Parnica.docx

1.

Pravni izvori građansko procesnog prava

ustav (odredbe o pravosuđu) zakon, potvrđeni međunarodni ugovori i podzakonski akti. 2.

Uobičajna šema parnice

Parnični postupak pokreće zainteresovana strana koja iznosi spor pred sud na rješavanje. Tužba je akt procesne inicijative, to je akt kojim se tužilac obraća sudu i ona je prva, početna, inicijalna parnična radnja. Tužba mora da bude pismeno-podnesak. Tužilac navodi činjenice na kojima zasniva svoje pravo i dokaze kojima sud uvjerava u istinitost onoga što zahtijeva. Tužilac postavlja i svoj tužbeni zahtjev za presudu tako što saopštava sudu kakvu bi presudu sud trebao da donese.Stranka koja zahtijeva od suda zaštitu-tužilac, druga strana u sporu protiv koje je uperena pravna zaštita i koja treba da uzme učešće u postupkutuženiPodnošenjem tužbe nadležnom sudu tužilac pokreće parnični postupak.Prvostepeni sud ispituje formalnu ispravnost tužbe- procesne pretpostavke (ako nisu ispunjene procesne pretpostavke sud poduzime određene mjere i ako u tome ne uspije sud donosi rješenje i tužbu odbacuje).Ukoliko sud utvrdi da nema procesnih smetnji i da su ispunjeni uslovi za vođenje parnice on otvara postupak za rješavanje spora. Sud ne može spor da rješava samo na osnovu zahtjeva samo jedne stranke, pošto parnične stranke uživaju jednaku pravnu zaštitu. On mora da pruži mogućnost i tuženom da se izjasni o sporu čije se rješavanje traži. Sud obavještava tuženog da se protiv njega vodi parnični postupak dostavlja njem tužbe na obavezan odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe.Tuženi je dužan u roku od 30 dana dati odgovor na tužbu.Dostavljanjem tužbe tuženom zasniva se kompletan procesni odnos i od tog trenutka nastaje parnica (parnica počinje da teče - poćinje litispendencija.Tuženi se brani odgovorom na tužbu, osporava tužiočev tužbeni zahtjev i traži ga sud odbije. Tuženi može i sam da postavi tužbeni zahtjev za presudu-protivtužba (najkasnije na pripremnom ročištu). Parničari traže od suda da riješi spor. Sud zakazuje pripremno ročište na kojem se utvđuje koje su činjenice sporne i zakazuje se glavna rasprava. Centralni dio parnice je glavna rasprava .Sud rukovodi raspravom, vrši se izviđanje i izvode se dokaziSud donosi odluku – presuduRedovan pravni lijek – žalbaDrugostepeni sud žalbu odbija ili usvaja i presudu ukida ili preinačujeKad je presuda pravosnažna parnica je okončana-res iudicata (presuđena stvar) 3.

Procesne pretpostavke (u pogledu stranaka I sporne stvari)

Процесне претпоставке чине услове без којих суд не може да пружи судску заштиту, јер без тих услова суд нема овлашћење да законито одлучује (ЗПП не познаје овај термин, већ процесне сметње) нпр. тужилац мора да поднесе тужбу код надлежног суда, тужилац не смије да подигне тужбу ако у истој правној ствари већ тече парница... 1.Процесне претпоставке које се тичу странака: -постојање странке, -страначка способност -парнична способност -уредно заступање -процесна легитимација (овлашћење) Процесне претпоставке у погледу спорне ствари: -допуштеност редовног правног пута (да је парнични, а не неки други поступак)

-литиспенденција (ток парнице) -res iudicata (правоснажно пресуђена ствар) судско поравнање -формална уредност поднеска -правни интерес -благовременост -претходно вођење неког поступка (нпр. обавезан покушај мирења супружника) О процесним претпоставкама суд, по правилу одлучује у току припремног рочишта, о некима може да одлучи у току читавог поступка, изузетно по ванредним правним лијековима. Већину сазнаје од странака ( углавном туженог).О процесним сметњама суд одлучује рјешењем. 4.

