Oteras Me....medo Mehonic

  • July 2020
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View Oteras Me....medo Mehonic as PDF for free.

More details

  • Words: 388
  • Pages: 2
OTERAS ME... Oteras me pogledom,kao shum divlje konje, Oteras niz ulicu,oteras niz dan. Oteras me s osmehom kao tudje dete, Kao lose vreme,I Sunce sto pece. Oteras me ujutru kao tuzne snove, Oteras u nepoznato gde ti nema traga. Oteras me pucinom,kao more bove, Oteras k’o zlo sto nadomak je praga. Oteras me pegama jer su najudobnije, Oteras me pesmom,krvarim od nota. Oteras me dobra,bolja,Ti, Oteras me lako,kao srce vakum. Oteras me svetlom jer sijas a stojis, Oteras me senkom sto cupa za obraz. Oteras me strascu k’o vojnika dom, Oteras me s polja kao truba poraz. Oteras me kao zvuk,talasam u prostoru Na mostu iznad reke sam,I zvezde na radaru. Nadaju se,padaju u vodu kao zelje Koje zazeleh to vece,misleci na tebe. Pogledam ka preriji sto nize se I pada, Kao domina za dominom,tako nasa saga, Miluje me s juga kisa mekana I blaga K’o sto milovala nekada me moja ljubav draga. Pevam one pesme sto su klizale nam usne, Suze cure k’o iz bajke,stihovi kao sa cesme. Dok su topile se ruze,od ljubavne guzve, Pevam srecne pesme jer mi teze biti ne sme. Kamencice bacam kao sate,dane duge, Jer gde ne smem da se vracam,rado vratio bih druge. U spokojstvu nad ekstazom,ocrtavam sebe brazdom, Samog sebe tesim kaznom,kao uspehom u prazno. Bolujem od nestvarnog,na polovini svestranog, Da uvucem u kompas deo tebe sto je nestao. Ne napustam mesto,makar zivot mi sad prestao, Da bolujem sto predao sam drugima,i gledao... Ne otkrivam oci posle udarca u zivac, Slepilom se pravda krivac,utopljenik koji sniva. Plivajuci uzvodno do raskrsnice klima, Ne otvaram oci,al’ osecam da je zima. Beskraj snezno plav,beo valja se k’o shav

Po oku mome koji sam,sam tamo stavio u ram. Pitam pticu gde je san dok se spustala niz dan, Dok u srcu pitam sam da li sledi zaborav. Strmoglavo jurim natrag,kao lopov bogat prtljag, Dok joj se ne preda vatra kojom ocima barata, Glavom skupljam juzne zveri,kusam plodova gorcinu, Jezdim severom kroz led,budim tudju paucinu. Trazim onu pomracinu koju snivao sam martom, Najlepsu od svih do tada kada video sam vatru, Trazim blago zakopano,tvoju rec prospem na kartu, Trcim kao rat za mirom,jurim kao mir za ratom. Shavovi spadose s kapaka I ugledah duboko, Pogled izranja iz snova opran najbolnijim sokom. Poznat glas treperi sobom,dan se zdruzio sa zorom, Spokoj oci otvara,tad ugledah tvoje oko.

Related Documents