Normativ Materijala I Radne Snage

1.Uvod Savremena proizvodnja je integralni deo sveukupnih zbivanja u okviru poslovnih sistema, a posebno sveukupnog okruženja nego što je to ikada bio slučaj. Pristup organizaciji savremene proizvodnje mora obezbediti takva rešenja koja omogućuju njeno optimalno integrisanje u procese koji karakterišu aktuelno okruženje, kao i sagledane promene u budućnosti. Od samih početaka čovekova proizvodna aktivnost je na očigledan način iskazivala osnovnu svrhu: zadovoljenje ličnih potreba. Vremenom su se menjali tehnologija i organizacija proizvodnje, kao i splet interakcionih odnosa sa okruženjem. Sa porastom cene radne snage (visokokvalifikovane posebno) nastupa period mehanizacije, automatizacije i robotizacije kao najvišeg oblika manifestovanja kapitalnog ulaganja. Zapostavljeni su drugi elementi ulaganih resursa. Neodvojiv je fenomen profita, koji je na ovaj ili onaj način ugrađen u neke od koncepta sistema vrednovanja efekata u proizvodnji.

1

2. Osnovni podaci o pilot fabrici Metalac” A.D. iz Gornjeg Milanovca spada u red uspešnijih firmi u Srbiji i Crnoj Gori.To potvrđuje profit koji ostvaruju plasmanom svojih proizvoda u zemlji i inostranstvu.Kao jedna od tajni uspeha ističe se i stalni razvoj i unapređenje proizvoda.Tom delu poslovanja u firmi se posvećuje puno pažnje i na tim poslovima radi visoko obučeni kadar.Razvoj svakog proizvoda se detaljno analizira sa svih aspekata,dakle kako ekonomskog tako i tehničko-tehnološkog. Vrše se studiozne analize tržišta,odnosno potreba kupaca,analiza isplativosti određenog projekta, a takođe i faktori unutar same firme koji se odnose tehnološku sposobnost sprovođenja određenog proijekta,kao i eventualnu iskorišćenost kapaciteta.Posebna pažnja se posvećuje kvalitetu proizvoda.To se smatra osnovnim uslovom opstanka,rasta i razvoja na tržištu.Metalac naravno poseduje sertifikat o kvalitetu ISO koji je na neki način i garant kvaliteta njihovih proizvoda. 3.Planiranje repro-materijala U pogledu potreba za repro-materijalom treba uočiti sledeće : - Ukupne potrebe -za godinu, na nivou celine, -dinački raspoređene količine tokom godine; - potrebe za nabavku -za godinu, na nivou celine, -dinamički raspoređene količine tokom godine. Ukupne potrebe u repro-materijalima su podloga za planiranje ukupno potrebnih finansijskih sredstava( u slučaju repro-materijala, radi se 30 do 75% učešća u ceni koštanja). Dinamika nabavke repro-materijala određuje dinamiku ulaganja obrtnog kapitala što je, u spletu ostalih plaćanja, važno radi blagovremenog obezbeđenja odgovarajućih iznosa. Za planiranje repro-materijala za poslovno proizvodni sistem za godinu dana, potrebne su sledeće informacije – podaci :  proizvodni program,  normativi materijala za svaki proizvod. Proizvodni program je ključni polazni skup. Normativ materijala je specifikacija svih potrebnih vrsta materijala u odgovarajućim količinama, da bi se proizvela jedinica proizvoda. Višestruka upotreba normative materijala u poslovanju preduzeća, pre svega u domenu ekonomisanja utroška direktnog repromaterijala nalaže obavezu posedovanja normative materijala. Industrijski menađer bez ovog podatka gubi sigurnost u svakoj svojoj odluci, koja se tiče planiranja I trošenja repromaterijala. Algoritam planiranja repro-materijala je sledeći:  planirana količina (i=1,2,…..,m) za svaki proizvod iz proizvodnog programa množi se sa normativom repro-materijala (i=1,2,…..,m) za taj proizvod, što se može , izraziti :

gde je

količina pojedine vrste materijala ugrađena u proizvod . Proračun za jednu vrstu repro-materijala (j) ugrađenog u tri od četiri proizvoda, prema prikazanom proizvodnom program, bio bi : . 2

