Saska.docx

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ - ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО

СЕМИНАРСКИ РАД

ОПОРЕЗИВАЊЕ ПРИХОДА И ДОХОТКА ГРАЂАНА

ПРОФЕСОР:

СТУДЕНТ:

ДР ЈЕЛЕНА ШАРАНОВИЋ

АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВИЋ 70007/15 7.12.2016.

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО САДРЖАЈ: 1.

Системи опорезивања прихода и дохотка грађана

2.

Општи елементи пореза на доходак грађана

4

3.

Опорезивање дохотка грађана у Србији

6

3.1.

Предмет опорезивања

6

3.2.

Порески обвезник

7

3.3.

Пореска основица

8

3.4.

Врсте пореза

8

3

3.4.1.

Порез на зараде

9

3.4.2.

Порез на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и

права индустријске својине

10

3.4.3.

Порез на приходе од капитала

10

3.4.4.

Порез на приходе од непокретности 11

3.4.5.

Порез на остале приходе

3.4.6.

Порез на приходе од пољопривреде и шумарства

13

3.4.7.

Порез на приходе од самосталне делатности

14

3.4.8.

Порез на капиталне добитке

3.4.9.

Годишњи порез на доходак грађања. 16

12

15

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 2 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО ОПОРЕЗИВАЊЕ ПРИХОДА И ДОХОТКА ГРАЂАНА Пореско захватање прихода и дохотка грађана обезбеђује веома висок ниво буџетских средстава. Уз то, овај порез је прикладан и као инструмент фискалне политике у реализацији економских и социјалних циљева, а због билансне сигурности незаобилазан је део пореских система у свим државама чланица ОЕЦД.

1. СИСТЕМИ ОПОРЕЗИВАЊА ПРИХОДА И ДОХОТКА ГРАЂАНА У пореској теорији и пракси постоје три система опорезивања прихода и дохотка грађана: 1) цедуларни, 2) синтетички, 3) мешовити систем. Цедуларни (аналитички или парцијални) систем састоји се у томе да се посебно опорезује сваки приход грађана. Посебно су опорезивани приходи од рада (зарада, накнада), од изнајмљивања непокретности (закупнина), од обављања самосталних делатности (профит), од капитала (дивиденда, камата). Сваки опорезиви приход има свој начин утврђивања, нормиране трошкове и посебну стопу. У савременим пореским системима овај концепт је мало заступљен, за разлику од 19. века када је био доминантан, како због једноставности пореског поступка тако и прецизнијег дефинисања пореских обавеза. Синтетички (глобални или јединствени) систем базира се на опорезивању свих прихода пореског обвезника једним свеобухватним порезом на доходак, чија стопа је по правилу прогресивна. То значи да се јединственим порезомзахвата укупна маса обвезникових примања, без обзира на изворе из којих потичу и на карактер примања. При

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 3 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО томе се води рачуна о породичним и другим личним околностима пореског обвезника. Овај концепт опорезивања присутан је у највећем броју савремених пореских законодавстава, пре свега, због финансијске издашности, али и резултата у реализацији економске и социјалне политике држава. Мешовити ( комбиновани) систем опорезивања дохотка грађана подразумева комбинацију примене цедуларног опорезивања појединих прихода, као и годишње опорезивање укупног прихода изнад неког законом одређеног износа.

2. ОПШТИ ЕЛЕМЕНТИ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА Предмет пореза на доходак грађана чини годишњи збир нето прихода обвезника овог пореза умањен за приходе који се узимају од опорезивања, који су таксативно наведени пореским законом. То су: приходи од зараде, односно плате и друга лична примања запослених, приходи од самосталног обављања привредне и непривредне делатности, приходи од пољопривреде, приходи од ауторских права, приходи од непокретне и покретне имовине, приходи од капитала и капитални добици. Обвезник пореза на доходак у већини савремених држава је физичко лице – појединац. Појединац као обвезник овог пореза појављује се у двадесет земаља ОЕЦД-а, али и у САД обвезник породица, односно домаћинство као скуп појединаца, тј. члановадомаћинства који остварују приходе захваћене порезом на доходак. У две земље ОЕЦД-а постоји могућност избора. У сваком случају, присутан је тренд заједничког напуштања опорезивања доходка грађана.

