San Marino.docx

Средња школа „Свети Трифун“ са домом ученика Александровац

Матурски рад из географије

САН МАРИНО

Ментор:

Ученик:

Проф. Зоран Обрадовић

Анђела Ђукић, IV-2

Александровац, мај 2018. год.

САДРЖАЈ 1. Увод..............................................................2 2. Постанак. Легенда о Св. Марину...................3 3. Основне физичко- географске одлике.........4-7 3.1.Величина и положај.....................................4 3.2.Рељеф.............................................................5 3.3.Клима.............................................................5 3.4.Хидрографија................................................6 3.5.Биљни и животињски свет..........................7 4.Основне друштвено-географске одлике.............8 4.1. Становништво.............................................8 4.1.1. Миграције.......................................9 4.2. Језик.............................................................9 4.3.Едукација.....................................................9 4.4.Религија......................................................10 4.5.Привреда...............................................11-12 4.5.1. Саобраћај................................13-14 5.Административна подела......................................15 6.Култура...................................................................16 6.1.Спорт.........................................................17 7.Закључак.................................................................18 8.Литература..............................................................19

Матурски рад

Сан Марино 1. УВОД

Сан Марино (итал. San Marino), званично Најузвишенија Република Сан Марино, или често скраћено као Република Сан Марино, је држава у јужној Европи. Налази се на североисточном делу Апенина и у потпуности је окружена тероторијом Италије. Порекло Сан Марина засновано је на легенди о Светом Маринусу, који је основао заједницу и републику у 301. години нове ере, након што се населио на обронке планине Монте Титано. Независност Сан Марина је забележена након Италијанске Унификације. Сан Марино је уређен уставом (Leges Statutae Republicae Sancti Marini) који се састоји од шест књига написаних на латинском језику још крајем 16. века и који диктира политички систем земље.Сматра се да ова земља има најстарије државне документе и устав који су још увек на снази.

Слика 1. - Застава Сан Марина

Слика 2. - Грб Сан Марина 2

2. ПОСТАНАК. ЛЕГЕНДА О СВ. МАРИНУ Марин је рођен у Лопару на отоку Рабу (данас припада Хрватској). Био је камемнорезац, али као младић одлучио је да оде у Римини како би радио на изградњи градске луке. Због прогона хришћана склонио се на оближње брдо Монте Титано, где је основао нови дом и наставио да живи хришћанским животом, убрзо окупивши око себе заједницу. То су били почеци данашњег града и државе Сан Марино, која је по свом оснивачу и добила име. Понизни каменорезац који је основао малу заједницу једноставних, сиромашних и богобојазних људи на брду Титано је у наслеђе оставио осим свог стила живота, слободу, вредност која је омогућила његовим становницима да одрже своју заједницу до данашњих дана.Марин је сахрањен у малој црквици коју је саградио и признат је за свеца и од стране заједнице и од Ватикана. Службени датум оснивања Републике Сан Марино сеже у 301. годину 3.септембра, самим тим она представља најстарију републику у Европи.

Слика 3. - Свети Марин

Матурски рад

Сан Марино

3. ОСНОВНЕ ФИЗИЧКО ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ 3.1.

Величина и положај

Сан Марино представља једну од најмањих и најстаријих држава на свету. Такође спада у групу држава којима се додаје епитет енклава, што значи да је у потпуности окружена територијом друге државе, у овом случају територијом Италије. Величина Сан Марина износи 61,2 км2, а дужина границе 39 км. Сан Марино има нерегуларну правоугаону форму са максималном дужином пружања од 8 миља (13 км), сјевероисток на југозапад. Сан Марино се граничи са два италијанска региона, на североистоку са Емилијом Ромањом и регионом Марке на југозападу. Преко њега прелазе Марано и Ауса мање реке, који се уливају у Јадранско море, и река Сан Марино, који се улива у већу реку Марециа.

Слика 4. Положај Сан Марина

2

3.2.

