Skripta Informatika

Upravljanje 232. Smisao upravljanja Sve što je organizovano, što je živo, mora da poseduje neki nivo organizovanosti – reda. Svaki organizovan sistem trpi delovanje entropije, opšte tendencije ka dezorganizaciji. Svetom uglavnom dominira nered, haos. Najveći deo svoga života svaki čovek i socijetalne zajednice provode u nastojanju da uspostave u postojećem haosu red i organizaciju. Razvoj civilizacije se ogleda kroz uspone i padove uspostavljene organizovanosti, institucija i reda. Da bi se red što duže održao uprkos delovanju entropije sistem mora da koristi negentropiju, tendenciju koja ima za cilj da uspori ili umanji delovanje entropije. Nastojanje da se sistem odupre raspadanju, dezorganizaciji i entropiji predstavlja rad. Koncept negativne povratne sprege kao upravljačkog mehanizma zamenio je princip pozitivne povratne sprege, tj. umesto održanja stabilnosti cilj postaju promene u socijetetu. Vrednosni aspekti nekog sistema su zamenjni sa efikasnošću i rezultatima funkcionisanja sistema. Odustaje se od teorije konstantnog evolutivnog napretka, a pod uticajem postmoderne, sve manje su važne „velike priče“, a sve bitnije „male“. 212. Rad i opstanak sistema Sve što je organizovano, što je živo, mora da poseduje neki nivo organizovanosti – reda. Red je

neophodan da bi mogao da se obavi neki rad. Međutim, svaki organizovan sistem trpi delovanje entropije, opšte tendencije ka dezorganizaciji. Da bi sistemi opstali, a to uključuje ljude i njihova društva, mora da postoje organizacije, sistemi sposobni da obavljaju neki rad. Rad je svaka aktivnost koja omogućava da sistem opsaje, da egzistira u vremenu i prostoru. Ljudski rad se ispoljava u nastojanju da se stvori organizacija, da se u prirodi prepoznaju delovi struktura koje mogu biti upotrebljene kao izvori negentropije, da se pronađe ili stvori organizacija koja će moći da realizuje određen proces, da se zadovolje određene ljudske potrebe, da se obavi neki dati rad.

postizanje i realizacija u realnom vremenu i prostoru (u sadašnjosti) postavljenih ciljeva. Haos, nered, dezorganizacija je u osnovi svakog reda. Samo iz haosa može da nastane red. Haos, kao uslov iz koga nastaje red se ne ukida potpuno i nepovratno uspostavljanjem reda, već je to privremeno stanje. Uspostavljeni red, pre svega zbog delovanja entropije, kad tad se pretvara u nered. Red i haos su uzajamno vezani, medjutim ta veza nije stalna. Kao što je red izvor nekog haosa, tako je i haos izvor nekog reda. Upravljanje je stoga korišćenje haosa da se uspostavi red, a ne poništavanje tog haosa.

Za rad je neophodno trošenje energije. Trošenje energije doprinosi očuvanju sistema ali sa druge strane omogućava realizaciju entropije. Cela dinamika egzistencije se realizuje u stalnom nastojanju entropije da poveća nered, a koncenrisane energije, materije i informacija da taj nered suzbije ili bar umanji brzinu njegovog širenja.

46. Entropija i negentropija

Smatra se da se entropija može savladati ukoliko čovek uspe da ovlada svim potrebnim aspektima znanja. Haos je posledica nedovoljno savladanog znanja o prirodi stvari.

Da bi se red što duže održao uprkos delovanju entropije sistem mora da koristi negentropiju, odnosno negativnu entropiju. Negentropija je tendencija koja treba da uspori ili umanji delovanje entropije. Delovanje entropije i negentropije su uslov za funkcionisanje sistema.

55. Haos i red Nastojanja da se iznadju načini da se postignu unapred odredjeni ciljevi, da se smisao života i rada odredi kao nastojanje da se realizuju neki unapred zamišljeni, poželjni dogadjaji, karakteristika je ljudskih i naučnih napora do samog kraja prethodnog milenijuma. Celina smisla čovekovog života jeste

Svaki sistem koji je organizovan trpi delovanje entropije, opšte tendencije ka dezorganizaciji. Dezorganizacija neumitno dovodi do raspadanja i smrti sistema. Zbog entropije nijedan sistem nije večan, već stalno teži haosu.

45. Entropija i ljudski rad Dinamika ljudske egzistencije se ogleda u stalnom nastojanju entropije da poveća nered, a koncentrisane energije, materije i informacija da taj

1

nered suzbije ili barem smanji brzinu njegovog širenja.

Ljudska delatnost, ljudski rad, ljudsko stvaralaštvo se ispoljava u nastojanju: 1. da se u prirodi prepoznaju delovi struktura koje mogu biti upotrebljene kao izvori negentropije 2.

da se pronadje ili stvori organizacija koja će omogućiti da se ostvaruje, realizuje odredjen proces, da se zadovolje odredjene ljudske potrebe, da se obavi neki rad.

imati želje i pretpostavke o budućem ali se budućnost ne može odrediti. Upravljanje nije uspostavljanje odnosa izmedju sadašnjeg i nekog budućeg , već je postavljanje medjusobnog odnosa pojava u sadašnjosti. Upravljanje nije i ništa drugo do upoređivanja u sadašnjosti dva sloja realnosti. Budućnost samo predstavlja neki daleki horizont kome težimo a do kojeg nikad ne stižemo. Vizija budućnosti nam služi kao mera stvari, kao orijentir, kao želja koja se isključivo realizuje u sadašnjosti. 112. Kopernikanski obrt u shvatanju upravljanja

Čovek doprinosi stvaranju reda, ali i nereda. Može li se nadvladati tendencija ka razgrađivanju ukoliko čovek bude uspeo da ovlada svim aspektima potrebnog znanja? Da li se iz haosa stvara red? Da li su stvoreni red i organizacija večni? Harmonija i ravnoteža. 220. Red kao poželjna stvarnost Greši se kada se pod upravljanjem podrazumeva proces koji je između sadašnjeg i budućeg. Pri uspostavljanju tog odnosa, zaboravlja se da je buduće samo pretpostavka koja se “konstruiše” i realizuje u sadašnjosti. Takođe, ne smemo zaboraviti ni prošlo – jer je sadašnje zapravo „prošlo“ i „buduće“ emanirano u sadašnjem momentu u kome se stvari dešavaju. U prošlosti stvari su se desile – danas možemo samo da nagadjamo na osnovu onoga što nam je ostalo iz prošlosti kako je to bilo. U budućnosti stvari će se tek desiti – oni koji upravljaju mogu

Tokom razvoja čovečanstva dominirala su dva paradigmatska pristupa razvoju socijeteta vezana za smisao i svrhu života i za upravljanje društvom. Ovi različiti pristupi ogledali su se i kroz koncepciju vremena, tj. kroz različite ciljeve upravljanja socijetetom a to su harmonizacija i ravnoteža:

1. Ciklični pristup - ciklično shvatanje razvoja. On postulira da se sve društvene pojave ciklično kreću prateći u stvari sliku koju daje priroda promenom svojih godišnjih doba. Ciklično kretanje se povezivalo sa rođenjem, rastom i smrću svakog čoveka. Sve ono što su ljudi videli ih je vezivalo za ciklično kretanje.

2. Evolutivni pristup - shvatanje da je razvoj ljudskog socijeteta istina postepen ali stalan i da je uvek usmeren ka napretku, višoj fazi razvoja. Ovaj pristup ima osnove u vizijama čoveka o svom napretku i u ideji da se „nije živelo uzalud“.

3. Pristup haosa i reda - početkom novog milenijuma nastaje treća paradigma koja se odnosi na shvatanje da odnosi haosa i reda leže u osnovu socijetalnog stanja, što znači da se stanje haosa ne pojavljuje samo kao nepoželjna tendencija već da je i ono deo nastajanja reda.

57. Harmonija u socijetetu Najuspešnija i najdugotrajnija društva u istoriji čovečanstva su matricu socijetalne reprodukcije zasnivale na konceptu harmonije. Harmonija počiva na organskoj matrici socijetalne reprodukcije. Ona polazi od toga da su ciljevi društva mir, ravnopravnost, spori rast, a sve se to iskazuje kroz harmonične društvene odnose među ljudima, socijalnim grupama i institucijama društva. Cilj upravljanja je održavanje postojećeg stanja i njegovo sporo menjanje i prilagođavanje eventualnim novonastalim potrebama. Odnos prema nauci – ovakvo društvo ne negira naučna saznanja i tehnološke inovacije, ali se njima odnosi sa stanovišta koliko doprinose stabilnosti društva i njegovom miru, a ne sa stanovišta promena koje mogu da izazovu. Nauka se koristi za jačanje elemenata matrice socijetalne reprodukcije. Harmonija - ne favorizuju se individualizam, konkurencija i sukobi ni na makro ni na mikro nivou. Pristojnost, blagost i poštovanje zasnovano na tradiciji se favorizuje. Borba protiv dezorganizacije je briga celine društva, smatra se da je ona posledica ljudskog nemara i neetičkog delanja. Harmonija je rezultat

2

kolektivnog čina svih članova društva, svakog u svom domenu života i rada. Ne upravlja se na osnovu unapred određenih ciljeva, niti na osnovu delatnosti pojedinih ljudi ili grupa ljudi. Entropija ne postoji ni kao koncept. Ovakav model organizovanja je bio poznat u velikim civilizacijama u Staroj Grčkoj, Kini i Indiji. Danas je to ideal privatnog i porodičnog života. 34. Dinamička ravnoteža Ravnoteža je dinamička pojava koja podrazumeva da delovanje različitih sila medjusobnim dejstvom i uravnoteženjem dovode do privremene ravnoteže. Kretanje, promene, dinamičnost odnosa, nepredvidivost su osnova ovog pristupa. Svaki socijetet je nestabilan i podložan entropiji. Organizovanost koja se uvek iskazuje kroz dinamička stanja može da opstaje samo ukoliko dolazi do stalnog uravnotežavanja svih sila koje deluju, kako onih koje ojačavaju organizovanost tako i onih koje je slabe. 70. Inicijalni uslovi Opšte je mesto da se budućnost određuje prošlošću, da onaj koji zna prošlost može da odredi kakva će biti budućnost. To je netačno jer ne postoji mogućnost određivanja inicijalnih uslova. Teorije upravljanja su dugo počivale na istraživanju prošlosti, što je poduprto stavom enciklopedista da na jednom mestu treba okupiti svo znanje jer će se tako moći predviđati budućnost. Budućnost ne može da se projektuje na osnovu prošlosti jer se prošlost ne može opisati na dovoljno precizan način. Da bi se budućnost mogla odrediti sa

dovoljno velikom verovatnoćom realizacije, neophodno je odrediti na tačan, precizan i potpun način inicijalne uslove od kojih se polazi. Inicijalni uslovi se odredjuju kao potpun i sveobuhvatan opis svih dogadjaja, elemenata i procesa koji su se odvijali u nekom odredjenom momentu u prošlosti. Oni su toliko brojni da ih je nemoguće nabrojiti. Inicijalni uslovi zavise od sačuvanih izvora koji, sa jedne strane, nisu potpuno pristupačni, a sa druge, oni se moraju posmatrati u okviru vrednosnog sistema vremena u kome su nastali, što je nemoguće jer ih mi samo možemo videti naočarima sadašnjosti. 144. Neizvesnost

neizvesnošću, pre lokalnim okvirima.

svega

haosom

iskazanim

u

275. Zašto i kako? Nagli prodor istraživanja procesa upravljanja u dvadesetom veku vezan je za (1) ekspanziju novih znanja pre svega u prirodnim naukama i (2) rast broja i složenosti društvenih veza i odnosa. Pošto su na ta pitanja davani veoma različiti odgovori, koji nikada nisu bili konačni, ili zadovoljavali socijalne uslove, većina tih pitanja je i dan danas ostala. Do kraja 19. veka, ljudi su se bavili metafizičkim, „zašto“ pitanjima. Od kraja 19. veka nauka se sve više interesovala za “kako” nego “zašto” tj. za čovekovu egzistenciju. Time se nisu zaboravila metafizička pitanja, več se pažnja i energija usmerila pre svega na funkcionalnost i efikasnost.

Svakim danom postaje sve jasnije da slika stabilnog i harmoničnog sveta ne postoji, i sve više se veruje stavu da je svet mesto neizvesnosti. Centralno pitanje prestaje da bude kako obezbediti da sistemi i organizacije postignu trajnu i nepromenljivu stabilnost.

Tek kada se veliki deo ljudske znatiželje ali i racionalnih aktivnosti od metafizičkih nastojanja okrenuo ka nastojanjima da se promeni postojeće, upravljanje kao aktivnost i naučna disciplina je postalo moguće.

Cilj upravljanja je danas kako u velikom broju medjusobnih komunikacija i veza koje postoje medju elementima, ljudima, sistemima i organizacijama obezbediti onu vrstu dinamičke ravnoteže koja će obezbedjivati najbolju moguću funkcionalnost datog sistema u nekom vremenu.

Suština drušvenih nauka je vezana za razumevanje društvenih pojava i nastojanje da se to razumevanje iskoristi za racionalnu socijetalnu svrhu. Saznanja i iskustva iz prošlosti mogu da nam pomognu, ali nisu svemoguća. Težimo iznalaženju novih autentičnih rešenja primenljivih u našoj sadašnjosti.

Svet je mesto neizvesnosti. Funkcionalnost je privremena. Upravlja se u uslovima nestabilnosti, neizvesnosti, stalnih promena, stalnim nastojanjima da se obezbedi dinamička stabilnost. Upravljanje danas postaje nastojanje da se “upravlja”

258. Upravljanje – pogled u budućnost Nastankom novih IT stvaraju se uslovi da se red i poredak pa samim time i haos dožive i emaniraju na nov način. Upravljanje od nastojanja da se postigne što bolja i stabilnija organizacija polako biva

3

zamenjeno stavom da je upravljanje pre svega način nalaženja i korišćenja informacija kojima će se omogućiti stabilan i organizovan život sistema i institucija, što podrazumeva stalnu dinamiku, stalno prilagodjavanje, stalno ispravljanje i doterivanje delovanja sistema kojim se upravlja.

Cilj upravljanja je sve više iznalaženje stalnih faktora (informacija) koji će omogućavati u nezamislivoj dinamici, uzročnosti i složenosti socijetalnilh elemenata, stalno dograđivanje, ispravljanje i preciziranje kretanja sistema u prostoru stanja. Haos se više ne posmata kao negativna sila već se sa haosom računa kao sa neumitnim faktorom procesa upravljanja. 122. Matrica razvoja Svaka matrica razvoja ili reprodukcije je sastavljena od:

matica

socijalne

(1) strukture matrice (2) dinamičke interakcije elemenata strukture

(3) dinamike matice u vremenu koju karakteriše ireverzibilnost matrice društvene reprodukcije Matrica društvene reprodukcije se menja, razvija i prilagođava promenama u društvu, promenama ciljeva, ali i spoznajama prirode i društva. Samim tim, ona je proizvod ljudske delatnosti kojom čovek omeđuje sopstvene mogućnosti delovanja i time uvodi relativno ograničen broj elemenata pomoću kojih objašnjava, razume, vrednosno opisuje, uređuje i upravlja sopstvenim društvom. 168. Organiski i mehanički tip organizacije 169. Organski tip organizacije

125. Mehanički tip organizacije definicija organizacije – pod organizacijom se podrazumeva nekakvo ustrojstvo koje omogućava kretanje i dinamiku društva u prostoru stanja.

Organizacija označava sistem koji je izvan ravnotežnog stanja (ravnomerne raspodele energije aka smrti sistema) – samo takav sistem ima mogućnost trošenja energije, a samim tim i kretanja i ostvarivanja promena. Čovek, a samim tim i društvene tvorevine, ne mogu da opstanu u stanju mirovanja. Samo dinamika i kretanje, koji su rezultat opstajanja, karakterišu čoveka i njegovo društvo. U osnovi svih matica društvene reprodukcije ljudskih društava se nalaze dva bazična obrasca organizacije. Prvi je organski, a drugi je mehanički. Organski tip organizacije Organski tip organizacije je običajan, najrasprostranjeniji i može se reći najprirodniji tip organizacije. U osnovi, on predstavlja socijetalnu kopiju prirode. Kao što u prirodi postoji povezanost i međuzavisnost, tako i organski tip društvene organizacije karakteriše opšta povezanost i uzajamnost društvenih stuktura i elemenata. Organski tip organizacije je prevashodno okrenut održanju i funkcionisanju postojeće matrice socijetalne reprodukcije datog društva. Kada i dođe do promena, one su relativno spore i koriste mehanizam povratne sprege – organski tip organizacije se bazira na homeostazi kao osnovnom mehanizmu regulacije. Opštost i usmerenost na

sadašnjost i vrednovanja.

prošlost

su

osnovni

kriterijumi

U savremenom sistemu se sve više pojavljuju elementi organske organizacije. To je pre svega posledica sve veće međusobne povezanosti na globalnom nivou, usložavanja međusobne povezanosti elementa socijeteta, povećanja broja stanovnika, usložavanja društvenih i komunikacionih veza, količina informacija. Mehanički tip organizacije Mehanički tip organizacije je dijametralno suprotan organskom tipu organizacije i on pre svega počiva na virtualnosti. Virtualno označava ono što postoji u umu, što je proizvod imaginacije. Virtualnost je posledica sposobnosti da izmišlja i kreira rešenja do kojih nije došao preslikavanjem prirode. Najbolji primer za to je mitologija – Atina, boginja mudroti i sumraka je nastala tako što je iskočila iz glave Zevsa – ona nije nastala organskom aktivnošću – rađanjem, već mehaničkim rešenjem – kao rezultat misaone aktivnosti Zevsa. Mehanički tip organizacije je relativno autonoman. On je nastajao i razvijao se na osnovu inovacije, na osnovu sposobnosti ljudi da iznađu rešenje koja nisu analogna prirodi. Ljudi su uvek, bez obzira na tip organizacije, svoje prisustvo iskazivali u inovacijama. U organskom tipu organizacije radi se o inovacijama koje imaju za cilj održavnja socijeteta u postojećem stanju – organska matrica koristi negativnu povratnu spregu. U mehaničkom tipu organizacije inovacije su usmerene ka permanentnim promenama uz prisustvo mehanizama održavanja u granicama koje su nužne da se društvo ne bi raspalo – ova matrica počiva na pozitivnoj povratnoj sprezi.

4

(8) ekonomskim procesima Čovek je u mehaničkom tipu organizacije svestan da svojim umećem i kreativnm delatnošću može da stvara nove uslove svoga življenja. On se ne plaši novih rešenja, ili bar ne sprečava njihovo nastajanje. Stoga se, u upravljanju promenama, ne okreće isključivo iskustvima iz prošlosti. U ovaj tip društva spada većina novekovnih evropskih društva od 17. veka, kada je došlo do naglog tehnološkog razvoja, pa sve do danas. 171. Osnovne karakteristike dva tipa socijeteta Organska i mehanička matrica socijetalna reprodukcije se razlikuju po prostoru gde su nastale. Mediteranska matrica socijetalne reprodukcije – postojbina organske matrice socijetalne reprodukcije Atlantska matrica socijalne reprodukcije – postojbina mehaničke matrice socijalne reprodukcije 123. Matrice socijalne reprodukcije 42. Elementi za razlikovanje organske i mehaničke matrice Razlike između organske i mehaničke matrice socijetalnog razvoja se mogu posmatrati kao razlike kada se radi o odnosu prema: (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7)

drugim ljudima prostoru vremenu kritici svrsi života pokretačkim silama u društvu političkom životu

(9) demokratiji (10)jedinstvu i podeli vlasti 96. Karakteristike organske matrice socijetalne reprodukcije - odnos prema drugim ljudima – pojedinac nije dominantan element društva. Dominantnu ulogu imaju društvene grupe odnos prema prostoru – shvatanje prostora je pre jednodimenzionalno nego višedimenzionalno. Ljudi teže da ostanu u svom poznatom prostoru i nisu skloni menjanju mesta boravka shvatanje vremena – jednodimenzionalno shvatanje vremena – događaji, po svom odvijanju se pre svega ciklični, sve se stalno vrti u krug, ne postoji neka posebna potreba da se dešavanja stavljaju u vremenski sled ili međusoban odnos. Odnos prema vremenu je nemaran. odnos prema kritici – kritika, kao osnova za promenu dela društvene strukture postaje prihvatljiva tek kad je podrži neki kolektivitet. Teži se održavanju postojećeg sistema, na svaku promenu se gleda sa velikom skepsom

politika – posmatra se kao zla kob – pošto individualizma, ona se skazuje kroz sukob velikih društvenih grupa, pa samim tima ima velike psledice za onu grupu koja je izgubila. Sabornost je dominantni oblik političkog organizovanja – nešto kao harizmatska vlast kod Vebera ekonomski procesi – rad i proizvodnja nisu posebne vrline, tretiraju se kao nešto što obezbeđuje sredstva za funkcionisanje društva demokratija – demokratija se posmatra kao vladavina naroda. Smatra se da je osnova svakog društva narod kao skup građana koji žive u istoj državi, govore istim jezikom, imaju zajedničku istoriju i kulturu. 124. Mehanička matrica socijetalnog razvoja 96. Karakteristike mehaničke matrice socijetalne reprodukcije odnos prema drugim ljudima – individualizam je osnovno važeće opredeljenje. Razlike u pojedinim društima postoje, ali je individua, kako u politici, tako i u kulturi, ekonomiji i verovanjima izvor društvenog razvoja

svrha života – svrha života je pre svega duhovne prirode – ostvarivanje visokog moralnog, društvenog ili kolektivnog ideala je razlog postojanja pojedinca. Pojedinac se ne iskazuje kao individua, cilj je kolektivitet

poimanje prostora – višedimenzionalno. Postoji prostorna perspektiva kako u svakodnevici, tako i u naučnim i umetničkim pretpostavkama. Postoji sagledavanje i lokalnog i globalnog

pokretačke sile – kolektivističkog su karaktera, pokrivaju celinu sistema – pleme, pripadnici feudalca, države ili nacije, velike socijalne drupe kao što su klase i narodi, velike institucija kao demokratija.

poimanje vremena – višedimenzionalno. Pojedinac ima veliki broj društvenih uloga i svaka od tih uloga se realizuje u posebnom vremenu i prostoru. Pošto neke od tih uloga nisu međusobno povezane, niti koherentne, onda se ispoljavaju kao multivarijantnost vremena i prostora.

5

odnos prema kritici – kritika je postupak za otkrivanje i zamenu nefunkcionalnih, neproduktivnih i neprihvatljivih delova sistema. Pozitivna povratna sprega.

Da bi dobijene informacije koje se emituju na osnovu ovih dimenzija bile jasnije, mogu se napraviti različiti klasteri tj. skupine organizovanih informacija. To su:

svrha života – obezbeđivanje promena. Sve je okrenuto ka budućnosti, koja se ne shvata kao daleki ciljevi, već kao ono što se može uraditi u jednoj generaciji.

(a) (b) (c) (d)

politika – nema visoko mesto. Shvata se kao vrsta delatnosti. demokratija – predstavnička demokratija, shvata se kao prihvatanje unapred utvrđenih propisa i procedura koje su obavezujuće za sve. 33. Dimenzije matrica socijetalne reprodukcije U svakom društvu deluje specifična matrica društvene reprodukcije koja je u svojoj osnovi bazirana na jednom od dva osnovna tipa – organskoj ili mehaničkoj matrici društvene reprodukcije. Kretanje i događanja u svakom društvu ponaosob naučnici mogu pratiti samo ako društvo uspeju da postave kao nekakav sistem – zbog toga, sabijanje znanja, krakteristika u određenu dimenziju matrice socijetalne reprodukcije predstavlja logičan i efikasan put razumevanja i upravljanja društvenim karakteristikama i procesima. Te dimenzije su: (1) (2) (3) (4) (5) (6)

filozofska religijska objektivna sistemska ciljna dimenzija haosa

načini shvatanja društva odnos prema čoveku korišćene naučne metode metode upravljanja

222. Religijska dimenzija matrice socijetalnog razvoja način shvatanja društva – religijsko poimanje sveta se pogleda u traženju sila van čoveka, društva i prirode stvaraoca. Razumevanje društva se iskazuje u pokušaju da se razume božansko. Čovek može samo da se prilagodi tim unapred datim pravilima. Mera prilagođenosti jer mera uspešnosti ili neuspeha ostavarenja pojedinca i društva odnos prema čoveku – čovek određuje svoju sudbinu prihvatanjem i primenom religijskih normi. On se na taj način povinuje božanskim silama koje imaju širi uvid u celinu društva i ljudskih potreba naučni metod – naučnost počiva na čitanju, razumevanju i primeni svetih tekstova. Sva dejstva moraju biti u skladu sa religijskim postavkama. metode upravljanja – upravljački ciljevi se ogledaju u nastojanju da se odrede ciljevi koji će biti bogougodni. Poštovanje crkve i njenih predstavnika, podređivanje crkvenim zahtevima i kanonima. Celinu svoje ličnosti čovek usmerava na sopstveno ostvarenje kao religijske ličnosti.

49. Filozofska dimenzija matrice socijetalnog razvoja način shvatanja društva – centralna tema je čovek i njegovo mesto u društvu način shvatanja čoveka - antropomorfizam je ključna karakteristika – uvek postoji nastojanje da se spozna razlog i svrhaa postojanja čoveka, njegov nastanak, vrednosti koje ga pokreću, odnos prema drugim ljudima, kao i prema prirodi. naučni metod - stvaraju se sistemi znanja zasnovani na logičnosti i unutrašnjoj konzistentnosti, koji su i paradigmatski. Cilj stvorenih paradigmi nije samo spoznaja već i nastojanje da se poboljša individualni i društveni život. 

metode upravljanja – cilj upravljanja je da se izbegne haos, da se uredi svet, da se uvede određeni poredak, postigne ravnoteža i na taj način stvori mogućnost upravljanja. Upravljanje, postizanje ciljeva, se određuje kao racionalna delatnost kojoj prethodi racionalno određenje ciljeva u skladu sa vrednosnim sistemom i filozofskim pretpostavkama. U slučaju kada više nije moguće koristiti određenu filozofsku paradigmu, jer ona više nije delotvorna, stvara se nova. 147. Objektivna dimenzija matrice socijetalnog razvoja način shvatanja društva – polazi od stava da je društvo deo prirode, da je njome omeđen i određen. odnos prema čoveku – priroda je determinisana sopsvenim zakonima na koje ne deluje ljudska volja, a čoveku kao delu prirode preostaje sa spozna 

6

zakone prirode i da se, poznavajući ih, koristi njima u sopstvene svrhe. Te svrhe, međutim, ne mogu izaći izvan onoga što priroda određuje. naučni metod - u prirodi deluju determinističke relacije a nauka ih proučava i formuliše zakone. Ti zakoni nisu podložni promeni na osnovu ljudske volje ili čovekovih vrednosti. Priroda je savršena i objektivna a socijetet je nesavršen i njega ne regulišu deterministički zakoni. Ciljevi saznanja se definišu kao nastojanje otkrivanja empirijskog, objektivnog potrvđivanja zakona koji ostaju nezavisno od vremena, mesta i čoveka. 

ciljevi upravljanja - ciljevi upravljanja se odredjuju prema onim zakonomernostima koje se otkrivaju u prirodi. Prirodni zakoni su najviši stadijum znanja i prvenstveni cilj nauke je da ih što više otkrije. Tako utvrđeni zakoni se primenjuju u korist čoveka i društva, ali bez mogućnosti da se modifikuju i prilagode društvenim ili ljudskim ciljevima. 

230. Sistemska dimenzija matrice socijetalnog razvoja način shvatanja društva - sistemski pristup je pokušaj integracije ljudskog subjektiviteta i objektivnosti prirode. način shvatanja čoveka - On pokušava da čoveka i prirodu stavi u položaj partnera. Čovek nije iznad prirode, niti je njoj podređen. naučni metod - cilj nauke je stvaranje znanja radi upravljanja procesima i njihovom usmeravanju ka željenim ili unapred datim ciljevima.

ciljevi upravljanja – sistematski pristup polazi od toga da je čoveku svojstveno da upravlja, da usmerava svoju delatnost ka željenim ciljevima. Ti ciljevi moraju da se uklapaju u okvire koje nameću priroda i društvo. Sve je u stalnom kretanju, svi elementi svakog sistema deluju jedni na drugi, a u isto vreme i okruženje deluje na sistem. Ta stalna komunikacija uslovljava stalne promene, zbog kojih čovek mora stalno da upravlja procesima i sistemima. 9. Ciljna dimenzija matrice socijetalnog razvoja način shvatanja društva – ciljni pristup polazi od toga da postoje haotični uslovi koji su nastali u društvu usled velikog porasta broja elemenata, veza, informacija i odnosa. Uređenost društva se može postići, pre svega, određivanjem ciljeva sistema i njihovom težnjom da se ti ciljevi postignu. U meri u kojoj su ti ciljevi određeni i u kojoj se nastoji da se oni postignu, u toj meri postoji organizovanost društva.

se da je kosmos pre bio uređeniji nego danas. To znači da su svi napori koji se rade na stvaranju reda ili održavanju organizacije lokalnog karaktera. Posledice povećanja uređenosti u jednom delu imaju uvek za posledicu povećanja nesređenosti u drugim delovima kosmosa, sistema ili okruženja. 32. Dimenzija reprodukcije

haosa

matrica

socijetalne

način shvatanja društva – inovativnost koju donosi ovaj pristup jeste da povećanje ili održavanje organizovanosti u jednom delu društva uvek ima za posledicu povećanje neorganizovanosti i nereda u drugim delovima sistema ili u okruženju. To znači da, kao ni u kosmosu, ni u društvu ne može da se postigne nivo maksimalne organizovanosti, stanje u kome bi organizacija bila jednaka 1.

način shvatanja čoveka – čovek je taj koji je u okviru sistema stvorio i odredio ciljeve. On je taj koji svojom delatnošću pokušava da te ciljeve i postigne. Stohastičnost društva mu to i omogućava.

način shvatanja čoveka – društvo i priroda su u haotičnom stanju, a čovek mora da spozna tačke čudnih atraktora koje će pomoći da se privrmeno uredi onaj deo kosmosa za koji je zainteresovan. naučni metod – čovek bira ciljeve i shodno njima uređuje haotično stanje koje ga okružuje. Neuredjenost u kosmosu može lokalno da se naruši u korist organizovanosti.

naučni metod - čovek u svom delovanju treba da smanji neizvesnost i poremećaje koji se javljaju u sistemu i okruženju, kao i entropiju.

ciljevi upravljanja – upravljanje se svodi na upravljanje haosom. Taj proces se nikada ne završava, ni pojedinačno, ni lokalno, niti globalno.

ciljevi upravljanja - cilj i svrha upravljanja je da se umanje delovanja poremećajnih dejstava sa kojima je čovek suočen u haotičnom svetu. Ciljni pristup polazi od stava da je svet sastavljen od procesa koji se samo privremeno mogu urediti, ali da je njihovo prirodno stanje neuređenost. Smatra da

7

neophodno i da upravljačka struktura bude stručna. Tako dolazi i do razdvajanja vlasničke od upravljačke funkcije i nastanka “tehnostrukture” (Galbrajt).  Paralelno sa tim, dolazi do razvoja informacionih tehnologija (IT), usložnjavanja socijetalnih veza i institucija, a osnova opstanka i razvoja socijeteta postaje proizvodnja informacija. To je označilo kraj industrijske ere i industrijskog društva i nastanak informatičkog društva. Ono što određuje informatičko društvo je mesto koje informatička tehnologija zauzima u proizvodnji i ekonomiji. Koncept informatičkog društva je prvi upotrebio Fric Makhlup. Ovakvo društvo počiva na sve većoj proizvodnji i diseminaciji informacija. Najbolji načn kontrolisanja protoka, proizvodnje i diseminacije informacije je tehnologija za formiranje komunikacionih mreža. Zato se i vodi rat oko razvoja i vlasništva nad tehnologijama – jer su one te koji su potrebne da bi se informacijama pristupilo.

