Nvo Sektor U Srbiji

NVO sektor u SRBIJI

Sadr`aj Uvod 1. Opis istra`ivanja 2. Glavni nalazi o NVO sektoru A. Op{ta pitanja - osnovne informacije i uslovi rada NVO B. Misija, oblasti delovanja i aktivnosti NVO C. Pravna/fiskalna regulativa NVO D. Politi~ki kontekst E. Struktura NVO F. Saradnja me|u NVO - umre`avanje G. Saradnja NVO sa dr`avom H. Saradnja NVO sa poslovnim sektorom I. Saradnja NVO sa medijima K. Odnos javnosti prema NVO J. Osoblje i volonteri u NVO L. Raznovrsnost u okviru NVO sektora/regionalna ujedna~enost N. Finansijska stabilnost NVO - izvori finansiranja O. Uklju~enost zajednice - korisnika u rad NVO P. Kvalitet usluge NVO Q. Obu~enost kadra koji radi u NVO R. Saradnja sa NVO u {irem regionu S. Najzna~ajniji problemi za odr`ivost NVO T. Zaklju~ak NVO sektor u Srbiji - stavovi i mi{ljenja donatora A. Op{ta pitanja - osnovne informacije B. Projekti lokalnih NVO - aplikacija, uslovi konkursa i pra}enje realizacije C. Saradnja sa drugim sektorima D. Stanje NVO sektora u Srbiji E. Raznovrsnost u okviru sektora/Regionalna ujedna~enost F. Oblasti edukacije za NVO G. Problemi NVO sektora u Srbiji

4 6 10 10 16 24 25 29 34 39 41 46 52 57 59 62 71 72 74 78 80 81

82 83 88 89 91 92 93

Op{ta zapa`anja Pred vama je istra`ivanje koje odslikava situaciju u NVO sektoru u Srbiji na po~etku 2005. godine. Imaju}i u vidu, s jedne strane ogromne rezultate i anga`ovanje ~itavog sektora u poslednjih 15 godina, a sa druge strane velike te{ko}e sa kojima se danas sektor suo~ava u svom radu, smatrali smo da je u ovom momentu najva`nije da utvrdimo trenutno stanje i izazove sa kojima se NVO suo~avaju, kako bi sam sektor i oni koji ga podr`avaju mogli adekvatno da reaguju. Cilj je o~uvanje kapaciteta nevladinih organizacija zahvaljuju}i ~ijem delovanju su zbrinute mnoge izbegli~ke porodice, deca izbegla situaciju nasilja, `ene na{le uto~i{te u skloni{tima, hendikepirani iza{li iz izolacije, Romi i druge manjine po~eli da ostvaruju svoja prava, izra|eni mnogi biznis planovi, srednjo{kolci i studenti imali priliku da se sretnu sa vr{njacima iz inostranstva... Osim {to mo`e da pomogne svim zainteresovanima u osmi{ljavanju strategija razvoja i rada u NVO sektoru, ovo istra`ivanje treba da poslu`i i kao referentni izvor podataka za budu}e pra}enje razvoja civilnog dru{tva. Naime, u ovom trenutku postoji samo jedno istra`ivanje sa kojim smo mogli da poredimo trenutno stanje, a to je istra`ivanje NGO Policy Group iz 2001. godine. Tako se kao jedan od prvih zaklju~aka name}e potreba za ~e{}im, relativno standardizovanim istra`ivanjima, po mogu}nosti u redovnim, trogodi{njim ili petogodi{njim intervalima. Zna~ajno je da je istra`ivanje obuhvatilo i donatore, na `alost, u manjem broju od predvi|enog. Odsustvo jedinstvene evidencije NVO je bio ozbiljan problem sa kojima se suo~io «Strate{ki marketing» kao agencija koja je sprovodila istra`ivanje. Prilikom definisanja osnovnog skupa kori{}eni su razli~iti izvori: organizacije koje su tokom 2003. predale zavr{ni ra~un, Registar pravnih lica u Srbiji registrovanih u delatnosti (8476 pravnih lica i organizacija Udru`enja gra|ana osnovana nakon 1991. godine), drektorijumi NVO - baze podataka razli~itih resurs centara kao i drektorijum Gra|anskih inicijativa (1286 organizacija). Odsustvo zakonske regulative uzrok je nepostojanja jedinstvene evidencije, ali se pokazalo da su baze podataka resurs centara nepouzdane jer podaci nisu a`urirani, {to je isklju~iva odgovornost NVO sektora. Nakon ukr{tanja i detaljnog a`uriranja navedenih baza podataka, do{li smo do osnovnog skupa od 997 nevladinih organizacija koje postoje i koje su bile aktivne u decembru 2004. godine, kada je istra`ivanje sprovedeno. Od ovog broja 371 organizacija je ~lanica FENSa. Tokom istra`ivanja 14.9 odsto NVO je ispalo iz uzorka jer nisu vi{e aktivne. Mora da zabrine mali broj organizacija koje su podnele zavr{ni ra~un nadle`nim organima. To pokazuje da NVO nemaju osnovno znanje o svojim obavezama kao {to je i ta da su organizacije koje nisu imale promet na svojim ra~unima du`ne da podnesu zavr{ni ra~un sa prometom 0 (nula). Vidna je konfuzija u podeli nadle`nosti i strukture u NVO, posebno u odnosu na skup{tinu i upravni odbor koji u velikom broju organizacija obavlja i strate{ke i operativne poslove. Gledju}i pristup internetu, kori{}enje ra~unara i znanje engleskog jezika u sektoru, mo`e se re}i da su NVO daleko bolje opremljene nego 2001. godine. Me|utim, kada se referi{u na probleme u nala`enju sredstava, kao glavni razlog se navodi nedostatak informacija, a to govori da se, uprkos internetu jo{uvek vi{e koristi pasivan pristup nego aktivna potraga za informacijama. Situacija je donekle zamagljena jer se ovi podaci bitno razlikuju po regionima. Tako su na jednoj strani Beograd i 51 op{tina koje je pokrio Fond za podr{ku civilnom dru{tvu Srbije, a na drugoj zna~ajan broj malih i aktivnih NVO u drugim delovima Srbije, koje nemaju gotovo ni{ta. Prostor za rad ostaje ograni~avaju}i faktor u radu NVO, po{to svega 6 odsto organizacija ima prostor u svom vlasni{tvu. Preovla|uju}i oblici kori{}enja su zakup ili kori{}enje tu|ih prostorija, dok ~ak 22 odsto NVO uop{te nema svoj prostor za rad. Zabrinjavaju}i je podatak da svega 29 odsto organizacija ima obezbe|en prostor za rad za period od dve i vi{e godina. Za nas su ukupni podaci istra`ivanja bili otre`njavaju}i. Zato u ovom uvodu pre svega ukazujemo na uo~ene probleme, ne da bismo kritikovali, ve}da bismo pa`nju fokusirali na njihovo re{enje. U mnogo ~emu situacija u NVO sektoru je zabrinjavaju}a. Podaci govore da je sam opstanak sektora ozbiljno ugro`en, jer ~ak 63 odsto organizacija nije obezbedilo sredstva za 2005. godinu. Raznovrsni uzroci ovakvog stanja podrobno su analizirani u samom

4

istra`ivanju, ali pre svega valja naglasiti smanjenje fondova i promenu strukture finansiranja iz inostranstva koje jo{ dugo ne}e i ne mogu biti nadome{teni finansiranjem iz doma}ih izvora. Nagove{taji o skorom odlasku donatora iz ovog regiona zahtevaju hitnu i sveobuhvatnu zajedni~ku strategiju o~uvanja sektora u onom obimu koji mo`e da zadovolji bar osnovne potrebe dru{tva i ne ugrozi procese demokratizacije. Zanimljivo je da su odluke o odlasku iz Srbije donete u centralama donatorskih organizacija, dok oni koji rade ovde na terenu smatraju da bi njihovo prisustvo bilo potrebno jo{najmanje 5 do 10 godina. Politi~ka situacija se ocenjuje kao lo{a i posebno nepovoljna za NVO pre svega zbog nezainteresovanosti dr`ave (vlade) za saradnju. Istovremeno, skoro svi anketirani su iskazali velika o~ekivanja i podr{ku od dr`ave i lokalne administracije. Zato je te{ko razumeti da 30 odsto NVO nije zainteresovano da u~estvuje u dogovorima sa dr`avom o neophodnoj novoj zakonskoj i finansijskoj regulativi rada NVO sektora, a samo 50 odsto misli da treba da ima aktivnu ulogu u izbornom procesu. Preovla|uje stav da sve mora da uradi neko drugi. Ovde postoje vidljive razlike u proaktivnijim stavovima NVO koje su ~lanice FENS-a u odnosu na one koje to nisu. Odnos sa poslovnim sektorom uop{te nije bio obra|en u istra`ivanju iz 2001. godine, tako da dobijene podatke o minimalnoj saradnji NVO i biznisa, i to pre svega u lokalu, mo`emo smatrati pozitivnim pomakom. Ako ni{ta drugo, potreba ove vrste saradnje otvara se kao nova tema i ve}nekoliko organizacija joj se promi{ljeno posve}uje. Broj stalno zaposlenih u sektoru je ne{to ve}i nego 2001. godine (34 odsto u odnosu na ranijih 23 odsto), a obrazovna struktura zaposlenih, kao i tada, je izrazito visoka. Utisak je da dru{tvo, a i same NVO, jo{ne razumeju potencijal NVO sektora u oblasti zapo{ljavanja i posebno da nema strategije regrutovanja volontera. Ipak, kao dominantni utisak neme}e se odsustvo objektivnosti u proceni sopstvenih kapaciteta, kvaliteta i stru~nosti svog rada, odnosa sa medijima i svoje pozicije u lokalnoj zajednici i javnosti uop{te. Sti~e se utisak da su ~esto davani «po`eljni» odgovori, {to je rezultiralo nizom kontradiktornosti. Na primer, op{ta situacija u sektoru se ocenjuje kao lo{ija od sopstvene, konkretne situacije. Tako se isti~e nedovoljno iskustvo zaposlenih i posebno volontera, {to je u kontradikciji sa visokim procentom zadovoljstva stepenom edukovanosti osoblja. Pritom 20 odsto NVO nije uop{te imalo edukaciju, a samo u 37 odsto NVO edukacijom su obuhva}eni svi ~lanovi (uglavnom se edukuje rukovode}i kadar). Skoro 70 odsto NVO ka`e da se bave seminarima i radionicama, a kasnije navode da sektoru nedostaje edukacija odnosno profesionalnost. Ovo ozbiljno otvara pitanje kvaliteta edukacija koje se pru`aju krajnjim korisnicima i jasan je pokazatelj nu`nosti uvo|enja standarda u ovu oblast. Razlika u percepciji sektora posebno je vidljiva izme|u samih NVO i donatora koji sektor generalno vide kao nedovoljno profesionalan. Dramati~no je razmimoila`enje u odnosu na probleme u vezi sa pisanjem projekata NVO smatraju da su zahtevi donatora veoma komplikovani, a donatori misle upravo suprotno i to navode kao najve}i problem u procesu apliciranja. Sektor misli da ume da pi{e projekte, donatori se sa tim ne sla`u. Postoji bitna razlika i u definisanju prioriteta tema kojima NVO treba da se bave, a poku{aj da se oni pomire i obezbedi kontinuirani rad dovode do nefokusiranog delovanja. Ove razlike najbolje se vide u oblasti monitoringa zakona i rada institucija za koju su donatori neuporedivo vi{e zainteresovani od samih NVO. Podaci govore i o vidljivom raslojavanju sektora po svim parametrima. Sa jedne strane su «velike» organizacije, uglavnom iz Beograda i nastale pre 2000. godine, a sa druge ve}ina «mla|ih», malih lokalnih organizacija ~iji je opstanak posebno ugro`en. Razlike u korist «velikih» izme|u ove dve grupacije uo~avaju se u razli~itim kapacitetima (personalni i infrastruktura), pristupu izvorima finansiranja, pa sve do jasnog razumevanja potrebe za saradnjom i ve}im u~e{}em u razli~itim mre`ama i regionalnim projektima. Kada se svi ovi podaci ukrste sa finansijskom stabilno{}u organizacija, zlonamerni bi mogli da izvedu zabrinjavaju}i zaklju~ak da je ulaganje u NVO sektor proma{ena investicija. Me|utim, FENS i Gradjanske inijative smatraju upravo suprotno. Rezultati koje je sektor postigao uprkos ovako slo`enim i nepovoljnim okolnostima, garancija su da je sektor sposoban da uz adekvatnu podr{ku donatora, dr`ave i poslovnog sektora prebrodi postoje}u krizu i doprinese dinami~nom razvoju civilnog dru{tva, a time i razvoju Srbije u modernu, demokratsku evropsku dr`avu. Verujemo da je ovo istra`ivanje zna~ajan doprinos u ostvarivanju tog cilja. Dubravka Velat Miljenko Dereta

5

Opis istra`ivanja Cilj istra`ivanja Utvrditi stanje NVO sektora u Srbiji Specifikacija ciljeva Kako bi se {to detaljnije ispunio osnovni cilj utvr|ivanja op{teg stanja nevladinog sektora u Srbiji, definisane su oblasti za koje smo smatrali da }e na najbolji na~in dati objektivnu sliku sektora. Istra`ivanjem smo `eleli da obuhvatimo kako mi{ljenja ljudi iz nevladinog sektora, tako i mi{ljenja ljudi koji rade u donatorskim organizacijama. Iako su neke teme bile zajedni~ke u cilju sagledavanja date oblasti iz dva razli~ita ugla, ve}i deo tema je bio specifi~an i vezan za odre|eni tip organizacije (donatorske ili nevladine). Oblasti za koje smo smatrali da je bitno da ~ujemo mi{ljenje ljudi iz nevladinih organizacija bile su slede}e: A. Op{ta pitanja - osnovne informacije i uslovi rada NVO B. Misija, oblasti delovanja i aktivnosti NVO C. Pravna/fiskalna regulativa NVO D. Politi~ki kontekst E. Struktura NVO F. Saradnja me|u NVO - umre`avanje G. NVO saradnja sa dr`avom H. NVO saradnja sa poslovnim sektorom I. NVO saradnja sa medijima J. Osoblje i volonteri u NVO K. Odnos javnosti prema NVO L. Raznovrsnost u okviru NVO sektora/regionalna ujedna~enost N. Finansijska stabilnost NVO - izvori finansiranja O. Uklju~enost zajednice - korisnika u rad NVO P. Kvalitet usluge NVO Q. Obu~enost kadra koji radi u NVO R. Saradnja sa NVO u {irem regionu S. Najzna~ajniji problemi za odr`ivost NVO T. Zaklju~ak Tako|e jedan od osnovnih ciljeva ovog istra`ivanja bio je da posebno utvrdimo stanje me|u nevladinim organizacijama koje su ~lanice FENS mre`e. Oblasti gde nas je naro~ito interesovalo mi{ljenje donatora bile su slede}e: A. Op{ta pitanja - osnovne informacije o donatorskim organizacijama B. Projekti lokalnih NVO - aplikacija, uslovi konkursa i pra}enje realizacije C. Saradnja unutar sektora i sa drugim sektorima (drugim donatorima i dr`avnim institucijama) D. Percepcija stanja NVO sektora u Srbiji E. Raznovrsnost u okviru sektora F. Oblasti edukacije za NVO G. Problemi Tako|e treba naglasiti da jedan manji deo donatorskih organizacije (koje su u{le u uzorak) ne do`ivljavaju sebe kao donatore nevladinog sektora u u`em smislu

6

te re~i (ne prave konkurse za projekte i ne daju grantove), ve} ostvaruju partnerski odnos sa nevladinim organizacijama pri realizaciji projekata. Zbog toga na ve}inu pitanja iz upitnika predstavnici ovih organizacija nisu mogli da odgovore (upitnik najve}im delom ispituje stanje u pogledu davanja grantova i uslova konkursa za projekte). Uzorak Planirani uzorak bio je 500 nevladinih organizacija i 50 donatora koji deluju na teritoriji Srbije. U samom istra`ivanju ukupno je ispitano 516 NVO i 41 donatorska organizacija. A. Uzorak NVO Osnovni skup ~ine sve nevladine organizacije koje su registrovane na teritoriji Srbije. Kako ne postoji jedinstvena evidencija koja bi obuhvatila sve NVO registrovane na teritoriji Srbije, prilikom definisanja osnovnog skupa koristili smo razli~ite izvore: a) Spisak organizacija koje su predale zavr{ni ra~un za 2003. godinu (1681 organizacija). b) Registar pravnih lica u Srbiji (8476 pravnih lica i organizacija - Udru`enja gra|ana osnovana nakon 1991. godine) registrovanih u delatnosti c) Direktorijumi NVO - baze podataka razli~itih resurs centara d) Direktorijum Gra|anskih inicijativa (1286 organizacija, od ~ega su 371 ~lanice FENS-a) Nakon detaljnog a`uriranja navedenih baza podataka do{li smo do osnovnog skupa od 997 nevladinih organizacija koje postoje i aktivno rade u decembru 2004. godine, kada je istra`ivanje sprovedeno. Od ovog broja 371 organizacija su ~lanice FENS-a. Uzorkom je obuhva}eno 516 NVO. Uzorak je stratifikovan na tri stratuma. Stratumi i realizacija uzorka po stratumima je slede}a: 1.^lanice FENS-a - 243 organizacije. 2.Organizacije koje nisu ~lanice FENS-a - 256 organizacija. 3.Zna~ajne organizacije (koje nisu ~lanice FENS-a) - 17 organizacija. Ove organizacije su uklju~ene namerno u uzorak jer smo smatrali da su imale i jo{ uvek imaju veliki uticaj kako na sektor, tako i na na{ javni `ivot uop{te. Smatramo da uzorak daje dobru sliku stanja nevladinog sektora u Srbiji. Budu}i da je distribucija pomerena u korist organizacija ~lanica FENS mre`e rezultati su prikazani odvojeno za ~lanice FENS-a i organizacije koje nisu ~lanice na svim pitanjima gde smo utvrdili razlike u rezultatima u odnosu na ~lanstvo ili smo smatrali da bi ova variabla mogla da uti~e. Tokom realizacije istra`ivanja 8.72% NVO iz uzorka je odbilo da u~estvuje u istra`ivanju. Osim toga, 14.92% organizacija koje su obuhva}ene uzorkom od 516 NVO je zamenjeno drugim organizacijama iz osnovnog skupa jer su prestale da postoje kao aktivne organizacije. B. Uzorak donatora Od ukupno planiranog uzorka od 50 donatora ispitano je 41. Razlog le`i u ~injenici da je ~est slu~aj kod me|unarodnih donatora da je jedna osoba ovla{}ena

7

da odgovara na pitanja ove vrste. Kako smo imali ograni~eno vreme za sprovo|enje terena (od 20. decembra 2004. do 1. februara 2005.) sa nekim od potencijalnih ispitanika nismo uspeli da stupimo u kontakt. Problem le`i i u dugotrajnoj proceduri koja postoji u nekim donatorskim organizacijama (kao {to su ambasade) koja je potrebna da bi predstavnik date organizacije uop{te mogao da u~estvuje u istra`ivanju. Postojalo je i odbijanje - deo organizacija je odbio u~e{}e zbog prezauzetosti, dok su neke organizacije u toku zatvaranja programa i napu{tanja regiona. Ispitanici Ispitanici u ovom istra`ivanju (kako za nevladine organizacije tako i za donatore) bili su osobe sa zna~ajnijom pozicijom u okviru organizacije, upoznati sa njenim funkcionisanjem, koji su u mogu}nosti da nam daju sve potrebne informacije i ~iji stavovi su relevantni u dono{enju odluka u organizaciji. Vreme istra`ivanja Istra`ivanje je obavljeno od 20. decembra 2004. do 1. februara 2005. Metodologija Anketari su zakazivali razgovore sa ispitanicima. Razgovor se obavljao u prostorijama organizacije u vidu struktuiranog intervjua. Oba upitnika (za NVO i za donatore) su se sastojali prete`no od pitanja zatvorenog tipa sa manjim brojem pitanja sa otvorenim odgovorima. (Upitnik za Nevladine organizacije i Upitnik za donatoremo`ete pogledati na www.gradjanske.org). Svaka od oblasti (datih u Specifikaciji ciljeva) je bila zastupljena sa setom pitanja u upitnicima. Upitnik za nevladine organizacije je bio obimniji i anketiranje je u proseku trajalo oko 1 sat. Upitnik za donatore je bio znatno kra}i, prose~ne du`ine trajanja intervjua oko 20 minuta. Analiza podataka Analiza podataka dobijena na osnovu pitanja iz Upitnika za nevladine organizacije Sva pitanja iz upitnika ukr{tena su sa nekoliko osnovnih varijabli. Svako pitanje je predstavljeno u obliku tabele u kojoj je dat total i ukr{tanja po slede}im varijablama: a. b. c. d. e.

godina osnivanja oblast delovanja veli~ina organizacije ~lanstvo u FENS-u region u kome je sedi{te

Godina osnivanja je varijabla sa dve kategorije: osnovana do 2000. godine i osnovana 2000. i kasnije. Smatrali smo da je 2000. godina bila prekretnica zbog pada Milo{evi}evog re`ima, pa je samim tim dovela i do promena u okru`enju u kom deluju nevladine organizacije. Pretpostavili smo da je opravdano o~ekivati da su organizacije nastale pre 2000 godine iskusnije, bolje pozicionirane, sa ve}im kredibilitetom, pa samim tim i manjim poblemima u poslovanju organizacije. Oblast delovanja - U samom upitniku ispitanicima je bilo ponu|eno da se opredele za jednu od 18 oblasti delovanja svoje organizacije (sa mogu}no{}u da dopi{u svoju oblast ukoliko ona nije na listi). U samim ukr{tanjima ovih 18 oblasti je sa`eto u 5 kategorija budu}i da mnoge oblasti nisu bile predstavljene sa dovoljnim

8

brojem organizacija. Samo na nekim pitanjima, gde je bilo va`no sagledati stanje u svakoj pojedina~noj oblasti, dato je ukr{tanje po svim oblastima, ali sa zadr{kom da se u onim oblastima gde je baza organizacija manja od 60 rezultati mogu uzeti samo kao indikatori i da ih je potrebno detaljnije ispitati. Tabela 1: Oblasti delovanja NVO* Kultura, obrazovanje i ekologija

Sociohumanitarni rad

Mladi, ekonomija, i strukovna udru`enja

Razvoj civilnog dru{tva

Za{tita ljudskih prava

Total

1. Kultura i umetnost

30

30

2. Obrazovanje i istra`ivanje

66

66

3. Ekolologija, za{tita sredine

26

26

4. Humanitarni i socijalni rad, zdravstvo

79

79 62

5. Mladi, omladina, studenti

62 41

6. Izgradnja lokalne zajednice

41 42

8. Za{tita ljudskih prava 9. Zakonodavstvo, zastupanje i javna politika

10

10 Izgradnja mira

9

10 9 46

11 @enska prava 12 Pomo} izbeglicama i raseljenim licima

13

46 13

9

13 Me|unarodna saradnja

9

16

14 Ekonomsko osna`ivanje

42

16

15 Prava dece

24

24

16 Romi

14

14

18 Za{tita prava pripadnika/ca nacionalnih manjina

11

11

96 Drugo Total

122

92

4

7

7

18

82

76

144

516

Veli~ina organizacije je odre|ivana na osnovu ukupnog broja aktivnih ljudi u organizaciji. Taj broj obuhvata ~lanove upravnog odbora, koordinatore, zaposlene i honorarce, ali ne uklju~uje volontere. Ovaj broj podeljen je u 3 kategorije: male organizacije - do 15 ljudi, organizacije srednje veli~ine - od 15 do 30 i velike organizacije - preko 30 ljudi. ^lanstvo u FENS-u nam omogu}ava da ustanovimo stanje u sektoru kako unutar ove mre`e tako i izvan nje. Kao {to je ve} bilo re~i u samom uzorku je favorizovan broj NVO koje su ~lanice ove mre`e. To je u~injeno kako bi osnova za zakju~ivanje o stanju unutar mre`e bila dovoljno velika (sadr`ala dovoljno veliki broj organizacija). Na svim pitanjima na kojima je uo~ena zna~ajna razlika po ovoj varijabli rezultati su posebo prikazani za ~lanice i ne-~lanice FENS mre`e. Region - region je utvr|en na osnovu op{tine u kojoj je sedi{te organizacije. U analizama je kori{}ena podela na tri osnovna regiona sa svojim dru{tvenoekonomskim osobenostima: Beograd, Vojvodina i Centralna Srbija. Analiza podataka dobijena na osnovu pitanja iz upitnika za donatore Kako je ukupan broj donatora u uzorku 41, jasno je da su jedini validni rezultati oni dobijeni na celom uzorku i da nikakvo ukr{tanje nije moglo dati pouzdane rezultate. Slika dobijena na 41 ispitaniku vi{e mo`e biti indikator stavova donatora i pomo} u boljem sagledavanju odre|enih problema u okviru nevladinog sektora. *Oblasti 7. "Posebna i profesionalna udru`enja" i 17. "LGBT-seksualne manjine" nisu iskazane u tabeli, jer je na pitanje o prioritetnoj oblasti delovanja, % jednak nuli.

9

Glavni nalazi o NVO sektoru A. Op{ta pitanja - osnovne informacije i uslovi rada 44% NVO ispitanih u uzorku nastalo je pre 2000 godine, dok je 56% nastalo posle. Nema razlike u odnosu na oblast i pripadnost FENS-u, ali postoje znatne razlike u odnosu na veli~inu i region. Naime, ve}e organizacije su mahom i ranije nastale, a tako|e u Beogradu je znatno ve}i procenat organizacija nastalih pre 2000. godine nego u ostala dva regiona. Kao {to }e se videti u kasnijim rezultatima ova odlika, da su organizacije iz Beograda u vi{em procentu ve}e i ranije osnovane organizacije, utica}e na jasne regionalne razlike po odre|enim pitanjima. Grafikon 1: Godina osnivanja organizacije

2000 i kasnije 56%

Do 2000 44%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon 2: Godina osnivanja organizacije - po regionu 63%

Beograd

37% 34%

Centralna Srbija

66%

45%

Vojvodina

Do 2000

55%

2000 i kasnije

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Opremljenost organizacija - prostorije i tehni~ka opremljenost Samo 6% ispitanika navodi da imaju prostorije u vlasni{tvu svoje organizacije dok ~ak 22% nevladinih organizacija uop{te nema prostorije. Ostalih 72% NVO ili iznajmljuje ili ima ustupljenje prostorije (za koje ne mora da pla}a). Od njih, skoro polovina (48%) ima obezbe|ena sredstva za iznajmljivanje prostorija za period manji od godinu dana.

10

Po pitanju prostorija nema zna~ajnijih razlika me|u nevladinim organizacijama po ve}ini ispitivanih varijabli (godini osnivanja, veli~ini, ~lanstvu u FENS-u, oblasti delovanja). Samo u odnosu na region, prime}uje se da organizacije iz Beograda ~e{}e imaju obezbe|ene prostorije (samo 13% NVO iz Beograda nema obezbe|ene prostorije u odnosu na 23% u Vojvodini i 28% u Centralnoj Srbiji. Grafikon 3: Da li va{a organizacija ima prostorije u kojima obavlja svoje aktivnosti? Imamo prostorije u na{em vlasni{tvu

6%

Iznajmljujemo prostorije

43%

Ustupljene su nam prostorije za koje ne moramo da pla}amo

29%

Nemamo prostorije

22%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon 4: Na koji period imate obezbe|ena sredstva za iznajmljivanje prostorija ili prostor na raspolaganju? Manje od slede}ih {est meseci

29%

U periodu od slede}ih {est meseci do godinu

19%

Tokom slede}e godine Slede}e dve do tri godine Du`e od slede}e tri godine

23% 8% 21%

Baza: NVO koje iznajmljuju ili su im ustupljene prostorije 72% (352 NVO)

Kakvo je stanje NVO sektora po pitanju opremljenosti? Mo`e se zaklju~iti da je opremljenost veoma dobra. Preko 3/4 nevladinih organizacija poseduje bar jedan kompjuter, {tampa~ i telefonsku liniju. Preko 1/2 tako|e poseduje i modem, faks i skener. Samo su vozila, video bim i kamere zastupljene u ne{to manjem procentu (ispod 1/4 organizacija). Kao {to se moglo i o~ekivati znatno su bolje opremljene velike organizacije, ranije nastale, kao i organizacije iz Beograda (budu}i da su ove tri varijable povezane - naime, organizacije iz Beograda su naj~e{}e ve}e i ranije nastale nego organizacije iz drugih regiona). Tako|e, ne{to bolje stanje prime}uje se me|u organizacijama koje se bave razvojem civilnog dru{tva. Razlike u opremljenosti organizacija su naro~ito uo~ljive u zastupljenosti fax ure|aja, kopir aparata, video bimova, vozila i kamera (ve}e, starije i NVO iz Beograda imaju znatno ~e{}e ovu opremu). U pogledu zastupljenosti kompjutera, {tampa~a, modema i telefonske linije nema razlike izme|u organizacija - sve vrste organizacija su dobro snabdevene ovom opremom.

