Pitanja Iz Hidro

1. PROTOČNE, AKUMULACIONE I REVERZIBILNE HIDROELEKTRANE - Brane koje služe za proizvodnju električne energije mogu da budu PROTOČNE kada stvaraju isključivo denivelaciju, a ne akumulišu vodu. - Drugi tip su AKUMULACIONE, kada se u periodima smanjene potrošnje voda akumuliše za period kada je potrošnja struje velika odnosno kada je proticaj kroz turbine veći od trenutnog doticaja rekom. - U slučaju da postoji mogućnost izgradnje akumulacije iznad postojeće brane na vodotoku pojavljuju se REVERZIBILNE AKUMULACIJE. U periodu kada imamo veće doticaje rekom nego što je potrebno stvara se višak električne energije koji se koristi za rad crpne stanice koja pumpa vodu u reverzibilnu akumulaciju. U drugom periodu kada su doticaji mali, voda se istom cevi vraća nazad na turbine i proizvodi dodatnu električnu energiju. 2. BILANSNA JEDNAČINA D-C-Ip+S+P-I-Po+Iz=±∆H D-C-Ip=±∆H P – padavine direktno na vodenu površinu Iz – isparavanje sa vodene površine D – doticaj rekom Ip – ispuštanja radi nizvodnih potreba C – ispusti S – površinsko slivanje sa obala jezera Po - poniranje vode ∆H – visina vode u jezeru (razlika) 3. ŠTA JE PLUVIOGRAF Pluviograf je uređaj za kontinualno merenje padavina: visina, trajanje, intenzitet padavina 4. ŠTA JE HIJETOGRAM Hijetogram pale kiše – promena intenziteta padavina registrovana u svakom trenutku. 5. ŠTA JE NIVOGRAM Nivogram je hronološki prikaz vodostaja tokom vremena. 6. ŠTA PREDSTAVLJA POVRŠINA ISPOD HIDROGRAMA Zapreminu protekle vode u analiziranom periodu 7. GLAVNE OSOBINE HIDROTEHNIČKIH OBJEKATA - Stalno ili povremeno delovanje vode na objekat a) Mehaničko dejstvo (hidrostatički pritisak, hidrodinamički pritisak, sila od leda...) b) Hemijsko dejstvo c) Biloško dejstvo

-

Projektovanje ovih konstrukcija je znatno složenije i zahteva detaljnije istražne radove i podloge Izgradnja ovih objekata je znatno složenija i zahteva kvalitetno izvodjenje u otežanim uslovima Statička i funkcionalna sigurnost mora da bude velika jer posledice rušenja mogu da budu katastrofalne Većina ovih objekata se zbog konkretnih topografskih, geoloških i drugih uslova ne može tipski projektovati

8. VRSTE HIDROELEKTRANA - Protočne - Akumulacione - Reverzibilne 9. TIPOVI BRANE - Gravitacione - Olakšane - Lučne - Nasute 10. PODELA BRANA PO VELIČINI - Niske brane - Visoke brane ( visina od temelja pa do krune > 15m dužina u kruni veža od 500m stvaraju akumulaciju veću od 1000000 m3 evakuacioni organi dimenzionišu na proticaje > 2000m3/s) 11. 12. TRI NAČINA GRADNJE BRANE - Privremeno skretanje reke (kroz tunel) - Privremeno skretanje reke (gradjenje privremene brane) - Izgradnja brane u suvom 13. U KOM PRAVCU JE OPASNIJE DELOVANJE SEIZMIČKE SILE U horihontalnom x pravcu 14. KOJE VRSTE NANOSA POSTOJE - Vučeni - Lebdeći

15. ŠTA JE ULOGA REZERVOARA Za uskladištenje vode u okviru vodovodnog sistema i služe za izravnjanje neravnomernosti proizvedene i utrošene količine vode, održavaju ravnomeran pritisak u razvodnoj mreži, snabdevaju vodom potrošače za vreme kvara nekog od elemenata sistema, čuvaju obaveznu rezervu vode za gašenje požara, čuvaju rrezervu vode kod crpnih stanica, služe za prikupljanje sitnog peska i taloga. 16. UOBIČAJENA PODELA TEHNIKA NAVODNJAVANJA - Površinsko navodnjavanje - Navodnjavanje veštačkom kišom - Lokalizovano navodnjavanje kap po kap - Navodnjavanje subirigacijom 17. IZ ČEGA SE SASTOJI VODOVODNI SISTEM - Izvorište - Fabrika vode - Rezervoar - Pumpna stanica - Razvodna mreža - Prateći objekti na mreži 18. KOJI DEO VODOVODNOG SISTEMA SE DIMENZIONIŠE NA MAKSIMALNI DNEVNI A KOJI NA MAKSIMALNI ČASOVNI PROTICAJ - Maksimalni dnevni proticaj služi za dimenzionisanje primarnih objekata u vodovodnom sistemu, izvorišta, glavnog dovoda, postrojenja za prečišćavanje pitke vode, potisnih cevovoda do rezervoara. - Maksimalni časovni proticaj služi da dimenzionisanje glavnog cevovoda od rezervoara do mesta potrošnje i sekundarne mreže. 19. ZAŠTO JE PRSTENASTA MREŽA BOLJA OD GRANATE - Sigurnija eksploatacija - Izjednačeni pritisci 20. OSNOVNA SVRHA HIDROTEHNIČKIH MELIORACIJA Veštačko regulisanje vodnog režima u aktivnom sloju zemljišta. 21. ČIME SE BAVI HIDROLOGIJA Hidrologija se bavi definisanjem, odnosno, procenom količina vode na određenom području kao i njihov vremenski i prostorni raspored. 22. KOJE DVE VRSTE MERENJA POSTOJE - U prirodnim uslovima