РЕЉЕФ

У пејзажу доминира огромна, централна кречњачка маса планине Титано чија највиша тачка износи 739 метара; брда се даље простиру ка југозападу, док се североисточни део нежно нагиње према Ромањи и јадранској обали. Надморска висина брежуљкастог дела Сан Марина варира од 200 до 500 м. Силуета планине Титано, са своја три врха крунисана древним троструким утврђењима, може се видети много километара издалека. Године 2008. Титан и историјски центар Сан Марино су проглашени за светску баштину UNESCO-а.

3.3.

КЛИМА

Клима је Средоземна, али блажа него у приморју због надморске висине и утицаја континенталне климе. На овим прострима лети преовлађују континенталне ваздушне масе које стижу с југа, из северне Африке, или са севера, са прегрејане копнене масе Источне Европе. Зими преовлађују океанске ваздушне масе које доносе циклони с Атлантика. Ова европска земља ужива једну од најнежнијих клима на свету, јер има топло и ветровито лето и хладне оштре зиме, што је један од разлога због којих туристи долазе у ову земљу током целе године. Један од фактора који доприноси његовој завидној клими је да му додатна висина даје планинску климу, што га чини хладнијим у поређењу са другим земљама. Током лета, температура се креће између 20°C и 30°C, а летње вечери су увек хладније. Лета Сан Марина карактеришу и кратки кишни пљускови. Током зиме, количина падавине снега је умерена, што омогућавајући људима да уживају у зимским чаролијама без ризика да буду замрзнути или могућности да добију промрзлине. Температура зими никада није нижа од 6°C,а просечне температуре износе од -2°C до 10°C. Годишња количина падавина износи од 560 до 810мм.

Матурски рад

Сан Марино 3.4.

ХИДРОГРАФИЈА

Сан Марино нема излаз на море и, језера величине вредне помена скоро и да нема, а од река могу се издвојити: 1. Аусa – мања река, дугачка 17 километара која протиче кроз северни део Сан Марина и италијански област Емилију Ромању. Река извире испод планине Монте Титано у центру Сан Марина, пролази поред области Serravalle, прелази границу са Италијом и улива се у Јадранско море. 2. Кандо (Cando) – ова речица извире испод планине Monte San Cristiforo , тече у правцу североситока и улива се у реку Марано. 3. Fiumicello – речица која извире у Сан Марину, тече према истоку у Италију где се спаја са реком Марано. 4. Марано – река која протиче кроз Сан Марино и област Емилија Ромања у Италији. Извире у близини области Домањано, тече у правцу североистока, такође представља део границе Сан Марина са италијанском провнцијом Римини, спаја се са реком Fiumicello и улива се у Јадранско море. 5. Сан Марино – река која протиче кроз области Ћезанова и Аквавива, делом своје дужине чини границу између две земље, извире код планине Сан Паоло и дугачка је 8.7 км

Слика 5. - Река Ауса 2

3.5.

БИЉНИ И ЖИВОТИЊНСКИ СВЕТ

Што се тиче вегетације, она је типична за Медитеранску зону, са тим што постоје и неке варијације због надморске висине. Биљке које су карактеристичне за ову малу земљу су: маслина, бор, храст, топола, јела као и разне врате трава и цвећа. Што се тиче животињског света Сан Марина, постоје многе јединствене врсте које ову земљу називају својим домом, од пацова па све до ласица, чак су и разне врсте видри типичне за ово подручје. Видри има пуно, јер могу да живе у било каквим воденим стаништима, у барама, језерима, потоцима, рекама. Оне спадају у ноћне животиње и тада се највише крећу. Једна од најзначајнијих животиња у овој земљи је свакако Крос лисица (Cross fox) која може бити различите величине, а исхрана јој се базира на разним врстама инсеката и ситних животиња. Јединствена животиња која се доста среће на просторима Сан Марина је такозвана „најмања ласица“, а сматра се најмањим месождером с обзиром на то да не расте преко 20цм. Ова животиња обично преферира да живи сама.