11

Grafikon 5: Da li u va{oj organizaciji ima: (% odgovora da)

Grafikon 6: Koliko u va{oj organizaciji ima: (prose~an broj ure|aja)

Kompjuteri

85% 80%

[tampa~

73%

Modem Telefonska linija

75% 59%

Fax Fotokopir aparat

Video-bim

55% 18%

Kamera

2,3

[tampa~

2,6

Modem Telefonska linija

2,3 1,7

Fax

1,8 1,6

Skener

1,5

Vozilo

13%

Fotoaparat

4,5

Fotokopir aparat

32%

Skener Vozilo

Kompjuteri

Video-bim 47%

22%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Fotoaparat Kamera

1,2 1,4 1,2

Baza: NVO koje poseduju datu opremu

Me|u onim organizacijama koje poseduju date aparate prose~an broj kompjutera je 4.5, {tampa~a 2.3, telefonskih linija 2.3. Ipak mora se naglasiti da postoji manji broj ve}ih i veoma dobro opremljenih organizacija koje "di`u prosek" u sektoru. Zbog toga je mo`da bolji pokazatelj medijana (za razliku od aritmeti~ke sredine medijana pokazuje gde je sredina distribucije, ispod i iznad nje nalazi se po 50% slu~ajeva): za kompjutere medijana je na dva ure|aja, dok je na svim ostalim aparatima medijana na jednom komadu {to nam govori da najve}i deo organizacija koje imaju datu opremu ima po jedan komad te opreme. Ponovo se prime}uju razlike u zavisnosti od ispitivanih varijabli: ve}e organizacije, ranije osnovane, kao i organizacije iz Beograda imaju znatno ve}i broj ure|aja, i to naro~ito: kompjutera, {tampa~a, modema i telefonskih linija. Gledano po oblasti delovanja, organizacije koje se bave kulturom, obrazovanjem i ekologijom, znatno su opremljenije (gledano po broju ure|aja) od organizacija iz ostalih oblasti. Ako rezultate opremljenosti uporedimo sa rezultatima iz istra`ivanja NGO Policy Group iz 2001. godine, mo`emo primetiti da su dobijene zna~ajno razli~ite slike o stanju u NVO sektoru u ova dva istra`ivanja. Ovde se mora naglasiti da je uzorak u ova dva istra`ivanja dobijen na razli~iti na~in, tako da su u na{em uzorku u ve}em procentu zastupljene bolje razvijene organizacije. Iz tog razloga ne mo`emo sa sigurno{}u znati u kojoj meri je ova razlika prouzrokovana razlikom u uzorku, a u kojoj meri pokazuje trend pobolj{anja opremljenosti u sektoru. Naime, zastupljenost po organizacijama skoro svih delova opreme koja su bila obuhva}ena u oba istra`ivanja je skoro dvostruko ve}a u istra`ivanju iz 2004. nego u istra`ivanju iz 2001. godine, kao {to se mo`e videti na Tabeli 2.

12

Tabela 2: Procenat NVO koje imaju datu opremu Procenat NVO koje imaju datu opremu Kompjuter [tampa~ Modem Telefonske linije Faks aparat Fotokopir aparat

NGO Policy Group 2001.

Aktuelno istra`ivanje 2004.

53% 48% 42% 56% 40% 17%

85% 80% 73% 75% 59% 32%

U toku 2003. godine osnovan je Fond za podr{ku civilnom dru{tvu u Srbiji od strane konzorcijuma - Evropskog pokreta u Srbiji i Ekspertske mre`e (uz podr{ku Evropske agencija za rekonstrukciju), kao deo projekta "Podr{ka civilnom dru{tvu u isto~noj i zapadnoj Srbiji". Ovaj fond je pru`io pomo} u vidu tehni~ke opreme nevladinim organizacijama iz 51 op{tine. @eleli smo da vidimo da li se nevladine organizacije razlikuju u opremljenosti, zavisno od u~estvovanja u ovom projektu. Tabela 3: Opremljenost NVO zavisno od u~estvovanja u projektu EAR-a

Kompjuteri [tampa~ Modem Telefonska linija Fax Fotokopir aparat Skener Vozilo Video-bim Fotoaparat Kamera

Projekat za davanje opreme U~estvovala Nije je u~estvovala Col % Col % 83 93 78 88 78 72 73 83 52 60 34 27 75 51 17 24 8 14 51 46 23 22

Total Col % 85 79 73 75 59 32 55 18 13 47 22

Mo`emo zaklju~iti da postoje razlike - NVO iz op{tina koje su primile donacije iz ovog fonda bolje su opremljene u pogledu kompjutera, {tampa~a i skenera. Grafikon 7 prikazuje u kojoj meri su nevladine organizacije zadovoljne opremom koju imaju. Grafikon pokazuje procenat organizacija koje smatraju da je njihova oprema nezadovoljavaju}a. Mo`e se primetiti da veliki deo ispitanika nije zadovoljan stanjem njihove organizacije po pitanju opremljenosti. Bar 1/3 a taj broj se nekada penje i do 1/2 svih ispitivanika smatra da je stanje u njihovoj organizaciji nezadovoljavaju}e po pitanju tehni~kih sredstava - kompjutera, telefonskih linija, faksa, vozila, fotoaparata... Po pitanju nezadovoljstva opremom nema zna~ajnijih razlika me|u nevladinim organizacijama po svim ispitivanim varijablama (godini osnivanja, veli~ini, ~lanstvu u FENS-u, oblasti delovanja, regionu).

13

Grafikon 7: Da li je oprema zadovoljavaju}a za va{ obim posla i broj ljudi:(% odgovora ne) Kompjuteri

45% 36%

[tampa~

30%

Modem Telefonska linija

39% 33%

Fax Fotokopir aparat

46% 35%

Skener

48%

Vozilo

50%

Video-bim Fotoaparat

44%

Kamera

49%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ve}ina organizacija ima pristup internetu (84%) i ovaj procenat je jo{ ve}i me|u ~lanicama FENS mre`e (90% u odnosu na 78% kod organizacija koje nisu ~lanice FENS-a). Grafikon 8: Da li u va{oj organizaciji imate pristup internetu?

Ne 16%

Grafikon 9: Da li u va{oj organizaciji imate pristup internetu? - po ~lanstvu u FENS-u

^lanice FENS-a 90% 10%

Nisu ~lanice FENS-a

Da 84%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

78% 22%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Retke su organizacije u kojima niko ne ume da koristi ra~unar - svega 3%. U velikom broju slu~ajeva svi u organizaciji koriste ra~unar (43% organizacija). U 35% slu~ajeva ve}ina u organizaciji koristi ra~unar, a u 19% slu~ajeva manjina. ^lanovi NVO iz oblasti socio-humanitarnog rada najmanje koriste ra~unar (u svega 26% ovih organizacija svi koriste ra~unar). Tako|e, organizacije iz Beograda u ve}oj meri koriste ra~unar nego organizacije iz drugih regiona (u 60% slu~ajeva svi koriste ra~unar u odnosu na 34% u Centralnoj Srbiji i 43% u Vojvodini).

14

Grafikon 10: Koliko ljudi u va{oj organizaciji koristi ra~unar?

Grafikon 11: Koliko ljudi u va{oj organizaciji govori bar jedan strani jezik?

43%

36%

35%

34%

28%

19%

3%

3%

Svi

Ve}ina

Manjina

Svi

Niko

Ve}ina

Manjina

Niko

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Poznavanje stranog jezika je osnova za uspe{nu komunikaciju sa donatorima i pisanje projekata. Organizacije u kojima ljudstvo ne govori strane jezike u samom startu je u veoma te{koj poziciji i sa malim {ansama da napi{e uspe{an predlog projekta. Vidimo da ponovo u 3% organizacija niko od ljudi u organizaciji ne govori strani jezik. U 28% slu~ajeva svi govore neki strani jezik i taj je procenat ponovo znatno ve}i u Beogradu nego u druga dva regiona (50% prema 16% u Centralnoj Srbiji i 27% u Vojvodini). Grafikon 12: Koliko ljudi u va{oj organizaciji govori bar jedan strani jezik? - po regionu 50% 36%

Beograd

14% 0% 16% 33%

Centralna Srbija

47% 4% 27% 39%

Vojvodina

30% 4%

Svi

Ve}ina

Manjina

Niko

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

15

B. Misija, oblasti delovanja i aktivnosti

91% organizacija tvrdi da ima definisanu misiju organizacije. Vidimo da su starije organizacije bolje profilisane - procenat organizacija koje nemaju definisanu misiju je ve}i me|u organizacijama nastalim posle 2000. godine - ~ak 12% u odnosu na starije organizacije 2%. Preko 1/2 ispitanih organizacija - 51%, tvrdi da ima dokument strate{ki plan. Budu}i da je strate{ki plan organizacije jedan od mogu}ih zahteva koji donatori tra`e kao uslov za odobravanje sredstava, mogu}e je da je dobijeni procenat vi{i nego {to zaista jeste u realnosti zbog socijalne po`eljnosti odgovora. Starije organizacije, ~e{}e nego mla|e, navode da imaju ovaj dokument (60% u odnosu na 44%). 3/4 ispitivanih organizacija tvrdi da ve}inu projekata uspeva da realizuje u skladu sa svojom glavnom orjentacijom, dok 21% tvrdi da ~esto moraju da menjaju projekte predvidjene glavnom orjentacijom u skladu sa zahtevima donatora. 5% organizacija nema glavnu orjentaciju i oblast delovanja, ve} se u radu usmerava samo prema zahtevima donatora. Po ovom pitanju nema ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona). Ocena stanja organizacije na podru~ju planiranja - 21% ispitivanih organizacija smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom, 61% smatra da je stanje dobro, ali da bi bila potrebna dodatna edukacija, dok 18% smatra da im je edukacija iz oblasti planiranja neophodna. Nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENSu, regiona). Grafikon 13: Kako biste ocenili stanje svoje organizacije na podru~ju planiranja? Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom 21%

Neophodna edukacija u ovom podru~ju 18%

Dobro, ali potrebna nam je dodatna edukacija 61% Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

16

Ku ltu Ob ra raz iu ov me a n tno Hu je Ek i is st ma olo tra nit `iv gij arn a a ii ,z nje so cija a{tita lni sre rad Ml din ad ,z e i, o dra ml Izg vst a rad vo din Po slo a, nja stu vn lok ai de aln nti pro ez fes Za aje ko ion d no nic aln da e au vst Za dru {tit vo `e ,z a nja lju as ds tup kih an je pra i ja va vn ap oli tik Po Mi a mo rov ni }i zb rad @e eg ns lim ka i ra pra se va Me lje nim |u na lici rod Ek ma on na om s ara sk dn oo ja sn a` iva Za nje {tit Pra ap va rav LG de BT ap ce rip (Se ad k su nik Ro aln a/c mi em an an ac jin ion e) aln ih ma nji na Dr ug o

Ku ltu Ob ra raz iu ov me a n tno Hu je Ek i is st ma olo tra nit `iv gij arn a a ii ,z nje so cija a{tita lni sre rad Ml din ad ,z e i, o dra ml Izg v s a t rad vo din Po slo a, nja stu vn lok ai d aln en pro ti ez fes Za aje ko ion d no n aln ice da au vst Za dru {tit vo `e ,z al nja as jud tup sk an i hp je rav i ja a vn ap oli tik Po Mi a mo rov n }i i zb rad @e eg ns lim ka i ra pra se va Me lje nim |u na lici rod Ek ma on na om s ara sk dn oo ja sn a` iva Za nje {tit Pra ap va rav LG de BT ap ce rip (Se ad k su nik Ro aln a/c mi em an an ac jin ion e) aln ih ma nji na Dr ug o

Grafikon 14: Sve oblasti delovanja (mogu}nost vi{e odgovora) 65%

6%

64%

50% 57%

42%

13%

45% 42%

27% 33%

23% 23%

8% 7%

2%

0% 2%

30%

3% 2%

39%

28%

5% 3%

27%

12% 27%

7%

3%

0%

5%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon 15: Prioritetna oblast delovanja (jedan odgovor)

16% 12% 8% 4% 2%

0%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

17

Kada pogledamo prioritetnu oblast delovanja uo~avamo da se najve}i broj organizacija u ovom sektoru bavi socio-humanitarnim radom, zatim obrazovanjem i istra`ivanjem, a onda mladima. Tako|e postoji zna~ajno delovanje u oblasti izgradnje lokalne zajednice, za{titi ljudskih prava, `enskih prava, kulturi i umetnosti. Ako pogledamo sve oblasti kojima se organizacije bave (ne samo prioritetne) vidimo da se ponovo iste oblasti pojavljuju kao najzna~ajnije, ali pored njih postoji delovanje i u oblasti me|unarodne saradnje, pravima dece, za{tita izbeglica, za{titi Roma i ostalih pripadnika nacionalnih manjina. Sti~e se utisak da za ove oblasti postoji samo manji broj organizacija koje se ovim oblastima direktno bave, ve} se u zavisnosti od donacija i trenutnih potreba jedan deo organizacija usmerava i na ove oblasti, kao dodatne oblasti svog delovanja. Nave}i deo ispitanika (34%) navodi da se njihova organizacija opredelila za svoju oblast delovanja jer je ta oblast spadala u sferu njihovog interesovanja. 32% je izjavilo da je data oblast percipirana kao prioritetan dru{tveni problem. 22% je imalo kapacitete da se bavi ovom obla{}u (stru~ni kadar, prethodno iskustvo), dok 9% smatra da se tom obla{}u nike nije bavio. Grafikon 16: Za{to ste se odlu~ili ba{ za tu oblast delovanja? Na{a oblast interesovanja

34

Prioritetan dru{tveni problem

32,4

Kapacitete da se bavimo obla{}u

22

Problemom se pre niko nije bavio Na osnovu sugestije donatora Na osnovu iskustva drugih

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

18

9,2 1,4 1 *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Grafikon 17: Svi korisnici usluga (mogu}nost vi{e odgovora) 59%

41%

43%

40% 34% 26%

22%

32%

31% 31%

28% 27% 29%

26% 18%

20% 15%

5%

4% 4%

Sv ig ra| an i De Om ca lad ina Stu d en Sta ti rije os o be Izb eg la @ i ra en e se lje na l ica Pri Sir pa om dn ici a{ ni na Pri cio pa Ro na dn lni ici h m mi se ks an ua jin lni a hm Sa an mo jin hra a ni rod i t Ne elj i za po Do sle no ni sio ci od luk a Sin dik ati Ins titu cije Po Inv M ed liti~ alid iji ke i (r str od an ite ke lji i NV li ~ O lan se kto ov ip r oro dic a) Dr ug o

8%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon 18: Primarni/direktni korisnici (jedan odgovor) 39%

13%

10% 2%

1%

5%

7%

na cio

na

lni hm

an

jin a Ne za po sle ni NV O se kto ili ~ Inva r lan lid i ov ( r i p od oro itel dic ji a) Dr ug o

2%

Pri

pa dn

Izb eg la i

3%

Ro mi

3%

@e ne ras elj en al ica

nti de Stu

Om lad ina

De ca

Sv ig ra| an i

3%

ici

11%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Primarni/direktni korisnici delovanja nevladinog sektora su naj~e{}e svi gra|ani. Od pojedina~nih grupacija izdvajaju se deca, mladi i `ene. Ko }e biti korisnici usluga nevladine organizacije najvi{e zavisi od oblasti delovanja te organizacije. Ako pogledamo u grafikon sa svim korisnicima usluga prime}ujemo da dominiraju omladinci, deca i studenti.

19

Tipovi aktivnosti U naj~e{}e aktivnosti kojima se nevladine organizacije bave spadaju seminari, treninzi i radionice (76%), umre`avanje i saradnja (55%), akcije u lokalnoj zajednici (55%), {tampanje bro{ura i publikacija (49%), sprovo|enje istra`ivanja (41%), kao i razne vrste medijskog promovisanja: medijske kampanje (49%) i odr`avanje konferencija i skupova (46%). Gledano po oblastima delovanja, NVO koje se bave za{titom ljudskih prava ~e{}e nego druge pru`aju razli~ite vrste profesionalnih usluga i servisa (50% ovih organizacija ima ovakve aktivnosti), dok se NVO iz oblasti sociohumanitarnog delovanja ~e{}e nego druge NVO bave prikupljanjem i davanjem materijalne pomo}i (47%). Gledano po regionima, NVO iz Beograda imaju znatno aktivniju delatnost - u ve}em procentu obavljaju se skoro sve aktivnosti sa spiska. Naro~ito aktivnije delovanje ove organizacije pokazuju u sferi prezentovanja svoje aktivnosti ({tampanje bro{ura i publikacija - 71%, odr`avanje konferencija i skupova - 58%, kao i u oblasti lobiranja i javnog zastupanja - 46% i monitoringa zakona i rada institucija - 35%). Grafikon 19: Koji se tipovi aktivnosti naj~e{}e sprovode u va{oj organizaciji? 76%

55%

55% 49% 41% 35%

46% 38%

49%

38%

34%

33% 23%

20% 2%

Se mi na ri, Or tre ga nin niz zi, ac rad ija ion raz ice li~i Sp t i h rov k [ta u o| rse mp en va an je je i s tra bro Pru `iv {u `an an ra ja je ip p u rof Dr` b l ika esi an cija on je aln Od ko ih nfe r`a u r van slu en ga cija je ko za nfe {ta ren mp cija u i sk Me up dijs ov a ke Dru ka Ob m g pa lici io nje blic alte i ka rna mp tivn an og Lo ja bir ob an r a z je/j o v avn an ja oz Mo Um ast nito re` up rin ava an gz je nje ak i sa on ai rad Pru rad nja `an a in je stit ma uc ter ija Ak ijal cije ne po ul mo ok aln }i oj zaj ed nic i Dru go

19%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Projekti - pisanje predloga i realizacija Ako pogledamo slede}i grafikon uo~ava se da je u toku 2004. godine. najve}i broj organizacija podneo izme|u 1 i 5 zahteva projekata. Iako je, naravno, bitan tip i veli~ina projekta, moglo bi se ipak zaklju~iti da je u pitanju suvi{e mali broj projekata da bi se obezbedilo mirno funkcionisanje u toku godinu dana. Tako|e broj od 11 predloga projekata u toku godine je veliki, i ukoliko su u pitanju mali projekti, iscrpljuje organizaciju i verovatno govori o velikom trudu da bi obezbedile stabilnu finansijsku situaciju u samoj organizaciji.

20

Grafikon 20: Koliko ste ukupno predloga projekata podneli donatorima tokom 2004. godine? 0

5% 61%

od 1 do 5 22%

od 6 do 10 11+

12%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Prose~an broj predatih predloga projekata u 2004. godini iznosio je 5.2. U proseku je bilo prihva}eno 2.5, a odbijeno 2.0 projekta, dok je ostatak jo{ u proceduri. Nevladine organizacije koje su se ranije osnovale, ve}e organizacije, kao i organizacije iz Beograda imaju po pravilu ve}i broj predloga i ve}i broj prihva}enih projekata. U odnosu na ~lanstvo u FENS-u, nema ve}ih razlika izme|u ~lanica i ne-~lanica. Grafikon 21: Koliko u proseku traje ve}ina projekata koje va{a organizacija realizuje? 15%

Do tri meseca

30%

Od tri meseca do {est meseci Od {est meseci do godinu dana

32%

Oko godinu dana

16%

Preko godinu dana

7%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Kod najve}eg dela nevladinih organizacija (62%) realizacija ve}ine projekata traje u proseku od 3 meseca do godinu dana. Oblasti u kojima je najve}a u~estalost kratkih projekata, do 3 meseca, su kultura, obrazovanje i ekologija, kao i oblast koja se bavi mladima i studentima. Grafikon 22: Koliko projekata trenutno realizuje va{a organizacija? 0

13%

1 2 3+

31% 19% 37%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

21

Tako|e zabrinjava podatak da 13% organizacija trenutno ne realizuju niti jedan projekat! To su u ve}oj meri organizacije koje su kasnije nastale (18% ovih organizacija u odnosu na 8% organizacija nastalih pre 2000. godine), kao i NVO koje nisu ~lanice FENS mre`e (u okviru mre`e ovaj procenat je 8%, dok je van mre`e 18%). Grafikon 23: Naj~e{}i problemi u vezi konkurisanja projekata? 45%

Neobave{tenost o konkursima Visoki/slo`eni zahtevi donatora

41% 22%

Nedostatak tehni~kih sredstava Nepoznavanje engleskog jezika

21%

Nedovoljno iskustvo u pisanju projekata

20%

Nedostatak profesionalizma

20%

Nedovoljna motivisanost ~lanova Nismo imali tih problema Drugo Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

19% 5% 15% *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Kao najve}i problemi sa kojima se susre}u u pisanju predloga projekata nevladine organizacije navode neobave{tenost o konkursima i mogu}nostima prijavljivanja (45%) i visoki, odnosno slo`eni zahtevi donatora (npr. revizorski izve{taj ili ispunjen LFM*/LOGFRAME 41%). Problemi poput nedostatka tehni~kih sredstava, nepoznavanja engleskog jezika i neiskustva u pisanju projekata pojavljuju se u znatno manjoj meri (oko 20% organizacija). Uo~ene su neke razlike u odnosu na starost organizacije - mla|e organizacije znatno ~e{}e od starijih navode nedostatak tehni~kih sredstava (29% u odnosu na 13%). Tako|e u oblasti razvoja civilnog dru{tva manje su pote{ko}e sa poznavanjem engleskog jezika i tehni~kom opremljeno{}u nego u drugim oblastima. Manje organizacije, tako|e u ne{to ve}em procentu imaju problema sa nedostatkom tehni~kih sredstava, nepoznavanjem engleskog jezika i neiskustvom u pisanjem projekata. U odnosu na region, NVO iz Centralne Srbije se znatno ~e{}e susre}u sa problemima zbog nepoznavanja stranog jeziika, dok organizacije iz Beograda veoma retko navode ovaj problem. Tako|e, organizacije iz Beograda bolje stoje po pitanju ~lanstva - kako stru~nosti i profesionalizma ~lanova, tako i po pitanju njihove motivisanosti.

*"Logical Frame Matrix" ili Matrica logi~kog okvira

22

Grafikon 24: Naj~e{}i problemi u vezi sa realizacijom projekata? Nedostatak finansijskih sredstava

60%

Nizak nivo saradnje sa vlasti/institucija

38%

Negativan stav okoline Nedostatak tehni~kih sredstava Nedostatak u opremi i ljudstvu Pravne pote{ko}e

29%

Nedostatak motivacije korisnika

15%

Nedostatak profesionalizma

13%

23%

Nizak nivo saradnje sa medijima

13%

22%

Nepoznavanje engleskog jezika

12%

Nedovoljna motivisanost ~lanova

12%

25%

Drugo

3%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Kao najve}i problem pri realizaciji projekata navodi se nedostatak finansijskih sredstava za realizaciju (60%), nizak nivo saradnje sa raznim nivoima vlasti/institucija (39%), kao i negativan stav okoline prema nevladinom sektoru (29%). Po ovom pitanju nema ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENSu, regiona). Grafikon 25: Kako biste ocenili stanje svoje organizacije na podru~ju konkurisanja i realizacije projekata? Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom 19%

Neophodna podr{ka u ovom podru~ju 22%

Dobro, ali potrebna nam je dodatna podr{ka 59% Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ocena stanja organizacije na podru~ju konkurisanja i realizacije projekata - 19% ispitivanih organizacija smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom, 59% smatra da je stanje dobro, ali da bi bila potrebna dodatna edukacija, dok 22% smatra da im je edukacija iz oblasti konkurisanja i relizacije projekata neophodna. Nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona) jedino je u okviru oblasti Razvoja civilnog dru{tva u ve}oj meri izra`en stav da edukacija nije potrebna - ~ak 30%).

23

C. Pravna/fiskalna regulativa

56% ispitanika je izjavilo da je upoznato sa pravnom regulativom koja se odnosi na NVO sektor. 31% nije bilo sigurno, dok 14% izjavljuje da nije upoznato. Mla|e organizacije i organizacije koje nisu ~lanice FENS-a su u manjoj meri upoznate sa pravnim regulativama. Gledano po oblasti delovanja uo~ava se da su organizacije koje se bave razvojem civilnog dru{tva bolje upoznate sa pravnim regulativama u odnosu na organizacije iz ostalih oblasti (63% ovih organizacija), dok su NVO koje se bave mladima najmanje upu}ene (46% ovih organizacija). Na pitanje u kojoj meri su zadovoljni sa trenutno postoje}om pravnom regulativom koja se odnosi na NVO sektor, ~ak 62% ispitanika je izjavilo da nije zadovoljno. 24% nema stav, dok je samo 9% zadovoljno. Kao naj~e{}e razloge nezadovoljstva u oblasti pravne regulative, navo|eni su: zakon o NVO (78% ispitanika), poreska politika (67%), kao i drugi zakoni koji se ti~u rada NVO (17%). Grafikon 26: Da li ste upoznati sa pravnom regulativom koja se odnosi na NVO sektor? sasvim mi je nepoznata

Grafikon 27: U kojoj meri ste zadovoljni sa trenutno postoje}om pravnom regulativom koja se odnosi na NVO sektor?

1

s2

24

6

35

s2

14 34

s3

28 33

s4

30 19

s3

28 6

s4

7

32 26

u potpunosti mi je poznata

^lanice FENS-a

36

u potpunosti sam nezadovoljan

5

u potpunosti sam zadovoljan

2

21

Nisu ~lanice FENS-a

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

^lanice FENS-a

3

nisam upoznat

Nisu ~lanice FENS-a

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Zanimljiv je podatak da 30% nevladinih organizacija nije zainteresovano da u~estvuje u inicijativi za promenu zakona koji se ti~u rada NVO (Grafikon 28.). Ovaj procenat je jo{ ve}i me|u manjim organizacijama (42% u odnosu na 24% kod srednjih i 27% kod velikih organizacija), a manji je me|u organizacijama koje su ~lanice FENS-a (23% u odnosu na 37% kod organizacija koje nisu ~lanice FENS mre`e) i organizacijama iz Beograda (20% u odnosu na 31% u Centralnoj Srbiji i 38% u Vojvodini). Kao najva`nije {to bi dr`ava trebala da uradi kako bi stimulisala rad NVO naj~e{}e je navo|eno obezbe|ivanje sredstava za finansiranje nevladinog sektora (74%), poreske olak{ice (73%), pobolj{avanje pravnog okvira u kome deluju NVO (68%) i poreske olak{ice za firme koje finansiraju NVO (68%).

24

2 9

Grafikon 28: Da li ste zainteresovani da u~estvujete u inicijativi za promenu zakona koji se ti~u rada nvo? Ne 30%

Da 70%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

D. Politi~ki kontekst Najve}i deo ispitanika, preko 1/2 (54%) smatra da je trenutna politi~ka klima u zemlji nepogodna za razvoj nevladinog sektora. Razlog je dvojak - sa jedne strane postoji negativan stav i nezainteresovanost za rad NVO sektora koji svoje korene vuku jo{ iz vremena Milo{evi}evog re`ima, ali bez ve}ih promena poslednjih godina. Sa druge strane politi~ka situacija se ocenjuje kao nestabilna sama po sebi sa retrogradnim i konzervativnim politi~kim strankama na vlasti. (Nezainteresovanost za rad NVO sektora navodi 27% ispitanika, lo{ imid` NVO sektora 24%, nezadovoljstvo politi~kim strankama u vlasti 19%, i op{tu politi~ku krizu i nestabilnost 14%). Po ovom pitanju nema ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona). Grafikon 29: Da li je trenutna politi~ka klima u zemlji pogodna za razvoj NVO sektora? veoma nepogodna

23

s2

31

s3

31

s4 veoma pogodna

9 6

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Kako se ocenjuje va`nost uticaja razli~itih institucija na rad NVO sektora? Ako pogledamo grafikon mo`e se primetiti da, po mi{ljenju predstavnika nevladinog sektora sve institucije, osim crkve imaju va`an uticaj na funkcionisanje ovog sektora (sve prose~ne ocene prelaze ocenu 3 na 5-stepenoj skali od 1 - uop{te nisu va`ne, do 5 - u potpunosti su va`ne). Me|utim, kao najva`nije, opa`aju se NVO, a zatim mediji, pa instance dr`avnog aparata - vlada i lokalna samouprava.