4. Trajanje proizvodnog ciklusa Proizvodni ciklus obuhvata vremenski period od početka do izrade jedne količine proizvoda pa do potpunog završetka. Vremensko trajanje proizvodnog ciklusa može se podeliti na: proizvodno i neproizvodno vreme. Pod proizvodnim vremenom obuhvaćeni su svi vremenski delovi proizvodnog ciklusa koji su više ili manje povezani sa proizvodnim operacijama! Dalje se proizvodno vreme može raščlaniti na neposredna (priprema i završetak proizvodnih operacija i izrada); i posredna vremena (transport i kontrola). U neproizvodno vreme spadaju objektivna i neobjektivna, u koje treba uključiti raznovrsne prekide i zastoje u toku proizvodnje (zastoj usled kvara mašine, zastoj usled nedostatka materijala, alata, energije, kao i prekid zbog neusklađivanja procesa proizvodnje). Što se tiče našeg seminarskog rada i obrade teme trajanja proizvodnog ciklusa – tip organizacije je uzastopni tip. Proizvodni ciklus za izradu bilo kog proizvoda sastoji se iz sledećih aktivnosti : - prikupljanju informacija o proizvodu - postupak tehnočke selekcije i globalnog razvoja proizvoda - izrada tehnoekonomske analize proizvoda - postupak utvrđivanja prioriteta osvajanja proizvoda - planiranje i obezbeđenje alata - stvaranje konstruktivne dokumentacije proizvoda , alata , pribora i sredstava rada - izrada tehnološke dokumentacije - obezbeđivanje potrebnog materijala za dati proizvod - pokretanje izrade nulte serije - praćenje kvaliteta proizvoda u fazi korišćenja. Usaglasavanjem svih navedenih aktivnosti definisan je ciklus izrade jednog proizvoda . Za ostvarivanje navedenih aktivnosti angažuju se odgovarajuće službe u okviru radne organizacije i to : marketing , razvoj , konstrukcija , tehnološka priprema , planska priprema , proizvodnja , služba kontrole i služba plasmana proizvoda na tržište . U narednom tekstu objašnjena je sama proizvodnja proizvoda kroz dnevni termin plan. Nakon završenog pregleda postojećeg stanja proizvodnje emajliranog posuđa, detaljno prikazano na uzornom artiklu SATURN, detaljne analize uticaja svih relevantnih uređaja i uočavanja aktivnosti u procesu kod kojih se eventualno može uticati, a kod kojih ne, krenulo se sa praćenjem redovne serijske proizvodnje SATURN. Krenulo se od početka u proizvodnji – od Službe operativne pripreme proizvodnje i njihovog aktiviranja – lansiranja radnih naloga. “Metalac” a.d. je između ostalog poznat i po tome što prihvata i realizuje radne naloge u relativno kratkim vremenskim rokovima. Jedan od razloga za mogućnost pravovremenog reagovanja je i objedinjavanje pojedinih postupaka u Službi operativne pripreme proizvodnje. Zato je u “Metalcu” a.d., mesečni termin plan samo informacioni dokument, koji služi skoro isključivo planeru materijala, radi obezbeđivanja sirovina poterbnih za realizaciju planiranih radnih naloga. Dnevni termin plan u “Metalcu” a.d. predstavlja pravi operativni dokument koji, osim artikala palniranih za proizvodnju tokom dana, sadrži i plan lansiranja i određene atribute koji bliže definišu svaki radni nalog pojedinačno. Na ovaj način je povećana operativnost rukovodstva proizvodnje – izbegnuto je stalno pretraživanje i proučavanje prateće dokumentacije određenog artikla iz određenog naloga. Na osnovu ovakvog termin plana / plana lansiranja, rukovodstvo proizvodnje zna u svakom momentu koji su proizvodi prioritetni aktuelni, kojim redosledom se moraju raditi, koji emajl mora biti pripremljen i koliko dobrih komada svakog artikla se mora uraditi. 3