Vrste nadležnosti,s posebnim osvrtom na mjesnu nadležnost

Врсте надлежности:1.Апсолутна надлежност 2.Релативна надлежност:1.Стварна надлежност 2.Мјесна надлежност 3.Функционална надлежност Мјесна надлежност - Одређује се према вези која постоји између парничне странке, предмета спора с једне старне и суда с друге стране.Може бити одређена: према самом закону, на сонову сагласне воље странака и на основу одлуке вишег суда.надлежност се дијели на: општу и посебну надлежност (искључиву, избериву и супсидијарну). Општа мјесна надлежност (forim generale)-надлежан суд на којем тужени има своје пребивалиште, односно боравиште, а за правна лица сједиште правног лица (из римског права).Посебна мјесна надлежност долази у обзир кад се не могу примјенити правила о општој мјесној надлежности.Дијели са не: избериву, искључиву и супсидијарну.Изберива омогућује тужиоцу да изврши избор ( спор за накнаду штете, јемство произвођача, законско издржавање, у брачним споровима, утврђивање или оспоравање очинстав или матринства, за пословну јединицу ван сједишта, из насљедноправних односа, имаоца мјенице или чека против потписника, радних односа, сметање државине на покретним стварима, бродовима и ваздухопловима ). Искључива мјесна надлежностИскључују се правила о општој мјесној надлежности и утврђује посебно мјесно надлежан суд с обзиром на везу између тог суда и предмета спора. 1.Forum rei sitae – спорови о некретнинама (суд на чијем се подручју налази некретнина 2. За спорове о ваздухоплову и броду- гдје се води уписник 3.За спорове у извршном, административном и стечајном поступку –суд гдје се проводи поступак Супсидијарна (помоћна) мјесна надлежност-forim supsidialeЗа 1. метеријалне супарничаре, 2. за лица која немају општу мјесну надлежност у РС и 3. за страна правна лица која немају заступништво у РС. ОДРЕЂИВАЊЕ МЈЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ ОД СТРАНЕ ВИШЕГ СУДА (само за првостепене судове) Делегација – кад један мјесно надлежан суд у конкретном случају не може да суди (нужна делегацијазбог судске непристрасности, сврсисходна делегација-због процесне економије и ефикасности и о њој одлучује окружни односно Врховни суд РС)Ординација – усљед законске празнине или кад се не могу утврдити околности.Надлежан је Врховни суд РС. 5.

Parnične stranke

Парничне странке су лица која се појављују као процесни субјекти у процесном односу. Парничне странке су, поред суда, субјекти парничног процесног односа у којем се рјешава спор.Странка постоји само док постоји и док траје просесни однос.Свака парница претпоставља двије парничне стране:тужиоца и туженог.Инциденталне странке нису странке у поступку јер се између суда и њих не

рјешава њихов спор. Оне имају положај странке ad hoc (свједоци, вјешатци, тумачи, преводиоци, заступници странака-oни постају странке ad hoc кад суд одлучује о неком њиховом праву-о награди за вјештачење, о трошку свједока. Странка у материјалноправном , у процесном и функционалном смислу.Напуштен је материјалноправни појам странке јер није важно да ли постоји материјалнопрани однос или спор, довољно је да једно лице себе означи као тужиоца, а другог као туженог.У процесном смислу парнична странка је онај процесни субјекат који тужи и који је тужен.У функционалном смислу-кад неко покреће поступак у своје име али у туђем интересу (старатељ имовине, орган старатељства, тужилац и правобранилац). 6.

Stranačka I parnična sposobnost

Станачка способност То је могућност једног субјекат да буде парничан странка, да буде тужилац или тужени.Страначку способност имају сви субјекти који имају правну способност.Парвила о страначкој способности су когентна.Правна способност је основ и услов за стицање страначке способности јер су сви правно способни субјекти страначки способни. Страначка способност је шира од појма правне способности. Парнична способност То је способност парничне странке да пуноважно предузима парничне радње.Потребно је : да има страначку способност и да има пословну способност (трогодишње дијете је страначки способно, али нема пословну способност).Пословна способност је основ и услов за стицање парничне способности.Парнична способност је безусловна и потпуна (не може да буде ограничена).Правила ЗПП о парничној способности су когентне природе. Физичка лица могу да буду: 1.малољетна (са 15 год. може ступити у радни однос па и подићи тужбе у вези стим) и 2.пунољетна (са 18 год и који су ступили у брак прије 18 год), 3.пословно неспособна и потпуно или 4.дјелимично(ограничено) пословно способна Парнична способност страног држављанина одређује се према закону државе чији је он држављанин – lex personalis. За правна лица парничне радње предузимају заступници-по статуту или другом општем акту ии по закону (поступак стечаја или ликвидације-правно лице губи парничну способност па тад правно лице заступа ликвидатор илистечајни упраник-заступник sui generis).Парнична способност омогућава странци да остварује своја овлашћења и да испуњава своје процесне дужности.Фактички неспособне странке: глувонијема лица (потребан тумач), лице које не позанје језик суда (потребан преводилац), лице непознатог боравишта (потребан привремени заступник). 7.