-

Na izgradjenim objektima

23. OTICAJ Oticaj je količina vode koja površinski otekne usled pale kiše 24. VODOSTAJ Nivo vode u posmatranom profilu vodotoka, odnosno ''proticajnom preseku''. 25. LINIJA NIVOA Linija koja spaja vodostaje duž toka 26. HIDROTEHNIČKI OBJETKI - Objekti za upravljanje i gazdovanje vodama a) Brane b) Crpne stanice c) Rezervoari d) Kanali e) Cevovodi f) Kaskade g) Sifoni - Objekti za zaštitu od voda a) Nasipi b) Kejski zidovi c) Regulacioni objekti 27. MERODAVNO TRAJANJE KIŠE Za dimenzionisanje hidrotehničkih objekata je jednako vremenu koncentracije sliva 28. TRAJANJE MERODAVNE KIŠE Ono je jednako vremenu koncentracije sliva jer se tada u istom trenutku javi kišna kap pala u najbližoj i najudaljenijoj tački sistema, odnosno aktivira se ceo sliv. 29. UREDJAJI ZA MERENJE ISPARAVANJA Isparavanje iz zemljišta, evaporacija i transpiracija se meri LIZIMETRIMA. 30. PREDNOSTI I MANE NASUTIH BRANA Prednosti – minimalni zahtevi za uslove fundiranja Prilagodljivost gotovo svim vrstama terena Mogućnost korišćenja raznovrsnog heterogenog materijala za nasip Jeftino i brzo ugradjivanje Mane – velika osetljivost na prelivanje Velika osetljivost na nekontrilisano procurivanje i ispiranje materijala

Potrebni betonski objekti van nasipa Veliki obim radova usled blagih kosina 31. PREDNOSTI I MANE BETONSKIH BRANA Prednosti – izdržljivost na prelivanje i procurivanje Utrošak male količine materijala u odnosu na nasute brane Mane – visoki zahtevi za uslove fundiranja Visoka jedinična cena Zahteva odnos visine brane i širine doline 32. POLJSKI VODNI KAPACITET Vlažnost zemljišta pri kojoj vlada ravnoteža izmedju kapilarnih i gravitacionih sila 33. LENTOKAPILRNA TAČKA Nalazi se na granici kada voda počinje da se kreće pod dominantnim uticajem kapilarnih sila 34. VLAŽNOST TRAJNOG VENUĆA Je vlažnost preostala posle opterećivanja uzorka silom od 15 bara. 35. MAKSIMALNI VODNI KAPACITET Je vlažnost zemljišta kada su sve pore popunjene vodom (kapilarne i gravitacione) 36. KASKADE Objekti kojima se na kanalskoj mreži savladjuje neka denivelacija u tečenju. 37. SIFONI Objekti koji služe za ukrštanje dva kanala kada se njhove vode ne smeju mešati, ili kod ukrštanja kanala i putne mreže ukoliko bi gradnja propusta bila neracionalna. 38. USTAVE Objekti koji imaju funkciju da regulišu nivoe i proticaje unutar odvodnog sistema, takođe mogu da budu i evakuacioni organi za gravitaciono ispuštanje viškova vode u neki recipijent. 39. PUMPNE STANICE Koriste se za evakuaciju viškova vode iz sistema u recipijent kada ne postoji mogućnost gravitacione evakuacije. - Dovodni kanal - Ulivna gradjevina - Mašinska zgrada - Potisni cevovod - Izlivna grajdjevina - Spoj sa minor koritom

-

Odbrambeni naisp Trafo stanica Čuvarnica Pomoćni objekti Inundaiconi prostor

40. ZNAČAJNA VISINA TALASA Visina talasa koji je viši od 87% talasa a niži od 13% talasa pri odredjenoj ''talasnoj slici'', koju izaziva vetar merodavne jačine (brzine) i pravca na razmatranoj akumulaciji.