NEMA VREMENA ZA KARMU
Paxton Robey & Lone Jensen Dobrodošli na planetu Zemlju! Nalazimo se na pragu 21. veka, na prelasku iz Ere Riba u Eru Vodolije. Ljudska svest danas u velikoj meri otvoreno teži miru, harmoniji, duhovnosti, neograničenim mogućnostima da se kanališemo sa svim onim što nam je nekada delovalo kao misticizam ili naučna fantastika. Zašto su na top listama bestselera knjige koje govore o tajnim učenjima, tajnama majstora, Vaznesenju, čudima? Zašto je sada ljudima moguće da se upoznaju i ovladaju večnim majstorstvima i tajnama prosvetljenja, kao i svesnom učešću u kreiranju sopstvenog univerzuma? Nešto će se dešavati stanovnicima ove planete kada osvane Era Vodolije. To nije nikakva slučajnost, niti je bez svrhe. Svima će biti bliske skrivene tajne proroka, jogija i majstora učitelja u Eri Vodolije. Neko će do ovih informacija doći pre nego ostali, i poželeće da povede Zemlju ka njenom isceljenju, pročišćenju i obnovi. Svako ko je zainteresovan za ove stvari došao je na ovu planetu sa ciljem da pomogne zemlji, ali ima I onih koji su došli sa lošim namjerama. Na vama je da ih prepoznata. Svako oseti koja je njegova funkcija, koliko je duboka i sveobuhvatna naša misija, ispunjena igrom i radošću. Svako ima precizan individualan raspored. Možda dobijamo uvid delić po delić, možda naglo, kroz iskustvo bliske smrti ili kroz neki drugi udarac koji menja
život. Bez obzira na to koliki je naš lični doprinos isceljenju planete, postoje neki fundamentalni koncepti o tome šta je realnost i kako ona funkcioniše.Ove koncepte moramo razumeti ukoliko želimo da prevaziđemo neke druge takozvane prirodne zakone. U trenutku kada stignemo u ovaj divni, zbunjujući, ponekad stimulativan, ponekad užasavajući svet, zaboravimo ko smo. Ali, kada se prisetimo ko smo i šta ovde radimo, memorija nam se lako i brzo vrati. Ne brinite, potpuno ste normalni (barem u kosmičkom smislu) i sposobni da čovečanstvu podarite sve moguće darove koje možete da zamislite. Vaša svrha je valjana i vaši snovi o isceljenju jačanju i vas a cela planeta se regeneriše, čak iako često posumnjate u to. Jos se nikada nije desilo da Onaj ko vas je poslao odabere pogrešnog izaslanika. Sigurno nećete pogrešiti. Zato, potpuno se opustite i, za promenu, uživajte u putovanju. Počećemo sa malim potsećanjem Nase drustvo je postalo tolerantno u metafizickom smislu tek nedavno. (Meta, izvan, i fizicko, t.j. pogled na zivot razlicit od normalne perspektive fizickog sveta). Pocetkom dvadesetog veka stvari koje gledamo kod Opre Vinfri bile su tabu. Saznanje o stvarima kao sto su vantelesno putovanje, iskustvo bliske smrti, astralni plan, aure, hijerarhija... moglo je da doprinese da neko ostane bez posla, da bude ekskomuniciran iz drustva, ili jos gore. Setite se sudjenja vesticama u Salemu. Pored toga, zanimljivo je primetiti da je uvek kroz istoriju bilo tajnih drustava koja su one ozbiljno zainteresovane poducavala vecnim tajnama "misticnih skola". U takve tragace spadaju Nostradamus, Meister Echhart. Ono sto najvise volimo da radimo jeste nasa kosmicka svrha. Svaka osoba do nje dolazi preko serije dogadjaja i iskustava. I ja sam ih imao, bas kao i vi. I vi ste, isto kao i ja, imali tendenciju da ih racionalizujete ili odbacujete. Ako se osvrnemo unazad uvidjamo da je svako i najmanje saznanje i prosvetljenje bilo precizno pozicionirano u vremenu i prostoru da nas pokrene u pravcu koji smo izabrali.
U ovom uvodu zelim da sa vama podelim nekoliko svojih znacajnih momenata iz nekoliko razloga. Prvo, iako svako ima sopstvenu unikatnu seriju otkrovenja, nekad tananu, nekad bucnu, postoji i univerzalna nit koja se provlaci kroz ceo proces budjenja. To nam olaksava da nasu svrhu prepoznamo kao nesto normalno, a ne nestvarno. Nase samopouzdanje raste kada cujemo sta je neko drugi doziveo i lakse nam je da bezuslovno prihvatimo alternativni put. Drugo, zelim da citalac dobije osnovu da se intuitivno poveze i intuitivno potvrdi "price" iz ove knjige. One ce vas, bas kao i mene, podsetiti na "tajne" univerzuma. One ocigledno prevazilaze sadasnja naucno dokazana saznanja o univerzumu, zbog potrebe za intuitivnom verifikacijom. Nauka kaze da ne postoje cvrsti dokazi o postojanju NLO iako milioni ljudi kazu da su imali vizuelne ili druge kontakte sa njima. Fizicari kazu da je voda tecna, dok je Isus demonstrirao da je ona u scvrstom stanju. I tako dalje, i tako dalje. Zato, ako mi dopustite, ispricacu vam nekoliko slucajeva koji su mi pokazali da nisam ovde samo da cepam drva. (Verovatno se to desava svakome od nas). Ne secam se tacno da li sam imao deset ili jedanaest godina kada sam dobio veoma uverljivu, verodostojunu poruku od "Duha" koji mi je razjasnio dogadjaj koji se desio u crkvi nekoliko sati ranije. Mogu da kazem da sam veoma zadovoljan svojim religioznim vaspitanjem. Imao sam srece. Moji baba i deda, tetke, ujaci, rodjaci, cela porodica i familija nisu se fiksirali na djavola niti na grehe. Propovedi su uglavnom bile vezane za moralne teme, cinjenje dobrih dela...prilicno neskodljivo da se prevazidje poneki ucinjeni greh. Medjutim, te subote govorio je neki svestenik koji je bio gost. Govorio je veoma glasno, nikada nisam cuo da neko tako vice. Naglasavao je neke stvari koje su mi bile nepoznate: vatra u paklu, sumpor, vecna kazna koju propisuje razjareni Bog. Na putu kuci, u DeSoto, majka je pokusavala da objasni ili da racionalizuje ono sto smo upravo culi. Tada sam prvi put dobio nagovestaj o tome da bi Bog mogao biti i neprijatelj. Svaka celija u mom mozgu je analizirala sta bi sve lose moglo da se dogodi u mom zivotu.
Kada smo stigli kuci, ja sam ostao u dvoristu da razmatram ove nove i pomalo uzasavajuce implikacije. Tacno se secam mesta na kome sam stajao kada je u mojoj glavi progovorio neki glas. Prolazio sam izmedju stare peci od opeke i metalne ograde, dvadesetak metara od kuhinjskog prozora. "To ne vazi za tebe. Ne postoji nista cime bi ti mogao da naljutis Boga. Uvek ces biti O.K." glas je bio prijatan , ni nalik na propovednikov. Nije nista podvlacio, samo je rekao cinjenicu. Glas je znao da je Bog na mojoj strani i ja sam znao. Dok sam koracao prema kuhinjskim vratima znao sam da se do kraja svog zivota necu plasiti Boga niti onoga sto dolazi posle smrti. Iako tada taj dogadjaj za mene gotovo da nije bio vredan pomena, imao je snazan i znacajan uticaj na moj zivot. Mnogo godina kasnije, kada sam spoznao da svrha mog zivota nije da budem "uspesan" u nekoj korporaciji, setio sam se tog dogadjaja, kao i nekih drugih. Kada se rodilo moje prvo dete, 1968.g. poceli su da me fasciniraju psihicki fenomeni, ne zbog nekih duhovnih razloga, vec zato sto su bili interesantni. Moju paznju stalno su privlacile stvari kao sto su vidovitost, vantelesna putovanja, telepatija, citanje buducnosti, isceljenja, teleportacija... Citao sam, posmatrao, ucestvovao u radionicama svake paranormalne osobe koju sam mogao da pronadjem. Imao sam srece da provedem godine i godine u razgovorima sa brojnim parapsiholozima i slicnim ljudima. Provodeci vreme sa ljudima koji su prevazilazili opste prihvacena ogranicenja u ljudskoj komunikaciji i delovanju, postajao sam radostan i oslobodio se frustracije. Oni su imali iskustva iz prve ruke, ne ja. Moja iskustva, veoma inspirativna, jos uvek su bila iz druge ruke, iako sam slusao price, prisustvovao isceljenjima, video kako izgledaju kada ?kontaktiraju?. Razlika izmedju proroka i propovednika je u tome sto samo prorok ima pravo iskustvo i znanje. Zeleo sam da budem prorok, ne glasnik. Godine 1973 zavrsio sa kurs "Silva metod kontrole uma". Cetrdeset sati treninga psihickih sposobnosti. Otkrio sam da svako moze da nauci da koristi uvecane psihicke sposobnosti. Jedan instruktor Silve je rekao: "Ako po zavrsetku ovog kursa nemate pouzdani osecaj da ste ekstrasens, bez pogovora cu
vam vratiti novac". Sedam puta sam obnavljao seminar. Nikada nisam cuo da je neko trazio da mu se vrati novac. Nikada nisam posumnjao da sam ekstrasens. Poceo sam redovno da se susrecem sa svojim “vodicima” iz drugih dimenzija i planova realnosti. Oni su mo govorili stvari o Zemljinom sistemu i paralelnim stvarnostima. Prikazivali su mi "filmove" o dogadjajima u vezi sa Zemljom i dogadjajima koji su u vezi sa drugim sistemima. Pokazali su mi neka druga vremena, proslost i buducnost. Pokazali su mi "vreme-bez-vremena". Pokazali su mi "istovremeno vreme-vreme". Pokazali su mi univerzume koje trenutno moze da kreira jedna jedina misao. Pokazali su mi prvi uzrok. Pokazali su mi uzrocnu kreativnu snagu. Pokazali su mi da ne postoji objektivna stvarnost. Pokazali su mi da je u osnovi svega Ljubav i da ona ne predvidja mogucnost greske. Otkrili su mi da je licna spoznaja istine koju je doziveo svaki prorok i majstor ucitelj koji je ikada ziveo na Zemlji realna i validna. Objasnili su mi da je vredno jedino ono otkrovenje koje dozivimo licno, iznutra. I jos mnogo, mnogo vise od toga. Video sam sta je cilj Ere Vodolije. Video sam ponovno uspostavljanje Rajskog Vrta na Zemlji koje ce se desiti ako svako od nas sledi put radosti. Video sam da ne dolazi u obzir da pobedi djavo. Video sam da svi izrazi dualiteta, kao i dobro i zlo, predstavljaju iluziju koja sluzi kao nastavno sredstvo kojim se sluze ucitelji u Zemljinoj skoli da nas nauce kako da dostignemo svoj legitiman status otelotvorenja Boga. Ipak, jos uvek nesto nije bilo u redu. Iako sam video vise od onoga sto sam mogao da shvatim i osetio vise od onoga sto sam mogao da prihvatim, jos uvek sam bio samo glasnik. Zatvorenih ociju mogao sam da vidim, osetim, znam "veliku sliku", a jos uvek sam bio povezan sa ovim telom. Vodici su me stalno uveravali da to nije greska. Mogao sam da dobijem odgovor na pitanja na koja nema odgovora. Mogao sam da vidim savrsenstvo u ovom ocigledno nepravednom zivotu na Zemlji. Kada bih se vratio u "realnost", da zaradjujem za zivot i komuniciram sa ljudima, velika slika bi brzo iscezla. Ne treba mnogo vremena da se nejasna kosmicka
misija zameni sebicnom i nesigurnom pespektivom, koja sadrzi nase nezadovoljene potrebe, svadje, nepravdu. Potpuno nenajavljeno, nesto je pocelo da se desava. Moj zivot je poceo da funkcionise! Poceo je nepogresivo da funkcionise! Bio sam zaposlen u velikoj avio kompaniji kao glavni inzenjer, rukovodilac na celoj floti Boinga 707, odgovoran za eventualno odlaganje poletanja aviona iz tehnickih razloga. Veoma kompetitivan i stresan posao. I sada, odjedanput, stres je nestao. Bukvalno, u roku od pet meseci, nisam radio nista. Nisam brinuo ni o cemu, sve je funkcionisalo samo od sebe. Flota Boinga 707 je bila na prvom mestu u celom SAD-u. Svakog dana sam odlazio na posao, pio kaficu, puno caskao, puno se zabavljao. Ni traga od napetosti. Sve je funkcionisalo sjajno u svim aspektima mog zivota. Pet meseci vladala je harmonija u kuci, automobil me savrseno sluzio, zdravlje mi je bilo savrseno. Mir, uzivanje, raj gde god se okrenem. Ne samo da je moj zivot bio savrsen, hvala lepo, poboljsavali su se i zivoti svih onih koji su bili pored mene. Na primer, neko ko ima grip bi pricao sa mnom nekoliko minuta i grip bi iscezao. Moja sekretarica je pocela da vodi evidenciju o ovome i da mi "privodi" neke nepoznate ljude. Primetio sam sta radi, a ona mi je objasnila da je pre nekoliko nedelja pored mog radnog stola sedela neka zena bolesna od raka. Potpuno je ozdravila. Zena koju sam poznavao sa sastanaka neke duhovne grupe prokomentarisala je moje novo stanje mira: "Stalno si smirem, mora biti da neprestano meditiras". Bez razmisljanja sam odgovorio: "Ma, uopste ne meditiram. Ja jesam meditacija". Tako sam se osecao. Uspeo sam. Moja duhovna potraga se zavrsila. Pronasao sam ono sto svi zele da nadju. Bio sam zivi dokaz da je moguce biti prosvetljen dok si u ljudskom telu. Nisam imao vise sta da ucim. Studije su bile kompletirane. Gotovo. Kraj. Onda je balon eksplodirao.