Umješač

Трећа лица која узимају учешће у туђој парници су умјешачи или интервенијенти. ЗПП предвиђа право трећих лица да учествују у туђој парници само ако имају правни интерес за то (интервенциони разлог).Правни интерес трећа лица имају: -кад правоснажност пресуде погађа и треће лице јер долази до проширења правоснажности (треће лице у току парнице стекло спорно право),кад треће лице може да стекне право ба накнаду штете ако странка изгуби парницу,кад странка, у случају негативног исхода парнице, стиче регресно прaво према трећем лицу Право трећег лица на учешће у једној парници настаје кад одлука из једне парнице може непосредно или посредно да утиче на правне односе тог трећег лица и једног парничара.Захтјев за учешће у туђој парници- о њему се посебно одлучује ( он не штити своје субјективно право јер се оно штити у

сопственој, а не у туђој парници); он има само право да штити своје правни интерес у туђој парници.Умјешач није парнична странка. Он не ставља свој тужбени захтјев, он само помаже да једна с т р а 8. Vrste zastupnika u parnici н к Законски заступник - Овлаштење произилази из закона или акта надлежног органа.Законски заступници а су: родитељи који заступају своју дјецу, усвојиоци, орган старатељства, старатељ, стечајни управник, привремени заступник и заступник за примање писмена.Привремени заступник: ако је боравиште у непознато, ако тужени није парнично способан, а нема закон.заступника, ако обје странке имају истог с закон.заступника, ако се тужени и његов закон.заступник, који немају пуномоћника у РС, налазе у п иностранству, а достављање се није могло извршити.Суд привременог заступника поставља рјешењем. и Везан само за одређену парницу. Законски заступник је дужан да савјесно врши своју функцију. ј е Посебним прописом може се предвидјети да заступник мора да има посебно овлаштење за подизање или повлачење тужбе, за признање или одрицање од тужбеног захтјева, за закључење судског поравнања или у предузимање других радњи у поступку.Парничне радње које је подузело лице које није законски заступник не производе процесна дејства.Ако се недостаци у погледу заступања не отклоне- суд ће п рјешењем укинути све радње и одбацити тужбу. а р Заступник правног лица - Правна лица имају страначку и парничну способност (правну и н пословну).Правна лица немају фактичку способност за предузимање радњи.Заступник правног лица је и физичко лице одређено законом, статутом или правилима правног лица (статутарни заступник, ц корпоративни заступник).Пословна и дејство парнична неспособност правног лицастечај Умјешачеве парничне радње производе у парници, за странку и против ње, као да ихили је ликвидација.Привредно друштво пред судом заступа директор.Заступник привредног друштва уписује сама странка подузела. се у судски регистар ( и ограничења).Прекорачење овалаштења - посљедице сноси привредно друштво. Заступници других правних лица: правобранилац (заступник по закону, РС,општине, њихове органе), политичке странке- заступник одређен статутом и удружења грађана –статутарни заступник. 9.

Punomoćnici

Пуномоћник - Пуномоћник је заступник који заступа странку у парници на основу овлаштења које је добио од ње.Овлаштење за заступање се зове – пуномоћје.ЗОО разликује опште и посебно пуномоћје.Акт издавања пуномоћја није парнична радња-то је регулисано материјалним правом по правилима ЗОО.Пуномоћје у материјалном (ванпроцесна, једнострана и неформална правна радња) и процесном смислу (исправа којом се доказује постојање овлаштења).Писмено или усмено на расправни заспиник.Да подузима све или само поједине парничне радње. Парнично пуномоћје – овлашћење за вођење конкретне парнице. Генерално пуномоћје - у свим парницама.Парнично пуномоћје издато адвокату кад нису наведена ограничења( може све да призна, да се одрекне....)Ако ограничи одређене парничне радње (негативна енумерација).Парнично пуномоћје издато лицу које није адвокат (увијек потребно посебно овлаштење за повлачење тужбе, признање, одрицање, закључивање поравнања, одрицање од правног лијека, преношења пуномоћја и подношења ванредних правних лијекова.Пуномоћје за поједине парничне радње. Пуномоћник без пуномоћја – кад лице тврди да овлаштено, а нема пуномоћја и кад га странка није овластила, али оно хоће да странку заступа (хитне парничне радње).Лажни пуномоћник (falsus procurator) – нпр. кад је пуномоћје фалсификовано или опозвано. Престанак пуномоћја: окончањем парнице, смрћу пуномоћника, губитком пословне способности пуномоћника, престанком правног лица, отказом, повлачењем (опозивом) пуномоћја и смрћу странке у парници о личним , непреносивим правима.Парничне радње пуномоћника имају исто дејство као да их је предузела сама странка. Чињенични наводи странке имау већи значај за суд од навода пуномоћника ( они су мјеродавни).