Informatika 68. Informatičko društvo 115. Kraj industrijske ere i nastanak pojma „informatičko društvo“ Sedamdesetih godina dolazi do brojnih promena, koje će uticati na promenu karaktera društva. Promene u oblasti svojine – od privatne svojine se sve više, sredinom 20. veka pojavljuje korporativna svojina zasnovana na velikom broju vlasnika akcija jednog preduzeća, do čega je došlo jer se videlo da savremena tehlonogija nosi i sve složenije procese upravljanja. Za stvaranje profita je postalo

Suštinski paradoks i problem razvoja savremenog društva je to da su informacije, koje su postale javna svojina s obzirom da su lako dostupne, u isto vreme i ograničene i to od strane privatnih subjekata. Na taj način se stvara mogućnost da informacija od javne pređe u prometnu vrednost. 94. Karakteristike industrijskog društva

rad sa mašinama korišćenje fizičke radne snage (plavi okovratnici) masovna proizvodnja fizičkih dobara ekstenzivna materijalna proizvodnja

hijerarhija u odnosima (i u proizvodnji i u društvu) precizna i rigidna socijalna struktura društva jasni i relativno kruti sistemi vrednosti stroga organizacija rada (dominacija belih okovratnika)

centralistički sistemi odlučivanja i informisanja 93. Karakteristike postindustrijskog društva 4. Belovo određenje informatičkog društva Sociolog Daniel Bell (1974) je skovao termin postindustrijsko društvo. „Postindustrijsko društvo je društvo koje počiva na znanju i korišćenju informacija. Ono se koristi radi društvene kontrole, da bi se usmeravale inovacija i promene“. On je uočio sledeće karakteristike postindustrijskog društva: razvoj počiva na proizvodnji informacija u proizvodnji dominira kreativno-inovativni rad serijska, ali i pojedinačna proizvodnja dobara inovativnost pretvaranje hijerarhijske u horizontalnu strukturu,

(i u proizvodnji i u društvu) gube se jasne i precizne razlike u socijalnoj strukturi fleksibilnost u sistemima vrednosti fleksibilnost i pokretljivost u organizaciji (štraftasti okovratnici) stvaranje mrežnih IS i fleksibilnih autonomnih oblika odlučivanja 252. Transproduktivno društvo Osim pojma postindustrijsko, korišćeni su i termini elektronsko i informatičko društvo. Koncept transproduktivnog društva najbolje odgovara

8

karakteristikama promena ovog Osobine ovakvog društva su:

novog

društva.

različitih ciljeva. Opasnosti koje IT nose – (1) privatnost (2) „digitalna podeljenost“ (3) kiber zločini.

sistemi kulturnih i civilizacijskih vrednosti su opšte

važeći, a nivo integracije i povezanosti društava je najveći u istoriji sistem ciljeva društvenog razvoja je skoro identičan u svim društvima razvojni, inovativni procesi i napori individualnih društava su identični univerzalnim naporima inovacije i proizvodnja se realizuju na globalnom nivou sa sve manjim specifičnim karakteristikama pojedinih društava informacije i znanje su osnova svih društvenih

procesa protok informacija i znanja je univerzalan i slobodniji od protoka kapitala nacionalni dohodak najviše zavisi od proizvodnje informacija. 51. Francusko – američki osnovni dokument 69. Informatičko društvo – svetski izazov 189. Položaj građanina u informatičkom dobu 29. Digitalna ekonomija Ovo je ugovor sklopljen između francuske i američke vlade u cilju ojačanja razvoja u domenu informatičkog društva i digitalne ekonomije. Informatičko društvo – svetski izazov: nove IT menjaju načine ne koje radimo, učimo u komuniciramo među sobom. IT postaje osnovni pokretač ekonomskog rasta, globalizacije i stvaranja visoko tehničkih i visoko plaćenjih zaposlenja. Od društva koje je bilo „radno intenzivno“, stvara se društvo koje je „znanjem intenzivno“. IT utiču na položaj građanina, kulturu, društvene zajednica i trgovinu. One su moćno oruđe za realizaciju

Informatičko društvo je koncipirano na način da se u njemu uči tokom celog života, omogućavajući ali i zahtevajući od svih da konstantno usvajaju nova znanja. Položaj građanina: IT poseduje potencijal za jačanje civilnog društva, građani koriste Internet da bi komunicirali sa svojim predstavnicima, rešavali probleme, da iskazuju svoja mišljenja i razmenjuju ideje. Sa druge strane, IT omogućavaju vladama transparentno, jednostavno i efikasno delovanje. Loša strana je što dolazi do društvenih i regionalnih podeljenosti po principu digitalne nejednakosti, tj. razdvajanja onih koji imaju, od onih koji nemaju IT tehnologije. Uloga države je da svima omogući ovaj pristup, podstiče konkurenciju u cilju nižih cena i većeg izbora, ali i da poveća vladanje tehničkim znanjima. IT će doprineti integraciji zemalja u razvoju u informatičko društvo, olakšaće širenje znanja i ekonomija, a tako i podsticati kulturnu raznolikost. Digitalna ekonomija: s obzirom na ekspanziju elektronske trgovine, potrebno je bilo urediti pravni okvir, koji će potpomoći konkurentsku sredinu u kome će ona razvijati, ali i obezbediti zaštitu javnih interesa. Treba ukloniti diskriminatorne poreze, ali i omogućiti bezbednost transakcija i plaćanja i suzbijanje kiber kritimaliteta i osiguranje zaštite intelektualne svojine. 235. Socijetalna suština informatičkog društva

Industrijsko društvo se bitno razlikovalo od poljoprivrednog, od socijalne strukture do načina proizvodnje (objasniti). Isto tako i informatičko društvo razlikuje od industrijskog. Argument pokretljivosti - u informatičkom društvu proizvodnja informacija može se realizovati na veoma različitim tačkama socijalne reprodukcije. Samim tim, organizaciono i tehnički je potpuno drugačije određena od proizvodnje dobara u industrijskom društvu. Informacije se mogu proizvoditi bilo gde, nezavisno od socijalnih, kulturnih ili prostornih uslova. Za proizvodnju informacije potrebno je sredstvo (mozak), memorija (ljudska ili računarska) i namera ili potreba. Uporediti sa poljoprivrednim i industrijskim društvom. 

 Argument socijalne stratifikacije - nema jasne

fizionomije socijalne stratifikacije koja bi počivala na hijerarhiji ili posebnom sistemu vrednosti, a postojeće socijalne grupe i slojevi su razmrvljeni i u stalnom su procesu formiranja i rasformiranja. Socijalna pokretljivost nije prevashodno vertikalna, već je najčešće horizontalna. Dinamika, promene i stalna rekonstrukcija socijalne strukture, koja je veoma fleksibilna i promenljiva, su osnovne karakteristike matrice socijalne reprodukcije informatičkog društva. Argument ribarske mreže - mreža koja predstavlja osnovicu socijetalnog grupisanja ne sliči strukturi paukove mreže već pre podseća na ribarsku mrežu u kojoj nema ni početka ni kraja a ponajmanje postoje centri od kojih se granaju informacije i moć. Mrežno struktuiranje 

9

podrazumeva ribarsku, a ne paukovu mrežu. Takva mreža se sastoji od nodova i habova. Habovi su nodovi koji češće i više komuniciraju sa drugim nodovima, koji su nadmoćni. Međutim, ta nadmoćnost nije trajna. Jednom stečen status haba nije večan, oni nastaju i nestaju, svaki nob je potencijalni hab. Argument monopola - suštinski paradoks i problem razvoja savremenog društva je to da su informacije, koje su postale javna svojina s obzirom da su lako dostupne, u isto vreme i ograničene i to od strane privatnih subjekata. Na taj način se stvara mogućnost da informacija od javne pređe u prometnu vrednost. 

 Sličnost koncentracije moći - neke socijetalne

karakteristike industrijskog društva, kao što su tendencija koncentracije moći i kapitala, odnose se i na informatičko društvo u nastajanju. 254. Tri suštinska svojstva informatičkog društva Tri suštinske promene, svojstva, do kojih dolazi razvojem informatičkog društva se iskazuju kroz:  mrežno strukturiranje  demokpoziciju  razvoj postmodene 133. Mrežno struktuiranje Do sredine prošlog veka sva društva kroz istoriju su

bila hijerarhijski organizovana, što se nije iskazivalo samo po socijalnom položaju pojedinaca i socijalnih grupa, već i po njihovoj ekonomskoj, kulturnoj, obrazovanoj i jezičkoj poziciji. Informacije i znanje, kao osnova informatičkog društva, su odredjene javnim prostorom koji je mrežno organizovan.

Hijerarhijski odnosi se sve više fleksibilnim strukturama ljudskih i odnosa. Objasniti ribarsku mrežu.

zamenjuju društvenih

dekompozicija postaje sve češći način struktuiranja savremenog, informatičkog društva.  Dekompozicija ne označava samo tendenciju

Mrežno organizovanje društva je sve više povezano

sa komunikacionim mrežama za prenos podataka. Broj podataka koje možemo naći na KUMu (Kontinentalnoj direktnoj mreži) se svakog dana sve više povećava. S obzirom na značaj informacija i znanja u

informatičkom društvu i rast KUMa, kroz koju se te informacije i znanja distribuiraju, sve veći broj broj institucija, odnosa i procesa struktuira se na osnovu mrežne strukture. mrežnog strukturiranja neće neposredno i odmah ukinuti hijerarhijske sisteme strukturiranja pojedinih institucija i delova svetskog socijeteta ali će dugoročno dovesti do promene odnosa dominantnih hijerarhijskih struktura. 23. Dekompozicija

razbijanja centralizovanih i hijerarhizovanih dosadašnjih struktura savremenog društva već se značajnije odnosi na procese rekomponovanja na horizontalnoj osi socijeteta postojeće socijalne strukture. Ona se ogleda u horizontalnom kretanju pojedinih institucija, delova uravnjene socijalne strukture u centre ili periferiju u datom momentu informatičke važnosti. Ne postoje dominantni društveni principi, niti potreba da se svi elementi društva „uguraju“ unutar tog vladajućeg principa. To se ogleda kroz stalno restruktuiranja oblika povezivanja, kao kod nodova i habova

Tendencija

Vertikalno organizovani socijeteti uvek teže ka

centralizaciji i integraciji koja podredjuje sve delove društva “jednom” dominantnom principu. Ovakvom vrstom organizacije je umanjivan haos, povećana moć upravljanja, usmeravanja i funkcionisanja društva. Ovaka vrsta organizacija je moguća i dobra u predindustrijskim društvima, gde informacija i znanje nisu osnovni predmet proizvodnje. U socijetalnoj matrici reprodukcije informatičkog

društva, koja se pre svega bavi intelektualnom proizvodnjom, okrupnjavanje, usložnjavanje, integracija i ograničenje nisu prihvatljivi, već postaju kontraproduktivni. Iz tog razloga,

Tendencija

rekonstrukcije lokalnih zajednica, razvoj e-demokratije, nastanak virtuelnih zajednica su samo neki pokazatelji trendencije koja će dovesti do nastanka transteritorijalnih zajednica, kao i zajednica koje integriču najrazličitije društvene strukture. 190. Postmoderna Postmoderna se odnosi na nastanak sistema vrednosti, stavova i pristupa koji su nastali posle moderne koja se vezuje za industrijsko društvo, tj. za kraj osamnaestog veka. Modernost je težila redu, velikim naracijama, idejama, socijalno strukturiranim socijetetima, striktno utvrđenim sistemima vrednosti. Postmoderna nije zainteresovana da stvara velike naracije, da objašnjava i opravdava, da uvodi u red celinu socijeteta ili neke njene delove. Proizvodnjom, prenosom, čuvanjem, preradom i

10

diseminacijom informacija mogu da se bave svi koji su za to sposobni, tj. svi koji imaju znanje.

„plave“ okovratnike „štraftastim“ – proizvođača koji u svom radu koriste informacione sisteme.

međusobne odnose okruženjem.

Postmoderna ima poseban uticaj na fleksibilnost, nestabilnost i promenljivost vrednosnih karakteristika koje se, pre svega, koncentrišu oko pojedinačnog učesnika. Stabilnost i organizacija se baziraju na stalnoj fluktuaciji haosa i reda, njihovog paralelnog postajanja – ono što je red za jednoga, može da bude haos za drugoga, ili obrnuto.

159. Određenje informatike

18. Definicija informatike

Različiti autori su shvatali informatiku na dva načina:

Informatika je disciplina koja ima za predmet proizvodnju, čuvanje, diseminaciju informacija, konstrukciju i funkcionisanje informacionih sistema kao i njihovu konkretnu primenu u realnosti, u okviru unapred datih i odredjenih ciljeva.

138. Nastanak i određenje informatike 140. Nastanak informatike Filip Drajfus (1962) je od reči information i automatique stvorio pojam informatika. Ova nauka je nastala iz potrebe ovladavanja novim znanjima, tehnikama i tehnologijama u cilju razrešavanja nastalih društvenih problema i protivrečnosti. Kibernetika je postavila teorijski okvir, a informatika će stvoriti proces proizvodnje i upotrebe informacija koji funkcioniše u praksi. Pronalaskom i stvaranjem informacionih sistema, proizvodnja, čuvanje i upotreba informacija je postala centralna aktivnost i osnovni proizvod ljudskog rada. Iz takve situacije nastala je i potreba da se oformi posebna disciplina – informatika – nauka koja se bavi proizvodnjom, preradom, čuvanjem i diseminacijom informacija. Paralelno sa nastankom informatike dolazi i do nastanka informatičkog društva – društva u kome je proizvodnja informacija ključna privredna i društvena aktivnost. Samim tim, i industrijski oblik proizvodnje zamenjen je transproduktivnim oblikom proizvodnje gde je glavni predmet rada informacija. Takođe, zamenjena je i kruta podela na „bele“ i

kao nauku o računarima što je definiše kao tehničku disciplinu (anglosaksonsko poimanje).  kao nauku o informacionim sistemima, odnosno, kao disciplinu iz domena društvenih nauka. 

i

odnose

sa

društvenim

203. Proizvodnja informacija

Odredjenje informatike kao naučne discipline mora da sadrži bar tri elementa:

Informacija je svrsishodno organizovan skup podataka, koji postaju celina i nose neko značenje.

I - proizvodnju informacija - treba definisati informaciju kao osnovnu ideju informatike. Ona je svrsishodno organizovan skup podataka, koji postaju celina i nose neko značenje. Razlika predmeta i informacija: (1) predmeti se habaju, informacija ne (2) predmeti se mogu upotrebljavati od strane samo jednog korisnika (3) predmet se opredmećuje u materiji, a informacija u energiji (4) informacije nisu vrednosno neutralne kategorije – one su određene okruženjem i načinom proizvodnje. Pre, proizvodnja informacija je bila usputni, nenamerni proizvod samog materijalnog predmeta, a informacije nisu uzimane kao bitne. Razvojem novih tehnologija i sve većim prisustvom znanja kao ključnog faktora proizvodnje, došlo je do odvajanja proizvodnje informacija od proizvodnje stvari.

Proizvodnja informacija podrazumeva odredjivanje poretka, svrsishodnosti podataka koji formiraju datu informaciju. Odredjivanje poretka vrši proizvodjač same informacije u okviru nekog komunikacionog sistema, čime obezbeđuje da informacija bude prihvatljiva i razumljiva.

II - konstruisanje i funkcionisanje IS – informacioni sistemi imaju ulogu da prikupljaju, obrađuju, čuvaju i vrše diseminaciju informacija III - konkretnu primenu informatike – određuju konstruciju i funkcionisanje IS, kao i njihove

Proizvodnja informacija vrši se ukršanjem već postojećih informacija i podataka i njihovim prestruktuiranjem u novu informaciju. To restruktuiranje se obavlja kodiranjem, prekodiranjem i dekodiranjem tj. preslikavanjem jednog skupa podataka u drugi skup na osnovu unapred određenih principa. Ti unapred određeni principu su se nazivaju algoritmi. Na primer, matični broj je skup cifri koje su preslikane po određenom algoritmu. Da bi u okvru IS mogao da proizvodi informacije, proizvodjač informacije mora da ima na raspolaganju:

11

podatke – nestrukturisani skup simbola koji se mogu nalaziti nesistematski prikupljeni na jednom mestu ili se mogu naći sistematizovano locirani u raznim medijumima računar

odredjeni poredak (algoritam?) za svrsishodno struktuiranje podataka 153. 201. 256. 170.

Obrada i čuvanje podataka Proces obrade podataka Uloga i značaj dokumentacije Osnove klasifikacija dokumentacije (+3)

Proces obrade podataka je sličan procesu proizvodnje informacija. Obrada podataka se zasniva na kodiranju, prekodiranju i dekodiranju podataka i vrši se u okviru odredjenog procesa, institucije, ustanove koja ima za zadatak da vrši obradu informacija. Obrada informacija je više institucionalizovana nego što je sama proizvodnja informacija. Informatika se bavi onim sistemima prikupljanja i čuvanja podataka koji obezbeđuju efikasan i brz pristup podacima. Dokumentacija je proces prikupljanja odredjene vrste podataka, po odredjenom unapred datom sistemu pravila. Široka definicija dokumentacije govori o tome da svako prikupljanje podataka, pod uslovom da se vrši po nekom pravilu (algoritmu), predstavlja proces stvaranja dokumentacije. Ovako prikupljeni podaci se mogu razvrstavati po (1) načinu nastanka (2) izvorima (3) oblicima. Prikupljeni podaci se mogu čuvati u datotekama i bazama podataka. Datoteke sa sastoje od većeg

broja podataka iste vrste i linearno su organizovane (npr. datoteka biblioteke fakulteta). Baze podataka je složen sistem prikupljanja podataka u kojima se podaci razvrstavaju hijerarhijski i mrežno. U okviru nje se prikupljaju svi oni podaci koji se odnose na više pojava i oni se tako razvrstavaju da se podjednako može doći do podataka o jednoj pojavi, ali i do podataka koji su u korelaciji sa tom pojavom ali ne spadaju direktno pod nju. One su mrežno organizovane, što omogućava veliku interakciju različitih sklopova podataka i to tako da se međusobno mogu vezivati i oni podaci koji u prvom trenutku nisu bili u međusobnoj vezi. Tendencija u savremenom svetu je da se prave banke podataka – institucije koje na osnovu mrežnog sistema čuvaju ogromne baze podataka i za novčanu nadoknadu brzo i efikasno snabdevaju kupce informacijama koje su im potrebne.

35. Diseminacija informacija Diseminacija označava pristupačnost svih informacija svima. Proizvodjač informacije ne proizvodi informaciju za jednog korisnika već za opštu upotrebu. Informacija ima takve karakteristike da je može koristiti više korisnika istovremeno. Pošto neposredni korisnik informacije ne može biti unapred utvrdjen onda se informacija širi (razbacuje kao seme pri sejanju – vrši se diseminacija) i tako se stvaraju uslovi da informaciju koristi onaj (ili oni) kome je ona potrebna. Diseminacija informacija nema direktne veze sa činjenicom da se većina informacija koristi kao roba – to što se pristup informacijama

ograničava njihovom kupovinom informacionog sistema, već društva.

nije

osobina

119. Mašine za obradu podataka 120. Mašine za obradu podataka i razlozi za nastanak računara Mašine za obradu podataka nastale su sredinom prošlog veka. Pre toga, obrada podataka i stvaranje informacija bila je isključivo posao samog čoveka. Razlozi koji se navode za nastanak računara, način nastanka i način funkcionisanja računara oslikavaju tehnološki i društveni razvoj savremenog socijeteta. U prvo vreme, računari su bili mašine za obradu podataka, da bi kasnije postali mašine za obradu informacija, i onda mašine za rešavanje problema. Ono što se danas naziva računarom nije nastalo ni kao deo društvenih potreba, niti kao posledica odgovarajućeg nivoa razvoja tehnologija, niti kao ostvarenje unapred postavljenog cilja, već iz stalne čovekove potrebe da stvori pomoćna sredstva za obradu i pamćenje podataka.

kao posledica društvenih potreba – društvom ne upravljaju deterministički principi i evolucionizam – ovo je verovanje koje tvrdi da se razvoj svakog društva sastoji u stalnom, sporom i neumitnom razvoju. Savremena saznanja pokazuju da su ključne tehnološke inovacije listom posledica slučajnih događanja, kao poslednica pokušaja da se reše neki društveni, naučni ili estetski problemi koje istraživači ispred sebe postavlju.

 kao posledica odgovarajućeg nivoa razvoja tehnologija – savremeno društvo svoj razvoj i načine locira u okviru razvoja tehnologija, ali one nisu uslov za nastanak računara, već je promena društva

12

posledica odgovarajučeg razvoja tehnologija. Takođe, personalni računari nisu nastali kao logička posledica razvoja mejnfrejmova, oni su se razvijali, i dalje se razvijaju nezavisno od PC-a, mada se može reći da je proces miniturizacije mejnfrejmova (u cilju njihove veće operativnosti) uticao na ideju u PC, i to na tri načina: (1) nastankom Fon Nojmanove arhitekture (2) kopiranjem procesa minijaturizacije (3) nastanak radnih stanica u okviru mejnfrejmova koje se omogućavale da jedan korisnik koristi kapacitet mejnfrejm računara. Glavna razlika je u nameni računara – mejnfrajmovi se koriste za obradu podataka, a PC da bi ih pojedinac koristio shodno svojim potrebama.

 kao ostvarenje unapred postavljenog cilja – cilj je bio napraviti mašinu koja će pomoći u radu čoveka, a ne da se konstruiše računar.

♦Lady Ada Lovelace – prvi programer u istoriji čovečanstva – shvatila da analitička mašina Babidža nikada ne može da proradi jer ne može da radi samo po sebi tj. nema softver „analitička mašina može da izvrši analizu ali ne može da uspostavi analitičke relacije“.

 Druga emanacija – mašina za obradu podataka računar – došto je do razvoja dva načina rešavanja problema kako napraviti univerzalnu mašinu za obradu podataka: analogno i digitalno. Analogne mašine su sastavljenje od fizičkih delova koji moraju da se kreću da bi se obavile određene radnje, u početku su bile pouzdanije, ali i sporije. Digitalne mašine rade pomoću prenosa podataka korišćenjem kretanja pre svega elektrona – u početku razvoja su bile veoma neprecizne i kvarile su se.

253. Tri lika računara Pojam računara nije nastao sa nastankom mašina za obradu podataka. Kompjuteri su u svojoj prvoj emanaciji zamišljeni kad mašine za obradu cifara, tek u drugoj kao mašine za obradu podataka, a u trećoj, koja je tek započela, kao mašine za donošenje odluka.

Prvi komercijalni računar nastao je 1953. godine a računari su se razvijali u dva pravca: mejnfrejmovi, i personalni računari. Mejfrejmovi se još uvek koriste za izučavanje komplikovanih informacija u vojskama, elektrodistribucijama, železničkim sistemima, itd. PC su napravljeni za individualnu upotrebu i razvijaju se u tom pravcu.

 Prva emanacija – mašine za obradu cifara.

Srce računara

Potreba obrade cifara pomoću mašina proizašla je iz dve čovekove potrebe: (1) sve brojnije aritmetičke radnje koje je trebalo rešiti (2) tačnost i brzina kojem sa kojima je te radnje trebalo izvršiti. Mašine za obradu podataka su: abakus, paskalina, univerzalna kalkulatorska mašina tj. analitička mašina, posle neuspeha diferencijalne mašine (Babidž – imala je ulazno izlaznu jedinicu, kontrolnu jedinicu, memoriju, aritmetičku jedinicu i uređaj za štampanje)

čine čipovi – namenski ili univerzalni. Višenamenski čipovi su oni koji se nalaze u računarima – što omogućava da se mašina osposobi za različite funkcije. Pored njih postoje je i namenski čipovi koji služe samo za jednu funkciju, a koriste se ponekad u računarima, ali prevashodno u drugim aparatima, npr. fotoaparatima. 208. Računar, šta je to?

Računari su specifične mašine koje služe za obradu ili procesiranje podataka. Glavna razlika između računara pre i danas je što današnji poseduju memoriju – tj. sposobni su da upamte rezultate prethodnih radnji i da ih ponovo kasnije upotrebe. Savremeni računari prema tome ne daju samo numeričke rezultate već i nove informacije. (dodati deo o drugoj emanaciji računara) 50. Fon Nojmanova arhitektura Fon Nojmanova arhitektura je koncept „kompjuterske naprave za čuvanje podataka koja će biti upotrebljena kako za čuvanje instrukcija, tako i za pamćenje podataka koji će se primenjivati“. Na osnovu toga je napravljena struktura računara koja se sastojala od: (1) centralne kontrolne jedinice (2) centralne aritmetičke jedinice (3) ulazne jedinice (4) izlazne jedinice (5) memorije. Danas, po Fon Nojmanovom modelu, hardver svakog računara se sastoji od: (1) centralne procesne jedinice – CPU ili CPJ (2) ulazno-izlazne jedinice BIOS (3) memorije (RAM ili ROM) 271. Vrste memorija Mesto za čuvanje podataka, ili memorija, ima nekoliko osnovnih oblika u kojima se pojavljuje danas u računarima (RAM i ROM), ili kao priljučni deo: (a) RAM ili Random Access Memory je memorija dostupna svakom korisniku i koju korisnik može da menja unošenjem podataka i aplikativnih programa. Ta memorija može biti u vidu hard diska, disketa,

13

CD, fleš memorije. Ti oblici čuvanja imaju dve karakteristike – (1) podaci sa diska ostaju upamćeni i ako je isključena električna energija (2) preko postojećih podataka se mogu pisati i neki drugi podaci. (b) ROM ili Read Only Memory je memorija koju korisnik može samo da čita, ali ne može da je prerađuje, dopunjuje ili menja. Veličina ROM memorije određuje kapacitete računara. U ROM memoriji se procesuiraju oni podaci koje se neposredno koriste u radu računara u nekom momentu. (c) Razne kartice – grafička, muzička, itd – one su pod kontrolom CPJ i od njih zavise performanse računara. (d) Spoljna memorija – diskete, CD, fleš memorija, spoljni hard diskovi. 56. Hardver i software 243. Struktura hardvera 174. Osnovni elementi računara – hardvera Hardver predstavlja sistem fizičkih elemenata i zajedno sa softverom, sistemom inteligibilnih elemenata predstavlja mašinu za obradu i procesiranje podataka tj. računar. Hardver se, po ugledu na Fon Nojmanovu arhitekturu, sastoji od tri elementa: (1) ulazna jedinica – sve fizičke celine koje omogućavaju ubacivanje podataka i programa u računar – u početku to su bile bušene trake, danas su to tastatura, miš, disk, disketa, CD, fleš memorija. Svi podaci koji se unose u računar preko ulazne jedinice prevo dospevaju u memoriju, gde se zabeleže i čuvaju. (2) centralna procesna jedinica – ona se sastoji iz tri dela: memorije, aritmetičke i procesne jedinice (razrada je u sledećem pitanju).

(3) izlazna jedinica – ekran, štampač, modem, mreža ili opet nazad u buduće izlazne jedinice – disk, disketu, CD ili fleš memoriju.

programe koje računar koristi (3) saradnja sa BIOSom – priča o drajverima i plug and play. Drajveri su programi koji povezuju svaki posebni deo hardvera sa CPJ. Ceo posao se radi za vreme butovanja

14. CPJ/CPU – centralna procesna jedinica Centralna procesna jedinica se sastoji od: (a) memorije - prima i čuva podatke bez obzira dal se radi o podacima ili programima na osnovu kojih treba da se na određen način izvrši obrada podataka (b) artimetičke jedinice koja vrši obradu podataka numerički podaci u binarnom kodu se podvrgavaju artimetičkim radnjama – sabiranje, oduzimanje, delenje, množenje (c) kontrolne jedinice – kontroliše sve procese koji se dešavaju u računaru na osnovu posebne komande šalje dobijene podatke u izlaznu jedinicu. 211. Računarski programi 164. Operativni sistem 2. Aplikativni programi Softver predstavlja programsku podršku bez koje računari ne mogu da rade. Softverska podrška se odnosi na programe pomoću kojih se vrši obrada podataka s odredjenim ciljem i oni se dele na operativne sisteme i aplikativne programe. Operativni sistemi su programi koji se koriste za rad samih računara (DOS, Windows). Svaki računar mora da poseduje operativni sistem. On (1) obavlja sve radnje koje su vezane za način realizacije i redosled nastupa pojedinačnih programa i njihovih delova - kad ga ne bi bilo računar bi svaki put morao ponovo da kreira kako će šta da radi (2) upravljački cenar koji stvara jedinstvenu platformu za sve

Aplikativni programi služe za izvršavanje odredjenih zadataka – pisanje, crtanje, puštanje muzike, surfovanje po internetu, itd. Svi programi koji se ne koriste za dizanje računara kao i oni koji se odnose na koordiniranje pojedinih delova i programa računaa su aplikativni programi. Postoju sve raznovrsniji. Razvoj. 178. Pamćenje podataka 209. Računari – pamćenje i prerada podataka Računaljka je postala računar onda kada su stvoreni uslovi da mašina pamti podatke. Podaci se pamte u memoriji CPJ i drugim vrstama memorije. Podaci koji se pamte u memoriji CPJ su dvojaki: (1) ROM memorija se koristi da bi računar mogao da butira i uopšte da radi – ona je vezana za neizbrisive instrukcije koje se ne mogu niti ukloniti niti dopunjavati u sklopu postojećih čipova (2) RAM memorija je deo CPU memorije koja se stalno koristi za upisivanje podataka radi obrade, kao i dobijeni rezulteti koji CPJ upućuje na izlazne jedinice računara. Po završetku obrade podaci se brišu iz RAM memorije. Vrste memorija Obrada podataka se vrši na taj način da se nakon upisivanja određenog programa u memoriju računara u računar ubacuju odgovarajući podaci koji se opet lociraju u memoriji. Uključivanjem u rad programa, podaci locirani u memoriji, po nalogu kontrolne jedinice prelaze u aritmetičku jedinicu, gde bivaju

14

obrađeni shodno programskim zahtevima i pod kontrolom kontrolne jedinice se opet vraćaju u memoriju. 247. Tendencija ka minituarizaciji

Kod sabiranja u dekadnom sistemu brojeva, sabiranje i oduzimanje brojeva 0 i 1 se vrši na uobičajen način. Međutim, sabiranje binarnih brojeva se vrši na drugačiji način:

Prvi veliki računari “main fraime-ovi” su predstavljali grdosije koje su zauzimale po nekoliko stotina m2. Od pojavljivanja prvog kompletnog personalnog računara IBM 150 1981 postoji stalna tendencija smanjivanja (minijaturizacije). Danas se proizvode kompletni računari koji su manji od prosečne džepne knjige. To omogućava činjenica da je pre svaki deo računara morao da ima svoj čip, a danas je normalno da se funkcije celog računara stave na jedan čip, što je omogućeno stvaranjem univerzalnih čipova. Tendencija umanjivanja računara će se nastaviti pošto se računari upotrebljavaju u sve većem broju slučajeva, a manji i kompaktniji računari su sigurnije i jeftinije mašine za obradu podataka.

Nula i nula daju nula, jedan i nula jedan, a jedan i jedan nula, a stavlja se jedan ispred.

245. Svrsishodnost informacionog sistema 227. Sistem informisanja i informacioni sistem

31. Digitalno sabiranje Računar je specifičan po binarnom kodu ili binarnoj azbuci. To znači da računar koristi sistem brojeva koji je sastavljen od 0 i 1. S obzirom da postoje samo dva broja, postoje i samo dva stanja – prvo stanje je 0 (stanje u kome nema protoka električne energije), a drugo stanje ne 1 (u kome protiče električna energija). Dekadni sistem brojva i bilo koje pismo (azbuka, abeceda) se lako mogu prekodirati u binarni sistem i obrnuto,što stvara osnov komunikacije između čoveka i računara.

Prilikom teorijskog uobličavanja i praktičnog konstruisanja IS javljaju se problemi vezani za njihovo koncipiranje i svrhu. Ti problemi su vezani sa načinom percipiranja informacije, koja se menjala od posmatranja informacije kao sekundarne sirovine, do informacije kao nezavisnog nosioca vrednosti. Problemi se mogu rešavati unutar dva koncepta: (1) informacioni sistemi (IS) – bave se proizvodnjom, čuvanjem, preradom i diseminacijom informaciija. Oni se odnose na stvaranje infrastrukture informacija, a zavisni su od strukture, ciljeva i dinamike društva u kome se nalaze.

(2) sistemi informisanja (SI) - predstavljaju ka korisniku usmerene informacione sisteme. Pre svega su komunikativne prirode, kroz njih se obezbeđuje zajedništvo, razumljivost, delenje značenja, sa samim tim i prihvatljivost neke informacije. SI prihvataju samo one informacije koje su kompatibilne sa vrednosnim aspektima sistema. Informacioni sistem postoji oduvek, ali tek sa većom organizacijom društva on sam postaje organizovaniji, a sistemi informisanja počinju da se izdvajaju. Razvoj društva je imao za uslov, ali i posledicu, pretvaranje haotični tokova informacionih sistema u sve složenij, obuhvatnije, struktuiranije i dinamičnije informacione sisteme sa sve naglašenijom podelom rada, što je omogućilo da svaki član društva bude utopljen u IS. Kako je svaki član društva postao član IS, nastala je potreba da se mnoštvo informacija struktuira po potrebama delova datog društva, a samim tim i usložnjavanje SI. 116. Kriterijumi sistema

strukturisanja

informacionog

Osnovni oblici organizacije informacionih sistema su hijerarhijski i mrežni. Informacioni sistemi u razvijenim zemljama nastali su kao hijerarhijski ali se, vremenom, “rekomponuju” u mrežne IS. Hijerahijski organizovani IS podrazumevaju da na svakom nivou „piramide“ postoji relativna samostalnost u obradi, proizvodnji, čuvanju i diseminaciji informacije. Što smo bliži vrhu, informacije postaju opštije i sveobuhvatnije. Ovakav sistem je odličan kada se pretpostavlja da organizatori rada treba da „imaju informacije“ i da upravljaju njima.

15

Mrežna organizacija podrazumeva račvanje informacionog sistema na celinu prostora stanja sistema. Ovakva organizacija pretpostavlja da su podsistemi informacionog sistema međusobno povezani na dva načina: (1) svi zajedno, sa zajedničkom ciljnom funkcijom (2) imaju svoje specifične funkcije koje obavljaju samostalno. Ovako organizovani IS podrazumeva da su informacije dostupne svima onima kojima su potrebne. 65. Informacija i preduzeće Uvodjenje NIT u društvo dovelo je do značajnih promena u funkcionisanju preduzeća, ali i svih drugih institucija savremenog društvenog sistema i to na sličan način. IT predstavljaju stratešku pretpostavku za oblikovanje strategije preduzeća i za realizaciju organizacionih promena. Primenom IT dolazi do povećanja složenosti odnosa u preduzećima, a samim tim i potrebe da se ti odnosi drugačije oblikuju, te dolazi do organizacionih promena Sa porastom složenosti organizacije preduzeća raste kompleksnost i delotvornost IT. Sa razvojem IT i kompleksnosti preduzeća, raste potreba za obrazovanjem i za razvojem znanja o upravljanju IT.