Snovi su mi uvek bili znacajni i korisni. Imao sam san, upecatljiv i komplikovan. Ukratko, receno mi je da stanje u kome se nalazio moj zivot nisam stvorio ja. To su zbog mene stvorili "oni". Kazali su da u svom zivotu uvek mogu da dostignem takvo stanje, bez njihove pomoci. Jedva da sam imao za sta da se uhvatim. "Idemo na odmor", rekli su. Rekli su mi da je na meni da naucim kako da dostignem kontrolu nad svojim zivotom do trenutka kada cu moci da demonstriram? prirodno univerzalno stanje bica? (nema napetosti, sve je mir, blagoslov, harmonija, radost) drugim ljudima koji zive u ovoj neprirodnoj Zemljinoj skoli u kojoj vlada zabrinutost, sumnja, osecaj krivice i bespomocnosti. Dok sam jos uvek na ovoj planeti, moj zadatak nije samo da sam dostignem stanje prosvetljenosti, vec i da njime toliko ovladam da bih mogao da pomognem jos nekim drugim ljudima da ga dostignu. U stvari, rekli su mi, na Zemlji ima nekoloko desetina hiljada kosmickih emisara koji ce za koju godinu da dostignu to stanje "sva-napetost-je-nestala". Kada ucimo da se oslobodjamo sopstvene napetosti mi ucimo celu planetu da radi to isto. Kada ucimo da ostvarimo unutrasnji mir ili da se iscelimo, mi ucimo celu planetu da radi to isto. Kazu da ne mozemo da se borimo za mir. To je oksimoron. Taj kratak san potpuno je preokrenuo situaciju. Sve je pocelo da se pretumbava. Sve je otislo do djavola. Ali, kakva lekcija! Pokazala mi se svaka situacija koja je imala veze sa kontrolom. Svaki otpor. Svaka zavisnost. Svaka situacija kada sam dozvoljavao nekoj drugoj osobi da me kontrolise, da me cini srecnim ili nesrecnim, sada mi se vratila kao bumerang. Tresnuo me je posred lica svaki blok koji sam stvarao kada je trebalo prihvatiti ljubav, mir i srecu. Postati majstor predstavlja put u kome smo sami sebi vodici. Vaznesenje su stepenice koje su sagradjene za svakog posebno. Ne mozemo nikoga da ovlastimo da se iskupi umesto nas. Postoji samo odluka da ponovo osvojimo svoje pozicije u kraljevstvu. Mora da postoji volja da se vratimo u prirodno stanje bica u univerzumu i napustimo ovu neprirodnu igru odvajanja, borbe, utakmice, odbrane svojih pozicija. Majstori ucitelji su oduvek znali da oni to ne mogu da urade umesto nas. Mogli su samo da nam daju primer koji bismo
sledili. Sada je na nama red. Mi treba da ucinimo da nas zivot funkcionise, a posto smo uvek svi telepatski povezani na Zemlji, to ce uraditi i drugi koji to zele, sledeci nas primer, po sopstvenom izboru i u skladu sa svojom slobodnom voljom. Nas posao je da zapamtimo svaku, i najmanju kosmicku misao koja cuci u ormaru nase podsvesti. Nas posao je da postanemo srecni. Po cijem to nalogu... Nedavno, posle jedne moje radionice, jedna zena me je pitala: "Sta je Bog?" Bilo je vec kasno, ljudi su se vec spremali da krenu kuci, pa sam rekao: "Zapravo ne znam". Kasnije, kada sam razmisljao o tom skupu tragaca, osetio sam da nisam dobro postupio. Morao sam da joj ponudim neki koristan odgovor u fazi puta na kojoj se nalazila. Bez obzira na to sto su van mog domasaja potpuno razumevanje Boga, trodimenzionalne stvarnosti, cetvrte ili pete dimenzije. Religiozne vodje ili filozofi cesto nam objasnjavaju sta je Bog. Mozda je mnogo vaznije, u ovom trenutku, da budemo svesni toga sta Bog nije. Mnogima od nas je tesko da se odnosimo prema Bogu kao "ocu" ako sami nismo imali oca koji nas je voleo i podrzavao. Ne mozemo da zamislimo Boga koji nas ocenjuje na osnovu nasih dela i misli. Cak iako pristanemo na to da Bog sve prasta, jos uvek nismo ubedjeni da smo dostojni prastanja. U Bibliji pise da je Bog stvorio coveka prema sebi. Mnogo ljudi je to pogresno protumacilo i veruje da ja Bog stvorio coveka prema svom izgledu. Bog nije gubitak. Nije borba. Nema ego koji se vredja kada nesto nije po njegovoj volji. Ne moze da se ljuti na ljude. Nije nestrpljiv. Nije ni muskog, ni zenskog pola, niti je bespolan. Bog je princip, u znacenju oslobodjenom personalnih uticaja ili ega. On je princip nepromenljive ljubavi, kreativnosti, saosecanja, samo izvoriste svega toga. Posto je princip, on (to) ne moze biti uvredjen i nikako ne moze da uskrati neogranicnu radost svemu sto je stvorio, ukljucujuci svakoga od nas. Kada pokusavamo da opisemo Boga, moramo da se oslanjamo na koncepte, pa i na klisee, koje ne mozemo u potpunosti da
razumemo. Nauceni smo da, uz dovoljno obrazovanja i istrazivanja, mozemo da objasnimo sve. Ovo ne vazi kada je u pitanju Bog. Klisei su dovoljni, Bog je ljubav, Bog je sve, Bog je omnipotentan, sveprisutan. Ali malo ko zaista razume ove fraze i moze da dostigne "mir koji prevazilazi svo razumevanje". Bog sigurno jeste jedna stvar, bezuslovna ljubav. Mozda rec bezuslovna prevazilazi nase razumevanje. Nista sto moze da uradi bilo koje ljudsko bice nije izvan Bozjeg narucja. Nijedna nasa krivica nikada nije bila predmet osude. Nijedna nasa depresija nije realno zasnovana na istinitoj (kosmickoj) percepciji date situacije. Kada zaista shvatimo ove recenice, ustanovicemo da smo sami sebe iscelili, isto kao i nasu planetu, da smo oslobodili nasu porodicu. Zvuci "cool"? Vi i ja smo ziveli sa ne bas racionalnom idejom da treba i dalje da verujemo da verovatno postoji neki smisao u tome da insistiramo na nekim nejasnim ciljevima, koji su mozda nedostizni. Ovi ciljevi imaju veze sa mirom na Zemlji, sa cistom zelenom planetom, sa zamisljanjem da raspolazemo duhovnim znanjem iz nekih drugih svetova. Neko mozda zamislja, u stilu “Luka Skajvokera i princeze Lee”, da smo mi vanzemaljci, članovi planetarnog tranzicionog tima". Ove nase fantazije i ciljeve ne moze da potkrepi nikakav primer iz istorije, nikakva planetarna logika. Mogu biti potvrdjeni jedino ako se ostvare. Nema istorijskih primera da je covecanstvo zivelo u miru kao jedno pleme. Nema dokaza da je moguce ponistiti nipodastavanje ljudskog zivota i celokupnog zivog sveta na Zemlji. Nema naucnih dokaza da potkrepe stanoviste da svako ljudsko bice moze da bude mnogo vise nego jedva humano, da ne treba da se potcinjava, vec da dominira ovim trodimenzionalnim planom realnosti. Uprkos suprotnim "dokazima", ja sam video i podeliću sa vama viziju buducnosti koja potvrđuje da su nase suptilne unutrasnje ceznje osnovane. Zaista, ove potisnute altruisticke sklonosti i tesko ostvarljive vizije velicine samo sto nisu eksplodirale u pokret daleko mocniji od bilo kakve politicke, vojne ili
industrijske revolucije u istoriji. Ulazimo u Eru Vodolije. Ona se ponavlja svakih dvadeset sest hiljada godina. Nemamo istorijskih tragova od pre dvadeset sest hiljada godina. Ali, imamo istoriju vrsta. Postoji mitologija, legende, usmena predanja koja govore o samom pocetku vremena. Govore nam o Potopu i potapanju Atlantide. Takodje govore i o Rajskom Vrtu i vremenu kada su se Bogovi i Boginje motali po Zemlji, kada covecanstvo nije znalo znacenje reci kao sto su dobro i zlo. U ovoj knjizi podelicu sa vama saznanje o tome kako ja to znam da je vase postojanje na Zemlji mnogo vece od onoga sto ste sebi zaista dozvoljavali da poverujete, pa cak i da pomislite. Kako ja to znam da ce kroz cetrdesetak godina neki delovi planete biti potpuno ekoloski cisti, kako kuce nece imati kljucaonice na vratima, a ljudi se nece ograđivati jedni od drugih. Ljudi ce imati isto poverenje prema potpunim strancima kao i prema najblizim prijateljima. U stvari, mi stvaramo porodicnu kucu, dom u koji ce stati citava planeta. Proces je vec poceo. Polako ali sigurno. Prvo poglavlje "Zemljina škola" Bilo je magicno, intrigantno, interesantno, kada smo se prvi put susreli sa natprirodnim. Tada smo imali drugaciji pogled na zivot nego sto ga imamo sada. Bilo je zastrasujuce i kada su se razoblicile nase zablude kako mozemo da kontrolisemo ono sto nam se desava u zivotu. Vaspitani smo da je "normalno" da se borimo da ne potonemo. Ponekad plutamo na splavu, po letnjem suncanom danu. Ali, mnogo cesce, iscrpljeni svim silama, borimo se da se ne udavimo i jedva cekamo da trener zatrazi time-out. Tipican stanovnik ove planete primecuje bezbroj dogadjaja naizgled nepovezanih, naoko slucajnih, nekoordiniranih, nepredvidljivih i neocekivanih. Covek je stalno na oprezu zbog toga sto ne moze da predvidi sledeci trenutak, ili sledeci dan. Bez obzira koliko je osoba vjesta, ili dobro istrenirana da se nosi sa raznoraznim neprijatnim dogadjajima, zivot nam na put
redovno podmece mine iznenadjenja, primorava nas da odstupimo, da se pregrupisemo, da se predamo. Nas put je pun neizvesnosti. Oni mudri su stavili pojaseve i kupili polise osiguranja. Ljudi na ovoj planeti retko imaju vremena ili zelje da saznaju vise o stvarima koje nisu povezane sa prostim "guranjem" napred, prezivljavanjem, manipulisanjem sa svetom koji se neposredno nalazi oko njih. Uvazavamo institucije, univerzitete i korporacije kojima nase drustvo omogucava da izbegnu da se zvanicno pozabave bilo cim sto nije prakticno, kao sto su, na primer, vecnost ili cuda. Pre ili kasnije međutim, naoko, bez ikakve veze sa nasim "normalnim" zivotima, univerzum pocinje da se pojavljuje u nasem kratkovidom vidnom polju kojim posmatramo zivot. Pocinje da nam otkriva novi pogled na svet. Pocinjemo da primecujemo vezu izmedju uzroka i posledice tek posle hiljada zivota koje smo proziveli na ovoj planeti. I mozda jos i vise u drugim skolskim sistemima. Dostizemo razvijeniju svest o tome da vidljiva realnost nije jedina realnost koja postoji. Pocinjemo da razumevamo da postoje neka pitanja na koja intelekt jednostavno ne moze da pronadje odgovore, bar ne u stanju razvoja u kome se nalazi. Sve vise koristimo intuiciju kada treba da donesemo neku odluku. To se na kraju desi svakome ko traga, onda, kada shvati da je Zemlja skola. Ne razlikuje se od bilo koje druge skole. Ima ucitelje i ucenike, skolsku upravu, domare, roditeljske sastanke. Ima i one koji beskonacno ponavljaju treci razred sve dok se ucitelj ne sazali i i pusti ih da zavrse razred, iz ciste samilosti. Postoje i oni koji preskacu razrede. Kada se diplomira, sledi ceremonija dodele diploma. Oblace se kape i mantije i koraca ponosno i svecano u redovima ka novom carstvu kosmicke realnosti. U svakom sledecem zivotu, posto predjemo odredjenu kriticnu tacku, postajemo svesni da nikada vise necemo biti potpuno zadovoljni onim sto ovozemaljski zivot ima da nam ponudi. Sve vise i vise saznajemo o "velikoj slici", sve dok, jednoga dana, ne uvidimo i totalno prihvatimo svrsishodnost, pravicnost i
zadivljujucu ekspeditivnost Zemljine skole. Pravi majstor dostize veoma visok nivo svesti na kome moze da shvati i oseti da postoje i druga cula za prikupljanje informacija, kao i drugi nacini da se objasne stvari. Madjutim, svestan je toga da postoje oni koji se oslanjaju samo na pet osnovnih cula i koji veruju da je zivot ispunjen povredama, nepravdom, patnjom i borbom. Pre mnogo godina prolazio sam kroz jednu od mnogobrojnih faza u zivotu. Ovoga puta u pitanju je bila faza "Buda". Citao sam nekoliko knjiga o Budinom zivotu. U jednoj knjizi bilo je nesto sto me nateralo da se zaista duboko zamislim. Izgleda da je Buda imao nekog ucenika, tinejdzera, koji je izabrao da provodi sa uciteljem po malo vremena svakoga dana. Jednoga dana decakovo selo je zaratilo sa susednim selom. Decak je morao da brani svoj dom. Rasplamsala se vatrena, teska borba. Poginuli i ranjeni lezali su unaokolo. Ucenik je bio prestravljen, imobilisan od straha. U svom ocaju, dozivao je:"Buda, spasi me!" Buda se pojavio, cuvsi u svome srcu decakov vapaj. Sav blistav krenuo je preko bojnog polja. Njegova pojava isijavala je uobicajeni mir i lepotu. Sa osmehom na licu, smiren u svom bicu, dosao je na stranu na kojoj se nalazio njegov prijatelj. Zagrlio je decaka i drzao ga sve dok ga nije umirio. U kontekstu mog tadasnjeg razumevanja realnosti i zivota, nisam imao drugog izbora do da izjavim da je Buda neosetljiv, bezosecajan monstrum. Moj tadasnji nivo razumevanja govorio mi je je borba bila stvarna, bolna, da je nacinjena steta, izgubljeni ljudski zivoti. Da je i Buda to mogao da uvidi, mislio sam, sigurno bi se zabrinuo. Sigurno bi upotrebio sav svoj autoritet da zaustavi rat, da ubedi te ljude da oni rade suprotno Bozjoj volji. Ali, nije. U stvari, on se nikada nije suprotstavljao nikakvom obliku zla. Tada sam mislio da se verovatno i Hrist šalio kada je rekao: "Ne suprotstavljajte se zlu". Nije tesko pogoditi da sam ja imao mnogo toga da naucim, ne Buda. U tom trenutku sam bio spreman da pokusam da saznam sta se zaista desava na ovoj planeti, da vidim vise od onoga sto se naizgled desava.
