Sta Je Blockchain.doc

Шта је “Blockchain Bitcoin” технологија и како ради Овај чланак је првенствено посвећен људима који се питају шта предстваљанова технолгија позната као #Blockchain и онима који нису толико у сфери Информационих Технологија, али су чули негде за Блокчејн ( у даљем тексту Blockchain). С обзиром на то да влада прилична конфузија како ради Blockchain и како крипто валуте раде преко „ланца“ покушаћу да објасним народским језиком, што би се рекло, без превише употребе техничких термина. Трудићу се да поставим доста линкова ка документацијама, које описују читаву структуру Blockchain технологије, као и то како у ствари ради Bitcoin уз помоћ Blockchain техноглије, односно како вас Blockchain награђује крипто ваултом Bitcoina. Овај текст бих назвао ДВЕ КАФЕ, јер ћете вероватно толико попити кафе док дођете до краја. Намерено нисам желео да га правим у деловима, јер ни филмове не волим да гледам у деловима, а поготову ако неком желим да објасним како нешто функционише. Да бисте разумели у потпуности читав ланац рада, препоручио бих вам и да остале текстове који ће бити линковани прочитате, како бисте боље разумели како све заједно функционише. Покушаћу да направим неки редослед од самог Blockchain и његових термина, па до термина Bitcoina. Надам се да ћете тим редоследом боље размети свеукупан рад, као и непознате термине које свакодневно чујете, а практично не знате шта значе. Због обимне документације и објашњења, овај текст ће бити мало дужи, али то не значи да ћете морати одмах све да прочитате, па вам саветујем да пратите линкове и објашњења, јер ћете тако сасвим сигурно разумети оно о чему пишем, као и читав концепт Blockchainа. Поделићу у неколико сегмената описе, ради бољег разумевања. Будите стрпљиви јер ћете на крају можда нешто и разумети :) Шта је Blockchain Технологија ? Blockchain је дигитална колекција трансакција и рачуна за било какав облик податка или информације која садржи неку вредност. Ова збирка трансакција се у неком грубом преводу може назвати “Главна књига” или енгл. “ledger”. “Главна књига” је потпуно обезбеђена децентрализованом мрежом која је заснована на такозваним чвориштима или чворовима, односно такозваним нодовима. Више о мрежи можете прочитати на следећем линку (peer to peer) P2P.

Чворови, односно нодови су контролсинаи од стране „miners“ односно на српском „рудари“, прецизније речено, хардверске јединице које користе своју рачунарску снагу како би потрвдрили трансакцију унутар блокова, па су тако конторлисани од стране снаге њихових рачунара који валидирају трансакакције. Верујем да сте до сада сигурно чули да неко тамо негде нешто „рудари или копа“. Е, да бисте рударили потребан вам је алат. Ако рудар крене у окно и понесе само кашику за копање, вероватно ће му требати два миленијума да ископа тону угља, али ако рудар добије или купи машину за ископавање угља, он ће у року од два сата ископати тону угља. Исти је случај и са Blockchain Bitcoinom. С обзиром на то да ефективност копања зависи од алата, као што су хардвер и струја. Шта је трансакција? Када неко пошаље трансакцију, која има неку вредност — своју имовину (тј. новац, информације или податке итд.), Захтев се шаље на ову P2P мрежу, где је потврђена од стране рудара. Након валидириња једне трансакције састављена са другим трансакцијама формира складиште под називом “блок”. Како долазе други блокови, они формирају секвенцу блокова названих “ланац”, а тиме и име Blockchain.