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 4 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО Принцип резидентства је доминантни критеријум ( постоји још и принцип држављанства и принцип извора дохотка) приликом опредељивања обвезника пореза на доходак грађана. Резидент је захваћен неограниченом обавезом порезана доходак, без обзира где се остварује, а нерезидент – само за доходак који остварује на територији државе где има тај статус. Резидент има ову пореску обавезу на целокупан доходак (светски доходак), као доходак остварен не само у својој држави већ и у иностранству.

Пореска обавеза

нерезидента ограничена је на доходак остварен на територији државе где ли це има статус нерезидента. Основицу пореза на доходак грађана представља опорезиви доходак. Да би смо омеђили категорију опорезивог дохотка, претходно треба дефинисати шире категорије – доходак и доходак за опорезивање. Доходак представља збир свих нето прихода које је обвезник остварио у току једне године (приходи у новцу, у натури, чињењем, или на други начин). У финансијској литератури често се користи Хејг – Сајмонова (Х-С) дефиниција дохотка. Према овој дефиницији доходак обухвата следеће ставке: плате и наднице, пословну добит, закупнину, ауторске накнаде, дивиденде и камате. Доходак за опорезивањечини доходак умањен за одређена примања које правни прописи искључују из опорезивања ( нпр. примања по прописима о правима ратних инвалида, дечији додаци, студентски кредити и стипендије и др.) Сада можемо одредити опорезиви доходак, као основицу пореза на доходак грађана. Опорезиви доходак се добија када се од доходка за опорезивање одбију стандардни и нестандардни одбици прописани законом. Стандардни одбици представљају врсту олакшица које се обезбеђују свим обвезницима на доходак грађана који испуњавају законске услове, у истом износу од дохотка, без обзира на расходе обвезника. Тако у стабилним економских системима, као стандард за утврђивање пореске олакшице, узима се одређени апсолутни износ ( нпр. 500 новчаних јединица на име личног ослобођења за све пореске обвезнике), а у нестабилним – проценат од неке категорије ( нпр. 10% од просечне годишње зараде).Стандардни губици су установљени рестриктивно и имају наглашену социјалну димензију. Постоји више група стандардних одбитака, као што су: лично ослобођење (тзв. егзистенцијални минимум), ослобођење за издржаване чланове породице, старосно ослобођењеу случају болести итд. Нестандардни одбици чине стварне трошкове које је обвезник имао за законом утвђене намене. Не признају се у истом износу свим обвезницима, већ само одређеним обвезницима и за тачно дефинисане намере. Нестандардне олакшице су различите природе и садржаја. Могу бити економског карактера(нпр. улагања у отпочињање сопствене самосталне делатности, улагања у куповину деоница и удела, издаци на име плаћених пореза и других фискалитета на имовину и на приходе и сл.); затим социјалне природе ( нпр. улагање за решавање станбеног питања обвезника, издаци на име плаћених доприноса за социјално осигурање и сл.); са културне, просветне и научне потребе ( нпр. школарине, улагање у куповину књига и часописа, добровољни прилози за

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 5 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО културне образовне, хуманитарне и сличне намере и тд.); за здравствене и еколошке намене (нпр. трошкови за лекове, за набавку здравствених помагала, улагања у опрему намењену заштити животне средине и тд.). Неки од ових одбитака признају се у пуном износу, а други до одређеног нивоа расхода. Опорезиви доходак, као основица овог пореза, дели се према величини у доходне групе.

3. ОПОРЕЗИВАЊЕ ДОХОТКА ГРАЂАНА У СРБИЈИ Важећи систем опорезивања дохотка грађана у Србији уређен је Законом о порезу на доходак грађана. Њиме је установљен мешовити систем опорезивања доготка грађана.