Zašto Život? Sagledavanje "Velike slike". Izvan ove skole, zivot postoji oduvek. Od trenutka kada se dogodio veliki prasak, ljudi su tokom pedeset milijardi godina sticali iskustvo. Pedeset milijardi godina je za nama od kada se univerzum urusio u samog sebe. To su zrnca peska u poredjenju sa onim sta Velika slika, u stvari, predstavlja. Mi se isuvise cesto ogranicavamo samo na pet osnovnih cula kada posmatramo stvarnost. Zaboravili smo da je planeta Zemlja, zapravo, ucionica. Zemlja je samo sicusan deo univerzuma, i to onog vidljivog. A da i ne govorimo o nevidljivim univerzumima. Kada postojimo izvan carstva vremena i prostora, svi smo jednaki, potpuno ostvareni, individualni aspekti Boga. Svi imamo neodvojivu i totalnu spoznaju Boga i svih Bozjih dela. Ali, ocigledno, dok smo na Zemlji, mi makar privremeno, zaboravljamo na nase jedinstvo sa Bogom. Zanimljivo, ipak cesto imamo suptilan, negde duboko usadjen osecaj da je celokupno znanje pohranjeno u nama samima. Koliko se cesto obracamo nasem "visem bicu" ili "duhu"? Uranjamo delimicno ili potpuno u tisinu. To nam dokazuje da smo, zapravo, ipak svesni da mi sami znamo sve odgovore. U medjuvremenu, dok smo jos uvek u stanju svesne amnezije, pokusavamo da razumemo univerzum i nase mesto u njemu. Koristimo sva sredstva koja su nam dostupna da se nekako snadjemo u nasim odnosima sa drugim ljudima, sa nedostatkom prosperiteta, sa krizom koja izgleda kao da obavija nasu planetu. Upotrebicu parabole kako bih pokusao da nacinim filozofski ili metafizicki model koji bi mogao da baci malo svetla na ono sto dozivljavamo kao realnost. Jedna od njih, koja meni puno koristi, je ona u kojoj ja sagledavam spiritualni razvoj kao iskustvo koje se stice kroz osnovnu skolu. Engleski jezik nije duhovni jezik jer je kreiran kako bi se ubrzala ekonomska razmena i trgovina. U njemu ne postoje reci kojima bi se opisalo ono sto zelim da objasnim. Kada ne posedujemo tacne reci, moramo da koristimo metafore, dopustajuci svakome da ih interpretira onako kako mu najvise odgovara. Zato, hajde da do kraja iscrpimo tu analogiju o skoli.
Zemlja: Skola na brzom koloseku Kada malo zastanemo da pogledamo cemu skola na Zemlji ima da nas nauci, otkrivamo da je to, zapravo, osnovna skola. Ljudi jedino zele da nauce kako da vole sami sebe i druge ljude. Ko zna koliko razreda moramo sa prodjemo kako bismo usvojili sliku "svi na Zemlji su jedna porodica". Ne mozemo tacno reci koliko je potrebno da se zavrsi Zemljina skola u okvirima lineranog vremena. Jos uvek skolu nije zavrsilo ni pedeset procenata zemaljskih dusa ukljucenih u skolski sistem. Mozemo da pretpostavimo da ce trebati, u proseku, jos oko sto miliona godina evolucije kako bi covecanstvo diplomiralo. Neki od nas mogu ponosno da izjave da su stare duse. Ako posmatramo sistem kao skolu, znaci da sporo ucimo. Tek kada uvidimo da je cela planeta skola, sa velikim nastavnim planom, mozemo u potpunosti da shvatimo da je sistem pravilan i da funkcionise perfektno. Skola ima specijalno obucene ucitelje koji se drze dobro definisanog rasporeda. Svaka osoba na Zemlji je u nekom razredu koji korespondira sa nivoom njenog licnog duhovnog razvoja. Kao i u javnim skolama bilo gde na svetu, svaki sat skolskog dana je isplaniran i osmisljen sa ciljem da se uci i sticu iskustva. U stvari, ma kako to neverovatno izgledalo, ne postoji nijedan dogadjaj u zivotu bilo koje osobe ( u skolskom danu), koji je slucajan ili nepredvidjen. Unapred je utvrdjeno vreme za ucenje, ispite, raspust i odmor. Cak postoji i vreme u nasim zivotima za prelazak iz jednog razreda u drugi. Sistem je takav da u njemu svako mora da napreduje. Svako bice koje se ikada ukljucilo u Zemljinu skolu, uradilo je to iz jednog jedinog razloga- ekspeditivnosti. Ova skola nudi veoma brzo budjenje, obicno kroz proces patnje i borbe. Ljudi nauce vise u jednom zivotu koji prosecno traje osamdeset godina na Zemlji, nego sto mogu da nauce za deset hiljada godina u nekoj drugoj skoli u univerzumu, koja je mnogo meksa, prijatnija. Prijatnost moze da smeta nestrpljivim ucenicima. Sta vecina ljudi kaze kada sve u njihovim zivotima funkcionise, a oni se
osecaju divno? "Boze, odsada ja preuzimam stvari u svoje ruke. Sve je pod kontrolom. Mislim da bih ja sada mogao da budem glavni." Kada se, sa druge strane, obrate za pomoc univerzumu? Kada kazu: "Mislim da je potrebno da otkrijem kako sistem funkcionise. Treba mi jedna knjiga za prosperitet, jedna za izceljenje. Zelim da razumem. Zelim da budem majstor!" Jedini put kada nam uopste pada na pamet da izrazimo ovakve zelje je kada smo povredjeni. Da li uvidjate kako bol moze biti koristan? Odredjeni studenti, ipak, jos uvek izbegavaju teske kurseve i mogu proziveti hiljade zivota u istom razredu. Oni kazu svojim savetnicima za izbor skole koju zele da upisu: "U redu, uzecu ovaj laki tecaj, onaj drugi mi se cini isuvise tezak. Zelim nesto lakse, sa uciteljem koji mi nece davati testove iz algebre i ne zelim nikakve finalne ispite". Ljudi prilicno cesto traze ovakav raspored. Takodje, postoje nestrpljiva bica koja stoje na kapiji skole i kazu: "Zao mi je. Pripremili ste mi zaista lep raspored, jedino sto izgleda potpuno isto kao i onaj prethodni koji sam dobio, isto kao i onaj pre njega. Izgleda skoro kao da ste ga fotokopirali. Fotokopirali ste ga? Zao mi je, ali ja nemam vise vremena da prozivljavam jos deset hiljada zivota. Zelim da budem primoran da se usredsredim na duh i ne zelim da se opet zaglavim u bogatstvu i u kuci i u osudjivanju ljudi. Tako sam proziveo vec hiljadu zivota, postao sam ekspert. Znam da to mogu. Da li mogu, molim Vas, samo ovaj put, naravno, ako se Vi slazete, da li mogu da dobijem kancer? A da li bih mogao da imam dete koje boluje od leukemije? Zelim da budem primoran da kazem: "Boze, zasto? Boze, zasto?" Ne zelim vise da gubim vreme. Da li, ikako, postoji nacin da kompletiram celo obrazovanje u toku tri naredna zivota? Dajte sidu, dajte kancer, dajte rat, uzimam sve sto zelite da mi date. Dacu za to zadnju paru koju imam. Svi moji prijatelji su vec diplomirali i srecni su u vecnosti. Voze se na toboganima u zabavnom parku u Sistemu Nirvana. Mogu da ih vidim, ali ne mogu da im pridjem. Molim Vas, dajte mi makar malo bola da bih mogao da se probudim. I, da li mozete da mi ucinite jos samo jednu uslugu? Kada stignem tamo dole, da li mozete da me oborite na kolena i saterate me u ugao svaki put kada zaboravim da trazim pomoc od univerzuma i svaki put kada se moja vizija zamagli? Na tome bih Vam bio veoma zahvalan.
Kada se taj zivot zavrsi, zelim da znam da sam zaista mnogo napredovao, onoliko koliko sam napredovao u svih pet hiljada prethodnih inkarnacija zajedno. Tako sam umoran od ove igre!" Svako ko se upise u ovu skolu, prethodno mora da potpise ugovor. Nevazna je cinjenica da svi, kada dospeju u telo, zaboravljaju koje su lekcije obuhvacene ugovorom. Mi svi biramo svoje ucitelje, duzinu skolovanja i uticaje. Dogadjaji koje odabiramo kao nase najekspeditivnije motivatore nisu tragicni. Drama je pazljivo artikulisan sastojak u brzom razvoju duse od jednog do drugog nivoa. Njoj je dopusteno da se odigrava u ljudskom zivotu samo kada ta bica specijalno zahtevaju jer su nestrpljiva da krenu dalje. Drama nije udes niti greska. Ona ne znaci da je univerzum neprijateljski raspolozen ili da Bog ne postoji. Ona je, prosto, nastavno sredstvo i slucajno je najvise zastupljena u nizim razredima zemaljske skole. Nije potrebna u visim razredima. Molim Vas da razumete da potpuno probudjenom bicu drama izgleda kao abnormalnost u univerzumu, kao da normalna Hristova energija nepravilno vibrira. Leukemija, silovanje, rak, ubistvo, zagadjenje, zlostavljanje dece i rat nisu prirodna stanja bica u univerzumu, iako mogu biti veoma korisni.Ipak, dolazi vreme kada je zaista dosta. To vreme je Doba Vodolije. To je jedino od dvanaest doba kada uspesan, efikasan razvoj i ucenje moze da se ostvari u okruzenju u kome ne postoje ni patnja ni bol. Najveca predstava na Zemlji Ako smo "normalna" ljudska bica, verujemo da je trodimenzionalni prostor i vreme jedino sto postoji (ili se na to fokusiramo 99% vremena). Ljudi moraju da veruju da je to tako, kako bi skola mogla uspesno da funkcionise. Kada bismo znali da je to iluzija, nista ne bismo naucili na Zemlji. Bili bismo nepazljivi na casu, ne bismo radili domace zadatke. Zbog toga, tek kada dodjemo do kraja dvanaestog razreda i kada nam se ukaze velika slika, smemo da otkrijemo da je to sve bio audiovizuelni edukativni film. To se desava onda kada primetimo da je skolski sistem efikasan, ali nije stvaran. Svi smo mi majstori
iluzije i ukoliko zelimo da diplomiramo, moramo da prihvatimo taj koncept. Na srecu, nase drustvo nudi prakticnu analogiju stvorenu da bi nam pomoglo da razumemo razliku izmedju iluzije i stvarnosti. Imamo neverovatno razvijenu tehnologiju koja ima bioskope sa ogromnim platnima, kvadrofonicki zvuk, nekoliko projektora koji simultano emituju filmove. Hajde da sada obratimo paznju na nas teatarski mentalitet. Svi ga imamo i svima je blizak. Odlazimo u bioskop kako bismo gledali filmove kao sto je "Rambo" ili "Pod opsadom", gledamo kako se krv i utroba prosipaju po ekranu. Cujemo krike svojim usima. Zahtevamo teror, uzas. Ako neko prica u publici, strasno se naljutimo, jer kvare dozivljaj. Sta se desava ako projektor ne radi dobro, ako nije dovoljno mracno u bioskopu, ako sve oko nas nije kreirano tako da proizvede fizioloski dozivljaj uzasa od koga nam lupa srce i znoje nam se dlanovi? Sta se desava ako potpuno ne uronimo u tu simulaciju? Trazimo da nam vrate novac! Osoba koja zeli da dozivi mir nece otici da gleda ovakav film. Ali mi, u stvari, ne volimo mir. Mi smo avanturisti koji veoma vole stimulaciju. Izgleda da je to glavni razlog sto smo stvorili Zemlju i Suncev sistem. Isuvise zelimo da odemo u bioskop i budemo prestravljeni. Posle toga smo dovoljno drski da kazemo kako nismo mi u svom zivotu birali dramu. Mozete da se kladite da jesmo. Ne samo da smo odabrali inkarnaciju koja je identicna onoj koja se prikazuje na ekranu, nego smo i platili skolarinu da bismo se upisali u skolu. A kada nam neko kaze da je sve to iluzija, vredjamo se. Nalazimo se u bioskopu, uzbudjenje je na vrhuncu, na platnu se tenkovi pojavljuju iza brda, pozitivni likovi se nalaze u rovu, bitka samo sto nije pocela. Neko iz publike ustaje i kaze: "Ne brinite, sve je ovo iluzija!" Da li kazemo: "Tako je, to je istina" ili viknemo: "Sedi dole i cuti! Pozovite redara da ga izbaci. Ne zelim da znam da je sve ovo iluzija zbog toga sto se dobro zabavljam!" Da li bismo tako reagovali kada bi nam taj isti covek prisao u trenutku kada slupamo auto i podsetio nas da je i to iluzija? Zivot je isto sto i film.