Важно је напоменути да се ове дигиталне информације дистрибуирају у бази података за сваког рудара на Blockchain-у и да се дуплирају на свим чворовима те се тако и ажурирају истовремено док се уноси више трансакција и блокова. Дакле имамо БЛОК И БАЗЕ ПОДАТАКА. Када се прикупи довољан број блокова, сачињавају један ланац, који називамо Blockchain. Због горе поменуте мреже то омогућава да послате информације теку без централизованог ауторитета, али их одржава заједница милиона који верификују сваку трансакцију. Подаци који се хостују на овој дистрибутивној мрежи, као и други подаци су приступачни свима који имају приступ Интеренету, па саммим тим су и потпруно трансапрентни. Дакле, у овим трансакцијама учествују разни подаци, односно информације, а како причам о крипто валутама и Blockchain , онда се подразумева да су ту и финансијске трансакације. Што значи, да ви коришћењем Blockchain технологије можете да радите разне врсте послова, слање неких података, куповину, слање крипто валуте или неких извештаја и друго. Blockchain није добио без разлога име Blockchain технолгија. Ако уземемо у обзир шта све може да се заврши преко Blockchain онда се подразумева да је то у ствари скуп различитих технологија. Битно је да ову технологију можете да корисите за разне ствари, а касније ћу навести неке примере. Важност трансакције у свакодневном животу Трансакција у оквиру Главне књиге, односно Blockchain се обављају на специфичан начин. Унутар блока све се шаље у оригиналу, а не у копијама. Један од примера је када урадите селфи или снимите неки видео који делите са пријатељима, то су све копије, јер оригинал остаје код вас на телефону или другом уређају. У случају Blockchain, шаље се само оригинал и након слања више немате сачуван тај податак, слику, видео, документ итд, јер нисте у могућниости да копирате. Дакле, свако извршење трансакције у овом делу се ради са оригиналом, не са копијом.

С обзиром на то да сви имамо велики проблем са потпуно бескорисном државном администрацијом, која је сваком човеку на овој планети на неки начин највећи непријатељ јер му одузима драгоцено време чекајућу у реду да се нешто овери ПЕЧАТОМ и да не буде старије од 6 месеци и да по то дођете за недељу дана. Хорор прича из наших институција. Blockchain у таквим случајевима игра највећу улогу у скраћивању времена чекања, слању оригинала и идентификацији докумената. Примена може да буде од банака, па до државних институција, платног промета, израде софтвера, књиговодства итд… Сви ови системи могу да раде несметано помоћу Blockchain технологије и да буду потпуно сигурни од злопотреба, односно и од хакерских напада. Blockchain, по мом скромном мишљењу, је технолгија која може у великој мери да спречи корупцију, кршење ауторских права или пиратерију, као и криминал у разним облицима. Замислите једну базу из које вам је потребно све од папира да имате, а све то добијете за рецимо две секунде на ваш рачунар или телефон. Пример трансакције када су у питању Рајко и Јовица. Рајко се јавио Јовици у 11:00 и питао га да му позајми 1000 евра. Јовица у свом крипто новчанику има “X” Bitcoina. Јовица иначе живи у неком селу лево од Албукеркија, али има приступ Интернету. 

Е, Јовице, треба ми 1000 евра да купим две краве, прасиће и неке јагањце (11:00)



Важи Рајко, није фрка. Реци ми која ти је биткоин адреса ? ( 11:03 )



Ово ми је адреса биткон 1F1tAaz5x1HUXNLbtMDqcw6o5GNn4xqX (11:05)



Oкеј Рајко, ево послао сам ти лову (11:07)



Хвала Јовице, добио сам све. Чека те прагње чим се вратиш из далеке Америке (11:08)

Јовица ће новце за прасиће и краве добити одмах, у најгорем случају за два сата. Рајко и Јовица неће плаћати банкама провизију, односно Western Unionu или чекати три дана да му јаве из банке да му је новац стигао, па да мора да оде до банке да поптише неке папире како би преузео новац. Јер, можда је Рајко нашао краве и прасиће веома повољно у том моменту и продавац хоће одмах паре, а Рајко нема могућност да му плати одмах. Сад процентие сами за колико се завршила ова трансакција и како су сви срећни. Додуше, не знам за Јовицу који је дао на зајам 1000 евра, али се надам да ће “рударити” па неће бити у минусу. Други пример је из државне управе, односно неких институција и државних предузећа. Рецимо за предају пасоша или вађење возачке дозволе, односно здравствене књижице.. Шта год да замислите од тога, може у кратком року да буде код вас и да завршавате даље посао плаћањем исто путем Blockchain технолгије.

