Poslovna Etika 2. Kol

ZA DRUGI KOLOKVIJUM IZ POSLOVNE ETIKE ETIČKI KODEKSI. Prvi etički kodeksi definisani su unutar pojedinih profesija. Hipokrat(460-377) je definisao etički kodeks lekara koji je formulisao u obliku zakletve koja se i danas u toj profesiji polaže. Etički kodeksi pojedinih profesija bilo da ih formiraju vlade ili strateške organizacije namenjene su kompanijama kao polazna tačka u formiranju vlastitih kodeksa. U formiranju etičkih kodeksa prednjače SAD i gotovo da nema oblasti u kojoj nema postavljenih etičkih kodeksa. Kompanije se odlučuju za proklamovanje etičkih kodeksa kao instrumenta u borbi protiv svih vidova korupcije. Etički kodeks može sadržati korporacijski slogan, deklaraciju vrednosti i kodeks ponašanja stim što se treba obratiti posebna pažnja da se pri izradi etičkog kodeksa uključi skladnost sa zakonskim normama. DRUŠTVENA ODGOVORNOST I POSLOVNA ETIKA-Pojam odgovornosti sadrži više elemenata koji ulazi u njegov sastav, kao što je moguće razlikovati i više odgovornosti u zavisnosti od kriterijuma od kojih se pri tome prolazi. Po Prestonu i Postu tj prema njihovom konceptu, postojanje interakcije između poslovanja biznisa i društva se može ostvariti na dva nivoa. Akerman smatra da kompanije u traženju rešenja nastalih društvenih problema moraju proći kroz tri faze. Prva faza, top menadžmen polazi o postojećih socijalnih problema. U drugoj fazi kompanija zapošljava stručnjake koji bi trebalo da reše te društvene probleme. U trećoj fazi politika firme i rešenje stručnjnjaka se objedinjuju po pitanju tog istog socijalnog problema. Po Karolu postoje tri dimenzije društvenog delovanja i to: društveni principi, društveni procesi i socijalna pitanja. Četiri osnovne dimenzije društvene odgovornosti: ekonomaska, zakonska, etička i filantropska. Razvoj društvene odgovornosti obuhvata dva modela: stokholder i stejkholder model. Kao specifična područja društven odgovornosti najčešće se navode sledeća: briga za potrošače, briga za zaposlene, briga za životnu sredinu, briga za društvo u najširem smislu. Četiri strategije: opstuktivna, defanzivna, adaptivna i proaktivna strategija. Uzorci nastanka sukoba u modernim korporacijama su: nedostatak finansijskih sredstava, različiti ciljavi, slaba poslovna komiunikacija, organizacijsko preklapanje... Društvena odgovornost se u najprostijem može definisti kao ogovorno prihvatanje stvarnosti da nismo sami i da pored nas postoje i drugi koji imaju sva prava da posluju. Karnegovo učenje se zasniva na dva principa: princip dobročinstva i princip preuzimanja odgovornosti.