167. Organizacione promene u preduzeću

8. Ćetiri faze primene računara u preduzeću Uvođenjem IT u preduzeća dolazi do smanjenja cenralističkog i hijerarhijskog organizovanja i informisanja u preduzeću koji je vladao do tada. Centralističko organizovanje podrazumeva skupljanje svih relevantnih informacija u vrhu, koje se, po naredbi centra, posle distribuiraju kao naređenja nižim. Hijerarhijska struktura se sastoji od niza piramidalnih struktura koje su postavljene jedne nad drugima i u okviru kojih se vrši odlučivanje i informisanje. Danas je, pored hijerarhijskog organizovanja, koje sve više gubi na značaju, na snazi mrežno organizovanje preduzeća.

Razlikujemo 4 faze razvoja upotrebe računara u preduzećima: (1) korišćenje pojedinačnih računara za pojedinačne poslove (2) sektorsko povezivanje računara (3) objedinjavanje celog preduzeća kao jedinstvenog informacionog sistema (4) povezivanje IS sa spoljnim IS drugih preduzeća ili institucija sa kojima se automatizuje razmena informacija Korišćenje pojedinačnih računara za pojedinačne poslove je karakteristično za prvu fazu upotreba računara u preduzećima. Uloga računara je u obavljanju korespodencije i vođenje računovodstva. U zavisnosti od ekonomske moći i obučenosti kadrova, ova faza može biti duža i kraća. U ovoj fazi troškovi nabavke i korišćenja računara nisu isplativi, jer je ekonomska korist koja se ostvaruje manja od plaćanja visoko stručnog lica za rad na računaru i

cene računara. Prva faza je kombinacija „ulaganja u budućnost“ i težnje ka prestižu. 224. Sektorsko povezivanje računara Lokalna mreža (LAN) je međusobno povezivanje dva ili više računara koji se nalaze na istom lokalitetu ili su blizu jedni drugima i koji se koriste za uzajamno prenošenje fajlova ili zajedničko koriščenje nekog sredstva kao što je npr. štampač. Takve lokalne mreže rade pomoću posebnih sistema kao što su Ethernet, NetWare, Novell. Pošto računovodstvo, interna raspodela pošte, faktura, narudžbenica i sl zahteva dobru organizaciju, srednja i velika preduzeća su prvo u tim domenima stvarale svoje interne IS. U ovoj fazi se stvaraju posebna odeljenja stručnjaka koja su zadužena za projektovanje, uvođenje i praćenja rada lokalne mreže. LAN je koristan za pokrivanje potrebe manjih i srednjih preduzeća, ali povezani kompjuteri moraju da budu blizu ili da budu povezani dobrim i brzim telefonskim vezama. Zbog toga se još uvek ne stvaraju mreže koje obuhvataju celinu preduzeća, pogotovo velikih. Uvođenje lokalnih mreža je bilo omogućeno razvojem tehnologija, ali i smanjenjem troškova za nabavku opreme i izdataka za finansiranje stručnih kadrova. I ova faza često nije preterano ekonomski isplativa, ali značajno doprinosi efikasnosti rada. 146. Objedinjavanje preduzeća u jedinstveni IS Ova faza je posledica daljeg razvoj informacionih tehnologija – kako razvojem računari postaju sve više user friendly, oni postaju dostupni svim

16

korisnicima, a samim tim i povezivanje čitavih preduzeća u jedinstveni informacioni sistem. Za komuniciranje u MANovima (Metropolitan Area Network), postrebno je da sistem može da obezbedi upotrebu računara u RealTime (količina vremena koju računar potroši za jednu operaciju – kako radi veoma brzo, računar ima utisak da računar radi samo za njega) i Online (podaci se nalaze u nekom objektu kao što je terminar i neposredno su dostupni računaru). U ovoj fazi, ekonomski troškovi za uspostavljanje mreže su postali jednaki ili manji od koristi koje su te mreže ostvarivale. Postoje tri razloga za to: (1) pojeftinjenje računarske i telekomunikacione opreme kao posledica tehnološkog razvoja (2) razvoj telekomunikacija, njene opreme, povećanje sigurnosti, stvaranje WAN (World area network) (3) drastično umanjivanje potrebnog znanja za rad na računarima (4) računarske mreže su postale primenljive za sve veći i raznovrsniji broj poslova i dolazi do stvaranja Intraneta – „Internet u preduzeću“. U ovoj fazi se stručnjaci za upravljanje IS uključuju u upravljanje preduzećima, i imaju sve veću ulogu u organizaciji.

192. Povezivanje IS preduzeća sa drugim IS Kada preduzeća koja imaju sopstvene IS koji pokrivaju celinu preduzeća, tj. Intranet, stvara se potreba da ta preduzeća svoje IS povezuju sa IS drugih preduzeća i institucija. Svako umrežavanje počiva na premisi međusobnog poverenja, jer ima za cilj ravnomeran pristup informacijama. Razvoj se prati od povezivanja sa bankama, preko nabavljača i kupaca do umrežavanja preduzeća koja

vrše transport i distribuciju i prodaju proizvoda. Rezulata je da se znatno umanjuju troškovi poslovanja usled smanjivanja gubitaka koji nastaju zbog neažurnosti, praznog hoda, zakasnelih isporuka. U ovako povezanom svetu, konkurencija gubi svoj značaj, akcenat je na saradnji. Menjaju se osnovna pravila tržišne ekonomije – akcenat se stavlja na inovaciju i sposobnost korišćenja obilja informacija. 233. Snaga umreženog kompjutera Inovacija, razvoj proizvodnje i poslovanja Automatizacija poslovanja Umanjivanje troškova poslovanja Otvorenost preduzeća Saradnja umesto konkurencije 145. Nove informacione tehnologije 158. Određenje informacionih tehnologija Nove informacione tehnologije (NIT) inicijalno su se odnosile na računare, sisteme za prenos podataka i sisteme za distribuciju podataka. Danas one, osim računara i Interneta, obuhvataju čitav sistem informacionih inovacija vezanih za: multifunkcionalnost multimedijalnost multikomunikativnost stvaranje baza podataka mašine za pretraživanje Interneta Sa aspekta obrazovanja za upotrebu NIT, korisnike NIT možemo podeliti na one koji pasivno koriste NIT tj. isključivo su osposobljeni zua korišćenje NIT i n one koji aktivno koriste NIT tj. sposobni su da

usavršavaju postojeće programe i načine njihovog korišćenja.

154. Obuka za korišćenje NIT 199. Priroda digitalne pismenosti Sve manje se govori o obuci za korišćenje računara, a sve više o obuci za korišćenje NIT. Više nije dovoljno da korisnik poznaje samo odgovarajuće programe na računaru, već on mora biti osposobljen za korišćenje kapaciteta novih informacionih tehnologija – multifunkcionalnosti, multimedijalnosti, multikomunikativnosti, za upotrebu baze podataka, kao i za korišćenje mašina za pretragu Interneta. Permanentno obrazovanje je neophodno u domenu teorijskih znanja i praktične primene. Ne postoje više institucije, procesi i tehnike koje obezbedjuju “konačnu” količinu potrebnog znanja. Trajno i neprestano obrazovanje postaje uslov ne samo za obavljanje radnih procesa, već i sastavni deo svakodnevnog života a to je glavna razlika izmedju industrijskog i informatičkog društva. 103. Ko je informatiki pismena osoba? Informatički opismenjena osoba je ona koja:

(1) prihvata potrebu da koristi informacije (2) (3) (4) (5) (6)

postavlja pitanja da bi dobila informacije ume da identifikuje izvore informacija koristi izvore informacija koji uključuju tehnologije zasnovane na računarima razvija uspešne strategije istraživanje vrši procenu informacije

(7) organizuje informacije 17

(8)

uvštava nove informacije u već postojeće celine znanja

(9)

shvata značaj tačne u kompletne informacije za donošenje odluka (10) koristi informacije u procesima kritičkog razmišljanja i u rešavanju problema 135. Multifunkcionalnost, mulitkomunikativnost 134. Multifunkiconalnost 136. Multimedijalnost 137. Multikomunikativnost

multimedijalnost

i

MULTIFUNKCIONALNOST označava procese paralelnog korišćenja raznorodnih računarskih programa. Mora se preći sa koncepta „istorijskog razvoja“ i induktivnog učenja na deduktivno učenje, koje omogučava transedukativnu aktivnost. Obrazovaniji korisnici Interneta su oni koji su sposobni da koriste računare iznad nivoa za koji su obučeni. Kako se svaki kompjuter i pretraga, tj. korišćenje kompjutera može personalizovati, multifunkcionalnost ima ulogu da obezbedi psihički i korisnički pristup koji će stvoriti uslove da svaki zaposleni na mašinu gleda sa stanovišta maksimalne korisnosti i upotrebljivosti. To znači da korisnik pored tekst procesora i programa za obradu podataka koristi i aplikativne programe za grafičku prezentaciju, audio i video tehnologije, obezbeđivanje zaštite sopstvenih računara i mreža, očuvanje privatnosti, korišćenje DVD, MP3 tehnologije, animacije, Interneta, itd. MULTIMEDIJALNOST se odnosi na prezentaciju nekog sadržaja – nije dovoljno napisati tekst ili obraditi podatke, već treba uključiti grafikone, slike,

vizuelne i zvučne efekte i dr. Izgled prodaje sve. Multimedijalnost je potvrda o ovladavanju raznim aspektima NIT. Da bi korisnik mogao da se ponaša „multimedijalno“, to, naravno, podrazumeva i da ume da koristi određene multimedijalne aplikativne programe. MULTIKOMUNIKATIVNOST se odnosi na dvosmernu vezu izmedju korisnika i izvora informacija, ili više njih. Protok informacija je uvek dvosmeran. On omogućava da primalac u isto vreme bude i pošiljalac informacija i na taj način reaguje komentariše, prihvata, dopunjuje ili odbacuje dobijene informacije. Multikomunikativnost proširuje broj izvora informacija i skraćuje vreme potrebno za pristup tim izvorima. Internet i masovni mediji se često porede. Međutim, Internet i masovni mediji nikako nisu jedno te isto, s obzirom na to da je Internet multikomunikativan fenomen, a masovni mediji to nisu. Sa jedne strane, Internet omogućava pristup najrazličitijim informacijama kroz mnogoborojne mašine za pretraživanje, a sa druge strane, on omogućava kontakt i interakciju u virtuelnom prostoru, pristup slikama, filovima i najrazličitijim medijima. Za razliku od masmedija, koji uvek pripadaju nekom određenom sisitemu vrednosti, na Internetu koegzistiraju različiti vrednosni, kulturni, politički sistemi. Značaj dvosmerne veze – s obzirom na razvijene sisteme predvođenja, pouzdanost i korisnost informacija više nisu svedene na lokalnu zajednicu, već je ceo svet, nezavino od jezika, prostora ili vremena izvor potrebnih informacija. 3. Baze podataka

Baze podataka se formiraju prema potrebama njihovih organizatora a ne prema univerzalnim kriterijumima. Na primer, u jednoj biblioteci, sortiranje knjiga prema temi zavisi od bibliotekara i njihove procene koja knjiga gde spada. S obzirom na konstantno rastući broj informacija kojima baze podataka raspolažu, da bi informacije bile dostupne, u najskorijoj budućnosti će biti potrebno stvoriti univerzalne principe ili kriterijume za njihovo formiranje. Bez formiranja univerzalnih principa veliko bogatstvo informacija neće biti dostupno širem krugu korisnika. 121. Mašine za pretraživanje Mašine za pretraživanje označavaju programe koji se koriste za pronalaženje traženih www stranica kao u drugih servisa koji se mogu dobiti preko interneta. Adresa stranice ili njen URL (Uniforme Resource Locator) je neophodan da bi se pronašao neki podatak ili informacija. Proces širenja informacija je individualan i ne podleže nikakvoj kontroli. Problem se javlja u trenutku kada www stranice treba da budu dostupne zainteresovanima. Mašine za pretraživanje su besplatni softver, a najkorisnije oruđe za rad na mreži, koje ći nam u tome poslužiti. One pretražuju samo one stranice koje je pohranila u svojoj bazi podataka. Niko ne zna koliki je Internet i koliko on adresa sadrži. Koliki je Internet. Priča o KUM. 111. Kontinenti usmerene mreže 59. IN i OUT kontinenti Internet je horizontalno organizovana mreža, kroz nodove i habove. Niko ne zna koliki je Internet. Sve

18

mreže koje postoje se nazivaju Kontinenti usmerenih mreža (KUM), bar ih Barbasi tako naziva. Ono što određuje kako roboti mašina za pretraživanje mogu da uoče neku stranicu zavisi od načina komuniciranja te stranice sa drugima, tj. na kom kontinentu se nalaze. Neke stranice robot ne može da uoči pa je neophodno da se one prijave da bi bile evidentirane i pristipačne pomoću mašina za pretraživanje.

ima samo jedan ili nekoliko kanala komuniciranja – veliki uslužni servisi kao što je Elektrodistribucija. Dobijanje date stranice ne omogućava da se sa nje traže nove stranice na Internetu.

svaku reč, stranicu, link, i tako se jadan satire konstantno. Ograničenost zbog strukture KUM.

4. Kontinenti ostrva ili prilepaka – vezane za IN i OUT kontinente, i imaju iste karakteristike kao i kontinenti kojima pripadaju

(1) veliki broj “uskladištenih” web stranica – kunst je naći odgovarajući algoritam koji će brže, bolje i jednostavnije da uskladišti informacije, pa će one biti lakše za pretraživanje

277. Zašto su važne mašine za pretraživanje? KUM se sastoji od: 1. centralnog dela (Internet) – Internet i sve mreže koje između sebe mogu nesmetano da komuniciraju, sa jednog na drugi nod se skače neograničeno, ne postoji direkna veza između čvorišta. Između nodova ne postoje nikakve prepreke jer su sva čvorišta ravnopravna i podjednako pristupačna i dostupna svim drugim čvorišima bez obzira kojim putem se ide. Primer telefonske veze (koja nije oragnizovana kao KUM, jer se ide tačno od određene centrale do određene centrale) i mobilne telefonske veze (signal se prebacuje iz bazne stanice u baznu stanicu i na taj način se omogućava najbolja telefonska veza). 2. IN kontinenta – nodovi su tako postavljeni da se sa stranice koja se nalazi u IN kontinentu lako dolazi do Centralnog kontinenta, ali ne postoji mogućnost povratka – primer su različite institucije koje čuvaju svoje podatke, koje sa svoje stranice lako mogu da dođu do Centralnog kontitnenta, ali ne mogu da se vrate. Ovaj kontinent obuhvata oko četvrtinu svih stranica u svim mrežama. 3. OUT kontinenta – iz centralnog kontinenta se lako ulazi do OUT kontinenta, ali kad se dođe tamo nema linkova za povratak u Centralni deo – preduzeća koji imaju svoj Intranet, ali sa Internetom

Najveći broj veb stranica kojima je korisnik ikada pristupio potiču, u stvari, od mašina za pretraživanje. Kada neka stranica nije uvrštena u bazu podataka mašine za pretraživanje, ona je dostupna samo malom broju ljudi. To se održava na mnogo aspekta našeg života. Na primer, mašine za pretraživanje su pre svega okrenute pretraživanju stranice najvećih i najrazvijenijih društava. Samim tim, implicitno su zanemarene veb adrese pojedinih manje razvijenih zemalja koje moraju da podstaknu razvoj svojih mašina i mreža za pretraživanje, ne bi li one postale globalno dostupne.

Dobre mašine za pretraživanje karakteriše:

(2) sposobnost da se što brže i bolje pretraži sopstvena baza podataka – kunst je naći algoritam koji će brzo i efikasno pronaći željene stranice. Način pretraživanja u Googlu, i šta mašina radi kad joj damo određen zahtev. „Roboti” pronalaze veb stranice na Internetu i uključuju ih u bazu podataka mašine za pretraživanje. Uključivanje u bazu podataka podrazumeva sledeće korake: Prvo se snimi adresa sajta i učini dostupnom preko mašine za pretraživanje.

Sve što možemo naći na netu možemo nači samo preko mašina za pretraživanje. Šta sve one nude, kakve mogućnosti. Problem privatnosti i reklama, cookies, praćenje šta pretražujemo.

Svi podaci sa date stranice se uvrste u bazu podataka i to tako što se sa jedne strane povežu sa “imenom i prezimenom” date stranice a sa druge se u bazu podataka učitaju svi pojmovi, slike i sve ostalo sa date stranice.

91. Kako se prave baze podataka?

Treći korak se sastoji u tome da se izvrši ukrštanje svih pojmova, podataka, slika i svega ostalog što se nalazi na toj stranici sa sličnim postojećim podacima koji su ranije pohranjeni u bazi te mašine za pretraživanje.

KUM je mrežno organizovan. Potpuna obrada nekog izvora znači da se celina dokumenta koji je uvršten u bazu podataka neke mašine za pretraživanje registruje. Svaki podatak nekog dokumenta mora biti sačuvan u arhivi mašine za pretraživanje. Mali robot koji ide po Internetu i traži podatke i onda upisuje

Četvrti korak je da mašina za pretraživanje svakoj stranici dodeli broj poziva koje je ostvarila tako da

19

se prilikom sortiranja stranica po važnosti uvek nalazi na prvom mestu ona koja je najčešće pozivana. “Popularnost” stranice i njena informativnost za pojedinačnog korisnika. Način pretraživanja: plus, minus, navodnici, pričaj kako se pretražuje Internet.

 Pretraživanje računara - današnji svet je prebogat informacijama a za njihovu upotrebu ključnu ulogu imaju mašine za pretraživanje Interneta, e-mail datoteka, računara i dr. Problem privatnosti.  Blog – bla bla bla. Vblog – blog sa audio vizuelnim efektima

36. Dodatne usluge mašina za pretraživanje Mašine za pretraživanje se za prevlast na tržištu bore, pre svega, pružanjem dodatnih besplatnih usluga (Imejl, Homepage, pretraživanje računara, ToolBars, Blog) a od toga koji pristup mašinama za pretraživanje bude pobedio zavisiće i budućnost razvoja digitalnih tehnologija za obradu podataka.  Email - MSN (Hotmail) i Yahoo su pružali e-mail servis uz mogućnost korišćenja 2 i 6 MB prostora na serveru. Google je 2004. godine najavio da će pružati 1000 MB prostora i da će omogućiti slanje poruka do 100 MB a Yahoo je par meseci kasnije svojim korisnicima omogućio korišćenje 1 GB prostora na serveru. To je i čuvena prekretnica 2005. godine. 

Homepage – da bi se počelo surfovanje Internetom, potrebno je krenutni odnekle, i to je naša početna stranica. Da bi se izborile da njihova početna stranica bude ona od koje će korisnici krenuti, mašine za pretraživanje stvaraju mogućnost custom made stranice na kojima se svašta može naći, od vremena do izveštaja sa berze. Međutim, korisnici imaju i drugi izbor, a to je da njihova početna stranica bude portal tj. stranica neke često posećene stranice.



Na rezultat bitke pretraživanja uticaće:

za

prevlast

u

domenu

1. sukob postojećih i budućih učesnika, 2. opredeljenost korisnika za ponudjena rešenja, 3. promene u načinima dolaženja do željenih podataka 4. promene u načinu korišćenja mreža. 179. Homepage Dve opcije: (1) mogućnost izrade svoje početne stranice – to omogućavaju različite mašine za pretraživanje (2) portal – stranica neke često posećene stranice.

Viner (1948) je precizirao da se pojam “kibernetika” ne odnosi na proces upravljanja stvarima, već, pre svega, na “ljudsku upotrebu ljudi” tj. na proces upravljanja koji se obavlja od strane ljudi u njihovim odnosima sa drugim ljudima. Sto godina pre Vinera, Amper je isti pojam koristio da bi označio nauku koja se bavi proučavanjem političkih procesa i upravljanjem društvenim sistemima. Platon je od reči “kibernetos” (krmaroš) skovao pojam “kibernetika” i ukazao da su složenost, dinamičnost i nepredvidivost karakteristike upravljanja. Viner je definisao kibernetiku kao nauku koja govori o „upravljanju u komunikaciji u biološkim i tehničkim (i društvenim) sistemima“. On je stvorio naučnu disciplinu čiji je prvenstveni zadatak bio da se bavi proučavanjem onoga što omogućava upravljanje sistemima.

 Viner je dao odgovor na pitanja: 1. Čime se upravlja – sistemima. 2. Pomoću čega se upravlja – informacijama. 3. Kako se upravlja – procesima, povratnom spregom.

Kibernetika 142. Nastanak kibernetike

11. Čime se upravlja? Za razliku od Platona i Ampera koji su kiberneiku doživljavali kao direktno upravljanje ljudima, Viner je odredio da procesi upravljanja obuhvataju tri elementa: sistem, informacije i procese. Viner je dao odgovor na pitanja: 1. Čime se upravlja – sistemima.

20

2. Pomoću čega se upravlja – informacijama. 3. Kako se upravlja – procesima, povratnom spregom. Sistemi su sastavljeni od ljudi, stvari i procesa i predstavljaju skup elemenata koji objedinjeni i medjusobno povezani postaju realni predmet upravljanja. Takvi složeni sistemi se nazivaju „veliki sistemi“. Bitno svojstvo svakog sistema jeste njegov cilj, tj. razlog njegovog postojanja. Informacije – one predstavljaju instumente pomoću kojih se upravlja. Informacijama se bavi Teorija informisanja i Informatika Povratna sprega - proces kojim se upravlja. 92. Kako se upravlja? 205. Prostor stanja sistema 207. Putanja sistema u prostoru stanja sistema 148. Oblast dopuštenih i mogućih stanja sistema 149. Oblast dopuštenih stanja sistema 150. Oblast mogućih stanja sistema Kako se upravlja - Sistemima se upravlja tako što se pomoću povratne sprege utiče na njihovo kretanje u prostoru stanja sistema. Primenom povratne sprege, pomoću informacija, sistem se kreće u prostoru stanja. Prostor stanja je prostor u kome se sistem kreće. Svaki sistem ima specifičan prostor u kome se kreće. Ribe u vodi, ljudi po zemlji. Međutim, postoje i specifičniji prostori stanja, tj. prostori u kojima se kreću, nalaze i dejstvuju pojedini sistemi – npr. čovek se kreće po zemlji ali se ne kreće po svakoj tački, već samo u jednom određenom prostoru.

Reprezentativna tačka - kretanje u prostoru stanja se prati pomoću kretanja reprezentativne tačke. Reprezentativna tačka je presek konstantnih varijabli nekog sistema u datom vremenu.

Negativna povratna sprega deluje tako da sistem svojim ponašanjem umanjuje ili neutrališe uticaj iz okruženja. Time se sistem vraća u prethodno stanje. Primer homeostata.

Dopušten prostor stanja sistema - primenom negativne i pozitivne povratne sprege, sistem se kreće i opstaje u prostoru stanja. Ima slučajeva i kada sistem teži da izađe iz prostora stanja. Dopušten prostor stanja je onaj deo prostora stanja sistema u kome sistem optimalno funkcioniše.

Pozitivna povratna sprega deluje tako da ponašanje sistema pojačava ulazna dejstva na sistem. Takvo delovanje ima za rezultat rast i razvoj sistema. Primer svetlosnog snopa strujnih impulsa, prekidanja istih i otvaranja vrata.

Moguć prostor stanja sistema je onaj deo prostora stanja sistema u kome sistem još funkcioniše ali ne u optimalnim uslovima. U njemu se iskazuju negativne karakteristike u funkcionisanju sistema, i onda treba primeniti negativni povratnu spregu, koja vraća sistem u prethodno stanje. Primer temperature kod ljudi – normalna i povišena. 193. Povratna sprega 102. Kibernetski zakon razvoja sistema – značaj pozitivne povratne sprege 126. Mehanizam homeostaze Nijedan biološki organizam ili dinamički sisitem ne bi mogao opstati ukoliko ne bi bio u stanju da se neprestalno prilagođava promenama koje se dešavaju oko njega i u njemu. Sistem povratne sprege omogućava da se prate reakcije i ponašanje sistema u njegovom okruženju, da se prate promene do kojih dolazi uticajem okruženja ili usled poremećaja u samom sistemu. Definicija povratne sprege - povratna sprega predstavlja sprezanje izlazne informacije sistema sa ulaznom.

238. Šta je to kibernetika – različite definicije 100. Kibernetika – različite definicije 213. Različite definicije kibernetike 41. Elementi za definiciju kibernetike Definicija kibernetike – kibernetika se bavi upravljanjem sistemima. Sve definicije kibernetike sadrže bar tri elementa:

1. sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi 2. procese upravljanja – oni izdvajaju kibernetiku kao posebnu naučnu disciplinu

3. informacije na osnovu kojih ili pomoću kojih se upravlja Sistemi kojima se upravlja se mogu: 1. približiti zadatom optimalnom stanju 2. održavati u stanju dinamičke ravnoteže 3. usmeravati ka željenim ciljevima Sistemi kojima se upravlja se mogu nalaziti u dva stanja: (1) u stabilnom stanju (2) u stanju dinamičke ravnoteže. Postoje brojne definicije kibernetike – sve definicije kibernetike sadrže osnovne elemente – sistem, procese upravljanja i informacije na osnovu kojih se

21

upravlja. Međutim, u odnosu na naučnu poziciju onog koji kibernetiku definiše, kao i na osnov njegovih vrednosnih opredeljenja, definicije kibernetike značajno variraju. Zašto se različite definicije toliko razlikuju? 



S obzirom na interdisciplinarnost kibernetike, naučnicima različitih profila i stremljenja se čini da definicije njihovih kolega ne odgovaraju onoj svrsi i onim potrebama koje kibernetika izaziva u njihovim domenima i delokrugu rada. Kao teorija o upravljanju, kibernetika nosi vrednosne elemente, jer upravljanje podrazumeva određeno ciljno ponašanje. Mnogi pokušavaju da kroz definiciju kibernetike u nauku unesu i svoje vrednosne sudove.

Da bi se kibernetika konstituisala, bilo je potrebno izgraditi (1) nov metodološki pristup (2) niz novih metoda (3) razviti određene tehnološke pretpostavke. Od kibernetike se, u početku, mnogo očekivalo – pre svega, da će stvoriti uslove za efikasno upravljanje društvenim sistemima i procesima. Mećutim, ona nije ispunila svoja ocekivanja. Kad bi kibernetika rešila pitanja upravljanja društvenim procesima, time bi ona postala najznačajniji i jedini oblik društvenih događanja. To znači da ne bi postojao spoljni izvor dodavanja energije što je nemoguće po istom principu po kojem nije moguće postojanje perpertum mobilea. Kibernetika je, prema Vinerovoj zamisli trebalo da bude nešto što će uvesti stabilnost u procese upravljanja savremenim društvom, time što će se

uspostaviti i podržavati sve no što omogućava stabilnost, što doprinosti ukidanju ekstrema, izvora sukoba i nestabilnosti – kao naučna disciplina koja će doneti harmoniju. Informatika kao disciplina koja se bavi protokom informacija je umnogome uspela tamo gde kibernetika nije. Ona je napravila globalističko shvatanje sveta koje se koncentriše na informacije i uspela je da postavi opšte pretpostavke za upravljanje tim informacijama kao jedinstvenim pristupom primenljivim na veliki broj informacionih sistema.

entropije, sistem koji se nalazi u stanju dinamičke ravnoteže je sistem u kome se sile dezorganizacije poništavaju silama organizacije. To je stanje u kome je jedan sistem dovoljno stabilan da omogućava da sistem umanjuje poremećaje, a da pritom može da opstane, funkcioniše i postiže određene ciljeve. Promene dinamičke ravnoteže ne moraju, ali i mogu da menjaju parametre samog sistema. Međutim, prihvata se stalna dinamika unutar sistema, kao i dinamika sistema u odnosu na okruženje. 279. Značaj dinamičke ravnoteže

109. Koncept stabilnog sistema 241. Stabilno stanje Definicija - koncept stabilnog stanja sistema označava takav odnos izmedju elemenata sistema u kojem dolazi do relativno malih modifikacija u funkcionisanju sistema. Promene koje se dešavaju u stabilnom sistemu ne narušavaju parametre samog sistema. Sistem koji je u stabilnom stanju je veoma otporan na uticaje i promene. Takvi sistemi funkcionišu dok im unutrašnja struktura omogućava da negiraju spoljne i unutrašnje poremećaje. Kada unutrašnja struktura to više nije u stanju, sistem se, po pravilu, raspada. Savršen primer za to su centralizovani društveni sistemi. 237. Šta je to dinamička ravnoteža? Definicija - najbolji raspored i odnos elemenata sistema u odnosu na željeno stanje. To je stanje sistema u kome su elementi organizacije i dezorganizacije u stanju privremene ravnoteže. S obzirom na stalno delovanje entropije i prilagođavanja sila negentropije prema silama

Dinamička ravnoteža priznaje da u sistemu postoje sukobi ali i da sistem može da za njih nadje rešenja. Organizacija kao predmet proučavanja kibernetike - u realnosti kibernetika se bavi proučavajem organizacije tj. osciliranja sistema oko njegove strukture. To znači da organizacija predstavlja one dinamičke reakcije na spoljna i unutrašnja dejstva, do kojih dolazi unutar jednog sisitema. Za razliku od toga, struktura sistema predstavlja presek slike sistema u vremenu t1. Upoređujući strukture mi merimo promene i tako dobijamo sliku o stanju sistema u celini. Koncept dinamičke ravnoteže je konstrukcija. U brojnim slučajevima ona daje dobre rezultate. Međutim, često pretpostavke na kojima se ona bazira nisu dovoljno čvrste da obezbede stvarni uvid u procese unutar sistema. To je posledica činjenice da se polazi od pretpostavke da poremećaji u dinamičkoj ravnoteži stoje u uzročno – posledičnoj vezi sa promenama u elementima sistema. Međutim, ovi odnosi nisu deterministički, pa samim tim ni ova pretpostavka nije uvek validna.

22

26. Deterministički odnosi 28. Deterministički sistemi 27. Deterministički odnosi i stohastičnost 231. Složeni sistem Definicija - deterministički odnosi označavaju da pojava A uvek izaziva pojavu B.  Deterministički sistemi - determinističke odnose je teško otkriti u složenim (velikim) sistemima zbog velikog broja elemenata i medjusobnih složenih odnosa. Deterministički sistemi su stabilni sistemi u kojima vladaju deterministički odnosi. Složeni sistemi - složeni sistem je sistem koji ima veliki broj elemenata i, unutar sebe, složene odnose. Promena jednog elemena u složenom sistemu obično zavisi od delimičnih promena većeg broja drugih elemenata, kao i od uticaja elemenata van sistema. Veliki sistemi spadaju u podskup složenih sistema s tim što njih određuje činjenica da se kao elementi u velikom sistemu pojavljuju ljudi i tehnologija. Stohastičnost – stohatičnost označava da promene u elementu B zavise, sa većom ili manjom verovatnoćom, od promena u elementu A, ali moguće i od elementa C, D, itd. Ovaj koncept mnogo više odgovara kibernetici nego deterministički odnosi. 131. Model Da bi smanjila broj elemenata kojima upravlja u složenim sistemima, kibernetika koristi model. Model predstavlja preslikavanje realnosti u neki manje složeni virtuelni sistem. Preslikavanje

elemenata sistema u model može biti izomorfno ili homomorfno. Izomorfno preslikavanje je preslikavanje većeg broja elemenata iz realnosti u manji broj elemenata u modelu.

89. Izvori krize kibernetike 191. Postojeći teorijski okvir kibernetike kao ograničenje 215. Razlozi teškoće primene kibernetike 12. Činioci opadanja uticaja kibernetike  Problem „kaskanja za tehnoloških razvojem“ -

Homomorfno preslikavanje je preslikavanje elementa iz realnosti u manji broj elemenata modela. Teškoće u stvaranju modela vezane su za:

(1) izbor elemenata sistema za preslikavanje – veze između elemenata sistema su stohastične, a preslikavanje bi više odgovaralo sistemima u kojima postoje deterministički odnosi. (2) “objektivnost” istraživača – model se pravi na osnovu teorijskih pretpostavki od kojih istraživač polazi – od realne povezanosti teorije i društvenih protivrečnosti koja ona pokušava da obajasni zavisi veća ili manja validnost modela koji se koristi. (3) postojanje apriornih opredeljenja onih koji upravljaju, jer apriorni modeli određuju način preslikavanja sistema u model, kao i ciljeve upravljanja, instrumente i načine vršenja upravljačkih dejstava kao i vrednosni sistem.

u domenu teorije i metodologije kibernetika se nije dovoljno brzo i adekvatno razvijala, tako da je brz tehnološki razvoj došao u sukob sa njenim mogućnostima – kibernetika je preslikavala društvene sisteme u veoma jednostavne modele – nove tehnologije su omogućavale da se izvrši dekompozicija društva, ali kibernetika nije uspela da smisli način da manipuliše dobijenim podacima. Tehnološki razvoj je omogućio da se opišu realne društvene situacije, stvaranje teorija srednjeg obima, a kibernetika koja ne pripada tom vremenu, je izgubila svoju svrhu.  Problem ograničenja primene - kibernetika nije

uspela da daje konkretne odgovore na pitanja koja su društvo i situacija postavljali. Ona nije razvija svoje teroijske i metodološke pretpostavke. Problem vrednosne prirode - došlo je do pokušaja da se kibernetika idejno i vrednosno distancira od svog teoretskog okvira – funkcionalizma – jer u njemu nije mogla više da se razvija. Tako se rađa ideja da kibernetika, po ugledu na tehničke nauke, treba da bude neutralna, što je bilo nemoguće, jer je za određivanje cilja potreban vrednosni sistem. 