Уштедели сте ЈЕДАН ДАН СВОГ ЖИВОТА, као и новац који није отишао посреднику односно алавим банкама које управо живе од тих посредничких трансакција. Наравно, пре тога није потребно да попијете шаку бенседина, како бисте истрпели цео дан гужвања по шалтерима, док вас шалтеруша културно игнорише док испија седамнесту кафу око пола 11 ујутру, а ради до 11. Врсте трансакција Трансакције можемо да поделимо у две групе, оне које могу бити јавно доступне и оне које су приватне. Држава или нека институција може да постави своје податке да буду јавно доступни, односно да приступ тим подацима имају само валидирани посетиоци. У другом случају када су приватни подаци у питању, ту је све у тзв. затвореном кругу и тим трансакцијама можете само ви приступити, јер сте једино ви валидирани за такав приступ. Не, хакери не могу да приступе таквој врсти података, иако знам да сте читали да су приступили и тамо су негде као нешто опљачкали. Опет не, нису приступили путем Blockchain јер је то немогуће урадити с обзиром да је у питању P2P мрежа. Они могу да приступе само уколико дођу до оређених сазнања о вашим шифрама, односно токенима. О врсти безбедности ћу мало касније. Која је разлика између базе података и Blockchain базе података. С обзиром на то да се бавим сајбер безбедношћу, даћу вам један пример хаковања базе података. Рецимо, постоји неки тамо сајт који има неку базу података на тамо неком серверу. Користећи неке алате постоји велика вероватноћа да ћу ту базу хаковати и преузети све податке из те базе, јер се она чува на једном серверу, а подаци у неколико табела у тој бази. Код Blockchain базе то није могуће урадити, јер се ваши подаци не чувају у једној бази, ни у једној табели, као ни на једном серверу, већ на неколико сервера, табела и база података. Дакле, ако неко жели да вам хакује Blockchain, мора да има квантни рачунар веротватно произведен негде у 2189 години, који би урадио операцију за пола нано секунде. Blockchain није класична база података, јер унутар ње постоји и додатни да кажем софтверски, односно алгоритамски део, који у ствари додаје нове редове, валидира их па тако и комуницира са другим серверима с којима размењује податке. Ово је важан део да разумете. Дакле, када Blockchain валидира неки податак по дефинисаним правилима, тај податак иде на друге севере, а самим тим размењује и нове податке који су пристгли, те их тако на исти начин чува на различитим локацијама, односно серверима. БАЗЕ ПОДАТАКА Надам се да сте до сада разумели како раде трансакције. А, сада да видимо како раде базе података. Постоје три врсте база података :

+ЦЕНТРАЛИЗОВАНА +ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА +ДИСТИРБУТИВНА Сада ћу објаснити шта свака од њих значи Централизована = Сви подаци се налазе на једном рачунару. Да бисте имали приступ подацима, морате се повезати на главни рачунар, односно сервер.

Централизована база података Децентрализована = То значи да не постоји централно складиште, односно централни сервер или рачунар. Неки од сервера пружају информације клијентима. Сервери су повезани једни са другима.

Децентрализована база података Дистрибутивне = Не постоје подаци за складиштење података. Сви чворови (такозвани нодови о којима сам писао) садрже информације. Сви клијенти су једнаки и имају једнака права.

Дистрибутивна база података Дакле, ова друга нама треба и са њом радимо #Blockchain Поента је да Blockchain ради ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНО, што је у ствари есенција Bitcoina. Да на пример иза Bitcoina стоји нека једноставна технолгија он вероватно до сада више не би ни постојао, јер би просто био срушен, односно хакован на разне начине. Ако се узме у обзир да је Blockchain један огроман и веома комплексaн еко-систем који записује све трансакције по одређеним праивлима, онда је јасно зашто се његова примена види као неки нови вид Интернет будућности. Комплексност Blockchain технолгије се огледа у томе да уколико она не постоји, не би постојао ни Bitcoin, као ни било која друга трансакција. Један од најбитнијих фактора Blockchain јесте децентреализтација. Из тог разлога је ова технологија популарна, јер ту не постоји ни централна банка, ни иснтитуције, ни фирме, ни посредници, већ једноставно ради као свој ентитет са милионима других ентитета. Све то кад се узме у обзир, добије се резултат да Blockchain не могу да контгролишу највећи лихвари у историји човечанстава, а то су банке. Покушаћу да упростим ствар. Bitcoin Blockchain је заправо мрежа рачунара, односно сервера који се понашају као независне базе података, а уствари су све повезане. Сваки сервер садржи податке о трансакцијама. Као што сам споменуо већ чворове у мрежи , односно валидаторe који проверавју сваку трансакцију они је једноставно или одобре (валидирају) или је одбију. Након што се трансакција одобори од стране “рудара”, посебни чворови шаљу податке комплетној мрежи и сваки сервер записује трансакцију у својим табелама. Дакле, на тај начин сервери имају поптуну контролу над извршеним трансакцијама. Тако да уколико сте урадили трансакцију у jануару, та трансакција ће и даље бити на серверу, неће бити обрисана.