Слике 6. и 7. – Крос лисица и најмања ласица

Матурски рад

Сан Марино

4. OSNOVNE DRUŠTVENO – GEOGRAFSKE ODLIKE 4.1.

STANOVNIŠTVO

Према попису из 2010. у Сан Марину живи 30 652 ст., а према процени из 2012. год. 32 440 ст., што представља густину насељености од 530 ст./км². Ова малена земља једна је од најгушће насељених земаља на свету. Сан Марино има јако хомогену структуру становништва, већину чине Санмаринци (84,7%), Италијани (13,4%) и осталих има 1,9% ( 2011); процењује се да око 17 000 Санмаринаца живи изван земље, највише у Италији, те САД-у (Детроит), Француској и Аргентини. Службени је језик Италијански, односно локални дијалекат сличан ромањолскому. Најраширенија је католичка вера (97,0% ст.). Пораст становништва износи 0,8% (2005–10), природни прираштај становништва 0,17% или 1,7‰ (2012; наталитет 9,0‰, морталитет 7,3‰). Пораст становништва премашује његов природни прираштај, што упућује на позитиван миграцијски биланс од 10,8‰ (2005). Старосна структура становништва врло је неповољна, јер је удео младог становништва (до 14 година) само 16,7%. У доби од 15 до 64 године има 66,5% ст., а изнад 65 година има 16,9% становништва (2005). Очекивано трајање живота износи 81,5 годину за мушкарце и 86,1 годину за жене (2012) и међу највишима је у свијету.У пољопривреди и шумарству запослено је 0,3% ст., у индустрији и грађевинарству 35,8%, а у услужним делатностима 63,9% ст. (2008).

Слика 8. – Старосна структура становништва Сан Марина 2

4.1.1. МИГРАЦИЈЕ Имигранти углавном долазе иѕ Италије, емигранти најчешће одлазе у Италију, САД, Француску, Белгију и Аргентину. Године 1999. Нето стопа миграција1 била је 4,23 миграната према 1000 становника. У 2005. години тај број је порастао на 10,28 миграната према 1000 сановника. У 2000.год број миграната који су живели у Сан Марину био је приближно 9 хиљада, што је тада чинило чак трећину становништва ове земље.

4.2.

ЈЕЗИК

Званични језик у Сан Марину је Италијански и он је званичан језик ове државе, поред њега заступљен је и Ромањолски дијалекат који потиче из области Емилија Ромања.

4.3.

ЕДУКАЦИЈА

Основно образовање је обавезно за сва децу старости од 6 до 16 година. За децу до 6 година обезбеђен је бесплатан вртић. Програм наставе у школама је урађен по угледу на италијански план и програм, а школски цертификат Сан Марина признат је од стране Италије. Деца пролазе кроз пет година основног образовања, након чега следи три године средњег образовања у првој фази и још три године виших средњих школа. На секундарном нивоу, студенти могу изабрати да похађају техничке или стручне програме уместо општих (класичних) студија. Академска година траје од октобра до јула. У 2000. години у основну школу уписано је око 1.000 студената, а 1.000 уписано у средњу школу. Скоро сви ученици завршавају своје основно образовање. Универзитет у Сан Марину је основна институција високог образовања. Проценат писмености одраслих процењен је на око 96%.

1

Разлика у броју миграната који одлазе и долазе у земљу током једне године

Матурски рад

Сан Марино 4.4 РЕЛИГИЈА

Сан Марино је претежно католичка држава. Чак 97% становништва je римокатоличке вере, али то није утврђена религија. У Сан Марину нема епископије. Историјски гледано, разне жупније у Сан Марину биле су подељене између две италијанске епархије, углавном у епархији Монтефелтро, а дeлом у епархији Римини. Године 1977. граница између Монтефелтра и Риминија је поново прилагођена тако да је читав Сан Марино припао епархији Монтефелтра. Епископ Монтефелтро-Сан Маринa живи у Пенабилију, у италијанској покрајини Песаро е Урбино. Религија у Сан Марину игра важну улогу у животу људи који живе у овој земљи. Римокатолизам је доминантна религија у земљи и већина људи су следбеници исте религије. У земљи постоји неколико катедрала и цркава, где људи иду да се моле. У првим годинама било је доста сукоба у земљи у вези питања религије, која је касније разврстана, а римокатолизам је у потпуности прихваћен од свих људи који живе у земљи. Религију у земљи не контролише никаква политичка моћ. У земљи постоје и неке друге верске групе , међу којима су Јеховини сведоци, муслимани и бахаи2. Базилика је најсветије мјесто за људе Сан Марина, јер има се ту налазе остаци великог Светог Марино, осивача земље. Јеврејаи су присутни у Сан Марину најмање 600 година. Прво помињање Јевреја у Сан Марину датира крајем 14 века, у службеним документима који евидентирају пословне трансакције Јевреја. Постоји много докумената током 15. до 17. века који описују јеврејске послове и потврђују присуство јеврејске заједнице у Сан Марину. Јеврејима је дозвољена службена заштита од стране владе. Током Другог светског рата, Сан Марино је обезбедио уточиште за више од 100.000 Италијана и Јевреја (отприлике 10 пута санмаринског становништво у то време) од прогона нациста.