 Problem „bića“ kibernetike – kibernetika je

trebalo da omogući da se razviju takvi sistemi samoregulacije koji bi obezbedili da se dinamički sistemi stalno održavaju u najpovoljnijem stanju u

23

da na taj način ostvaruju napredak. Međutim, zbog složenosti društva, to danas nije moguće. Ipak, na pretpostavkama kibernetike su se razvile nove discipline koje su neophodne za funkcionisanje sveta danas onako kako ga mi znamo. 130. Metodološki doprinosi kibernetike

(3) Interdisciplinarnosti - došlo je do stvaranja velikog broja specijalista za mali broj pitanja i problema, cilj interdisciplinarnosti je da ponovo zbliži te discipline. (4) Sintezi – pretpostavlja se da iz prostog zbira pojedinačnih elemenata mogu izvući zaključci koji važe ne samo za te elemente pojedinačno, nego važe i za te elemente kada predstavljaju celinu.

Kibernetika insistira na: 

pojmu celine koja nije samo prosti zbir delova

na

stohastičkim, a ne determinističkim vezama

da

se elementi mogu spoznati samo u kretanju i promenama koje im se u kretanju dešavaju na

pristupu otvorenog sistema – sistem koji pretpostavlja promene sistema u vremenu i prostoru na

simbiozi – na povezanosti različitosti, ne zanemarujući specifičnosti Sistemski pristup (alternativa je analitički pristup), koji kibernetika upražnjava, insistira na: (1) Stohastičnosti – stohatičnost označava da promene u elementu B zavise, sa većom ili manjom verovatnoćom, od promena u elementu A, ali moguće i od elementa C, D, itd. Ovaj koncept mnogo više odgovara kibernetici nego deterministički odnosi. (2) Otvorenom sistemu – koji informacije, energiju i materiju okruženjem.

razmenjuje sa svojim

(5) Ekvifinalitetu - pojava da dva različita sistema koji polaze iz iste taćke različitim putevima mogu postoći iste ciljeve. Klasična teorija insistira na tome da društvene pojave i društveni razvoj imaju jedan, najbolji put, uvek isti za sve slične sisteme, koji polazi od određenih osnova i teži ka cilju na isti način. 200. Problemi teoretskog okvira kibernetike 52. Funkcionalizam 229. Sistemska analiza kao teorijski okvir kibernetike 166. Opšta teorija sistema kao teorijski okvir Mogući teoretski okviri kibernetike su: funkcionalizam, sistemska analiza i opšta teorija sistema. Funkcionalizam, kao opšti kibernetike ne odgovara jer:

teorijski

okvir

insistira na elementima stabilnosti društva – ne dopušta promenu koja je u kibernetici neminovna; u funkcionalizmu, ona dovodi do nestabilnosti sistema ne uzima u obzir mogućnost disfunkcionalnih ponašanja

ne prihvata dinamizam i evolucionizam koji su jedne od suštinskih osobina kibernetike ne može u sebi da inkorporira novu tehnologiju i društvene odnose funkcionalizam je teorija elita koji nastoje da zadrže stanje postojećih stvari Sistemska analiza daje mnogo bolji teorijski okvir kibernetici od funkcionalizma jer: ima dinamičan pristup - stalno traži nova rešenja koja će poboljšati funkcionisanje sistema prihvata evolucionizam – na društvo gleda kao na procese kretanja prihvata promene i na njih se oslanja uvodi tehnostrukturu kao bitan sloj društva, a samim tim se oslanja i na novu tehnologiju Ovaj pristup je sve prihvatljivi za transproduktivno društvo društvo visokih tehnologija i postdemokratskih tendencija. Ovi slojevi su ti koji insistiraju na dinamizmu evolucionizmu, inovaciji promeni kao osobinama savremenog društva. Na tome insistiraju iz dva razloga: (1) zato što to najbolje odgovara postojećim proizvodnim snagama (2) to daje teoretski okvir pomoću kojeg se najlakše mogu naći objašnjenja za društvenu ulogu koju novi upravljački slojevi igraju u postindustrijskom društvu. Opšta teorija sistema se razlikuje od sistemske analize u tome što pokušava da pokaže da se upravljanje društvenim i prirodnim pojavama vrši na isti način. Razlike između strukturalizma i opšte teorije sistema:

24

(3) Ne karakteriše ga globalni pristup. teorija sistema više insistira na strukturi jer se time ukidaju specifičnosti prirodnih nauka, tj. isključuje „metodološku preciznost prirodnih nauka“ time što probleme i društvenih i prirodnih nauka svodi na strukturu. ima veće pretenzije sa stanovišta kosmološkog objašnjavanja nastanka i razvoja sveta. Ovaj pristup više pokušava da da jedan sintetičan odgovor koji bi se primenjivao u razmatranju i kosmoloških i društvenih problema. glavna vrednosna opredeljenja ove teorije su usmerena na znanje, a ne na primenu kao u slučaju strukturalizma. Razlog za to je što je ovaj pristup razrađen među univerzitetskim radnicima, a ne među tehnostukturom Ni sistemska analiza ni opšta teorija sistema ne daju odgovore na pitanje: šta je izvor promena, kako te promene nastaju? Nijedan teoretski okvir ne rešava jedan od fundamentalnih problema savremenog društva – problem naglih, skokovitih, suštinskih promena. To se pre svega odnosi na problem tehnonoških revolucija, koje evolutizam ne može da objasni. Takođe, ne karakteriše ih ni globalni pristup. 117. Kritika opšte teorije sistema (1) Ne daje odgovor na pitanje: šta je izvor promena, kako te promene nastaju? Promene za ovu teoriju predstavljaju postulat, a ne osnovnu karakteristiku sistema, što one jesu. (2) Ne rešava jedan od fundamentalnih problema savremenog društva – problem naglih, skokovitih, suštinskih promena.

129. Metodološke nekonzistentnosti kibernetike 172. Osnovne metodološke nekonzistentnosti kibernetike 108. Koncept slučajnosti i njegova primena 88. Izvesnost i neizvesnost u naučnom pogledu na svet U ovim pitanjima se govori o nekonzistentnosti kibernetike kao metodološkog pristupa – formalizaciji (u verovatnoći, teoriji igara i sistemskoj analizi). Formalizacija označava kvantifikovano (numeričko) opisivanje pojave koja se istražuje. Kibernetika je dala veliki naučni doprinos time što je omogućila “ukrštanje” formalizacije i slučajnog ponašanja. Kibernetika daje tri moguća načina za uključivanje slučajnog ponašanja u neki oblik formalizovanog ponašanja, a samim tim i u samu kibernetiku: verovatnoća, teorija igara (formalizovani konflikt) i sistemska analiza. Verovatnoća – ideja je da se na osnovu statističkih nizova predviđa verovatnost dešavanja nečega. Međutim, da bismo mogli da primenjujemo koncept verovatnoće, bilo bi potrebno da imamo duge statističke nizove informacija. U društvenim naukama, za razliku od prirodnih nauka, to ne može da postoji, a i ponašanje ljudi je toliko raznoliko da

možemo proučavati samo neka prosečna ponašanja – a ona ne daju potpunu sliku pojave. Teorija igara pokušava da formalizuje konflikte – da se nepredvidiva ponašanja koji subjekti pokazuju prilikom postizanja određenog cilja svedu na nekoliko osnovnih tipova: optimističko (maksimalna dobit), pesimističko (pokušavanje smanjenja gubitka na minimum) i prosečno ponašanje. Problem sa ovim je što ne može da se primeni ni na šta sem na konfliktne situacije. Sistemska analiza – njen osnovni metodološki doprinos svodi se na to da iznađe pravo ponašanje tj. ima zadatak da iznađe one alternative koje najviše odgovaraju pri rešavanju problema ili donošenju odluke. Ona uzima različite alternative u obzir, pa čak i one malo verovatne sa ciljem da ih uvede kao predvidljiv formalizovani element. Dok teorije verovatnoće polazi od nekog stepena ponovljenog ponašanja, teorija igara od konfliktne situacije, sistemska analiza polazi od toga da pronađe moguća slučajna ponašanja i da ih odredi i inkorporira u formalizovane predvidljive elemente sistemske analize. 19. Definicija kibernetike  definicija: Kibernetika se bavi teorijom i praksom

upravljanja sistemima pomoću informacija, razvijajući pri tome veoma različite metode i načine upravljanja. ♦Kibernetika nastoji da utvrdi kriterijume i načine upravljanja sistemima.

principe, složenim

25

♦Kibernetika iznalazi složene kodove upravljanja koji mogu samostalno, u repetitivnom kontinuitetu da ostvare upravljačka dejstva usmerena ka poželjnim ciljevima. ♦Sastavni delovi kibernetike, koji odgovaraju području kojima se kibernetika bavi su: (1) opšta teorija sistema (2) teorija informacija i (3) teorija upravljanja.

165. Opšta teorija sistema 54. Glavni elementi opšte teorije sistema 20. Definicija opšte teorije sistema 99. Kibernetika – društvena ili prirodna nauka Da bismo mogli da govorimo o opštoj teoriji sistema, na samom početku treba odrediti šta je sistem. Postoje različite definicije sistema, ali sve sadrže nekoliko osnovnih postavki: 1. sistem je sastavljen od elemenata

2. između tih elemenata postoje veze 3. elementi i odnosi među elementima tvore skup koji se razlikuje od drugih skupova U periodu oko Drugog svetskog rata, u nauci se javlja novi pristup svetu. Rat i ratni napori su pokazali da se nauke ne mogu deliti na prirodne i društvene nauke, jer niz tehničkih i tehnoloških dostignuća nije funkcionisao ukoliko se u obzir ne bi uzimao ljudski faktor. Samiim tim, stvara se potreba da se ukine podela između prirodnih i društvenih nauka. U oblasti metodologije javlja se novi pristup u proučavanju prirodnih i društvenih fenomena i javlja se opšta teorija sistema. Fon Bertalanfi formulisao elemente opšte teorije sistema:

(1) problem dinamičke interakcije - različiti elementi moderne nauke su tesno povezani sličnim idejama. Svi problemi saznanja su, u stvari, dinamička interakcija delova sistema koje proučavamo. (2) koncept heurističnosti – koncept koji govori o tome da su složeni sistemi dinamički (a između elemenata sistema ne postoje krute i determinističke veze), te prilikom njihovog istraživanja moramo stalno paziti i po potrebi menjati pravac kretanja istraživanja i ciljeve istraživanja. Svako neslaganje dobijenih rezultata sa polaznom istaživačkom pretpostavkom ne označava negaciju metodologije i ciljeva, već se samo ukazuje na potrebu da se greška i odstupanje objasne pre svega tako što se traže neki novi ciljevi i primenjuju novi setovi činjenica. (3) razlikovanje otvorenih i zatvorenih sistema 177. Otvoreni, sistemi

zatvoreni,

relativno

otvoreni

Sistemi se razlikuju u svom odnosu prema okruženju. Fon Bartalanfi je u kibernetiku uveo razlikovanje otvorenih, zatvorenih i relativno otvorenih sistema. 176. Otvoreni sistemi Otvoreni sistemi su sistemi koji sa okruženjem razmenjuju informacije, materiju i energiju. S obzirom da otvoreni sistemi “komuniciraju” sa okruženjem, moguće je upoznati njihovu strukturu i dinamiku. Okruženje deluje na sisteme tako što unosi dezorganizaciju, ali u isto vreme omogućava sistemima da, koristeći energiju, materiju u

informacije koje dobijaju iz okruženje stabilizuju svoje dinamičko stanje. Otvoreni sistemi su jedini sistemi za koje znamo da postoje – pošto jedini oni komuniciraju sa okuženjem. Biološki i društveni sistemi su uvek otvoreni sistemi, jer oni mogu da opstanu samo uz veoma visok stepen interakcije sa okruženjem. 278. Zatvoreni sistemi 47. Entropija u zatvorenom sistemu Zatvoreni sistemi su oni koji sa okruženjem ne razmenjuju informacije, materiju i energiju. Oni postoje samo kao teorijska konstrukcija, jer ne postoji nikakva informacija o njihovom postojanju. Nauka nema načina da otkrije sistem koji ne komunicira sa svojom sredinom, jer ne može da dobije informacije o njegovim karakteristikama, pa, prema tome, ne može ni da ga odredi. Kao teorijska konstrukcija, koncept zatvorenog sistema koristi se za proučavanje entropije, opšte prisutnu tendenciju dezorganizacije u kosmosu. Pošto zatvoreni sistemi ne komuniciraju sa okruženjem, oni nisu sposobni da iz tog sistema crpe energiju, informaciju i materiju koji bi mogli u vidu negentropije da koriste za zaustavljanje i delimično suzbijanje negentropije. Evolucija se iskazuje u tome što dolazi do manifestacije tendencije dezorganizacije ili entropije. Realan svet je sastavljan od otvorenih sistema koji su ireverzibilni – promenljivi u vremenu tako da ne mogu da se vrate na svoj počeak – u kom deluje entropija ali i negentropija. Zatvoren sistem je sistem u kome nema evolucije – u njima neki proces može da se vrati na početno stanje, on se dešava van strelice vremena, samim tim entropija je

26

u takvim sistemima konstantna. Sistem u kome nema delovanja negentropije je usmeren ka totalnoj dezorganizaciji – krajnje domet entropije se iskazuje u toplotnoj smrti sistema (minus 273 stepena C ili apsolutna nula). 281. Značaj koncepta relativno izolovanog sistema Relativno izolovani sistemi nisu Bertalanfijem koncept, već koncept koji se kasnije razvio. Relativno izolovani sistemi su podvrsta otvorenih sistema, oni samo preko odredjenih veza (kontaktnih ploča) komuniciraju sa okruženjem. Mali broj sistema je sposoban da na svim tačkama svoje granice prema okruženju prima i daje informacije, energiju i materiju. Razlog tome se ogleda pre svega u činjenici da takvi sistemi imaju velike probleme sa izborom komunikacija koje se obavljaju sa okruženjem Takvi sistemi su po pravili veoma nestabilni. Da bi kontakti bili svrsishodni, da bi davali rezultate, da bi se unutar sistema uspostavljala stabilna ili dinamička ravnoteža, neophodno je da sistem vrši izbor kontakta koje ostvaruje sa okruženjem. Najbolji primer za to su ljudska čula. 282. Značaj razlikovanja otvorenog i zatvorenog sistema 198. Primena opšte teorije sistema u društvenim naukama Objasniti šta su otvoreni, šta su zatvoreni sistemi. Teorijska obrazložena razlika između otvorenog i zatovrenog sistema je značajna iz metodoloških razloga. Do pristupa Fon Bertalanfija i njegovog koncepta otvorenog i zatovrenog sistema, pojave su se istraživale po kartezijanskom pristupu, tj. u socijalnom, vremenskom i svakom drugom vakuumu.

Iz postulata otvorenog i zatovrenog sistema izvedeni su različiti zaključci koji su uticali na metodologiju i teoriju savremene naučne misli. Pre svega, promenio se cilj naučnih istaživanja –omogućen je prelazak na sintetizovanje i integraciju različitih saznanja u opštu teoriju – samim tim i povezivanju društvenih i prirodnih nauka. To se ogleda kroz četiri promene do kojih je došlo primenom opšte teorije sistema u društvenim naukama:

poremećajna dejstva i time da održi dinamičku ravnotežu u sistemu. (4) ekvifinalitet otvorenog sistema – procesi upravljanja pri kojima sva ili više sistema polazeći od istih polaznih pozicija mogu doći do istog cilja različitim putanjama. On ukazuje na činjenicu da društvo nije mono – organizovano i da poseduje sposobnost fleksibilnosti i različitosti. 101. Kibernetika i opšta teorija sistema

(1) dinamička ravnoteža – prevazilazi se statička ravnoteža i sve više se istražuje dinamička ravnoteža u društvenim pojavana (2) struktura – shvata se da društvene organizacije imaju svoju strukturu – to nije struktura fizičkih komponenti, već struktura događaja koji ne mogu biti odvojeni od procesa koji se dešavaju unutar sistema. (3) shvatanje entropije i negentropije – objasniti šta su, šta deluje i na koji način u otvorenom i zatvorenom sistemu. Postoje dva mehanizma koja deluju unutar sistema i koja regulišu delovanje sila entropije i negentropije – mehanizam održavanja i mehanizam prilagođavanja.

Prvo priča o opštoj teoriji sistema kao teorijskom okviru kibernetike. Nastanak, razvojni put i ciljevi kibernetike i opšte teorije sistema su povezani i zato ih je teško razdvojiti. Opšta teorija sistema se odnosi na sve sisteme a kibernetika na one kojima se može upravljati. Kibernetika od opšte teorije sistema preuzima sve elemente koji se odnose na: definiciju sistema – doduše, ovde postoji razlika kibernetska definicija sistema uključuje u sebe i problem ciljeva i zato se lakše povezuje sa procesom upravljanja sistemima otvorenost sistema i komunikaciju sa okruženjem

♦Mehanizam održavanja - Da bi jedan sistem

dinamičnost i kretanje sistema

ostao ono što jeste on mora posedovati mehanizme održavanja, čiji je osnovni zadatak da održavaju ravnotežu, tj. da umanjuje delovanje spoljnih i unutrašnjih poremećajnih dejstava u cilju održavanja stepena entropije koji je najmanje štetan za funkcionisanje datog sistema.

upravljanje sistemima

♦Mehanizam prilagođavanja - nastoji da prihvati i za svoje potrebe prilagodi spoljna i unutrašnja

ekvifinalitet 223. Samoregulacija sistema i automatizacija Samoregulacija sistema označava sposobnost sistema da koristeći sopstvene resurse, na osnovu naučenih zapamćenih reakcija i uz upotrebu dinamičke ravnoteže, samostalno ili bez bitne

27

prisutnosti čoveka, stvara upravljačka dejstva koja vode ka održavanju harmonije ili dinamičke ravnoteže sistema. Samoregulišući mehanizam sam razrešava probleme putem negentropije. Samoregulacija sistema se zasniva na sposobnosti sistema da “pamti” i “uči”. Primeri: (1) bankomati koje ne isplaćuju novac ako je pin pogrešan ili računu nema dovoljno novca (2) automobil koji pamti položaj sedišta vozača. Opšta teorija sistema nije poklonila potrebnu pažnju samoregulaciji sistema.

Stavljanjem informacije u centar ljudske preokupacije neposredno se utiče na promenu socijalne strukture društva i način njegovog funkcionisanja. Tri su osnovna teorijska koncepta odredjivanja i opisivanja informacija: (1) entropija (2) organizacija (3) društvena karakteristika informacije

16. Definicija informacije 44. Entropija definicija – tendencija ka dezorganizaciji sistema

Automatizacija podrazumeva postojanje unapred razradjenog programa upravljačkih dejstava koji će stupiti na snagu u momentu kad dodje do odredjenog oblika poremećaja u delovanju sistema. To nisu sistemi koji “uče” već reprodukuju isti način delovanja. Problem sa automatizacijom se uglavnom sastoji u tome da upravljački elementi sistema mogu u suštini predvideti relativno mali broj poremećajnih dejstava i samim tim mogu stvoriti relativno mali broj programa koji će obezbediti da se sistem snađe u takvoj situaciji. Automatizovane reakcije najbolje funkcionišu u sistemima sa malim brojem parametara, i sistemima u kojima je ponašanje elemenata determinističko. 280. Značaj informacija kroz istoriju Ljudi su od pamtiveka znali za uticaj i značaj informacija. Međutim, tek je razvoj kibernetike i srodnih nauka ukazao i na primenu informacija u procesima odlučivanja i upravljanja. Do tada, informacija je bila tretirana kao sekundarna sirovina. Onog trenutka kada informacija postane osnovni predmet proizvodnje, ona se više ne povezuje samo sa čovekovim saznanjem, već i sa njegovom mogućnošću da utiče na svet oko sebe.

I tako dolazimo do informacije. Organizovanost se može obezbediti prvenstveno inputom informacije, materije i energije. I baš na taj način deluje negentropija. Da nema stalnog delovanja tendencija organizacije i dezorganizacije, ne bi postojao ni napredak, a samim tim ni adekvatno funkcionisanje određenog sistema.

Tendencija entropije se iskazuje kao princip koji vodi ka ravnomernom rasprostiranju energije u kosmosu i samim tim tanjenju organizovane energije. Na strarogrčkom, entropija se označava kao promena ili evolucija koja se dešava u irevirzibilnim sistemima. Entropija deluje u otvorenim i zatvorenim sistemima. Šta su otvoreni, a šta zatvoreni sistemi. U zatvorenim sistemima ona dovodi do ravnomerne raspoređenosti materije i energije – a samim tim i do smrti sistema. U takvim sistemima vlada apsolutna nula – temperatura od 273 C. U takvim sistemima atomi se ne kreću, sve je razoreno entropijom, jer nema više mogućnosti razvoja ili promene. Situacija u otvorenim sistemima je drugačija – u njima postoji i delovanje negentropije – tendencije očuvanja organizovanosti. Uzajamno delovanje negentropije i entropije, smenjivanje red a i haosa, stvaranje nove ravnoteže i nove strukture reda je ono što je karakteristično za delovanje enropije i negentropije u otvorenim sistemima.

Radi lakšeg sagledavanja osnovnih karakteristika same informacije, možemo govoriti o dva osnovna pravca u definisanju informacije: (1) Definisanje informacije kao kategorije izvan čoveka, kao transcendentalne forme, vezuje se za: a) kosmos b) odredjene filozofske koncepte i relacije čoveka i prirode – kao slike raznovrsnosti c) neodredjenost kao glavnu komponentu same informacije (2) Definicije koje informacije definišu u odnosu na čoveka posmatraju informacije: a) u odnosu i u interakciji sa čovekom b) sa stanovišta učenja c) sa stanovišta ljudske svrshishodne aktivnosti

60. Informacija i kosmos – ovde treba objasniti definisanje informacije kao transcendentalne forme (1) informacija kao deo kosmosa - Kosmos sastoji od tri veličine – energije, materije informacije. Informacija je program po kome kosmos uređen. Ovakva teorija polazi od ideje da

se i je je

28

u singularitetu, tački u kojoj je bila koncentracija energije i materije pre velikog praska, postojala i sabijena sveukupnost informacija ka program po kome se sama eksplozija vrši. To bi značilo da je veliki prasak, i sve što se posle njega dešavalo bilo unapred informaciono određeno. Zapravo, oni koji imaju ovako viđenje vode se idejom da je kosmos organizovan po konceptu neke sile izvan koncepta, pa samim tim i u ljudskom društvu i u kosmosu, sve je predodređeno.

Sistemi informisanja određuju korisnost informacija koje pružaju informacioni sistemi.

(2) informacija kao slika raznovrsnosti - u okviru ovog pristupa, informacija se određuje i kao slika raznovrsnosti (koja postoji u realnosti) – ona opisuje realnost, prenosi podatke o njoj. Ukoliko je realnost raznovrsnija, utoliko ima više informacija o njoj. Ovakva teorija odbacuje stav da je spoznaja subjektivna, već je objektivizirana, jer opisujući realnost, informacija prenosti one podatke koji tu realnost delimično ukidaju kao raznovrsnost.

17. Definicija informacije u odnosu na čoveka

Međutim, to što ne možemo meriti kvalitet, ne znači da ne možemo meriti kvantitet informacije. Količinu informacija možemo meriti unutar informacionih sistema jer se u njima meri protok informacija kroz kanale veze. Bit je jedinica mere za informaciju. Bajt (8 bit), Kilobajt (1024 bita), Megabajt, Gigabajt.

(2) sa stanovišta učenja – informaciju posmatraju kao skup organizovanih podataka koji se čuvaju u memoriji (ljudskoj, računarskoj, nebitno). Znanje se pojavljuje u dva oblika: kondenzovana informacija – korišćenje prošlih iskustava za rešavanje sličnih situacija u budućnosti i skup memorisanih podataka za koje se smatra da će eventualno nekada koristiti, recimo za formiranje novih informacija. (3) sa stanovišta ljudske svrshishodne aktivnosti

(3) neodređenost informacije – ne postoji mogućnost za merenje sadržaja ili vrednosti informacije, jedino se može meriti njena količina unutar informacionih sistema jer se u njima meri protok informacija kroz kanale veze. 106. Količina i kvanititet informacije 128. Merenje informacija Ne postoji mogućnost merenja sadržaja informacije. Sadržaj informacije, tj. njena vrednost se ne može meriti jer svaka informacija ima značaj za primaoca samo sa stanovišta korisnosti koju ta informacija za njega ostvaruje. U zavisnosti od vrednosnog sistema i potreba neka informacija može da bude korisna, dok je za nekog drugog ta informacija bezvredna.

Informacija se sve više izučava sa stanovišta ljudske organizacije, tj. sa stanovišta samog društva. Ukratko, za informaciju ne znamo ako ona postoji izvan čoveka. Definicije koje informacije definišu u odnosu na čoveka posmatraju informacije: (1) u odnosu i u interakciji sa čovekom – informacija ne postoji van čoveka i društva. Čovek svojom delatnošću stvara informacije. Podaci postaju informacije tek onda kada ih čovek odredi i kada ima svrsishodan oblik tj. kada su podaci tako organizovani da ona može biti razumljiva za čoveka i upotrebljiva za njegovo društveno delovanja. Kritičari ovakvog pristupa ukazuju na činjenicu da podaci postoje u kosmosu pre nego što ih čovek opazi. Pristalice ovog stanovišta odgovaraju - sve što čovek ne oblikuje ostaje podatak, sve što oblikuje je informacija. Kao svaka proizvodna delatnost, proizvodnja informacija je subjektivan proces, podložan ljudskim nesavršenostima. Ona se ne nalazi objektivno data u prirodi. Tek socijalnim profilisanjem ona postaje svrsishodna, a njenim razumevanjem od strane čoveka, kroz sisteme informisanja ona postaje i delotvorna.

62. Informacija kao ciljno usmerena i svrsishodna organizacija podataka Nastanak pojma informacije se vezuje za starolatinsku reč informare koja označava stvaranje i građenje slike. Iz tog razloga, informacije se definiše na sledeći način: definicija - informacija je svesna i svrsishodna organizacija podataka Informacija kao svrsishodno strukturisan sistem znači da su podaci i informacije od kojih se stvara nova informacija međusobno tako uređeni da na kraju daju upotrebljivu celinu. Ta celina može biti korišćenja za prenos, čuvenje i diseminaciju. Njena vrednost se ogleda u činjenici da može da bude upotrebljena. Korišćenjem informacije u okviru nekog referentnog sistema ona dobija komunikativna svojstva tj. može da se razmenjuje između subjekata. Informacija mora biti razmenjena između ljudi koji je shvataju na identičan način. Zbog svoje upotrebljivosti, informacija može da se iskaže kao količina, ali ne može da se meri kao kvalitet.

29

Pošto informacija kao takva ne postoji u prirodi izvan ljudske delatnosti i društva, postavlja se problem njene objektivnosti. Objektivna informacija bi trebalo da označava informaciju koja ne trpi nikakve uticaje subjektivne volje već objektivno postoji izvan ljudske mogućnosti uticaja na samu informaciju. Međutim, kao svaki proizvod ljudskog delovanja, i informacija zavisi u nekoj meri od subjektiviteta njenog tvorca – čoveka. Ipak, ona se tretira kao objektivna veličina, jer onima koji je koriste ima svojstvo spoljašnje, izvan njih nastale veličine. Kada se objektivna informacija prenese u sistem informisanja, ona dobija subjektivitet koristnika tj. sve one subjektivne karakteristike koje su vezane za ljude, socijalne grupe koji dele neki sistem vrednosti.

39. Društveno ovaploćenje informacije 151. Oblasti primene industrije informacija U zavisnosti od karakteristika društvenih relacija odredjuje se i “prometna” vrednost informacije. Prometanje se ne odnosi samo na tržišnu vrednost. Prometanje se odnosi na cirkulaciju informacija unutar nekog datog sistema vrednosti, što znači da se značenje, razumevanje informacije može ostvarivati kao komunikativna vrednost samo u okviru nekog ansambla koji ima socijetalna svojstva.

Danas se može govoriti o tri velika društvena prostora prometanja: (1) prometanje informacija u okviru privatnih sistema vrednosti – to su svi oni informacioni

sistemi koje karakteriše odsustvo javnosti i tržišta. Takve informacije su jako upotrebljive u njihovim zatvorenim prostorima, ali se njima ne dozvoljava da izađu u javnost ili su za javnost neinteresantne. (2) prometanje informacija u javnim prostorima – to su informacije koje se ovaploćuju u javnim sistemima informisanja, zakonima, u umetnosti i slično. To je najširi društveni prostor, koji se, doduše, često ukršta sa tržišnim prostorom. Glavna razlika je što se ovaploćenje informacija ne vezuje za stvaranje profita i novčanih dobitaka. (3) tržišno prometanje informacija – to je danas dominantni oblik ovaploćenja informacija. Danas je informacija pre svega roba.

63. Informacija kao roba U političkoj ekonomiji robom se naziva onaj proizvod rada koji je namenjen razmeni. Proizvodi ljudskog rada nisu roba sami po sebi već to postaju u posebnim društvenim uslovima, tj. uslovima razmene. Informacija je specifična vrsta robe. Proizvodnja informacija predstavlja često najvažniju funkciju koju imaju upravljački elementi u savremenoj privredi. Proizvodnja informacija je najpropulzivnija proizvodna grana današnjice. Proizvodnja informacije se vrši da bi ona stekla neka prometna sredstva, da bi se mogla koristiti u okviru nekog referentnog sistema vrednosti, često za tržište. Merenje „kvaliteta“ info.

Poređenje napretka proizvodnje informacija (tj. razvoja računara kao osnovnog sredstva za obradu informacija) i proizvodnje automobila (tj. razvoja proizvodnje automobila) – kojom brzinom se šta razvija i samim tim kakva je budućnost proizvodnje informacija. 61. Informacija i privatnost 67. Informatičke tenologije i ljudske slobode Informacija kao roba ima određene karakteristike, koje se odražavanju na njen uticaj na privatnost i ljudske slobode. Informacija nije materijalne prirode, nije opipljiva, nema određeni kvalitet, ne haba se pri upotrebi i ne gubi vremenom svoja svojstva, a istovremeno je mogu koristiti različiti korisnici. Takođe, informacija se čuva, prerađuje i diseminiše. Da bi mogla da se razvijaju, da bi proizvodila potrebne informacije, savremena društva svode privatnost informacija na minimalnu meru. Sve informacije koje se prenose javnim mrežama su javne. Razvojem IT Res Privata će se smanjivati u odnosu na Res Publica. Javno će izgubiti dosadašnju karakteristiku dostupnosti svima pod jednakim uslovima i na tim osnovama će se uspostaviti novi odnosi izmedju Res Publica i Privata. Da li informatička efikasnost ugrožava ljudske slobode? Možda, jer, na primer, svaki pristup pojedinca Internetu biva zabeležen iz dva razloga – (1) Internet se koristi preko provajdera (2) priroda veze je takva da mora da postoji pošiljalac, primalac i kanal veze. Postoje naravno pravila, ograde i tehnologije koje donekle obezbeđuju tajnost podataka koje kruže Internetom, čime se obezbeđje da neki podaci ne budu zloupotrebljeni.

30

Ipak, Res Publica nikada neće zameniti Res privata jer, sa jedne strane, ljudska zajednica ne može tako da funkcioniše, a sa druge, nikada nećemo dostići takav nivo tehnološkog napretka da možemo da znamo sve.

mogući jer se na hard disku ne zapisuju podaci jedan za drugim več po principu slobodne lokacije. 22. Definicija upravljanja definicija - upravljanje je usmeravanje sistema prema unapred utvrđenim ciljevima.