Ako je nasa tehnologija sposobna da nas tokom dva puna sata uveri da je ono sto dozivljamo stvarno, sta mislite, sta sve moze tehnologija kojom raspolaze univerzum? Da li znate da Bog ima bolje trik efekte od Holivuda? Da li je ova planeta samo jedan trodimenzionalan hologram sa kvadrofonicnim zvukom koji se odvija iza nasih ocnih kapaka? Ili je ona stvarna? Da li ce uskoro da krene odjavna spica? Da li ce da se upale svetla? Kada se svetla upale, da li vidimo tragove krvi na bioskopskom ekranu? Koliko puta su glumci, zapravo, umrli u onome sto smo upravo gledali? Znate da oni nisu istinski povredjeni, zato sto ste o tome vec citali u novinama- "Dvadeset pet glumaca ubijeno kod O.K korala". Oni nisu mrtvi. Glume u drugom filmu sledece nedelje. Mi smo svi vec bili ubijani vise hiljada puta i iskreno, nije nas briga. U dugorocnom kosmickom smislu, na kraju nas tragedija nece ni zanimati. Istina je da je Bog ljubav, a ljubav ne dopusta tragediju. Dok se film prikazivao, bili smo u stanju da kontrolisemo ljutnju i bes i da se ne popnemo do ekrana da pobijemo negativce. Ovaj skolski sistem funkcionise potpuno isto kao Holivud. Zemlja je veoma dobro planirana, tehnicki savrsena iluzija. Toliko je perfektno kreirana, da mi zaista verujemo da film pocinje na pocetku, a zavrsava se na kraju. Mislimo da je vreme linearno i ne shvatamo da je film snimljen po sekvencama. Kada bismo videli kako se film montirao, ne bismo bacali novac da kupujemo kartu. Sada zamislite, ako su ljudi voljni da plate pet, deset dolara da gledaju Ramba, sta mislite, koliko moraju da plate za dramu koja traje citav zivot? To izuzetno puno kosta. Pa ipak zele da plate, jer im je savetnik za izbor skole ispricao o kakvoj se skoli radi, kakve sve diplome mogu da dobiju i da ce im to doneti vecu slobodu i veci kapacitet za razumevanje. Ljudi odlucuju da se upisu u skolu kakva je Zemlja zato sto su videli da je drama mocan pokretac duhovnog napretka. Da li je Bog previse dobar da bi bio istinit?
Ljudi koji tragaju za duhovnoscu na pocetku tesko mogu da shvate da Bog ne dopusta greske. Bog je Ljubav, a Ljubav se ne sastoji od gresaka ili nepravilnosti. O ovome ce vise biti reci u narednim poglavljima. Za sada pokusajte da privremeno odlozite svoja verovanja i osude svih gresaka koje su pocinjene na ovoj planeti u neki mentalni orman. Ukoliko i kada procitate ovu knjigu budete verovali da Bog dozvoljava nepravilnosti na Zemlji, ponovo otvorite taj mentalni orman i sva verovanja i osude koje ste tamo ostavili ponovo ce Vas cekati, potpuno netaknute. Nikome nece biti ucinjena steta. Ram Dass je pricao o svom guruu koji je opisivao ljude koji se namerno izgladnjuju. Sa suzama u ocima ti ljudi su govorili: "Zar ne vidite kako je sve ovo savrseno?" To je savrseno, ali zaudara. U svakom slucaju ovde se desava mnogo vise od onoga sto mozemo da razumemo u nasem trenutnom stanju svesti. Hajde da se ovom temom pozabavimo. Hajde da umesto nasih starih verovanja da je Bog nemocan da spreci nepravilnosti, razmotrimo mnogo mocniji koncept, koji je istovremeno i mnogo vise ispunjen ljubavlju. Svaki razred u ovoj skoli je neophodan i postoje odredjene stvari koje ucenici u odredjenim razredima rade, jer su one za njih odgovarajuce. Arapi moraju da ratuju, bas kao sto i Aboridzani i ljudi sa Wall Street, a moraju da rade to sto rade. Oni se nalaze u odredjenim razredima i dobijaju odredjene zadatke. Ako zelite da budete srecni kao ucitelj u cetvrtom razredu, morate da razumete kako cetvrti razred funkcionise. Nastavni plan cetvrtog razreda na Zemlji sadrzi mnoge lekcije o osecaju odvojenosti od Boga i ostatka covecanstva. U cetvrtom razredu se suprotstavljamo drugim osobama i grupama u pokusaju da dokazemo da smo u pravu, a da su drugi neznalice. Mi ih i unistavamo ako treba, kao licnosti ili kao nacije. To nije nista pogresno- to je naprosto cetvrti razred. Vi ste, naravno, odavno odlucili da ne zelite vise da budete u cetvrtom razredu. Mozda ste cak odlucili da vise ne zelite da budete ni ucitelj u cetvrtom razredu. Kada neko oseca hitnu unutrasnju potrebu da odustane od spasavanja ljudi koji ne mogu da shvate koliko je vredno da se stvari rade na duhovan nacin, dolazi do unutrasnjeg sukoba. Cesto verujemo da je nasa
"duznost" da spasemo porodicu i prijatelje ili da popravimo greske i zla koja su nacinjena u svetu, cak iako smo vec potpuno iscrpeljeni od prethodnih upornih i neuspelih pokusaja. Pa, imam dobre vesti. Postoji bolji nacin. To je put kojem nas uce ucitelji majstori. To je put koji donosi spasenje nasoj porodici, prijateljima i planeti. On je oslobodjen stresa. Zabavan je, uzbudljiv, odusevljava, povecava snagu i energiju. Sami biramo ucitelje- autoritete i majstore U okviru skolskog sistema postoje dve razlicite grupe ucitelja, oni koji mogu da hodaju po povrsini vode, vaskrsavaju mrtve, prozive zivot u miru i sigurnosti, i oni drugi, koji sve rade po ovozemaljskim pravilima. Ova druga grupa uvek zeli "da bude u pravu". Umiru od bolesti izazvanih stresom, a u nasledje ostavljaju osecaj krivice i frustriranosti. Oni iz prve grupe su ucitelji majstori. To su bili Isus, Buda, Krisna, stotine manje poznatih probudjenih bica. Majstori zive sledeci duhovne principe, ostavljajuci po strani vecinu uticaja ega. Druga grupa ucitelja tezi da se osloni na intelekt i "dobre procene" kada treba da donese neku odluku, umesto da se okrene duhu. Drugu grupu sam nazvao autoriteti. Vi ih poznajete, oni su vas vaspitali, ucili, trenirali. Oblikovali i usadili Vam sopstveni "ispravan" sistem verovanja. Ljudi po navici iskljucuju iz svog sistema verovanja sve ono sto je izvan polja njihove percepcije. Nasu paznju u tolikoj meri okupira svakodnevni zivot, da, posto smo proziveli godine kao odgovorne odrasle osobe, potpuno gubimo moc da se usredsredimo na ono sto nije tako ocigledno. Sasvim maloj deci jos niko nije stigao da kaze "glupost" o postojanju beskonacnog broja realnosti. Sve je moguce za mladi um. Ogranicenja, teskoce, zabrane, krivica, "ovo treba da uradis, ovo moras da uradis", surov zivot, a sve te pretnje su u stvari naucene. Ova neprijatna ubedjenja usadili su nam dobronamerni autoriteti. Autoriteti vide odgovornu obrazovanu odraslu osobu za koju je istina ono sto moze da se opazi pomocu pet cula. Inteligentna bica na ovoj planeti su pronicljiva. Dolaze do informacija ocima,
usima i skladiste ih u mentalnu banku podataka. Do informacije se moze doci iskustvom, ali i posredno, kroz knjige itd. Kada dodje vreme za akciju, oni prepakuju uskladistene informacije tako da pronadju najprobitacnije resenje za problem. Ipak, sva resenja su, de facto, vec vidjena. Stalnim ponavljanjem ovog procesa, neki ljudi postaju odlicni autoriteti i veoma, veoma sporo Zemlja napreduje. Iako jos uvek postoje ratovi i nema dovoljno humanosti na svetu, ipak idemo napred korak po korak. Autoriteti u nasem zivotu ucili su o zivotu primajuci teske udarce u skoli intelektualaca. Oni nas uce zivotnim cinjenicama, kako je tesko ici napred, kako treba da budemo na oprezu, i da, u zavisnosti od situacije, napadamo ili se branimo. Uce nas o radnoj etici, o nejednakim pravima i nepravdama u ekonomiji, politici, drustvu i biznisu i o tome kako mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim. Ucimo kako da napredujemo, resavamo probleme, kriticki mislimo, ucimo o manama suprotnog pola. Racionalan pristup zivotu pociva na pretpostavci da je inteligentno oslanjati se na pet cula. Ako je ta pretpostavka tacna, onda ne postoji svemoguci Bog, pun ljubavi. Bog sa jedne strane, i sa druge ratovi, leukemija, zlostavljanje dece, glad medjusobno se iskljucuju. Ako zelimo da se opredelimo koga da sledimo, autorite ili majstore, moramo da znamo jos neke stvari. Autoriteti su poznati po svojoj tvrdoglavosti, po ponasanju tipa "A", infarktima i drugim bolestima izazvanim stresom. Oni umeju i da skoce sa oblakodera kada ekonomska ili neka druga situacija "izvan njihove kontrole" ne ispunjava njihova ocekivanja. Zasto smo imali poverenja u autoritete, zasto je bilo ko, ko cita ove reci, u nekom trenutku poverovao u ogranicena verovanje kao sto su ova? Zasto su ucenja majstora uvek u suprotnosti sa onim cemu nas uce autoriteti koji su nas odgojili? Suprotno od naseg vaspitanja i obrazovanja, majstori kazu da treba da postanemo kao mala deca, da ne brinemo o tome sta ce biti sutra, da treba da budemo bezbrizni kao ljiljani u polju. Majstori ne kazu da treba da branimo svoju zemlju, posao ili svoj nacin zivota. "Kurs cuda" kaze da ne treba ni da napadamo, ni da se
branimo i da nikada ne opravdavamo svoj stav drugoj osobi. Kaze da umesto da budemo obazrivi kada se upustamo u odnose sa drugim ljudima ili nacijama, treba da zadrzimo unutrasnji mir u svakom trenutku. Perspektiva ucitelja majstora se ne oslanja na pretpostavljenu objektivnu realnost opazenu pomocu pet cula. Oni imaju naizgled iracionalne izjave kao sto su: "Sve sto vidim ne znaci nista" i "Vidim samo proslost"?. Narocito zbunjuju reci kao sto su: "Moja sigurnost je u tome da prestanem da se branim" i "Ne opiri se zlu". Majstori nas uce da ukoliko prestanemo da i najmanji deo energije posvecujemo zlu i nepravdi na Zemlji, mozda cemo eventualno na kraju postici iste ciljeve kojima teze najnapredniji autoriteti. To su samoisceljenje, isceljenje planete, mir na Zemlji, ponovno stvaranje zelenog, ekoloski perfektnog raja na Zemlji. Medjutim, majstori naglasavaju da nema nacina da se uspesno kreira mir ukoliko se koristi otpor i popravljanje stvari. Isticu da je potpuno uzaludno pokusavati da se isceli ma sta sto se nalazi izvan nas samih, pre nego sto se sami ne iscelimo. "Ne postoji nista izvan nas", kazu. Sve sto kazu majstori je kao samar za autoritete. Zapadni sistem obrazovanja potencira sposobnost intelekta da analizira i racionalizuje u cilju poboljsanja zivota na planeti tako sto popravlja greske u drustvenim i ekonomskim sistemima. "Kurs cuda" naprosto kaze da je analiza svojstvena egu, a da popravkama treba da se bavi Sveti Duh. Ne covecanstvo. Da li treba da budemo zabrinuti za svoje voljene i nasu planetu ili treba da uvek zadrzimo smiren um? Sta vise pomaze? Da li treba da popravljamo nepravilnosti i nepravdu ili da to prepustimo Svetom duhu? Aktivisti ili pacifisti? Ili su mozda u pravu oni koji kazu da Bog deluje kroz nasa dela i da onda kada pokusavamo da popravimo zlo mi u stvari radimo bozji posao? Mozda cak previse naglasavajuci kako opravdano sprovodimo bozji gnev? Ko je u pravu, autoriteti ili majstori ucitelji? Odgovor vas moze iznenaditi. I jedni i drugi su u pravu. Pojam biti u pravu ili ne, u stvari i ne postoji, ali o tome cemo kasnije.
