željka Uvod.docx

УВОД

Географски положај Општина Коцељева се налази у плодној Тамнавској равници у северозападном делу Централне Србије. Окружена је Колубарским басеном на истоку, Мачвом и Поцерином на западу, Сремом на северу, планинским побрђем Влашића и ваљевске Подгорине на југу. Обухвата јужни део Посавотамнаве која за разлику од других географских целина није јасно географски дефинисана. У административном погледу припада Мачванском округу у чијем саставу су још општине Богатић, Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник, Шабац и Владимирци.

Значајну компоненту географског положаја представља математичко-географски положај. Коцељева припада северно умереном појасу,између 44 и 45 степена географске ширине 19 и 20 степена источне географске дужине. Општина Коцељева захвата површину од 257 км2 на којој живи 15.635 становника у 17 насеља. Граничне општине су Шабац и Владимирци на северу, општина Уб на истоку, општине Ваљево и Осечина на југу и општина Крупањ на западу. Административни, привредни и културни центар општине је варошица Коцељева лоцирана у долини Тамнаве и Раснице, на просечној надморској висини на око 200 м, удаљена 31 км од Ваљева и 37 км од Шапца. Само насеље Коцељева се простире у алувијалној равни коју је створила река Тамнава са својим притокама ,а и једним малим делом захвата северне и источне падине последњих огранака Влашића. Насеље се пружа правцем северозапад-југоисток. Са западне и јужне стране, Коцељева је заштићена огранцима Влашића, док је са севера и истока отворена према Сави и Колубари, те је знатније изложенија северним климатским утицајима коју владају Посавини.

Изузетну повољност географског положаја насеља Коцељева представља и његова саобраћајна повезаност са општинама у окружењу, њиховим центрима и шире. Наиме кроз Коцељеву пролази магистрални пут од Шапца према Ваљеву, одакле један крак продужава за Пожегу-Ужице-Златибор до Јадрана, други излази код Ћелија на Ибарску магистралу, а трећи крак од Ваљева иде на запад према Лозници. Осим ових путних праваца значајни су и путни правци који се из Коцељеве или недалеко испред идући од Шапца, одвајају од пута Шабац-Ваљево, тако што један излази код Уба на пут Обреновац-Словац, а други код Бањана на пут Дебрц-Уб. Што се тиче путног правца Коцељева-Доње Црниљево тиче он излази код Галовића на пут Шабац-Осечина. Положај у односу на туристичка и историјска обележја је такође значајан фактор просторне интеграције и развоја насеља и општине Коцељева. У Коцељеви доминира биста народног хероја Миће Станојловића. У Драгињу, у близини школе, налази се спомен-биста Степи Степановићу, а недалеко још увек стоји камени сто са кога је Степа Степановић командовао Церском битком. Као и у другим крајевима Србије и у коцељевачком крају,основна писменост, често и једина,стицана је по црквама и манастирима. Цркву "Вазнесења Господњег" за коју знамо да је постојала у селу Црниљеву градио је поп Јован Поповић са становницима села Голочело, Галовић и Црниљево. У Гају налазе се остаци цркве која је веома стара и настала је у доба деспотовине, односно пре доласка Турака у ове крајеве. Изнад Коцељеве, на гробљу се налазе остаци старе цркве-манастира. Највероватније да се ради о средњовековној цркви. У окружењу су познати историјско-туристички центри као нпр. Дивчибаре, Бање Врујци, Бела Црква, Текериш, манастир Каона, Бранковина и др. Религиозни објекти и национални споменици имају своју потребну мисију и просторни утицај на бројне активности. Историјат Коцељева се први пут спомиње 1528. године у турским пописима становништва, као влашко насеље под именом Горња и Доња Спасојевица. Те 1528. године, Горња Спасојевица имала је 18, а Доња Спасојевица 11 кућа. Обе Спасојевице припадале су тада кнежини кнеза Драгића, чије је седиште било у Предворици. Његова кнежина била је највећа од три кнежине које су тада улазиле у састав Шабачке нахије.