10. Osnovan procesna načela Идеје водиље којима се руководи законодавац приликом нормативног регулисања цивилне процедуре. Начела процесногправа изражавају битна обиљежја парничног поступка. 1.Начело диспозиије (основна карактеристика грађ.суд.поступка: покретање поступка тужбом, одржавање поступка у току, одређивање предмета парнице, располагање предметом парнице, располагање процесним материјалом). Одступање:суд изузетно покреће парнични поступакалиментациони поступак уз брачне... и кад суд утврђује правно релевантне чињенице по сл.дужности (ограничено) и кад се странке понашају противно принудним прописима). 2.Расправно начелоСтранке су дужне да пруже суду неопходан процесни материјал, да изнесу све чињенице и све доказе којима се утврђују те чињенице.Евентуална максима- да већ на припремном рочишту изнесу све чињенице и предложе све доказе.Терет доказивања на тужиоцу.Само изузетно ограничено истражним начелом (суд прикупња чињенични материјал иизводи доказе-ако странке располажу захтјевом супротно принудним прописима) 3.Начело обостраног саслушања странака или начело контрадикторности 4. Начело утврђивање истине (напуштен принцип начела материјалне истине) 5.Начело слободне оцјене доказа ( сваки доказ цијени савјесно и брижљиво, а потом све заједно) 6. Начело концентрације поступк и јединства главне расправе (једно припремно рочиште и једно рочиште за главнурасправу) 7. Начело савјесног коришћења процесних овлашћења 8. Начело забране злоупотребе процесних овлашћења (новчане казне, накнаде трошкова) 9.Начело процесне економије 10.Начело судског управљања поступком ( законског, страначког и судског- суд обликује парнични поступаку складу са начелом законитости и цјелисходности) 11.Начело непосредности (усменост, само судија који је руководио главном расправом може донијети пресуду, одступање-читањем записника о изведним доказима пред замољеним судијом) 12. Начело усмености (усмене рање се засвједочују записником) и писмености (тужба, одговор на тужбу, правни лијекови, поднесци) 13.Начело јавности (општа и страначка јавност и информисање јавности) 14. Начело о праву на језик (језика и писма) 15.Начело инокосног суђења (судија појединац у првостепеном поступку) 16. Начело поучавања неуке старaнке 17. Начело суђења у разумном року (Конвенција о заштити људских права и основних слобода)