У овај део бих укључио и оно како је у ствари Bitcoina настао, као децентрализована валута, иза које постоји анонимност и потпуно је слобoдна за употребу. Задржаћу се још на базама и серверима. Рецимо, ако бих желео да извршим неки сајбер напад као што сам горе навео, на неку компанију, ја ћу то врло брзо урадити приступом њиховом серверу или рачунару, јер у већини случајева они имају по један централни сервер. Украшћу им базу и отићи нагде у Канкун да се излежавам. Али, ако та компанија ради са у Blockchain технолгијом, вероватно ћу остати негде на Ади под крошњом, да черупам печено пиле и да размишљам како нисам успео да хакујем ту компанију. Дакле, када је безбедност у питању, мишљења сам да је Blockchain технолгија state-of-the-art безбедности. Просто криминалци не могу да приступе таквој врсти мреже. Чак и да јој приступе неким начином, биће им потребно 2380973489 живота како би дошли до жељеног податка. Добро, до сада смо видели како раде трансакције и базе података. Како изгледа структура података Blockchain записе можете замислити као обичну датотеку, која је има неку своју структуру. Подаци су логичкии сложени и уписани. База података иначе може бити скуп табела које имају колоне и редове, може бити текстуална датотека, могу бити подаци који су одвојени зарезом или неким другим знаком, линковане листе и друго. Узећемо пример књиге . Свака књига има неки податак односно садржај књиге, али у горњем делу, као и у доњем делу књиге, па чак и на првој страници иза корице, имате податке као што су наслов књиге, број поглавља, број странице, фусноте итд … те информације о подацима се називају мета-подаци. Blockchain такође има садржај нпр. подаци о Bitcoin трансакцијама, тако да може у горњем блоку да садржи мета-податке о блоку у који се уписују подаци, као и неку референцу са претходног блока. Дакле, Blockchain је скуп везаних података+датотека+информација који се “вежу” у блок и тако настаје ланац информација, хешовани отисак (фингерпринт) и многе друге податке. У сваки блок се може записати одређени број података, односно трансакција. Када се блок попуни, креира се нови блок и тако даље. Самим тим се креира непрекинути блок информација, а сви су повезани међусобно и немогуће је те блокове прекинути. Они су конзистентни, али сада нећу улазити скроз у техничке детаље како и зашто. Као што књига иде страницу по страницу, тако у Blockchain имате датотеку по датотеку које су повезане. Самим тим што се подаци хеширају (о хеширању ћу објаснити касније), није могуће накандно изменити податке. Чак и да неким чудом успете, морали бисте истовремено податке изменити на свим локацијама где се ови подаци чувају. Технички, а и практично немогуће је направити. Исто тако, валидатори би вам такве радње одбили и не бисте то могли направити на једном серверу. Зато је ова технологија толико добра — када се податак једном запише, он више није промењив. Направите трансакцију и онда се записује у блок података. Ако сте се и зезнули направићете нову трансакцију с којом ћете претходну поништити. Како год урадили, обе радње или трансакције биће уписане у Blockchain. Зато би ова технологија рецимо била супер за све оне подакте у