Takođe se uvidom u ovaj dokument odmah može odrediti koji se artikli upućuju na linije automatskog nanošenja emajla i na koju od postojećih linija, a koji se upućuju na ručno nanošenje emajla, i to po asortimanima – krupni asortiman, srednji asortiman i sitni asortiman. Nakon završenog pregleda postojećeg stanja proizvodnje emajliranog posuđa, detaljno prikazano na uzornom artiklu SATURN, detaljne analize uticaja svih relevantnih uređaja i uočavanja aktivnosti u procesu kod kojih se eventualno može uticati, a kod kojih ne, krenulo se sa praćenjem redovne serijske proizvodnje SATURN. Krenulo se od početka u proizvodnji – od Službe operativne pripreme proizvodnje i njihovog aktiviranja – lansiranja radnih naloga. “Metalac” a.d. je između ostalog poznat i po tome što prihvata i realizuje radne naloge u relativno kratkim vremenskim rokovima. Jedan od razloga za mogućnost pravovremenog reagovanja je i objedinjavanje pojedinih postupaka u Službi operativne pripreme proizvodnje. Zato je u “Metalcu” a.d. Mesečni termin plan samo informacioni dokument, koji slui skoro isključivo planeru materijala, radi obezbeđivanja sirovina poterbnih za realizaciju planiranih radnih naloga. Dnevni termin plan u “Metalcu” a.d. predstavlja pravi operativni dokument koji, osim artikala palniranih za proizvodnju tokom dana, sadrži i Plan lansiranja, idente proizvoda i određene atribute koji bliže definišu svaki radni nalog pojedinačno. Na ovaj način je povećana operativnost rukovodstva proizvodnje – izbegnuto je stalno pretraživanje i proučavanje prateće dokumentacije određenog artikla iz određenog naloga. Na osnovu ovakvog termin plana / plana lansiranja, rukovodstvo proizvodnje zna u svakom momentu koji su proizvodi prioritetni aktuelni, kojim redosledom se moraju raditi, koji emajl mora biti pripremljen i koliko dobrih komada svakog artikla se mora uraditi. Takođe se uvidom u ovaj dokument odmah može odrediti koji se artikli upućuju na linije automatskog nanošenja emajla i na koju od postojećih linija, a koji se upućuju na ručno nanošenje emajla, i to po asortimanima – krupni asortiman, srednji asortiman i sitni asortiman. Već je pomenuto da Dnevni termin plan, bazični dokument za realizaciju i prađenje procesa proizvodnje u “Metalcu” a.d., predstavlja simbiozu više dokumentata u jedan. Shodno tome, tvrdnju stručnih radnika “Metalca” a.d. da je Dnevni termin plan, dat u tabeli, za realizaciju aktuelnih radnih naloga istovremeno i optimalni plan tekuće proizvodnje trebalo je proveriti u praksi i sugerisati eventualna poboljšanja. Uočeno je da se, još prilikom analize poruđžbine (ugovora) vrši proračun isplativosti prihvatanja poručenog broja iz ugla cene koštanja proizvodnje po jedinici komada. Nijedna porudzbina i/ili ugovor ne mogu biti prihvaćeni ako troškovi proizvoda po jedinici komada nisu minimalni. Praktično, može se smatrati da za svaki artikal proizvodnog programa “Metalca” a.d. postoji neka donja granica u broju komada, ispod koje se, zbog optimalnosti, izrada ne prihvata. Ugovorom regulisani uslovi plaćanja i sukcesivna isporuka izrađenih artikala usklađuju veličinu pripremno završnih troškova angažovanja obrtnih sredstava. Sve zajedno vodi ka jednom rezultatu - čak i ako se dođe u situaciju da se lansira neki radni nalog bez mogućnosti pridruživanja većeg broja artikala u drugim modalitetima (izrada više radnih naloga u jednoj seriji) – ne može se postaviti pitanje optimalnosti serije. Iz tih razloga ne samo da nije bilo potrebe, već se i nije mogla vršiti retroaktivna ptimizacija proizvodnje, sve je već bilo definisano. Studiozno pripremanje Dnevnog termin plana u službi operativne pripreme proizvodnje, između ostalog zahteva i detaljno poznavanje kako normativa ručne izrade svih aktuelnih artkala, tako i kapacitet svake od linija za automatsko nanošenje emajla. Koliko je ta kostatacija tačna dokazuje i analiza redosleda izrade artikala, u zavisnosti od boje emajla i njihove veličine. Zato posmatrajući Dnevni termin plan iz ugla iskorišćenja kapaciteta, može se zaključiti: 4