25

Grafikon 30: Koliko je va`an uticaj slede}ih institucija za rad NVO sektora: (prose~na ocena na 5-stepenoj skali, od 1 sasvim neva`an do 5 sasvim va`an) 4,3

Vlada 3,3

Politi~ke stranke Lokalna samouprava Crkva

4,3 2,3

Mediji

4,5 3,9

Poslovni sektor

4,6

Same NVO Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Postoje neke razlike u zavisnosti od ispitivanih varijabli. Mla|e organizacije ve}i zna~aj pripisuju lokalnoj upravi od starijih organizacija (4.4 prema 4.2). Organizacije iz oblasti socio-humanitarnog rada daju ne{to ve}i zna~aj uticaju crkve, za razliku od organizacija koje se bave kulturom i umetno{}u koje joj daju najmanji zna~aj od svih organizacija. Ovaj podatak je o~ekivan jer su NVO iz oblasti humanitarnog rada ~esto usmerene na ciljne grupe kojima se bave i crkvene organizacije, a postoje i zajedni~ka delovanja izme|u ova dva tipa organizacija. Organizacije iz Centralne Srbije daju ne{to ve}i zna~aj crkvi i poslovnom sektoru od organizacija iz drugih regiona, dok organizacije iz Beograda, tako|e daju i zna~ajno manji zna~aj dr`avnim institucijama, kako na republi~kom, tako i na lokalnom nivou. Saradnja sada{nje Vlade Republike Srbije i NVO sektora se ocenjuje naj~e{}e kao lo{a ili veoma lo{a (ukupno 60% ispitanika). Po tom pitanju nema ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona). Tako|e, ve}ina predstavnika nevladinog sektora mi{ljenja je da trenutno NVO sektor uti~e premalo na kreiranje dr`avne politike. 12% misli da uti~e taman koliko treba, a samo 1% da uti~e previ{e. Grafikon 31: Kako biste ocenili saradnju sada{nje vlade republike srbije sa NVO sektorom? 28

veoma lo{a

s3

31

s4

Taman koliko treba 12% Previ{e 1%

7 2

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

26

Premalo 87%

32

s2

odli~na

Grafikon 32: U kojoj meri NVO sektor uti~e na kreiranje dr`avne politike?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Predstavnici nevladinog sektora koji su dali ocenu da njihov sektor ima premalo uticaja na dr`avnu politiku (ukupno 87% ispitanika), smatraju da bi nevladine organizacije mogle da pove}aju svoj uticaj na prvom mestu ukoliko bi se ostvarila bolja saradnja izme|u samih NVO. Odgovore smo grupisali u nekoliko celina: - jedinstveno delovanje NVO, bolja saradnja (44%), - efikasnije delovanje u svojim aktivnostima, ve}a anga`ovanost i unapre|ivanje rada NVO (32%), - aktivan pritisak na vlast (33%), - rad na pobolj{anju imid`a NVO u medijima (18%) - ostali odgovori (21%). Po tom pitanju nema ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona). U vezi sa ulogom NVO sektora u odnosu na dru{tveno-politi~ku situaciju u zemlji, `eleli smo da ~ujemo i kakvi su stavovi ljudi iz ovog sektora po pitanju preuzimanja aktivne uloge u toku izbornog procesa. Na pitanje Da li NVO treba da imaju aktivnu ulogu tokom izbornog procesa? 9% ispitanika smatra da NVO ne treba da ima aktivnu ulogu, a 33% je bilo mi{ljenja da izbornim procesom treba da se bave samo one organizacije ~ija je to oblast delovanja. Ipak, najve}i deo predstavnika nevladinog sektora (pribli`no 1/2 ispitanika) mi{ljenja je da sve NVO treba da imaju aktivnu ulogu i da se njihova uloga sastoji u: 1. pozivanju gra|ana da iza|u na izbore (52% ispitanika), 2. kontrolisanju regularnosti izbora (50% ispitanika). Mali procenat (7% ispitanika) smatra da NVO treba da otvoreno pozivaju gra|ane da glasaju za odre|enu opciju ili kandidata. Ni po ovom pitanju nema ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona). Grafikon 33: Da li NVO treba da imaju aktivnu ulogu tokom izbornog procesa? (mogu}nost vi{e odgovora) Ne, NVO ne treba da imaju aktivnu ulogu u izbornom procesu

9

Da, ali samo one ~ija je to oblast delovanja

33

Da, treba da kontroli{u regularnost izbora

50

Da, treba da pozivaju gra|ane da iza|u na izbore Da, treba da otvoreno pozivaju gra|ane da iza|u na izbore i da glasaju za odre|enu opciju Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

52 7 *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

27

Najva`nije NVO Kao najva`nije organizacije za razvoj nevladinog sektora navedene su Gra|anske inicijative, Centar za razvoj neprofitnog sektora, CESID, Fond za otvoreno dru{tvo. Kao {to se moglo i o~ekivati postoje razlike izme|u organizacija koje su ~lanice FENS mre`e i onih koje to nisu. ^lanice FENS-a u mnogo ve}em procentu opa`aju Gra|anske inicijative kao jednu od 3 najva`nije organizacije za razvoj NVO sektora. Ipak i me|u organizacijama koje ne pripadaju FENS-u opa`amo da je ova organizacija prva po zna~ajnosti (37% ispitanika iz organizacija koje nisu ~lanice FENS mre`e navodi ovu organizaciju kao najzna~ajniju za razvoj NVO sektora). Tako|e je zanimljiv nalaz, da se kao odgovor na ovo pitanje navodi se nepregledan broj organizacija (preko 150) koje se ne javljaju sa u~estalo{}u ve}om od 2%. Otkud tolika razu|enost odgovora? O~evidno ne postoji dobra umre`enost, jasna struktuisanost sektora i ne postoji razvijena komunikacija unutar sektora. ^esto se kao organizacije va`ne za razvoj NVO sektora navode mnoge manje NVO sa lokalnim karakterom. Me|u organizacijama koje nisu ~lanice FENS razu|enost odgovora je jo{ ve}a, a ~e{}i je slu~aj i ne davanja odgovora.

^lanice FENS-a

Nisu ~lanice FENS-a

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

28

an ita rn um

ah dz Fo n

4

3

YU K JU OM KO , He M za lsin lju {ki ds ka odbo pra r va

o op rav

m rno uc

@e

ne

Ot po r

o d FO Ev ru{ D, rop tvo sk ip ok ret uS rbi ji

ao

tvo ren

CE SID dz Fo n

Gr a| an sk ei nic CR ijat NP ive S, ne Cen pro tar fitn za og raz se voj kto ra

3

5

5

7

6

6

6

5

7

11

8

12

13

11

18

35

37

72

Grafikon 34: Navedite do 3 NVO koje su imale najva`niji uticaj na razvoj NVO sektora u Srbiji? (prvih 10)

E. Struktura NVO

96% organizacija ima upravni odbor. Koordinatori projekata postoje u 77% organizacija, 34% NVO ima zaposlene u organizaciji, 55% ima honorarno zaposlene, dok 79% organizacija ima volontere. Nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (godina osnivanja, oblast delovanja, veli~ina organizacije, ~lanstvo u FENS-u i region) osim po pitanju broja zaposlenih. Ovaj broj nam mo`da bolje od svih drugih indikatora mo`e pru`iti jasniji uvid o stabilnosti organizacije i njenom dugoro~nom i strate{kom delovanju. Prime}uje se da je procenat organizacija koje imaju zaposlene ~lanove ve}i u slu~aju starijih organizacija (45%), kao i organizacija iz Beograda (48%). Tako|e ovaj procenat je ve}i od proseka u oblasti Razvoja civilnog dru{tva (51%), a manji kod organizacija koje se bave mladim i studentima (20%). Grafikon 35: Da li u organizaciji postoji/postoje: (% odgovora da) Upravni odbor

96% 77%

Koordinatori Zaposleni

34% 55%

Honorarci

79%

Volonteri Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Svaki od ovih segmenata posmatran je u odnosu na polnu, starosnu i obrazovnu strukturu. U tabeli su dati procenti zastupljenosti - u koliko organizacija koje imaju datu instancu (npr. upravni odbor, koordinatore itd.) figuri{u date kategorije ~lanova (struktura po polu starosti i obrazovanju). Tabela 4: Struktura po polu, starosti i obrazovanju: (% zastupljenosti u datom segmentu) Predsednik

Upravni odbor

Koordinatori

Zaposleni

Honorarci

Volonteri

Broj organizacija koje imaju datu instancu

516

482

389

172

276

396

1. Ukupno u segmentu

100%

100%

100%

100%

100%

100%

2. Mu{ki

55

84

67

70

79

77

3. @enski

46

92

74

83

88

86

4. Mla|i (20 do 35 godina)

27

67

55

69

75

80

5. Srednjih godina (36 do 50 godina)

48

76

58

64

57

43

6. Stariji (preko 51 godine)

26

31

14

17

20

19

7. Sa osnovnom {kolom

1

5

2

3

5

11

8. Sa srednjom {kolom

21

50

33

54

55

70

86

75

74

75

54

15

8

9

11

5

14

5

5

9

2

9. Vi{a {kola i fakultet 10. Magistri 11. Doktori nauka

78

29

Predsednik organizacije je u 46% slu~ajeva `ena, a u 54% slu~ajeva mu{karac. Samo u oblasti za{tite ljudskih prava dominiraju `ene predsednici (61% prema 39%). 48% predsednika je srednjih godina, 27% su mla|i - od 20 do 35 godina i 26% su stariji - preko 50 godina starosti. Postoje razlike u zavisnosti od starosti same organizacije - u organizacijama koje su se osnovale pre 2000. godine procenat predsednika preko 50 godina je znatno ve}i (36%), dok je u novonastalim organizacijama (2000. godine i kasnije) pove}an procenat mla|ih predsednika (35%). Tako|e mla|i predsednici dominiraju u organizacijama koje se bave mladima (52%). Po obrazovanju predesednici u NVO sektoru su u 78% slu~ajeva vi{eg i visokog obrazovanja, u 21% slu~ajeva imaju srednju {kolu, a samo u 1% slu~ajeva imaju zavr{enu osnovnu {kolu. Kada se posmatra sastav upravnih odbora NVO u odnosu na polnu strukturu vidimo da je malo ja~a zastupljenost `ena u odnosu na mu{karce (od svih upravnih odbora u 92% figuri{u `ene, dok mu{karci figuri{u u 84% ovih tela). Starosna struktura nam pokazuje da su u upravnom odboru najvi{e zastupljeni ~lanovi srednjih godina - 36 do 50 godina (figuri{u u 76% organizacija), zatim mla|i ~lanovi - 20 do 35 godina (67%) i na kraju najstariji preko 50 godina (31%). U upravnim odborima naj~e{}e figuri{u ~lanovi sa vi{om {kolom i fakultetom (nalaze se u 86% upravnih odbora), ali je tako|e i veoma ~eso prisustvo ~lanova koji imaju magistraturu (15%) ili doktorat (15%). ^lanovi sa srednjom {kolom zastupljeni su u 50%, dok su ~lanovi sa osnovnom {kolom prisutni u slu~aju samo 5% upravnih odbora. Na osnovu polne, starosne i obrazovne strukture svakog od ispitivanih segmenata (predsednik, upravni odbor, koordinatori, zaposleni, honorarci, volonteri), mogu se doneti slede}i zaklju~ci: 1. NVO je prete`no "`enski sektor", sa ve}im u~e{}em `ena u svim segmentima organizacije. Ipak, jedina pozicija na kojoj u ve}em procentu figuriraju mu{karci nego `ene (54% prema 46%) jeste pozicija predsednika organizacije. Kao {to je ve} re~eno, ovo nije slu~aj jedino u oblasti Za{tite ljudskih prava gde se `ene i na vode}oj poziciji pojavljuju u ve}em procentu. 2. Gledano po godi{tu, struktura u organizaciji varira u zavisnosti od segmenta. U upravnom odboru dominiraju ljudi srednjih godina (od 35 do 50). Me|u koordinatorima i zaposlenima broj mla|ih i ~lanova srednjih godina je skoro ujedna~en, dok me|u honoracima, a naro~ito volonterima dominira mla|a generacija (20 do 35 godina). Starija generacija (preko 50 godina) je najslabije prisutna u svim segmentima (u proseku oko 15% do 20%). 3. U odnosu na obrazovanje, nevladin sektor ~ine u najve}em procentu fakultetski obrazovani ljudi (preko 70% organizacija u svim segmentima ima ljude sa vi{im i visokim obrazovanjem). Samo su me|u volonterima u ve}em procentu zastupljeni aktivisti sa srednjom {kolom. Me|utim, taj nalaz se pre mo`e protuma~iti gledano zajedno sa godinama - me|u volonterima dominira mla|a generacija pa su verovatno u pitanju studenti (koji od zavr{enog obrazovanja imaju samo srednju {kolu, ali bi bilo pogre{no ne uzimati u obzir da su oni u toku daljeg {kolovanja). Budu}i da su na{i ispitanici bili ljudi na visokim pozicijama u organizaciji `eleli smo da vidimo, kakva je struktura uzorka po polu i starosti. Dobijeni podaci (Grafikoni 36. i 37.) ukazuju da je broj mu{kih i `enskih ispitanika gotovo podjednak: 52% mu{karaca i 48% `ena je sa~injavalo uzorak. Najve}i broj `ena je zastupljen u organizacijama koje se bave za{titom ljudskih prava, dok ih je najmanje u NVO koje se bave kulturom, obrazovanjem i ekologijom.

30

Grafikon 37: Pol ispitanika - po oblasti delovanja organizacije

Grafikon 36: Pol ispitanika

61%

Kultura, obrazovanje i ekologija

39% 55%

Socio-humanitarni rad

Mu{ki 52%

@enski 48%

45% 54%

Mladi, ekonomija i strukovna udru`enja

46% 58%

Razvoj civilnog dru{tva

42% 38%

Za{tita ljudskih prava

Mu{ki

62% @enski

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ukupno 72% ispitanika ima vi{e ili visoko obrazovanje. 27% ima poslednju zavr{enu srednju {kolu, a samo 2% osnovnu. Procenat ispitanika sa visokim obrazovanjem je najve}i u Beogradu, a regioni Vojvodina i Centralna Srbija su relativno izjedna~eni (skoro svaki drugi aktivista u njihovoj NVO ima zavr{en fakutet). U regionu Beograda je najmanje onih koji su zavr{ili vi{u {kolu, dok ih je najvi{e u regionu Centralna Srbija. U najve}em broju organizacija, ~lanovi upravnog odbora nisu zaposleni u organizaciji (73% slu~ajeva). Nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona). Grafikon 38: Da li su ~lanovi upravnog odbora zaposleni u organizaciji? 73%

Grafikon 39: Da li ~lanovi upravnog odbora, predsednik, direktor ili ~lanovi nadzornog odbora upravljaju projektima?

Da, uvek

22%

Da, u ve}ini slu~ajeva

48%

Samo u manjem broju slu~ajeva 19%

4% Da, svi

Ne

18% 12%

5%

Da, ve}ina

Samo neki ~lanovi

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ne Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

31

U skoro 1/2 ispitivanih organizacija (48% slu~ajeva) ~lanovi upravnog odbora, predsednik, direktor ili ~lanovi nadzornog odbora upravljaju projektima (Grafikon 39.). Ovaj procenat koji je izuzetno velik govori nam o nedovoljno razdvojenoj kontrolnoj, upravnoj i operativnoj funkciji. Ovaj procenat je jo{ ve}i me|u omladinskim organizacijama i organizacijama koje se bave mladima (u 70% ovih organizacija ~lanovi upravnog odbora, predsednik, direktor ili ~lanovi nadzornog odbora upravljaju projektima). Kao naj~e{}i razlog za{to ~lanovi upravnog i nadzornog odbora upravljaju projektima, navodi se da je projekat bio iz domena stru~nosti osobe iz datog odbora (52% ispitanika). Me|utim, tako|e se kao ~est odgovor navodi i mali broj ljudi u organizaciji (29%), kao i nedovoljno striktno podeljene funkcije u organizaciji (25%). Grafikon 40: Iz kog razloga ~lanovi upravnog i nadzornog odbora upravljaju projektima? Projekat je bio u domenu stru~nosti osobe iz upravnog odbora

52%

Mali broj ljudi u organizaciji - limitirana sredstva za anga`ovanje zaposlenih

29%

Funkcije u organizaciji nisu striktno podeljene Nema potrebe za dodatnim ljudstvom Ostali odgovori

25% 7% 3%

Baza: NVO u kojima ~lanovi upravnog i nadzornog odbora upravljaju projektima - 88% (489 NVO)

Proces dono{enja odluka Kao {to se mo`e videti sa Grafikona 41 skup{tina i upravni odbor naj~e{}e donose strate{ke odluke, predsednik i direktor donose odluke vezane za svakodnevno poslovanje, dok koordinatori i izvr{no osoblje donose odluke vezane za aktivnosti na svakodnevnim projektima. Medutim, kao {to se mo`e videti, ~esta preklapanja nam govore da podela nadle`nosti nije striktna i strogo definisana. Skoro 1/2 organizacija, po izjavama u~esnika ima osim statuta, pisana pravila i procedure dono{enja odluka i celokupnog rada organizacije (Grafikon 42). Ovaj procenat je znatno ve}i od o~ekivanog, tako da je mogu}e da je zbog socijalne po`eljnosti odgovora jedan deo ispitanika odgovorio potvrdno iako to nije realna slika (nemaju ova pravila u pisanoj formi). Ocena stanja organizacije iz oblasti upravljanja i nadzora (Grafikon 43 16% ispitivanih organizacija smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom, 57% smatra da je stanje dobro, ali da bi bila potrebna dodatna edukacija, dok 27% smatra da im je edukacija iz oblasti upravljanja i nadzora neophodna. Nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona), jedino je u okviru oblasti Razvoja civilnog dru{tva u manjoj meri izra`en stav da je edukacija neophodna).

32

Grafikon 41: Koje odluke donosi svaka od slede}ih instanci: 59%

55%

47%

37% 32% 28%

21% 17%

16%

8%

a

lje

5%

ob os o {n vr

at in rd Ko o

Iz

or

ip

Di

ro

re

je

kt

kt

or

ik dn se ed Pr

db ad

zo

7%

5%

or

4%

5%

N

U

pr

av

rn

ni

io

od

{t

in

bo

r

a

5%

up

16%

11%

9% % 8

Sk

20%

Strate{ke odluke

Odluke vezane za svakodnevno poslovanje organizacije

Odluke vezane za aktivnosti na konkretnim projektima

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon 42: Da li u va{oj organizaciji, osim statuta, postoje pisana pravila i procedure dono{enja odluka i celokupan rad organizacije?

Grafikon 43: Da li imate potrebe za dodatnom edukacijom iz oblasti upravljanja i nadzora?

Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom 27% Ne 53%

Neophodna podr{ka u ovom podru~ju 15%

Da 47%

Dobro, ali potrebna nam je dodatna podr{ka 58%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

33

F. Saradnja me|u NVO - umre`avanje 98% organizacija je do sada imalo kontakta sa drugim NVO. Ovde treba naglasiti da se pod kontaktom podrazumevao bilo koji oblik saradnje (pomo} u aktivnosti i opremi, saradnja u mre`i, zajedni~ko obavljanje projekata...). Me|u razli~itim tipovima saradnje naj~e{}e su zastupljeni: me|usobna pomo} u aktivnostima (77% od onih koji su imali saradnju), saradnja u okviru NVO mre`e (65%), obavljanje zajedni~kih projekata (64%), treninzi za ~lanove (50%), zajedni~ki zahtevi donatorima (48%), pomo} u opremi i ustupanje prostorija (44%). Izme|u ~lanica i organizacija koje nisu ~lanice FENS-a postoji razlika samo u saradnji unutar NVO mre`e - ~lanice FENS-a su ~e{}e ostvarivale saradnju unutar NVO mre`a od nevladinih organizacija koje nisu ~lanice FENS-a (78% prema 54%).

Grafikon 44: Da li ste do sada na bilo koji na~in sara|ivali sa drugim nevladinim organizacijama? Ne 2%

Grafikon 45: Na koji na~in ste sara|ivali sa drugim nevladinim organizacijama? Jedni drugima smo pomagali u aktivnostima

77%

Saradnja u NVO mre`i

65%

Obavljanje zajedni~kih projekata

64% 50%

Treninzi za ~lanove

Da 98%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Zajedni~ki zahtevi donatorima Pomo} u opremi, ustupanje prostora Lobiranje/javno zastupanje Koalicija Drugo

48% 44% 36% 28% 4%

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

Naj~e{}i motiv za ostvarivanje saradnje jesu zajedni~ka interesovanja (86% od onih koji su imali saradnju), ali tako|e i da bi se udovoljilo zahtevu donatora ili da bi se ostvarilo lak{e prikupljanje sredstva (59%), kako bi se bolje iskoristili kapaciteti (45%) i kako bi se pomoglo drugoj organizaciji (43%). Lak{e prikupljanje sredstva su kao razlog vi{e navodile ve}e organizacije, organizacije iz Beograda, kao i ~lanice FENS mre`e. Predstavnici nevladinog sektora su uglavnom zadovoljni nivoom saradnje koju njihova NVO ostvaruje sa drugim organizacijama u sektoru. 71% (od onih koji su imali saradnju) je zadovoljno saradnjom, 25% niti je zadovoljno niti je nezadovoljno, dok samo 4% nije zadovoljno saradnjom. Na pitanje {ta vide kao glavne probleme u saradnji, najve}i postotak ispitanika ili ne daje nikakav odgovor (46% onih koji su imali saradnju) ili izjavljuje da nema problema (11%). Ostatak navodi slede}e probleme u saradnji - nedovoljna anga`ovanost i nedovoljna motivacija samih ~lanova NVO, lo{a i nedovoljna komunikacija izme|u organizacija, ~est neprofesionalizam u radu NVO, nedovoljna finansijska sredstva,

34

~ak i me|usobno nepoverenje organizacija. Ako, me|utim, uporedimo zadovoljstvo saradnjom vlastite organizacije sa mi{ljenjem o razvijenosti saradnje unutar NVO sektora prime}uje se zna~ajna razlika u odgovorima. Dok postoji veliko zadovoljstvo sopstvenom saradnjom, saradnja unutar sektora se znatno lo{ije ocenjuje. Grafikon 46: Kako biste ocenili saradnju vlastite NVO sa drugim NVO?

Uop{te nismo zadovoljni

U potpunosti nerazvijena

0

s2

Grafikon 47: Kako biste ocenili saradnju unutar NVO sektora?

3

4 25

s2

s4

38

Veoma zadovoljni

50

s3

25

s3

s4 Veoma razvijena

34

18 3

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

NVO umre`avanje Od organizacija koje su imale saradnju sa drugim NVO (98% uzorka), 75% su ~lanovi neke NVO mre`e. 69% ovih nevladinih organizacija su ~lanice doma}ih mre`a, a 26% me|unarodnih. Naravno, postoji razlika izme|u ~lanica i ne ~lanica FENS mre`e: od organizacije koje nisu ~lanice FENS-a, 48% ne pripada niti jednoj mre`i, 40% su ~lanice doma}ih, 23% ~lanice me|unarodnih mre`a. U pogledu ~lanstva u doma}im mre`ama nema ve}ih razlika u odnosu na region, starost organizacije, oblast delovanja ili veli~inu, me|utim, kada su u pitanju me|unarodne mre`e slika je druga~ija. ^lanice me|unarodnih mre`a su u dosta ve}em procentu starije, ve}e organizacije, iz Beograda. Grafikon 48: Da li ste ~lan neke mre`e NVO? Da, me|unarodne

Ne

Da, me|unarodne

26

Da, doma}e

69

25

Grafikon 49: Da li ste ~lan neke mre`e NVO?

30

40

Da, doma}e

Ne

^lanice FENS-a Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

23

100

48 25 Nisu ~lanice FENS-a

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

35

Gledaju}i spisak ~lanstva u me|unarodnim i doma}im mre`ama mo`e se izdvojiti nekoliko osnovnih utisaka: 1. Ne postoji jasna distinkcija izme|u pojma mre`e i partnerskog odnosa sa drugom NVO - ~est je slu~aj da se umesto naziva mre`a navode nazivi razli~itih organizacija. Ovo je podatak koji je u saglasnosti sa nalazima istra`ivanja NGO Policy Group iz 2001. godina: "Sam koncept koalicija i umre`avanja nije dovoljno jasan mnogim organizacijama. NVO koje su u~estvovale u ovom istra`ivanju navode postojanje ~ak 181 razli~ite mre`e. Uglavnom samo jedna, a ponekad dve ili tri NVO, prepoznaju sebe kao ~lana odre|ene mre`e. Neke NVO su navodile pripadnost organizacijama koje ustvari nisu mre`e. Rezultati istra`ivanja potvrdili su da jo{ uvek nije dovoljno razja{njeno me|u NVO {ta se podrazumeva pod mre`om kao i njeno funkcionisanje. 2. Me|u me|unarodnim mre`ama nema ni jedne koja je okupila ve}i broj NVO - iako je navedeno preko 100 me|unarodnih mre`a, nijedna od njih ne okuplja vi{e od 5% organizacija (~lanova me|unarodnih mre`a). Na vrhu liste nalaze se slede}e me|unarodne mre`e (preko 2%): SEEEN, Seecran, RNC, Evropski pokret, Save the children, CIVICUS, Teledom Savet Evrope, Youth peer. 3. Me|u doma}im mre`ama, osim FENS-a, nema ni jedne mre`e u kojoj se nalazi vi{e od 5% organizacija, ~lanova doma}ih mre`a. Iako je i doma}ih mre`a navedeno preko 100, ~lanstvo samo nekoliko prelazi 2% organizacija (koje su ~lanovi doma}ih mre`a): CRNPS, NVO PVO, Volvoks, Srbija bez siroma{tva. Budu}i da je u uzorku uzet nameran broj FENS i ne-FENS organizacija, na osnovu ovog istra`ivanja ne mo`emo zaklju~iti o u~estalosti ~lanstva u FENS mre`i. Kao glavne razloge za u~lanjenje u neku mre`u, ~lanice doma}ih i me|unarodnih mre`a navode slede}e: - lak{e ostvarivanje ciljeva i zajedni~kih interesa, potreba za zajedni~kim re{avanjem problema (63% NVO, ~lanica mre`a), - razvoj NVO sektora - unapre|enje rada, razmena iskustva, bolja informisanost, bolja komunikacija, finansijska podr{ka (49%), - mogu}nost efektivnijeg, ja~eg uticaja (24%), - pobolj{anje slike o NVO u medijima (7%). Slede}i grafikoni prikazuju pore|enje stavova o uticaju vlastite mre`e i generalno, uticaja mre`a u NVO sektoru.

Grafikon 50: Kako biste procenili uticaj mre`e/mre`a ~iji ste ~lan? Bez uticaja

Bez uticaja

5%

Mali uticaj

Veliki uticaj

Baza: ^lanice NVO mre`a 70% (360)

36

Grafikon 51: Kako biste procenili generalni uticaj mre`a u NVO sektoru?