11. Obavezni elementi tužbe 1.Одређен захтјев упогледу главне ствари и споредних тражења (тужбени захтјев-petitum) 2.Чињенице на којима тужилац заснива тужбени захтјев 3.Докази којима се утвђују ове чињенице 5.Назначење вриједности спора 6.Друге податке које у складу са одредбом члана 334. ЗПП мора да има сваки поднесак Ако је тужилац у тужби навео правни основ суд није везан за њега.Тужилац је дужан означити страначке улоге:ко је тужилац, ко тужени и све податке за њихову идентификацију.Обавезан потпис тужиоца. Тужбени захтјев је непосредни предмет парнице.Он може бити једноставан и сложен.Мора бити одређен у субјективном (ко су странке у поступку) и објективном смислу (врста, садржина и обим правне заштите).Тужбени захтјев се изводи из права тужиоца на правну заштиту.Суд се мора кретати у оквиру тужбеног захтјева.Модалитети тужбеног захтјева:1.Обична објективна кумулација (да суд усвоји све туж.зах.)2.Евентуална кумулација (да суд усвоји сљедећи од тих захтјева ако нађе да претходно истакнути захтјев није основан)3.Алтернативна кумулација (да тужени изврши своју обавезу по свом избору-једну или другу чинидбу). 4.Супсидијарна кумулација (да се тужени може ослободити неновчане обавезе ако туженом плати одеђени своту новца) 12. Vrste tužbi 1.Кондемнаторне (досуђујуће-за осуду на чинидбу) тужбе 2.Декларативне (утврђујуће) тужбе 3.Конститутивне (преображајне) тужбе 1.Суд налажи туженом да испуни своју дуговану чинидбу и одређује рок за испуњење (парициони) рок.Доспјелост потаживања 2.Суд утврђује постојање или непостојање одређеног правног односа или права, одн. истинитости или неистинитости одређене исправе (утврђење правне ваљаности уговора) Не могу се утврђивати чињенице(нпр. да је порушена зграда) Циљ је превенција-настојање странке да избјегне будуће спорове. 3.Суд утврђује промјену одређене правне ситуације.Заснивање новог правног односа(право на нужни пролаз)Промјена садржине постојећег пр.односа(издржавање).Престанак одређеног пр.односа(раскид уговора).Промјена једне процесне ситуације(тужба за поништење судског поравнања). 13. Preinačenje tužbe Преиначење тужбе-диспозитивна парнична радња којом се мијењају они битни елементи тужбе који су од значаја за њен идентитет.Преиначење тужбе: субјективно и објективно.Субјетивно преиначење: умјесто првобитно туженог лица тужити друго или проширити на нове.Претпоставке:пристанак првобитно тужених и новотужог.Парница се прима у оном стању у којем се налази у моменту ступања. Објективно преиначење: кад тужилац умјесто првобитног захтјева истакне нови (промјена предмета тужбе), кад квантитативно повећа тужбени захтјев(проширење тужбе) и кад потупно промјени

чињенични (стварни ) основ тужбе изношењем другачијег чињеничног стања. Претпоставке: пристанак туженог (суд може дозволити и кад се тужени противи).Заједничка претпоставка за субјективно и објективно преиначење: рок –до закључења припремног рочишта (или почетка рочишта за главну расправу ако припремно није одржано). Изузетно суд може дозволити и до закључења главне расправе, ако то не води одуговлачењу поступка. Поднеском или усмено на припремном рочишту;Акоје на припемном рочишту тужени мора одмах да се изјасни.Против рјешења којим се усваја или одбија преиначење није дозвољена посебна жалба.Умјесто тужбеног захтјева нови тужбени захтјев-сматра се да је првобитна тужба повучена. 14. Povlačenje tužbe I odricanje od tužbenog zahtjeva Располагање захтјевом за пресуду је диспозитивна парнична радња; два основна вида:повлачење тужбе и одрицање од тужбеног захтјева.Повлачење тужбе изазива обустављање парничне дјелатности.Тужилац може поново покренити парнични поступак.Изјава је неопозива и не може се дати под условом. Мотиви су ирелевантни.Може се повући у цијелости или дјемично.Може повући без пристанка туженог прије него му је тужба достављена.Након достављања тужбе потребан пристанак туженог.Ако се тужени у року од 8 дана не изјасни, смтра се да је пристао на повлачење. Рјешење о повлачењу тужбе којим суд констатује да је тужба повучена. Након правоснажности суд доноси рјешење о обустављању поступка.Суд доноси рјешење о накнади парничних трошкова.Фикције о повлачењу тужбе:Кад је тужба неуредна па се остави рок за уређење,Кад уредно обавјештени тужилац изостане са рочишта,Кад тужилац не положи акторску кауцију.....Парница престаје тећи од момента када је изјава дата.Тужилац се није одрекао тужбеног захтјева.Рјешење има декларативну природу. Диспозитивна парнична радња којом се тужилац одриче од тражења правне заштите формулисане у тужбеном захтјеву.Ова изјава је основ за доношење пресуде на основу одрицања којом се одбија тужбени захтјев као неоснован.До закључења главне расправе, у цијелости или дјелимично.Није потребан пристанак туженог.Само у оним грађан.парвним стварима које се тичу права којима странке могу слободно располагати.Тужилац више не може истаћи тужбени захтјев.У барчним, патернитетским, матернитетским парницма није допуштено одрицање.Пресуда на основу одрицања којом се одбија тужиочев захтјев као неоснован.Изјава се може опозвати до доношења пресуде.