Stepen iskorišćenja na liniji za ručno nanošenje emajla prevashodno zavisi od asortimana proizvodnje, a zatim od ljudskog faktora. Asortiman artikala na liniji ručnog nanošenja emajla je presudan faktor koji utiče na stepen iskorišćenja kapaciteta kompletne linije. S obzirom na činjenicu da se na iste rostove istovremeno šanžiraju artikli iz sva tri asortimana, na službi operativne pripreme proizvodnje leži odgovornost da se asortimani iz donešenog Dnevnog termin plana mogu bez problema u realizaciji i iskorišćavanju kapaciteta šanžirati istovremeno, prema zadatom rasporedu. Sagledano kroz prikazani Dnevni termin plan, to znači:  Mora se prvo uraditi Pekač 40, a nakon izrade zadate količine krenuti sa izradom Poklopca pekača 40;  Pekač 40 i Poklopac pekača 40 se ne mogu raditi istovremeno, koliko god to izgledalo logično. Oba artikla se šaržiraju na noževe rostova, pa bi se javio problem nedostizanja propisane norme od strane izvršilaca zbog nemanja mesta kod šanžiranja. Zauzimanje cele površine rosta takođe bi onemogućilo izradu artikala iz ostalih asortiman, onih koji se šaržiraju na noževe. Konkretno, idealni optimalni plan, vezano za stepen iskorišćenja kapaciteta i postizanje maksimalne realizacije pojedinačne norme je:  šaržiranje Pekača 40 na noževe rostova,  šaržiranje Duboke šerpe 5 lit.,kačeći je odgovarajućim kukama o noževe gornjih spratova rostova,  šaržiranje Lonca 7 cm o šiljke/kuke sa strane rostova,a upravo ovaj redosled izrade je zadat prezentiranim Dnevnim termin planom. 5. Ljudski faktor u službi operativne pripremne proizvodnje Kada je u pitanju ljudski faktor, u Službi operativne pripreme proizvodnje se vodi računa o broju potrebnih potapača, a operativno rukovodstvo proizvodnje mora voditi računa o užoj specijalnosti potapača. Naime ne mogu svi potapači podjednako dobro raditi aritkle u osnovnom i pokrivnom emajlu, krupni, srednji ili sitni asortiman, ili unutrašnje odnosno spoljašnje potapanje. Kako je to isključivo subjektivna osobina, koja se drastično odražava na proizvodne rezultate, na operativnom rukovodstvu proizvodnje je odgovornost za odluku kog izvršioca treba rasporediti na izradu određenog artikla. U odnosu na zadati Dnevni termin plan uslovno je prihvatljiva tolerancija,odnosno pobačaj za najviše 5-8% od važećih tehnoloških normi u zavisnosti od asortimana artikla. Svako probijanje ove tolerancije pokreće postupak preispitivanja rada izvršioca, ili, pogotovu ako je u pitanju novi artikal, preispitivanje norme od strane Službe studije rada i vremena. Da bi se stepen iskorišćenja kapaciteta proverio, korišćena je metoda snimanja kapaciteta – Metoda trenutnog zaposlenja (MTZ). Ovim metodom dobijaju se podaci o stepenu korišćenja kapaciteta – kako pojedinačno, tako i grupno – u okviru posmatranog vremenskog perioda, koji se usvaja u skladu sa potrebama. Iskaz je dat u % i može obuhvatiti do 10 različitih stanja aktivnosti i neaktivnosti ukupno. Postupak primene MTZ ima četiri faze:  Priprema snimanja ( određuju se aktivnosti koje će biti snimane, vrši se izbor objekata/radno mesto, definiše se početak i prognozira kraj snimanja),  Snimanje (poštuje se program snimanjai tačno se beleži konstatovano stanje na licu mesta), 5

 Sređivanje primljenih podataka sa izračunavanjem rezultata (sistemski se sređuju snimljeni podaci i računaju ukupne veličine snimanih obeležja),  Proučavanje dobijenih rezultata sa izradom izveštaja S obzirom na činjenicu da je bilo nemoguće upuštati se u procenu opravdanosti važećih radnih normi izrade, na liniji ručnog nanošenja emajla praćen je rad potapača koji je radio na izradi SATURN. Takođe je izvršena i procena iskorišćenja kapaciteta peći za pečennje na pomenutoj liniji. 6. Merenje i normiranje rada Pod radnom normom podrazumeva se vreme objektivno potrebno prosečnom radniku , određenih stručnih sposobnosti , da pod normalnim uslovima rada , sa propisanim sredstvima rada na tačno određeni način , uz normalno psiho - fizičko naprezanje obavi tačno definisan posao . U tehnološkoj dokumentaciji za svaki proizvod razrađuju se , na odgovarajući način , sve radne operacije , sa svim potrebnim podacima koji ih potpuno određuju. Na osnovu tehnološke dokumentacije, tehnolog za radne norme sastavlja normativ za svaki proizvod po utvrđenim operacijama . Vremenska radna norma , za izradu jedinice proizvoda , utvrđuje se prema sledećem obrascu: TKU= TPZ / N + TK ( vreme / jedinica proizvoda ) gde je : TKU - ukupna vremenska radna norma za jedinicu proizvoda TPZ - pripremno - završno vreme po operaciji za seriju N - broj komada koji se izrađuje u seriji TK - ukupno vreme koje je potrebno da se izradi jedna jedinica proizvoda na posmatranoj operaciji Izračunavanje vremena TK vrši se prema obrascu : TK = ( Tm + Tpm + Tpr) ٠ Kd gde je : Tm - mašinsko vreme Tpm - pomoćno mašinsko vreme Tp - pomoćno ručno vreme Kd - koeficijent gubitaka Izračunavanje vremenske radne norme za odgovarajuću operaciju , na osnovu odgovarajuće tehničko - tehnološke dokumentacije ( tehnološki postupak , operacijski listovi i standardni elementi rada ), vrši služba tehnologije . Radne norme se razlikuju prema : a ) načinu određivanja b ) načinu organizacije rada c) načinu izražavanja. Prema načinu određivanja mogu biti:  tehničke , koje se utvrđuju na osnovu unapred utvrđenih standardnih elemenata rada ,  statističke , koje se utvrđuju na osnovu statističkih podataka , dobijenih u dužem vremenskom periodu , evidentiranjem izvršenja rada , 6