58%

37%

7%

Mali uticaj

Veliki uticaj

79%

14%

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

Mo`e se primetiti da je naj~e{}i stav da mre`e imaju uticaj, ali da je on manjeg obima. Tako|e, primetno je da se ve}i uticaj pripisuje delovanju vlastite mre`e nego postojanju umre`avanja u NVO sektoru. Ovaj rezultat mo`emo protuma~iti da predstavnici NVO sektora generalno smatraju da su mre`e zna~ajne za sektor, ali ne vide u dovoljnoj meri njihov uticaj, dok iz vlastitog iskustva vide delovanje mre`e ~iji su ~lan. Na ovom pitanju nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (starosti i veli~ine organizacije, oblasti delovanja, ~lanstva u FENS-u i regiona). Kao {to se moglo o~ekivati, sve organizacije, ~lanice FENS-a su ~ule za ovu NVO mre`u. Me|u organizacijama koje nisu ~lanice ove mre`e ukupno ima 66% organizacija koje su za nju ~ule. Nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (starosti i veli~ine organizacije, oblasti delovanja i regiona). Grafikon 52: Da li ste ~uli za FENS (Federaciju nevladinih organizacija Srbije)?

^lanice FENS-a

100 0

Nisu ~lanice FENS-a

Da

66 34

Ne

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Odnos organizacija koje su ~lanice FENS-a i onih koje to nisu je bio odre|en uzorkom, tako da na osnovu ovog istra`ivanja ne mo`emo govoriti o incidenci ~lanstva u ovoj mre`i u okviru NVO sektora. Ali zato mo`emo govoriti od razlozima za u~lanjenje. Naime kao glavne razloge, za{to su njihove organizacije postale ~lanice, predstavnici organizacija u okviru FENS mre`e su navodili: - bolja saradnja, razmena iskustva, bolja informisanost (45% organizacija ~lanica FENS-a), - ja~anje sektora u celini - razvoj, unapre|enje rada, pobolj{anje statusa u medijima (37%), - lak{e ostvarivanje zajedni~kih interesa (29%), - ja~anje uticaja sektora na vlast i dono{enje zakona (14%). Predstavnici organizacija koje su ~ule za FENS, ali se njihove organizacije nikad nisu u~lanile u ovu mre`u, kao glavne razloge zbog koga nisu postali ~lanovi FENS-a navode slede}e: - nedovoljna obave{tenost o ovoj mre`i (47% organizacija koje su ~ule za FENS a nisu postali ~lanovi), - nezainteresovanost za u~lanjenje u mre`u (18%), - sumnja u uticaj FENS-a, negativan stav prema FENS-u (11%), - li~ni problemi (13%) - saradnja sa organizacijama koje su im bliskije, sa sli~nom misijom (3%).

37

Grafikon 53: [ta je po vama svrha postojanja FENS-a? 58 58

58

55

54 49

48 42

39 34

35

34

13 6

2

6

5

6

4

^lanice FENS-a

dg ovo ra

go

Be zo

Dru

Pr po omoc jed ina ija ca

Ra zm en a in izm form e| acij uN a VO Uti caj na od don luk osi a u oce Srb iji Pro gra moc |a ija v Us nsk r ag og edno la{ dru sti ava {tv nje a s un tavo uta va r N i za VO h sek teva tor Po a k dru reta n {tv en je va` ih p ni itan h Po ja bo lj{a nje NV O s imid` ekt a Stv ora ara nje m un uta onop rs ekt ola ora

0

Nisu ~lanice FENS-a

Baza: Svi koji su ~uli za FENS 82% (423 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Stav prema FENS mre`i je naj~e{}e pozitivan - organizacije koje nisu ~lanice ove mre`e vide svrhu njenog postojanja prete`no u ja~anju samog NVO sektora, dok njene ~lanice opa`aju svrhu znatno {ire - pored ja~anja NVO sektora navodi se ja~anje uticaja na donosioce odluka i celokupno javno mnjenje u Srbiji. Od organizacija koje su ~ule za FENS, kao naj~e{}i odgovori na pitanje {ta je svrha postojanja FENS-a javljaju se: razmena informacija izme|u NVO, ja~anje uticaja na donosioce odluka u Srbiji, promocija vrednosti gra|anskog dru{tva i usagla{avanje stavova i zahteva unutar NVO sektora u odnosu na dr`avu, pokretanje va`nih dru{tvenih pitanja i pobolj{anje imid`a NVO sektora. Predstavnici organizacija koje nisu ~lanice FENS-a se sla`u za predstavnicima ~lanica FENS-a u stavovima da FENS ima va`nu ulogu u ja~anju odnosa unutar samog sektora, ali u znatno manjem procentu navode uticaj izvan sektora - uticaj na donosioce odluka i javno mnjenje. Dosada{nje aktivnosti FENS-a dobijaju prose~nu ocenu 2,92 na 5-stepenoj skali (1- sasvim neuspe{ne do 5 - sasvim uspe{ne). Najve}i procenat ispitanika daje trojku (40% organizacija koje su ~ule za FENS) pri ocenjivanju uspe{nosti dosada{njih FENS-ovih akcija. Organizacije ~lanice FENS-a daju ne{to pozitivnije ocene aktivnostima ove mre`e od onih koje to nisu. U odnosu na druge ispitivane varijable (starost i veli~ina organizacije, oblast delovanja, region) nema ve}ih razlika u ocenama.

38

Grafikon 54: Kako biste ocenili dosada{nje aktivnosti FENS-a? 4,5

Sasvim neuspe{ne

8,9 24,7

s2

18,3 42

s3

36,1 19,8

s4

10,6 8,2

U potpunosti uspe{ne

Bez odgovora

2,2 0,8

^lanice FENS-a

23,9

Nisu ~lanice FENS-a

Baza: Svi koji su ~uli za FENS 82% (423 NVO)

G. Saradnja NVO sa dr`avom Najve}i deo ispitanika nije zadovoljan, generalno, odnosom dr`ave prema NVO sektoru i opa`a ovaj odnos kao nerazvijen. Naj~e{}i odgovor na pitanje kako bi procenili odnos dr`ave prema tre}em sektoru jeste da je dr`ava nezainteresovana i potcenjuje zna~aj NVO sektora (62% ispitanika). 25% smatra da dr`ava do`ivljava NVO kao suparnike. Me|utim, saradnja vlastite NVO sa lokalnom upravom se ocenjuje ne{to pozitivnije od generalnog stanja u sektoru, mada su i dalje u ve}em procentu zastupljene negativnije ocene - saradnju kao lo{u ocenjuje 40% organizacija, kao ni dobru ni lo{u 28%, dok 32% smatra da im je saradnja dobra. Grafikon 55: Kako biste ocenili odnos dr`ave prema NVO sektoru? Dr`ava prepoznaje NVO sektor kao partnere

11

Dr`ava do`ivljava NVO kao suparnike

Ne mogu da procenim

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Veoma lo{a saradnja

21

25 19

s2

Dr`ava je nezainteresovana i potcenjuje zna~aj NVO sektora Dr`ava poma`e razvoj NVO sektora (izdvaja sredstva)

Grafikon 56: Kako biste ocenili saradnju va{e lokalne samouprave sa va{om organizacijom?

62 s3 5

28

s4 9

Veoma dobra saradnja

21 11

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

39

11% ispitanih NVO do sada nije imalo nikakvu saradnju sa dr`avnim institucijama. 55% je imalo saradanju sa dr`avnim isntitucijama na lokalnom nivou, a 45% sa dr`avnim institucijama na republi~kom nivou. Nevladine organizacije koje su osnovane pre 2000. kao i nevladine organizacije iz Beograda znatno su ~e{}e sara|ivale sa dr`avnim institucijama na republi~kom nivou od mla|ih organizacija i organizacija iz unutra{njosti. Ovaj podatak nam govori da su starije organizacije stekle odre|eni ugled i da su zbog svog iskustva bolje pozicionirane. Po pitanju saradnje na lokalnom nivou nema razlike u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~ina, ~lanstvo u FENS-u i region). Predstavnici organizacija koje do sada nisu imale saradanju kao razlog su navodili uglavnom nedovoljno interesovanja za saradnju kako od strane same NVO ("Nije bilo potrebe za saradnjom"), tako i od strane dr`avne institucije ("Nisu hteli da sara|uju"). Grafikon 57: Da li ste do sada imali saradnju sa bilo kojom dr`avnom institucijom? Nije bilo saradnje

Dr`ava u ulozi donatora

11

Da, na lokalnom nivou Da, na republi~kom nivou

Grafikon 58: Koje ste tipove saradnje sa dr`avnim institucijama imali do sada?

55

45

NVO kao konsultant

44

26

Zajedni~ki rad na projektu

59

Razmena iskustva i informacija Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Baza: Svi koji su sara|ivali sa dr`avom 89% (455 NVO)

50 *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Naj~e{}i vid saradnje sa dr`avom jeste zajedni~ki rad na projektu (javlja se kod 59% organizacija koje su sara|ivale sa dr`avom). Sledi razmena iskustva i informacija (50%). Dr`ava je kao donator pomogla u slu~aju 44% organizacija. Malo za~u|uje procenat od ~ak 26% organizacija koje su se u ovoj saradnji pojavile u ulozi konsultanta, i verovatno je u pitanju {iroko shva}en pojam konsultacija (vi{e u smislu stru~ne pomo}i). Na ovom pitanju postoje razlike jedino u odnosu na region: organizacije iz Beograda ~e{}e se pojavljuju u ulozi konsultanta od organizacija iz drugih regiona (38% u odnosu na 22% - Centralna Srbija i 20% - Vojvodina), a sa druge strane dr`ava u ulozi donatora se naj~e{}e pojavljuje u Vojvodini, a najre|e u Centralnoj Srbiji (Vojvodina - 60%, Beograd 47% i Centralna Srbija - 34%). Kao naj~e{}i problemi u saradnji sa dr`avom javljaju se naj~e{}e: - nezainteresovanost predstavnika dr`avnih organa (54% organizacija koje su sara|ivale sa dr`avom), - velika uloga neformalnih kontakata, "veza" (45%), - dr`avne institucije nemaju sredstava za pomaganje NVO aktivnosti (44%), - velika dr`avna administracija usporava proces razmene informacija (44%) - saradnja na projektima se te{ko ostvaruje usled razli~itih nivoa kompetentnosti (34%).

40

25% predstavnika nevladinog sektora izjavljuje da im je dr`avni aparat ili vlast do sada na neki na~in onemogu}avala rad. Mogu}e je da je ovaj procenat jo{ i ve}i, ali da se neki postupci dr`avnog aparata ne prepoznaju kao onemogu}avanje. Ova onemogu}avanja se najve}im delom odnose na period posle pada Milo{evi}evog re`ima, dok je za vreme ovog re`ima taj procenat bio znatno ve}i. Po ovom pitanju nema razlike u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region). Kao naj~e{}i na~ini onemogu}avanja rada navo|eni su: uskra}ivanje kori{}enja prostora (18% organizacija koje navode da im je dr`ava onemogu}ivala rad), uskra}ivanje finansija (15% datih organizacija), nesaradnja "nisu davali garancije", "forsirali druge organizacije" (13%), nezainteresovanost (11%). Najve}i deo ispitanika smatra da je saradnja izme|u NVO i dr`ave veoma va`na - 49% svih ispitanika. Ipak, grafikon nam pokazuje da 15% organizacija ovu saradnju ne vide kao zna~ajnu. Grafikon 59: Kako biste ocenili va`nost saradnje dr`ave i nevladinih organizacija? U potpunosti neva`na

4

s2 s3 s4 Veoma va`na

11 16 19 49

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

H. Saradnja NVO sa poslovnim sektorom Kao {to se iz Grafikona 60 mo`e videti, 61% svih ispitanika tvrdi da je imalo saradnju sa poslovnim sektorom. Ovde treba naglasiti da se pod saradnjom podrazumeva bilo kakav vid komunikacije izme|u NVO i kompanija, pa tako i donacija, ~ak i najmanjeg obima - u robi, nov~ana donacija... Saradnja je znatno ~e{}e ostvarivana me|u starijim organizacijama (70% starijih organizacija su imale saradanju), kao i me|u velikim NVO (71% velikih organizacija je imalo saradnju sa poslovnim sektorom). Tako|e, uo~ljive su razlike u odnosu na oblast delovanja (kao {to se mo`e videti na Grafikonu 61): saradnja sa poslovnim sektorom je znatno ~e{}a u oblasti kulture, obrazovanja, ekologije, kao i sociohumanitarnog rada nego u oblasti za{tite ljudskih prava. Za{to nije dolazilo do saradnje? Kao najzna~ajnije razloge za{to nije dolazilo do saradnje ispitanici (predstavnici NVO koje nisu ostvarile saradnju) su navodili sa jedne strane nezainteresovanost za saradnju poslovnog sektora, a sa druge strane i nezainteresovanost i samih NVO (drugi ~inioci se javljaju znatno re|e): - Nezainteresovanost poslovnog sektora (Poslovni sektor nije zainteresovan - 24% organizacija koje nisu ostvarile saradnju, Poslovni sektor nije spreman da sara|uje - 11%, Ne shvataju zna~aj NVO - 8%),

41

Grafikon 60: Da li ste do sada sara|ivali sa poslovnim sektorom?

Grafikon 61: Da li ste do sada sara|ivali sa poslovnim sektorom? - po oblasti delovanja Kultura, obrazovanje i ekologija Socio-humanitarni rad

Ne 39

Mladi, ekonomija i strukovna udru`enja Da 61

Razvoj civilnog dru{tva

74% 26% 73% 27% 61% 39% 59% 41%

Za{tita ljudskih prava

Da Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ne

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

- Nezainteresovanost samih NVO (Nismo imali potrebe za saradnjom -14%. Na{a misija nije u vezi sa poslovnim sektorom - 12%, Niko nam nije ponudio saradnju - 3%) - Drugi ~inioci - Poslovni sektor je nerazvijen, nema sredstava - 8%, Nije bilo prilike, uslova, mogu}nosti za saradnju - 17%. Saradnja je naj~e{}e ostvarivana zbog zainteresovanosti predstavnika biznis sektora za odre|enu oblast (ovaj odgovor navodi 58% ispitanika ~ije NVO su ostvarile saradnju). Tako|e va`nu ulogu imaju i li~ni motivi predstavnika biznis sektora (29% ovih ispitanika), kao i ~lanstvo predstavnika biznis sektora u upravnom odboru organizacije (17%). Naj~e{}i tip saradnje izme|u poslovnog sektora i NVO jeste kada se predstavnik poslovnog sektora na|e u ulozi donatora - ukoliko se uzmu u obzir samo one organizacije koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom, mo`e se uo~iti da je 78% ovih NVO imalo iskustva sa donatorstvom poslovnog sektora. 25% se pojavilo u ulozi konsultanta, a 5% je davalo druge tipove usluga. Saradnju gde se poslovni sektor nalazi u ulozi donatora mnogo ~e{}e su ostvarivale organizacije iz oblasti socio-humanitarnog delovanja nego organizacije iz drugih oblasti. Grafikon 62: Koje ste tipove saradnje imali do sada sa poslovnim sektorom? Poslovni sektor u ulozi donatora

78

Konsultantske usluge NVO Razne usluge u vezi sa problemom kojim se bavimo Drugo

25 5 7

Baza: NVO koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom 61% (312 NVO)

42

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

44% 56%

Kada se poslovni sektor pojavljuje u ulozi donatora, naj~e{}e su u pitanju nov~ane donacije (66% organizacija koje su primale donacije), a onda "in kind" (u naturi) donacije (60% ovih organizacija). Slede}i grafikon, prikazuje prirodu pomo}i dobijenu od strane poslovnog sektora. Jasno se vidi da najve}i deo organizacija ustvari prima malu, sporadi~nu pomo} od poslovnog sektora (73% od NVO koje su primile donacije). Samo 6% (od organizacija koje primaju donacije) ustvari dobija strate{ki osmi{ljenu i kontinuiranu pomo}. Jo{ 21% ovih organizacija tvrdi da pomo} koju dobijaju nije kontinuirana, ali da je dobijaju redovno, za ve}inu projekata. Grafikon 63: Kakva je priroda pomo}i koju dobijate od poslovnog sektora? Postoji strate{ki osmi{ljena i kontinuirana pomo} 6% Pomo} nije kontinuirana, ali nam poma`u kod ve}ine projekata 21%

Pomo} je sporadi~na, u pitanju su male donacije 73% Baza: NVO koje su primale donacije od poslovnog sektora - 48% (233 NVO)

Zadovoljstvo saradnje sopstvene organizacije i poslovnog sektora je umereno - prose~na ocena na 5-stepenoj skali zadovoljstva iznosi 2.87 i kao {to se mo`e videti na grafikonu retke su ekstremne ocene saradnje (petice i jedinice) {to nam govori da su retki kako izrazito negativni, tako i izrazito pozitivni slu~ajevi saradnje. Grafikon 64: U kojoj meri ste zadovoljni saradnjom va{e organizacije sa poslovnim sektorom? Uop{te nismo zadovoljni

U potpunosti neva`na

7

s3

38

25

Veoma smo zadovoljni

7

Baza: NVO koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom 61% (312 NVO)

8

s2

30

s2

Sum +

Grafikon 65: Kako biste ocenili va`nost saradnje poslovnog sektora i nevladinih organizacija?

s3

s4 Veoma va`na

12

18

25

37

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

43

Grafikon procene va`nosti saradnje, me|utim ima potpuno druga~iji trend. Vidi se da najve}i procenat ispitanika - predstavnika NVO sektora smatra da je saradnja sa poslovnim sektorom od izuzetnog zna~aja (37% svih ispitanika), a jo{ 25% je vidi kao va`nu. Ipak treba imati u vidu da 20% ispitanika ne vidi zna~ajnost ove saradnje. Po ova dva pitanja nema zna~ajnijih razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region). Na pitanje - Da li bolje sara|ujete sa privatnim ili dr`avnim preduze}ima, najve}i procenat ispitanika - predstavnika NVO koje su do sada imale saradnju sa poslovnim sektorom smatra da nema razlike (45% predstavnika NVO koje su imale saradnju sa poslovnim sektorom). Me|utim, ostatak ispitanika daje prednost preduze}ima u privatnom vlasni{tvu. Ni po ovom pitanju nema zna~ajnijih razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~ina, ~lanstvo u FENS-u i region). Grafikon 66: Da li bolje sara|ujete sa privatnim ili sa dr`avnim preduze}ima?

Nema razlike 45%

Sa privatnim 41%

Sa dr`avnim 14% Baza: NVO koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom - 61% (312 NVO)

Organizacije koje su do sada sara|ivale sa poslovnim sektorom pitali smo za{to saradnja izme|u njih i poslovnog sektora nije jo{ ve}a? Kao naj~e{}i razlozi navode se prvenstveno finansijske te{ko}e sa kojima se preduze}a generalno, a tako|e i vezano za ovu saradnju susre}u: preduze}a nemaju poreske olak{ice za pomo} NVO sektoru (navodi 65% ispitanika - predstavnika NVO koje su ostvarile saradnju sa poslovnim sektorom), zatim da su preduze}a u veoma lo{em stanju (62% ovih ispitanika). Nedovoljno poznavanje uloge i zna~aja NVO sektora nalazi se na tre}em mestu (58%). O~evidno, prema mi{ljenju predstavnika NVO sektora, negativan stav predstavnika biznis sektora prema tre}em sektoru nije prisutan ili ima drugorazredni zna~aj: nezainteresovanost za rad NVO sektora navodi 35% ispitanika koji su ostavarili saradnju, a negativan stav poslovnog sektora prema NVO 25%. Indikativno je da se na poslednjoj stepenici na ovoj lestvici razloga navodi neiskustvo NVO da se pribli`i poslovnom sektoru, koje kao razlog nedovoljne saradnje navodi samo 17% ovih ispitanika. Po ovom pitanju nema zna~ajnijih razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region).

44

Grafikon 67: Za{to saradnja izme|u va{e organizacije i poslovnog sektora nije ve}a? Preduze}a nemaju poreske olak{ice za pomo} NVO sektoru

65

Preduze}a su u veoma lo{em stanju - nemaju sredstava za donacije

62

Preduze}a nedovoljno poznaju ulogu i zna~aj NVO

58

Preduze}a nisu zainteresovana za rad NVO

35

Postoji negativan stav prema NVO sektoru u celini

25

NVO nema iskustva kako da se pribli`i poslovnom sektoru Drugo

17

4

Baza: NVO koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom 61% (312 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Na kraju ovog poglavlja zamolili smo sve ispitanike da daju predloge na pitanje {ta NVO sektor mo`e da uradi u cilju pribli`avanja poslovnom sektoru. Ubedljivo naj~e{}e, ispitanici su nagla{avali da je potrebno bolje informisati poslovni sektor o radu, ulozi i zna~aju NVO sektora, kao i o koristi koju bi oba sektora imala od ove saradnje.

Grafikon 68: [ta NVO sektor mo`e da uradi u cilju pribli`avanja poslovnom sektoru? Da upoznaju poslovni sektor o zna~aju i ulozi NVO i obostranoj koristi saradnje

74

Kampanje za promenu imid`a NVO

48

Lobiranje

39

Izrada plana akcije o zajedni~kom nastupu u NVO mre`ama

38

Organizovanje zajedni~ke konferencije sa biznis sektorom

38

U~enje ve{tina prikupljanja sredstava Drugo Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

36

3 *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

45

I. Saradnja NVO sa medijima

Najve}i procenat nevladinih organizacija ima kontakte sa medijima (98%). Ovde moramo naglasiti da se u ovom pitanju pod pojmom kontakta misli na bilo koji tip saradnje (od izve{tavanja, reklamiranja pa sve do zajedni~kog rada na projektu i davanja konsultantskih usluga). Po ovom pitanju nema zna~ajnijih razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region). Kada pogledamo razloge saradnje vidimo da se ta saradnja u najve}em broju slu~ajeva (95% organizacija koje su ostvarile saradnju) ogleda u medijskom izve{tavanju o nekoj aktivnosti organizacije. Me|utim, nije redak ni slu~aj, po izjavama na{ih ispitanika, zajedni~kog rada NVO i medija na nekom projektu (43% organizacija koje su ostvarile saradnju). Sledi reklamiranje organizacije (42% organizacija). Reklamiranje organizacije se kao vid saradnje znatno ~e{}e pominje od strane predstavnika NVO sektora iz unutra{njosti nego iz Beograda - razlog tome verovatno le`i u ~injenici ({to }e se videti i iz kasnijih odgovora) da lokalni mediji iz unutra{njosti daju znatno vi{e prostora za promovisanje NVO sektora.

Grafikon 69 : Da li ste do sada imali bilo kakav tip saradnje ili kontakt sa medijima? Ne 2%

Grafikon 70: Razlozi saradnje sa medijima? Medijsko izve{tavanje o nekoj aktivnosti organizacije

95

Saradnja NVO i medija na projektu npr. edukativna kampanja

43

Reklamiranje organizacije Medijska ku}a kao donator NVO NVO u ulozi davanja stru~nog mi{ljenja Da 98%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Program treninga za novinare Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima 98% (505 NVO)

42

20

18

17

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Od svih organizacija koje su imale kontakt sa medijima (ukupno 98% uzorka) 67% je kontaktiralo lak{e sa lokalnim, 28% ne prime}uje razliku, dok je samo 6% lak{e ostvarilo saradnju sa velikim, nacionalnim medijima (Grafikon 71.). Me|utim, postoje velike regionalne razlike (Grafikon 72.) - u Beogradu se saradnja sa velikim medijima, sa nacionalnom pokriveno{}u mnogo lak{e ostvaruje nego u druga dva regiona, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Mo`emo re}i da je u ova dva regiona saradnja sa velikim medijima skoro u potpunosti neostvarena, ali da su lokalni mediji o~igledno otvoreni za saradnju.

46

Grafikon 71: Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa lokalnim ili velikim, nacionalnim medijima?

Grafikon 72: Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa lokalnim ili velikim, nacionalnim medijima? - po regionima 28 Beograd

Lokalnim medijima

Velikim medijima, sa nacionalnom pokriveno{cu

17 55

67% Centralna Srbija

6%

82 1 16

74 Podjednako

Vojvodina

28%

4 23

Lokalnim medijima Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

Velikim medijima, sa nacionalnom pokriveno{}u

Podjednako

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

55% predstavnika svih NVO koje su ostvarile saradnju sa medijima smatra da nije bilo razlike u ostvarivanju saradnje izme|u {tampanih i elektronskih medija(Grafikon 73.). 31% predstavnika ovih organizacija tvrdi da je saradnja lak{e ostvarena sa elektronskim medijima, dok 14% lak{e ostvaruje saradnju sa dnevnim novinama i magazinima. Jasnija slika dobija sa kada ovo pitanje pogledamo u odnosu na regionalne razlike (Grafikon 74.). Uo~avamo da, ponovo, u Beogradu imamo znatno druga~iju sliku nego u ostala dva regiona. U Beogradu je nevladinim organizacijama, o~evidno, znatno lak{e nego u drugim regionima da kontaktiraju sa {tampanim medijima. U Centralnoj Srbiji je najve}a razlika u dostupnosti ova dva medija - elektronski mediji su znatno dostupniji od {tampanih, dok u Vojvodini postoji najve}a ujedna~enost u dostupnosti razli~itih tipova medija.

Grafikon 73: Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa elektronskim ili {tampanim medijima?

Grafikon 74: Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa elektronskim ili {tampanim medijima? - po regionima 12%

Elektronski mediji (TV, radio) 31%

Beograd

60%

46% Centralna Srbija

Nema razlike 55%

28%

8% 47%

21% [tampani mediji 14% Baza: NVO koje su saradjivale sa medijima 98% (505 NVO)

Vojvodina

14% 65%

Elektronski mediji (TV, radio)

[tampani mediji

Nema razlike

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima 98% (505 NVO)

47

Slede}a 4 grafikona pokazuju ocene na 5-stepenoj skali: zadovoljstvo li~nom saradnjom sa medijima, generalna ocana razvijenosti saradnje NVO sektora i medija, ocena medijske percepcije NVO sektora i ocena va`nosti saradnje izme|u ova dva sektora. Mo`emo izvesti zaklju~ak da se saradnja sa medijima do`ivljava kao veoma va`na - skoro da nema predstavnika nevladinog sektora koji tako ne misli. Tako|e, dosada{nja iskustva u toj saradnji su mahom pozitivna (prose~na ocena na skali zadovoljstva - 3.87 i odgovara "umerenom zadovoljstvu"). ^ak 78% ispitanika je zadovoljno dosada{njom saradnjom! Samo 8% izra`ava nezadovoljstvo dosada{njom saradnjom. Sa druge strane, smatra sa da saradnja nije dovoljno razvijena kada se posmatra sektor u celini (srednja ocena saradnje iznosi 3.04, a naj~e{}i odgovor odgovara trojci na 5-stepenoj skali - "nije ni razvijena niti nerazvijena"). Tako|e, najizra`eniji je stav da mediji slabo, samo delimi~no razumeju zna~aj NVO sektora u Srbiji (ponovo, kao najfrekventnija, javlja se ocena 3 na 5-stepenoj skali). Grafikon 76: Kako biste, generalno, ocenili razvijenost saradnje medija i nevladinih organizacija?

Grafikon 75: U kojoj meri ste zadovoljni saradnjom va{e organizacije sa medijima? Uop{te nismo zadovoljni

U potpunosti nerazvijena

2

6

s2

s2

25

s3

51

s4

39

Veoma smo zadovoljni

22

s3

s4

20

Veoma razvijena

29

5

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 77: U kojoj meri, po va{em mi{ljenju, mediji razumeju zna~aj i ulogu NVO?

Grafikon 78: Kako biste ocenili va`nost saradnje medija i nevladinih organizacija?