Razlicitost je jedna od mogucnosti. Ova knjiga ispituje vrednost ucenja majstora i mogucnost da jedino pomocu njega mozemo da iscelimo i sebe i planetu, a za cime toliko zudimo. Nacin kojim se sluze autoriteti je koristan za razvoj duse, ali je spor do bola. To je karma. Ono sto rade majstori osnazuje, prosvetljuje, zabavno je i, sto je najbolje od svega, brzo. Ukoliko vam je dosta odnosa sa ljudima koji vam ne prijaju, fizickih, finansijskih ogranicenja koja nisu bas zabavna, onda ste mozda spremni da objavite kako vise nemate vremena za karmu. Kako bismo odbacili karmicki put i direktno presli na radost, veselje, uzbudjenje, unutrasnji mir, moramo da sledimo savet kralja Solomona:"Od svega sto primas, primi prvo razumevanje". Struktura Zemljine skole Pokusajmo da razumemo zasto postoji zivot na Zemlji, da je Zemlja skola i da sagledamo veliku sliku o beskrajnom zivotu. To ce nam doneti dovoljno znanja da stvorimo raj na Zemlji. Zamislite da je nestala sva napetost, nema vise borbe, bezizlaznih situacija. Sve sto ste ikada zeleli je vase kada uspete da shvatite kako sistem funkcionise, kada odijete da verujete autoritetima, kada odaberete da budete "za svet, ali prvo za sebe." Svi mozemo da postanemo majstori ucitelji. Na lestvici razvoja planete, devedeset proceneta reinkarniranih osoba u ovom trenutku je na niskom stupnju duhovnog razvoja i bauljaju po mraku. Nemaju ni najmanju mogucnost da razumeju uzrok i posledice kreiranja sopstvene realnosti. Veruju da su zrtve svega. Ukoliko ih je iskustvo naucilo da budu snalazljivi u obicnim zivotnim situacijama, oni ce primetiti da mogu u veoma maloj meri da uticu na svoj zivot, ali nece ni pomisljati da mogu da uticu na tzv. okolnosti. Sigurno nikada nece ni pomisliti da su sami kreirali svoje okolnosti, a sve u cilju obrazovanja. Oni jos uvek ne shvataju da su povezani sa apsolutno svakim ljudskim bicem na planeti i zbog toga ne shvataju da je pogresno ici naokolo i ubijati ljude. Ubijanje ljudi iz opravdanih razloga (kao sto je samoodbrana ili patriotizam) slaze se sa njihovim shvatanjem univerzuma. Kada se svaki entitet sagledava kao nesto izdvojeno, prirodno je da se sve izvan nas samih vidi kao nepravda i drugi ljudi i sistem.
Ono sto je prosecan nivo ljudske svesti na planeti danas, slobodno mogu da svrstam ispod desetog razreda, u okolnosti nalik na TV sapunice. Vecina vremena evolucije je provedena bas na ovom nivou, koji je ujedno i najduzi put kojim mozemo da se vratimo kuci. Nijedan razred nije bolji od drugog, iako to moze tako da izgleda na prvi pogled i potcenjivati razrede lici na ego trip. Cak i ucitelj zna da mnogi od djaka u njegovom razredu mogu da ih prevazidju, da postignu mnogo veci nivo obrazovanja, steknu veliki broj titula i diploma. Mi smo samo privremeno u odredjenom razredu. Kada diplomiramo, prelazimo u sledeci. Deseti razred U ovoj alegoriji o skolskom sistemu, posmatrajmo grupu ili skolski razred sa ljudima koji su daleko ispod prosecnog nivoa svesnosti. Oni jos uvek nisu prosvetljeni. Prosli su sve prethodne razrede i evo ih u desetom. U njemu je naglasak na mozgu i na intelektu, pa su oni sada svakako inteligentni. To je i razumljivo, svako ko je proveo u skoli osam ili deset miliona godina i stekao znacajno iskustvo, mora postati inteligentan. Takve ljude obicno nazivamo genijima. Ima ih mnogo na planeti. Rade kao ekonomisti, profesori, generali, politicari i nekako nas podsecaju na nase roditelje. Veoma su tvrdoglavi, tesko usvajaju nova ucenja, misle da vec sve znaju. Novu lekciju mogu da usvoje jedino kroz obrazac logickog objasnjenja. Danas su mnogi, od javno priznatih autoriteta na planeti, u desetom razredu. Posto su genijalni, mogu da vam na ubedljiv nacin objasne kako je potrebno imati petsto hiljada vojnika u Saudijskoj Arabiji. Sve su shvatili, imaju odgovor na sve, ali se ipak bacaju kroz prozor kada dodje do kraha na berzi. To su dobri ljudi i uglavnom su proveli milione godina kako bi postali inteligentni, ali nisu srecni. Da li poznajete nekoga ko je pravi intelektualac i istovremeno je i srecan? Previse su okupirani debatama i raspravama, kao da zaista znaju sta je realnost! Ukoliko ne uspeju da ubede drugu inteligentnu osobu da je njihovo stanoviste ispravno, imaju osecaj gubitka. Veruju da je imati pet cula realno, sve svoje informacije dobijaju preko njih, pohranjuju ih u svoju banku podataka i u njoj traze odgovore
kada su im potrebni. Ubedjivace vas kako je dobro biti republikanac?ili demokrata?i svi su oni u pravu jer svoje misljenje formiraju na osnovu svoje baze podataka. Ali u tim bazama se nalazi manje od jednog milionitog dela procenta podataka koji su dostupni na planeti. Kako se moze doneti ispravna odluka na osnovu veoma ogranicenog broja podataka? Intelektualci uzivaju da se igraju sa svojim intelektom. Veoma je uzbudljivo kada postanete maestro u odredjenoj vestini, kao kada dobijete novu igracku. Zabavno je biti glavni, ali nema garancija da intelekt moze doneti unutrasnji mir. Njihov um se uvek takmici i tesko im je da sede na obali jezera i pecaju. Oni poskoce kada im padne ideja na pamet i objave: "Imam ideju, moram odmah da se vratim u kancelariju i da je razradim!" Ceo zivot zive kroz intelekt. Nevolja sa ovim konceptom je u tome sto se univerzum neprestano i potpuno menja i pomera u svakoj desetinki sekunde. Kada neko sazna sve sto ima da se sazna u nekoj odredjenoj sekundi, vec u sledesem trenu njegovo znanje je nedovoljno i neupotrebljivo u novonastaloj promenjenoj situaciji. Znaci, primoran je da neprestano prikuplja nove i nove informacije. Moze se uzivati u toj igri tokom nekoliko zivota, ali da bi se kroz intelekt dostiglo prosvetljenje, potrebno je vreme koje je makar za samo jedan mali trenutak duze od vecnosti. Medjutim, vecina intelektualaca i onako ne zeli da postigne unutrasnji mir niti prosvetljenje. Njihov cilj je sticanje znanja relevantnih za vidljivi svet i mentalna stimulacija. Smatraju da je znacajno da budu deo planetarne intelektualne elite. Nikada ne smemo da zaboravimo da svaka osoba na ovoj planeti, bez obzira u kom razredu da se nalazi, doprinosi oslobodjenju svakoga od nas. Divimo se kada neki vrhunski intelektualac pronadje lek protiv paralize. Zahvalni smo kada inzenjeri ili naucnici naprave neki novi aparat koji nam olaksava zivot. Inspirise nas i pokrene kada neko, bez obzira na kom je stepenu razvoja, obori rekord u brzini. Kada ucimo, desava se razmena i tada se razvijamo. Kroz nas razvoj, oslobadjamo sebe i citavo covecanstvo. Moram da kazem da ce bas svako u zemaljskoj skoli neizostavno postati genije. Ali su svi oni koji ozbiljno zele da se probude vec diplomirali u najnaprednijim razredima jos pre nekoliko zivota
koje su proziveli. Vi ste obavezno inteligentni ako radite sa svetlom, t.j. sirite duhovnost na planeti. To je neophodan preduslov. Ipak, kada primetite da ste uhvaceni u vir intelektualizma, zastanite i razmislite. Intelektualizam je stimulativan, ali on ne donosi mir i radost ili osecaj transcendentalnog iskustva. On se potpuno bavi planetarnim dilemama i potpuno ignorise zapovest: "Neka se tvoja paznja usmeri potpuno na Boga". Moze da na neprijatan nacin odlozi postizanje unutrasnjeg mira i spoznavanje vasih sposobnosti za isceljenje na odredjenoj tacki u kojoj se nalazite dok sluzite dobrobiti covecanstva. Treba otvoreno reci da su osobe koje se nalaze u desetom razredu u smislu linearnog vremena presle devet desetina svog puta, a postigle su samo polovinu rezultata koje bi mogle da postignu u svetu dualiteta. Razvili su samo levu polovinu svog mozga i koriste samo polovinu kapaciteta koji su im prirodno dati kako bi funkcionisali u zivotu. Potpuno su uvereni da je intelekt kralj i da istinu mogu razumeti samo tako sto ce upotrebiti mikroskop ili agitovati na zboru biraca. Osobe koje rade u desetom razredu u jednom trenutku primecuju da su se njihovi prioriteti izmenili i da ljudi naprosto odbijaju da izvrse ono sto im oni narede. Cak i ako "znaju" sta je ispravno, a sta pogresno, oni uporno veslaju uzvodno pokusavajuci da ubede ostatak sveta da se ponasa po njihovim pravilima. Posle citavog zivota provedenog u iscrpljujucim pokusajima da poprave ljude, oni konacno zakljucuju da je to nemoguce. Kada konacno odustanu od bitke, oni nesvesno dopustaju univerzumu da ih prenese do sledeceg razreda. Jedanaesti razred Sledeci razred bavi se saosecanjem. Ljudi se vracaju ponovo u ovaj plan realnosti i postaju direktna opozicija intelektualcima i politicarima koji donose racionalne odluke. Znate, tako funkcionise karma. Cesto se vratimo kao osobe potpuno suprotne onima kakvi smo bili u prethodnom zivotu, verovatno je to neka kosmicka krivica. I, sada ti ljudi rade na tome da razviju drugi polovinu svog bica kako bi postigli ono sto zovemo balansom. Znaci, u jedanaestom razredu se razvija intuicija i
ljudi ceo zivot zive po principu da li osecaju da je nesto dobro ili nije. To su senzitivne osobe koje se cesto klone prakticnosti kada treba da pomognu nekome ili doprinesu necemu. Cesto zestoko kritikuju logicku stranu sveta. Ljudi iz jedanaestog razreda cesto rade luckaste stvari, kao sto je na primer odbijanje da idu u rat. To su bila deca cveca sezdesetih koja su zivela u skolskin autobusima i verovala da cine dobro tako sto nose cvece naokolo i farbaju zidove u dugine boje. To je bila generacija potpuno van logike koja je iritirala umove tvrdokornih intelektualaca koji su govorili: "Eh, kada bi bili samo malo odgovorniji, zaposlili se?" Za ljude iz jedanaestog razreda nije najvaznije da nadju posao. Ali, njihovi roditelji su jos uvek u desetom razredu i veoma frustrirano govore:" Kada bi samo uradio onako kako ja mislim da je najbolje i upisao se na Harvard, zaposllio se u velikloj korporaciji?," a oni bi im odgovarali: "Tata, ja nemam vremena za koledz, moram da dezuram pored reke u koju se baca otpad!" Ljudi iz jedanaestog razreda su oni koji smatraju da moraju da urade neki vazan zadatak. Zele da zaustave ratove na planeti, ukinu zagadjenje, rese beskucnistvo, nadju holisticki lek za kancer, nahrane gladne u Africi. To je radikalno drugaciji pristup od intelektualnog drustva koje kaze: "Neka oni samo idu u skolu i tamo otkriju kako da zaradjuju za zivot". To je u stvari veoma logicno, ali ne i saosecajno. Ljudi iz jedanaestog razreda su se upravo prebacili sa leve na desnu hemisferu mozga i rade iracionalne stvari. Kazu: "Spasicu salamandera", a to nije racionalno. "Spasicu sume", a ni to nije racionalno. Oni funkcionisu na osnovu toga sta osecaju prema ljudima. To je iracionalno stanje ljudskog bica i ono obicno potraje nekoliko zivota. Ljudi iz jedanaestog razreda se trude mnogo vise od ikoga ranije na tome da formiraju svest da su svi ljudi jedna porodica. Prave velike korake kako bismo postali svesni potrebe o medjunarodnoj saradnji na planetarnom nivou. Ali se i oni ipak potrose. Njihovi medjuljudski odnosi postanu ispunjeni stresom. Nemaju dovoljno vremena za meditacije i unutrasnji mir. Jer su stalno zauzeti.