 iskustvene , koje se određuju na osnovu iskustva i upoređenja sa normama za iste ili slične poslove . Prema načinu organizacije rada mogu biti :  individualne , koje se karakterišu time da posao samostalno obavlja pojedinac ,  grupne , koje se karakterišu time da posao obavljaju dva ili više radnika koji rade na zajedničkom , istom ili sličnom poslu , koga nije moguće ili nije racionalno razdvojiti na zadatke po svakom pojedincu ,  za organizacionu celinu , koje se karakterišu time da posao obavljaju svi radnici te celine i to kada taj posao nije moguće ilinije racionalno razdvojiti na poslove za grupe radnika , odnosno na pojedince . Prema načinu izražavanja mogu biti :  vremenske , koje se izražavaju u vremenskoj jedinici ( minut, čas ) za izradu jednog komada ili operacije ,  količinske , koje se izražavaju u naturi brojem komada , odnosno drugim mernim jedinicama ( kg , m2 , m3 ) i to za operaciju u određenoj vremenskoj jedinici ( čas , dan ili mesec ). Merenje radne norme radi utvrđivanja ustaljenosti, u serijskoj proizvodnji, obavlja se u prvoj seriji izrade i u još dve tekuće serije , u okviru kojih može da se vrši korekcija radne norme . Ustaljena radna norma može se menjati najranije posle 6 meseci od njenog ustaljivanja , a po pravilu se vrši revizija jedanput godišnje i to u IX ili X mesecu tekuće godine za narednu godinu . Merenje radne norme radi utvrđivanja ustaljenosti , u pojedinačnoj proizvodnji , vrši se do obavljanja 1/3 posla po datoj operaciji i predstavlja radnu normu privremenog karaktera .

7

7. Zaključak Jedna od najbitnijih menadžerskih funkcija jeste planiranje, koje je zapravo spona između onoga gde smo sada i onoga gde želimo biti. To je zahtevan intelektualni posao koji traži da se odrede smerovi delovanja i da se odluke temelje na svrsi, znanju i procenama. Planiranje uključuje izbor misija, ciljeva i akcija za njihovo ostvarenje i zahteva odlučivanje, odnosno izbor između alternativnih pravaca buduće akcije. Menadžer racionalno planira postavljanjem ciljeva, stvaranjem pretpostavki o sadašnjoj i budućoj okolini, pronalazeći i ocenjujući alternativne pravce akcije i birajući pravac kojim treba ići. Planovi treba da pokriju vremenski period koji je dovoljno dugačak da se ispune obaveze stvorene danas donešenim odlukama. Kratkoročni planovi moraju biti koordinirani sa dugoročnim planovima. Može da se izvede zaključak da optimalna veličina serije zavisi od normiranih vremena potrebnih za izradu dela, da se normiranje rada i stepen iskorišćenja mašine obavlja na osnovu projektovane tehnološke dokumentacije, a trajanje proizvodnog ciklusa najviše zavisi od stepena povezanosti i koordinacije između svih službi koje učestvuju u izradi proizvoda.

8

8. Literatura

[1.] Bulat, V., INDUSTRIJSKI MENADŽMENT, ICIM – Izdavački centar za industrijski menadžment, Kruševac, 2007.

[2.] Uputstvo za utvrđivanje materijala (radna norma); [3.] www.mfkg.kg.ac.yu [4.] www.ingkomora.org.yu [5.] www.cet.co.yu [6.] www.infosys.rs

individualnog

9

doprinosa

radnika

na obradi