U potpunosti ne

3

s2

15

48

s3

s4 U potpunosti da

26

9

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

48

2

U potpunosti neva`na

1

s2

3

s3

s4

11

14

Veoma va`na Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

71

Za probleme u saradnji uglavnom se krive novinari - ne prepoznaje se zna~aj aktivne uloge NVO u saradnji sa medijima. Kao naj~e{}i razlozi ~ime nisu bili zadovoljni u dosada{njoj saradnji sa medijima, ispitanici su naj~e{}e navodili da nema istra`iva~kog novinarstva u oblasti pra}enja NVO sektora (48% predstavnika NVO koje su imale saradnju sa medijima), kao i da je generalno nizak nivo profesionalnosti novinara (38% ovih organizacija). Samo 19% organizacija smatra da i same NVO nisu dovoljno obu~ene za rad sa medijima. Grafikon 79: ^ime niste bili zadovoljni tokom saradnje sa medijima? Nema istra`iva~kog novinarstva u oblasti pra}enja NVO sektora

48%

Nizak nivo profesionalnosti novinara

38%

Cene ogla{avanja u medijima su veoma visoke

27%

Mediji nisu zainteresovani da izve{tavaju o NVO aktivnosti

24%

U medijima dolazi do "izvrtanja" informacija kako bi se napravila senzacionalisti~ka pri~a

23%

NVO nisu dovoljno obu~eni za saradnju sa medijima

19%

Uticajni mediji imaju generalno negativan stav prema radu NVO Ni~im, nije bilo problema, lepa saradnja

12%

3%

Bez odgovora

13%

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Promociju svog rada, nevladine organizacije naj~e{}e vr{e preko lokalnih medija (ovaj odgovor navodi 85% organizacija koje su imale saradnju sa medijima). Sledi promocija preko interneta (web site i mail) i neformalnim putem. Promocija u nacionalnim medijima je najre|i slu~aj. Me|utim, ova dostupnost nacionalnih medija veoma varira u zavisnosti od kredibiliteta koji ima nevladina oganizacija - tako nam rezultati pokazuju da promociju svog rada u velikim, nacionalnim medijima znatno ~e{}e imaju velike NVO, osnovane pre 2000, iz Beograda. NVO iz Beograda tako|e ~e{}e koriste internet kao sredstvo komunikacije, ali su manje nego NVO iz drugih regiona prisutne u lokalnim medijima. Grafikon 80: Da li i na koji na~in promovi{ete programe i projekte va{e NVO? U lokalnim medijima

85

Preko interneta (sajt, mailing lista)

53

Neformalinim putem

49

U nacionalnim medijima Drugo

31 5

Baza: NVO kje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

49

O rezultatima svojih projekata NVO izve{tavaju na razli~ite na~ine me|utim, kao naj~e{}e se pojavljuje izve{tavanje u medijima, konferencije za {tampu, izve{taji i elaborati, kao i web site i mailing lista. Grafikon 81: Na koji na~in izve{tavate o rezultatima svojih projekata? Mediji, elektronski, {tampani

39

Konferencija za {tampu

23

Izve{taji, elaborati

23

Internet, web site, mailing lista

16

Bilten i bro{ure, sopstveni propagandni materijal

5

Intervjui, izjave

5

Evaluacija, zaklju~na ocena o projektu

3

Prezentacija, promocija, prikaz projekta

3

Neformalnim putem

2

Saop{tenja

2

Pisana forma

2

Tribina, okrugli stolovi, nau~ni skupovi, radionice

2

Bez odgovora

7 *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

Na osnovu slede}eg grafikona vidimo da je naj~e{}i vid pra}enja aktivnosti NVO organizacija od strane medija putem uzimanja intervjua od predstavnika nevladinog sektora (navodi 84% ispitanika). Pokrivanje aktivnosti kroz razne novinske ~lanke je slede}e na listi, zatim slede pla}eni oglasi. Vidimo da se na samom dnu liste, sa svega 4%, javlja kontinuirano pra}enje aktivnosti od strane medija. Izve{tavanje putem novinskih ~lanaka je naj~e{}e u Beogradu, a najre|e u Centralnoj Srbiji, {to je u saglasnosti sa ve} dobijenim podacima da je u Beogradu ve}a dostupnost {tampanih medija. Grafikon 82: Kako mediji pokrivaju aktivnosti va{e organizacije? Intervjuima o aktivnostima

84 58

^lancima Pla}enim oglasima Izve{taji, pra}enje aktivnosti

15 4

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

50

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Kako nevladine organizacije ocenjuju stav medija prema njihovom sektoru? Najve}i deo ispitanika smatra da se mediji me|usobno razlikuju u svom stavu prema nevladinom sektoru i da ima i onih sa pozitivnim i onih sa negativnim stavom (35% svih ispitanika). Tako|e je visok procenat ispitanika koji smatraju da ve}ina medija ima vi{e pozitivan nego negativan stav prema NVO sektoru (30%). Po ovom pitanju nema zna~ajnijih razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region). Ocena stanja organizacije na podru~ju saradnje sa medijima - 32% ispitivanih organizacija smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom, 53% smatra da je stanje dobro, ali da bi bila potrebna dodatna edukacija, dok 15% smatra da im je edukacija iz oblasti saradnje sa medijima neophodna. Nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona).

Grafikon 83: Kako biste ocenili generalan stav medija prema NVO sektoru?

Stav ve}ine medija je pozitivan

35%

Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom 32%

7%

Ve}ini medija je u poptunosti nezainteresovana Ne mogu da procenim

Neophodna edukacija u ovom podru~ju 15%

30%

Koliko ima onih sa pozitivnim toliko i onih sa negativnim stavom Stav ve}ine medija je negativan

Grafikon 84: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu saradnje sa medijima?

19%

9%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Dobro, ali potrebna nam je dodatna edukacija 53% *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

51

K. Odnos javnosti prema NVO

Stav sredine prema NVO sektoru ocenjen je kao prevashodno neutralan (47% ispitanika daje ocenu 3 na 5-stepenoj skali od 1 - izrazito negativan stav sredine do 5 - izrazito pozitivan stav sredine). Prose~na ocena na ovoj skali je 2,86 (na skali od 1 do 5). Po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (veli~inu organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i region kome NVO pripada). Uo~ene su ne{to ve}e ocene kada su ispitanici iznosili kako vide stav sredine u kojoj deluju, konkretno prema njihovoj NVO (naj~e{}i odgovor je ocena 4 na 5-stepenoj skali od 1 - izrazito negativan do 5 - izrazito pozitivan stav). Prose~na ocena na ovoj skali je 3,50 (u odnosu na 2,86 prema delovanju NVO sektora u celini). Moglo bi se re}i da ispitanici percipiraju odnos sredine u kojoj deluju kao mnogo blagonakloniji i pozitivniji prema sopstvenoj organizaciji, nego prema NVO sektoru u celini.

Grafikon 85: Kako biste ocenili stav sredine u kojoj delujete prema NVO sektoru u celini?

Izrazito negativan stav

Izrazito negativan stav

7 25

s2

Izrazito pozitivan stav

s2 48

s3 s4

Grafikon 86: Kako biste ocenili stav sredine u kojoj delujete prema va{oj organizaciji?

16 5

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

2 10 36

s3 s4

Izrazito pozitivan stav

37 14

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Percepcija obave{tenosti gra|ana o delovanju NVO sektora je relativno niska (Grafikon 87.) (prose~na ocena 2,60 na 5-stepenoj skali od 1 - veoma neobave{teni do 5 - veoma obave{teni). Po ovom pitanju su uo~ene regionalne razlike. Ispitanici iz Centralne Srbije u ne{to ve}em stepenu opa`aju gra|ane Srbije kao obave{tene o delovanju NVO sektora, naro~ito u odnosu na ispitanike iz Beograda.

52

Grafikon 87: Kako biste ocenili obave{tenost gra|ana u va{oj sredini o delovanju NVO sektora?

Veoma neobave{teni

Grafikon 88: Koliko su gra|ani u va{oj sredini zainteresovani za rad NVO sektora?

Izrazito nezainteresovani

11

s2

36

s2

s3

36

s3

s4 Veoma obave{teni

10 41 36

s4

13

Izrazito zainteresovani

3

9 3

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Na pitanje koliko su gra|ani u va{oj sredini zainteresovani za rad NVO sektora (Grafikon 87.), u ne{to ve}em stepenu su izra`ene negativne ocene. Prose~na ocena na ovoj skali (5-stepena skala od 1 - veoma nezainteresovani do 5 - veoma zainteresovani) je 2,5. Na ovom pitanju nisu dobijene ve}e razlike u odnosu na ispitivane varijable (izmedju organizacija razli~ite veli~ine, iz razli~itih regiona, nastalih pre i posle 2000. godine, ~lanica FENS-a i onih koje to nisu). Samo organizacije koje se bave za{titom ljudskih prava u ne{to vi{em procentu smatraju da su gradjani zainteresovani za delovanje NVO sektora.

Grafikon 89: Da li va{a organizacija ima strategiju u odnosima sa javno{}u?

Grafikon 90: Da li va{a organizacija ima strategiju u odnosima sa javno{}u? 58%

Kultura, obrazovanje i ekologija

42% 47%

Socio-humanitarni rad

Ne 47%

Da 53%

53% 34%

Mladi, ekonomija i strukovna udru`enja

65% 67%

Razvoj civilnog dru{tva

32% 54%

Za{tita ljudskih prava

Da Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

45%

Ne

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

53

53% ispitanika, predstavnika NVO sektora izjavljuje da njihova organizacija ima strategiju u odnosima sa javno{}u ({to je prikazano na grafikonu 89.). U odnosu na oblast delovanja prime}uje se da jedino kod NVO koje se bave mladima postoji druga~iji trend (slika je u potpunosti obrnuta - kod ovih organizacija 65% nema strategiju u odnosima sa javno{}u,a samo 34% ima). Organizacije koje se bave razvojem civilnog dru{tva u najve}em procentu imaju strategiju (65% ovih organizacija). Razlike medju razli~itim regionima, ~lanstvu u FENS-u, godini osnivanja i veli~ini organizacije nisu zna~ajne. Kada navode na~ine na koje njihova organizacija komunicira sa javno{}u, najfrekventniji odgovori su: direktan kontakt sa gra|anima/korisnicima (67%), {tampani materijal - bro{ure, flajeri, lifleti, posteri (65%), saop{tenja za javnost (58%), medijske kampanje (50%), konferencije za {tampu (46%), web prezentacije, internet sajt (43%), godi{nji izve{taji (27%). Zna~ajnije razlike dobijene su kada se uporedi frekvencija odr`avanja konferencija za {tampu malih organizacija (do 14 ~lanova) (34%), u odnosu na ve}e NVO (55%). Tako|e, organizacije koje se bave razvojem civilnog dru{tva zna~ajnije koriste web stranice i sajtove (58%) kako bi komunicirale sa javno{}u, u odnosu na organizacije koje se bave za{titom ljudskih prava (32%). Statisti~ki zna~ajne razlike se opa`aju i me|u regionima. Internet komunikacija je mnogo vi{e zastupljena u Beogradu, nego {to je slu~aj u Centralnoj Srbiji. Mogu}e da je u Beogradu lak{e ostvariti kontakt sa NVO i da se kompjuter ~e{}e koristi kao "efikasan" medijum. Priprema godi{njih izve{taja, kao vid komunikacije sa javno{}u, ~e{}a je kod organizacija osnovanih pre 2000. godine, kao i kod onih koje su ~lanice FENS-a. 86% NVO imaju svoj logo, 32% slogan, a 35% PR menad`era. Po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (veli~inu organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i region kome NVO pripada). Jedinu zna~ajnu razliku dobijamo kada je u pitanju zaposlenost PR menad`era u malim i velikim organizacijama. Kao {to je i o~ekivano, ve}e NVO ~e{}e imaju PR menad`era, u 47%, dok je to slu~aj samo sa 25% malih organizacija. Grafikon 91: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu odnosa sa javno{}u? Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom 23%

Neophodna edukacija u ovom podru~ju 25%

Dobro, ali potrebna nam je dodatna edukacija 52% Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ocena stanja u organizaciji u pogledu odnosa sa javno{}u - Polovina anketiranih NVO (52%) navodi da je stanje u njihovoj organizaciji po ovom pitanju dobro, ali da je neophodna dodatna edukacija. Zna~ajno manju potrebu za dodatnom edukacijom iskazuju NVO koje se bave razvojem civilnog dru{tva-9% ovih organizacija. Manje organizacije, zna~ajno vi{e u odnosu na ve}e organizacije, izra`avaju potrebu za dodatnom edukacijom (33% u odnosu na 19% velikih organizacija).

54

Zna~ajne razlike nisu uo~ene u odnosu na ~lanstvo u FENS-u, region ili godinu osnivanja organizacije. Prilikom odgovaranja na pitanje "[ta je po Vama odlu~uju}e za kreiranje imid`a jedne organizacije" (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora naj~e{}e davani odgovori su: Tabela 5: [ta je po Vama odlu~uju}e za kreiranje imid`a jedne organizacije? Odnos prema korisnicima, razumljiv na~in obra}anja gra|anima Prisustvo u medijima Uspe{ne aktivnosti Jasan stav o aktuelnim problemima u zajednici Posedovanje ve{tina za javni nastup Dobro napravljen promotivni materijal (logo, lifleti, bilten) Atraktivne aktivnosti organizacije Posedovanje strategije za odnose sa javno{}u Dobre veze i kontakti sa drugim liderima/organizacijama u zajednici

72% 64% 52% 47% 45% 45% 39% 34% 30%

Ve}e regionalne razlike dobijene su u opa`anju atraktivnosti aktivnosti organizacije kao bitnog ~inioca za kreiranje imid`a NVO: ispitanici iz Vojvodine procenjuju atraktivne aktivnosti organizacija kao mnogo zna~ajnije za kreiranje imid`a (50%) u odnosu na ispitanike iz regiona Centralne Srbije (30%) i Beograda (40%). U Beogradu je vi{e isticana va`nost posedovanja strategije za odnose sa javno{}u (45%). Kada su navodili razloge koji su dominantno uticali na imid` NVO sektora u Srbiji (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora) ispitanici su navodili Grafikon 92: Navedite razloge koji su, po vama, dominantno uticali na imid` NVO sektora u srbiji? 38%

20%

20% 18%

18%

11%

10%

9%

8%

8%

7%

6% 3%

O od Os pri dnos go tali su vo stv med ri o u ija me i N sa dijimVO, Od rad a, no nja sv las ti i sa NV rad O, nja Me dij o dg B po sko ov ez se pr ora do ed va sta nje vl str ve jan ate {t je, gij ina az , a biv {e Po g r liti e` ka im a Sta Ko u dr` nje pa nze trij rva av arh tiv i at, na pre sre Ulo dra din ga su a, de ud em ok de mo tok rats kra ovi kim tiza ma cija , Po ve do Stra za na ne no cije st NV um O s re` ekto av ra an , je

jas Sa ni m r Po cilj ad liti~ ,p N ka rog VO situ ram , ac p oli ija Ne ti~ , p do k e s oliti v jav oljna tra ka, nk no in e sti for m o ne ulo isa po zi no zn NV st av O an , je

4%

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

55

Po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (veli~inu organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i region kome NVO pripada). Prilikom davanja odgovara na pitanje "Koji je najva`niji faktor za pobolj{anje imid`a NVO sektora u Srbiji" (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora) naj~e{}e opa`en kao najzna~ajniji faktor jeste upoznavanje gra|ana sa ulogom i zna~ajem NVO sektora (72% ispitanika) Ostali odgovori i procenat u kome su zastupljeni prikazani su u slede}em grafikonu: Grafikon 93: [ta vidite kao najva`niji faktor za pobolj{anje imid`a NVO sektora u srbiji? Upoznavanje gra|ana sa ulogom i zna~ajem NVO sektora

72%

Direktan kontakt sa gra|anima (tribine, okrugli stolovi, itd)

40%

Ostvarivanje bolje saradnje sa lokalnim organima vlasti

35%

Unapre|eno reagovanje na potrebe korisnika

30%

Ostvarivanje bolje saradnje sa politi~arima i ljudima od uticaja Promenjen - unapre|en odnos sa novinarima Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

28% 22%

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Ni po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (veli~inu organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i region kome NVO pripada).

56

J. Osoblje i volonteri

Rezultati istra`ivanja pokazuju da najve}i broj NVO (76%) zapo{ljava novo osoblje u zavisnosti od projekta, bez razra|enog sistema. Manji broj (17%) je onih koje imaju razra|en sistem. Najmanji broj NVO je izneo stav da ne zapo{ljava novo osoblje (7%). Ovakvi podaci se sla`u sa istra`ivanjem NGO Policy Group iz 2001. godine, a gde se navodi da 70% organizacija povremeno anga`uje volontere. U odnosu na podatke dobijene u datom istra`ivanju, broj organizacija koje ne zapo{ljavaju novo osoblje je smanjen sa 12% na 7%. Kada se porede rezultati dobijeni po regionima, mo`e se konstatovati da organizacije locirane u Beogradu, imaju mnogo ~e{}e razra|en sistem zapo{ljavanja (27%), nego {to je slu~aj u Vojvodini (15%) i Centralnoj Srbiji (12%). U Centralnoj Srbiji je registrovana izra`enija tendencija zapo{ljavanja novog osoblja u zavisnosti od projekta u odnosu na prosek (82%). U Vojvodini bele`imo najve}u tendenciju ne zapo{ljavanja novog osoblja (14% organizacija). Grafikon 94: Na koji na~in pristupate zapo{ljavanju novog osoblja?

Grafikon 95: Na koji na~in pristupate zapo{ljavanju novog osoblja - po regionu? 27%

Ne zapo{ljavamo novo osoblje 7%

Beograd

70% 3%

Imamo razra|en sistem 17% Centralna Srbija

12% 82% 6%

15% U zavisnosti od projekta, nemamo razra|en sistem 76%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Vojvodina

71% 14%

U zavisnosti od projekta, Imamo razra|en nemamo razra|jen sistem sistem Ne zapo{ljavamo novo osoblje Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Organizacije koje imaju vi{e od 30 aktivista, ~e{}e od onih manjih, zapo{ljavaju osoblje u u okviru razra|enog sistema (23% u odnosu na 13% organizacija sa brojem ~lanova manjim od 14). Tako|e, postoji i razlika izme|u organizacija osnovanih pre i posle 2000. godine: organizacije koje imaju "du`i sta`", iskusnije su, pa ne ~udi dobijeni podatak da imaju u ve}em procentu razra|en plan zapo{ljavanja (22% u odnosu na 13%). Naj~e{}i na~in na koji organizacije nalaze volontere je putem li~nih kontakata, poznanstava i rodbinskih veza (42%), zatim samostalnim odazivanjem i dolaskom volontera (17%) - ovaj na~in je najmanje efikasan kada su u pitanju organizacije koje se bave mladima - (samo 7% ovih organizacija regrutuje volontere na ovaj na~in). U 14% organizacija volonteri se anga`uju u zavisnosti od projekta. To je jo{ ~e{}i slu~aj me|u organizacijama koje se bave kulturom i obrazovanjem. Volonterski centri se kao jedan od potencijalnih izvora pronala`enja novog osoblja javljaju u 13% slu~ajeva. Razlike me|u NVO koje jesu ili nisu ~lanice FENS-a ne postoje.

57

Grafikon 96: Na koji na~in nalazite volontere? Putem li~nih kontakata, poznanstava, rodbinskih veza

42% 17%

Sami se javljaju, dolaze Anga`uju se u zavisnosti od projekta

14%

Grafikon 97: Sa kojim se problemima suo~avate kada su u pitanju zaposleni ~lanovi i volonteri va{e NVO? Nedovoljno iskusno osoblje Nedovoljna motivisanost anga`ovanih ~lanova

Iz volonterskih centara

13%

Regrutacija i zadr`avanje osoblja u NVO

Saznali su za nas preko medija

13%

Regrutacija volontera

11%

Na{i su ~lanovi 4%

Nov~ana sredstva

Nemamo volontere

4%

Nema problema

Ne zna

4%

Bez odgovora

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

29 27 14

Neadekvatno upravljanje volonterimai/ili zaposlenim ~lanovima

Korisnici su na{ih usluga

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

30

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

6 3 7 11 *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Naj~e{}i problemi s kojima se suo~avaju NVO kada su u pitanju zaposleni ~lanovi i volonteri su bili: nedovoljno iskustvo osoblja (30%) i nedovoljna motivisanost anga`ovanih ~lanova (oko 29%). Ovakva distribucija odgovora govori o va`nom problemu koji treba sanirati kako bi NVO bile efikasnije i bolje funkcionisale. U Beogradu je situacija malo druga~ija: manji procenat (samo 17% organizacija iz Beograda) NVO izra`avaju nedovoljnu motivisanost anga`ovanih ~lanova. Kao i u prethodnim slu~ajevima ~lanostvo u FENS-u nije uticalo na prirodu odgovora koji su dobijeni. Jo{ dva zna~ajna problema su regrutacija i zadr`avnje osoblja u NVO (27%), kao i regrutacije volontera (14%). Ovakvi podaci govore da postoji izra`en problem, kako pronala`enja osoblja koje su spremne da uzmu u~e{}e u radu NVO, tako i njihovog zadr`avanja u organizaciji. Neadekvatno upravljanje volonterima i/ili zaposlenim ~lanovima je navedeno kao jedan od manje zna~ajnih problema (7%). Najmanje "pogo|ene" ovim problemom su, po izjavama ispitanika, NVO koje se bave socio-humanitarnim radom (samo u 1%). Iako je ekonomska situacija u zemlji lo{a, nov~ana sredstva se kao problem sa kojim se NVO susre}u (kada su u pitanju zaposleni i volonteri) nalaze na samom dnu lestvice (prose~no 3% organizacija navodi kao jedan od problema). 7% organizacija iznosi stav da "u njihovoj NVO nema problema u oblasti zaposlenih i volontera", a 11% ne daje nikakav odgovor na ovo pitanje. Sem navedenih, nikakve zna~ajne razlike nisu na|ene me|u regionima, u odnosu na veli~inu, godinu osnovanja i oblast delovanja NVO. Ocena stanja organizacije na podru~ju zapo{ljavanja osoblja i anga`ovanja volontera - dominira mi{ljenje da je situacija dobra, ali da je ipak potrebna dodatna edukacija (48% bira ovaj odgovor), 22% smatra da im je edukacija neophodna u ovom podru~ju, dok 28% iznosi stav da nema potrebe za dodatnom edukacijom. U Beogradu je ~e{}e mi{ljenje ispitanika da edukacija nije potrebna (41% u odnosu na Centralnu Srbiju - 22% i Vojvodinu - 26%). Zna~ajne razlike odgovora NVO u zavisnosti od veli~ine, godine osnivanja organizacije, ~lanstva u FENS-u nisu dobijene.

58

Grafikon 98: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu zapo{ljavanja osoblja i anga`ovanja volontera?

Grafikon 99: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu zapo{ljavanja osoblja i anga`ovanja volontera - po regionu? 17%

Neophodna edukacija u ovom podru~ju 22%

Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom 28%

Beograd

40% 41% 25%

Centralna Srbija

52% 22% 22%

Vojvodina

49% 26%

Dobro, ali potrebna nam je dodatna edukacija 48%

Neophodna edukacija u ovom podru~ju

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Dobro, ali potrebna nam je dodatna edukacija

Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

L. Raznovrsnost u okviru sektora/regionalna ujedna~enost Kada su ispitanici navodili najva`nije probleme u zemlji kojima bi trebalo ili se ve} bave NVO (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora), naj~e{}e su navo|eni problemi ljudskih prava (26%), zatim problem `ivotnog standarda gra|ana (25%), kao i problemi obrazovanja (21%). Distribucija ostalih odgovora prikazana je na grafikonu: Grafikon 100: Koji su najva`niji problemi u na{oj zemlji kojima bi trebalo ili se ve} bave NVO? (prvih 11 odgovora) Ljudska prava

26%

Standard, ekonomski problemi

25%

Obrazovanje, edukacija

21%

Socijalni problemi, socijalna za{tita

12% 11%

Mladi, omladina Nezaposlenost

10%

Zakoni, sprovo|enje zakona, vladavina prava

10%

Za{tita `ivotne sredine, ekologija

10%

Demokratizacija dru{tva

8%

Deca

7%

Manjinska prava

7%

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

59

Gledano po ispitivanim varijablama: - Nema razlika izme|u organizacija koje pripadaju i koje ne pripadaju FENS mre`i osim u percepciji va`nosti ekonomskih problema - ~lanice FENS-a zna~aj pridaju ovom problemu (33% ~lanica FENS-a navodi ovaj probem u odnosu na 18% me|u organizacijama koje ne pripadaju FENS mre`i). - NVO po pravilu nagla{avaju va`nost problema kojim se same bave problem obrazovanja zna~ajno vi{e navode organizacije iz oblasti kulture, edukacije i obrazaovanja (30%), socijalnu za{titu nagla{avaju organizacije koje se bave sociohumanitarnim radom (23% ispitanika iz ovih organizacija) itd. - Mla|e organizacije ne{to vi{e nagla{avaju problem nezaposlenosti od starijih organizacija. Nema drugih razlika u zavisnosti od starosti organizacije. - Nema ve}ih razlika u zavisnosti od regiona i veli~ine organizacije. Najve}i procenat ispitanika smatra da je anga`man NVO sektora ravnomerno raspore|en u odnosu na aktuelne dru{tvene probleme. Na pitanje da li postoji oblast u kojoj deluje previ{e nevladinih organizacija, a na ra~un zapostavljanja drugih oblasti 68% ispitanika je mi{ljenja da nema takvih oblasti. Nema ve}ih razlika u odgovoru na ovo pitanje po ispitivanim varijablama osim u odnosu na region - u Vojvodini je jo{ manji procenat predstavnika NVO sektora koji su mi{ljenja da se u NVO sektoru ve}a pa`nja posve}uje odre|enim temama i oblastima, a na ra~un nekih drugih (21%). Pitali smo ispitanike koji su smatrali da postoje favorizovane oblasti (ukupno 32% uzorka) koje su oblasti, po njihovom mi{ljenju, u pitanju. 28% ovih ispitanika navodi ljudska prava, 10% politiku, 9% obrazovanje, 7% ekologiju. Nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region). Grafikon 101: Oblast sa previ{e delovanja NVO sektora Da 32%

Ne 68%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon 102: Koja bi bila najva`nija oblast u kojoj, po va{em mi{ljenju, delovanje NVO sektora nije dovoljno zastupljeno? (15 naj~e{}ih odgovora) Standard, ekonomski problemi Obrazovanje, edukacija Za{tita `ivotne sredine, ekologija

Deca

5%

8%

Invalidi

5%

8%

@enska prava

4%

Ljudska prava

6%

Kultura, dru{tveni `ivot

3%

Socijalni problemi, socijalna za{tita

6%

Zdravstvo, zdravstvena pomo}

3%

Mladi, omladina

6%

Zakoni, sprovo|enje zakona, vladavina prava

2%

Nezaposlenost

6%

Manjinska prava

2%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

60

8%

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

U kojim oblastima delovanje NVO sektora nije dovoljno zastupljeno? Ako uporedimo oblasti koje ispitanici navode kada je u pitanju sektor u celini i kada je u pitanju samo njihov region vidimo da se odgovori ne razlikuju mnogo (Grafikon 102. i 103.). Kao naj~e{}i odgovori pojavljuju se ekonomski problemi, problemi obrazovanja i edukacije, za{tite `ivotne sredine. Tako|e nisu na|ene zna~ajne razlike u odgovorima ispitanika iz razli~itih regiona - lokalni problemi su izgleda svuda vrlo sli~ni! Grafikon 103: Koja bi bila najva`nija oblast u kojoj, po va{em mi{ljenju, nedostaje nevladino delovanje u va{em regionu? (15 naj~e{}ih odgovora) Standard, ekonomski problemi Obrazovanje, edukacija

Deca

9% 7%

Za{tita `ivotne sredine, ekologija

9%

Ljudska prava

5%

Socijalni problemi, socijalna za{tita

7%

Nezaposlenost

7%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Invalidi

3%

@enska prava

3%

Kultura, dru{tveni `ivot

3%

Zdravstvo, zdravstvena pomo}

6%

Mladi, omladina

5%

2%

Zakoni, sprovo|enje zakona, vladavina prava Manjinska prava

3% 2%

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Po mi{ljenju predstavnika NVO sektora, nevladine organizacije samo delimi~no odgovaraju kako na potreba dru{tva, tako i na potrebe lokalne zajednice. Naj~e{}a ocena ispitanika na pitanje u kojoj meri NVO odgovaraju na potrebe dru{tva i lokalne zajednice bila je ocena 3 na 5-stepenoj skali (1 - u potpunosti ne odgovaraju do 5 - u potpunosti odgovaraju). Na ovom pitanju nisu na|ene razlike u odgovorima ispitanika po ispitivanim varijablama (starosti i veli~ini organizacije, oblasti delovanja i ~lanstvu u FENS-u). Jedino, gledano u odnosu na region, predstavnici NVO iz Centralne Srbije u ne{to ve}em procentu smatraju da nevladine organizacije odgovaraju na potrebe lokalne zajednice (srednja ocena 5-stepenoj skali kod ovih organizacija iznosi 3.45 u odnosu na prose~nu ocenu u Beogradu - 3.02 i Vojvodini - 3.11). Grafikon 104: Da li NVO odgovaraju na potrebe lokalne zajednice? U potpunosti neodgovaraju

U potpunosti neodgovaraju

5

15

s2

42

s4

25

12

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

4

15

s2

s3

U potpunosti odgovaraju

Grafikon 105: Da li NVO odgovaraju na potrebe dru{tva?

s3

42

s4 U potpunosti odgovaraju

26

12

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

61

N. Finansijska stabilnost - izvori finansiranja

Na osnovu rezultata (prikazanih na grafikonu 106.), uo~ava se da je naj~e{}e zastupljen na~in finansiranja NVO finansiranje na osnovu projekata (84%). Pored ovog na~ina finansiranja u organizacijama se ~esto radi i volonterski (54% organizacija). Tako|e, 26% organizacija ima samofinansiraju}e aktivnosti, 23% dobija dobrovljne priloge, 21% uzima ~lanarinu. Finansiranje na osnovu ~lanarine je ne{to ~e{}e zastupljeno me|u velikim organizacijama (33%), kao i me|u organizacijama koje se bave kulturom i obrazovanjem (30%). Organizacije iz oblasti kulture i obrazovanja ne{to ~e{}e od organizacija iz drugih oblasti imaju i samofinansiraju}e aktivnosti (42%), kao i razne aktivnosti davanja usluga na osnovu ugovora (27%).