Obratite paznju na ljude koji se bave zastitom zivotne sredine ili one koji pokusavaju da spasu sve zivo. Vecina ljudi iz New Age grupe ce vam reci da su oni sustina onoga sto predstavlja prosvetljenje na Zemlji. Insistirace da vole svoj posao, da su zaista srecni, i da nisu oni krivi sto nemaju dovoljno novca ili im zdravlje nije bas najbolje. Vole da se igraju sa isceljujucim kristalima, da isceljuju, sede pored stopala Swami Whosits-a ?toliko su usredsredjeni na tragedije ovog sveta da nemaju unutrasnji zivot niti radost. Stalno zive u velikom strahu da ce planeta izumreti od zagadjenja, da ce kisne sume nestati, da ce svi delfini nestati, da ce se polovi istopiti. Dok smo odrastali i postajli svesni da zivot pruza vise od onoga sto je golim okom vidljivo, bivali smo sve vise upuceni na one entitete ispunjene saosecanjem jer su ostvarili najvise oblike svesti koji postoje na planeti. "Moram da im se pridruzim, da postanem deo grupe! Zelim da se borim protiv nukleranog oruzja!" Pravi ucenici jedanaestog razreda su sam slag na torti medju ovozemaljskim bicima. Tek smo zavrsili deseti razred i dobro se snalazimo u jedanaestom. Ali ima jos da se uci dok se ne postane majstor. U cemu se slazu svi majstori? Kada bismo mogli da udjemo u nebesko carstvo, prestali bismo da se suprotstavljamo zlu. Da li znate koliko iznosi broj stvari kojima smemo da se suprotstavljamo, a da istovremeno postignemo prosvetljenje? Isti onaj broj koji vazi i za nase najomiljenije majstore, nula. Oni su svi za ljubav i za svetlost. Nisu uznemireni i ne boje se kao ljudi koji su u jedanaestom razredu. Kada dostignemo saosecanje, nismo dosli do kraja puta, ima jos da se ide. Biti saosecajan nije isto sto i biti probudjen! Cela istina je da je Zemlja skola i da funkcionise besprekorno. Ovde ne postoji nista sto treba da se popravlja. Ako se neko nadje na Zemlji u ljudskom telu, znaci, da ma koliko bio saosecajan i inteligentan, jos uvek nije prosvetljen. Ta je osoba jos uvek u skoli, u odredjenom razredu i taj razred nije greska, on je savrsen za tu osobu u tom trenutku. Svi razredi na kraju dovode do diplome, a to je ono cemu tezimo, to je prosvetljenje.
Kosmicki zakoni nalaze da ukoliko treba da isceljujes, ti prvo treba da budes isceljen. Ukoliko treba da dajes mir, moras biti smiren. Ako treba da dajes radost, moras biti radostan. Ne mozes da darujes ono sto nemas. Ucenici jedanaestog razreda ne dozvoljavaju sebi da budu srecni dok druga ljudska bica pate. Postoji mnogo ljudi koji vec milionima godina pokusavaju da zavrse svih jedanaest i dvanaest razreda. Oni koji pohadjaju zemaljsku skolu obicno ne preskacu razrede. Zbog toga svaki entitet koji mozemo da sretnemo na raskrsnicama covecanstva prelazi iz jednog razreda u drugi. Oni iz jedanaestog razreda koji su naucili da ih ni intelekt niti saosecanje nece odvesti kuci, moraju da zavrse jos jedan razred. Dvanaesti razred Kada student dodje do dvanaestog razreda, vec je skoro sasvim zavrsio proces budjenja i prosvetljavanja. Genije je jer je prosao kroz celokupan put intelekta i mada mu je sada zabavno da prepozna svoju izuzetnu inteligenciju, zna da ga ona ne vodi u raj. Razvio je i svoju intuitivnu stranu i postao "balansiran". To je trebalo da ga ucini srecnim. Mozda je ocekivao da ce sve biti lako kada uspostavi balans i sada se cudi jer jos ima necistoca u njegovom zivotu i jos uvek primecuje mnogo grasaka na planeti. To znaci da je sada spreman za sledeci korak. Da sada sam mora da otkrije sta znaci diplomirati na Zemlji. Tacno moze da se kaze kada su studenti jedanaestog razreda spremni za tranziciju, to je onda kada su spremni da dignu ruke i odustanu. "Celog zivota se trudim da zaustavim ratove i nista. Dizem ruke." Da bismo mogli da stignemo bilo gde u okviru ovog sistema, jedini nacin je da se predamo. Bas u tom trenutku predaje desava se prelazak u dvanaesti razred. U ovom patrijarhalnom svetu u kome vladaju muskarci, predaja se izjednacava sa propascu. Zbog toga nam je jos teze da prepustimo sili i mudrosti vecoj od nase da nas vodi kroz zivot. Studenti dvanaestog razreda, jos uvek nisu diplomirali i evo ih ponovo na Zemlji kako se cude, sta zaboga, oni ponovo ovde traze. Oni cine tranzicioni tim koji treba da olaksa process
skolovanja i diplomiranja na Zemlji. Postoji mnogo ljudi na Zemlji koji vole da se izdaju za clanove tranzicionog tima, a u stvari samo intelektualizuju i racionalizuju i toliko su vezani za svrhu svog postojanja, da ne mogu biti objektivni. Vecina pravih clanova tranzicionog tima o tome nema pojma. Oni samo zele da idu kuci. Tokom procesa pronalazenja njihovog puta ka kuci, oni vode sa sobom i citavu planetu. Da li se secate one faze u svom razvoju kada ste tvrdili da ste u redu i da ste srecni? Trosili ste veliku kolicinu energije na svoj razvoj i bas to je dokaz da jos uvek niste dostigli najvisi nivo. Kada ste zaista u redu, onda ste u miru sa samim sobom. Moramo biti u tom stanju unutrasnjeg mira ukoliko zelimo da olaksamo proces diplomiranja. Kada smo jos uvek u fazi razvoja, mozda mozemo imati u glavi teoriju o miru, ali smo jos uvek u okovima, koji mogu i da zveče. Diplomci ne mogu da imaju nikakve okove. Studenti dvanaestog razreda teze da se u zivotu integrisu. Vracaju se sve do svojih prvih reinkarnacija i uzimaju korisna iskustva iz njih u svesnom obliku. To ne znaci da se od njih ocekuje da se secaju detalja ranijih zivota u kojima su bili svestenik ili mucenik ili vremena kada su hodali u sandalama negde po Mediteranu. Cak iako su sve to radili, detalji su nevazni. Oni se prisecaju svesnosti i osecaja koje su tada usvojili i to su im veoma korisni alati dok su u dvanaestom razredu. Ovi zivoti u kojima se odigrava integracija mogu delovati veoma konfuzno. Svaki takav zivot je mesavina iskustava. Ponekad se vratimo intelektualizmu. Ponekad se ponovo ponasamo kao u TV sapunici. Cesto se vracamo unazad, ali nakratko, i cinimo ono sto smo nekada ranije vec radili na nasem putu razvoja. Tesko je lisiti se navika koje smo usvajali tokom miliona godina. Tako cemo imati trenutke kada ce nam sinuti da znamo sve odgovore i insistiracemo na toma da popravimo svakog. To znaci da nismo jos uvek dovoljno izglancali tu nasu staru naviku jos iz desetog razreda. Student dvanaestog razreda ce takodje povremeno ici kuci da gleda TV sapunice. Medjutim, razlika je u tome sto sada nije zavistan od njih. Odatle dolazi i recenica: "Nemoj imati drugih Bogova osim mene". Ako nasim misljenjem
dominira intelekt ili TV sapunica, oni postaju nasi Bogovi i tada se nas zivot, zapravo, nalazi u predivnom corsokaku. Kada studenti dostignu dvanaesti razred, dostigli su dovoljan nivo svesnosti da mogu da prepoznaju kada krenu korak nazad. Pocinju da zive osvesceno. Sve manje veruju u slucajnosti u zivotu. Pocinju da uviđaju svrhu zivota. Pocinju da prepoznaju svoju sopstvenu bozansku prirodu. Sada pamte da samo jedna afirmativna misao moze da resi mnogo vise problema nego sva resenja iz desetog i jedanaestog razreda zajedno i kombinovano. Odustaju od karmickih lekcija i pocinju da budu, da jednostavno budu, otelotvorenje Boga. Uvidjaju da je intelekt dobar jer im pomaze da pređu preko ulice u kojoj se odvija gust saobracaj. Koristan im je i neophodan kako bi ziveli na Zemlji. Ali, primecuju da on sam po sebi uopste nije kreativan. Za razliku od intuicije, ne moze da dosegne neistrazeno i otkrije dotad nepoznate odgovore. I tako konacno dolaze do tacke kada shvate da odgovori ne leze u intelektu, kao ni u slepom saosecanju. Neki, kao ja, izjave vrlo ogorčeno da i ne postoje nikakvi odgovori. To se desava kada univerzum ustane da aplaudira i kaze: "Hajde da vidimo da li ovu osobu možemo da zbunjujemo jos neku godinu, pa da je posle toga izvlačimo iz ove zbrke". Svo znanje Zemlje nije dovoljno za preokret Kada neko misli da nesto zna, onda on samo odlaže svoj razvoj i univerzum ne može da uradi nista drugo nego da zastane i da ceka. Ovo je nesto sto nas jako nervira, zato sto su nas autoriteti naucili da smo utoliko vredniji ukoliko vise znanja posedujemo. Konacno otkrijemo da nam zadovoljenje i uzbudjenje ne donosi kolicina znanja koje imamo, vec ona sa kojom smo povezani. Zemljani su uvek smatrali da je ucenje linerno i zasnovano na intelektu. Međutim, raditi bilo šta linearno je ekstremno sporo u odnosu na to kada bismo istu stvar radili prostorno i intuitivno. Ljudi koji se koriste levom mozdanom hemisferom nikada nisu razumeli, niti su se bavili time odakle Ajnstajnu ili Mocartu dolaze ideje. Za duhovnog učenika učenje i znanje ne predstavljaju teskoću. On zeli da pređe sa jednog nacina ucenja
koji je spor i mukotrpan na drugi koji je prijatan i brz. Majstori su uvek govorili da tek onda kada prestanemo da insistiramo da nesto znamo shvatimo da je znanje koje imamo neznatno u odnosu na ono koje možemo da dostignemo. Svaki dobar guru prvo kaze novom uceniku: "Sedi mirno i ne govori. Umiri svoj um. Budi smiren i svestan da sam ja Bog" (ovde se pojam "ja sam" odnosi na onoga ko meditira, a ne na starijeg gospodina na nebesima). Prisećamo se reci iz "Kursa čuda": isceljen um ne planira. On ostvaruje planove koje prima slusajuci mudrost koja je izvan njega. Ceka dok mu se ne kaze. Samo sacica entiteta na planeti moze da spozna da sve sto vidimo, cujemo i osecamo na ovom planu realnosti moze biti u harmoniji sa prijatnim univerzumom. Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmičke zakone stvaranja. Drugo poglavlje "Kosmicki zakoni" Zemlja funkcionise na osnovu kosmickog zakona. Pocinjemo da shvatamo taj zakon kada dodjemo do kraja naseg skolovanja na Zemlji. Ne tako davno, dok smo ziveli neke od nasih prethodnih zivota, nismo ni pomisljali da bi uopste mogli da postoje ti zakoni. Medjutim, sada, kada smo shvatili kako funkcionisu kreativni principi, mozemo da ih prakticno primenimo kako bismo u nasim zivotima kreirali onakvu stvarnost kakvu zelimo. Kosmicki zakon ne podrazumeva bilo kakvu neravnotezu koja bi mogla da postoji kod neke osobe. Univerzum niti zna, niti ga zanima da li neko koristi principe kreativnosti za svoju dobrobit, ili protiv sebe. Na primer, nuklearna energija se moze upotrebiti u dobre svrhe, da proizvodi struju, ili moze da sluzi unistenju covecanstva. Atomska fuzija je i u jednom i u drugom slucaju ista. Razlika je u nameri i svesnosti uma koji odlucuje kako ce upotrebiti snagu atoma. Ima jos jedna razlika, um koji je osvescen je neuporedivo mocniji od bilo kakve nuklearne energije. On, na primer, moze da ozivi mrtve, hoda po povrsini vode, da postoji u univerzumu potpuno oslobođenom bilo kakve napetosti.