3.1. ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА Предмет пореза на доходак грађана су сви приходи посебно, осим оних који су изричито изузети Законом о порезу на доходак грађана. Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода које је остварио порески обвезник и трошкова које је имао при њиховом остваривању. Збир свих опорезивих прихода у току једне календарске године представља доходак. Предмет опорезивања дохотка грађана у Србији су следеће врсте прихода: 1. Зараде, 2. Приходи од пољопривреде и шумарства,

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 6 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО 3. Приходи од самосталне делатности, 4. Приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, 5. Приходи од капитала, 6. Приходи од непокретности, 7. Капитални добици, 8. Остали приходи. Нису предмет опорезивања, тј. изузимају се од цедуларног опорезивања бројне врсте социјалних и хуманитарних прихода међу којима се издвајају: 1. Приходи по основу права ратних инвалида, 2. Родитељски и дечији додатак, 3. Накнада за туђу негу и накнада за телесна оштећења, 4. Накнада за време незапослености, 5. Материјално обезбеђење, 6. Одређене накнаде из осигурања и имовине, 7. Одређене накнаде материјалне и нематеријне штете, 8. Помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника до одређеног износа, 9. Стипендије и кредити ученика и студената до одређеног износа, 10. Пензије и инвалиднине, 11. Отпремнине приликом одласка у пензију и отпуштања у случају престанка потребе за радом запосленог до одређеног износа и тд.

3.2. ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК Порески обвезник пореза на доходак грађана је физичко лице које подлеже опорезивању. Законодавац се определио за концепт индивидуалног, а не заједничког опорезивања дохотка – појединац а не домаћинство, брачна заједница и сл. Обвезник овог пореза је резидент Републике Србије за доходак остварен на територији Републике Србије и иностранству. Резидент Републике Србије је физичко лице које на територији Србије има пребивалиште или центар пословниј и животних интереса, уобичајено боравиште од најмање 183 дана у пореској години, као и физичко лице које је упућено у иностранство ради обављања послова за резидентно лице или за међународну организацију. Обвезник пореза на доходак грађана је и физичко лице које није резидент Републике Србије за доходак остварен на територији Србије.

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 7 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО

3.3. ПОРЕСКА ОСНОВИЦА Основицу пореза на доходак грађана представља опорезиви доходак. Закон о порезу на доходак грађана је дефинисао утврђивање основице овог пореза на основу тога што је одредио шире категорије из којих се она изводи. Најшира категорија у том смислу је доходак. Доходак представља збир свих нето прихода које је обвезник остварио у току једне календарске године. Када се из дохотка изузму одређене социјалне и хуманитарне категорије прихода добија се доходак за опорезивање. При томе доходак за опорезивање може базирати искључиво на приходима који су по Закону предмет опорезивања (зараде, приходи од пољопривреде и шумарства, од самосталне делатности, од ауторских и сродних права, од капитала, од непокретности, капитални добици и сл.). Доходак за опорезивање, како га је дефинисао закон о поррезу на доходак грађана, обухвата највећи број категорија прихода које су укључене у доходак за опорезивање и других савременеих држава. Утврђивање дохотка за опоређивање стиче се могућност дефинисања опорезивог дохотка, као основица за порез грађана. Наиме, одбијањем стандардних и нестандардних одбитака од дохотка за опорезивање добија се опорезиви доходак.

3.4. ВРСТЕ ПОРЕЗА Закон о порезу на доходак грађана разликује две групе пореза, полазећи од критеријума начина обрачуна и плаћања. То су: 1. Порези по одбитку од сваког појединачног прихода, 2. Порези на основу решења надлежног пореског органа. Порези по одбитку су они порези који се плаћају приликом сваке исплате појединачног прихода, а обрачунава га исплатилац прихода у име и за рачун пореског обвезника, који прима одређени приход. Групу пореза по одбитку, по закону о порезу на доходак грађана чине следеће врсте пореза: 1. Порез на зараде, 2. Порез на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине. 3. Порез на приходе од капитала, 4. Порез на приходе од непокретности, 5. Порез на остале приходе. Порези по решењу надлежног органа су такви порези који утрђује порески орган по службеној дужности или на основу поднете пореске пријаве и плаћа се на начин и у року који је одређен законом, односно у решењу.

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 8 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО По Закону о порезу на доходак грађана у групу ових пореза можемо сврстати: 1. Порез на приходе од пољопривреде и шумарства, 2. Порез на приходе од самосталне делатности, 3. Порез на капиталне добитке, 4. Годишњи порез на доходак грађана.