210. Računari i privatnost Većina korisnika računara veruje da su sigurni i bezbedni ako nisu uključeni na Internet. Međutim, to nije tako. Treba poći od same filozofije IT – informacija je društvena vrednost, a ona tu vrednost gubi ukoliko poprima isključivo privatni karakter. Informacija postaje informacija tek kada postane javna. Postoji tri nivoa premošćavanja privatnosti računara koji nije uključen u mrežu. (1) “špijunske aktivnosti” - postoje pojedinci koji žele da prate šta se dešava na računarima kada oni nisu uključeni u mrežu. Oni to postižu na različite načine, npr. dodavanjem određenog uređaja na tastaturu čime se memorišu svi, na taj način, uneti podaci. (2) memorija računara – da bi mogao normalno da radi, računar mora da poštuje određene procedure. Sve što računar radi mora da prođe kroz razne vrste memorija, a neki podaci u njima i ostaju. Takvim podacima može da pristupi svako ko ima iole malo znanja o računarima. (3) mogućnost obnavljanja “obrisanih” podataka sa hard diska – datoteke se sa hard diska brišu na taj način što se iz naziva datoteke obriše prvo slovo, i na taj način računar više ne prepoznaje taj fajl. Ostatak podataka ostaje na hard disku dok se preko njih ne zapamte neki novi podaci. Odgovarajućim programima se mogu obnoviti obrisani fajlovi. To je

Da li je upravljanje upravljanje stvarima ili upravljanje ljudima, tj. rukovođenje, zavisi od različite konotacije reči upravljanje u različitim jezicima. Međutim, čim se upravlja stvarima i opredmećenim društvenim ili ljudskim insititucijama, onda se preko njih posredno upravlja i ljudima. U našem jeziku, pod „upravljanjem“ se prevashodno misli na društvene procese i aktivnosti koji su vezani za svesnu ljudsku aktivnost koja se preduzima da bismo postigli određene ciljeve. Postoje dva odgovora na pitanje kako se upravlja sistemom: (1) upravlja čovek - unutar sistema postoje posebni podsistemi koji se bave upravljanjem ili pak upravljački mehanizmi koji omogućavaju da se sistem usmerava. Ovakva stanovišta polaze od toga da sistemom upravlja čovek, shodno unapred određenim ciljevima. (2) samoregulacija sistema – samoregulacija sistema podrazumeva da sistem poseduje svoje unutrašnje mehanizme koji mu automatski omogućavaju da se prilagodi novonastaloj situaciji. Sistem, ili deo sistema na osnovu naučeni reakcija, u novonastaloj situaciji reaguje na predviđen, najbolji ili poželjan način. Primer Worda i AutoCorrect opcije. 143. Nastanak sistemske analize

64. Informacije i delotvornost odlučivanja brzina obrade informacija - suština upravljanja jeste najbolja i najbrža reakcija u novonastalim uslovima. Početkom i u toku Drugog svetskog rata, vojna tehnologija je toliko uznapredovala da upotreba te tehnologije više nije mogla biti planirana na osnovu tradicionalnog iskustva. Parametri koje je bilo potrebno odrediti i obraditi su postali više nego mnogobrojni, a za pobedu u ratu je bilo potrebno koristiti veliku količinu informacija i sposobnost da se te informacije veoma brzo obrade. Ljudska reakcija i sposobnost da se brzo obrade potrebni podaci više nije bila dovoljno brza. Zbog toga su se razvile mašine koje su bile sposobne da dovoljno brzo obrade podatke u te svrhe. RAND korporacija - RAND Korporejšn je pedesetih godina, u okviru analize oružanog sistema, pokušao da u svoja istraživanja uključi elemente nacionalne bezbednosti i strategije, što je u početku dočekano sa skepsom, jer su tadašnji zvaničnici smatrali da je strategija, planiranje i vojno odlučivanje vrsta umetnosti. Međutim, ubrzo je shvaćeno da je neophodno imati mogućnost veoma brze obrade podataka – u tom trenutku, sistemska analiza je postala sastavni deo donošenja odluka, čak i kad se radilo o najozbiljnijim problemima nacionalne bezbednosti. Sistemska analiza je proizvod RAND Korporejšna, koji je u istraživanjima za vojno vazduhoplovstvo razradio čitav sistem problema i odnosa koji bi mogli doprineti boljem donošenju odluka.

Uloga sistemske analize - zadatak sistemske analize je da obezbedi relevantne podatke, način mišljenja i referencijalni okvir koji će omogućiti da

31

se donesu efikasne odluke. Sistemska analiza ima zadatak da sugeriše kakvu vrstu politike treba voditi u stohastičkim sistemima. Ona se ne trudi do poveća naše razumevanje ili da se bavi predskazivanjem. Ona samo treba da sakupi relevantne činjenice, da ih međusobno poveže i da obezbedi osnovu za donošenje odluke. Ona nije „objektivna“ u smislu da je odvojena od vrednosti – vrednosni stavovi su njen sastavni deo – uloga analize je da onome ko donosi odluke pokaže kako se i na koji način vrednosni stavovi uključuju u odlučivanje, tako da onaj ko sam donosi odluke može da formira svoje vrednosne stavove (ciljeve) u okviru maksimalno mogućeg broja relevantnih informacija. 21. Definicija sistemske analize 228. Sistemska analiza 181. Pojam sistemske analize definicija - sistemska analiza je sistemski pristup koji omoguava onome ko odlučuje da izabere pravac akcije putem razmatranje problema u celini, istražujući ciljeve i alternative, upoređujući ih sa stanovišta njihovih posledica, a pri tom upotrebljavajući odgovarajući okvir rad donošenja stručnih i naučnih zaključaka. Sistemska analiza nije neki određen sistem metodoloških uputstava i pravila za izučavanje nekih problema i donošenje zaključaka, već, pre svega predstavlja širi metodološki i metodski okvir kojim se daju uputstva sistemskom analitičaru kako treba da postupa, čime mu se ostavljaju široke mogućnosti primene same sistemske analize. Istorijski razvoj sistemske analize. Sistemska analiza traga za dosada nepoznatim rešenjima što je čini heurističkom metodom. U svetu stohastičkih relacija

u kojima verovatnoća dominira normalno je da se ciljevi ne mogu iznaći samo u okviru onih ciljeva koji su uobičajeni ili logični. Sistemska analiza postavlja tri zahteva da bi se jedan problem mogao rešiti: (1) zahtev za sistematskim razmatranjem ciljeva onoga koji treba da donese odluku, kao i kriterijuma odlučivanja pomoću kojih će se između mogućih opcija za postizanje cilja izabrati ona prava (2) zahtev za utvrđivanjem mogućnosti realizacije tih alternativa (3) zahtev za pronalaženjem još boljih alternativa koje će još brže, ekonomičnije i efikasnije dovesti do postizanja cilja

(2) alternative – alternative su načini pomoću kojih se može pretpostaviti da će se postići određeni cilj. Te alternative ne moraju da budu zamenljive jedna sa drugom i ne moraju imati iste funkcije. Npr. različiti načini postizanja većeg standarda jedne porodice – povećanjem dohotka, smanjenjem troškova za ishranu, smanjenjem broja članova porodice. (3) troškovi – novac i vreme – da ni se realizovale određene alternative treba obezbediti i određena sredstva koja će se korisititi u tu svrhu. To su vreme i novac. (4) model – on daje sliku realnosti i služi za testiranje posledica određenih alternativa (5) kriterijum – osnova za merenje ostvarljivosti alternativa. Kriterijum služi istraživaču da se opredeli koju alternativu želi da primenjuje u cilju postizanja određenog cilja. Pet komplementarnih faza:

173. Osnovni elementi i faze sistemske analize (1) formulacija ciljeva - svih mogućih Pet elemenata sistemske analize: (1) ciljevi – sistemska analiza se pre svega primenjuje da bi se pomoglo pri izboru politike ili pri određivanju oblika akcije. Osnovni cilj same sistemske analize je da otkrije koji su ciljevi onoga ko donosi odluke, na koji se način može doći do cilja i na koji način se može meriti mogućnost njihove stvarne realizacije. Istraživač sistemske analize se trudi da nabroje sve ciljeve, uključujući i one koji deluju nerealno. Taj ogromni kontigent ciljeva doprinosti heurističnosti sistemske analize.

(2) skupljanje alternativa

informacija

(3) procenjivanje – informacija i alternativa

i

određivanje

upoređivanje

dobijenih

(4) interpretacija – iskazivanje zaključaka do kojih se došto u prethodne tri faze (5) faza provere – na postojećem modelu se proverava fleksibilnost predloženih rešenja tj. mogućnost primene rešenja sa stanovišta efikasnosti, vremena, troškova, itd.

32

175. Osnovni elementi teorije upravljanja (ovo pitanje se eventualno odnosi na osnovne elemente menadžerske teorije) Uvod iz definicije upravljanja. Objašnjenje zašto je sistemska analiza najbolja za upravljanje. 5 elemenata sistemske analize. 53. Galbrajtov industrijski sistem Galbrajt ekonomske odnose definiše kao deo industrijskog sistema (velike korporacije) koji se iskazuje kroz industrijsku državu. Glavni cilj te države je upravljanje cenama, troškovima i potrošnjom. Karakteristike Galbrajtovog industrijskog sistema su: (1) cene, troškovi, potrošnja – Galbrajt je kao glavni cilj industrijskog sistema smatrao upravljanje cenama, troškovima i potrošnjom. Međutim, delovi sistema ne moraju uvek skladno odnose prema sistemu i prema mogućnostima njegovog upravljanja. Zbog toga je neophodno da se ti podsistemi upoznaju kako bi se sa njema lakše moglo upravljati. cene - moraju biti dovoljno niske da privlače potrošače i dovoljno visoke da omogućavaju zarade; jednom utvrđene cene nemaju tendenciju menjanja tokom vremena, jer stabilnost cena služi potrebama društva tj. ekspanziji društva i radu. potrošnja – upravljanje potrošnjom mora biti takva da obezbedi da ljudi kupuju ono što je proizvedeno – na taj način se planovi u tome

koliko će biti prodato pod uslovom kontrolisanih cena realizuju u praksi. (2) korporacije - Galbrajt smatra da slobodno tržište nije dobar izbor i da tržištem treba upravljati. On smatra da tržištem upravljaju korporacije – velika firma može da utiče na nesigurnost tržišta i da tu nesigurnost eliminiše, prvenstveno preko uticaja na potrošača. Korporacije su stecište produktivnosti i dohotka, i stoga one imaju veliki uticaj na potrošače. (3) tehnostruktura - tehnostruktura je, po Galbrajtovom mišljenju, aparat za donošenje grupnih odluka. Ona je takav sistem u kome grupe, koje uključuju veliki broj pojedinaca, imaju mogućnost odlučivanja. Na taj način, veliki broj ljudi ima pristup, ili bar iluziju o pristupu moći. Što su oni, bar imaginarno, bliže moći, to će biti više motivisani za rad i za uključivanje u industrijski sistem. (3) tehnologija i organizacija pojava - potreba da se u preduzećima pojedinac zameni grupom kao upravljačem proizilazi iz tri razloga: (1) tehnološki zahtevi moderne industrije (2) potreba za kombinacijom specijalnih talenata – tj. za sintezom različitih specijalistikih znanja (3) potreba za koordinacijom ovih ljudi koji su nosioci takvih talenata Galbrajtov industrijski sistem je doživeo mnogobrojne kritike. Iz tog razloga, Galbrajt je relativizovao neke svoje stavove i utvrdio “kvalitet života” kao osnovni cilj upravljanja industrijskim sistemom i to u skladu sa potrebama celog društvenog sistema i njegovim mogućnostima. Samim tim, smanjuje se i potreba za

tehnostrukturom u celokupnom sistemu. Ipak, ceo industrijski sistem se preterano ne menja – menja se samo stav da cene, troškove i potražnju ne treba više usklađivati u skladu sa odlukama tehnostrukture, već prvenstveno sa potrebama celog društvenog sistema i sa njegovim mogućnostima. Samim tim se upravljanje korporacijama zamenjuje upravljanje društvenim sistemom – a Galbrajtove ambicije progresivno rastu. 185. Politički sistem kao kibernetski sistem 186. Politički život kao sistem 262. Veza sistema sa okruženjem (input output odnosi – zapamti da se ovo na to odnosi) 180. Podela sistema u odnosu na okruženje (intrasocijalno i ekstrasocijalno) Istonova primena sistemske analize na izučavanja političkog života je već postala klasičan pristup proučavanju društvenih i političkih fenomena pomoću sistemske analize. definicija - Iston označava politički sistem kao (1) otvoreni sistem (2) sistem ponašanja (3) na koga bitno utiče okruženje (4) a on reaguje na te uticaje. Osnovne karakteristike takvog sistema su psihološki i socijalni uticaji iz okruženja. Politički sistem je adaptibilan sistem i može da reaguje na inputa i da se prilagođava novonastalim situacijama, jer poseduje veliki spektar mehanizama pomoću kojih se prilagođava okruženju. Delovi političkog sistema su su: (1) okruženje – intrasocijalno i ekstrasocijalno

33

Intrasocijalno okruženje predstavljaju svi oni sistemi društva, a koji su različiti od političkog sistema (ekonomija, kultura, socijalna struktura)  Ekstrasocijalno okruženje predstavljaju oni sistemi koji se nalaze izvan datog društva (međunarodni politički/ekonomski/kulturni siste) Intrasocijalni i ektrasocijalni sistemi predstavljaju totalno društveno okruženje – iz njih nastaju i izviru svi oni uticaji koji mogu imati pozitivni ili negativni uticaj na sam politički sistem. (2) poremećaji – smetnje sistema mogu imati pozitivan i negativan uticaju na sistem. One imaju različit intenzitet, polazeći od onog koji pozitivno deluje na promenu sistema, do onih koji dovode do raspada sistema. Osnovni kriterijum po kome se mogu meriti stresovi na sistem jeste u kojoj meri sam politički sistema dalje uspeva da održi svoje osnovne funkcije. Politički sistem funkcioniše sve dokle vlasti mogu da donesu neku vrstu doluke, i što je još važnije, da tu odluku nametnu većini stanovništva. Ako sistem nije u stanju da obavlja te funkcije, dolazi do njegovog raspada. (3) zahtevi i podrška –politički sistem komunicira sa svim drugim sistemima kroz princip inputa i outputa. Postoje dve vrste inputa koje sistem prima: zahtevi i podrška. Zahtevi su inputi koji traže promenu samog sistema ili njegovo preorijentisanje u nekom novom pravcu. Podrška se shvata kao pojačavanje postojećih elemenata samog političkog sistema. Zahteve (pozitivna i delimično negativna sprega) i podršku (negativna sprega) možemo shvatiti kao negativnu i pozitivnu povratnu spregu.

(4) veze sa okruženjem – intput i output odnosi preko kojih sistem prima zahteve i podršku, a onda utiče na okruženje. Glavni nosioci input – output komunikacija su pojedinci i njihovo ponašanje. Insistiranje na razmeni i transakcijama koje se odvijaju kroz input – output sisteme je rezultat potrebe da se mnogobrojni oblici komunikacije svedu na varijable kojima se može upravljati ili koje se mogu kontrolisati. Svi oblici komunikacije koji ulaze u politički sistem su njegov input, a u isto vreme predstavljaju output nekog drugog sistema. I obrnuto. (5) input – output odnosi povezani sa povratnom spregom - Iston output-input veze povezuje sa delovanjem pojedinaca unutar sistema, a input veze sa delovanjem drugih sistema na politički sistem. Na taj način se omogućava veza pojedinaca i drugih sistema.

(3) određivanje strukture organizacije – moć, autoritet i uticaj, dodeljivanje statusnog sistema uloga, motivacija članova organizacije (4) IS i sistemi odlučivanja u organizaciji (5) stabilnost i inovacije u organizacijama (6) međusobni uticaji organizacija Menadžerska nauka se prvenstveno bavi upravljanjem što je moguće izolovanijim sistemima. Sistem upravljanja, ili privredni sistem jedne organizacije se definiše kao socio – tehnički sistem – kao sistem u kome pored tehničkih elemenata postoje i ljudi. Takav sistem ima sledeće karakteristike: (1) društveno – tehnički sistem

127. Menadžerske teorije

(2) ima granice i odvojen je od drugih sistema

Kibernetski pristup je najširu primenu našao u okviru privrednih organizacija, čime se stvorila grana upravljanja koja se naziva menadžerske teorije ili teorije upravljanja. Menadžerska teorija predstavlja jednu eklektičnu teoriju koja u sebi sadrži sve podsisteme i relevantne dicipline: psihologiju, sociologiju, antropologiju, ekonomiju, političke nauke, filozofiju, matematiku, organizacione nauke, itd. Njihovo poznavanje je neophodno da bi se na pravilan način donosile odluke, tj. da bi se na pravilan način mogli rešavati problemi sa kojima je suočena jedna privredna organizacija. Neka od pitanja kojima se bavi menadžerska teorija su:

(3) stalno se razvija

(1) određivanje vrednosnog sistema i cilja

(4) hijerarhijska organizacija (5) to je otvoren sistem u kome deluju negentropija i entropija, pa samim tim on poseduje princip dinamičke ravnoteže tj. mogućnost adaptacije i održavanja (6) on poseduje mehnizme povratne sprege – output se vraća kao input i na taj način se vrše korektije dotadašnjih odluka i načina ponašanja (7) odlikuje ih ekvifinalitet - sposobnost da krajnje rezultate postognu počevši od različitih polaznih osnova na različite načine

(2) upotreba tehnologije i znanja

34

Menadžersku nauku možemo pre opisati definisati, i to sledećim elementima:

nego

(2) okruženje u kome je izbor moguć

okruženje, moguće ciljeve i moguća rešenja. On daje osnove na kojima se do tih opredeljenja dolazi.

(3) mogući pravac akcije (1) naučni pristup problemu (4) moguća realna rešenja u datom okruženju. (2) sistemski pristup u rešavanju problema (3) primena matematičkih modela, kvantifikacije i statistike gde god je to moguće

Ako to primenimo na ljudsko ponašanje, onda govorimo o izboru pojedinca između onoga što on veruje da su:

(4) naglasak na ekonomsko-tehničke umesto na psihosocijalne

(1) mogući pravci akcije za njega – moguća rešenja nakon primene izabranog pravca akcije

aspekte,

(5) upotreba računara kao instrumenata (6) institiranje na pristupu totalnog sistema

(2) moguća stanja okruženja izbora – vrednosti nekontrolisanih varijabli koje mogu da utiču na rezultate izabranog pravca akcije

(7) traženje optimalnih rešenja u okviru strategije zatvorenog sistema

(3) verovatnoća da je svako od mogućih stanja okruženja ono pravo

(8) orijentacija na normativne, a ne deskriptivne, modele.

(4) realnost svakog izabranog pravca akcije za svako moguće rešenje i u svakom mogućem stanju okruženja izbora

182. Pojam svrsishodnog sistema 118. Ljudsko ponašanje kao svrsishodan sistem Ni psihologija nije mogla zaobići saznanja sistemske analize i kibernetike. Tako je i ljudsko ponašanje označeno kao sistem svrsishodnih događaja – pokušaj da se objasni zašto se ljudi ponašaju onako kako se ponašaju postoji još od Aristotela. Akof i Emeri svrsishodno stanje definišu kao bihejvioralno stanje svrsishodnih individua ili sistema. Glavna karakteristika ovih sistema je u tome što oni sadrže pojam izbora. To stanje izbora se može odrediti u okviru 4 komponente: (1) subjekt koji vrši izbor

(5) relativna vrednost svakog mogućeg rešenja Sistematski pristup ljudskom ponašanju pati od klasičnih nedostataka kibernetskog pristpa. On polazi od toga da su stavovi, vrednosti i elementi za opredeljenje već ugrađeni u samo ponašanje. Međutim, da li je to stvarno tako? Da li je pojedinac kao svrsishodan sistem moguć i šta se stvaranjem takvog modela postiže? Odgovor na prvo pitanje da je je pojedinac kao svrsishodan sistem moguć zahteva obimnu psihološku raspravu. Odgovor na drugo pitanje je lakši – svrsishodni sistem kao sistem pojedinca ima za clj da proučava procese psihološkog opredeljenja u odnosu na određeno

274. Zajednički elementi kibernetskog proučavanja 152. Oblici primene sistemske analize 197. Primena kibernetike u proučavanju društvenih pojava Sistemska analiza i kibernetika imaju široku primenu u društvenim naukama što se vidi na primerima: Galbrajt - Galbrajt ekonomske odnose definiše kao deo industrijskog sistema (velike korporacije) koji se iskazuje kroz industrijsku državu. Glavni cilj te države je upravljanje cenama, troškovima i potrošnjom Iston - Istonova primennjuje sistemsku analizu na izučavanje političkog života. Osnovne karakteristike takvog sistema su psihološki i socijalni uticaji iz okruženja. Politički sistem je adaptibilan sistem i može da reaguje na inpute i da se prilagođava novonastalim situacijama, jer poseduje veliki spektar mehanizama pomoću kojih se prilagođava okruženju. Akof i Emeri - Ni psihologija nije mogla zaobići saznanja kibernetike i sistemske analize, te je i ljudsko ponašanje označeno kao sistem svrsishodnih događaja. Glavna karakteristika ovih sistema je u tome što oni sadrže pojam izbora. Parsons – Parsons je ljudsko društvo shvatio kao kolektivno organizovano stanovništvo koje na okupu drži jedinstven sistem institucionlizovanih vrednosti i

35

normi. Parson je nastojao da otkrije unutrašnju strukturu društva i karakter veza i odnosa koji postoje unutar strukture, između njenih delova. Sistem akcije o kojem govori Parsons ima tri osnovna elementa: ličnost, društveni sistem i kulturni sistem. Svaki sistem akcije se temelji na 4 funkcionalna principa: (1) imperativ održanja sheme – osnovnog vladajućeg obrasca (2) imperativ integracije – unutrašnje povezanosti sistema (3) imperativ postizanja cilja – usmerenosti jedinica sistema na ostvarivanje ciljeva u promenljivim okolnostima (4) imperativ adaptacije sistema opštim uslovima. Na prethodnim primerima se mogu uočiti sledeći zajednički elementi kibernetskog pristupa: formiranje sistema koji ima svoje delove taj sistem ima cilj koji povezuje ceo sistem, cilj je faktor integracije sistema postoji komunikacija uutar sistema i između sistema i okruženja – komunikacija predstavlja ključni momenat za opstanak samog sistema fenomen povratne sprege u sistemu postoji dinamička ravnoteža evolutizam – dinamičnost promena u sistemu Svi ovi elementi su povezani, bez samo jednog elementa ostali ne bi mogli funkcionisati i celokupni kibernetski pristup proučavanju društvenih problema bi se raspao.

Internet 141. Nastanak Interneta Stihijski nastanak Interneta - Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao. Internet nema jedinstvenu ni konačnu strukturu. Ne postoji nikakvo centralno telo koje doprinosi razvoju Interneta niti mesto sa kojeg se njime upravlja. Internet je proizvod niza slučajnih akcija, velikog broja parcijalnih mreža, akumulisanih potreba i tehnoloških inovacija. Veličina Interneta - ono što Internet razdvaja od svih drugih mreža za prenos informacija je to što se Internet dnevno širi i prekomponuje. On nije konačan i za sve korisnike je različit – u zavisnosti od mašina za pretraživanje koje koriste i načina na koji ga koriste. A i pored svega – šmrtc – Internet je samo jedan. Internet kao umrežavanje mreža - Internet je nastao i egzistira kao umrežavanje mreža. Kao njegov korisnik može se pojaviti svako ko ima odgovarajuću telefonsku liniju i računar.

36

Kontrola Interneta - Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira. Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti je komercijalna organizacija. Ipak, pošto je bilo potrebno stvoriti neke standarde koji će omogućiti da Internet savršeno funkcioniše, članovi Internet društva ISOC su formirali Savez za arhitekturu interneta koji se bavi utvrđivanjem standarda, mrežnih resursa i adresa i Internet inžinjersku grupu koj rešava probleme vezane za dnevno funkcionisanje Interneta.

takve svetske, svima dostupne mreže, prenose podaci. Koristeći taj sistem mreža za prenos podataka deluju razni servisi, od kojih je WWW jedan i koji su skupovi podataka i informacija koji pomoću tehnologije asihronih paketa putuju mrežom. Bez mreže, tj. bez Interneta kao najveće od svih postojećih mreža nemoguće je vršiti prenos podataka, a sama mreža je osnova za korišćenje prenosnih mehanizama. Zajedno sa servisima, a njih ima sve više, nastaje sistem prenosa podataka i informacija kojeg danas svi koriste.

160. Određenje Interneta Različite definicije:

234. Socijalni uslovi nastanka Interneta

Informativni superautoput sastavljen od ljudi, hardvera i softvera – netačan jer je Internet sastavljen i od običnih ulica, šumskih bogaza, puteljaka. U zavisnosti od nečije konekcije, između ostalog, zavisi da li je autoput ili puteljak.

Od pametiveka postoje sistemi za prenos podataka. Konjanik. Telegraf. Nastanak Interneta nije bio motivisan stvaranjem boljeg, bržeg i jeftinijeg sistema prenosa podataka već bezbedonosnim razlozima.

Skup računara (nodova), servera i veza kojima se omogućava prenos podataka u realnom vremenu i virtuelnim uslovima.

SAD i SSSR - Pedesetih godina 20. veka postoji trka u naoružanju između SSSRa i SAD. SSSR se prevashodno bazira na razvijanju vojne tehnologije. Tadašnji predsednik SAD Ajzenhauer je smatrao da pre svega treba forsirati nova naučna otkrića, a ne vojnu tehnologiju. Zato je odlučio da se stvore novi istraživački centri uz značajnu finansijsku podršku.

Internet – opšti naziv za medjusobno povezane računare koji rade u medjusobno povezanom sistemu. Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih računarskih mreža kojima se uz primernu asinhronih paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog Internet protokola i drugih protokola. Kao što se vidi iz svih dosad navedenih definicija, Internet prestavlja podlogu koja je sastavljena od računara, njihovog umrežavanja, protokola, softvera, što sve zajedno omogućava da se pomoću

ARPA - 1957. godine formirana je ARPA – agencija za više istraživačke projekte, da bi tri godine kasnije u okviru ARPA bilo osnovano odeljenje za unapređenje upotrebe računara u domenu odbrane. Jedan od najznačajnih za ono što će slediti je Liklajder. User friendly Liklajder - Liklajder je bazirao sva svoja istraživanja na ideji „user friendly“, tj. da tehnologija mora biti prilagođena lakšoj ljudskoj

upotrebi. On je smatrao da tehnologije ne predstavljaju domene rada i korišćenja samo stručnjaka, već moraju biti ustrojene tako da budu pristupačne ljudima uopšte. Sve se svodi na potrebu da se stvore uslovi u kojima „ljudi misle, a računarai obavljaju fizički deo posla“. Packet switching Pol Baran - Pol Baran je postavio drugu pretpostavku na kojoj će se dalji razvoj Interneta bazirati – tragajući za bezbednošću, pronašao je način da se prenos podataka vrši tako da prenošenje poprima karakteristike poluinteligentnih reakcija – “packet switching”. Kako funkcioniše packet switching - Struktura paukove mreže i način na koji su se do tada prenosili podaci je omogućavala da se preciznim napadima onesposobi ceo sistem komunikacije. Baranov sistem prenosa preko paketa je mrežu učinio neuništivom. Svaka informacija je mogla biti razbijena u male pakete. Svaki takav paket bi sadržao adresu cilja, adresu pošiljaoca, kao i naznaku mesta u strukturi cele poruke. Ti paketi se nisu kretali po unapred utvrđenoj putanji, već su na svakoj „raskrsnici“ birali slobodan put. Na taj način, njihovo putovanje se nije moglo prekinuti ako je neka raskrsnica uništena, jer je uvek postojao neki novi slobodni put. Nesrećna sudbina Donalna Dejvisa - Donald Dejvis iz UK je došao na istovetnu ideju, doduše sa drugačijim motivom – da bi našao način kako da računari komuniciraju. On je svoju ideju nazvao „packet switching“ i taj naziv je ostao do danas. Neposredne posledice ovog pronalaska su:

37

1. nastanak mreže za prenos podataka koja nije hijerarhijska, već je horizontalno struktuirana 2. nastala je mreža koja omogućava da medjusobno razgovaraju ne samo ljudi već i mašine – računari 3. nastao je koncept paketa koji sami biraju svoj put od pošiljioca do primaoca 4. u društvenim uslovima u kojima je postojalo nadmetanje u domenu naoružanja nastala su revolucionarna rešenja koja su dovela do suštinskih promena u savremenom društvu. Baranov izum nije patentiran jer su se SAD nadale da će SSSR isto primeniti ovu tehnologiju i na taj način obezbediti tačnije informacije o stanju stvari u kriznim situacijama. Samim tim, reakcija obe strane u kriznim situacijama bi bila smirenija i zasnovana na potpunim, a ne parcijalnim informacijama. 246. Tehnička pitanja uspostavljanja mreže 72. Inovativna i tehnička pitanja uspostavljanja mreže Početak priče o ARPA i ARPANETu. Kako se razvijala SAD, kako SSSR. Potreba za uspostavljanjem komunikacije između računata. Problem u komunikaciji računara. Ideja Veslija Klarka. Inovativne i tehničke inovacije – packet switching, protokoli prenosa, razvoj ARPANETa i komercijalne mreže, HTML i Mozaik, WWW, mašine za pretraživanje. 194. Packet switching Pol Baran i Donald Dejvis - Njegovi tvorci su, u isto vreme, i iz različitih poriva, Pol Baran (tragajući

za bezbednošću) i Donald Dejvis (da bi našao način kako da računari komuniciraju) stvorili „packet switching“; termin je stvorio Dejvis. Prenos podataka preko telefona - zahteva postojanje namenske linije, da je prenos podataka brz; podaci su preneseni na takav način da postoji isti nepromenjeni redosled od slanja do primanja. Prenos podataka preko telegrafa - ne postoji nijedna linija između onih koji su u komunikaciji, niti ta komunikacija mora da bude kontinuirana, niti se prenosi istim redosledom. U svakom telegrafskom punktu dobijena poruka se prenosi do sledećeg kada su veze slobodne. Podaci se prenose kao neka vrsta paketa između telegrafskih punktova. Dejvis je zamislio da već postojeće sisteme prenosa paketa iskoristi za svoj koncept „packet switching“, ali se tu susreo sa dva problema: (1) dok se neka poruka ne prenese ni jedna druga nije mogla da se šalje (2) morala je postojati sigurnost da će poruka biti preneta. Time sharing, rešenje prvog problema - Dejvis je povezao ideju prenosa paketa sa praksom „time sharing“. Kako računari rade velikom brzinom, ljudskom korisniku koji reaguje mnogo sporije od računara se čini da računar radi samo za jednog korisnika. Brz rad računara omogućava da on sukcesivno „odradi“ zahteve različitih korisnika, a da to ne utiče na osećaj svakog od njih da je posao za njega odrađen u realnom vremenu. Dejvis je ostvario da se slanje pojedinih paketa realizuje u periodima u kojima računar ne radi na drugim zadacima. Karakteristike razbijenih delova, rešenje drugog problema: svaka poruka razbijena na pakete je

dobila određene karakteristike. Svaki paket je pored dela poruke sadržao i adresu pošiljaoca, primaoca i svoj položaj u okviru poruke. Bezbednost i potvrda da je poruka predata ostvarena je na taj način što je svaki paket u svakoj tački slanja (nodu ili raskršću) potvrđivao svoje upisane podatke – adresu primaoca, pošiljaoca i naznaku mesta koje zauzima u poruci.

206. Protokoli prenosa Mučeni istraživači na mejnfrejm računarima – Šezdesetih godina su postojali samo mejnfrejm računari – veliki i skupi računari na kojima su radile grupe stručnjaka, koje pojedinci nisu mogli neposredno da koriste. Postupak korišćenja: Na bušenim karticama (rupa je 1, nebušen prostor 0) su bili upisani podaci za koje se smatralo da računar može da obradi. Istraživači su ručno ubacivali kartice u računar. Nakon obrađenih podataka preko bušenih kartica, računar je ukucavao rezultate bušenjem novih kartica. I to je trajalo u nedogled. Samim tim, bilo je od krucijalnog značaja da se uspostavi komunikacija između računara. Protokol - rešenje je nađeno u stvaranju posebnih protokola za komunikaciju. Protokol predstavlja standardizovan način regulisanja transmisije podataka ili uspostavljanja veze između računara. Komunikacija se realizuje kroz dva protokola: IP ili Internet protokol i TCP protokol. TCP/IP protokol je osnov svake međusobne komunikacije računara. IP protokol (Internet protokol) je opšte razumljiv jezik računske komunikacije. On omogućava razumevanje svih računara među sobom i omogućava

38

da se paketi sa podacima prenose od jednog do drugog preko rutera. Ruteri služe za prenos podataka preko Interneta. Svaki ruter povezuje bar dve mreže (LAN, WAN ili ISP – internet provajderi). Ruteri se nalaze na gatewazima, mestima gde su povezane dve ili više mreža. TPC protokol (protokol za transfer podataka) ima zadatak da omogućava da se šalju i primaju paketi podataka putem mreže. Njegov posao je da razbija informacije na pakete, da svaki paket označi na pravilan način i da time obezbedi da on stigne na pravu adresu i da tu bude objedinjena u celinu. ASCII kod – uvek treba imati na umu da sve što računar koristi mora da bude standardizovano i izmišljeno. ASCII kod je standardizovan skup znakova koji su zasnovani na binarnim ciframa i u početku je sadržao sva slova i znakove koji se koriste u engleskom jeziku, a vremenom su mu dodata i lokalna slova.

omogućavala da se ti računari koriste na inteligentan način. Problem u komunikaciji računara – teškoća u komunikaciji dva računara je bila u tome što je svaki računar imao svoj Operativni sistem koji se razlikovao od drugih i samim tim svoj jezik. Da bi povezali dva računara, bilo je potrebno da prvi računar nauči jezik drugog. Ideja Veslija Klarka – Vesli Klark je došao na ideju da se izmedju dva velika računara umetne jedan mali računar čiji bi zadatak bio da komunicira i prosledjuje podatke. Ukoliko bi se između velikih i skupih računara umetnuo mali računar koji bi imao zadatak da komunicira sa svim drugima i da prosleđuje podatke sa jednog na drugi računara, onda bi svaki veliki računar morao da nauči samo jedan jezik – jezik malog računara. Na taj način bi se stvorila mreža koja bi omogućila da svi računari u okviru ARPA komuniciraju.

