovo dijagnostička, zahteva deduktivno zaključivanje. U prošlosti bilo je jako teško uspostaviti tačnu dijagnozu pacijenta. Postojao je mali broj testova krvi i tkiva, a i njihova tačnost je bila veoma diskutabilna, rezolucija X-Ray-a je bila jako loša i nije se mogao lako utvrditi problem na osnovu X-Ray slike, a magnetna rezonanca nije ni postojala. Danas, zahvaljujući razvoju tehnologije, imamo X-Ray skenere visoke rezolucije, PET skenere, MRI testove, genetičko testiranje i tako dalje. Ove tehnologije omogućavaju lekaru da brzo odredi tačnu dijagnozu pacijenta. Samim tim, jedan lekar može u toku dana primiti više pacijenata, pregledati više nalaza, što automatski utiče na smanjenje broja potrebnih specijalista u medicini.. Primer za to je Pap skrining kompjuter pod nazivom BD FocalPoint GS Imaging System koji sadrži određene algoritme za otkrivanje abnormalnih ćelija. Na osnovu istraživanja, utvrđeno je da laboratorije koje koriste ovaj kompjuter, pronalaze više slučajeva oboljenja od raka, nego laboratorije koje ga ne koriste. Takođe, citotehnolog može za dan da pregleda oko 80 do 90 nalaza, dok koristeći FocalPoint može analizirati čak 170 nalaza. Lekari uglavnom donose zaključke na osnovu prethodnih iskustava ili znanja, zbog čega često može doći do greške. Lekari ne mogu da pamte apsolutno sve dijagnoze vezane za pacijenta, kao ni sva nova otkrića u medicini. Medicinski podaci se dupliraju svakih 5 godina i nemoguće je biti u koraku sa njima. U te svrhe, razvijen je jedan od trenutno jako popularnih asistenata, IBM Watson Health. Ovo je u stvari primena popularnog IBM Watsona u medicinske svrhe. IBM Watson Health predstavlja sistem za podršku odlučivanju u medicini. Na IBM Watson Health Cloud-u čuva se ogroman broj podataka, kao što su: podaci i istorija bolesti pacijenta, istraživanja u medicini koja se uvek ažuriraju, novi pronalasci u medicini, smernice za davanje tretmana i tako dalje. Zahvaljujući svojim kognitivnim sposobnostima, IBM Watson ovu količinu podataka pretvara u znanje. Na osnovu kombinovanja ovih informacija, daje najbolje predloge za tretman pacijenta.

Medicinski podaci o pacijentu

Smernice za uspostavljanje

dijagnoze

Svetska istraživanja

Slučajevi iz prakse

Predlog za tretman pacijenta

Ova tehnologija se od prošle godine dosta primenjuje kod tretiranja raka i veliki broj onkologa je učestvovao u specijalizaciji IBM Watson-a za tu primenu. Kako tehnologija bude nastavila da se razvija, ovakvi asistenti će se sve više unapređivati i biće tačniji. Korišćenje ovakvih tehnologija pacijentima omogućava jeftinije lečenje, a lekarima da pregledaju mnogo više pacijenata nego što bi pregledali bez ičije pomoći. Na taj način, smanjiće se potreba za velikim brojem lekara, kao i medicinskog osoblja (konkretno onog koje se bavi dokumentacijom pacijenata) jer se svi podaci sada čuvaju na repozitorijumima i lekaru su dostupni jednim klikom. Čak i ako se ne smanji potreba za lekarima, oni neće obavljati posao koji obavljaju danas, već će pre služiti kao nadzor ovakvim inteligentnim sistemima i ispravljati njegove odluke. Ono što bi još moglo da podstakne promene u broju potrebnih zaposlenih jeste korišćenje robota u zdravstvu. Iako su veoma skupi, roboti su jako efikasni kada se koriste u medicinske svrhe. Jedan od takvih robota je TUG robot. TUG služi za transport u bolnicama. Efikasno dostavlja hranu, lekove, laboratorijske uzorke, posteljinu, sklanja đubre i slično. U svojoj memoriji ima isprogramiranu mapu bolnice pomoću koje se samostalno kreće u prostoru i algoritme koji mu omogućavaju da odredi svoju trenutnu lokaciju tako da uvek zna u kom delu bolnice se nalazi. Pokazao se kao vrlo produktivan u dosadašnjem korišćenju. Iako je TUG napravljen da bi lekari i medicinsko osoblje mogli više vremena da posvete pacijentima, on može da predstavlja pretnju medicinskom osoblju, jer bi zaista mogao da ga zameni u određenim poslovima. Na primer, u bolnici koja ima 300 kreveta, 4 miliona dolara godišnje se potroši samo na transport kolica sa pomenutim materijalima. Tvorci TUG-a tvrde da TUG radom u dve smene svakog dana pokriva poslove skoro tri članova osoblja koji rade po ceo dan, a košta manje od jednog radnika. Još jedna vrsta robota koja bi mogla da zameni osoblje jesu roboti negovatelji. Oni su uglavnom razvijani kako bi pomogli starim ljudima. U Japanu se trenutno na radi na razvoju RoBear-a, robota u obliku medveda koji bi pomagao starima ili povređenima da ustanu iz kreveta ili premeste u kolica. Takođe, još jedan od jako korisnih sistema je GiraffPlus. To je projekat Evropske Unije koji omogućava nadzor starih u njihovim domovima uz pomoć neutonomnog robota i senzora. Senzori po celoj kući u svakom momentu prate i beleže kretanje i zdravstveno stanje osobe, a sam robot se kreće kada je potrebno na primer, proveriti zašto je osoba ustala u toku noći. GiraffPlus omogućava komunikaciju osobe sa porodicom preko Skajpa, a istovremeno obaveštava lekare o zdravstvenom stanju osobe i daje im savete i predloge za terapiju. Ovakvi roboti bi u potpunosti mogli da zamene medicinske sestre u budućnosti. Roboti se mogu koristiti i u zahtevnijim situacijama kao što su hirurški zahvati. Najpopularniji je Da Vinci sistem. Ovaj robot je pod kontrolom hirurga i pretvara njegove pokrete u sitne i veoma precizne pokrete i efikasno vrši zahvate. Najvažnije komponente su konzola pomoću koje hirurg upravlja robotom koji ima četiri ruke za rad i sistem za 3D prikaz sa visokom rezolucijom. Zahvaljujući 3D prikazu , hirurg može da vidi ono što radi mnogo bolje nego golim okom, jer se slika prikazuje izbliza, što mu omogućava da izvrši veoma precizne zahvate. Očekuje se da će

uskoro hirurzi moći da obavljaju zahvate, a da ne budu u operacionoj sali pored pacijenta. U budućnosti, zahvaljujući mašinskom učenju, roboti bi mogli da nauče da autonomno izvršavaju hirurške zahvate . Učili bi na osnovu mnoštva podataka iz uspešnih procedura u prošlosti. Ako se to desi, roboti bi mogli da zamene hirurge, prvo u jednostavnijim zahvatima, a kasnije i u onim komplikovanijim. Zahvaljujući razvoju tehnologije, u budućnosti se mogu očekivati bolnice u kojima će celokupno osoblje činiti isključivo roboti.