Спасојевица се под тим именом спомиње следећих 100 година, у свим наредним турским пописима, све до 1624. године, када је имала, укупно, 35 кућа. Од 1624. године, па до почетка XВИИИ века, нису детаљно обрађивани турски историјски извори који се односе на Шабачку нахију, којој су административно, и обе Спасојевице припадале. Тек у аустријском попису становништва Шабачког дистрикта, из 1718. г., помиње се под својим данашњим именом Коцељева (Готтселлова), у којем се наводи да је Коцељева, заједно са суседним селом Суботица, имала 9 кућа. У наредном аустријском попису из 1738. г., не помиње се број кућа у Коцељеви, да би тек у белешкама аустријског уходе Перетића из 1784. г., било могуће видети да је она тада имала 20 кућа.Тада је заставник Перетић записао да је у Коцељеви затекао и ,,један чардак од дрвета, који се састојао од две просторије напуњене житом, без стаја за стоку и без других зграда. У чардаку су живела тројица Турака, који су били господари села,,. Међутим, већ у аустријском попису Шабачког дистрихта из 1788 г., види се да је Коцељева тада имала само 10 кућа. Поново се помиње после ,,Кочине крајине,, тј., око 1790. г. када ју је за парохију, заједно са селом Љутице, добио на службу поп Лука Лазаревић, који је касније постао чувени Карађорђев војвода у Превом српском устанку. На почетку Првог српског устанка, под вођством вожда Карађорђа, Коцељева је припадала Тамнавској кнежини, која је, заједно са још три кнежине, чинила Шабачку нахију. Током устанка и Коцељевачки устаници, на челу са поп Луком Лазаревићем из Свилеуве, учествовали су у борбама против Турака. У непосредној близини Коцељеве одиграле су се и две значајне битке на самом почетку Првог устанка, (бој на Свилеуви; 28. Фебруара 1804. г. и бој на Чучугама; у пролеће 1806. г.). Тада су Турци претрпели катастрофалне поразе. Коцељева је своју пуну слободу од Турака дочекала тек после судбоносног боја Мишару, почетком августа 1806. г..

на

Већ 1811. .г. заједно са остала 52 Посавотамнавска села и Коцељева је стављена под команду тадашњег комаданта града Шапца, легендарног војводе Луке Лазаревића из Свилеуве. После пропасти Првог српског устанка и Коцељева је поново потпала под турску власт, али не за дуго. Поново је ослобођена у Другом српском устанку, под вођством Милоша Обреновића, после боја на Дубљу у јулу 1815. године. После Другог устанка Коцељева је припадала и даље Тамнавској кнежини у Шабачкој нахији, а у попису из 1823. године, види се да је имала 47 кућа. Крајем треће деценије XИX века, кнежине су у Србији замењене капетанијама, па је сада Коцељева била у саставу Тамнавске капетаније чији је капетан био Марко Лазаревић, син обер-кнеза Ранка Лазаревића из Свилеуве, кога Турци на превару убише још 1800. године у Шапцу. Некако у то време у Коцељеви је подигнут и конак Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза српског - Милоша Обреновића. У том је конаку, путујући по Србији 1827. г., преноћио наш познати путописац Јоаким Вујић. Ево како Вујић описује овај конак: ,,Конак на спрату садржи неколико соба, а у приземљу, такође, има неколико соба, једну механу и један дућан с хеспапом,,. 1834. г., Кнежевина Србија подељена је на пет сердарстава. Једно од њих било је и Мачванско средарство, са седиштем у Шапцу а сачињавала су га четири округа. Коцељева је тада припала Шабачком округу, а већ 1. маја 1839. г., после великих административних промена у Србији, Коцељева је, заједно са селом Бресница, добила статус општине, који ће задржати до данас. У попису из 1866. године види се да је Коцељева тада имала 78 кућа, са 16 писмених лица. У периоду од 1870 до 1872. године у Коцељеви је саграђена и данашња црква посвећена св. Цару Константину и Јелени, а 1871. године, отворена је и прва школа у којој је први учитељ, са одговарајућом стручном спремом, био Сретен Тодоровић. Настава се обављала у једној малој соби будуће општинске зграде. Ова будућа