Grafikon 106: Na koji na~in se finansira va{a organizacija? Finansiramo se na osnovu projekata

84% 54%

Radimo volonterski Samofinansiraju}e aktivnosti

26%

Dobrovoljni prilozi

23% 21%

^lanarine

18%

Pokloni Davanje usluga na osnovu ugovora (npr. dr`anje seminara) Imamo op{tu (institucionalnu) podr{ku

16% 8%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon 107: Ko finansira va{u organizaciju? 74%

Me|unarodne donatorske organizacije 36%

Lokalna uprava Samofinansiranje

34%

Doma}e donatorske organizacije

34%

Poslovni sektor (preduze}a, firme) Ministarstvo Gra|ani Pokrajinska Vlada

27% 17% 15% 13%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO) *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Dobijeni podaci (prikazani u grafikonu 107.) nedvosmisleno ukazuju da su osnovni finansijeri NVO me|unarodne donatorske organizacije i to u 74%, {to je vi{e nego duplo u odnosu na slede}i rangirani izvor finansija, a to je lokalna uprava (36%). Samofinansiranje je jedan od navedenih na~ina, ba{ kao i doma}e donatorske organizacije, poslovni sektor, ministarstva, gra|ani i pokrajinska Vlada. Me|unarodne donacije su podjednako va`an izvor finansiranja svih NVO bez obzira na njihove karakteristike (veli~inu, godinu osnivanja, oblast delatnosti, ~lanstvu u FENS-u i region). Me|utim uo~avaju se regionalne razlike - u Vojvodini i znatno ve}i udeo finansiranja od strane lokalne uprave (50% u odnosu na Beograd - 24% i Centralnu Srbiju - 33%) i pokrajinske vlade (40% u odnosu na Beograd i Centralnu Srbiju gde taj izvor ne postoji). Tako|e postoje razlike kada su u pitanju finansiranja od strane ministarstva. Gledano globalno, ministarstva finansiraju 17% organizacija. Me|utim uo~ava se da ministarstva ~e{}e finansiraju organizacije sa ve}im kredibilitetom - starije, ve}e organizacije. Ministarstvo koje se pokazalo kao najve}i finansijer nevladinog sektora je, na prvom mestu, Ministarstvo za rad, zapo{ljavanje i socijalna pitanja (50% svih

62

organizacija koje su finansirane od strane ministarstva, finansira upravo ovo ministarstvo), a zatim i Ministarstvo kulture. Ministarstvo za rad, zapo{ljavanje i socijalna pitanja, kao {to bi se i o~ekivalo, najvi{e finansira NVO iz oblasto sociohumanitarnog delovanja. Poslovni sektor finansira 27% organizacija, ali je taj procenat znatno ve}i me|u organizacijama koje se bave kulturom i obrazovanjem (39%). Mo`emo uporediti ove nalaze sa nalazima istra`ivanja NGO Policy Group, iz 2001. godine. U tom istra`ivanju NVO kao prvi izvor finansiranja navode fondacije, potom slede vlastiti resursi NVO, me|unarodne NVO, donacije koorporacija, individualna davanja, ~lanarine, bud`ete lokalnih vlasti. Poslovni sektor se u ovom istra`ivanju ne pominje kao izvor finansiranja. Prilikom procene sopstvenog odnosa sa donatorima ispitanici u 63% slu~ajeva daju pozitivne ocene. Prose~na ocena odnosa sa donatorima je 3,80 (na 5-stepenoj skali od 1 - veoma lo{ odnos, do 5 - odli~an odnos). Ne{to lo{ije, svoj odnos sa donatorima ocenjuju manje organizacije iz oblasti kulture i obrazovanja, kao i one organizacije koje se bave mladima. Upitani u kojoj meri bi za va{u organizaciju bilo prihvatljivo da se finansira od strane pojedinaca i firmi koji su bili optu`eni po osnovu ekstra profita za vremem Milo{evi}eve vlasti, ispitanici naj~e{}e daju odgovor da u potpunosti nisu Grafikon 109: U kojoj meri bi za va{u

Grafikon 108: Kako biste ocenili svoj odnos sa donatorima?

organizaciju bilo prihvatljivo da se finansira od strane pojedinaca i firmi koji su bili optu`eni po osnovu ekstra profita za vremem milo{evi}eve vlasti?

3

Veoma lo{

Uop{te nismo spremni

8

s2 s3

s2

24

s4

32

Odli~an

31

Bez odgovora

1

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

57 11

s3 s4 U potpunosti smo spremni

13 6 10

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

spremni za ovakvu saradnju (57% ispitanika daje ovaj odgovor). Ne{to spremnije od ostalih su NVO koje se bave socio-humanitarnim radom (44% odbija u potpunosti ovaj vid saradnje). Ocena sada{nje finansijske situacije Pri proceni sada{nje finansijske situacije dominiraju negativne ocene - 29% ispitanika, predstavnika NVO sektora izjavljuje da je stanje veoma lo{e, na granici opstanka! Jo{ 26% ocenjuje stanje kao umereno lo{e. Samo 15% ispitanika vidi stanje svoje organizacije kao dobro i odli~no. "Utemeljenije" organizacije (ranije osnovane, sa ve}im brojem aktivista) daju ne{to pozitivniju sliku svog stanja. Tako|e i predstavnici organizacija iz oblasti razvoja civilnog dru{tva daju ne{to pozitivnije ocene (29% vidi finansijsko stanje svoje organizacije kao dobro ili odli~no). Nasuprot njima, manje NVO i one koje su nastale ranije (pre 2000 godine) stoje finansijski dosta lo{e (preko 60% ispitanika iz ovih organizacija ocenjuje stanje svoje organizacije kao lo{e ili veoma lo{e).

63

Grafikon 111: Da li ste obezbedili sredstva za rad va{e organizacije u 2005?

Grafikon 110: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju va{e organizacije? Veoma lo{e (na granici opstanka)

29

s3

29

s4

Odli~no

Da 37%

26

s2

Ne 63%

12

3

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Odgovaraju}i na pitanje "Da li ste obezbedili sredstva za rad va{e organizacije u 2005.?" , ispitanici samo u 37% slu~ajeva daju potvrdne odgovore, dok ~ak 63% organizacija nije uspelo da do sada obezbedi potrebna sredstva za rad u 2005! Manje uspe{ne u ovom poslu bile su manje organizacije, kasnije nastale, kao i organizacije koje se bave mladima i kulturom i umetno{}u (me|u svim ovim organizacijama vi{e od 70% nije obezbedilo sredstva za ovu godinu). Analiziraju}i da li su godi{nja dotiranja njihove organizacije porasla, ostala ista ili su se smanjila u protekle 3 godine, najve}i procenat, 39% ispitanika smatra da su se smanjila, 25% ispitanika misli da su ostala ista, dok 30% odgovara da su porasla. Razlike u odgovorima uo~ene su u zavisnosti od veli~ine organizacije ve}e organizacije u 40% slu~ajeva smatraju da su njihova godi{nja dotiranja porasla, dok isto mi{ljenje deli samo 19% malih organizacija. Podaci na grafikonu 112. predstavljaju okvirne godi{nje bud`ete NVO za 2002, 2003 i 2004 godinu. Grafikon 112: Navedeni okvirni bud`eti organizacija za 2002., 2003., 2004. god. 19% 26% 28%

Bud`et za 2002. 17% 9% 19%

27% 28%

Bud`et za 2003. 14%

Do 1.000 evra

12%

1.001 - 5.000 evra

21%

5.001 - 20.000 evra

24% 27%

Bud`et za 2004. 18% 11%

Baza: Svi ispitanici koji su pristali da odgovore na ovo pitanje - pribli`no 3/4 uzorka

64

20.001 - 100.000 evra Preko 100.000 evra

Treba naglasiti da je bazu sa~injavalo 72,7% (bud`et iz 2002), odnsosno 76,6% (bud`et iz 2003 i 2004. godine) ispitanika koji nisu odbili da odgovore na ovo pitanje. Na osnovu analize odgovora uo~ava se da su se bud`eti malo menjali izmedju 2002 i 2004. godine. Najve}i je procenat organizacija koje raspola`u bud`etom izmedju 5000 i 20.000 evra, a zatim organizacija sa bud`etom od 1.001 do 5.000 evra. Zanimljiv je podatak da je vi{e od 10% organizacija koje imaju bud`et ve}i od 100.000 evra (ovakvu distribuciju treba tuma~ti i u odnosu na prirodu uzorka, {to je ve} navedeno u metodologiji). Kada se dobijeni podaci porede sa istra`ivanjem iz decembra 2001. godine (NGO Policy Group), uo~ava se slede}i podatak: u ovom, kasnijem istra`ivanju (iz 2005.) 20% vi{e ispitanika je sada spremno da iznese cifru svog okvirnog bud`eta. Mogu}e je da je na ovakvu promenu uticala nova politi~ka i ekonomska situacija, i promena u transparentnosti finansijskog poslovanja na globalnom planu. Mo`emo uo~iti da se godi{nji bud`et nevladinih organizacija pove}ao skoro duplo od 2000. do 2004. godine. Sa druge strane, u toku ove 3 godine desila se i transformacija valute iz marke u evro {to je dovelo i do op{teg pove}anja svih tro{kova. Ako bi smatrali da su se cene u markama skoro duplo pove}ale prelaskom marke u evro i da je protivvrednost u markama iz 2000. pribli`no jednaka po svojoj kupovnoj mo}i sada{njoj protivvrednosti u evrima, mo`emo uo~iti da su distribucije odgovora iz 2000. i 2004. veoma sli~ne. Prime}ujemo da postoje razlike u odnosu na ~lanstvo u FENS-u. Organizacije koje su ~lanice ove mre`e u manjem procentu imaju izrazito nizak bud`et (do 1.000 evra), a tako|e u vi{em procentu imaju bud`et preko 100.000 evra. Osim ove razlike, koja dovodi to toga da je slika finansijskog stanja gledana na totalnom uzorku ne{to bolja nego {to je u realnosti, treba naglasiti i da je u na{ uzorak, tako|e, namerno uklju~eno nekoliko velikih, zna~ajnih organizacija {to je verovatno dovelo do neznatnog pove}anja procenta organizacija u poslednjoj kategoriji (sa bud`etom preko 100.000 evra).

Tabela 6: Navedeni okvirni bud`eti NVO u istra`ivanjima iz 2000. i 2004. godine 2004 Godina istra`ivanja:

2000

2004

^lanice FENS-a

NVO koje nisu u FENS-u

Vrednosti u:

U DM

U evrima

U evrima

U evrima

Col%

Col%

Col%

Col%

Do 1.000

22%

21%

14%

27%

1.001-5.000

25%

24%

24%

24%

5.001 20.000

27%

27%

30%

25%

20.001 100.000

19%

18%

18%

17%

Preko 100.000 Total

6%

11%

14%

8%

100%

100%

100%

100%

Uo~ava se porast bud`eta u protekle 3 godine. 2002. godine prose~an godi{nji bud`et nevladine organizacije iznosio je 47.000 evra, 2003. godine ova cifra raste na 51.000 evra, a 2004. na 56.000 evra.

65

Grafikon 113: Okvirni bud`et za 2002, 2003, 2004. godinu (protivvrednost u evrima): (Prose~na vrednost) 2002

EUR 47.000

2003

EUR 51.000

2004

EUR 56.000

Baza: Svi ispitanici koji su pristali da odgovore na ovo pitanje - pribli`no 3/4 uzorka

Kultura, obrazovanje i ekologija

Socio-humanitarni rad

Mladi, ekonomija, i strukovna udru`enja

Razvoj civilnog drustva

Zastita ljudskih prava

Do 14

15-30

31+

Da

Ne

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina

Region

^lanstvo u FENS-u

Veli~ina

2000 i kasnije

Oblast

Godina osnivanja Do 2000

Total

Tabela 7: Navedeni okvirni bud`eti organizacija za 2002, 2003, 2004. godinu (protivvrednost u 1.000 evra): (Prose~na vrednost po ispitivanim varijablama)

Broj ispitanika koji su odgovorili

410

175

235

101

70

66

53

120

122

156

132

196

214

113

193

104

2002 godinu

47

83

16

70

55

10

62

35

26

27

89

63

31

79

30

41

2003 godinu

51

86

23

68

51

12

84

44

25

30

100

69

34

83

34

47

2004 godinu

56

83

36

62

58

15

119

45

19

35

116

75

39

88

41

50

Gledano po ispitivanim varijablama (veli~ina i starost organizacije, oblast delovanja, ~lanstvo u FENS-u i region), uo~avaju se neke pravilnosti: -O~ekivano, starije, ve}e organizacije, iz Beograda imaju ve}e okvirne bud`ete. Kao {to je ve} re~eno, ove tri varijable su me|usobno povezane - ve}e organizacije su, mahom, ranije nastale i situirane su u Beogradu. Kao {to se vidi prose~ni godi{nji bud`eti organizacija su vi{e nego duplo ve}i u Beogradu nego u unutra{njosti, pa mo`emo zaklju~iti da postoji koncentracija velikih projekata u glavnom gradu. -Tako|e, organizacije, ~lanice FENS mre`e u boljoj su finansijskoj poziciji od organizacija koje ne pripadaju ovoj mre`i - finansijski bud`eti ovih organizacija su skoro duplo ve}i. Najlo{ije finansijski stoje organizacije koje se bave mladima, dok najve}e godi{nje bud`ete imaju organizacije iz oblasti razvoja civilnog dru{tva. Rast godi{njeg bud`eta najvi{e se prime}uje kod organizacija koje su kasnije nastale, zatim, kod velikih organizacija, kao i organizacija koje se bave razvojem civilnog dru{tva. U rastu bud`eta nema ve}ih razlika u odnosu na region i ~lanstvo u FENS-u. Opa`a se, tako|e, da godi{nji bud`et malih organizacija (do 15 ~lanova) opada.

66

12%

Lokalna uprava

4% 3% 2% 4%

9% 9% 2%

Me|unarodne donatorske organizacije Doma}e donatorske organizacije

0%

0% 0% Bud`et za 2002.

21%

22% 5%

9% 8% 4%

4%

7%

6% 7%

12%

12%

23%

47%

48%

49%

Grafikon 114: Glavni izvori prihoda 2002, 2003. i 2004. godine

Bud`et za 2003.

Bud`et za 2004.

Samofinansiranje

Ministarstvo

Poslovni sektor (preduze}a, firme)

Drugo

Pokrajinska Vlada

Bez odgovora

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Na grafikonu gore prikazani su glavni izvori prihoda u 2002, 2003, 2004. godini. Evidentno je da su glavni izvor prihoda tokom ovih godina bile me|unarodne donatorske organizacije. Nisu na|ene ve}e razlike izme|u organizacija u odnosu na ispitivane varijable (starost i veli~inu organizacije, oblast delovanja, ~lanstvo u FENS-u i region). Prilikom odgovaranja na pitanje "Da li je u va{oj organizaciji izvr{ena finansijska revizija od strane nezavisne revizorske ku}e", dobijeni su podaci da su organizacije izvr{ile reviziju na nivou projekta u 22% slu~ajeva, na nivou cele organizacije u 8%, dok je ipak najzastupljeniji odgovor bio da nisu izvr{ile reviziju njih 68% daje ovaj odgovor. Grafikon 115: Da li je u va{oj organizaciji izvr{ena finansijska revizija od strane nezavisne revizorske ku}e? Da, na nivou projekta 22%

Ne 70%

Da, na nivou cele organizacije 8%

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

67

Kada se poredi procenat organizacija koje su nastale pre i posle 2000. godine vidimo da su starije organizacije u ve}em procentu izvr{ile reviziju na nivou projekta od mla|ih organizacija (28% u odnosu na 17%). Isto va`i i za organizacije iz Beograda, dok na drugim varijablama nema ve}ih razlika. Prilikom ocenjivanja stanja u njihovoj organizaciji u pogledu finansijskog menad`menta i eventualne potrebe za dodatnom edukacijom dobijamo podatke na osnovu kojih 32% ispitanika smatra da je dodatna edukacija neophodna, 48% smatra da je stanje u organizaciji dobro, ali da je potrebna dodatna edukacija, dok 20% ispitanika smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom. U Beogradu je procenat organizacija koje smatraju da nema potrebu za dodatnom edukacijom ne{to ve}i (30%) u odnosu na stanje u drugim regionima - Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Tako|e, potreba za dodatnom edukacijom je ne{to ve}a me|u organizacijama koje se bave mladima i organizacijama iz oblasti kulture i umetnosti. Grafikon 116: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu finansijskog upravljanja? Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom 20%

Neophodna edukacija u ovom podru~ju 32%

Dobro, ali potrebna nam je dodatna edukacija 48% Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Kada ocenjuju sada{nju finansijsku situaciju u ~itavom NVO sektoru, ispitanici daju prose~nu ocenu 2,44 (na 5-stepenoj skali od 1 - veoma lo{e do 5 odli~na situacija). Vidimo da su ocene za nijansu bolje nego prilikom ocenjivanja finansijske situacije sopstvene organizacije (tada je prose~na ocena bila 2,.33 na istom tipu skale). Zna~ajnije razlike u odgovorima, u zavisnosti od karakteristika organizacije, nisu naene. Grafikon 117: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju ~itavom NVO sektoru? Veoma lo{e (na granici opstanka)

15

34

s2

s3

42

s4

Odli~no Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

68

6

1

Grafikon 118: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju va{e organizacije? Veoma lo{e (na granici opstanka)

29

26

s2

s3

29

s4

12

3

Odli~no Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Na slede}em grafikonu su predstavljeni glavni problemi sa kojima se susre}e NVO sektor (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora). Primetno je da ne postoji jedan ili nekoliko razloga koji su dominantni, ve} je u sli~nom procentu navedeno vi{e glavnih problema koji ote`avaju funkcionisanje NVO sektora: mali fondovi dr`ave i lokalnih samouprava (57%), lo{a poreska politika (53%), smanjena zainteresovanost donatora za odre|ene oblasti (53%), nerazvijeno donatorstvo me|u poslovnim sektorom (50%)... Grafikon 119: Koji su glavni problemi? Dr`ava i lokalne samouprave imaju male fondove za finansiranje

57%

Lo{a poreska politika

53%

Donatori vi{e ne finansiraju odre|ene oblasti

53%

Poslovni sektor ne finansira NVO

50%

Mali broj donatora

49%

Donatori finansiraju samo velike organizacije

39%

Nedostatak informacija o potencijalnim donatorima

32%

Nedovoljno iskustvo u prikupljanju sredstava

29%

Komplikovani uslovi za podno{enje predloga projekata Drugo Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

27% 4% *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

69

Zna~ajnije razlike u odgovorima, u zavisnosti od karakteristika organizacije, nisu na|ene. U istra`ivanju iz 2001. godine koje je sproveo NGO Policy Group , 60% ispitanika je za najve}i problem smatralo nedostatak finansijskih sredstava, ali je bilo ohrabruju}e da ~ak 31% ispitanika izjavilo da nema finansijskih prepreka u kreiranju i implementaciji projekta. Ostali problemi predstavljaju 3% intervjuisanih i odnose se na nedostatak obrazovanih ljudi, logisti~ke i organizacione probleme, na pitanja vezana za bankarstvo i ra~unovodstvo, nedostatak podr{ke lokalnih vlasti i probleme sa pojedinim donatorima. Upitani da daju odgovor na pitanje {ta bi bio najbolji na~in finansiranja NVO u Srbiji u budu}nosti, ispitanici daju slede}e odgovore (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora): Tabela 8: [ta bi bio najbolji na~in finansiranja NVO u Srbiji u budu}nosti? Baza: Svi ispitanici Dr`ava kroz posebne fondove Donatori iz inostranstva (kao i do sada) Poslovni sektor Doma}e fondacije Lokalne samouprave Samofinansiranje Prilozi gra|ana Drugo

516 53% 48% 41% 37% 31% 23% 8% 2%

Mo`e se uo~iti da o~ekivanja u budu}nosti idu u smeru finansiranja od strane dr`ave, me|unardonih donatora i poslovnog sektora. Pobolj{avanje finansijske transparentnosti rada NVO-a kao va`nog segmenta u pobolj{anju javnog imid`a mogu}e je, prema odgovorima ispitanika na slede}e na~ine: 1. Pojednostavljivanje propisa kojima se reguli{e vo|enje finansija od strane dr`ave (60%) 2. Promena poreske politike (53%) 3. Edukacija NVO o vo|enju finansija (45%) 4. Obaveza javnog objavljivljivanje godi{njih finansijskih izve{taja (35%) 5. Anga`ovanje finansijskih eksperata (revizori, knjigovo|e) (18%) 6. Drugo (manje od 1%) Ve}e razlike me|u NVO po ispitivanim parametrima (godina osnivanja, veli~ina, oblast kojom se bave, ~lanstvo u FENs-u) nisu utvr|ene.

70

O. Uklju~enost zajednice - korisnika u rad NVO Grafikon 120: Na koji na~in va{a organizacija uklju~uju korisnike u svoj rad? Ispitujemo potrebe korisnika

69

Proveravamo koliko su korisnici zadovoljn na{im radom (evaluacija)

60

Konsultujemo ih prilikom planiranja

42

Regrutujemo korisnike kao volontere

40

Primamo korisnike u ~lanstvo organizacije Drugo

35 2

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Na osnovu dobijenih podataka (grafikon gore) mo`e se zaklju~iti da NVO uklju~uju korisnike u svoj rad naj~e{}e putem ispitivanja potreba korisnika (69% organizacija), kao i evaluacijom svog rada tj. proveravanjem koliko su korisnici zadovoljni njihovim radom (60%). Tako|e se spominje konsultovanje prilikom planiranja (42%), regrutovanje korisnika kao volontera (40%) i primanje korisnika u ~lanstvo (35%). Nisu dobijene ve}e razlike u odgovorima ispitanika iz razli~itih NVO (u odnosu na veli~inu, godinu osnivanja, oblast delovanja, ~lanstvo u FENS-u i region). Na pitanje da li prilikom pripreme predloga projekta ispituju potrebe korisnika ~ak 58% organizacija odgovara da uvek ispituje. Preostalih 41% organizacija ili ne ispituje ili ispituje kada uslovi to zahtevaju. Mogu}e je da je broj NVO koje ne ispituju potrebe korisnika jo{ i ve}i jer se kod ovog pitanja (kao i jo{ nekih) iz upitnika javlja socijalna po`eljnost odgovora, pa ne mo`emo biti sigurni da li su na{i ispitanici odgovarali sasvim iskreno. Nisu na|ene ve}e razlike u odgovorima na ovo pitanje u odnosu na ispitivane varijable. Jedino je u Beogradu ne{to ve}i procenat onih organizacija ~iji predstavnici odgovaraju da prilikom pripreme projekata uop{te ne ispituju potrebe korisnika, dok je u Centralnoj Srbiji taj procenat znatno ni`i (2% u odnosu na 16% u Beogradu). Grafikon 121: Da li prilikom pripreme predloga projekta ispitujete potrebe korisnika? Da, uvek

58%

Da, za velike projekte (koji traju du`e od godinu) Da, ako to donator zahteva Da, kad imamo vremena za to Ne

16% 9% 10% 6%

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

71

Predstavnici NVO sektora naj~e{}e tvrde da podatke o reakcijama korisnika dobijaju formalnim putem direktno od korisnika (ankete, intervjui) - 62% ispitanika, dok se za neformalni na~in prikupljanja podataka opredeljuje njih 32%. 5% nisu do sada prikupljali reakcije korisnika. Na ovom pitanju nisu na|ene ve}e razlike u odgovorima u odnosu na ispitivane varijable (starost i veli~ina organizacije, oblast delovanja, ~lanstvo u FENS-u, region). Grafikon 122: Na koji na~in va{a organizacija prikuplja podatke o reakcijama korisnika? Formalni odgovori tra`eni od korisnika (npr. ankete, intervjui ...)

62%

Neformalni na~ini prikupljanja povratnih informacija od korisnika

32%

Nismo do sada prikupljali reakcije korisnika

5%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

P. Kvalitet usluge

Odgovaraju}i na pitanje u kojoj meri su korisnici zadovoljni njihovim radom odnosno uslugama ispitanici daju izrazito visoku prose~nu ocenu 4,12 (na 5stepenoj skali od 1 - uop{te nisu zadovoljni do 5 - u potpunosti su zadovoljni) {to nam govori da predstavnici NVO opa`aju zadovoljstvo korisnika njihovim radom kao veoma visoko. Nijedan ispitanik nije dao odgovor da korisnici "uop{te nisu zadovoljni", dok 30% njih smatra da njihov rad u potpunosti zadovoljava korisnike. Samo 2% odgovora ukazuju na percipiranje nezadovoljstva njihovih korisnika. Najve}i broj neutralnih ocena daju NVO koje se bave mladima, ekonomijom i strukovna udru`enja (23%) {to je zna~ajno vi{e od proseka i broja ovih odgovora koje daju druge organizacije iz ostalih oblasti. Male organizacije vi{e nego velike (5% u odnosu na 0) smatraju da su korisnici nezadovoljni njihovim radom. Grafikon 123: U kojoj meri su va{i korisnici zadovoljni va{im radom odnosno uslugama? Uop{te nisu zadovoljni s2 s3

0 2 14

s4 U potpunosti su zadovoljni Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

72

53 30

Kada je u pitanju evaluacija uspe{nosti projekata: 46% ispitanika navodi da sprovode uglavnom internu evaulaciju, 39% navodi da sprovode i internu i eksternu, 8% navodi da sprovode samo eksternu, dok 7% ispitanika odgovara da organizacija ne sprovodi ni jedan vid evaluacije uspe{nosti svojih projekata. Grafikon 124: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti projekata?

Grafikon 125: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti projekata? - po regionu 2%

46%

39%

Beograd

52%

39%

8% 9% 44% 41%

Centralna Srbija 6% 13% 8%

7%

53%

Vojvodina

25% 7%

Uglavnom da eksternu evaluaciju

Uglavnom da internu evaluaciju

Da, obe eksternu i internu

Uglavnom ne

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Uglavnom da eksternu evaluaciju

Da, obe eksternu i internu

Uglavnom da internu evaluaciju

Uglavnom ne

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Ako posmatramo distribuciju odgovora po regionima dobijaju se slede}i podaci: u Beogradu se naj~e{}e sprovodi i interna i eksterna evaluacija (52% organizacija), dok se u druga dva regiona - Centralnoj Srbiji i Vojvodini naj~e{}e sprovodi samo interna evaluacija (44% odnosno 53%). Jo{ jedna razlika se dobija kada se uporede odgovori ~lanica FENS-a u i organizacija koji ne pripadaju FENS-u. Samo 2% ~lanica FENS mre`e ne sprovodi evaluaciju projekata, dok je takva situacija sa ~ak 11% NVO koje nisu ~lanice FENS-a. 49% predstavnika NVO sektora tvrdi da sprovodi internu evaluaciju uspe{nosti rada organizacije (nezavisno od projekata), 30% tvrdi da sprovodi i internu i eksternu evaluaciju, a 4% se izja{njava da sprovodi samo eksternu. 17% tvrdi da ne sprovodi nikakav vid evaluacije. Gledano u zavisnosti od ispitivanih varijabli (veli~inu i starost organizacije, region, ~lanstvo u FENS-u i oblast delovanja) nisu na|ene razlike, osim u slu~aju organizacija koje se bave mladima i kod kojih je u manjem procentu zastupljen bilo kakav vid evaluacije rada organizacije. Grafikon 126: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti rada va{e organizacije? Da, eksternu

4%

Da, internu

49%

Da, obe eksternu i internu Ne

30% 17%

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

73

Q. Obu~enost kadra koji radi u NVO

Na osnovu obrade podataka dobijen je rezultat da je 80% organizacija imalo trening za svoje osoblje, dok 20% nije. Procenat organizacija koje nisu imale treninge za svoje osoblje je jo{ ve}i me|u manjim organizacijama (29%), organizacijama koje se bave mladima (30%), kao i me|u organizacijama koje nisu ~lanice FENS mre`e (26%). Grafikon 127 : Da li ste imali treninge za svoje osoblje?

