Priprema Za Cas Sabiranje I Oduzimanje.docx

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА Редни број часа

72.

Школа и разред Наставник Датум одржавања Наставна област

Угао

Наставна јединица

Конструктивно сабирање и одузимање углова

Врста (тип) часа

Обрада

Облици рада

Фронтални

Наставне методе

Дијалошка, илустративна, демонстративна

Наставна средства Циљ

Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери), прибор за геометрију Упознавање са поступком сабирања, одузимања и упоређивања углова.

Исходи

Ученик ће бити у стању да:  конструктивно сабира углове;  правилно користи геометријски прибор.

Образовни стандарди

MA.1.3.1.

Активности наставника

Активности ученика Међупредметне компетенције

Наставник упознаје ученике са новим садржајима који се тичу конструктивног сабирања углова, трудећи се да ученици буду што више укључени у рад, поставља им адекватна питања и користи одговарајуће примере, користи њихову интуицију како би усвојили одговарајуће појмове и процедуре. Ученици, потпомогнути од стране наставника, учествују у раду, решавају задатке, дају промишљене одговоре на постављена питања. Ученик развија:  компетенције за целоживотно учење;  комуникацију;  дигиталну компетенцију.

Литература за наставнике  Н. Икодиновић, С. Димитријевић, Математика 5, уџбеник за пети разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2018.  Б. Поповић, М. Станић, С. Милојевић, Н. Вуловић, Математика 5, збирка задатака са решењима за пети разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2018.  С. Димитријевић, Н. Икодиновић, А. Миленковић, Математика 5, приручник за наставнике за пети разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2018. Корелација Појам угла неопходан је за разумевање многих садржаја из Геометрије и спада у основни ниво знања. Разумевање једнакости углова и познавање поступка преношења углова неопходни су за израду конструктивних геометријских задатака у даљем математичком образовању.

ПРИМЕР: Сабирање углова углова

2. ПРИМЕР: решење

1. ЗАДАТАК: решење

3. ЗАДАТАК: решење

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута) У уводном делу часа најпре обнављамо шта подразумевамо под надовезивањем дужи, а затим од ученика тражимо да својим речима опишу поступке сабирања и одузимања дужи. Обнављамо и критеријум на основу ког упоређујемо дужине различитих дужи. Обрађујемо мотивациони задатак (1. задатак) са циљем да ученици на практичном примеру обнове конструктивно сабирање и одузимање дужи.

PDF

УЏБЕНИК

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (30 минута) Да бисмо описали поступак конструктивног сабирања, односно одузимања углова, најпре морамо дефинисати суседне, односно надовезане углове: Два угла су суседна или надовезана ако имају заједнички крак и њихове области немају заједничких тачака. Дату дефиницију прати илустрација два суседна угла. Потом постављамо ученицима питање када су две дужи суседне. Очекујемо да одговоре да су суседне када имају заједничко теме и када немају других заједничких тачака. Очекујемо да ће дати закључак код извесног броја ученика интуитивно створити идеју о конструкцији надовезивања углова на основу аналогије са надовезивањем дужи. Интуицију ученика користимо за дискусију, па након тога на конкретном примеру описујемо надовезивање два угла. Наглашавамо да смо надовезивањем два угла практично њих конструктивно сабрали, те истичемо шта представља збир датих углова. Затим дату конструкцију спроводимо уз помоћ прибора за геометрију, док ученици пажљиво прате. Након тога они самостално у својим свескама спроводе дату конструкцију. Да можемо сабирати и више од два угла – илуструју 1. и 2. пример које обрађујемо. Након тога ученици решавају 2. задатак. Уколико остане довољно времена, обрађујемо и 44. задатак из збирке задатака. Ученици проверавају решења 1. и 2. задатка у е-уџбенику. ПРИМЕР: Сабирање углова Поступак конструктивногсабирања (надовезивања) угловапоказујемо ученицима пре него што помоћу прибора конструишемо збир два угла. У датом материјалу конструктивно сабирање је детаљно описано, корак по корак, и што се тиче поступака, и што се тиче одговарајућих коментара. Ученици помоћу клизача прелазе на наредни корак у конструкцији. Дакле, сами одређују брзину којом усвајају поступак, што је јако захвално због различитих способности ученика. Саветујемо ученицима да приликом израде домаћег задатка користе овај аплет.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута) дискутујемо о евентуалним нејасноћама, још једном понављамо када су два угла надовезана и тражимо од ученика да опишу поступак надовезивања углова, а потом им задајемо домаћи задатак. Зб.,: 36, 42. и 45.