KORPORACIJSKA ODGOVORNOST- 1)Radnici su sa svoje strane obavezni da obavljaju poslove za koje su unajmeni. 2) Korporacije su obavezne da pošteno postupaju prema snabdevačima i konkurentima. 3) Korporacija je za svoje postupke moralno odgovorna širokoj javnosti ili društvu uopšte. 4) Druga grupa morralnih obaveza prema širokoj javnosti odnosi se na opštu bezbednost onih koji žive na području pod uticajem fabrike kompanije. Kako bi se ostvario održiv razvoj, potrebno je postići sledeće održivosti: Ekološka, ekonomska, društvena i tehnološka održivost. 5) Druga grupa odgovornosti prema javnosti tiče se lokacije, otvaranja i zatvaranja fabrika, naručito u malim zajednicama i gradovima s jednom vrstom industrije. Dakle moralni zahtevi proizilaze iz moralnog zakona. Primeri za to su obaveze da se ne krade, ne vara, ne laže. KORPORATIVNA PREDUZETNIČKA KULTURA- Pojam korporativna kultura koristi se kao sinonim pojma organizaciona kultura ili kultura preduzeća. Korporativna kultura je kolektivno mentalno programiranje ljudi u nekoj društvenoj sredini. Definisanje korporativne kulture obuhvataju sledeće elemente: sadržaj, karakter, način nastanka, uticaj na ponašanje članova organizacije. Korporativna kultura ima najviše zajedničkih elemenata sa sledećim pojmovima: filozofija preduzeća, etika preduzeća, indetitet preduzeća, organizaciona klima. Korporativna kultura bi se u tom smislu mogla definisati kao svest i ponašanju člano neke organizacije zasnovane na zajedničkim pretpostavkama, vrednostima i normama koje su oni prihvatili u procesu interne integracije i eksternog prilagođavanja organizacije koje izražavaju kroz matzerijalne , semantičke, bihejviorističke simbole sa određenim porukama i značenjem. VRSTE KORPORATIVNIH KULTURA- Prema Šajnu postoje tri nivoa kulture: primarni faktor, proklamovane vrednosti, osnovne predpostavke. Prema Koretu i Hesketu postoje dve vrste kulture: prilagodljiva, gde menadžeri brinu o kupcima, zaposlenima, poštuju ljude, traže inovacije; i neprilagodljiva, gde menadžeri uglavnom brinu o sebi, svojim najbližima, nisu skloni riziku, inovacije teže prolaze... Po Dilu postoje: mačo kultura, kultura teškog rada i zabave, kultura rizika, kultura postupaka. Spoljašni uslovi koji oblikuju korporativnu kulturu mogu biti: ekonomski sistem u kom se nalazi kompanija, razvijenost tržišta, socijalni i konkurentni trendovi, tehnološke inovacije, investicije države... Unutrašnji uslovi koji utiču na kreiranje korporativne kulture su najčešće: svrha i izabrana strategija organizacije, primenjena tehnologija, oblast u kojoj organizacija posluje, važni događaji za organizaciju. Menadžment korporativne kulture bavi se sledećim pitanjima: promenom kulture, pojačavanje kulture, upravljanje promenama, razvoj privreženosti. Poslovna kultura se deli na: poslovnu kulturu poslovnog ambijenta i poslovna kultura preduzeća koju čini poslovna kultura zaposlenih njihova organizacija rada, delovanje, motivacija i svemu onome što doprinosi uspehu preduzeća. Poslovna kultura pojedinca i grupe se zasniva na: poslovnom moralu, mposlovnom ponašanju i izgledu, i odnosi s javnošću. Preduzetničku kulturu oblikuju sledeće vaijabele organizacionog konteksta: strategija, organizaciona struktura, stil liderstva, i položaj preduzetničke funkcije. Korporativna kultura se ispoljava kroz: vrednosti, norme i arfekte.

PONAŠANJE FIRME PREMA FIRMI I KORPORATIVNA POSLOVNA ETIKAU kontaktu „firma prema firmi“ odgovornost je na pojedincu. Kako treba da se ponašate kada predstvaljate firmu? Pod jedan poštujte hijerarhiju, pod ovim se podrzumeva da uvek treba da: jasno stvaite do znanja na kojoj ste funkciji, ustanoviti na kom je položaju u svojoj firmi osoba sa kojom kontaktirate...; Budite lojalni prema svojoj firmi: kritikovanjem svoje firme pred dugima ugrožavate ne samo imidž i status kuće već i lični imidž, stanite iza svojih postupaka; Hvalite svoju firmu; Minsko polje u pregovorim; Treba da: jasno iznesete svoj predlog, budite spremni da uzvratite ustupak, budite ljubazni, budite spremni na kompromis da bi ste postigli dogovor; Ne smete da lažete; Poverljivi maerijal; Ponašajte se časno; Morate znati da gubite... Reč imidž potiče od engleske i francuske reči image što znači slika. Korporativni imidž predstavlja sliku koju o određenoj organizaciji imaju ciljne grupe odnosno segmenti javnosti.. Svrha korporativnog imidža je pridobijanje naklonosti i simpatija javnosti za organizaciju, njene proizvode i usluge. Korporativni indetitet podiže vrednost korporativnom imidžu. KORPORATIVNI DENTITET- Indetitet se uvek dovodi u vezu sa svojstvima jedne organizacije. Korporativnin idetitet je filozofija stvaranja razumevanja između oranizacije i ciljnih grupa. Korporativni indetitet je portret jedne kompanije koji se ocrtava kroz njenu filozofiju, istoriju, kulturu, strategiju, stil upravljanja, ugled i ponašanje zaposlenih, prodavaca i drugih predstavnika kompanije, naveo je u svojoj definiciji 2003. Sem Blek . Osnovne komponetne korporativnog indetiteta su: logotip ( da bi logotip bio uspešan on treba da bude uočljiv, lak za pamćenje, prijatan za oko i da bude u direktnoj vezi sa poslovanjem organizacije), boja, slog, karakter struke, stalni slogan. Planiranje korporativnog identiteta se odvija kroz nekoliko faza koje teže ostvarenju krajnjeg cilja a to je prepoznatljivost kompanije i ugled.