Kada govorim o kosmickom zakonu kao o principu, moja namera nije da ga predstavim tako da izgleda lisen ljubavi i saosecanja. Kao sto cemo kasnije videti, istinska ljubav i saosecanje su, sami po sebi, bazirani na cvrstim principima. Kako bismo uspeli da sami sebe osnažimo, moramo da na Univerzum i na njegova pravila gledamo kao na depersonalizovan princip i da izbegavamo da se stavljamo u međuzavistan odnos sa Bogom. Ukoliko je bog princip, a ne osoba, nema nikakve svrhe od njega traziti da nam bude zastitnik. Neka osoba moze samo na osnovu licne procene da odlucuje da li ce biti, ili nece biti neciji zastitnik. To ne vazi kada je u pitanju princip. Kada se obratimo arhetipu kreativnog principa za pomoc, on nam ne moze garantovati "darove", "isceljenje". Ali, moze da nam se prikaze, da nam da neki znak, povratnu informaciju da je tu, prisutan, dostupan, kao sto je uvek i bio svakom ljudskom bicu. A na nama je da odlucimo kako cemo upotrebiti tu kreativnu moc. Setimo se zakona gravitacije. Kada skocis kroz prozor, pašćeš dole. Dok letiš prema tlu, mozda će ti pasti na pamet zakon gravitacije. Međutim, to tlo prema kome letis nece biti briga za zakon gravitacije. Gravitacija nija osoba i neće reći: "Ona je tako fina osoba, možda ću joj dozvoliti da se lagano i elegantno prizemlji, a da se ne razbije o tlo". Uzrocni plan Potrebno je da zapamtimo da su pravila o kojima ću govoriti veoma jednostavna. Kada je zemlja formirana kao škola, određeno je da ce realnost biti kontrolisana pomocu uzrocnog plana. Ljudi koji su proucavali ezotericna ucenja upoznati su sa drugim planovima postojanja koji ukljucuju fizicki, mentalni, emotivni i astralni plan. U skladu sa tim ustrojstvom, kada se kombinuju misao i emocija, dobije se manifestacija, odnosno rezultat u fizickoj dimenziji. Ovo jako lici na kurseve trgovine i prodaje. Kada u svom umu cuvas viziju onoga sto zelis da imas i dodas tome jos i emotivnu energiju, to ces zaista i dobiti. Ako se pozabavimo kreativnim procesom sa spiritualnog stanovista, docicemo do sustine misticnih ucenja. Bilo koja
okultna organizacija ili bilo ko ko se time na neki nacin bavio, nije nista upuceniji od vas. Manifestacija necega sadrzana je u mislima koje se nalaze u nasem umu. Tako sistem funkcionise. Ali, iako smo upoznati sa pravilima, imamo veoma snaznu tendenciju da stalno zaboravljamo da ih svesno primenjujemo. Ne opirite se zlu Možda verujemo da učitelji majstori ne mogu da razumeju kako su naši životi kompleksni. Ali, ako pogledamo kako su izgledali njihovi životi, vrlo je verovatno da su njihovi metodi, zapravo, jedini metodi od svih postojećih na Zemlji, koji pomažu da se reše svi problemi. Veoma je važno da se obrati pažnja kako na ono što su oni savetovali da treba da se radi, tako i na ono što nisu savetovali. Oni nisu savetovali da se prosvetljenje postiže time što se dobije diploma na koledžu. Nisu rekli da treba da mobilišemo armiju i branimo se kada smo napadnuti. Nisu rekli da okupimo pristalice kako bi podržali našu stvar. Ali, rekli su: "Molite se jedni za druge". Mi stalno insistiramo na tome da je to isuviše pojednostavljeno. "Ali, vi jednostavno ne razumete mog muža. Tu molitve ne pomažu, treba mi čekić!" Šta je Isus rekao? Da okrenemo i drugi obraz. "Da, ali kada bih okrenula i drugi obraz, cela planeta bi nestala". "U jednom trenutku kucne čas kada treba da reagujemo muški, kao John Wayne!" Ali, u suštini, to nije dobar način. Isus je rekao da se ne opiremo zlu. Mnogi dobri ljudi, zato što su naučili da treba da budu saosećajni, provedu čitav svoj život suprotstavljajući se zlu. Dozvolite mi da vas zamolim da nakratko napravite jednu pretpostavku. Ukoliko je tačno da stvarnost nastaje na osnovu misli kreiranih u glavi i osećanja kreiranih u telu, šta onda nastaje kada se borimo protiv rata? Nekoliko mojih prijatelja su anti-nuklearci. Jedan od njih je toliko uspešan da ima čitavu kolekciju postera dece sa opekotinama od nuklearnog oružja, čija se koža ljušti. Te su slike toliko realistične da se svakome urezuju u um i izazivaju snazne mentalne i emotivne manifestacije. I, on na kraju postiže to da se i u stvarnosti materijalizuje samo jos više ozračene dece. Kada se neko bori svim silama protiv ubistava koje smatra najstrašnijim zločinom od svih zločina, on zapravo u svom umu
uzgaja snažnu mentalnu sliku, dobro potkrepljenu emotivnim reakcijama. Jasno vam je šta ta osoba na taj način stvara, samo jos jedno ubistvo na planeti. Jer tako funkcioniše zakon kreacije. Pojednostavljeno rečeno, kada se protiv nečega borimo, mi tu stvar zapravo kreiramo. Zakon kreacije je bezličan, nema nikakva predubeđenja, nikakav stav, ni pozitivan ni negativan. Isto kao zakon gravitacije. Kako da kreiramo Rajski vrt Univerzum ne moze da napravi razliku izmedju zelja i strahova koje se nalaze u nasem umu. Ovo moramo da shvatimo kako bismo ljudima pokazali koji put je pravi. Ukoliko zelimo Rajski vrt, ili da svi ljudi budu slobodni, kako da dosegnemo moc koja ce nam to omoguciti? Ucenici desetog razreda veruju u intelekt i pokusavaju da budu kreativni tako sto debatuju. Puno eksperimentisu, ponekad se sukobljavaju. Ucenici desetog razreda se bore protiv svega sto je stetno. Na neki nacin, bas oni i proizvode najvecu stetu na planeti. Tek u dvanaestom razredu se po prvi put zaranja u misli koje se manifestuju u realnosti. Tak tada ljudi pocinju da posmatraju stvari sa perspektive Hrista. Dolazi do preokreta u njihovom saosecanju i razumevanju. Pocinju da uviđaju da nisu zrtve i da mogu da kreiraju, iscele ili ponovo stvore bilo šta. Ako zelimo da Zemlja bude zelena, da li onda treba da se zalazemo da ona bude anti-braon? Ni slucajno. Prosecan um ne moze da shvati ovu razliku. Ali oni koji su poceli da shvataju koliko je duhovno dva i dva, mogu da vide taj odnos uzrok, posledica. Lako je uociti razliku izmedju onih koji uspesno kreiraju rajski vrt i onih koji se naizgled posvecuju svojim ciljevima, a u stvari tapkaju u mestu. Bilo bi cudesno mocno kada bi se borci za zastitu zivotne sredine prešaltali, pa da se zalazu za to da sve bude cisto, umesto sto se zalazu protiv zagadjenja. Um je neuporedivo mocniji kreator fizicke realnosti od bilo kakve vrste kreativne moci na fizickom planu. Stvaralacka moc koju imamo na Zemlji je fenomenalna. Bilo je nekih cudesnih napredaka na planu razumevanja zakona koji vaze na ovom planu. Tu spadaju i oni koji kazu: "Vizualizirajte
mir". Mi zaista spasavamo planetu onda kada se prešaltujemo sa toga da budemo protiv negativnog na to da budemo za pozitivno. Shvatate? To je krucijalno za razumevanje uzroka i posledice. Zaustavljanje rata stvara pakao. Vizualiziranje mira stvara raj. Svest kreira realnost Uvek idite direktno na ono sto zelite da kreirate. Vi ste jedan od šest milijardi ljudi na Zemlji koji cini njenu kreativnu snagu i sve sto jedan petomilijarditi deo ima u svom umu se materijalizuje na planeti. Zasto diktature propadaju? Zasto ljudi u jednoj torbi nose staklene flase, a aluminijske konzerve u drugoj? Zasto je pao Berlinski zid? Da li se sve to desava zato sto su intelektualci o tome vodili debatu? Naravno da ne. Meditacija je ucinila vise za spas ove planete nego svi intelektualci i svi oni koji funkcionisu kroz slepo saosecanje zajedno. Polje rada meditacije nalazi se na uzrocnom nivou. Zar nije zanimljivo da su svi gurui ucili svoje studente da opuste telo. "Hajde da udahnemo duboko i da radimo malo jogu da bismo prevazisli fizicki nivo". Nisu kazali: "Hajde da se uzbudimo i uznemirimo sto vise!" Rekli su: "Opusti se. Umiri se. Ne pokreci se. Gledaj samo u Boga". Sada u svom umu zadrzite vasu ideju o tome kako vi zelite da Zemlja izgleda. Vizualizujte ono sto zelite, a ne ono pritiv cega se zalazete. Kosmicki zakon nema nikakva predubedjenja i nije ga briga sta to vi vizualizujete. Nikada nece reci: "Pa, ta misao je losa, prema tome ja necu da je realizujem". Berlinski zid je pao kada je 31. decembra nekoliko miliona ljudi ucestvovalo u meditaciji o isceljenju sveta. Niko nije nasao neko bolje objasnjenje za pad Berlinskog zida od ovog. Peter Jennings nije nista rekao o razlozima za pad zida na vestima u sest sati. Sigurno nije pao zaslugom nase vlade, armije ili ekonomskih sankcija. Pao je iskljucivo zbog toga sto se svest promenila. Da li je nekoliko miliona ljudi koji su meditirali znalo sta rade? Da li su mogli da shvate kolika je stvaralacka moc uma? Jedva. Nisu imali pojma o sinergickom efektu njihovih kombinovanih
misli. Ali su se osecali dobro. Okupili su se u molitvi. Bili su uvereni da ce mir zavladati na Zemlji i da ce se harmonija trajno uspostaviti. Oni su mogli kasnije da svakodnevno pokusavaju da poprave sta ne valja, ali to nije bilo vazno. Tog poslednjeg dana decembra oni su svi usmeravali energiju u istom pravcu i ona je preokrenula energiju Zemlje. Planeta je polako krenula prema miru. Koliko je osoba potrebno da meditira kako bi se izvrsila tranzicija na Zemlji? Koliko je potrebno dnevno da se vizualizira da bi se stvorio planetarni mir i ocistio vazduh? Majstori su rekli da ukoliko imamo veru cak toliko malu kao zrnce soli, bice dovoljan samo jedan procenat vremena. Proizvoljne misli svetske populacije zapravo nanose veoma malu stetu nama ili planeti. Pretpostavimo da imamo pet milijardi ljudi koji su zajedno ukljuceni u neku proizvoljnu misao tako da jedna polovina misli ovo, a druga polovina ono. Jedna polovina kaze: "Svi ce biti spaseni ako uradite ovako kako ja kazem", a druga kaze: "Ne, treba ovako kako ja kazem". U kom pravcu se oni krecu? Oni zapravo stoje, jer svako vuce u suprotnom pravcu. Ali ako u ovih pet milijardi ljudi od kojih svako vuce u svom pravcu ubacite sacicu onih koji su voljni da rade u harmoniji i usredsrede se na odredjenu misao u svom umu kako bi se islo u odredjenom pravcu, doci ce do kretanja. I pre nego sto se osveste, celo covecanstvo ce preci na drugu obalu. To je kosmicki zakon. Uzrok promene uvek treba prvo potraziti na nivou svesti. Ali, vise volimo da taj uzrok bude nesto opipljivo i dramaticno, nesto sto moze da bude vest na nacionalnoj televiziji. Tako je lakse da se posle svima kaze sta treba da urade pa da spasu planetu. Medjutim, stvari tako ne funkcionisu, jer nas sistem verovanja kreira nasu realnost. Ponasanje je nekreativno Jedna od stvari koju cemo morati da prihvatimo je da je ponasanje irelevantno. Od trenutka kada smo se rodili, nase programiranje se najvise vrti oko ponasanja. Osecaj krivice postoji jer su nam autoriteti rekli da nase ponasanje moze da naskodi nekoj drugoj osobi. Dobili bismo cusku kadgod bismo