216. Razvoj ARPANETa Razvoj ARPA - ARPA, kratak istorijat, kako su razvijao SAD, a kako SSSR i sa kojim idejama. potreba za upostavljanjem komunikcije između računara - u početnim fazama razvoja računara, ukoliko je trebalo preneti neke informacije sa jednog u drugi računar, ispisi jednog računara su morali biti prevedeni na sa jezika prvog računara na jezik onog drugog. Ovakav način prenosa podataka je bio spor i skup, a zahtevi za njihovom upotrebom su svakodnevno rasli. Iz tog razloga stvorila se potreba za uspostavljanjem komunikacije između računara. Takva komunikacija je, sa jedne strane, uvećavala radne potencijale, a sa druge strane

Cilj formiranja ARPANETa - ARPANET je formiran je u okviru Ministrarstva za odbranu SAD da bi pripadnici vojnih i odbramenih snaga komunicirali preko sistema povezanih računara, tako što su organizovale neformalne rasprave. One su se sastojale od niza poruka koje su slali korisnici ove mreže. Na taj način su organizovane rasprave na veliki broj tema. Vremenom, u rad ARPANETa su se uključili i drugi, tako da je bilo sve više korisnika iz univerzitetskih i drugih sredina. Interesne grupe, sastavljene od pojedinaca koji su se interesovali za pojedina pitanja i direktnu komunikaciju putem mreže, su postali osnova proširenja korišćenja ARPANETa.

ARPA je stvarajući ARPANET obezbedila da se uz pomoć državne finansijske podloge stvore nova znanja koja su omogućila da nastane ARPANET, a kasnije i Internet. Sve inovacije koje je ARPA uradila su kasnije date na korišćenje univerzitetima, školama i privatnim licima. Na osnovu tih inovacija, kada je ARPA odlučila da više ne finansira tako nastalu mrežu nastao je Internet. 155. Od ARPANETa do Interneta ARPANET – kako i sa kojim ciljem je nastao ARPANET Vremenom, u rad ARPANETa su se uključili i drugi tako da je bilo sve više korisnika iz univerzitetskih i drugih sredina. Interesne grupe sastavljene od pojedinaca koji su se interesovali za pojedina pitanja i direktnu komunikaciju putem mreže su postali osnova proširenja korišćenja ARPANETa. NSF – tokom 1986. godine National science fondation je stvorila NSFNET, da bi se uspostavila veza između super računara na teritoriji SAD. Na tu mrežu su se priključili računari iz istraživačkih instituta, škola i univerziteta. Za dve godine, NSFNET će u potpunosti zameniti ARPANET NREN – 1991. godine je donet zakon kojim je omogućeno uključivanje gimnazija, viših škola i dvogodišnjih univerziteta sa teritorije SAD. Tako je proširen NSFNET koji je tada dobio ime NREN – National Research and Educational Network. Usvojenim zakonom bilo je omogućeno preduzećima da otkupe deo resursa i da ih koriste za svoje komercijalne potrebe.

39

Pored ARPANETa, NSF i NRENa, u tom periodu nastaje i veliki broj posebnih mreža velikog broja pojedinaca ili grupa ljudi koji te mreže stvaraju radi sopstvenih potreba i interesovanja. To je stvorilo koncept „korisničke grupe“ – newsgroups – koje su osnova grupisanja korisnika na Internetu. Takve grupe su mogle da se formiraju jer je več tada postojeća mreža funkcionisala po Online principu – stanje u kome je jedan računar neposredno povezan sa drugim, direktno ili putem mreže – samim tim korisnik je odmah nakon pročitane poruke mogao da da svoj komentar. Zbog velike brzine obrade i prenosa podataka, pojedinac ima osećaj da mreža radi samo za njega. Prva organizacija koja je na komercijalnoj osnovi uvela online vezu je CompuServ (nastala 1969. godine, ali mreža je bila otvorena komercijalnoj publici, prema Wikipediji 1985. godine). Kada su se u NREN uključile i komercijalne mreže, armija SAD je došla do zaključka da nema više potrebe da finansira rad ovih mreža. 1981. godine, sve mreže su prešle u javnu svojinu. To je značilo da buduće finansiranje rada mreža treba pre svega da potiče od njenih korisnika, s tim da svi imaju neometani pristup mrežama. Na taj način je nastao Internet. Tako su ujedinjene grupe koje su razgovarale o najrazličitijim temama i stvoren svetski sistem. 163. Online veza definicija - Online označava stanje u kome je jedan računar neposredno povezan sa drugim, direktno ili putem mreže. Zbog velike brzine obrade i prenosa podataka, pojedinac koji koristi mrežu ima osećaj da mreža radi samo za njega.

Na samom početku nastanka Interneta izdvojila su se dva korisnička servisa – WELL i BIX. Oni su nastali kao posledica direktnog prustupa mreži (on-line), koji su obezbeđivale određene organizacije za potrebe korisnika i njihovih korisničkih grupa newsgruops. Ovi korisnički servisi su nastali kao napor da se korisnicima olakša pristup mreži.

tehnologije Internetu.

su

omogućine

lakšu

dostupnost

Sledeća tehnologija koja je bitno uticala na pristupačnost podacima na Internetu su mašine za pretraživanje, čijem se razvoju ne vidi kraj.

WELL (Whole World Electronic Linc) je bio deo kompanije Whole Earth Catalog a BIX je stvoren od strane časopisa Byte Magazine. Oni su nastali sa namerom da se održi visok tehnički i naučni nivo rasprave. U skladu sa tim, WELL i BIX su se držali određenih principa. Principi WELLa i BIXa:

84. Graphical Internet viewer i WWW

1. organizovati rasprave samo na odredjene teme 2. smanjiti broj “nepoznatih učesnika” ili adresa na minimum 3. isključivati u maksimalnoj meri poruke koje se nisu odnosile na zadatu temu 4. onemogućavati “verbalne ratove”, isključivati poruke koje imaju za cilj vredjanje ili im sadržaj nije prihvatljiv sa stanovišta dobrog ukusa.

definicija - WWW predstavlja jedan od servisa koji se koriste na Internetu. Internet je mreža koja omogućava razgovor između računara, dok je WWW skup svih vebstranica do kojih se može doći pretraživanjem interneta.

CompuServ, prva organizacija koje je na komercijalnoj osnovi uvela online vezu je takođe nametnula određene principe: (1) značajna kontrola nad raspravama koje se vode u okviru mreže (2) korišćenje korisničke mreže se naplaćuje. CompuServ i dalje funkcioniše pod istim principima – oni imaju mnogobrojne zaposlene koji nadgledaju komunikaciju i brišu ili edituju poruke, čime omogućavaju relevantnu i stručnu raspravu. Situacija sa Online vezom se menja kada osamdesetih godina kada su u upotrebu ušli WWW (Svetska mreža) i Graphical Internet viewer. Ove

Tokom osamdesetih u upotrebu su ušli WWW (Svetska mreža) i Graphical Internet viewer. Ove tehnologije su omogućile lakšu dostupnost Interneta.

Svrha nastanka i SGML - WWW je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim putem uz korišćenje Standard General Markup Language (SGML), koji se već dugo i uspešno upotrebljavao za upravljanje dokumentima. Upravljanje dokumentima podrazumeva da se uz pomoć markap jezika se mogu stvarati željene veb stranice, a uz pomoć WWW nalaziti njihove adrese i omogućiti zainteresovanim korisnicima pristup tim stranicama. HMTL i Mosaic i beneficije koje su oni doneli u razvoju WWW, Interneta i Online mreže. 58. HTML i MOZAIK

40

WWW ili Svetska mreža je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim putem uz korišćenje Standardnog opšteg makrap jezika (SGML). Uz pomoć markap jezika se mogu stvarati željene veb stranice, a uz pomoć WWW nalaziti njihove adrese i omogućiti zainteresovanim korisnicima pristup tim stranicama. Nova verzija tog teksta je Hipertekst markap jezik HTML. - Noviteti HTML - Hypertext Markup Language (HTML) omogućava da se dokument napiše tekstualno ali da u prezentaciji dobije oblik slike. Osim toga, ovaj jezik je omogućio ugrađivanje – mogućnost da se na određenoj Internet stranici ugradi veza sa nekom drugom stranicom ili sa nekim drugim izvorom podataka. Mosaic - Paralelno sa HTML nastala je i Mosaic tehnologija koja je omogućavala da se HTML prezentacije vide na ekranu računara. Uz upotrebu Mozaika bilo je moguće da se pozivanjem na određeni znak, reč ili simbol, tako što se on mišom označi, automatski uspostavi veza sa nekom drugom stranicom ili sajtom. Beneficije od HMTLa i Mosaica (1) omogućili su da se na ekranima direktna veza (Online) ne vidi samo tekst koji neko negde kuca već slika koja se prezentuje uz korišćenje velikog broja boja, oblika, zvuka i sadržaja. Na taj način je Internet veza, koja je u osnovi ostala direktna (Online) puno dobila u prezentaciji. (2) ugrađivanje je omogućilo da se vežu različiti izvori informacija i stvore veoma dugi dokumenti, kao i bolju prezentaciju proizvoda komercijalnih preduzeća koje svoje usluge nude preko Interneta.

239. Šta je WWW? 81. Internet i WWW Tokom osamdesetih u upotrebu su ulazi WWW (Svetska mreža), koji je omogućio lakšu dostupnost Interneta.

izvorom podataka. Paralelno sa HTMLom se razvijao i Mosaic. Beneficije od HTMLa i Mosaica. WWW se sastoji od tri formata:

1. URL – putem kojeg se odredjuje svakoj stranici adresa na kojoj se nalazi

2. HTTP – kojim se odredjuju načini na koje server i brauser medjusobno komuniciraju

definicija - WWW predstavlja jedan od servisa koji se koriste na Internetu. Internet je mreža koja omogućava razgovor između računara, dok je WWW skup svih vebstranica do kojih se može doći pretraživanjem interneta.

3. HTML – pomoću kojeg se šifrira poruka tako da

Vebstranica - Veb stranice su dokumenti koji se nalaze na veb serveru sa kojih se te stranice mogu pogledati. Veb stranice su, u stvari URL adrese – adrese na kojim se neke informacije mogu naći.

Tehnologija koja je možda i najviše uticala na pristupačnost podacima sa Interneta su mašine za pretraživanje.

Kako je bilo pre – sve je prikazivano samo u obliku teksta; tako su se razmenjivale informacije, kao dug sled teksta.

može da se prikaže na različitim medijima 90. Kako mašine za budućnost Interneta?

pretraživanje

određuju

Zašto su bitne mašine za pretraživanje Yahoo, MSN, Google i Copernic Agent Kako se određuje posećenost stranice

Svrha nastanka i SGML/HTML - WWW je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim putem uz korišćenje SGML, koji se već dugo i uspešno upotrebljavao za upravljanje dokumentima. Upravljanje dokumentima podrazumeva da se uz pomoć markap jezika se mogu stvarati željene veb stranice, a uz pomoć WWW nalaziti njihove adrese i omogućiti zainteresovanim korisnicima pristup tim stranicama. Nova verzija tog teksta je Hipertekst markap jezik HTML, koji omogućava da se dokument napiše tekstualno ali da u prezentaciji dobije oblik slike. Osim toga, ovaj novi jezik je omogućio ugrađivanje – mogućnost da se na određenoj Internet stranici ugradi veza sa nekom drugom stranicom ili sa nekim drugim

Šta nude mašine za pretraživanje u trci za korisnike: o o o o

o o

Email Vesti Personalizovanje stranica Attachment – slanje Boga oca, pomeni novo Googleovo povećanje na 20MB (muzika, filmovi – uticaj na muzičku i filmsku industriju) Google uveo mogućnost pretraživanja emailova A9 – samo se seti kako se pretražuje na Amazonu

41

Mašine na pretraživanje su postale toliko sveobuhvatne da se više ne pretražuje samo Internet, već i email i datoteke računata S obzirom na svakodnevni rast broja informacija, ubuduće će biti potrebno imati mašinu za pretraživanje za sve da bi moglo da se dođe do željenih informacija i da bi se njima moglo upravljati.

(3) Povezivanje super računara, istraživačkih institucija i škola koje su bile u blizini.

2004. godine je saopštio, a 2005. godine Google je napravio svoj revolucionarni Gmail sa 1GB prostora.

(4) Donošenje 1991. g. zakona u SAD kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije i srednje škole i univerziteti.

66. Informatička pismenost

(5) Mreža se počela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naučnih i pojedinačnih korisnika u mrežu su počele da se uključuju i komercijalne institucije.

Sukob će se odvijati na 4 nivoa: 1. međusobni sukob dosadašnjih i sukob sa budućim učesnicima 2. opredeljenost korisnika za određena rešenja 3. način pretraživanja podataka 4. promena načina korišćenja mreže – od današnjeg korišćenja kao izvora informacija do budućeg korišćenja kao osnove za dobijanje saveta za odlučivanje 48. Faze u razvoju Interneta Internet nije nastao kao smišljena, organizovana aktivnost. Zbog toga Internet i nema centar iz koga se rukovodi njegovim razvojem. Možemo izdvojiti 5 faza u dosadašnjem spontanom razvoju Interneta: (1) Potreba vojske SAD da omogući komunikaciju izmedju različitih istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara i stvorena je prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe. (2) Uključivanjem univerziteta i naučnih radnika ta inicijalna mreža je proširena i dobila je polujavne oblike delovanja.

217. Razvoj Interneta (1995 – 2005) 218. Razvoj Interneta posle 2005. Niz inovacija od komercijalizacije Interneta 1995. godine, kada je Mirosoft prvi put uz Windows dao i besplatni softver – Internet explorer:

• HTML, Mozaik, ugrađivanje • Com, edu, int, gov, org, mil • Mašine za pretraživanje • Razvoj e-maila • Miniaturizacija računara (Laptop, Palmtop) • User friendly • Ikone, padajući meniji • Razvoj mobilne telefonije – I, II i III generacija mobilnih telefona, 2005. godina kao godina nastanka treće generacije mobilnih telefona i njihove super mega giga mogućnosti.

Pre se pod informatičkom pismenošću mislilo na sposobnost pojedinca da koristi računar. Sa sve većom upotrebom računara i Interneta, ta situacija se promenila. Danas se pod pojmom „informatičke pismenosti“ pored sposobnosti korišćenja računara i Interneta, podrazumeva i posedovanje velike količine raznorodnog znanja koje omogućava da se u preterano velikoj količini informacija pronađu one koje su potrebne. U savremenom svetu količina informacija koja se nudi je ogromna a da bi se doprlo do onih koje su potrebne čovek mora da bude veoma obrazovan. To obrazovanje podrazumeva: 1. da je svestan da su mu informacije potrebne 2. da dobro poznaje tehnologije pristupa i pronalaženja informacija (pre svega računara i Interneta) 3. da ima jasno odredjen sistem vrednosti – da zna u kom vrednosnom sistemu traži informacije i kako će ih, shodno tome, interpretirati 4. da razlikuje slične informacije sa stanovišta njihove upotrebe – npr. „Sutra će padati sneg“ zavisi od toga kome se ta informacija govori. Da bi razlikovao ovakve informacije, potrebne su mu nagomilane zapamćene infomacije. 5. da zna da li su mu potrebne dodatne informacije ili su one koje je dobio dovoljne

42

6. da zna kako da ih sačuva i ponovo koristi kad mu zatrebaju 7. da stalno uči jer se informatička pismenost danas stiče kroz permanentno, ozbiljno i svestrano obučavanje i učenje. Naravno, postoje trenuci kada korisnik računara poželi da zna nešto više o programiranju ili bar korišćenju osnovnih komandi DOSa. To se uglavnom dešava kada dođe do zastoja rada računara iz korisniku nepoznatih razloga, ili kada se želi stvoriti neko novo rešenje koje se ne može postići upotrebom komandi koje stoje na raspolaganju korisniku. Iz tih razloga, onaj ko je stvarno kompjuterski opismenjen ima širu literaturu koja mu omogućava da reši probleme sa kojima je suočen. Za one koji to ne umeju, svakim danom se sve više razvija nova grana poslovanja – profesionalaca koji se bave pružanjem usluga svima onima koji nisu sposobni samostalno da reše probleme vezane za rad računara. Ipak, koliko god Internet bio „user friendly“, a naše kompjutersko znanje sve veće, ostaju tri problema koje moramo sami da rešimo: (1) izbor informacija (2) svrsishodno pretraživanje mreže (3) ciljnost pri upotrebi Interneta 83. Internet u zadovoljavanju profesionalnih potreba

Svaki korisnik Interneta mora da reši sledeće probleme: (1) izbor informacija (2) svrsishodno pretraživanje mreže (3) ciljnost pri upotrebi interneta. Korisnik bira informacije vezane za privatne ili profesionalne potrebe, uključujući i obrazovanje. U početku, svaki korisnik “luta” kroz mrežu a kasnije to radi sa odredjenom svrhom, uz pomoć pretraživača. Jasnim odredjenjem cilja Internet postaje koristan. Svrsishodnim i ciljnim pretraživanjem mreže Internet za korisnika dobija smisao i svrhu. Privatna upotreba Interneta - nema korisnika Interneta koji mrežu ne može da koristi za svoje usavršavanje, dobijanje novih i aktuelnih informacija, praćenje onoga što se zbiva u domenu njegovog interesovanja. Poslovna upotreba Interneta - na poslu, pored usavršavanja i pronalaženja stručnih informacija, koristi se Intranet, za međusobnu komunikaciju saradnika. Takođe, Internet omogućava povezivanje saradnika koji su prostorno udaljeni. 43. E-mail 139. Nastanak e – maila 195. Prenos poruka preko e- maila

privatnih

i

Korišćenje informacija na Internetu se iskazuje u dve grupe: (1) profesionalnoj (2) privatnoj. Treba imati u vidu da je ova podela uslovna jer sve se više korisnika Interneta pojavljuje kao predstavnik jedne i druge grupe korisnika.

A šta je to email? – Imejl se odnosi na elektronsku poštu. Putem imejla svako ko poseduje računar i priključen je na mrežu može da pošalje poruku bilo kome koristeći modem. Toj poruci može da doda i attachment u obliku slike, teksta, muzike i sl. Nastanak emaila - Rej Tomlinson je 1971.godine sam sebi poslao prvu e-mail poruku radeći na

projektu ARPANET. Tomilson je radio na programu preko koga je trebalo da bude moguće da se poruka ili fajl ostavi na adresi drugog fajla. Na taj način su istraživači u ARPA jedni drugima ostavljali poruke. Tada je Tomilson stvorio koncept mailboxa – pisci i pošiljaoci poruka su mogli da dopunjavau poštansko sanduče, da čitaju prethodne poruke, ali nisu mogli da ih brišu i menjaju. CYPNET – radeći na programu CYPNETa, koji je predstavljao neku vrstu transfer protokola, Tomilson je 1971. godine izumeo dve revolucionarne stvari: (1) izmislio je znak @ koji je pokazivao da se poruka nekome šalje i da se primalac nalazi na nekom drugom mestu (2) CYPNET je iskoristio da uspostavi vezu između dva računara povezanih ARPANET mrežom. Tako je nastao prvi Email. Dve godine kasnije 75% svih poruka unutar ARPANET-a su prenošene Emailom.

Tehnologija „packet switchinga“ koja omogućava da se celina poruke (sa “dodacima”) razbije na male delove (“kvantove”). Svaki takav deo poseduje oznaku adrese na koju se šalje i oznaku koji deo celine poruke on predstavlja i sam nalazi svoj put preko mreže. Na taj način dobija se brz, efikasan i decentralizovan način prenošenja poruke koji “teorijski” ali i praktično odgovara Internetu kao “ravnoj” i fleksibilnoj mreži. Email danas predstavlja jedan od osnovnih vidova komuniciranja. Od 2005. kada je Gmail izbacio memoriju za skladištenje poruka od 1GB, kreće

43

njegov revolucionaran razvoj. Šta se sve može slati Emailom.

ili su pak dela koja se odnose na izrazito zanimljive teme.

svrsishodnog korišćenja Interneta, mreža gubi svoj smisao.

78. Internet i obrazovanje

Noviteti u obrazovanju - ono što je sasvim novo kada se radi o obrazovanju putem Interneta jeste da se obrazovni proces odvija tokom celog života, bez obzira na nečije radno mesto ili formalno obrazovanje. Razlog ove promene leži u:

Uloga mašina za pretraživanje u svrsishodnom pretraživanju Interenta - Korisnik će najbolje pronaći željene informacije koristeći raznovrsne mašine za pretraživanje podataka koje će na najbolji način pružiti korisniku uvid u čari Interneta.

(1) brzom razvoju i promenama koje nose nove tehnologije vezane za hardver, softer i veza za prenos podataka

Ciljnost u korišćenju Interneta - jasnim odredjenjem cilja Internet postaje koristan. Ciljna pretraga podrazumeva svrsishodnost pretrage, ali i precizan cilj koji se želi postići. Svrsishodnim i ciljnim pretraživanjem mreže Internet za korisnika dobija smisao i svrhu.

Veliki deo korišćenja Interneta se odnosi se na školovanje na daljinu. Naravno, postavlja se pitanje da li je to profesionalna ili privatna upotreba Interneta. Internet u mnogome pomaže svima koji se obrazuju, jer, za svoj koncept neprekidnog obrazovanja on i pruža različite sadržaje: (1) obezbeđuje nove podatke i praćenje novih saznanja (2) daje pedagoške, stručne i profesionalne savete (3) obezbeđuje dokvalifikaciju

kompletne

kurseve

za

(4) obezbeđuje srednjoškolsko studiranje (5) kao i mogućnost visokoškolskog obrazovanja (6) obezbeđuje literaturu (7) vežbanje i primena stečenog znanja Mogućnosti korišćenja Interneta u domenima učenja postaju sve šire i raznovrsnije. Na primer, predškolska deca se podstiču da korišćenjem Interneta i računara razvijaju svoju maštu, kreativnost i samim tim se osposobe za multimedijalno korišćenje računara. Jedan broj naučnika objavljuje svoje članke i knjige na Internetu, čime one postaju dostupne svima. To se pre svega odnosi na one radove koji nisu u skladu sa dominantnim opredeljenjima savremenih nauka,

(2) stalno i značajno povećanje informacija koje su potrebne u svakodnevnom životu kao i one neophodne za obavljanje poslovnih aktivnosti. Savremeno društvo je društvo koje karakteriše ogroman broj veza koje se uspostavljaju među ljudima, institucijama i društvenim strukturama. Te veze podrazumevaju i stalni protok informacija. 10. Ciljnost u korišćenju Interneta 244. Svrsishodno korišćenje Interneta Svaki korisnik Interneta mora sam da reši probleme: (1) izbor informacija (2) svrsishodno pretraživanje mreže (3) ciljnost pri upotrebi Interneta Svrsishodno korišćenje Interneta - korisnik Interneta može da luta Internetom u potrazi za nekim novim informacijama i izvorima informacija, ili se može zabavljati na Internetu gubljenjem vremena na raznorazne načine. Međutim, pravi korisnik Interneta mora imati svrsishodan odnos prema mreži – to znači da kada korisnik ulazi na Internet on mora imati izgrađeno opredeljenje šta želi da nađe i koje su mu informacije potrebne. Bez

Individualno prilagođavanje Interneta - Internet za korisnika ima onaj smisao koji mu korisnik svojim ciljnim pretraživanjem daje. Internet, kako nema granice, ima oblik nepreglednog, neuređenog i nestrukturisanog bazara. Na osnovu toga šta traži, korisnik na neki način pravi sopstveni Internet.

114. Korisnici Interneta 257. Upotreba Interneta od strane pojedinca korisnika Broj korisnika Interneta se svakodnevno povećava i nemoguće je reći koliko ih ima. Korisnici pristupaju Internetu sa najrazličitijih mesta od Desktop PC, lap topova i palmtopova, do mobilnih telefona. Međutim, pokazuje se da i pored brzog razvoja IT u manje razvijenim zemljama i dalje postoje socijalne i korisničke razlike kada se radi o pristupu Internetu. Za razliku od tih zemalja, porest korisnika u

44

zemljama kao što je Holandija je toliki da će Internet do 2010. godine biti dostupan svima stanovnicima. To dovodi do problema poznatog kao „Digital devide“. Porast korisnika Interneta je uzrokovan: (1) snižavanjem cena računara i troškova pristupa (2) skoro da više ne postoji privatna ili profesionalna aktivnost za koju nije potreban računar i Internet

(2) Internet koriste predstavnici svih socijalnih slojeva - Vojska SAD, naučnici, “hakeri”, visoko obrazovani, deca, stariji. Smatra se da će sa daljim pojeftinjenjem i pojednostavljivanjem upotrebe Interneta sve veći broj ljudi iz svih socijalnih slojeva koristiti Internet. 15. Deca na Internetu 161. Ograničenje pristupa deci Internetu Porast korisnika – dece je u naglom porastu, i za to možemo izdvojiti četiri grupe razloga:

(3) Internet postaje univerzalno sredstvo komunikacije – pored dvosmerne komunikacije između korisnika, menja se i karakter medija – dolazi do umnožavanja efekta razmene informacija. Ta razmena poprima sinergetski efekat. Danas se ocenjuje da svako umrežavanje bilo kog računara daje efekat kao da su umrežena četiri računara.

(1) u razvijenim zemljama, u predškolskim i školskim ustanovama se sve više praktikuje rad na računaru

(4) jasnim političkim i strateškim opredeljenjem, pre svega, razvijenih zemalja da se na razvoju Interneta bazira budući ekonomski, socijalni i integracioni razvoj celine zemaljske kugle.

razlozi za zabrinutost roditelja - koristeći Internet, deca se obrazuju, preispituju svoje dotadašnje vrednosne i religijske stavove, razvijaju interesovanja, opredeljuju se za potencijalno buduće zanimanje, itd. Takođe, deca su mnogo prijemčivija za različite reklame i kampanje, što marketing agencije često zloupotrebljavaju. Krstareći Internetom deca su susreću sa različitim on-line rizicima: on-line susret, gubitak privatnosti, upuštanje u on-line svađe, pretnje, piraterija, plagijat, neprimereni matertijali. Iz tih razloga, postoji strah roditelja od potencijalnog negativnog uticaja na decu, te se teži ka regulaciji njihovog pristupa Internetu.

I makar što je na početku rečeno da je nemoguće odrediti broj korisnika Interneta, istraživači pokušavaju da otkriju profil korisnika Interneta. Postoje dve oprečne teorije o populaciji korisnika Interneta: (1) korisnici Interneta su pre svega mlađi ljudi, dobrog materijalnog stanja, predominantno profesionalno orijentisani – na osnovu toga bi se moglo zaključiti da je većina korisnika Interneta konzervativno orijentisana

(2) veliki deo dece koristi digitalne igrice (3) povećava se komunikacija dece preko Intertneta (4) deca na Internetu zadovoljavaju svoju znatiželju

Način regulacije – u cilju ograničavanja pristupa dece regulacija pristupa sajtovima čija je sadržina

neprikladna za njihov psihički i moralni razvoj, nastala je čitava industrija koja se bavi osmišljavanjem tehničkih rešenja kako da pomogne roditeljima. Ono što je najčešće u ponodi je: ugovor sa decom, softver za ograničavanje vremena, softveri za blokiranje i filtriranje, brazeri namenjeni deci, alati za nadgledanje sadržaja koje deca posećuju.

Filteri – Internet filter je softver koji funkcioniše da bi sprečio korisnika da vidi određene sadržaje koje je pronašao na Internetu – informacije u vidu testova, slika, audio i video zapisa. Proces filtriranja ima dva nivoa – rangiranje i filtriranje. Nijedan filter nije sto posto siguran u zaštiti i najčešće se dešava da propuste inormacije koje bi trebalo zaustaviti, a umesto toga blokiraju informacije koje su poučne i bezopasne. Mogućnost da jedna partija ili pripadnici neke religijske ili druge organizacije ragiraju neki sajt na pogrešan način. Ili kako njima odgovara je najveća mogućnost zloupotrebe Internet filtera. Iz svih ovih razloga možemo zaključiti da Internet filteri koju biti koristan, ali ne i najbolji način zaštita dece od negativnih sadraja sa Interneta. Najbolji način predstavlja edukacija roditelja i dece – kako da krstare Internetom.

226. Širenje Interneta u budućnosti – prodaja IBM, franšiza i digitalna nejednakost IBM - u samom početku, IBM je bilo preduzeće koje se bavilo proizvodnjom mejnfrejm računara. Iznenada, IBM će 1981. lansirati prvi personalni računar. IBM je zbog svog uticaja na tržištu godinama određivao tempo razvoja PC, njihove

45

cene, kao i standarde koje su svi morali da zadovolje. Krajem 2004. godine IBM je celokupno svoj preduzeće prodao kineskom preduzeću Lenovo čime se najbitnija proizvodnja i prodaja računarske opreme premestila u Aziju. Civilizacijski zamah koji je PC doneo savremenom svetu sada je planiran da se desi u delu sveta koji se posmatra da svet NIT. Treba imati u vidu da IBM nije potpuno izašao iz sveta računara i informatike – on je svoje delatnost prebacio na profitabilnije polje – područje komunikacije i veza, daljeg razvoja hardvera u domenu memorijskih potencijla i nano tehnologija. franšize - IT kompanije iz razvijenih zemalja sve više svoje poslove prebacuju u zemlje u razvoju tj prave franštize. Kao što su se nekad delovi za računare proizvodili i sklapali izvan razvijenih zemalja, tako se danas tamo proizvode i usluge. Time se vrši dodatno uključivanje. Razlozi za to su: (1) jeftinija stručna radna snaga, koja, zbog svoje stručnosti, može da se iskoristi za produktivnije poslove (2) jeftiniji troškovi uspostavljanja komunikacije, pri čemu razdaljina uopšte nije relevantna (3) troškovi upravljanja, koordinacije, socijalnih troškova u vezi sa radnom snagom prelaze na zemlje u razvoju (4) globalno znanje engleskog jezika digitalna nejednakost – konsultovati sledeće pitanje 30. Digitalna nejednakost (Digital divide)

definicija – Digitalna nejednakost se odnosi na pojavu da manje razvijene zemlje ne mogu da slede brz IT razvoj koji se ostvaruje u razvijenom delu sveta. IT se razvoj se odnosi na razvoj primene računara, kao i na stvaranje i razvijanje mreža i sistema za prenos informacija. Razlike se pre svega izražavaju u razvoju mreža i sistema za prenos podataka. Daljim razvojem digitalne nejednakosti će se praviti dodatne socijalne i ekonomske razlike u razvoju pojedinih delova sveta. Od razvoja računara do razvoja tehnologija – u početku, pod pojmom digitalna nejednakost se podrazumevala razlika tj. nejednakost u primeni računara. Međutim, za kratko vreme, broj računara je znatno porastao. Razlog tome je bitno smanjenje cena računara, kao i zamah premeštanja sklapanja računara u nerazvijene delove sveta. U početku, telefonske mreže svih zemlja su mogle da podnesu bazični nivo prenosa podataka, pa je samim tim bilo lako razviti i mreže za prenos podataka. Sa razvojem računarske tehnologije zahtevaju se brže mreže za prenos podataka, čime su se mnogo zemlje našle u zaostatku u razvoju telekomunikacionih sistema. Za unapređenje tih sistema bilo je neophodno unožiti znatna sredstva, što nije bilo moguće. Prebacivanje „prljave tehnologije“, zadržavanje telekomunikacija i softvera – prenošenjem centra za proizvodnju u Aziju, a pre svega Kinu, jasno se pokazuje da IT razvijene zemlje proizvodnju hardvera prebacuju u nerazvijene zemlje, a razvoj vezan za telekomunikacije i softver ostavljaju za sebe. Organizaciona, pravna i insistitucionalna prilagođavanja - pored tehnološkog i ekonomskog zaostajanja “digital divide” počiva i na nizu

organizacionih, pravnih i institucionalnih “prilagodjavanja” koje je neophodno izvršiti a koje digitalno nerazvijene zemlje nisu u stanju tom brzinom ili na taj način da ostvare. 265. Virtuelni prostor na Internetu 263. Virtuelna stvarnost Razvojem računara, Interneta i savremenih tehnologija, moguće je da korisnik Interneta uplovi u virtuelni svet kojeg on sam stvara ili koji već postoji na Internetu. Šta je to virtuelni svet? Realnost je stvorena precesanjem vremena i prostora. Za razliku od toga, virtuelna realnost je određena tehnologijom. Ona ne mora da ima vreme i prostor. Sajberprostor je u stvari prostor koji se nalazi u virtuelnoj stvarnosti. Sajberprostor je u virtuelnoj stvarnosti neka vrsta prostora stanja. Gibson - Vilijam Gibson je tvorac termina sajberspace u svojoj knjizi “Neuromancer” iz 1984. godine. On sajberspejs definiše kao prostor u kome mediji deluju zajednički i u potpunosti nas okružuju, dajući nam mogućnost da se potpuno isključimo iz stvarnosti. Rejngold sajberspejs definiše kao pojam za konceptualni prostor u kome se reči, ljudski odnosi, bogatstvo i moć iskazuju kompjuterski posredovanom komunikacijom. Kao ekosistem – sjaberspejs je više ekosistem nego mašina, predstavlja bioelektronsko univerzalno okruženje. To okruženje je univerzalno jer postoji bilo gde gde postoje telefonske veze, koaksijalni kablovi, fiber optička vlakna ili elektromagnetski talasi.