којима може да се деси грешка, јер врло лако може да се обнови податак уколико није тачан. Трансакцијска правила Blockchain Као и све што има нека правила, тако и Blockchain мрежа функционише по одређеним правилима. Када су правила задовољена, податак се записује. Ако трансакција крши правила, податак ће бити одбијен. Но, правила се могу и изменити. Нодови, односно чворови, који су задужени да валидацију трансакције се могу ажурирати и надоградити новим правилима и онда ће се будући записи валидирати по тим правилима. Самим тим Blockchain технологија је врло фелксибилна и сигурна. Сваки чвор, зна правила, добија податке у реалном времену и сви знају све. Нема скривања података, промена истих, брисања или неке друге радње. Све остаје записано у једном од блокова података који чине Blockchain. Креирање блокова у Blockchainu Како би се креирао блок у неком ланцу, потребно је да рачунар има велику снагу. Самим тим долазимо до дела о рударењу, које у ствари вас највише занима. Процес рударења доноси зараду, односно копање нових Bitcoina. Дакле, то је процес “извлачења” крито валуте, односно Bitcoina. Уколико су рачунари, односно хардвери са доста снаге, процес ће бити безбеднији и самим тим осигурава несметано рударење. Велики број људи користи графичке картице GPU за овакав вид рударења, као и још једну врсту “копача” О томе ћу у другом делу. Дакле, уколико имате више машина, или више картица, рударење је безбедније, јер се на тај начин обезбеђује цео систем фуинцкионисања, као и систем снаге за креирање више блокова. ПАУЗА . САД ЛЕПО ДРУГУ КАФУ ДА СКУВАТЕ, ПА ИДЕМО ДАЉЕ. Врсте копача-мајнера (mining) Да бисте се кренули у авантуру копања Бикона, потребни су вам алати, као што сам навео на почетку. Има неколико врста алата, а код нас се најчешће користе графичке картице за рударење, односно GPU и такозвани AntMiners, који имају велику снагу при копању, али су вишеструко скупљи од GPU. Ко рескира, тај профитира, како неко рече. На вама је да одлучите шта ћете купити од ових копача. Антмајнер Основне информације о систему за копање На следећим линковима у насловима, можете прочитати опис свега што је потребно да знате како ради Биткоин кроз Блокчејн технологију.

P2P Kao што сам већ објаснио и поставио линк са објашњењем шта је P2P, укратко се може рећи да је мрежа децентрализована и да не зависи ни од кога. Hash-rate — брзина копања Хешрејт је брзина којом се открива блок и брзина којом се решава математички проблем, односно алгориатм. Израђени су одређени алати који омогућавају веће брзине. Рударење (mining) Рударење је термин који се користи за откривање и решавање блокова дуж целог блока. Награда се даје за решавање алгоритма и продужење ланца у блоковима, названог наградом за рударење. Награда за рударење у Bitcoin blockchainu јесте сам Bitcoin. Тако да, када ви рударите, Bitcoin blockchain вас практично награђује за тај ваш посао. Чвор (node) Чвор је у суштини рачунар повезан са Bitcoin мрежом. Чвор подржава мрежу путем валидације и преноса трансакција приликом пријема копије самог блока. У претходном делу сам писао више о чворовима, али можете пратити линк и сазнати више. Адреса (Аddress) Bitcoin адреса је у суштини исто што и ваша кућна адреса. То је локација одакле ћете послати, примати или задржати своју валуту. Ове адресе се обично манифестирају у дугачком низу алфанумеричких знакова и изгледају као: 1МхН5кфХ1вгк9ЦЛЛ17и3ДК9Д2гзрХР7дЗФ Адреса новчаника (wallet) је јавни део два шифрована кључа потребна за држање да прихвати или провери трансакцију. Ово није закључак, него мишење Дакле, што се тиче самог копања Bitcoina, мислим да је већ доста тога написано по разним блоговима. Није ми идеја била да описујем потпуно рад рударења, јер као што сам навео на почетку овде сам жело да прикажем основне информације о Blockchain технологији и како Bitcoina ради у спрези са Blockchainom. Скренуо бих пажњу разним економским “стручњацима” који на сваки начин желе да утерају неки страх људима како се не би бавили рударењем, јер су они закључили да постоје неки мехури, балони, кловнови, авиони и камиони. Прво, Bitcoina је направњен још 2008 године од непознате екипе људи, а неки сматрају да је то само један човек тзв Сатоши, што ја чисто сумњам да је ово могао један човек да направи. Исти тај Bitcoina није имао никаву вредност до пре две године. Односно, имао је вредност вирутелне валуте, што је отприлике исто као да имате 1000 лајкова на слици на Фејсбуку и хоћете да замените тих 1000 лајкова за један скуп смајлија, јер вам се свиђају. ВИ ми пошаљете 1000 лајкова, ја их преуземем и пошњем вам скуп смајлија и ми смо завршили трансакцију.