3.4.1. Порез на зараде Предмет опорезивања је зарада и друга примања која запослени остварује по основу радног односа. Зарадом се сматрају и уговорена накнада и друга примања која се остварају обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених двадесет шест година живота ако је на школовању у установама средњег, вишег или високог образовања. Зарадом се сматрају и сва примања запосленог у натури, чинидбом или пружањем посебних погодности( нпр. примања у облику бонова, новчаних потврда или робе, опраштање дуга, покривање расхода обвезника, новчаном накнадом, или непосредним плаћањем, коришћењем службеног возила у приватне сврхе, коришћењем стамбених зграда и установа без плаћања закупнине и сл.). Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду и друга примања на која се плаћа овај порез. Основицу пореза на зараде представња: 1. Исплаћена, односно остварена зарада, 2. Номинална вредност бонова, новчаних потврда и акција, 3. Цена која би се постигла продајом робе на тржишту, 4. Накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику, 5. Новчана вредност покривених расхода, увећана за обавезе јавних прихода који из зараде плаћа запослени. Основицу пореза на зараде запослених у смислу Закона којима се уређује рад чини зарада умањена за износ од 5000дин месечно. Стопа пореза на зараде износи 12% од пореске основице. Законом о порезу на доходак грађана прописан је већи број пореских ослобођења и олакшица. Пореска ослобођења се односе на неопорезивање одређених примања до законом утвђених износа( накнада трошкова превоза у јавном саобраћају за долазак на посао и повратак са посла, накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, накнаде превоза на службеном путовању, солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице, поклон деци запосленог до 15 година и јубиларне награде запосленима.), зарада остварених за рад у страним дипломатским и конзулативним представништвима или

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 9 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО међународним организацијама, зарада лица са инвалидитетом у предузећима за рехабилитацију и премија добровољног и инвалидног осигурања на терен запосленог и на терет послодавца. Закон је установио посебне пореске олакшице за запошљавање нових лица, лица старијих од 45 година и лица са инвалидитетом.

3.4.2. Порез на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине Предмет опорезивања је приход који физичко лице остварује по основу ауторских права, права сродних ауторском праву, права индустријске својине. Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари по основу писмених дела (књижевна, научна,

стручна,

публистичка

и

сл.),

говорних,

драмских,

драмско-музичких,

пантомимских, и кореографских, музичких и кинематографсккиг дела, дела ликовне уметности, преводилачких, извођачких и других дела. Приход од права сродних ауторском праву представља накнада пореског обвезника произашла из права интерпретатора извођача фонограма, видеограма, емисија, и базе података. Приход од права индустријске својине чине накнада коју порески обвезник стекне по основу патената, малих патената, жигова, модела и узрока и техничких унапређења. Обвезник овога пореза је физичко лице које као аутор, носилац сродник права, односно власник права индустријске својине остварују накнаду по том основу. Такође, порески обвезник је и наследник имовинског, ауторског и сродног права и права индустријске својине. Пореска основица је опорезиви приход који чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао пру остваривању и очувању прихода. Обвезнику – аутору, односну носиоцу сродних права признају се нормални трошкови у складу са Законом, са 34% до 50% бруто прихода. Њему се, на његов захтев уместо нормираних признају стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе. Обвезнику – власнику права индустријске својине признају се само одређени стварни трошкови( таксе и трошкови заштите и израде нацрта и техничког описа као и прототипа патента, малог патента, жига, модела, узорка и техничког унапређења.). Пореска стопа износи 20% Пореска ослобођења нису предвиђена, али јесте пореска олакшица у смислу тзв. временског разграничења које се огледа у могућности опорезивања прихода, на захтев обвезника, онолико година колико је трајала и стварање дела, али не дуже од 5 година.

3.4.3. Порез на приходе од капитала Предмет опорезивања су приходи од капитала. То су приходи који се остварују из улагања капитала у профитабилне пројекте где лице које те приходе прибавља активно не учествује у њиховом стварању. Приходом од капитала сматрају се камате, дивиденде, и

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 10 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО удели у добити, узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва као и примање члана отвореног инвестиционог фонда. Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује те приходе. Пореска основица је опорезиви приход од капитала који чини остварена камата; позитивна разлика остварена отуђењем или откупом дисконтне дужничке хартије од вредности за период од дана стицања до дана отуђења или откупа те хартије; остварена дивиденда или други приход исплааћен обвезнику, односно остварен изузимањем из имовине привредног друштва као и примање по основу члана отвореног инвестиционог фонда на сразмерни део прихода од инвестиционе јединице. Стопа пореза на приходе од капитала износи 20%. Пореска ослобођења су двојака. Не плаћа се порез на приход од капитала на камату: 1. На динарска средства по основу штедње, 2. По основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац држава, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.ж Овим се настоји стимулисати динарска штедња у банкама, али и у улагања у јавне обвезнице.