46

264. Virtuelna zajednica Glavnu novost koju sobom nosi virtuelna stvarnost jeste mogućnost stvaranja virtuelnih zajednica. Rejngold postavio i razradio pojam virtuelne zajednice oslanjajući se na iskustvo mreže WELL. Nastanak virtuelnih zajednica se sociološki tumači činjenicom da se ljudski život odvija u tri prostora: (1) u prostoru gde živimo (2) u prostoru gde radimo (3) u prostoru u kome se skupljamo radi druženja Mašta - virtuelna zajednica je mesto locirano u virtuelnom prostoru. Naglasak na maštu, na mogućnost imaginarnog jeste jedna od osnovnih karakteristika virtuelne zajednice. Mašta sama po sebi je takođe virtuelni prostor koji nastaje unutar ljudskog mozga. Potreba za druženjem druga važna karakteristika virtuelnih zajednica je što se u okviru nje može ostvariti ljudske potreba za druženjem. Ona ne traži da se utvrde godine starosti, pol, nacionalna, etnička, politička ili verska pripadnost. Ona ne vodi računa o obrazovnoj strukturi, mestu stanovanja, bogatsvu i statusu. Ona postoji na neutralnom terenu i služi da bi se njegovi posetioci našli u uslovima socijalne jednakosti. Velika popularnost virtuelnih zajednica ukazuje da je računarstvo iznad svega društvena aktivnost. Karakteristike virtuelne zajednice Vrste virtuelnih zajednica Budući razvoj virtuelnih zajednica 98. Karakteristike virtuelne zajednice

Liklider je virtuelnu zajednicu definisao kao zajednicu onih koji dele zajedničke interese, a ne zajednički prostor. Ako pođemo od toga da se ljudski život odvija u tri prostora: gde živimo, gde radimo i u kome se okupljamo radi druženja, može se reći da virtuelna zajednica „pokriva“ ovaj treći deo. Svaka virtuelna zajednica ima sledeće karakteristike:

1. interesi kao razlog okupljanja - da je to virtuelno mesto sastajanja ljudi koji imaju slične interese

2. grupnjak - da se na taj način stvaraju zajednice

272. Vrste virtuelnih zajednica 267. MUD, Online sobe za razgovor i 3D prostor Skoro svaka nova virtuelna zajednica od 1985. godine do sredine devedesetih prošlog veka je po pravilu imala svoju sopstvenu mrežu koja se oslanjala na računar, telefon ili modem. Softverski, svaka od tih zajednica je počivala na specifičnim programskim rešenjima koja su često bila proizvod samih članova virtuelne zajednice. U tom procesu su nastale tri vrste virtuelnih zajednica: (1) MUD (2) sobe za razgovor (3) 3D prostor

koje predstavljaju odnos mnogih sa mnogima

3. treće mesto - da se ti ljudi sastaju na “trećem mestu” uz pomoć računara, odgovarajućeg softvera i mreža za prenos podataka

4. redovnost sastajanja - da se na tom mestu (adresi) redovno sastaju radi razmene ideja

5. provedeno vreme - oni provode dosta vremena u komuniciranju sa svojom zajednicom

6. lojalnost - stanovnici virtuelne zajednice su lojalni svojoj zajednici

7. razvoj zajednice - oni direktno i neposredno učestvuju u razvoju svoje virtuelne zajednice. Kao što se vidi iz njenih karakteristika, glavna distinkcija izmeđue realnih i virtuelnih zajednica je to što se ona realizuje pomoću tehničkih sredstava, što omogućava određen stepen anonimnosti i da se koristi uz veliko prisustvo mašte. Uticaj virtuelne zajednice na realan život – od provedenog vremena do stavova.

MUD postoje dva shvatanja MUDa: •višekorisnička dimenzija ili multi user dimension – ovako je definišu oni koji žele da naglase društveni karakter virtuelne zajednice – u njoj može da učestvuje mnoštvo ljudi •višekorisnička kula (multi user dungeon) – ovako je definišu oni koji žele da istaknu da su se MUDovi razvili iz popularne igrice postoje dve podvrste MUDa, to su MUSH i MOO – zapravo, to su faze u razvoju MUDa. U originalnom MUDu, bilo je dozvoljeno ubijanje drugih virtuelnih učesnika u igri, sa idejom da kad bi svi stalno bili u MUDu, to bi bilo dosadno za igrače. Sa sve većom potrebom za socijalizacijom je bio stvoren MUSH, u kome je pravo ubijanja bilo zabranjeno. Sa bi dodatno povećača privlačnost učestvovanja u virtuelnoj zajednici, stvoren je MOO (MUD Object Orientated). Kako funkcioniše MUD – MUD virtuelne zajednice se virtuelni svet koji je u celini opisan tekstom. Na

47

ekranu postoji samo tekst i određen broj komandi koje omogućavaju da posetilac učestvuje u zajednici. Kada prvi put poseti zajednicu, novi član dobija ime „posetilac“. Napredovanjem u zajednici, on može da čak postane i čarobnjak, čime dobija moderatorske funkcije u MUDu. S obziorom da sve funkcioniše putem pisanog teksta, za MUD je potrebno puno mašte i želje za socijalizacijom – što su uostalom i ključne osobine virtuelnih zajednica. Sobe za razgovor ili Online grupe za razgovor Online grupa za razgovor se sastoji od 8 do 20 pojedinca koji učestvuju u raspravi na određenu temu. Ona nastaje tako što neko započne raspravu na neku temu, a drugi mu se priključuju.

na renderingu, sposobnosti računara da svaki učesnik sam generiše 3D slike, a ne da se oslanja na slike koji su unapred stvorene u programima.

ne mogu da komuniciraju sa drugim korisnicima Interneta. Web stranica se zapravo zasniva na pojedinačnim CMC vezama između posetioca i domaćina.

3D omogućava da: (1) se učesnik oseća kao da nekog prostora (2) učesnik u ovoj virtuelnoj nove stvari i puteve, grananje pravaca kretanja (3) se stvore lepi mizanscenski

se nalazi unutar zajednici otkriva kroz unutrašnje efekti

Za razliku od njih, virtuelne zajednice se baziraju na masovnom CMC mnogih sa mnogima. Posetioci pristupaju kao stanovnicima virtuelnim zajednicama. Zajednice se stvaraju oko nekih određenih informacija ili pitanja od zajedničkog interesa. Osnovna svrha virtuelne zajednice je da omoguće komunikaciju njenih virtuelnih stanovnika. 7. Budući razvoj virtuelnih zajednica

3D prostor

Ostalo Zbog razvoja e-trgovine postoje mišljenja da se razvijaju i nove virtuelne zajednice koje se pre svega odnose na virtuelna preduzeća i virtuelno tržište. Ovakva shvatanja su veoma ograničena. Veliki deo onoga što se razvilo kada su upitanju računari i Internet je vezano za razvoj igrica. Sa stanovišta složenosti, trodimenzionalnosti, animacije i prezentacije i multimedijskih karakteristika, igrice predstavljaju sam vrh današnjeg softverskog znanja i korišćenja računara. Igrice, takođe, za razliku od administrativnih i upravljačkih aktivnosti zahtevaju računare velikih kapaciteta i sofisticiranosti. Virtuelna preduzeća i virtuelno tržište ne zadovoljavaju potrebe virtuelne zajednice – za maštom i druženjem – one su prevashodno okrenute kupovini.

definicija – 3D prosto je prostor koji je stvorio računar, a dele ga svi učesnici virtuelne zajednice.

214. Razlika zajednice

3D prostor je poznat svima koji su ikada igrali neku od novijih igrica. On omogućava korisnicima virtuelnog prostora da se po tom prostoru kreću i da u okviru njega komuniciraju. 3D se pre svega zasniva

Posetioci Interneta preko mreže traže informacije, podatke, ilustracije i druge sadržaje koje pronalaze na određenim veb stranicama. Međutim, koliko god beneficija imali od vebstranica, posetioci preko njih

Kao što je pojava telegrafa, telefona omogućila decentralizaciju u proizvodnim, upravljačkim i administrativnim procesima, dalji razvoj virtuelnih zajednica će omogućiti bitnu dislokaciju pojedinih institucija, preduzeća i ustanova.

Na početku, grupe za razgovor su se realizovale isključivo putem teksta. Danas se sve više razvijaju grafički podržane grupe za razgovor – korisnici biraju svoje avatare, postoje animirani smileyi i slično Diskusione grupe su sobe za razgovor u kojima ima veliki broj zainteresovanih za učešće. Diskusione grupe se formiraju kada treba (1) obuhvatiti veliki broj učesnika (2) treba obraditi veliki broj različitih tema (3) žele se obezbediti uslovi za pokretanje specijalnih događaja ili tema.

između

websitea

i

virtuelne

Virtuelne zajednice su počele od tekstualnog oblika CMCa (Computer Mediated Comunication), a danas sve više poprimaju 3D oblike. Ovo omogućava stvaranje prostora u kojima se simulira realnost, a sa druge strane se omogućava komunikacija sa većim brojem učesnika. Na tim osnovama će se sajberprostor dalje razvijati. Uvođenjem brzog Interneta koji je u stanju da prenosi veliki broj podataka je već omogućeno komuniciranje sa slikom i zvukom. Dalji razvoj tehnologija će dovesti do smanjenja troškova komuniciranja i obezbediće se skoro “realna situacija” u komunikaciji, što će dovesti do veće efikasnosti u raznim domenima, npr. poslovanju.

48

Stvoriće se uslovi da ljudi na drugačiji i bolji način organizuju svoje prostore za življenje (prvi prostor) a da mesta rada (drugi prostor) više ne dominiraju kao centralne poluge odlučivanja o prostornom i svim drugim strukturama življenja. Nesumnjivo će to uticati i na treći prostor, onaj u kome ljudi provode svoje slobodno vreme. 1. Alfabetizacija i Internet Postoje dva odvojena periodu ljudskog ponašanja. Prvi se odnosi na vreme pre alfabetizacije, drugi na istorijko doba koje je počelo sa Gutenbergovom štamparskom mašinom. Nauka poznata pod imenom komunikologija je ukazala da su pronalazak i praksa alfabetizacije bili izvor fundamentalnih promena u ljudskom ponašanju i perspektivama. Predalfabetsko doba – čovek je bio deo organskog socijalnog okruženja. U toj situaciji oralni i vizuelni podsticaji su bili dominantni. Individualizam nije postojao, a prostor i vreme su bili multivarijabilni. Alfabetsko doba – čovek je postao individua, svet je počeo da razume kao kontinuitet logičkog toka događaja. Vreme i prostor su postali linearni. Nastalo je građansko društvo, novi tipovi društvenih funkcija se razvijaju oko individualnih. Organsko društvo je zamenjeno individualističkim.

Početak Interneta – mrežno komuniciranje i Internet su zbog tehničkih ograničenja počeli kao sistem prenosa reči, koji se potpuno zasnivao na korišćenju alfabeta. Korišćenje audio i vizuelnih elementa je bilo svedeno na minimum.

Razvoj Interneta – Internet je brzo prevazišao fazu alfabetskog razvoja – za kratko vreme je dostigao stupanj multimedijalnosti, mulititaskinga i multifunkcionalnosti. Samim tim, Internet je pretvorio alfabetske u vizuelne i oralne forme. A društva zasnovana na oralnoj, ili kako je danas zovemo audiovizuelnoj komunikaciji pripadaju organskom tipu društva. Ona ne teže strukturi, opisu ili funkcionisanju otvorenih društava – ona su zatvoreni oralni tip društva. 6. Bezbednost i sigurnost na Internetu – ovo pitanje može da se dalje priča o virusima, spajverima i sl, ali ima rupa u delu sa otvorenim/zatvorenim društvom Mnogi korisnici Interneta imaju osećaj sigurnosti i bezbednosti prilikom njegovog korišćenja. Korisnici Interneta nisu svesni da se oni vraćaju „nazad osnovama“ tj. da se vraćaju formi komunikacije dominantnoj kroz celokupnu ljudsku istoriju – oralnoj formi. Druga stvar koje nisu svesni jeste da ta oralna forma komunikacije stvara zatvoreno društvo – oni toga nisu svesni i makar što svaki korisnik Interneta lako može da otkrije tendenciju zatvaranja, razlikovanja, postajanja članom nekog specijalnog kluba. Zatvorena društva preuzimaju na sebe stvaranje sigurne luke za svoje članove. Prirodno, to ima svoju cenu. Zatvoreno društvo je u velikoj meri zatvoreno za uticaje, kako unutrašnje tako i spoljne. Ova situacija dovodi do predvidljivosti, sigurnosti i regularnosti. U njima nema mesta za individualnost, promenu, dinamičku ravnotežu. Pojava virusa, spajvera i advera na Internetu izaziva panične reakcije zbog straha da će u zatvorenom

društvu takve pojave dovesti do dezintegracije i gubljenja reda. 240. Šta su virusi? 183. Pojava i razlozi za nastanak virusa  Šta je virus i kako funkcioniše - virusi su mali

softverski progami koji imaju za zadatak da bitno promene deo komandi računarskih programa. Oni dovode do promene izvršnih softverskih karakteristika računara. Te promene se mogu odnositi na promene parametra tako da se postavlja pitanje ko upravlja računarom, do toga da se onemogućava izvršenje određenih komandi i na taj način se blokira i onemogućava rad računara. Oni su program koji se bez znanja i saglasnosti vlasnika usnimava u računar i počinje neovlašćeno da deluje. Najjednostavniji oblik predstavlja program koji sam sebe replicira. Za kratko vreme zauzme celu memoriju i onesposobi rad računara. Osim toga postoje i složeniji tipovi koji zaobilaze odbrambeni sistem računara i njime ovladavanju. Najčešće su u exe formatu. Prvi virus kreirali su studenti još u vreme mejnfremova u jednom univerzitetskom centru SAD da bi sebi pribavili prioritet u korišćenju računara Razlog nastanka virusa - Smatra se da tek mali deo virusa nastaje slučajno. Većina nastaje namernim putem, i to iz sledećih razloga: (1) da bi se utvrdilo kako treba reagovati ukoliko se pojavi neka vrsta virusa; to rade velike kompanije za proizvodnju softvera

49

(2) u konkurentskoh borbi čime verodostojnost i poželjnost proizvoda na pojavu virusa

se smanjuje konkurentskih

(3) u cilju uništavanja monopola na softverskom tržištu, pre svega Majkrosofta. Najveći broj virusnih napada je na Internet Explorer ili preko njega (4) zbog tajnih ratova izmedju različitih ekonomskih, političkih i kulturnih obrazaca – u cilju onemogućavanja pristupa i primene nekih informacionih tehnologija, softvera i ideja (5) nanošenje sistemima

velike

ekonomske

štete

velikim

Crvi – crvi su posebna vrsta virusa koji se samo umnožavaju i time blokiraju memoriju, ali nemaju sposobnost da se nalepe na druge programe. Oni se samo razmnožavaju blokirajući servere, mrežu, pa i sam računar. Najčešće se prenose emailom. Oni predstavljaju posebnu opsanost u tom smislu što koriste sve email adrese koje nađu u računaru i samoinicijativno se šalju na te adrese.

2. Uništavaju deo ili sve dokumente u računaru Posebna sposobnost trojanaca se ogleda u tome što stvaraju sporedne ulaze, tj. uslove da nezapaženo i nekontrolisano uđu u računar mimo firewall programa. To omogućava onome ko je poslao trojanca da neovlašćeno ulazi u računarski sistem, da ga kontroliše, prati i deluje na tokove u računaru. Za razliku od virusa, trojanac se ne reprodukuje i ne može da zarazi druge računare.  Adveri predstavljaju softverske programe koje

korisnik ne može da detektuje i koji su ubačeni u tudje računare da bi se došlo do podataka u navikama i načinima korišćenja računara od strane vlasnika. Cookies su vrsta advera koji vezuju korisnika sa različitim veb adresama. Prednosti. Mane - ako te informacije dođu u posed kompanija koje se bave reklamama – predviđanje budućeg interesovanja.  Fišing predstavlja pojavu kradje podataka od

korisnika računara, pre svega brojeva bankarskih računa i to putem otvaranja lažne veb stranice koja izgleda kao prava. Profitabilna grana.

266. Virusi, crvi, trojanci, adware, phishing 157. Odbrana od virusa, crva i trojanaca  Virusi  Crvi  Trojanski konji – oni ne deluju kao štetni

Za borbu protiv navedenih nasrtaja na privatnost i funkcionalnost postoji besplatna i plaćena odbrana: Antivirus programi  Fajervol  Anti adver programi  Antispaj programi

programi, čak se stvoreni da zavaravaju korisnika da mogu biti od koristi. Kada su instalirani oni postaju nosioci negativnih posledica. Na osnovu dejstva, dele su u nekoliko grupa:



1. Dodaju neke poruke, izbacuju pogrešne stranice i prave slične manje diverzije.

79. Internet i politika

Bitne tehnološke inovacije, pogotovo u sferi prenosa podataka i komunikacija, značajano utiču na politiku. Kada se radi o povećanju mogućnosti komuniciranja, dopiranja do većeg broja glasača, jačanja veza između onih koji biraju i onih koji se biraju, Internet nesumnjivo da ima veoma velikog značaja. Smanjenje nadređenosti i podređenosti - prvi oblici nastajanja mreža su značajno uticali na shvatanje da je mreža, a samim tim i Internet instrument prenosa podataka i komuniciranja koji će bitno delovati u pravcu smanjenja nadređenosti i podređenosti. Na taj način se smanjuje distanca između onih koji odlučuju i onih u čije ime se odlučuje, čime jača demokratska opcija društvene organizacije. Više informacija, više demokratije - smatralo se da će brži, slobodniji i potpuniji pristup informacijama doneti razvoj političkih sloboda, a samim tim i demokratičnost. Ona društva koja su omogućavala da veći broj ljudi lakše dođe do potrebnih informacija su se uvek smatrala slobodoumna, demokratskija i ljudskija. Ovakvo mišljenje se bazira na ideji da, kada postoji mali broj informacija neravnomerno raspoređen u društvu, onda su oni koji poseduju informacije imaju dominantne položaje u različitim društvenim segmentima. 77. Internet i moć 156. Od društva oskudice do društva obilja informacija Posedovanje moći da bi se došlo do informacija - U društvu u kojoj postoji manjak informacija, one su neravnomerno raspodeljenje u društvu – oni koji

50

imaju političku ili ekonomsku moć imaju prostup informacijama.

Pojavom i sve masovnijim korišćenjem Interneta u političkom životu se javljaju sve pojave:

teledemokratija, sajberdemokratija i elektronska demokratija.

Posedovanje znanja da bi se došlo do informacija - prelaz u novi milenijum označava i prelaz iz društva u kojima je dominirala oskudica informacija u društva u kojima je količina dostupnih informacija svima veća od potrebne. Informatičko društvo je društvo obilja informacija. U tom društvu se više ne radi o tome kako doći do informacija čiji je broj ograničen, već kako doći do pravih informacija u njihovom obilju. Izbor nije vezan na društvenom moći, već za sposobnost izbora.

(1) sve

Teledemokratija

Pribavljanje potrebnih informacija od političkog u društvima oskudice se pretvara u stručno svojstvo u društvima u kojima vlada obilje informacija. Znanje, kao celina akumuliranih i usklađenih informacija daje moć. Pravo na demokratiju se tako ostvaruje i meri sposobnostima i znanjima koje pojedinac poseduje. 225. Shvatanja demokratije 38. Drugačija shvatanja demokratije

jasnije se iskazuju nedostaci republikanske demokratije: (a) apstinencija građana na izborima (b) smanjeno interesovanje za politiku (c) rastuće nepoverenje građana prema svojim izabranim predstavnicima.

(2) novi oblici komuniciranja omogućavaju nove oblike političkog organizovanja sa karakteristikama neposredne demokratije, tako da se svet vraća na debatu o prednostima i manama posredne i neposredne demokratije. 249. Tipologija elektronske demokratije 270. Vrste elektronske demokratije 188. Politika i komunikacije Sve većim razvojem CMC, pre svega Interneta, pojavila se potreba i za teorijskim uopštavanjem tipologija demokratije koja se razvija ili se može razviti uz pomoć novih tehnologija komuniciranja. Tako možemo izvojiti tri moguća koncepta:

Tema o odnosu posredne i neposredne demokratije sve više se razmatra u nauci ali i političkoj praksi. Napor pristalica posredne demokrtije je bio usmeren u cilju suzbijanja bilo kakvih oblika neposredne demokratije, za koju su smatrali da da dovodi do nestabilnosti, neefikasnosti i sukoba u društvu. Posredna demokratija je konstituisana na sistemu „provere i balansa“ – taj sistem se ispoljava u pravu svih glasača da glasaju za svoje predstavnike, ali i sa gubljenjem bilo kakvog prava da se rad tih predstavnika kontroliše i sankcioniše putem izbora.

(1) oni koji se oslanjaju na neposrednu demokratiju (2) oni koji nastoje da posrednu demokratiju učine delotvornijom (3) oni koji nastoje da dokažu da je demokratija oblik civilnog organizovanja, čime naglašavaju koncept aktivnog građanina: (a) informisan građanin (b) građanin koji učestvuje u raspravama (c) građanin koji učestvuje u glasanju (d) politički aktivizam Imajući ove koncepte u vidu, Hegen se opredeljuje za tri oblika elektronske demokratije:

Teledemokratija se odnosi na pokušaje uvođenja direktne demokratije u SAD na osnovu novih komunikacionih tehnologija. Osamdesetih godina se eksperimentisalo sa mogućom upotrebom TVa u procesima političkog odlučivanja. Teledemokratija se pre svega bazirala na TV tehnologiji i mogućnostima dvosmerne komunikacije. Smatrali su da razvoj tehnologija na eksplozivan način pomaže razvoj demokratije ka “političkoj jednakosti svih gradjana”. Sajberdemokratija Sajberdemokratija je nastala je na razvoju mreža, a danas na funkcionisanju Interneta. U okviru sajberdemokratije spojena su dva sna: o potpunoj i pravoj demokratiji i san o materijalnom bogatstvu. Oba ova sna se baziraju na shvatanju o potrebi ukidanja države kao najveće opasnosti za slobodu pojedinca. Oni smatraju da je centralizacija najveći neprijatelj demokratije. Iz ovakvog shvatanja sajberdemokratije su nastale dve struje: (1) shvatanje da se sajberdemokratija zasniva na slobodnom tržištu i ničim ograničenom delovanju kapitalizma (2) shvatanje koje počiva na konceptu virtuelne zajednice – treba uspostaviti brojne odnose među članovima zajednice i realizovati međusobnu pomoć i saradnju Elektronska demokratija

51

Glavni zastupnici elektronske demokratije su članovi establišmenta. Oni zastupaju stav da informativni napredak CMC treba iskoristiti da bi se ojačale pozicije elita tako da se time doprinese jačanju celine demokratskog sistema. Oni smatraju da su nesavršenosti demokratskog sistema posledive slabog funkcionisanja koje se može popraviti i promeniti. Način da se posredna demokratija unapredi jeste dodavanje novih informacija i slobodni pristup informacijama. 259. Uticaj Interneta na širenje oblika neposredne demokratije uticaj masmedija na posrednu demokratiju način glasanja se nije bitno izmenio još od starogrčkih vremena, a način političkog organizocanja se nije bitno promenio od vremena Francuske revolucije. U posrednoj demokratiji, glasanje i političko organizovanje partija su dva osnovna elementa u realizaciji političkog sistema. Njima svakako treba dodati sredstva masovnog komuniciranja – razvojem novih medija, od telefona, preko radija do TVa je došlo do velikih izmena u načinu organizovanja političkih stranaka. Političke partije su se okrenule ka građanima, omogućile da se sa stavovima, idejama i programim partija upozna što je veći broj građana. Na taj način su dobijali feedback od građana, koji su do tada dobijali isključivo na izborima na osnovu ukazanog poverenja. Pojava Interneta je donela nove mogućnosti: (1) mogućnost direktnog izjašnjavanja gradjana o svakom zakonu – to izjašnjavanje može da se zabeleži i da bude osnova za dalja odlučivanja

(2) mogućnost da svaki pojedinac saopšti svoj individualni stav u vezi neke za njega bitne stvari (3) mogućnost pojedinaca da se organizuju u političke grupe van političkih partija. Ova mogućnost je značajna jer može da ima posledicu: promenu u načinu delovanja i organizovanja političke partije promenu u načinima glasanja ukidanje podele na one koji vladaju i one kojima se vlada uvođenjem razvijenijih oblika neposredne demokratije 204. Promene u delovanju političkih stranaka Političke stranke su hijerarhijski organizovani sistemi koji imaju za cilje da pridobiju što više birača. Kada dobiju vlast, političke partije preuzimaju upravljanje državom. Političke partije su organizovane u cilju da se postigne što veća efikasnost. Zbog ovih karakteristika, političke partije su pre svega orijentisane na pružanje informacija, a ne na primanje istih. Da bi pružale informacije, političke partije se služe medijima, kao i razgovorima telefonom, sistematskim obilaženjem i razgovorom sa stanovnicima pojedinih delova grada. Svi navedeni oblici su konstruisani sa istom idejom – što efikasnijim prezentovanjem ideja, stavova i programa partija. Sa Internetom, političkim partijama se stvara mogućnost da se stavovi građana bolje čuju i tako uvrste u stavove partije. Međutim, političke partije

često nisu spremne da prihvate ovakvu vrstu komunikacije. A sa njima mogu mnogo: (1) da omoguće da svako vidi video snimke i promotivne materijale njihove partije (2) obezbeđivanje materijala na jeziku manjina (3) mogućnost boljeg informisanja kandidatima iz različitih izvora (4) organizovanje kandidatima

elektronskih

građana

rasprava

o

sa

Pošto ovakvi zahtevi još uvek ne nailaze na konkretan odziv političkih parija, izvan političkih partija se stvaraju određene političke grupacije koje koriste Internet i preko njega aktivno učestvuju u političkom životu. Njih karakteriše: (1) mrežni a ne hijerarhijski karakter organizacije (2) nemaju članstvo a učešće slobodnoj volji pojedinca

se

zasniva

na

(3) pristupanje grupi nije permanentno, može biti povremeno (4) nemaju rukovodstvo ali imaju koordinatore (5) nemaju političke programe prepoznatljive sisteme vrednosti

ali

imaju

(6) ne koriste klasična sredstva propagande i informisanja već se kroz medjusobno informisanje udružuju i stvaraju zajedničke platforme po odredjenim političkim pitanjima

52

(7) svoje aktivnosti komunikaciji

zasnivaju

na

medjusobnoj

132. Moguće promene u načinu glasanja U posrednoj demokratiji, glasanje i političko organizovanje partija su dva osnovna elementa u realizaciji političkog sistema. Tehnološke promene su umnogome doprinele promeni u načinu organizovanja političkih partija. Međutim, ono što je teže promeniti je način glasanja. Uvođenje i širenje Interneta može da ima za posledicu:

(1) Lokalno glasanje preko Interneta - postepeno uvodjenje glasanja putem Interneta – takvo rešenje može da se primeni u lokalnim okvirima.

(2) Upotreba CMC i Interneta u glasanju na predsedničkim i parlamentarnim izborima – iskustvo Indije 2004, Elektronsko glasanje 2004 u SAD, Izbori 2000 u SAD.

(3) Sve

veće prisustvo stavova birača formulisanju finalnih predloga zakona.

u

(4) Uvećavanje uticaja glasača koji su protiv neke odluke – mogućnost da bolje iskazuju svoje negativne stavove u vezi sa nekim predlogom ili zakonom.

(5) Alternativno brojanje glasova - izgradnja alternativnih oblika “brojanja” glasova koji će više voditi računa o glasovima onih koji su neposredno zainteresovani za odluku ili zakon o kome se glasa, kao i o onima koji su protiv neke odluke ili zakona.

(6) Nov tip narodne inicijative - stvaranje mogućnosti

prenošenja

inicijative

udruženih

pojedinaca Interneta za donošenje neke odluke ili zakona u političke institucije sistema. 5. Bezbednost i pouzdanost glasanja putem Interneta 85. Iskustva sa elektronskim glasanjem 2004. godine 86. Istraživački rezultati vezani za izbore putem računara Izbori u Indiji 2004. godine – glasanje se obavilo tako što su glasači na osnovu uputstva koje su dobijali putam ekrana na mašini vršili svoj izbor na osnovu prepoznatljivih slika koje su označavale pojedine partije. Nakon izbora mašine su prenošene u centar gde su dekodirane. Jednom uneti rezultati nisu mogli biti naknadno menjani, što je sprečilo manipulaciju. Izbori u SAD 2004. godine – u 28 od 51 države u SAD se glasalo na elektronskim mašinama za glasanje. Mašine su ličile na bankomate. Mašine za elektronsko glasanje su pobudile mnoga pitanja: neproverljivost rezultata i njihova verodostojnost, softverske greške, obuka glasača. Kako su se male stranke snašle, tj. dogovarale. Nacionalna naučna fondacija SAD je decembra 2000. godine obavila istraživanje koje je ukazalo na 3 osnovna problema korišćenja računara i Interneta:

(1)bezbednost – postojeće tehnologije ne mogu stoprocentno garantovati bezbednost. Treba obezbediti potpunu sigurnost da svako glasa za sebe. Predlog je da se prvo uvedu mašine za elektronsko glasanje na sama biračka mesta, da bi se birači privikli na elektronsko glasanje, a tek onda na prelaženje na glasanje preko Interneta.

(2)pouzdanost – pre svega se odnosi na sposobnost korišćenja računara i razumevanje celine procesa komunicianjem preko Interneta, jer postoje ljudi koji ne znaju da koriste računare, čime bi se ugrozilo njihovo biračko pravo

(3)društvene posledice - očekuje se povećanje broja glasača ali do kakvih će socijetalnih posledica dovesti korišćenje računara u glasanju, to je još uvek nepoznato. 37. Doprinos smanjenju distanci između onih koji vladaju i onih u čije ime se vlada Internet u meri u kojoj se danas koristi u političkom životu već ukazuje da se neki principi zatvorenosti, hijerarhičnosti i isključivosti političkih partija dovode pod znak pitanja. Razlog za to je pre svega nezadovoljstvo ljudi učinkom institucija posredne demokratije. Građani ne traže samo veće učešće u odlučivanju, več i neposredan nadzor nad gradskim vlastima. Internet u tom vidu može da doprinese razvoju i praksi neposredne demokratije. To se već pokazalo u slučaju Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta koji su omogućili da 9% njihovih dokumenata bude dostupno na Internetu, sem vojnih i diplomatskih poverljivih dokumenata. Ako se uzme u obzir dosadašnja praksa delovanja preko Interneta, razvijaće se nastojanja da gradjani budu u mogućnosti:

(1)detaljniji uvid u odluke i zakone - da se detaljnije upoznaju sa predlozima zakona i odluka, pre svega, na lokalnom i gradskom nivou

53

(2)neposredno

iznošenje mišljenja da neposredno iznose svoja mišljenja o pojedinim predlozima zakona i odluka političkim partijama i institucijama

(3)uticaj masovnošću učešća - da masovnošću svoga učešća sve više i neposrednije utiču na javno mnjenje i na institucije političkog sistema

(4)nadgledanje realizacije odluka i zakona - da budu u poziciji da direktnom komunikacijom sa odgovarajućim institucijama, na osnovu javno objavljenih dokumenata, prate realizaciju donetih zakona i odluka

(5)novi oblik narodne inicijative - da budu u poziciji da svojim predlozima utiču na pokretanje zakonskih i drugih inicijativa i da neposredno prate razloge za njihovo odbijanje ili usvajanje

(6)razvijanje kulture neposredne demokratije da se razvije kultura i navika neposrednog kontaktiranja sa individualnim gradjaninom i usvajanje njegovih stavova

Skoro sve važije političke partije imaju svoju stranicu na Internetu. Na toj stranici se, po pravilu, nalaze osnovne informacije o partiji. Internet stranica mora da bude atraktivna i da na prepoznatljiv način prezentuje političku partiju. Tehnika ugrađivanja omogućava posetiocu da sa sajta dobije informacije o rukovodstvu, programskim opredeljenjima, kao i da dobije informacije o stavovima parije o aktuelnim pitanjima. Uključivanjem Interneta u rad partije, menja se i njen karakter. Od organizacije koja se prevashodno orijentisala kao davanju informacija, političke partije će sve više omogućavati rasprave i diskusije posetilaca sajta sa predatavnicima partije, čime će obezbediti dvosmernu komunikaciju. Prva faza će se ogledati u „slušanju saveta“ u cilju popravljanja rada i delovanja političkih parija. Partije koje budu sposobne da “podnesu” kritike prispele na sajt, odnosno da iz njih izvuku: (1) komunikativnu obnovu – dvosmerna komunikacija (2) političku i ideološkovrednosnu regeneraciju (3) organizacionu reformu će biti partije koje će najaviti nove oblike političkog delovanja u narasloj ulozi Interneta.