општинска зграда била је од шепера и налазила се на месту где се данас налази Завичајни музеј у Коцељеви. У њој ће се настава обављати све до краја XIX века. Прво седиште општине се налазило на месту данашње библиотеке и завичајног музеја. Коцељева је у периоду од 1883 до краја 1884. године, заједно са осталим Тамнавским селима, учествовала у просецању пута Уб-Коцељева-Шабац, док је пут Шабац-Ваљево, постојао од вајкада, пре турске и аустријске окупације.

Постанак и историјски развој Историјски развој насеља Коцељева тешко је посматрати изоловано и издвајати од осталих насеља Коцељевачког краја. Погодан географски положај овог подручја утицао је да оно буде насељено од праисторијског времена, прецизније, од времена старијег неолита (старчевачка култура), па у континуитету до римског освајања ових крајева(антички период). Од I до IX века нове ере Тамнава је била у склопу Римске империје, припадајући административној јединици-провинцији Панонија, чије је седиште било у Сирмиуму(данашња Сремска Митровица). Основни тип насеља биле су тзв. виле рустике, сличне данашњем мајуру или салашу, које су констатоване у селу Свилеуви, Доњем Црниљеву, Дружетићу. Преко територије овог краја ишао је и важан пут који је повезивао долину Саве са речним долинама Колубаре и Јадра. Поред путева била су мања утврђења-стражаре. Једна таква стражара откривена је на Белим ораницама у селу Дружетић крај Коцељеве. Из тог периода потичу налази римских остава у Свилеуви и Доњем Црниљеву. У Свилеуви је откривено око 21.000 римских новчића, а у Доњем Црниљеву око 3.000 комада. У селу Голочело, у пределу Цветковца налзе се остаци праисторијске керамике,кременог и каменог алата. Насеље припада неолитском добу. Локалитет "Кулача" налази се у селу Градојевић, величине кружног узвишења од 50 м, а висине 2 м. Око узвишења је шанац дужине 2 м. И овај локалитет, временски припада насељу на прелазу из неолита у метално доба као и локалитети "Ободњак" и "Вис" у селу Дружетић. За локалитет "Мрамор", Љуба Павловић забележио је причу да је у селу Љутицама била кула Љутице Богдана. Околину мештани називају Виноградима Љутице Богдана. У средњем веку, на овој територији у доба постојања Мачванске бановине и у време деспотовине, помињу се жупе, посебно жупа Тамнава, која је у првој половини XV века укључена у новоосновану Шабачку нахију. Према првом турском попису 1528. године Шабачка нахија је била подељена на три кнежевине.Кнежевина кнеза Драгића, сина Вукосава, из села Предворице имала је 38 села са 13 примућура. Насеља у долини Тамнаве била су:Свилеуха(Свилеува), Голочел(Голочело), Градојевић, Бресница, Љутице и Спасојевица Горња(Коцељева). Период робовања под Турцима био је прекидан аустро- турским ратовима 1683-1699, ратом 1716-1739 и 1787-1791 година. У Тамнави која је 1718. године припадала Шабачком дистрикту, пописана су села: Коцељева(9 кућа), Црниљево(9 кућа), Каменица(9 кућа), Градојевић(10 кућа), Галовић(2 куће) и Љутице(9 кућа). Почетком XVIII века, Тамнава је играла изузетну улогу на подручју северозападног дела Србије. Плодне равнице тамнавских и посавских села привлачиле су пажњу турских ага и бегова, а нарочити велики стратегијски значај за турског освајача имала је комуникација Шабац-Ваљево, што је довело до многих сукоба између Срба и Турака. У стварању услова за дизање Првог српског устанка и његов каснији ток, велики значај имао је поп Лука Лазаревић (1774-1852), најпознатија личност овог краја из тог периода. Рођен у Свилеуви, селу удаљеном 9 км од Коцељеве, међу првима се придружио устанку 1804. године. Поп Лука Лазаревић нарочито се истакао у боју на Свилеуви када се са својом војском утврдио на Гомилици и допринео једној од првих

победа над турском војском, односно омогућио да устаници ослободе Ваљево, а у јуну исте године постављен је заједно са протом Матејом Ненадовићем за команданта секора на Дрини.