3.4.4. Порез на приходе од непокретности Предмет опорезивања су приходи од непокретности. Овим приходима сматрају се приходи који обвезник оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности, као што су земљиште, стамбене и пословне зграде, делови тих зграда, станови, делови станова, пословне просторије и гараже. Приходе од непокретности чине остварена закупнина и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац, односно подзакупац. Порески обвезник је физичко лице које издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу. Међитим, обвезник овога пореза није предузетник који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности. Основицу пореза на приходе о непокретности представљају нето приходи од непокретности. Нето приход од непокретности као неопорезиви приход, чини бруто приход умањен за нормиране трошкове који износе 20%, осим ако се непокретности издају туристима када нормирани трошкови износе 50%. Пореском обвезнику је омогућено да уместо нормираних изабере стварне трошкове које је имао при остваривању и очувању прихода, о чему уз захтев подносе одговарајуће доказе. Стварним трошковима сматра се и износ једногодишње амортизације. Ако је обвезник закупац који непокретност издаје под закуп, од закупнине коју остварује одбија се закупнина коју плаћа закуподавцу. Стопа пореза износи 20%. Овај порез се може утврдити и у паушалном износу. То је ситуација ако је пријављени приход од непокретности мањи од оног који би се могао постићи на тржишту. Тада надлежни порески орган приход од непокретности утврђује у

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 11 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО висини прихода који се могу постићи на тржишту, при чему се полази од закупнине, која се може постићи према месним приликама, упоређивањем са закупнином за сличне објекте које се издају у закуп под приближно сличним условима. Закон је предвидео пореска ослобођења, али јесте олакшицу у виду временског разграничења. Ако закупнина примљена за више година одједном, она се на захтев обвезника дели на онолико једнаких делова колики је број година за који је закупнина плаћена, али не дуже од 5 година. У свакој години опорезује се сразнерни део прихода.

3.4.5. Порез на остале приходе Предмет опорезивања овога пореза су приходи физичких лица који подлежу опорезивању, а нису опорезивани другом врстом пореза. Осталим приходима сматрају се: 1. Приходи о давању у закуп покретних ствари (опреме транспортних средстава и сл.) 2. Добици од игара на срећу, 3. Приходи од осигурања лица, 4. Приходи спортиста и спортских стручњака, 5. Други приходи. Порески обвезник је физичко лице које оствари неки од наведених прихода. Основица пореза на остале приходе је опорезиви приход. Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари представља нето приход остварен по том основу. Нето приход се добија када се од бруто прихода одбију трошкови. Пореском обвезнику је омогућено да изабере између одбијања нормираних и стварних трошкова. Нормирани трошкови износе 20% од бруто прихода. Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо нормираних признати стварне трошкове амортизације, финансирања, инвестиционог и текућег одржавања имовине, и друге стварне трошкове које је имао у вези са стварима које је дао у закуп. Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су законом ослобођени. Појединачним добитком сматра се укупан добитак по свим комбинација у играма на срећу са више комбинација. Ако се доходак састоји од ствари(нпр. аутомобил) и права(нпр наградно туристичко путовање), опорезиви приход представља тржишну вредност ствари или права у моменту када је добитак остварен. Опорезиви приход од осигурања лица преставља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ новчаних средстава уплаћених по основу премија осигурања. Опорезиви приход спортиста и спортских стручњака обухвата примања који они остварују а немају карактер зараде у смислу прописа о радним односима, као што су: накнаде на име закључења уговора, накнаде за коришћење лика спортисте, новчане

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 12 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО помоћи врховним спортистима и спортским стручњацима, и слично умањена за нормиране трошкове од 50% од бруто прихода. Опорезиви приход за друге приходе (приходе по основу уговора о делу, уговоре о обављању привремених и повремених послова, по основу допунског рада, примању чланова органа управе правног лица, накнаде посланицима и одборницима и других прихода који нису опорезовани по другом основу) чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%. Порез на остале приходе плаћа се по стопи од 20%. Закон је прописао број на ослобођење и олакшице од пореза на остале приходе.