187. Političko delovanje Internetom Primeri koji će biti objašnjeni potiču iz prakse političkog života SAD. Oni ukazuju na mogućnost i budući razvoj političkog delovanja Internetom. Delovanje političkih partija preko Interneta. Korišćenje Interneta u izborima. Političke grupe na Internetu. 87. Izgled i karakteristike sajtova političkih partija 24. Delovanje političkih pratija preko Interneta 273. WWW i sajtovi političkih stranaka

Organizaciona reforma se svodi na napore političke partije da strukturu, koja se do sada sastojala iz (1) prezentacije stavova, informacija o partiji i njenim članovima (2) što dužem zadržavanjem posetilaca na stranici (3) stvaranja dvosmerne komunikacije, produbi sledećim elementima: (1)profiliranje stanice tako da odgvara interesu različitih socijalnih grupa za koje partija smatra da su za nju važne

(2)zadovoljavanje građana

lokalnih

političkih

potreba

(3)mogućnost direktnog kontakta posetilaca sa odgovarajućim članom rukovodstva (4)ostvarivanje kontakta putem slike i zvuka u realnom vremenu 113. Korišćenje Interneta u izborima 251. Tradicionalna politika i Internet Tradicionalan pristup političkih partija podrazumeva jednosmernu komunikaciju između političkih partija i građana. Razvojem novih tehnologija i konačno Interneta, ovaj tradicionalni obrazac se menja i teži se otvorenoj komunikaciji. Republikanska partija je prva počela da koristi Internet u izborima za predsednika SAD 1996. godine. Ona je pored stranice koju je uvela, preko koje je bilo moguće dobiti potrebne informacije u partiji uvela dva noviteta: (1) omogućila je da posetioci sajta iskazuju svoje mišljenje – ovo je bio veoma rizičan potez, koji je se završio uspehom – bilo je daleko manje kritika nego što su očekivali. (2) omogućila je da se može direktno preći na sajt konkurentske Demokratske partije – čime su omogućili posetiocima da uporede programe. Partije kao institucije koje traju već dugo neće tako lako prihvatiti korišćenje Interneta kao dvosmernog kanala prenosa informacija. Postavljanje pitanja i chat sa rukovodiocima partije nije nešto što će se desiti sutra. Naravno, do toga će doći, ali postoji niz teškoća. Prev sveda, za razliku od novinara gde

54

posetilac želi dodatnu informaciju o nečemu o čemu je već bilo govora, građanin može da ima sasvim nepredvidiva pitanja. Drugo, građanin po pravilu želi da obrazloži svoj stav što pretpostavlja raspravu.

Pored podsticaja da se dođe do razvoja novih oblika posredne i neposredne demokratije, dva su tehnološka momenta doprinela širenju grupa koje se bave politikom na Internetu:

Postoji još jedna upotreba Interneta u političkom životu a to je Internet kao novi medij za stvaranje koalicija, ali koalicija koje će organizovati birači a ne političke partije.

(1) razvoj softvera koji su omogućili stvaranje Svetske mreže – razvojem besplatnog softvera je omogućeno da se sa vrlo malo stručnog znanja može koristiti WWW. To je doprinelo da se veliki broj ljudi bez većih problema uključi u političko delovanje preko mreže

184. Političke grupe na Internetu 255. Udruživanje grupa na Internetu 40. Ekstremna desnica na Internetu Političke grupe koje se formiraju na Internetu po pravilu nastaju kada neki pojedinac iskoristi Internet da motiviše druge pojedince koji su zainteresovani za isto pitanje da zajednički deluju. Ako je pitanje aktuelno, stvara se grupa korespodenata koja zajednički odlučuje kako će delovati. Svi koji podržavaju ideju pišu dalja pisma, obaveštavaju svoje poslanike, lokalne i regionalne medije i nastoje da od toga naprave temu koja će se probiti do ključnih medija. Što se više ljudi uključi u kampanju, sve je veća verovatnoća da će zauzeti stav biti prihvaćen. Veliki deo demonstracija koje se organizuju kao globalni odgovor na globalne probleme je, pre svega, posledica korišćenja Interneta, mobilne telefonije i drugih savremenih elektronskih sredstava za organizovanje, povezivanje i realizaciju ovih skupova. Razvoj Interneta i tendencija snižavanja svih vrsta barijera za pristup Internetu stvaraju pogodne uslove za stvaranje i delovanje različitih političkih grupa koje putem Interneta žele da deluju lokalno i/ili globalno.

(2) razvoj mašina za pretragu – svaki pojedinac lakše može da dođe do informacija koje su mu potrebne, kao i do sajtova političkih organizacija ili partija koje ga interesuju Grupe koje deluju preko Interneta, po pravilu: (1) zastupaju stavove i opredeljenja koji se ne mogu probiti u “veliku politiku” (2) imaju vrednosne sudove koji su radikalniji (3) najveći broj tih grupa je po svojoj orijentaciji “levo” usmeren Delovanje političkih grupa se u SAD i zemljama EU se danas realizuje preko razvijenih mreža koje okupljaju znatan veliki broj korisnika. U SAD postoje dva sajta za političko okupljanje: Conservative Link i Turn Left. Vrlo je popularan i sajt Instituta za globalnu komunikaciju – on forsira najaktuelnije teme, te ima 5 podmreža – MirNet, EcoNet, RadNet, SukobNet i ŽenaNet. Sajtovi levo i desno orijentisanih partija se razlikuju:

desno orijentisani – aktivisti konzervativnih partija su po pravilu skoncentrisani na teme i probleme koji su bitni pripadnicima njihove političke orijentacije - to su teme vezane za negiranje levih i liberalnih stavova, za poreze, oporezivanje i lokalna pitanja. Na njima se retko raspravlja o temama koje prezilaze granice sopstvene države. Oni sarađuju sa relativno malim brojem sajtova. Njih karakteriše upornost i doslednost. levo orijentisani – sajtovi levice se prevashodno bave pitanjima od opšteg interesa – za promene političkog delovanja, za demokratizaciju, za prava o položaj zaposlenih, mladih, žena i sl. S obzirom da se bave globalnim problemima, sajtovi levice su povezani sa velikim brojem drugih izvora informacija. Aktivisti levice nisu neumoljivo umorni u nametalju sopstvenih stavova, oni preispitiju svoje stavove i otvoreni su za nova pitanja i probleme. Ovaj globalni pristup daje prednost levici utoliko što više odgovaraju zahtevima savremenog društva. 104. Koje političke vrednosti favorizuje Internet? Želja za unapređenjem oblika neposredne i posredne demokratije, kao i iznalaženje novih softverskih rešenja i nastanak sofisticiranih mašina za pretraživanje dovodi do povećavanja značaja Interneta. Uticaj Interneta se pokazuje i u domenu politike, jer omogućava stvaranje političkih organizacija na Internetu, u kojima se okupljaju politički istomišljenici i zajedno deluju. To nije slučajno, jer Internet koji je organizovan mrežno, a ne hijerarhijski (za razliku od ostatka političkog života), favorizuje vrednosti koje su pogodne za stvaranje ovakvih organizacija. Te vrednosti su:

55

(1) ravnopravnost – sa stanovišta kontakta i uticaja (2) jednakost – sa stanovišta prisustva i učešća (3) brzo reagovanje – sa stanovišta online veza (4) aktuelnost – sa stanovišta mogućnosti svakog da pokrene bilo koju temu bez obzira na to šta o njoj zvanične institucije političkog sistema mislile

(5) sloboda izbora – aktivnosti, teme i oblasti participacije

(6) masovnost sa stanovišta obuhvatnosti (7) individualnost - sa stanovišta odnosa svakog učesnika

(8) kolektivnost

– sa stanovišta slobodnog udruživanja u grupacije koje imaju istovetne ciljeve, socijalne sadržaje i vrednosna opredeljenja

73. Internet – novo tržište Bitan doprinos razvoju Interneta dala je trgovina. Interesi trgovaca i svih onih koji su težili da povećaju promet dobara, ideja i novca su uticali na brzo širenje Interneta. Ti interesi su dali potrebnu materijalnu podlogu da Internet ne bude samo faktor uticaja u domenu zabave i zadovoljenja individualnih potreba za informacijama, politikom i kulturom, već i da on bude zadovoljenje interesa onih koji poseduju sredstva da se mreža razvija. Brz razvoj Interneta podstakli su:

(1)oni koji su želeli da informacije o svojoj robi i uslugama pruže što većem broju ljudi – oni su svojim novčanim i drugim doprinosima podstakli brzi, skoro eksponencijalni razvoj Interneta u prvim godinama njegovog naglog širenja (2)oni kojima su te informacija bile potreba – oni su svojim interesovanjem stvorili rastuće tržište informacija finansiranje Interneta posle 1981. godine - kada je ministarstvo odbrane SAD 1981. godine prestalo da finansira razvoj mreže, a Internet postao javna svojina, obrazovne strukture u SAD su preuzele na sebe poslove razvoja mreže i unapredjenja hardverskih i softverskih tehnologija. Tek krajem osamdesetih i devedesetih sektor trgovine ispoljava svoje interesovanje za potencijale Interneta – polako se shvata potencijalni značaj Interneta u domenu trgovine, organizacije proizvodnje i upravljanja preduzećima. Međutim, u to vreme relativno složena procedura konekcije i veoma skupa softverska tehnologija je svodila korisnike Interneta na malu i nedovoljno uticajnu grupu ljudi i institucija. Pojava Internet Explorera - Netscape je prvi tržištu ponudio “prijateljski raspoložena” softverska rešenja za pristup Internetu ali po ceni od oko 1.000 dolara, čime je Internet ostao rezervisan samo za malu grupu ljudi. Kada je Microsoft 1995 – 1996. godine na tržište uz Windows operativni sistem pustio kao besplatni paket Internet Explorer, počela je, u stvari, istorija Interneta. Ovakav potez je Internet učinio sredstvom masovne upotrebe. U to vreme dolazi i do sniženja cena hardvera. Jedine troškove koje je trebalo podmiriti su bili troškovi provajdera i troškovi telefonskih razgovora.

Razvoj upotrebe mreže – ovakav sled događaja je imao podsticajne posledice, ne samo za trgovce, već pre svega na pojedince koji su želeli da se uključe na mrežu radi svojih potreba. Za svega par godina razvoj upotrebe mreže u ekonomske svrhe prošao je kroz četiri faze: (1)prezentacija preduzeća (2)prodaja (3)strateški pravci razvoja (4)procesi integracije 196. Prezentacija preduzeća na Internetu U prvoj fazi najveći broj preduzeća koristio je Internet da bi budućim kupcima dao informacije o sebi i svojim proizvodima. U početku, prezentacije su pružale informacije o prozvodu – sliku i tehnički opis robe, uz kontakt adresu i telefon preduzeća. Posetiocima je bila na raspolaganju i email adresa preduzeća preko koji su mogli da postave dodatna pitanja o robi, njenom kvalitetu, vremenu isporuke, itd. Ubrzo nakon toga, na sajtovima je uvedena mogućnost naručivanja i kupovine tih stvari preko Interneta. Pa bi se obezbedio dobar pristup informacijama i na taj način adekvatno reklamiralo preduzeće potrebno je: •multimedijalna prezentacija – nova tehnološla dostignuća omogućavaju da se u web prezentacije preduzeća uključi, osvim teksta i slike dodatni sadržaji – muzika, kratki filmovi, simulacije i animacije koje omogućavaju da se proizvodi vide u svim svojim aspektima i da se pokažu i načini korišćenja.

56

•online katalozi •email kontakt sa kupcima – treba naći meru, informisati kupce prema njihovim preferencijama, ne treba ih pretrpavati emailovima jer to može biti samo kontraproduktivno •konkurencija – obezbediti kupcima da vide i konkurentske proizvode, time što ćemo na sajtu preduzeća ugratiti linkove do drugih preduzeća koja se bave sličnom delatnošću Budućnost prezentacije proizvoda preko Interneta - dalji razvoj prezentacije proizvoda i usluga će ići, sa jedne strane, ka tome da se proizvodi i usluge sve više prilagode individualnim potrebama i ukusima, a sa druge, ka tome da se za budućeg korisnika stvore uslovi uvida koji će biti približni onima koji se realizuju u “realnim uslovima”. Već sada se uz posebne dodatke i tehnologiju u virtuelnom prostoru mogu prenositi i mirisi i ostvariti delimičan osećaj dodira predmeta koji se posmatraju u virtuelnom prostoru propagande preko Interneta.

202. Prodaja putem Interneta U prvoj fazi najveći broj preduzeća koristio je Internet da bi budućim kupcima dao informacije o sebi i svojim proizvodima. Ubrzo nakon toga, na sajtovima je uvedena mogućnost naručivanja i kupovine tih stvari preko Interneta. Procedura naručivanja - narudžbine se obavljaju u nekoliko klikova mišem. Kada kupac ode do svoje

virtuelne korpe i izrazi želju da kupi proizvode iz te korpe, prvo što će od njega biti traženo je da upiše neke svoje osnovne podatke – email, ime, adresa kao i broj kreditne kartice preko koje će platiti. Sledeći stupanj je određivanje načina slanja – normalnom i avionskom poštom ili DHLom. Nakon provere da li je kartica validna, kupcu se potvrđuje prijem narudžbine i mailom se kupcu šalje račun i potvrdu da je izvršena uplata za naručenu robu. Avanzovanje kataloške prodaje - ovakav način prodaje predstavlja, na neki način, nastavak “kataloške” prodaje koja je u SAD i u nekim evropskim zemljama bila prilično razvijena. Značajna novost u odnosu na “katalošku” prodaju je u tome da se preko Interneta kupac može detaljnije i bolje informisati. Razvile su se nove tehnologije trodimenzionalnog ili interaktivnog prikazivanja, koje omogućavaju kupcu da dobije detaljniju sliku onoga što kupuje, da u okviru nekog prozvoda vidi neke njegove delove, da uveliča pojedine detalje, promeni boju i sl. Ove nove tehnologije su veoma bitne jer se preko Interneta kupuje skoro sve. Nova faza prodaje preko Interneta – nova faza razvoja prodaje putem Interneta ima za cilj povećanje informisanosti kupaca i olakšavanje same kupovine. Ona se ogleda u tome što se kupcu prezentira ne samo odredjena roba već virtuelna radnja ili virtuelni izložbeni salon. Koristeći tehnologiju slični onoj koja se koristi u “igricama”, a koja je bazirana na simulaciji, prodavac može da obezbedi dve stvari: (1)Stvaranje osećaja virtuelne prodavnice – psihološki, kupac se stavlja u stanje na koje je navikao i koje mu nije strano, za razliku od biranja putem slika.

(2)Putem animacije, posebno ako se radi o skupocenoj robi, prodavac kupcu omogućava detaljnije razgledanje poželjnog proizvoda – proizvod se može pogledati iz različitih uglova, mogu se demonstrirati neke njegove osobine. Prodaja putem Interneta se usavršava svakog dana u cilju prilagođavanja potrebama kupaca. Kompanije su svesne da kupci imaju određeni strah od kupovine preko Interneta, pre svega zato što je potrebno da pruže informacije o sebi. Cilj kompanije jeste da stvore osećaj međusobnog poverenja između kupaca i kompanije. One to čine primenom tehnologija u cilju što bolje prezentacija proizvoda – kupac stiče utisak da neće biti prevaren ako može da dobije raznovrsne informacije o proizvodu. Takođe, u okviru sajta se primenjuju principi sigurnosti i tajnosti (https) koji omogućavaju potpuno siguran transfer podataka od kupca do prodavca. Dalji razvoj prodaje putem Interneta podrazumeva izmenu arhitekture klasičnog tržišta i stvaranje arhitekture e-tržišta, kroz sledeće stvari: (1)Stvaranje takvog nivoa sistemske integracije da je moguće da preduzeće funkcioniše na takvom tržištu – misli se na četvrti nivo razvoja IS u preduzeću – na povezivanje preduzeća sa drugim preduzećima. Takođe, to podrazumeva da Intranet i Internet postanu osnova komunikacije u preduzeću i između preduzeća. (2)Stvaranje mogućnosti da kupac nameće svoje potrebe i svoj ukus (3)Privikavanje kupaca na elektronsku trgovinu 107. Komercijalni potencijali Interneta

57

E-tržište ne utiče samo na procese prodaje već i na procese proizvodnje i na karakter potrošnje. Uticaj na proizvodnju - podaci koji se dobijaju prilikom realizacije prodaje preko Interneta se sakupljaju, analiziraju i koriste za programiranje buduće proizvodnje. Svaka kupovina na Internetu je praćena posebnom “zabeleškom”, koja sadrži email adresu kupca, šta je sve tražio na sajtu, za šta se sve opredelio. Na osnovu tih informacija, prodavac može da uzvrati kupcu putem mail po sistemu „one to one“ tj. prilagođavanjem svojih proizvoda potrebama i željama svojih kupaca. Uticaj na potrošnju - Internet trgovina otvara nove mogućnosti za prodaju. Ona se ogleda u stvaranju nove ponude proizvoda, širi asortiman i prilagodjava se potrebama potrošača. Najveći domen nove potrošnje je, pre svega, stvaranje novih digitalnih proizvoda. 236. Šta je digitalni proizvod? 269. Vrste digitalnih proizvoda Digitalni proizvod je sve ono što može da se pošalje i primi putem Interneta. Informacija kao digitalni proizvod - Informacije su primarna roba koja se prodaje putem Interneta. Informacina dobra mogu da poprime veoma različite oblike i sadržaje – tako se preko Interneta mogu prodavati knjige, časopisi, novine, fotografije, mape, grafike i tome slično. Oni mogu da se prodaju kao robe, tako što se nakon narudžbine dostavljaju poštom kupcu, ili kao digitalni proizvod, dostavom putem Interneta.

Digitalizovani proizvodi – postoji niz digitalizovanih proizvoda koje kupac direktno nabavlja putem Interneta – to su pre svega podaci koji su vezani za baze podataka (dolasci i polasci, kursna lista), računarski softveri koji mogu biti besplatni ili se naplaćivati, kompjuterske igre, multimedijalni proizvodi kao što je muzika, filovi, televizijske serije i programi, radio programi i tome slično. Usluge – veliki deo proizvoda koji se prodaju putem Interneta spadaju u domen usluga: kupovanje karata, aranžmana za putovanja, različita uputstva i saveti, slanje čestitiki Komunikacija – poslovna i privatna, ali i sa državnim organima – dobijanje socijalnog osiguranja, popunjavanje različitih zahteva, obaveštavanje o pravima i dužnostima, nabavljanje određenih dokumenata

110. Konkurencija na e-tržištu Kako će se konkurencija iskazivati na e – tržištu tek ostaje da se vidi. Za sada se mogu konstatovati sledeće tri stvari: (1)veličina preduzeća – nije ključna prednost nekog preduzeća. Brzina reakcija i sposobnost obrade podataka je krucijelna vrednost preduzeća (2)geografska ograničenost – kupac više nije ograničen geografskim prostorom. Postoji mogućnost da se prodavac pronađe bilo gde sa najpovoljnijim cenama i uslovima – stvara se globalna konkurencija i tržište.

(3)idealna konkurencija – postoji idealno konkurentsko tržište jer je spremnost kupca da na takvom tržištu da plati cenu proizvoda jednaka marginalnim troškovima proizvodnje date robe. U realnosti ovo treće se ne dešava jer se pristupom “jedan na jedan” cena može menjati shodno potrebama, ukusima i željama kupca. Od razvoja e-tržišta mnogi očekuju da će doprineti jačanju uloge kupaca. Međutim, povećanje moći kupaca, na osnovu pristupa informacijama na Internetu, u velikoj meri je umanjena velikim i veoma specifikovanim klasterima informacija koje proizvodjači i prodavaci imaju o posebnim grupama kupaca kao i o pojedinačnom kupcu. Te informacije im omogućavaju da diktiraju cene shodno svojim potrebama, prilagođavajući ih kupovnim mogućnostima. 242. Strateški pravci razvoja e – tržišta Sukob novih i starih znanja - kada se radi o strateškim promenama koje sa sobom donosi etržište onda se kao prvo pitanje postavlja mogu li se za razumevanje e-tržišta primenjivati razvijene i primenjivane standardne ekonomske analize. Uglavnom se dolazi do zaključka da treba stvoriti nove, radikalno izmenjene pristupe znanjima i analizama vezanim za e-tržište. Sve više se radi na stvaranju novih analitičkih oruđa koja će biti primenljiva na e-tržište, a sa stanovišta tržišnih ekonomskih znanja i perpektiva. Reorganizacija preduzeća – ekonomija tržišta da su kontakti kupca i prodavca neograničeni i da zavise od ponude i tražnje. Da bi se to postiglo na e – tržištu, potrebno je izvršiti reorganizaciju preduzeća tako da ona pređu sa hijerarhijske na mrežnu

58

strukturu. Jedan od načina da se to uradi je kopiranjem modela virtuelne zajednice. Virtuelna zajednica je zajednica onih koji dele zajedničke interese, ali ne dele zajednički prostor. Tako gledano, reformisano e – tržište bi predstavljalo sistem kupaca, prodavaca i proizvođača, marketing agencija tj. svih onih koji se bave kupovinom i prodajom. Sa ovakvom organizacijom, kupci će upotrebom pisani reči moći da utiču na proizvođače i prodavce i da im nameću svoje opredeljenja i to na više načina: (1)Ako su preduzeća koja se bave istom delatnošću objedinjena na jednom mestu, kupci će imati mogućnost komparacije svih proizvoda, njihovog kvaliteta i cena (2)Kupci će svojim zahtevima uticati na asortiman i cene robe (3)Međutim, da bi ovo bilo izvodljivo, potrebno je da se stvori ta virtuelna zajednica – tj. da se pojavi određena masa kupaca koja će provući dovoljan broj zainteresovanih preduzeća da putem nje deluju. Dalji razvoj prodaje putem Interneta podrazumeva izmenu arhitekture klasičnog tržišta i stvaranje arhitekture e-tržišta, kroz sledeće stvari: (1)Stvaranje takvog nivoa sistemske integracije da je moguće da preduzeće funkcioniše na takvom tržištu – misli se na četvrti nivo razvoja IS u preduzeću – na povezivanje preduzeća sa drugim preduzećima. Takođe, to podrazumeva da Intranet i Internet postanu osnova komunikacije u preduzeću i između preduzeća. (2)Stvaranje mogućnosti da kupac nameće svoje potrebe i svoj ukus.

(3)Privikavanje kupaca na elektronsku trgovinu.

navika i tehnologija. Zbog toga uvek treba biti u naponu razvoja, ali ne i na vrhu razvoja.

25. Deset pravila razvoja buduće ekonomije Kevin Keli smatra da postoji 10 pravila koja će odrediti budućnost nove ekonomije (i društva): (1)prihvatiti zajedništvo – s obzirom na prelazak na mrežno organizovanu strukturu u odnosu na hijerarhijsku strukturu, vlast i moć beži iz centra i postaje disperzivana. Kompetitivna prednost pripada onima koji su sposobni da nauče da koriste decentralizovane tačke kontrole. (2)uvećana sinergetičnost – pošto se veze između ljudi i stvari multiplikuju i sabiraju po svom efektu, inicijalni uspesi ne stvaraju negativnu već pozitivnu povratnu spregu. (3)izobilje umesto oskudice – proizvodne tehnologije omogućavaju stvaranje velikog broja proizovda – nova vrednost se stvara izobiljem, a ne oskudicom proizvoda, čime se tradicionalni poslovni pristup postavlja naglavačke. (4)prati besplatno – prateći ono što je besplatno, ono što manje košta, a dobre stvari sve manje koštaju, dolazi neizbežno do pada cena i jedina istinita oskudica koja opstaje je ljudska pažnje. (5)nahrani prvo Mrežu – primarni zadatak firme je da pomeri svoj interes od maksimiziranja vrednosti sopsvene firme ka maksimiziranju vrednosti mreže. Ukoliko mreža ne opstaje, ne opstaje ni preduzeće. (6)ne smete stalno biti na vrhu – kako inovacije napreduju, oni koji su najbolji brzo zaostaju, postaju zastareli i nesposobni da se oslobode svojih

(7)umesto mesta, prostor – određeno mesto se sada zamenjuje velikim brojem interakcija sa svima, svačim, svuda i u svako vreme. (8)nema harmonije, postoji samo kretanje – turbulencija i nestabilnost postaju sastavni deo biznisa. Jedini načini opstanka privrede je inovacija (9)meko umesto tvrdog – industrijsko društvo je proizvodilo tvrde proizvode, savremeno društvo proizvodi meke – programe, informacije, itd. Razvijaju se meke relacije svih vrsta (10) pružanje šansi mora da zameni efikasnost – bogatstva se stvaraju obučavanjem mašina da budu što efikasnije. Transproduktivno društvo, društvo koje vezuje ljude, stvara komunikacije, insistira na ljudskim kreativnim resursima, insistira na mrežnom karakteru organizacije jeste veliki izazov koji već danas pokazuje značajne rezultate. Čovek postaje ravnopravno biće sa svim drugim ljudima i zajedno sa njima, koristeći svoje kreativne moći zadovoljava svoje potrebe, a ne zadovoljava potrebe mašina, institucija, vlasti i iz industrijskog društva nastalih okamenjenih struktura i vrednosti. Svaki kupac ima mogućnost da u okviru dosta velikih unapred datih mogućnosti sam projektuje proizvod koji želi da kupi.

75. Internet i kultura

59

Sve su veće rasprave o tome da li Internet i WWW predstavlja ne samo novi kulturni fenomen, već označava nastanak nove kulture i novih civilizacijskih parametara. Neosporno je da Internet doprinosi bitnim promenama u domenu politike, ekonomije, vrednosnih sistema. Imajući pri tome u vidu univerzalnost korišćenja Interneta, mogućnost njegovih kros kulturnih veza, potrebu i mogućnost saradnje ljudi koji pripadaju raznim vrednosnim sisitemima, nije ni čudo što se Internetu poklanja sve više značaja. Multimedijalnost, tendencija da se u domenu veoma različitih interesovanja umeću i koriste načini izražavanja i komuniciranja, kao osobina Interneta, pogotovo doprinosti menjanju kulturnih obrazaca. Uticaji su brojni, a ovde će biti izvojeni neki:

realnim i u virtuelnim zajednicama. Virtuelna zajednica je pritom daleko demokratskija i ljudskija i zasnovana na ravnopravnosti, slobodnom izboru i zajedništvu, a ne na različitim prinudama kao u realnim zajednicama.

istovetne ili približno iste za sve članove date virtuelne zajednice.

pitanje privatnosti i bezbednosti u virtuelnim zajednicama – bitan strah kojeg stvaranje virtuelnih zajednica nosi sa sobom nosi jeste verovatnoća zainteresovanosti velikih preduzeća, zvaničnih institucija društva, pa i same države da posreduje u uspostvaljanju i radu takvih virtuelnih zajednica. Svi koji se umrežavaju su izloženi mogućnosti da neko prati njihovu razmenu poruka – nikada nije postojala takva mogućnost špijuniranja i kontrole kakva se javlja se Internetom.

(1) Internet mogućnosti nove civilizacije (2) Internet i religija (3) Ostale aktivnosti na Internetu – seks, nacistički i faštistički sadržaji, sport, tendencija zatvaranja Interneta uvođenjem pretplate na neke sadržaje

kontrakultura – mladi su veoma privrženi NIT, tako da je virtuelna zajednica mladih ono što se najlakše upostavlja. U okviru takve virtuelne zajednice, mladi imaju priliku da stvore sasvim drugačije kulturne standarde i sisteme vrednosti od onih koje su do sada bile dominantne. To stvara osnovu sukoba između pripadnih realnih i virtuelnih zajednica. Za sada su grupe koje stvaraju alternativne kulturne obrasce izolovani delovi mreže. Međutim, njihov uticaj će rasti i realna zajednica neće moći da ih zanemaruje. Zbog toga, u nekom trenutku će doći do potrebe za prekomponovanjem sistema vrednosti i kulturnih obrazaca.

Novi pravac u razvoju CMC se sastoji u nastojanju da se poveća komunikacija računara sa računarima, mašina sa mašinama. Veze koje čovek uspostavlja sa mašinama su često veoma spore zbog ograničenih komunikacionih sposobnosti samog čoveka. Nastojanje da se uspostave brže i veoma efikasne veze između mašine i mašine već danas stvara neslućene mogućnosti promene ponašanja i života ljudi. CMC veze izmedju mašina se sastoje u tome da se automatizuje razmena informacija medju mašinama i na taj način poveća efikasnost niza već primenjenih i široko rasprostranjenih tehnologija.

82. Internet mogućnosti novih oblika civilizacije 76. Internet i lice budućnosti Glavna dilema koja se postavlja sa civilizacijskog stanovišta je sukob izmedju slobodnih demokratski organizovanih virtuelnih zajednica i neke vrste Orvelovskog sveta. E-kultura i virtuelne zajednice – E – kultura se odnosi na nove vrste kulturnih vrednosti koje se stvaraju upotrebom Interneta. To se pre svega odnosi na mogućnosti transkulturnih kontakta i negiranje hijerarhijski strukturisanih vrednosti. Ljudi se međusobom povezuju iz najrazličitijih razloga, i u

kako profitirati u virtuelnim zajednicama Podršku razvoju virtuelnih zajednica, ne samo u domenu kulture već i u svim ostalim domenima, daće biznis. Poslovna, biznis zajednica će nalaziti svoj interes u masovnosti i stabilnosti članstva tih virtuelnih zajednica ali i u odredjenosti i unapred deklarisanim vrednostima i željama koje će biti

13. Čip u svakom predmetu

Čipovi se nalaze svuda: u kolima, u kućama, BlueTooth tehnologija, nema granica...neeeema granica. Mnogi tvrde da je samo mašta granica buduće upotrebe čipova i njihove direktne komunikacije. Priča o Kinezima i program upoznavanja. Pitanje kontrole rada čipova u svakom predmetu postaće jedno od najvažnijih pitanja u narednim godinama. Internet i privatnost.

80. Internet i privatnost Sve veća prisutnost čipova i CMC omogućava bolje veze među ljudima i mašinama, olakšava realizaciju čitavog niza poslova i u velikoj meri menja okruženje u kome čovek danas živi – smanjuje daljine, povećava brzinu dobijanja informacija, povećava broj ljudi i stvari koje s mogu obaviti u

60

istom trenutku. Sve veća upotreba tehnologija otvara pitanje privatnosti. Da bi se beneficije novih tehnologija koristile, one moraju biti umrežene i moraju imati mogućnost dvosmerne veze. Čim postoji dvosmerna veza, onda postoji i: (1) mogućnost određivanja položaja korisnika te tehnologije tj. mogućnost praćenja njegovog kretanja (2) mogućnost praćenja u vremenu tj. utvrđivanje prethodnih aktivnosti (3) mogućnost pravljenja analiza i uticanje na kasnije događaje. Primeri: čipovi u kolima u cilju praćenja kola radi sigurnosti ili korišćenja GPS tehnologije, svaki mobilni telefon je pod kontrolom operatera, koji uvek može da utvrdi njegov položaj, bez obzira gde se on nalazio, korišćenje računara i Cookies koji spopadaju sa svakog sajta i druge vrste advera. Privatnost se odnosi na pravo pojedinca da niko bez njegove dozvole i izvan zakonskih odredbi ne može da koristi informacije vezane za njegove aktivnosti i život. Pitanje privatnosti i bezbednosti korisnika Interenta postaje jedno od ključnih civilizacijskih pitanja jer nikada do sada nije postojala takva mogućnost špijuniranja i kontrolisanja kakva se javlja sa Internetom. Država, poslodavci i drugi koji su zainteresovani za kontrolu zalažu se za veća zakonska ovlašćenja u domenu kontrole ali takve tendencije bi ograničile i onemogućile dalji razvoj dvosmerne veze koja predstavlja samu suštinu komunikacije.

74. Internet i kriminal

Kao i svaka nova tehnologija, računarstvo i njegovo umrežavanje u Internet podstiče maštu pojedinaca da te nove tehnologije koristi za kriminalne ciljeve. S obzirom na specifičnosti Interneta, mogući oblici kriminaliteta su brojni – od krađe novca (upad na račune, krađa kartica), preko falsifikovanja novca, dokumenata i informacija, do preuzimanje identiteta, stvaranja lažnih identiteta, zloupotreba e-maila u političke svrhe – idejama nema kraja.

(3)da ubede svoje članove da je Internet bez obzira na svoju savremenost tehnologija sasvim u skladu sa religijskim dogmama. Na Internetu se raspravlja o veoma različitim temama vezanim za duhovnost i religiju a ti sajtovi su veoma posećeni.

Najveća zlupotreba se svakako vrši preuzimanjem identiteta i stvaranjem lažnih identiteta. To u velikoj meri uvećava nesigurnost u komercijalnim poslovanjima preko Interneta, ali i na svaku drugu vrstu komunikacije između korisnika Interneta (deca i pedofili, npr). Uvođenjem elektronskih potpisa, tj. malih šifrovanih poruka, pokušava se da se taj problem reši. Rad na problemima onemogućavanja kriminala će medjutim trajati isto toliko dugo koliko i budući razvoj Interneta i CMC. Nove tehnologije uvek donose nove probleme. Oglasne table i njihova zloupotreba – da li je to prava dvosmerna komunikacija.

221. Religija i Internet Na Internetu su zastupljene skoro sve velike svetske religije kao i niz sekti. Da bi obezbedili posećenost svojih sajtova svi oni su morali da: (1)obuče svoje vernike za korišćenje Interneta (2)pokažu svojim članovima najjeftiniji način da Internet koriste

61