Pojam Prava

Pojam prava

 Pojam

i definicija prava kao problem pravne

nauke  Različite pravne škole i pravci  Pitanje šta je pravo; pitanje naučnog pojma prava; pitanje definicije prava  Da li pojam kreće ka definiciji ili definicija kreće ka pojmu?  Etimološka značenja

 Relativnost

pojma prava – karakteristika sile, svrha, društveni kontekst.  Jeste, treba, zašto.  Tri ravni u kojima se prostire pravo: - Fizička stvarnost u vremenu - Pravni svet (svet normi) – uticaj na fizičku stvarnost - Metapravni svet (svet ideja)

 Pravo

je svrsishodna tvorevina ispunjena značenjem i smislom ali je ograničena i determinisana prirodom  Priroda utiče na pravo – pravo uređuje i menja zajednicu

 Prirodnopravne

teorije  Pozitivnopravne teorije  Sociološkopravne teorije

Prirodno pravo   



Pojam prirode (physis) stvari ili odnosa je karakter ili suština stvari stvari ili odnosa Priroda i konvencija Aristotel: “Prirodno pravo predstavlja neko opšte poimanje pravednog i nepravednog u skladu sa prirodom što priznaju svi narodi, pa sve da među njima ne postoji nikakav dodir niti u pogledu toga bilo kakav nesporazum” Koncept prirode u grčkoj etici i načelo pravde. Rast, promena rastom i karakter (svrha) bića kad je rast dostignut. Teleološki pogled na svet. Ljudi imaju svrhu, prirodnu sudbinu koja određuje kakva je vrsta delatnosti dobra za njih (slobodan izbor)

 Univerzalnost

prirodnog prava  Rimsko pravo – univerzalni autoritet  Srednji vek – prirodnopravni realizam – pitanje izvora prirodnog prava. Bog (volja) ili ljudski razum.  Toma Akvinski i Hugo Grocijus  Dva dokaza postojanja prirodnog prava Huga Grocijusa

Čista teorija prava Hansa Kelzena. Pozitivistička pravna doktrina      

Razlika između prava (jeste) i pravne nauke (treba) Svrha prava je mir i shodno tome pravo je društvena tehnika prinudnog poretka Pravna norma je samo ona norma koja ima sankciju – primarna norma Osnovna norma – Grundnorm, iz koje ostale norme crpe svoje važenje - pozitivnost U unutrašnjem pravu to je ustav, a u međunarodnom princip pacta sunt servanda Suverenost je za ovu školu uslov pozitivnosti prava

Zajedničko u pojmu prava  Postojanje

sankcije  Spoljašnjost  Heteronomnost  Postojanje spora  Posebni postupci (bezličnost)  Regulisanje sukoba interesa. Imovinski odnosi

 





90% prava je svojina Ruso: “Prvi, koji je ogradivši zemljište rekao: ‘Ovo je moje’, i naišao na dovoljno glupe ljude da u to poveruju, bio je istinski osnivač civilizacije” Kant: “Narušavanje svojine, predstavlja ugrožavanje ‘građanskog poretka’, koji oličava zakonom zajemčeno ‘Moje’ i ‘Tvoje’, odnosno da je sopstvenik jedini građanin”. Marks: “Zakonom je osiguran čovekov egoizam”

Vrste prava  

 





Državno pravo. Donosi ga država i uspostavlja prava i obaveze između državnih organa, između državnih organa i građana i između samih građana. Građansko, krivično i ustavno pravo. Pravne norme koje uređuju jedan društveni odnos čine pravnu ustanovu (brak, kupoprodaja, testament, stečaj, svojina). Skup srodnih pravnih ustanova čini pravnu granu (krivično pravo, ustavno pravo, obligaciono, porodično), a skup svih pravnih grana čini pravni sistem jedne zemlje – objektivno pravo. Društveno pravo u širem i užem smislu

Pravna država – vladavina prava  Evropsko

kontinentalno shvatanje – načelo zakonitosti. Saglasnost nižeg pravnog akta sa višim pravnim aktom  Anglosaksonsko shvatanje – Rule of Law. Magna charta libertatem. Habeas corpus act. Nullum crime sine lege, nulla poene sine lege  Nezavisnost sudstva

 Pravna

država u formalnom i sadržinskom

smislu.  Podanik kao subjekt obaveza postaje građanin, koji je istovremeno subjekt ovlašćenja u odnosu na državu i obaveza.  Slobodarska misija države. Džon Rols (J Rawls) – načelo slobode dovodi do emancipacije građana i njegove odgovornosti

Uslovi za postojanje i ostvarivanje vladavine prava  Društveni

uslovi – stabilnost, kohezija, red, mir, pravna svest, javno mnjenje i interesne grupe  Državno organizacioni – demokratija, suzbijeni birokratizam  Pravno-tehnički uslovi

Vladavina prava i pravna kultura  Civilizacija

i kultura  Kultura države i kultura društva  “Kulturstaat” – pravna država sa određenim socijalnim i kulturnim zadacima  Neue kunst & art nouveau

Stanje državne nužde  Državni

razlog  Pravna država zahteva normalno funkcionisanje poretka (hijerarhije). Poredak nije prinuda nametnuta spolja, već ravnoteža uspostavljena iznutra.  Promena ravnoteže se pretvara u stanje nužde. Poreklo iz rimske diktature  Ratno stanje i vanredno stanje. Odstupanja od ljudskih prava