3.4.6. Порез на приходе од пољопривреде и шумарства Предмет опорезивања код овог пореза је приход од пољопривреде и шумарства. Овим приходом сматра се катастарски или стварни приход од тих делатности. Пољопривреда и шумарство су специфичне делатности где је ангажован велики број ситних произвођача који немају услове да воде пословне књиге, штзо је и разлог да обвезник буде опорезован не само по стварним већ и према катастарском приходу. Катастарски приход представља онај приход који је у катастру земљишта утврђен за сваку посебну јединицу земљишта који се може користити за пољопривредну производњу, однопсно шумарство, без обзира да ли се као тако користи. Међутим, порески обвезник може да се пре почетка године определи за утврђивање стварног прихода од пољопривреде, о чему обавештава надлежни порески орган. У том случају стварни приход се утврђује на начин прописан за утврђивање прихода од самосталне делатности. Наиме, порески обвезник – физичко лице које остварује приходе од пољопривреде или шумарства води пословне књиге и утвђује опорезиву добит на исти начин као и сваки други предузетник. Порески обвезник је физичко лице које је, као власник, ималац права коришћења или плодоуживалац земљишта, уписаног у катастар, према стању на дан 31. децембар године која претходи години за коју се утрђује порез. Ако је неко од ових лица издало земљиште у дугорочни закуп, обвезником се сматра закупац почев од дана почетка закупа. Основица пореза на приход од пољопривреде и шумарства је катастарски, односно стварни приход, ако се обвезник определио за плаћање пореза према стварном приходу. Стопа пореза износи 10%. Закон је предвидео и одређена ослобођења од плаћања предметног пореза. Тако, порез на приходе од пољопривреде и шумарства не плаћа се на катастарски приход: 1. Земљиште на којима су подигнути насипи, канали, уставе, бране, и сл. 2. Земљишта чије је искоришћење законом забрањено, 3. Земљишта под зградама страних држава које служи зградама дипломатских и конзуларних представништва као и земљиште под зградама међународних организација, 4. Дворишта цркава, храмова, манастира, и џамија,

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 13 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО 5. Земљишта под зградама за становање, 6. Земљиште на којима се подижу вишегодишњи засади и сл.

3.4.7. Порез на приходе од самосталне делатности Предмет опорезивања су приходи од самосталне делатности, који се дефинишу као приходи остварени од привредних делатности, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, али и прихода од других делатности(адвокатских, финансијских, медицинских), уколико тај приход већ није опорезиван неким порезом на доходак грађана. Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности јесте физичко лице које остварује поменуте приходе. Пореска основица овог пореза је опорезива добит, као нето приход од самосталне делатности. Она се утврђује у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са међународним рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија. Усклађивање прихода и расхода исказује се у пореском билансу предузетника у складу са одговарајућим одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица. Одређена разлика постоји код дефинисања повезаних лица. Лицима повезаним са предузетником, порез физичких и правних лица које имају то св'ојство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит правних лица, сматрају се и чланови породице обвезника, браћа и сестре обвезника, као и родитељи брачног друга као и пасторци. Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају: 1. Обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално осигурање по основу самосталне делатности, 2. Трошкови службеног путовања до одређеног износа. Третман пословног прихода по закону има узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне потребе а третман пословног расхода обезбеђен је улагању личне имовине у пословну имовину, осим улагања у сталну имовину. Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%. Закон је установио одређене пореске подстицаје. Наиме, порески подстицаји по основу улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност и по основу улагања у складу са прописима са којима се урађује подстицање улагања у националну привреду, признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним лицима по закону којим се уређује порез на добит правних лица. Својеврсна пореска привилегија јесте и право на паушално опорезивање предузетника. То право има предузетник који није у стању да води пословне књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење отежава обављање делатности, а на основу захтева поднетог надлежном пореском органу. Право на паушално пореско опорезивање не може се признати предузетнику: 1. Оснивачу ортачке радње,

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 14 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО 2. Који обавља делатности из области трговине, 3. У чију делатност улажу и друга лица, 4. Чији је укупан годишњи промет већи од 3 милиона динара, 5. Који се определи да буде обвезник пореза на додату вредност. Паушални приход надлежни порески орган утвђује у складу са бројним критеријумима и елементима.