2

Монотеистичка, синкретичка и мисионарска религија настала у Ирану у 19. веку тежи ка стварању једне универзалне неполитичке светске заједнице

2

4.5.ПРИВРЕДА Сан Марино нема природних ресурса, тако да се његова територија користи за пољопривреду. Око 17% земљишта је обрадиво. Годишња производња усева обухвата пшеницу, маслине и грожђе, као и остале житарице, поврће, воће и сточну храну. Од животиња узгајају се говеда и свиње. Све до шездесетих година прошлог века становници Сан Марина су живели од пољопривреде. Од тада почињу да се развијају и друге делатности као што су занаство, трговина и пре свега туризам. Сан Марино извози вино, лан, занатске производе и маркице. Продаја маркица представља 10% бруто домаћег производа. Други велики извор профита је туризам, који директно или индиректно чини 60% државне зараде. Становници Сан Марина не плаћају никакав или врло мали порез. Просечна годишња зарада износи 10.300 долара. У сектору услуга ради 52% активног становништва, 41% у секундарном сектору и 7% у пољопривреди. Туризам је један од најважнијих делова економије Сан Марина. Мала предузећа попут ресторана, продавница сувенира зависе од туризма. Њихова привреда ослања се на банкарску индустрију, прерађивачку индустрију, као и на извоз керамике, одеће, тканине, намештаја, боје, алкохолних пића и плочица. Производња и финансијски сектор представљају више од половине БДП-а у Сан Марину. Главни трговински партнер Сан Марина је Италија, која чини 85% укупног извоза.

Слика 9. Земље увоза

Матурски рад

Сан Марино

Будући да је вековима исцрпљиван, планинског Титановог камена више и нема тако да је окончан занат који је зависио од тога, територија сада нема минералних ресурса. Сва електрична енергија се преноси преко електричне мреже из Италије, главног трговачког партнера Сан Марина. Неки државни приходи долазе од субвенција Италије Сан Марину у замену за то што Сан Марино не намеће царину, па је пролази између ове две земље слободан. Чињеница да је Сан Марино енклава Италије значи да, осим политичких веза, дели и снажне економске везе са том државом. Две земље формирају царинску унију и деле исту валуту, иако Сан Марино има своје кованице. У последњим годинама за које су подаци доступни, радна снага 1999. године износила је око 18.500. Процењено је да је у 2000. години сектор услуга обезбедио запосленост за 57% радне снаге, при чему је индустрија чинила 42%, а пољопривреда 1%. Радници мигранти из околних италијанских регија повећавају радну снагу у земљи. Удружења рада укључују Демократску федерацију радника Санмарине, придружене Међународној конфедерацији слободних синдиката и Генералној федерацији рада. Око 50% радне снаге је синдикализовано. Минимално радно доба је 16 без икаквих изузетака. Раст БДП-а био је импресиван и конзистентан, у просјеку је износио 7,68% у периоду од 1997. до 2001. Инфлација, са 2% у 1997, повећана је на 3,3% у 2001. години, у просеку 2,8% у петогодишњем периоду. Незапосленост је постепено пала са 4,9% у 1997. на 2,6% у 2001. години. У условима куповне моћи , приход по глави становника износио је 34.600 долара у 2001. години. Тако је 2002. године БДП износио 1,1 милијарде долара, а реални приход по глави становника достигао је 29,000 долара. Чини се да је економија прилично динамична, јер је у 2004. стопа раста БДП-а била 2%.