Међутим. Заборавили сте једну веома важну страну ове приче, а то је криминал, анонимност и приватност. Вратићу се на почетак ове године, негде у фебруар месец, ако се не варам када је Bitcoina доситигао цену злата први пут у историји човечанства. Од тада је почео прилично да расте, али не великом брзином, већ сваки дан помало, као никад раније пре тога. Да би се онда, пар месеци касније, десио један велики хакерски напад у целом свету, а вероватно сте сви чули за њега под називом WannaCry. То је сада већ негде април, а Биткоин и даље лагано расте. Тих дана, док је трајао напад и мало након тога, цена Bitcoina је почела драстично да скаче. Одједном је порасла скоро преко ноћи за 1500 долара, па пала за скоро 1000 $, онда опет порасла и тако све негде до средине августа. Након тога почиње да вртоглаво скаче до 20 и кусур хиљада долара. што смо видели до пре две недеље. Морате разумети, да када је потражња за нечим велика, да тада скаче цена и да је нормално за очекивати флуктацију цена. Тако је сада пао за скоро 6000 долара, али да ли то значи да је он у мехуру ??? Не, не може да значи, јер да бисте то окарактерисали као балон, прво мора да знате позадину Bitcoina и његову технологију, па тек онда да судите о балонмима и галонима. Потражња за Bitcoinom је толико порасла из разлога што су се појавиле одређене ствари на свету којима одговара крипто валута. Тако је стање исто и на Дарк Вебу било у једном моменту. Хакери су почели преко ноћи скоро да праве нове и још јаче мелвере, почели су масовним нападима на базе податка итд.. Све у циљу што већег згратања Bitcoina. Такође, било је огромног цурења података у свету ове године, односно у другом делу ове године 2017. Засмислите само колико је ту пара и трансакција прошло у продаји и откупу неких података. Најбољи пример тога јесте хакерска група ShadowBrokers. Kоји су преутзели огроман број хакерских алата и алта за надзор од америчких обавештајних служби, ЦИА и НСА. Податке су ставили на берзу и тражили откуп од скоро два милиона долара, али да им буде плаћено у Bitcoinima. Мањи, поједничани алати су достизали цену око 50000 $ у Bitcoinima. Затим, појавило се још неколико веома јаких и са светлом будућношћу крипто валута. Наравно да ће због тога да расте цена Bitcoina, јер ко је луд да седи и чека да му се валута распадне и да изгуби вредност??!!! Нико то неће да ради, поготову они који уложили милијадре у Bitcoina. Знам, сада ћете рећи , али они су надували цене!! Е, пре него то кажете прочитајте мало више од наслова у новинама ко је надувао цене и из којих разлога и да ли се неком сада исплати да те цене врати на нулу ! Чак и да их врати на нулту вредност. Опет ће у неком периоду да му додлеи неку вредност.

А, шта ће бити ако једног дана Bitcoina изађе на Волстрит берзу ? Како ћете онда плаштити народ о балонима и галонима ??? Распад Bitcoina се ником не исплати, нико неће ни да уради било шта што би његову вредност свео поново на нулу, јер је он просто будућност. Bitcoin не функционише као пирамидална превара Језде и Дафине, на које сте ви стручњаци веома навикли да се позивате. Мехур, тај снажни мехур уопште не може да се назове мехур који ће да пукне, јер Bitcoin може да пукне само уколико нека подморница развали на дну океана кабл за Интернет! Bitcoin ће постојати и после нас, а његова вредност после толико инвестиција, толико труда, толико уложених ресурса, нема шансе да пропадне. Стручњаци, морате знати да постоје људи који се баве Bitcoinom скоро 10 година, односно од самог његовог почетка. Постоје тако људи који желе да помогну другим људима да зараде или да бар на неки начин себи олакшају живот, па макар то било рударење Bitcoina. Постоје људи који имају децу и мисле сутра на њих како да им обезбеде новац за школовање, а то опет виде кроз крипто валуту. Постоје људи који ће на сваки начин и несебично подржавати и охрабривати друге људе којима је Bitcoin непознаница. Интренет је створен да се људи повезују и да информације брже путују. Искрено се надам да сам овим путем успео неког да наговорим да заврне рукаве и да крене у рударење. Просто не можете ништа да изгубите, чак и опрему да купите, не можете да изгубите! Увек ће имати неку вредност. Слободни сте да преузмете тескт за ваше потребе. Нећу вам тражити Bitcoin, али делите знање са другима, тако смо јачи. У другом делу ће бити још опширније са више детаља. Поздрав и рударите!