3.4.8. Порез на капиталне добитке Предмет опорезивања су приходи који физичко лице оствари по основу капиталниох добитака. Капитални добитак представља део дохотка који је остварен увећањем вредности појединих права из састава обвезникове имовине. По Закону, капиталним добитком физичког лица сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду: 1. Стварних права на непокретностима 2. Трајног права коришћења и права градње на градском грађевиском земљишту, 3. Ауторских права, права сродних ауторском праву, и права индустријске својине, 4. Удела у имовини правних лица, акција и осталих хартија од вредности, осим дужничких, 5. Инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, 6. Инвестиционе јединице добровољног пензионог фонда, 7. Акумулираних средстава по основу програмиране исплате са рачуна члана добровољног пензијског фонда. Обвезник пореза на капиталне добитке је физичко лице које остварује приходе по основу капиталних добитака. Пореска основица представља нето капитални добитак, који се одрађује као позитивна разлика између продајне и усклађене набавне цене. Када је разлика између продајне и набавне цене негативна, онда је реч о капиталном губитку. Стопа пореза на капиталне добитке износи 15%. Обвезник овога пореза има олакшицу у виду пребијања капиталних добитака и капиталних губитака. Чак, ако се и после пребијања искаже капитални губитак допуштено је његово пребијање у наредних 5 година на рачун будућих капиталних добитака. Код ових пореза, предвиђено је једно пореско ослобођење. Огледа се у неплаћању пореза на

основни

капитални

добитак

обвезника

који

средства

остварена

продајом

непокретности у року од 90 дана од дана продаје уложи у решавање свог станбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно повраћају плаћеног пореза на капитални добитак обвезнику који средства остварених продајом непокретности уложи у предходне намере.

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 15 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО 3.4.9. Годишњи порез на доходак грађања. Годишњим порезом на доходак грађана опорезује се доходак физичког лица – резидента који у календарској години оствари доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по тзапосленом исплаћене у Србији у години за коју се утврђује порез. Обвезник овог пореза је физичко лице – резидент Србије који у календарској години оствари доходак већи од троструког износа просечне госишње зараде по запосленом исплаћене у држави у години за који се утврђује порез. Доходак који се опорезује овим порезом јесте збир: 1. Зарада, 2. Опорезиви приход од самосталне делатности, 3. Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске својине, 4. Опорезивог прихода од непокретности, 5. Опорезивог прихода од давања у закуп покретних ствари, 6. Опорезивог прихода спортиста и спортских стручњака, 7. Опорезивих других прихода, 8. Свих наведених прихода који су остварени и опорезовани у другој држави. Дакле, не опорезују се само приходи од капитала, капитални добици, и добици од игара на срећу. Наведени приходи који улазе у доходак умањују се за износе плаћених пореза и доприноса, односно за плаћене порезе у другој држави. Доходак за опорезивање чини разлика између дохотку и неопорезивог износа, трострука годишња зарада у Србији. Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак који представња разлику између дохотка за опорезивање и личних одбитака који износе за пореског обвезника 40%, а за издржаваног члана породице 15% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години у којој се утврђује порез. Те олакшице могу бити веће од 50% дохотка за опорезивање. Годишњи порез на доходак грађања плаћа се по диференцираној стопи: 

На износ до шестоструке просечне годишње зараде 10%,



На износ преко шестоструке просечне зараде 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде плус 15% на износ преко шестоструке годишње зараде.

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 16 од 17

ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ ВШЈ КРАЉЕВО Литература: 1. Међународно опорезивање

др Срђа Божовић, др Иван Булатовић, др Јелена

Шарановић 2. Наука о порезима и пореско право, Поповић Д. 3. Економски ефекти посредних пореза, Поповић Д. 4. Опорезивање дохотка грађана, Финансије, бр. 7-8/88, Поповић Д. 5. www.google.com 6. www.wikipedia.com

Александра Петровић – СЕМИНАРСКИ РАД

Страница 17 од 17