2

4.5.1 САОБРАЋАЈ

У земљи је 220 км (140 ми) путева, а главни пут је аутопут Сан Марино. Власти дозвољавају приватна возила са препознатљивим Санмаринским регистарским таблицама, које су бело плаве боје и са грбом, обичносе састоје из једног слова прећеног низом од четири броја. Многа возила такође носе међународну идентификациону шифру возила што је "РСМ". У Сан Марину нема јавних аеродрома, али постоји мала приватна писта у Торациу и међународни хелиодром у Борго Мађоре. Већина туриста који стижу ваздушним путем стижу на Међународни аеродром „Федерико Фелини“ који се налази у близини града Римини, а затим долазе до Сан Марина аутобусом. Две реке протичу кроз Сан Марино, али нема водећег воденог саобраћаја, а нема луке. Сан Марино има ограничене капацитете за јавни превоз. Постоји редован аутобусни превоз између Римини и града Сан Марина, који је популаран и са туристима и радницима који путују у Сан Марино из Италије. Ова услуга се зауставља на отприлике 20 локација у Риминију иу Сан Марину, са два терминала на железничкој станици Римини и аутобусној станици Сан Марино. Данас у Сан Марину нема железничке пруге, али је у кратком периоду пре Другог светског рата посотјала јединствена линија која је повезивала земљу са италијанском железничком мрежом у Риминију. Железница је отворена 12. јуна 1932. Електрична железница била је јако напредни систем за своје време, била је напајана из надземних каблова. Била је добро изграђена и имала је високу фреквенцију путника, али је готово потпуно је уништена током Другог светског рата. Многи објекти попут мостова, тунела и станица остају видљиви данас, а неки су претворени у паркове, јавне пешачке стазе или саобраћајне путеве. Ограничена лиценцирана такси услуга послује широм земље. Постоји седам лиценцираних такси компанија које послују у Републици, [37] а италијански такси редовно послују у Сан Марину када превози путнике који се покрећу на територији Италије.

Матурски рад

Сан Марино

Постоји ваздушна трамвајска лука дужине 1,5 км која повезује град Сан Марино на врху Монте Титана са Борго Мађоре, главним градом у републици, са другим највише насељеним делом Сан Марина. Одавде је на располагању даља веза са највећим насељем у држави - Догана, преко локалне аутобуске станице. Два ваздушна трамвајска аутомобила (гондола) функционишу, а услуге пружене у приближно 15-минутним интервалима током целог дана. На систему је на располагању треће возило, сервисни аутомобил за употребу инжењера који одржавају трамвај.

Слика 10. – Гондола у Сан Марину

2

4. АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА

Република Сан Марино, као једна од малих европских држава, има само једностепену поделу на општине (кастеле - castelli). Укупно постоји 9 општина. Општине у Сан Марину, слично општинама у суседној Италији, обухватају неколико насеља. Седиште општине је омањи град, тзв. каполуођо (итал. capoluogo), а под њим се налази још пар села, тзв. фрационија (итал. frazioni).

Слика 11. – Области у Сан Марину: 1.Аквавива – Acquaviva 2.Борго Мађоре – Borgo Maggiore 3.Домањано – Domagnano 4.Кјезануова – Chiesanuova 5.Монтеђардино – Montegiardino 6.Сан Марино - San Marino 7.Серавале – Serravalle 8.Фаетано – Faetano 9.Фјорентино - Fiorentino

Матурски рад

Сан Марино 6. КУЛТУРА

Три куле Сан Марина налазе се на три врхова Монте Титана у главном граду. Они су приказани на застави Сан Марино и њеном грбу. Три куле су: Гуаита, најстарија од три (изграђена је у 11. веку); Цеста из 13. века, смештена на највишим врховима Монте Титана; и Монтале из 14. века, на најмањем врху Монте Титана, још увек у приватном власништву. Универзитет The Università degli Studi della Repubblica di San Marino је