За време Другог српског устанка Коцељева је била у склопу Шабачке нахије. Априла 1816. године за нахијског кнеза постављен је Милошев брат, Јеврем Обреновић, чији је конак био у Коцељеви. Деведесетих година XIX века, у време када се у Коцељеви налазио Јанко Веселиновић, она почиње да прима обележја варошице. Имала је школу, цркву, општину, три кафане, три трговине са разноврсном робом, две опанчарске и две ковачке радње. Јанко Веселиновић је био учитељ у Свилеуви и Коцељеви. Марта 1889. године изабран је за председника општине и на тој дужности остао до септембра 1890. године. Људи овог краја оставили су снажан утисак на књижевника Јанка Веселиновића, па их је трајно забележио у својим најпознатијим приповеткама. У време Првог светског рата, народ Коцељеве делио је судбину осталих делова Србије. Велике битке(Церска и Колубарска) вођене су у непосредној близини ове територије, а у њима су бројно учествовали и становници Тамнаве. Из села Драгиња, Степа Степановић-командант Друге армије, руководио је Церском битком.. На брду Жућак, изнад Коцељеве вођена је битка између наших и непријатељских снага, а налазећи се близу фронта, становници околних места вукли су топове на Цер и довлачили рањенике у Драгиње и Коцељеву. У периоду између Првог и Другог светског рата Коцељева се још више развијала, а њен живот постајао интезивнији и разноврснији.Коцељева је 1924. године добила статус варошице.

http://www.koceljeva.gov.rs/index_files/htm/istorija_cir.htm

Становништво По попису из 2002 општина Коцељева је бројала 15 636 становника прилично уједначене полне структуре ( мушкараца је било за 38 више од жена ), а просечна старост становништва је нешто изнад 40 година. Просечна старост код је мушкараца 40,0 а код жена 42,3 године. Нешто преко 70% броја становника живи у руралном делу општине. Чињеница је да је укупан број становника у задњих десетак година је опао за око 1000 или око 6% и да су већи градови ван региона главни правци миграција, углавном, млађе популације. Иначе на 257км2 живи 15 636 становника/ца. Онај део традиционалног бића становника општине Коцељева који је окренут односу према госту и даље се гаји и надграђује те се не памти да је неко напустио Коцељеву ( квалитетно ) неугошћен. Доста се држи до имиџа гостопримства које је, уистину искрено. Посебна стручна, социолошка, студија би могла да да одговор на питање о предностима и манама паланачког начина живљења, његовим добрим/лошим странама као и могућностима и смеровима побољшавања истог. Хришћанска религија је доминатна религија становника ове општине. Роми представљају једину мањинску заједницу која је стационирана у два села и укупно чине 5,5% популације општине Коцељева.

Геологија и површинске форме Хидрологија

Скоро читаво подручје општине припада сливу реке Колубаре, преко њене највеће притоке Тамнаве, са својом притоком Уб, изузев мањег појаса уз северну границу општине који припада сливу реке Добраве, односно сливу реке Саве и такође малог појаса уз североисточну границу општине који захваљујући реци Вукодраж припада сливу реке Саве.Речна мрежа на територији општине Коцељева је везана за слив Саве и Тамнаве. Земљиште Општина Коцељева се простире на површини од 257 квадратних километара. У структури земљишта ораничне површине учествују са 58%, воћнаци са 11% квадратних километара, а ливаде и пашњаци са 5% квадратних, километара шуме 23 %.

Доминирају

ситна

пољопривредна

пољопривредног газдинства износи од 2 – 3 ха

газдинства,

а

просечна

површина