Grafikon 128: Da li ste imali treninge za svoje osoblje?

Ne 20%

86%

^lanice FENS-a

14% 74%

Nisu ~lanice FENS-a

26%

Da 80%

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Da

Ne

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

TIM TRI i Gradjanske inicijative su naj~e{}e navo|ene organizacije koje su dr`ale trening ispitivanim NVO. Zanimljivo je da je navedeno preko 180 organizacija koje su dr`ale treninge i da je najve}i deo ovih organizacija naveden samo od strane jednog ispitanika. Nisu na|ene ve}e razlike po ovom pitanju u odnosu na ispitivane varijable (starost i veli~inu organizacije, oblast delovanja, ~lanstvo u FENS-u i region). Medju organizacijama koje su obezbedjivale treninge za svoje ~lanove, naj~e{}e, u 54% slu~ajeva, su na treninge i{li rukovodioci i po neko od ~lanova, dok je samo 36% obezbedilo trening za sve ~lanove. 8% organizacija je na treninge slalo samo rukovode}e ~lanove. Navedeni podaci prikazani su na grafiku gore. U Beogradu duplo ve}i procenat organizacija (15%) na treninge {alje samo rukovodstvo.

Grafikon 130: Da li ste imali treninge za svoje osoblje?

Grafikon 129: Ako su imali treninge, ko vam je dr`ao treninge?

Gra|anske inicijative

19%

2% 2%

NDI

2%

Most

2%

Baza: Organizacije koje su imale treninge 80% (409 NVO)

74

Svi ~lanovi 37%

4%

CRNPS Evropski pokret Strane NVO

Samo rukovodstvo 8%

21%

TIM TRI

Uglavnom rukovodstvo i po neko od ~lanova 55% *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Baza: Organizacije koje su imale treninge 80% (409 NVO)

Grafikon 131: Osnovni nivo Pisanje predloga projekata

75% 62%

Timski rad i liderstvo Strate{ko planiranje

60%

Upravljanje projektima

52%

Lobiranje i zastupanje

51%

Upravljanje ljudskim resursima

44%

Fund raising

43%

Finansijsko upravljanje

38%

Trening za trenere (TOT)

32%

Me|usektorska saradnja

29%

Pitanja i problemi kojima se mi bavimo, usavr{avanja

3%

Ostali odgovori

2%

Baza: Organizacije koje su imale treninge 8% (409 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Grafikon 132: Vi{i nivo Pisanje predloga projekata

66%

Upravljanje projektima

49% 48%

Timski rad i liderstvo

43%

Strate{ko planiranje Trening za trenere (TOT)

38%

Upravljanje ljudskim resursima

30%

Fund raising

30%

Lobiranje i zastupanje

27%

Finansijsko upravljanje

21%

Me|usektorska saradnja

15%

Medijsko predstavljanje, PR menad`er, marketing

2%

Ostali odgovori

3%

Baza: Organizacije koje su imale treninge 8% (409 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Na osnovnom, ba{ kao i na vi{em nivou najzastupljeniji su treninzi iz pisanja predloga projekata, upravljanja projektima, timskog rada i liderstva i strate{kog planiranja. Na ovom pitanju nisu na|ene ve}e razlike u zavisnosti od ispitivanih karakteristika organizacija (godine osnivanja i veli~ine organizacije, oblasti delovanja, ~lanstva u FENS-u i regiona).

75

Op{ta ocena edukovanosti kadra je 3,59 (na 5-stepenoj skali od 1 - uop{te nismo zadovoljni do 5 - u potpunosti smo zadovoljni) {to odgovara umerenom zadovoljstvu po ovom pitanju. Ispitanici iz organizacija koje su osnovane pre 2000. godine, ve}ih organizacija, kao i organizacija iz Beograda su u ne{to ve}em procentu zadovoljni stepenom edukovanosti NVO u odnosu na ispitanike iz ostalih organizacija. Grafikon 133: Mo`ete li dati op{tu ocenu stepena edukovanosti va{e NVO? 1

Uop{te nismo zadovoljni

6

s2

38

s3 s4

41

Veoma smo zadovoljni

13

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Oblasti u kojima je, po mi{ljenju ispitanika, predstavnika NVO sektora primarno potrebna edukacija su, na prvom mestu finansijsko upravljanje - 36%, strate{ko planiranje - 21%, edukacija u oblasti fund raising-a i lobiranja/zastupanja -19%.

4%

4%

Str

Fin up ans rav ijsk lja o ate nje {k op Lo l a bir nir an an je je iz as tup an je Fu nd r ais pre ing Me dlog P a p is PR dijs roj anj me ko ek e na pre ata d` ds er, tav ma lja lju rke nje, ds kim Upr ting Up res avlja rav urs nje lja im nje a Tre pro nin j ek gz tim at a ren Me ere |u se (TO kto T) rsk as a Tim rad nja sk i ra di lid (za Iz ers ko ob tvo ns las ke ti ) p reg rav U~ en ula ne je tive str an ih jez ika Ob uk na a z ra~ a r un ad Os aru tal io dg ov ori

5%

8%

8%

7%

9%

10%

10%

15%

17%

19%

19%

21%

36%

Grafikon 134: Mo`ete li navesti teme, oblasti za koje smatrate da vam je prioritetno potrebna edukacija?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

76

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Na ovom pitanju nisu na|ene ve}e razlike u zavisnosti od ispitivanih karakteristika organizacija (godine osnivanja i veli~ine organizacije, oblasti delovanja, ~lanstva u FENS-u i regiona). 61% predstavnika NVO tvrdi da su njihove organizacije koristile konsultativne usluge drugih organizacija za obu~avanje svog kadra, dok 39% na ovo pitanje daje negativan odgovor. Zna~ajne razlike medju organizacijama po ispitivanim karakteristikama nisu nadjene. Kao organizacije koje su naj~e{}e davale konsultativne usluge navode se na prvom mestu Gra|anske inicijative (22% organizacije koje su koristile konsultative usluge), a zatim CRNPS (10%), Tim Tri (8%), Evropski pokret u Srbiji (6%). Nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable osim u odnosu na ~lanstvo u FENS-u: organizacije koje su ~lanovi FENS mre`e su u ve}em procentu navodile Gra|anske inicijative kao organizaciju koja im je pru`ala konsultantske usluge od organizacije koje nisu ~lanice ove mre`e (31% prema 13%). Grafikon 135: Ko vam je davao konsultantske usluge, koja organizacija? Gra|anske inicijative

22%

CRNPS, Centar za razvoj neprofitnog sektora Tim Tri

10% 8%

Evropski pokret u Srbiji

6%

Me|unarodne organizacije

3%

Most

3%

Save the children

2%

CESID

2%

A@IN

2%

Autonomni `enski centar

2%

Baza: Organizacije koje su koristile konsultativne usluge 61% (316 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

77

R. Saradnja sa NVO u {irem regionu

Me|unarodne projekte, odnosno projekte saradnje sa nekom NVO iz okolnih zemalja do sada je sprovodilo 48% ispitivanih NVO. NVO iz Beograda su sara|ivale sa zemljama iz regiona zna~ajno ~e{}e u odnosu na total (69%) dok je tek svaka tre}a NVO iz Centralne Srbije imala takav vid saradnje. Grafikon 136: Da li ste do sada imali me|unarodne projekte, projekte u kojima ste sara|ivali sa nekom NVO iz okolnih zemalja?

Ne 52%

Da 48%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon 137: Da li ste do sada imali me|unarodne projekte, projekte u kojima ste sara|ivali sa nekom NVO iz okolnih zemalja? 69%

Beograd

31%

33%

Centralna Srbija

67% 54%

Vojvodina

46% Da

Ne

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Manje organizacije, kao i organizacije nastale posle 2000. godine, su tako|e re|e imale ovakav vid saradnje {to je o~ekivan podatak.

78

U tabeli su date naj~e{}e oblasti saradnje u me|unarodnim projektima. Mo`e se zaklju~iti da su organizacije naj~e{}e sara|ivale na onim oblastima koje su ina~e njihova oblast delovanja. Po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (veli~inu organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i region kome NVO pripada). Tabela 9: Naj~e{}e oblasti saradnje u me|unarodnim projektima Total

Oblast Kultura, obrazovanje i ekologija

Sociohumanitarni rad

Mladi, ekonomija, i strukovna udru`enja

Razvoj civilnog dru{tva

Za{tita ljudskih prava

170

45

36

22

27

40

Col%

Col%

Col%

Col%

Col%

Col%

20.6

47

8

23

15

5

Mladi/omladina

8.8

11

3

27

4

5

Izbegla i raseljena lica

7.6

2

14

5

7

10

Deca

7.1

2

17

5

10

5.9

2

14

14

3

5.9

4

3

5

@enska prava

5.3

2

3

5

15

Za{tita `ivotne sredine, ekologija

5.3

16

5

3

Ljudska prava

5.3

Zajedni~ki projekti, razmena iskustava

5.3

7

Kultura, dru{tveni `ivot

4.7

11

5

Mediji

4.1

7

5

8

Humanitarna pitanja

4.1

5

5

Mirovni pokreti

4.1

Baza: NVO koje su imale me|unarodne projekte Obrazovanje, edukacija

Standard, ekonomski problemi Budu}nost zajednice, op{tine, razvoj

8

9

8

5

11 4

9

19

7

3

5 5

4

7

3

3

79

S. Najzna~ajniji problemi za odr`ivost NVO

Grafikon 138: Prose~an rang problema NVO sektora u srbiji (Rang 1-najva`niji problem) Nedostatak podr{ke od strane dr`ave Povla~enje me|unarodnih donatora Nerazvijenost donatorstva kod biznis sektora Nestimualtivna pravna regulativa

3,5 3,9 4,4 4,5

Grafikon 139: Prose~an rang problema vlastite NVO (Rang 1-najva`niji problem) Nedostatak podr{ke od strane dr`ave

3,8

Povla~enje me|unarodnih donatora

3,9

Nerazvijenost donatorstva kod biznis sektora

4,2

Nestimualtivna pravna regulativa

4,3

Nedovoljna saradanja sa lokalnim vlastima

5,2

Nedovoljna saradanja sa lokalnim vlastima

Negativan stav okoline, gra|ana

5,1

Negativan stav okoline, gra|ana

Nerazvijenost samog NVO sektora

5,5

Nerazvijenost samog NVO sektora

Nedovoljna (nerazvijena) saradnja izme|u NVO

5,7

Nedovoljna (nerazvijena) saradnja izme|u NVO

Lo{a saradanja sa medijima

6

Lo{a saradanja sa medijima

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Kao najve}i problemi za odr`ivost NVO sektora u Srbiji izdvojeni su nedostatak podr{ke od strane dr`ave i povla~enje me|unarodnih donatora (prose~an rang 3.5 odnosno 3.9, gde rang 1 predstavlja najva`niji problem). Kao najmanji problem do`ivljava se saradnja sa medijima. Zanimljivo je da se zna~ajnost problema do`ivljava na isti na~in i kad je re~ o NVO sektoru i vlastitim NVO. U percepciji problema uo~ene su razlike po regionima: u Beogradu se mnogo manji zna~aj pridaje problemima nedovoljne saradnje sa lokalnim vlastima i negativnog stava okoline. U Vojvodini se ve}i zna~aj, nego u drugim regionima, pridaje problemu nerazvijenosti samog NVO sektora. Razlike izmedju ~lanica i organizacija koje nisu ~lanice FENS-a javljaju se jedino kada je u pitanju negativan stav okoline: ~lanice FENS mre`e negativan stav okoline do`ivljavaju kao manji problem nego one koje nisu u~lanjene u FENS. Organizacije koje se bave kulturom, obrazovanjem i ekologijom vi{e nego druge NVO do`ivljavaju nerazvijenost donatorstva kod biznis sektora kao jedan od osnovnih problema, dok organizacije koje se bave mladima i ekonomijom manji zna~aj pridaju (u odnosu na druge NVO) problem nestimulativne pravne regulative. Generalno, sli~na je i situacija i kada je u pitanju percepcija problema vlastite NVO. Najve}a je razlika izme|u organizacija osnovanih pre i posle 2000. godine: starije generacije pridaju ve}i zna~aj nestimulativnoj pravnoj regulativi od mla|ih, dok mla|e organizacije nerazvijensti samog NVO sektora do`ivljavaju kao zna~ajno ve}i problem u odnosu na starije organizacije. Uo~ene su regionalne razlike kada je u pitanju percepcija problema vlastite NVO: organizacije iz Beograda daju ve}i zna~aj problemu nestimulativne pravne regulative, a manji problemima nerazvijenosti samog NVO sektora, nedovoljne saradnje sa lokalnim vlastima i negativnom stavu okoline u odnosu na NVO iz Vojvodine i Centralne Srbije.

80

4,9 5,4 5,6 5,9 6,3

T. Zaklju~ak

Na ovom grafikonu su date ocene stanja u razli~itim segmentima NVO sektora. Mo`emo primetiti da najvi{e potrebe za edukacijom ima u pogledu finansijskog menad`menta, odnosa sa javno{}u, a o~igledna je i potreba za edukacijom u oblasti planiranja i konkurisanja i realizacije projekata.

Grafikon 140: Kako biste ocenili stanje u slede}im oblastima? Da li imate potrebe za dodatnom edukacijom? Planiranje

18%

Konkurisanje i realizacija projekata

61% 59%

22%

Upravljanje i nadzor

16%

Kontakt sa medijima

15%

Zapo{ljavanje osoblja i anga`ovanje volontera Odnos sa javno{}u

57%

25%

Finansijski menad`ment Neophodna edukacija u ovom podru~ju

32%

19% 27%

53%

22%

21%

32%

50%

28%

51% 48% Dobro, ali potrebna nam je dodatna edukacija

23% 20% Nemamo potrebe za dodatnom edukacijom

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

81

NVO sektor u Srbiji - Stavovi i mi{ljenja donatora A. Op{ta pitanja - osnovne informacije

Preko 1/2 ispitivanih donatora je prisutno u Srbiji od 90-tih godina. 1/3 je do{la u Srbijiu posle 2000 godine. Ve}ina ispitivanih predstavnika donatorskih organizacija ne zna da odgovori na pitanje do kada planira da sprovodi program u Srbiji (49%). Ostali naj~e{}e navode godinu 2007. kao kraj njihovog boravka u Srbiji. Od programa donatorske organizacije naj~e{}e imaju grantove (78%) i treninge (66%). Kao korisnici grantova naj~e{}e se pojavljuju NVO (81%), dr`avne institucije (49%) i pojedinci (37%). Gledano po vrsti grantova najve}i broj donatora daje grantove za projekte (85%), dok institucionalne grantove daje samo 24% donatorskih organizacija (postojala je mogu}nost vi{e odgovora). Ve}ina (42%) ispitanih donatora smatra da potreba za institucionalnim grantovima jo{ uvek postoji i da ih treba davati proverenim NVO. 24% se sa ovom tvrdnjom ne sla`e, a 34% nije sigurno. 51% donatorskih organizaciija daje grantove za konkretne teme, 12% u okviru {irih oblasti, dok 22% daje grantove obe vrste - i za konkretne teme i u okviru {irih oblasti. 15% orgnizacija na daje grantove, pa nisu ni odgovorili na ovo pitanje. Najve}i broj predstavnika donatora izjavljuje da njihova organizacija odobrava samo one projekte koji spadaju u njihovu oblast delovanja, dok manji procenat smatra da izlaze u susret zanimljivim projektima ako se ne odnose na njihovu oblast delovanja (68% prema 27%). U toku 2004. godine 1/2 donatora dobila je do 100 predloga projekata i jo{ 1/3 od 100 i 200 predloga projekata. Me|utim, broj odobrenih projekata je znatno manji - malo vi{e od 1/2 donatora (54%) je u toku 2004 godine odobrilo do 20 projekata. Tabela 10: Visine grantova (u evrima) Visina granta koju daje vaša organizacija? N Mean SD 25 percentil Median 75 percentil Mode Minimum Maximum

MINIMALNA 30 12867 54339.52 875 1750 4250 1000 1 300000

MAKSIMALNA 30 594507 1998364.54 18750 33000 100000 20000 1200 10000000

PROSEČNA 30 46207 145743.93 7500 17000 30000 10000 600 800000

Na osnovu tabele mo`emo izvu}i nekoliko zaklju~aka o tome kako se kre}u visine grantova: 1. Prvi i osnovni zaklju~ak jeste da visine grantova veoma variraju kako od donatora do donatora, tako i u okviru same donatorske organizacije. 2. Prose~an iznos granta je u najve}em broju slu~ajeva izme|u 10.000 i 30.000 evra. Minimalni iznos grantova koje daju donatori je naj~e{}e izme|u 1.000 i

82

4.000 evra, dok je maksimalni iznos naj~e{}e izme|u 20.000 i 100.000 evra. Kod 65% donatora konkursi traju tokom ~itave godine, dok 34% organizuje konkurse koji traju odre|eno vreme. Takvi konkursi se naj~e{}e organizuju na godinu dana i traju 4 nedelje. Skoro svi (osim jednog) ispitivanog donatora imaju kancelarije u Srbiji, pa se i odluke o odobravanju projekata naj~e{}e donose u Srbiji (u 85% slu~ajeva). Odluke o odobravanju projekata naj~e{}e donosi odbor (odabrano telo) u kome u~estvuje i lokalno osoblje i stranci zaposleni u organizaciji.

B. Projekti lokalnih NVO - aplikacija, uslovi konkursa i pra}enje realizacije

Grafikon 141: Oblasti projekata

Pomo} izbeglim i raseljenim licima

13% 39%

Me|unarodna saradnja

27% 5% 44% 50%

Humanitarni i socijalni rad, zdravstvo

Ekonomsko osna`ivanje

16%

44% 30% 3% 49% 42% 2% 42% 28% 3% 37% 39%

73%

Mladi, omladina, studenti

64%

Prava dece 4%

12%

71%

59%

Izgradnja lokalne zajednice

Zakonodavstvo, zastupanje i javna politika

8% 63% 65%

Ekolologija, za{tita sredine

Za{tita ljudskih prava

33%

@enska prava

6%

Obrazovanje i istra`ivanje

Poslovna i profesionalna udru`enja

54%

39% 42%

Kultura i umetnost

27%

Romi

45%

3%

8% 34%

LGBT (Seksualne manjine)

12% 0% 68% 57% 7% 66% 23%

Za{tita prava pripadnika/ca nacionalnih manjina

32% 7% 0% 61% 27% 2% 17%

Drugo

5% 0%

2% 46% 23%

Mirovni rad 2% Oblasti odobravanja projekata donatora

Sve oblasti delovanja NVO sektora

Prioritetna oblast delovanja NVO

83

Oblasti u kojma se naj~e{}e odobravaju projekti su: oblast mladih (73%), Roma (71%), za{tita ljudskih prava (68%), zakonodavstvo i javna politika (66%). Na grafikonu ispred mo`emo zapaziti da se oblasti u kojima donatoori odobravaju projekte i oblasti kojima se bave NVO ne podudaraju uvek. Najve}e disproporciju uo~avamo u oblastima: 1. Zakonodavstvo, zastupanje i javna politika, prava i za{tita Roma i drugih nacionalnih manjina. Vidimo da postoji ve}e interesovanje za ove oblasti me|u donatorskim, nego me|u nevladinim organizacijama. 2. U oblasti kulture i obrazovanja, kao i socio-humanitanog rada i prava dece prime}ujemo druga~iji trend. Interesovanje za ove oblasti je ve}e u nevladinom sektoru nego me|u donatorima. 3. Najmanja disproporcija, bar po ovom istra`ivanju, prime}uje se u slede}im oblastima: ekologija i za{tita sredine, mladi, izgradnja lokalne zajednice, za{tita ljudskih prava, `enska prava, pomo} izbeglim i raseljenim licima, me|unarodna saradnja i ekonomsko osna`ivanje. U ovim oblastima je primetan skladniji odnos izme|u zainteresovanosti donatora i anga`mana NVO. Donatori su najvi{e spremni da podr`e slede}e tipove aktivnosti (Grafikon 142.): seminare, treninge radionice (93% donatora), {tampanje bro{ura i publikacija (76%), akcije u lokalnoj zajednici (71%), medijske kampanje (68%), umre`avanje i NVO saradanju (66%). Ako uporedimo sada{nje aktivnosti NVO i aktivnosti koje donatori najvi{e podr`avaju, vidimo da su donatori u ne{to ve}oj meri od samih pripadnika NVO zainteresovani za promotivne aktivnosti poput {tampanja publikacija i bro{ura, medijskih kampanja i lobiranja i javnog zastupanja, odr`avanje konferencija i skupova. Tako|e, me|u donatorima postoji ve}e interesovanje za monitoring zakona i rada institucija, nego aktuelne aktivnosti NVO sektora. U pogledu edukativnih aktivnosti poput seminara, treninga i radionica, umre`avanja i saradnje i aktivnosti u lokalnoj zajednici, postoji podjednako visoko interesovanje donatora i NVO sektora. Naj~e{}e je potrebno izme|u 1 i 5 nedelja za procesuiranje granta (od ogla{avanja do dono{enja odluke) - 42% ispitnika. Kod 32% donatora ovaj period je ne{to du`i - od 6 do 10 nedelja, kod 17% ovaje period je od 11 do 15 nedelja, a kod 10% traje vi{e od 15 nedelja. Sa potencijalnima aplikantima se naj~e{}e komunicira u li~nom kontaktu (telefonom, mailom ili kroz posetu) - u 85% slu~ajeva, ali je veoma zastupljen i web sajt (51%) kao na~in komunikacije, kao i razli~ite mailing liste (interna mailing lista 44%, mailing liste resursnih centara - 32%). Kada pogledamo ove podatke postaje jasno koliko je za NVO va`na kompjuterska opremljenost, pristup internetu i poznavanje engleskog jezika. Najve}i broj donatorskih organizacija ima uputstva za apliciranje na projektima (68%). Tako|e predstavnici donatora su nam dali ta~ne zahteve koje tra`e od svojih aplikanata.

84

Grafikon 142: Tipovi aktivnosti 93%

Seminari, treninzi, radionice

76% 44%

Organizacija razli~itih kurseva

35% 54%

Sprovo|enje istra`ivanja

41% 76%

[tampanje bro{ura i publikacija

49% 44%

Pru`anje profesionalnih usluga

38% 42%

Dr`anje konferencija za {tampu

34% 59%

Odr`avanje konferencija i skupova

46% 68%

Medijske kampanje

49% 37%

Drugi oblici kampanja

23% 32%

Oblici alternativnog obrazovanja

38% 49%

Lobiranje/javno zastupanje

33% 66%

Umre`avanje i saradnja

55% 54%

Monitoring zakona i rada institucija Pru`anje materijalne pomo}i

19% 10% 20%

Akcije u lokalnoj zajednici

Aktivnosti koje podr`avaju donatori

71% 55% Postoje}e aktivnosti NVO

Slede}e {to smo hteli da pitamo predstavnike donatora bilo je da probaju da procene koliko su po njihovom mi{ljenju, zahtevi koje tra`e od NVO na konkursima, te{ki za ispunjenje (Grafikon 143.). Dobijena slika je u potpunosti suprotna od mi{ljenja predstavnika NVO sektora. Dok predstavnici NVO sektora nagla{avaju komplikovanost ovih zahteva, predstavnici donatorskih organizacija naj~e{}e smatraju

85

da su njihovi zahtevi veoma laki za ispunjavanje. Ovakva slika nam govori da je mogu}e da nije problem u previ{e te{kim zahtevima donatora, ve} u nedovoljnoj obu~enosti NVO sektora da ove zahteve ispuni. Grafikon 143: Mo`ete li proceniti u kojoj meri su va{i zahtevi te{ki za ispunjavanje? 37

Veoma laki s2

17

s3

27

s4

7

Veoma te{ki

7

Bez odgovora

5

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

Donatori naj~e{}e smatraju da su njihovi zahtevi konkretni i jasni i da se tra`e jednostavne stvari, a da im sa druge strane pru`aju vi{e informacija o NVO, kao i o kvalitetu projekta. 39% donatora je mi{ljenja da lokalne NVO nemaju pote{ko}a u ispunjavanju ovih zahteva, 41% smatra da imaju samo manjih pote{ko}a, dok samo 10% smatra da lokalne NVO imaju ve}e pote{ko}e da ispune ove zahteve (10% ispitanika nije odgovorilo na ovo pitanje). Po izjavama donatora, naj~e{}i problemi sa kojima se susre}u prilikom konkurisanja lokalnih NVO su nedovoljno iskustvo aplikanata u pisanju projekata (76% ispitanika navodi ovaj problem), kao i nedostatak profesionalizma u okviru NVO sektora (73%). Grafikon 144: Sa kojim problemima vezanim za konkurisanje lokalnih NVO se naj~e{}e susre}ete? Nedovoljno iskustvo aplikanata u pisanju projekata

76%

Nedostatak profesionalizma (pomanjkanje stru~nog kadra)

73%

Nepoznavanje engleskog jezika aplikanata

36%

Nedovoljna obave{tenost aplikanata o konkursima i mogu}nostima

33%

Nedostatak tehni~kih sredstava (kompjuter, faks, internet)

27%

Nedostatak samopouzdanja aplikanata

21%

Nedovoljna motivisanost ~lanova aplikanata

21%

Drugo

3%

Baza: Svi ispitanici - 100% (41 donator)

86

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

59% ispitanih organizacija objavljuje imena NVO kojima su odobreni projekti, 34% ne objavljuje (7% nije odgovorilo na ovo pitanje). Donatori koji objavljuju imena naj~e{}e kao razlog navode da je potrebno da sve bude transparentno i da javnost ima uvida u proces konkursa. Donatori koji ne objajvljuju imena organizacija navodili su kao razloge da za tim nema ni potrebe ("Nije potrebno, jer nema zvani~nog konkursa", "Nije relevantno, jer nismo klasi~na donatorska organizacija, ve} imamo partnerstva sa NVO"), kao i da je to obaveza samih NVO da objave da su im projekti odobreni ("Zahtevamo od NVO da sami objave."). 15% donatorskih organizacija ne sprovodi evaluaciju rada lokalne NVO. 20% sprovodi evaluaciju anga`uju}i eksterne evaluatore, dok najve}i broj donatora, 66%, sami sprovode evaluaciju rada lokalnih NVO. Od donatora koji sprovode evaluaciju najve}i procenat sprovodi evaluaciju u toku projekta (47%). Evaluacija se tako|e sprovodi i pre po~etka projekta (43% donatora), kao i pri zavr{etku projekta (31%). Kao {to se vidi, neki donatori sprovode evaluaciju i vi{e puta, u razli~itim fazama projekta. Naj~e{}e se podr`avaju se projekti koji pokrivaju celu Srbiju (85%). Na grafikonu ispod vidimo procenu va`nosti odre|enih faktora na odobravanje predloga projekata. Predstavnici donatorskih organizacija su procenjivali va`nost svakog od datih faktora na 5-stepenoj skali od 1 - potpuno bez uticaja, do 5 veoma va`an uticaj. Mo`emo videti, na grafikonu ispod, da je najve}a va`nost pridodata slaganju ciljeva projekta sa ciljevima donatora. Ovaj nalaz nam jasno pokazuje ono {to se ve} videlo i na ranijim pitanjima u upitniku - donatori naj~e{}e podr`avaju samo one projekte koji se jasno nalaze u okvirima njihovog delovanja. Slede}a po va`nosti jeste procena dalekose`nosti projekta, a zatim poverenje i pozitivno iskustvo sa datom NVO, kao i jasno napisan predlog projekta - jo{ jednom se uo~ava zna~aj ume{nosti u pisanju projekata. Tek posle svih ovih faktora, nalazi se, gledano po va`nosti za odobrenje projekta, sama zanimljivost projekta. Regionalno sedi{te i rasprostranjenost NVO-a, kao i preporuke drugih donatora, vi{e se opa`aju kao nebitni nego kao va`ni faktori u dono{enju odluke o odobravanju predloga projekta. Grafikon 145: Koliko uti~e na odobravanje projekta? Slaganje ciljeva projekta sa ciljevima donatora