главни универзитет, који обухвата Scuola Superiore di Studi Storici di San Marino (напредна школа историјских студија), истакнути истраживачки и напредни међународни студијски центар којим руководи међународни научни одбор у координацији професора Луциана Цанфора. Други важни институти су Istituto Musicale Sammarinese (Sammarinese Musical Institute) and the Akademio Internacia de la Sciencoj San Marino или Accademia Internazionale delle Scienze San Marino (Међународна академија наука Сан Марино). Позната је по усвајању Есперанта као језика за наставу и за научне публикације; Штавише, она широко користи електронску образовну технологију (која се зове и е-учење). Музеји и друге знаменитости

Међу државним музејима и приватним музејима, Сан Марино има 12 музеја, а 5 од њих су јавни.Сан Марино је занимљива дестинација за све врсте туриста, љубитеље уметности и археологије за радознале као и за екстравагантних колекција. Сан Марино има широк спектар музеја. Државни музеј (садржи велику збирку слика, кованица и археолошких предмета), Сан Франческо музеј (са сликама из 16. века), Музеј античког оружја, Музеј модерне и савремене уметности, Музеј воштаних фигура, Музеј необичних објеката и Ferarri и Abarth Музеј. Поред музеја и великих кула, треба посетити и Палату Републике, Трг Слободе, као и многобројне верске објекте међу којима су најбитнији базилика Св. Марина и црква Сан Франческа.

2

6.1. СПОРТ

У Сан Марину је фудбал најпопуларнији спорт. Кошарка и одбојка су такође популарни. Три спорта имају своје федерације, Сан Марино фудбалска федерација, Сан Марино кошаркашка федерација и Сан Марино одбојкашки савез. Упркос томе што је један од најпопуларнијих спортова, национални фудбалски тим Сан Марина имао је мало успеха, нису се никада квалификовали за велики турнир, и забележили су је једну победу у преко 25 година своје историје, 1-0 победа 2004. године против Лихтенштајна. Одиграли су још четири утакмице са нерешеним резултатом, а њихов најупечатљивији резултат је 1993. год 0-0 са Турском током европских квалификација за ФИФА Светско првенство 1994. Упркос томе што су били међу најгорим тимовима на свету, они су држали рекорд за најбржи гол постигнут у међународном фудбалу (док их није прешао Christian Benteke), а David Gualtieri је постигао 8,3 секунде након почетка меча против репрезентације Енглеске 1993. године, у којима су изгубили 7-1, у финалној рунди истих квалификација Светског првенства. Трка Фомуле 1 - the San Marino Grand Prix- добила је име по држави, мада се тамо није одржала. Уместо тога, одржана је италијанском граду Имола, око 100 км (60 ми) северозападно од Сан Марина. Овај међународни догађај је уклоњен из календара 2007. године. Сан Марино има професионални бејзбол тим који. Учествовао је на турниру Европског купа за главну страну клуба континента неколико пута, домаћин догађаја 1996., 2000., 2004. и 2007. године. Освојио је првенство 2006. године и био је на другом месту у 2010. години. Заједно са Италијом, Сан Марино ће угостити Европско првенство млађој групи УЕФА 2019, са тимовима који играју на Stadio Olimpico (Стадион Олимпико) у Серавалеу. Сан Марино није имао успеха на Олимпијским играма, никада нису освојили медаље на овом такмичењу.

Матурски рад

Сан Марино 5.

Сан Марино је прелепа државица, са пријатном климом, богатом културом и љубазним људима. Својим грађевинама, кулама, дворцима, музејима који осликавају живот у прошлим векове, уским улицама и калдрмама, погледом на прелепу природу, околне планине и оближње Јадранско море, ова држава вас враћа у неко прошло време. Сматрам да је ову државу вредно посетити, можда чак и живети у њој. Нажалост нема превише података о Сан Марину, па се надам да сте кроз овај мој рад можда сазнали нешто више.

2

7.ЛИТЕРАТУРА 1. „Свет и његови људи“ Marshall Cavendish https://books.google.rs/books?id=xcYVmUyHG2AC&pg=PA856&redir_esc=y #v=onepage&q&f=false 2. https://www.tripadvisor.rs/Attraction_Review-g187809-d3534431-ReviewsChiesa_di_San_Francesco-City_of_San_Marino.html