4,5

Procena dalekose`nih posledica projekta

4,2

Prethodno iskustvo i poverenje u datu NVO

4,1

Jasno napisan predlog projekta

4,1

Zanimljivost projekta Preporuke drugih donatora Regionalno sedi{te NVO i njena rasprostranjenost

3,9 2,7 2,6

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

87

C. Saradnja sa drugim sektorima Saradnja sa drugim donatorima 93% donatora je do sada sara|ivalo sa drugim donatorima. Skoro svi koji sara|uju ~ine to stalno ili ~esto (78%). Lista oblasti u kojima se ostvaruje saradnja je veoma velika - to mogu biti oblasti delovanja same donatorske organizacije (za{tita ljudskih prava, obrazovanje i edukacija...) ili razne vrste umre`avanja, razmene informacija, ispomo} u radu (koordinacija, pravna pomo}, izgradnja kapaciteta...). Saradnja sa dr`avnim institucijama 61% donatora ima direktnu progrmamsku saradnju sa dr`avnim institucijama. Upitani koliko ~esto sara|uju sa dr`avnim institucijama, 39% odgovara stalno, 10% ~esto, 32% retko, 12% nikad i 7% ne daje odgovor na ovo pitanje. Kao oblasti saradnje sa dr`avnim institucijama ponovo se pojavljuju veoma razli~ite oblasti, ali je ipak na prvom mestu, reforma dr`avnih institucija, a zatim oblasti delovanja same donatorske organizacije (obrazovanje i istra`ivanje, za{tita ljudskih prava, humanitarni i socijalni rad...). Saradnja sa poslovnim sektorom Poverenje u poslovni sektor, kao nosioce donatorstva u Srbiji je minimalno. ^ak 78% ispitanih predstavnika donatorskih organizacija se ne sla`e sa tvdnjom da }e nakon povla~enja nekih donatorskih organizacija, poslovni sektor uspe{no finansirati aktivnosti NVO sektora. Grafikon 146: U kojoj se meri sla`ete sa tvrdnjom: nakon povla~enja nekih donatorskih organizacija, poslovni sektor u Srbiji }e biti u stanju da uspe{no finansira aktivnosti nevladinih organizacija? Uop{te se ne sla`em

29 49

s2 s3

20

s4

0

U potpunosti se sla`em

0

Bez odgovora

2

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

88

D. Stanje NVO sektora u Srbiji

Najve}i broj donatora je mi{ljenja da je stanje NVO sektora u Srbiji sli~no stanju u drugim zemljama u regionu. Grafikon 147: Kakvo je va{e mi{ljenje o stanju u NVO sektoru u Srbiji u odnosu na druge zemlje u regionu? Znatno lo{ije od stanja u drugim zemljama u regionu

5 7

s2

59

s3 s4 Znatno bolje od stanja u drugim zemljama u regionu Bez odgovora

24 0 5

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

Kao glavni problemi NVO sektora u Srbiji opa`aju se problem finansiranja (37%), lo{ zakonski okvir (24%), problem stru~nih kadrova u NVO (22%), nedovoljna saradnja izme|u NVO (22%), nedostatak vizija, ideja u samim NVO (17%), neprihva}enost NVO u javnosti (12%), nedostaka iskustva (10%). Pote{ko}e sa kojima se susre}u sami donatori su na prvom mestu pravni okvir (78%), a zatim politi~ka situacija u zemlji (51%). Kao naj~e{}i problemi na koje oni, kao donatori, nailaze u radu sa lokalnim NVO, ispitanici su naj~e{}e navodili neprofesionalizam, nemotivisanost i nedostatak iskustva NVO sektora. Donatori, svojim delovanjem `ele na prvom mestu da deluju na op{tu demokratizaciju dru{tva, razvoj gra|anske svesti, zatim na razvoj lokalnih zajednica, ja~anje NVO sektora, me|unarodne integracije. Tako|e, donatori ~esto, kao razlog delovanja, navode razvoj njihove oblasti (`enska prava, razvoj romske zajednice...). Ne{to manje od 1/2 ispitivanih donatora (41%) je do sada utvr|ivalo potrebe NVO sektora u Srbiji. To su naj~e{}e ostvarivali neformalno - li~nim kontaktom, na sastancima, otvorenim debatama ali i formalno, kroz razne vidove istra`ivanja. Tako|e su prisutne i razli~ite vrste indirektnog ispitivanja (prikupljanje informacija od drugih organizacija, resurs centara, preko medija...).

Planovi za budu}nost Ve}i deo ispitivanih donatora ima dugoro~ni plan delovanja kada je u pitanju dotiranje projekata u Srbiji (71%). Na grafikonu su prikazani procenti donatora koji trenutno finansiraju odre|ene oblasti, kao i njihovi planovi za budu}nost. Mo`emo videti da se oblasti finansiranja generalno ne}e drasti~no menjati. Ne{to manji bud`eti predvi|eni su za oblast mladih i studenata.

89

Grafikon 148: Oblasti projekata Kultura i umetnost

39%

63%

Obrazovanje i istra`ivanje 39%

44%

Mladi, omladina, studenti

Poslovna i profesionalna udru`enja

73% 59% 59%

42% 36% 37%

Prava dece

33% 71% 64%

LGBT (Seksualne manjine)

34% 28% 68%

Za{tita ljudskih prava

64%

Zakonodavstvo, zastupanje i javna politika

Trenutne oblasti finansiranja

46%

Romi

51%

Mirovni rad

49%

Ekonomsko osna`ivanje

46%

Izgradnja lokalne zajednice

44% 33%

Me|unarodna saradnja

41%

Humanitarni i socijalni rad, zdravstvo

46%

Pomo} izbeglim i raseljenim licima

62%

Ekologija, za{tita sredine

54%

@enska prava

31%

66% 59%

32% 23%

Za{tita prava pripadnika/ca nacionalnih manjina Drugo

61% 59% 17% 10%

46% 46% Oblasti finansiranja u budu}nosti

Tokom 2004. godine postojale su velike razlike u bud`etima za dotiranje NVO sektora. Zavisno od organizacije bud`eti za dotiranje NVO sektora se kre}u od 1.200 evra do 50.000.000 evra. Ipak najve}i deo bud`eta (kod 50% organizacija) kretao se od 100.000 do 1.000.000 evra. 65% donatora ima pripremljen bud`et za donacije za 2005. godinu. Me|u donatorima koji imaju pripremljen bud`et za 2005. najve}i deo (50%) ima bud`et izme|u 250.000 i 3.600.000 evra. Od toga, za NVO sektor je naj~e{}e izdvojen bud`et koji se kre}e od 100.000 do 750.000 evra. Me|u donatorima koji }e i slede}e godine biti prisutni u Srbiji nisu prime}ene ve}e razlike u izdvojenim sumama za donacije.

90

Tabela 11: Bud`eti donatora

N Mean Std. Deviation 25 Percentil Medijana 75 Percentil Mode Minimum Maximum

Bud`et za donacije NVO u Srbiji u toku 2004 godine

Planirani bud`et za donacije u 2005.

36 2272200 8354352.89 97750 175000 1000000 100000 1200 50000000

16 2875508 4936181.86 262500 875000 3600000 1000000 120 18000000

Planirani bud`et za donacije u 2005. u okviru NVO sektora 23 580565 905531.03 100000 200000 750000 200000 8000 3500000

Na pitanje da li }e se bud`et va{e organizacije za dotiranje NVO sektora u Srbiji smanjivati, pove}avati ili ostati isti, 32% isptanika izjavljuje da }e biti manji, jo{ 32% da }e ostati isti, a samo 17% da }e se pove}eveti. 20% nije moglo da proceni. 32% donatora namerava uskoro da napusti Srbiju, ostali jo{ uvek ne nameravaju. Od onih koji planiraju odlazak nejve}i deo planira odlazak u toku 2007. godine i 2010. godine. Najve}i deo ovih organizacija ima exit strategiju strategiju za zatvaranje programa. Po mi{ljenju najve}eg dela ispitanika, predstavnika donatorskih oorganizacija, me|unarodni donatori bi trebali da budu prisutni u Srbiji jo{ par godina - izme|u 5 i 10 godina.

E. Raznovrsnost u okviru sektora Tabela 12: Kao najva`nije probleme kojima bi trebalo da se bavi NVO sektor, donatori navode (mogu}nost vi{e odgovora): Prvih 10 odgovora Za{tita ljudskih prava Za{tita prava pripadnika/ca nacionalnih manjina Reforma dr`avnih institucija Izgradnja lokalne zajednice Razvoj civilnog dru{tva Ekonomski razvoj Obrazovanje i istra`ivanje Ekologija, za{tita sredine Zakonodavstvo, zastupanje i javna politika

Frekvencije 14 9 8 6 5 5 4 4 4

Procenti 34.1% 22.0% 19.5% 14.6% 12.2% 12.2% 9.8% 9.8% 9.8%

^ak 37% smatra da postoje oblasti u kojima deluje previ{e nevladinih organizacija. Pod tim oblastima naj~e{}e podrazumevaju za{titu ljudskih prava i prava Roma. Kao oblasti u kojima delovanje NVO sektora nije dovoljno zastupljeno pojavljuju se najrazli~itije oblasti - uglavnom oblasti delovanja same donatorske organizacije. Veoma sli~nu situaciju mo`emo zapaziti i kada ponovimo isto pitanje, ali za podru~je njihovog regiona - kao odgovor dobija se ~itav niz razli~itih oblasti. Najve}i procenat ispitanika smatra da NVO u Srbiji umereno odgovaraju na potrebe lokalne zajednice i na potrebe dru{tva.

91

Grafikon 149: Da li NVO odgovaraju na: U potpunosti ne odgovaraju

0 0 17

s2

10 49

s3

66 32

s4

U potpunosti odgovaraju

24 2 0

Na potrebe lokalne zajednice

Na potrebe dru{tva

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

F. Oblasti edukacije za NVO Donatori su samo umereno zadovoljni stepenom edukovanosti NVO u Srbiji. Grafikon 150: Mo`ete li dati op{tu ocenu stepena edukovanosti NVO u Srbiji? Uop{te nismo zadovoljni

0 7

s2

54

s3 s4 U potpunosti smo zadovoljni

37 2

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

Kao naj~e{}e teme, za koje smatraju da je primarno potrebna edukacija NVO sektora navode: Tabela 13 Frekvencije 13 10 Menad`ment Pisanje i realizacija projekata 10 Stru~no usavr{avanje (strani jezik, rad na ra~unaru..) 8 Fund raising 5 Edukacija iz oblasti (teme) kojima se bave 5 Civilno dru{tvo, demokratija 4 Upravljanje ljudskim resursima 4 Odnosi sa javno{}u, saradnja sa medijima

92

Procenti 32.5% 25.0% 25.0% 20.0% 12.5% 12.5% 10.0% 10.0%

G. Problemi NVO sektora u Srbiji

Kao trenutno najve}i problemi NVO sektora u Srbiji uo~avaju se nerazvijenost donatorstva kod biznis sektora, nestimulativne zakonske regulative, kao i nedostatak podr{ke od strane dr`ave. Grafikon 151: Koliko je, po vama, zna~ajna za odr`ivost NVO sektora u srbiji? Nerazvijenost donatorstva kod biznis sektora

4,2

Nestimulativne zakonske regulative

4,1

Nedostatak podr{ke od strane dr`ave

3,9

Povla~enje me|unarodnih donatora

3,6

Nedovoljna (nerazvijena) saradnja izme|u NVO

3,5

Nedovoljna saradnja sa lokalnim vlastima

3,4

Lo{a saradanja sa medijima

3,2

Negativan stav okoline, gra|ana

3,2

Nerazvijenost samog NVO sektora

3,1

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

93

INDEKS TABELA I GRAFIKONA Tabela 1: Oblasti delovanja NVO Tabela 2: Procenat NVO koje imaju datu opremu Tabela 3: Opremljenost NVO zavisno od u~estvovanja u projektu EAR-a Tabela 4: Struktura po polu, starosti i obrazovanju: (% zastupljenosti u datom segmentu) Tabela 5: [ta je po Vama odlu~uju}e za kreiranje imid`a jedne organizacije? Tabela 6: Navedeni okvirni bud`eti NVO u istra`ivanjima iz 2000. i 2004. godine Tabela 7: Navedeni okvirni bud`eti organizacija za 2002, 2003, 2004. godinu (protivvrednost u 1.000 evra): (Prose~na vrednost po ispitivanim varijablama) Tabela 8: [ta bi bio najbolji na~in finansiranja NVO u Srbiji u budu}nosti? Tabela 9: Naj~e{}e oblasti saradnje u me|unarodnim projektima Tabela 10: Visine grantova (u evrima) Tabela 11: Bud`eti donatora Tabela 12: Kao najva`nije probleme kojima bi trebalo da se bavi NVO sektor, donatori navode (mogu}nost vi{e odgovora): Tabela 13 Grafikon 1: Godina osnivanja organizacije Grafikon 2: Godina osnivanja organizacije - po regionu Grafikon 3: Da li va{a organizacija ima prostorije u kojima obavlja svoje aktivnosti? Grafikon 4: Na koji period imate obezbe|ena sredstva za iznajmljivanje prostorija il prostor na raspolaganju? Grafikon 5: Da li u va{oj organizaciji ima: (% odgovora da) Grafikon 6: Koliko u va{oj organizaciji ima: (prose~an broj ure|aja) Grafikon 7: Da li je oprema zadovoljavaju}a za va{ obim posla i broj ljudi:(% odgovora ne) Grafikon 8: Da li u va{oj organizaciji imate pristup internetu? Grafikon 9: Da li u va{oj organizaciji imate pristup internetu? - po ~lanstvu u fens-u Grafikon 10: Koliko ljudi u va{oj organizaciji koristi ra~unar? Grafikon 11: Koliko ljudi u va{oj organizaciji govori bar jedan strani jezik? Grafikon 12: Koliko ljudi u va{oj organizaciji govori bar jedan strani jezik? - po regionu Grafikon 13: Kako biste ocenili stanje svoje organizacije na podru~ju planiranja? Grafikon 14: Sve oblasti delovanja (mogu}nost vi{e odgovora) Grafikon 15: Prioritetna oblast delovanja (jedan odgovor) Grafikon 16: Za{to ste se odlu~ili ba{ za tu oblast delovanja? Grafikon 17: Svi korisnici usluga (mogu}nost vi{e odgovora) Grafikon 18: Primarni/direktni korisnici (jedan odgovor) Grafikon 19: Koji se tipovi aktivnosti naj~e{}e sprovode u va{oj organizaciji? Grafikon 20: Koliko ste ukupno predloga projekata podneli donatorima tokom 2004. godine? Grafikon 21: Koliko u proseku traje ve}ina projekata koje va{a organizacija realizuje? Grafikon 22: Koliko projekata trenutno realizuje va{a organizacija? Grafikon 23: Naj~e{}i problemi u vezi konkurisanja projekata? Grafikon 24: Naj~e{}i problemi u vezi sa realizacijom projekata? Grafikon 25: Kako biste ocenili stanje svoje organizacije na podru~ju konkurisanja i realizacije projekata? Grafikon 26: Da li ste upoznati sa pravnom regulativom koja se odnosi na NVO sektor? Grafikon 27: U kojoj meri ste zadovoljni sa trenutno postoje}om pravnom regulativom koja se odnosi na NVO sektor? Grafikon 28: Da li ste zainteresovani da u~estvujete u inicijativi za promenu zakona koji se ti~u rada NVO? Grafikon 29: Da li je trenutna politi~ka klima u zemlji pogodna za razvoj NVO sektora? Grafikon 30: Koliko je va`an uticaj slede}ih institucija za rad nvo sektora Grafikon 31: Kako biste ocenili saradnju sada{nje vlade republike srbije sa NVO sektorom? Grafikon 32: U kojoj meri nvo sektor uti~e na kreiranje dr`avne politike? Grafikon 33: Da li nvo treba da imaju aktivnu ulogu tokom izbornog procesa? Grafikon 34: Navedite do 3 NVO koje su imale najva`niji uticaj na razvoj NVO sektora u Srbiji? (prvih 10) Grafikon 35: Da li u organizaciji postoji/postoje: (% odgovora da) Grafikon 36: Pol ispitanika Grafikon 37: Pol ispitanika - po oblasti delovanja organizacije Grafikon 38: Da li su ~lanovi upravnog odbora zaposleni u organizaciji? Grafikon 39: Da li ~lanovi upravnog odbora, predsednik, direktor ili ~lanovi nadzornog odbora upravljaju projektima? Grafikon 40: Iz kog razloga ~lanovi upravnog i nadzornog odbora upravljaju projektima? Grafikon 41: Koje odluke donosi svaka od slede}ih instanci? Grafikon 42: Da li u va{oj organizaciji, osim statuta, postoje pisana pravila i procedure dono{enja odluka i celokupan rad organizacije?

94

9 13 13 29 55 65 66 70 79 82 91 91 92 10 10 11 11 12 13 14 14 14 15 15 15 18 17 17 18 19 19 20 21 21 21 22 23 23 24 24 25 25 26 26 26 27 28 29 31 31 31 31 32 33 33

Grafikon 43: Da li imate potrebe za dodatnom edukacijom iz oblasti upravljanja i nadzora? Grafikon 44: Da li ste do sada na bilo koji na~in sara|ivali sa drugim nevladinim organizacijama? Grafikon 45: Na koji na~in ste sara|ivali sa drugim nevladinim organizacijama? Grafikon 46: Kako biste ocenili saradnju vlastite NVO sa drugim NVO? Grafikon 47: Kako biste ocenili saradnju unutar NVO sektora? Grafikon 48: Da li ste ~lan neke mre`e NVO? Grafikon 49: Da li ste ~lan neke mre`e NVO? Grafikon 50: Kako biste procenili uticaj mre`e/mre`a ~iji ste ~lan? Grafikon 51: Kako biste procenili generalni uticaj mre`a u NVO sektoru? Grafikon 52: Da li ste ~uli za FENS (Federaciju nevladinih organizacija Srbije)? Grafikon 53: [ta je po vama svrha postojanja FENS-a? Grafikon 54: Kako biste ocenili dosada{nje aktivnosti FENS-a? Grafikon 55: Kako biste ocenili odnos dr`ave prema NVO sektoru? Grafikon 56: Kako biste ocenili saradnju va{e lokalne samouprave sa va{om organizacijom? Grafikon 57: Da li ste do sada imali saradnju sa bilo kojom dr`avnom institucijom? Grafikon 58: Koje ste tipove saradnje sa dr`avnim institucijama imali do sada? Grafikon 59: Kako biste ocenili va`nost saradnje dr`ave i nevladinih organizacija? Grafikon 60: Da li ste do sada sara|ivali sa poslovnim sektorom? Grafikon 61: Da li ste do sada sara|ivali sa poslovnim sektorom? - po oblasti delovanja Grafikon 62: Koje ste tipove saradnje imali do sada sa poslovnim sektorom? Grafikon 63: Kakva je priroda pomo}i koju dobijate od poslovnog sektora? Grafikon 64: U kojoj meri ste zadovoljni saradnjom va{e organizacije sa poslovnim sektorom? Grafikon 65: Kako biste ocenili va`nost saradnje poslovnog sektora i nevladinih organizacija? Grafikon 66: Da li bolje sara|ujete sa privatnim ili sa dr`avnim preduze}ima? Grafikon 67: Za{to saradnja izme|u va{e organizacije i poslovnog sektora nije ve}a? Grafikon 68: [ta NVO sektor mo`e da uradi u cilju pribli`avanja poslovnom sektoru? Grafikon 69 : Da li ste do sada imali bilo kakav tip saradnje ili kontakt sa medijima? Grafikon 70: Razlozi saradnje sa medijima? Grafikon 71: Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa lokalnim ili velikim, nacionalnim medijima? Grafikon 72: Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa lokalnim ili velikim, nacionalnim medijima? - po regionima Grafikon 73: Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa elektronskim ili {tampanim medijima? Grafikon 74: Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa elektronskim ili {tampanim medijima? - po regionima Grafikon 75: U kojoj meri ste zadovoljni saradnjom va{e organizacije sa medijima? Grafikon 76: Kako biste, generalno, ocenili razvijenost saradnje medija i nevladinih organizacija? Grafikon 77: U kojoj meri, po va{em mi{ljenju, mediji razumeju zna~aj i ulogu NVO? Grafikon 78: Kako biste ocenili va`nost saradnje medija i nevladinih organizacija? Grafikon 79: ^ime niste bili zadovoljni tokom saradnje sa medijima? Grafikon 80: Da li i na koji na~in promovi{ete programe i projekte va{e NVO? Grafikon 81: Na koji na~in izve{tavate o rezultatima svojih projekata? Grafikon 82: Kako mediji pokrivaju aktivnosti va{e organizacije? Grafikon 83: Kako biste ocenili generalan stav medija prema NVO sektoru? Grafikon 84: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu saradnje sa medijima? Grafikon 85: Kako biste ocenili stav sredine u kojoj delujete prema NVO sektoru u celini? Grafikon 86: Kako biste ocenili stav sredine u kojoj delujete prema va{oj organizaciji? Grafikon 87: Kako biste ocenili obave{tenost gra|ana u va{oj sredini o delovanju NVO sektora? Grafikon 88: Koliko su gra|ani u va{oj sredini zainteresovani za rad NVO sektora? Grafikon 89: Da li va{a organizacija ima strategiju u odnosima sa javno{}u? Grafikon 90: Da li va{a organizacija ima strategiju u odnosima sa javno{}u? Grafikon 91: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu odnosa sa javno{}u? Grafikon 92: Navedite razloge koji su, po vama, dominantno uticali na imid` NVO sektora u srbiji? Grafikon 93: [ta vidite kao najva`niji faktor za pobolj{anje imid`a NVO sektora u srbiji? Grafikon 94: Na koji na~in pristupate zapo{ljavanju novog osoblja? Grafikon 95: Na koji na~in pristupate zapo{ljavanju novog osoblja - po regionu? Grafikon 96: Na koji na~in nalazite volontere? Grafikon 97: Sa kojim se problemima suo~avate kada su u pitanju zaposleni ~lanovi i volonteri va{e NVO?

33 34 34 34 35 35 35 36 36 37 38 39 39 39 40 40 41 42 42 42 43 43 43 44 45 45 46 46 47 47 47 47 48 48 48 48 49 49 50 50 51 51 52 52 53 53 53 53 54 55 56 57 57 58 58

95

Grafikon 98: Kako biste ocenil stanje u va{oj organizaciji u pogledu zapo{ljavanja osoblja i anga`ovanja volontera? Grafikon 99: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu zapo{ljavanja osoblja i anga`ovanja volontera - po regionu? Grafikon 100: Koji su najva`niji problemi u na{oj zemlji kojima bi trebalo ili se ve} bave NVO? (prvih 11 odgovora) Grafikon 101: Oblast sa previ{e delovanja NVO sektora Grafikon 102: Koja bi bila najva`nija oblast u kojoj, po va{em mi{ljenju, delovanje NVO sektora nije dovoljno zastupljeno? (15 naj~e{}ih odgovora) Grafikon 103: Koja bi bila najva`nija oblast u kojoj, po va{em mi{ljenju, nedostaje nevladino delovanje u va{em regionu? (15 naj~e{}ih odgovora) Grafikon 104: Da li NVO odgovaraju na potrebe lokalne zajednice? Grafikon 105: Da li NVO odgovaraju na potrebe dru{tva? Grafikon 106: Na koji na~in se finansira va{a organizacija? Grafikon 107: Ko finansira va{u organizaciju? Grafikon 108: Kako biste ocenili svoj odnos sa donatorima? Grafikon 109: U kojoj meri bi za va{u organizaciju bilo prihvatljivo da se finansira od strane pojedinaca i firmi koji su bili optu`eni po osnovu ekstra profita za vreme Milo{evi}eve vlasti? Grafikon 110: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju va{e organizacije? Grafikon 111: Da li ste obezbedili sredstva za rad va{e organizacije u 2005? Grafikon 112: Navedeni okvirni bud`eti organizacija za 2002., 2003., 2004. god. Grafikon 113: Okvirni bud`et za 2002, 2003, 2004. godinu (protivvrednost u evrima): (Prose~na vrednost) Grafikon 114: Glavni izvori prihoda 2002, 2003. i 2004. godine Grafikon 115: Da li je u va{oj organizaciji izvr{ena finansijska revizija od strane nezavisne revizorske ku}e? Grafikon 116: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu finansijskog upravljanja? Grafikon 117: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju ~itavom NVO sektoru? Grafikon 118: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju va{e organizacije? Grafikon 119: Koji su glavni problemi? Grafikon 120: Na koji na~in va{a organizacija uklju~uju korisnike u svoj rad? Grafikon 121: Da li prilikom pripreme predloga projekta ispitujete potrebe korisnika? Grafikon 122: Na koji na~in va{a organizacija prikuplja podatke o reakcijama korisnika? Grafikon 123: U kojoj meri su va{i korisnici zadovoljni va{im radom odnosno uslugama? Grafikon 124: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti projekata? Grafikon 125: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti projekata? - po regionu Grafikon 126: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti rada va{e organizacije? Grafikon 127 : Da li ste imali treninge za svoje osoblje? Grafikon 128: Da li ste imali treninge za svoje osoblje? Grafikon 129: Ako su imali treninge, ko vam je dr`ao treninge? Grafikon 130: Da li ste imali treninge za svoje osoblje? Grafikon 131: Osnovni nivo Grafikon 132: Vi{i nivo Grafikon 133: Mo`ete li dati op{tu ocenu stepena edukovanosti va{e NVO? Grafikon 134: Mo`ete li navesti teme, oblasti za koje smatrate da vam je prioritetno potrebna edukacija? Grafikon 135: Ko vam je davao konsultantske usluge, koja organizacija? Grafikon 136: Da li ste do sada imali me|unarodne projekte, projekte u kojima ste sara|ivali sa nekom NVO iz okolnih zemalja? Grafikon 137: Da li ste do sada imali me|unarodne projekte, projekte u kojima ste sara|ivali sa nekom NVO iz okolnih zemalja? Grafikon 138: Prose~an rang problema NVO sektora u srbiji (Rang 1-najva`niji problem) Grafikon 139: Prose~an rang problema vlastite NVO (Rang 1-najva`niji problem) Grafikon 140: Kako biste ocenili stanje u slede}im oblastima? Da li imate potrebe za dodatnom edukacijom? Grafikon 141: Oblasti projekata Grafikon 142: Tipovi aktivnosti Grafikon 143: Mo`ete li proceniti u kojoj meri su va{i zahtevi te{ki za ispunjavanje? Grafikon 144: Sa kojim problemima vezanim za konkurisanje lokalnih NVO se naj~e{}e susre}ete? Grafikon 145: Koliko uti~e na odobravanje projekta? Grafikon 146: U kojoj se meri sla`ete sa tvrdnjom: nakon povla~enja nekih donatorskih organizacija, poslovni sektor u Srbiji }e biti u stanju da uspe{no finansira aktivnosti nevladinih organizacija? Grafikon 147: Kakvo je va{e mi{ljenje o stanju u NVO sektoru u Srbiji u odnosu na druge zemlje u regionu? Grafikon 148: Oblasti projekata Grafikon 149: Da li NVO odgovaraju na: Grafikon 150: Mo`ete li dati op{tu ocenu stepena edukovanosti NVO u Srbiji? Grafikon 151: Koliko je, po vama, zna~ajna za odr`ivost NVO sektora u srbiji?

96

59 59 59 60 60 61 61 61 62 62 63 63 64 64 64 66 67 67 68 68 69 69 71 71 72 72 73 73 73 74 74 74 74 75 75 76 76 77 78 78 80 80 81 83 85 86 86 87 88 89 90 92 92 93