nesto uradili pogresno. Kada smo porasli dovoljno da razumemo govor, prva rec koju smo culi je bila "ne". "Nemoj ovo, nemoj ono, nemoj, nemoj, nemoj!" A ipak jos niko od majstora nije rekao da ponasanje ima bilo kakav efekat. Oni su shvatali da cinjenje nije kreativna snaga na planeti. Cak i onda kada znamo da treba koristiti svest za kreiranje realnosti, cesto se razocaramo jer ne mozemo da vidimo kako se to nase misli materijalizuju i kako mogu da nam donesu zeljene promene. Isfrustriramo se i pocnemo ponovo da cinimo u objektivnoj stvarnosti. Ali, taj nacin nam ne donosi trajnu srecu, niti ce to ikada moci. Mi smo istrenirani da nam nasih pet cula daje jedinu pravu sliku realnosti. Zato i ocekujemo da mozemo culima da opazimo i opipamo konstrukciju nase "kreacije". Kada bi to bilo tako, Isus bi morao prvo da "konstruise" vodu kao cvrstu materiju, pa da onda hoda po njoj. Na ovom planu svest je ono sto je realno. Cinjenje je samo prirodna posledica svesti. Svaka zgrada prvo postoji u umu arhitekte, pre nego sto se izgradi. Isus nikada nije napravio most preko vode, niti je Sai Baba zaustavio rat. Ali, oni omogucavaju tranziciju ove planete. Uvek zelimo da se vracamo izvornom nacinu stvaranja o kome su govorili veliki spiritualni ucitelji. Molim vas da me ne razumete pogresno, ne kazem da je cinjenje lose ili nevazno. Ono je potrebno na ovoj planeti. Ono je nasa priroda. Deo naseg traganja, nase igre. Ples u nasem zivotu. Ali, ono nije uzrok. Moramo biti mudri i da razdvojimo uzrok od posledice. Moramo da naucimo kako da kreiramo nas univerzum pomocu misli, pa ce ples biti sve sto cinimo. "Poverenje"- najveci horor metafizickog pokreta Neki su bili u prilici da se upoznaju sa procesom afirmisanja i odbacivanja koje nude neke motivacione grupe kao sto su Unity, Science of Mind, Christian Science. Istovremeno shvatamo da nas sistem verovanja kreira stvarnost i da je on jedina stvar koju mozemo da menjamo. Ako primecujemo neku gresku u svetu, to znaci da treba da popravljamo nas sistem verovanja, a ne gresku. Dopada mi se Emmet Fox koji veoma jasno govori o tom procesu. Cak je u jednom od svojih radova pokazao koliko je
nas sistem verovanja mocan na primeru novcanice od deset dolara. Ako zaista poverujemo da ona pripada samo nama i nikome drugom, mozemo da je ostavimo na ulici na sred Njujorka i da se vratimo za dve nedelje- ona ce nas cekati. Ja sam ovu lekciju isprobao na sebi. Uvek me je zabrinjavalo to sto se ogromna energija trosi na zastitu imovine i koncept brava i kljuceva. Izjavio sam da cu prestati da zakljucavam auto jer je on samo moj i niko ne moze da ga ukrade. Pa, vrlo brzo ga ih je neko ukrao. Univerzum je, u stvari, zeleo da mi pomogne da naucim ovu lekciju. Posto sam vec bio odlucio da zivim svesno, nisam se naljutio niti uzrujao kada sam primetio da je auto nestao. Sedeo sam u tisini i pokusavao da dokucim koje sam to pogresne misli imao u svom umu. Shvatio sam da sam bio pomalo sebican kada sam izjavio da ne treba da stitim svoju imovinu. Pohvalio sam se najmanje sestorici ljudi koje sam odlicno poznavao kako licno Bog stiti moju imovinu. Kasnije sam od jednog od njih morao da pozajmim telefon kako bih pozvao policiju. Kada sam shvatio u cemu sam pogresio, proslo je samo nekoliko sati i pozvali su me iz policije da me obaveste da je auto pronađen. Nekoliko veceri posle tog događaja, vracao sam se sa posla nesto pre ponoci. Pre nego sto sam skrenuo na put koji vodi ka mojoj kuci, pukla je guma na automobilu. Toliko sam bio umoran da sam odlucio da je tek ujutru promenim. Meutim, ponovo je ukraden. Kada sam se prethodne noci vracao kuci, ostao sam bez goriva. Lopovi koji su ukrali auto nisu daleko odmakli i policija ga je lako pronasla. Kako bi mogli da ga pokrenu, morali su i da mi promene gumu! Auto su mi krali jos tri puta dok nisam uspeo da prepoznam greske u svom sistemu verovanja. I svaki put mi je auto vracan u boljem stanju nego sto je bio pre krađe. Duhovno postenje Kako povecavamo svesnost, razvijamo neku vrstu duhovnog postenja. Priznajemo da su nas neki nasi blokovi sprecavali da dodjemo do zeljenog rezultata. Uobicajeno postenje se veoma razlikuje od duhovnog koje priznaje da smo nepaznjom kreirali neke stvari koje nismo zeleli.
Autoriteti veruju u greske. Njihova verzija postenja je: "Budi realan, sve si upropastio". Oni zele da nature krivicu kao kaznu za greske. Pravi duhovni tragac spreman je da vidi siru sliku, da veruje da, u stvari, nikada nije nacinio gresku. Sva njegova prethodna verovanja i iskustva su temelji na kojima gradi kosmicku svest. Moramo da kroz proces ucenja naucimo kako da kreiramo radost za sebe. To ne moze da radi neki guru umesto nas. Duhovno postenje je priznati da je to proces. To je razvoj. On podrazumeva da se ono sto ne funkcionise zameni necim sto funkcionise. Nema krivice. Samo radimo veliko spremanje. Ann Landers je svojim citaocima (porodici Rubinow) napisala sledecu posvetu: "Dobra procena dolazi na osnovu iskustva. Iskustvo dolazi na osnovu lose procene". Ocigledno nista u zivotu nije greska. Sve postoji samo da bismo mi postali mudriji. Molitva Molitva je sustina bilo kog puta budjenja. Kako bismo se vratili u nase prirodno bozansko stanje, moramo da funkcionisemo kao da smo vec u tom stanju. Karakteristike ovog stanja su telepatija i neprekidna veza sa beskonacnim. Zato je svaki majstor ucio studente da koriste njihove prednosti. Kada se telepatski obracamo duhu, priznajemo da verujemo u jedinstvo. Isus je govorio: "Trazi i dobices". To je tacno. Univerzum ne moze da nam sam kreira prijatne stvari. Mi kreiramo nasu stvarnost i ono sto je u njoj. Svaka molitva uvek bude uslisena, ali obavezno na nacin koji nece ugroziti nas sistem verovanja. Taj sistem cini i verovanje u ogranicenja ili oskudicu. Kada kazemo: "Boze, ja sam potpuno svorc, molim te, salji novac!" najverovatnije cemo dobiti jos vise racuna i upascemo u jos vece dugove. Univerzum nam porucuje: "Nisam ja kriv sto si ti bez para. Ne mogu nista da ti dam, jer ti ja nisam nista ni oduzeo. Ali, ti si trazio, a misli iz tvog uma se materijalizuju. Jedino sto ja mogu je da potenciram one tvoje misli koje su te i dovele do siromastva."
Kako da se oslobodimo misli koje su nam kreirale ono sto nismo zeleli? Svako je beskrajno mocan kreator. Svako je sam sebi kreirao stanje oskudice i gomilu neplacenih racuna. Zasto su se oni pojavili, a ne prosperitet i izobilje koje smo trazili od univerzuma? Siromastvo su, pre svega i kreirale nase misli koje imamo u svom umu u trenutku kada dobijemo neki racun. Misli su nase molitve. Univerzum nam jednostavno porucuje: " Obrati paznju! Ovi racuni nisu nikakav nesrecan slucaj, oni su odgovor na tvoje molitve!" kada otvorimo postansko sanduce i tamo nadjemo racune, treba veoma pazljivo da pratimo nasu reakciju. Uvek krivimo druge ili ekonomiju za nase nevolje. Sada treba da preuzmemo odgovornost za sopstveni zivot. Shvatamo da sami kreiramo sopstvenu realnost. Umesto da stalno potvrdjujemo Bogu: "Oh, Boze, nikada nije dosta novca", bilo bi veoma mudro da potvrdimo: " Hvala ti Boze za moj prosperitet. Ja sam u protoku i sve je ljubav". Kada racune dozivimo kao mogucnost da prepozanamo i oslobodimo se negativne energije i kada se iskreno zahvalimo na razumevanju koje su nam oni doneli, dolazi do razbijanja stare matrice. "Kurs cuda" kaze: "Sve postoji samo da biste vi imali najvecu mogucu korist". Vecini ljudi potrebno je vreme da raskinu stare matrice. Mozda ce mesecima biti zatrpavani racunima dok ne dodje trenutak kada ce otvoriti postansko sanduce i iskreno reci: "Oh, hvala ti! Ovo je sjajno!" Verovatno cemo na pocetku morati da se pretvaramo, ali nece nam trebati mnogo i postacemo iskreni. Emerson kaze: "Da bi postao, ponasaj se kao da vec jesi". Kada odbijemo da gajimo negativnu energiju u odnosu na nedostatak novca, pocece da se primecuju promene. Postepeno postajemo svesni uzrocno- posledicne veze izmedju misli i materijalizacije. A onda, jednoga dana, "sasvim slucajno", nas ce zivot poceti da zapljuskije prosperitet. Dobijemo povisicu, pobedimo u nagradnoj igri, ili umre bogata tetka i ostavi nam bogatstvo. Mozda ce nasa reakcija biti: "Pa, nije nam Bog uslisio molitve, nego tetka. Znate da te stvari i onako ne funkcionisu". Treba da obratimo paznju ko je nas pravi dobrocinitelj. Ponekad zaboravimo da je to Bog. Verovanja kreiraju dobre i lose medjuljudske odnose
Kada imamo emotivan odnos prema necemu, onda mi to uvlacimo u nas zivot. To vazi i za nase racune i za nase medjuljudske odnose. Kada kazemo: " Nijedna moja veza nije uspela. Boze, posalji mi jednu dobru", sta mislite, ko ce da se pojavi? Prototip pogresne osobe kakve smo stalno ranije birali. Sada treba pazljivo da proucimo tu osobu i da odlucimo da potrazimo drugu. Doci ce nam "sklon neverstvu" broj 51, isti kao i broj 50, 49, 48? univerzum nas moli da obratimo paznju na to kakve osobe smo skloni da odaberemo. Mozemo da izmenimo nase prioritete i da kazemo: "Zao mi je, ali ne zelim tebe ponovo da izaberem. Izabrao sam da imam vezu sa nekim kao sto si ti proslog utorka, proslog meseca, prosle godine, u proslom zivotu. Ne zelim vise nikada da odaberem osobu slicnu tebi. Zasluzujem nekoga ko moze da me cuje, ko zeli da zajedno razvijamo nasu vezu i ko se uklapa u moj zivot". Terapija ili neko iskreno samoposmatranje ce nam mozda pokazati matricu po kojoj biramo partnere koji su isti kao nasa majka ili otac. Takvo saznanje sluzi da nas pouci kako da sledeci put odaberemo drugacije, a ne da nas predstavi kao zrtve koje je porodica pogresno vaspitala. Kada molimo za pomoc, univerzum ce nam samo ukazati na greske koje pravimo kada biramo. Tek kada mi sami pocnemo svesno da biramo, na cudesan nacin ce se pojaviti prava osoba. U nasem zivotu nam univerzum nikada ne materijalizuje bas ono sto trazimo. Pojavljuje se nesto sto nam omogucava da razumemo da smo mi sami kreirali nesto sto ne zelimo. Onda mozemo da preispitamo nase prioritete i sami iskreiramo ono sto zelimo. Apsolutno svaki trenutak u svacijem zivotu je predivan jer nam pruza mogucnost da prepoznamo i izbrisemo losu matricu. Sustina je u tome da pocnemo da trazimo vezu izmedju uzroka i posledice. Treba da vodimo beleske u kojima ce pisati sta su bile nase molitve, a sta se stvarno dogodilo. Treba budno da pratimo 24 casa kada posaljemo molbu univerzumu. Vise ne smemo sebi da dozvolimo da gledamo na zivot kao na slucajnost ili nevolju. Kada pocnemo konverzaciju sa Bogom, serija znakova pocne da se pojavljuje u nasem zivotu. Mnogi ce liciti na obicne dogadjaje, pa cemo ih lako prevideti. Stvar je u tome da smo mi sami
kreirali svoje matrice. Univerzum bira da nam se kroz njih obraca kako bismo mogli da razumemo poruku. Tako nam ukazuje kako da ostvarimo zelju. Moramo da shvatimo da svaka "slucajnost" u zivotu predstavlja poruku direktno od univerzuma. Obracajte se Bogu kao sebi ravnom Ukoliko se univerzumu obratimo ponizno i servilno, on jedino moze da odgovori na nacin razumljiv samo servilnoj i poniznoj osobi. Izvesna izricitost je pozeljna kada razgovaramo sa Bogom. Ne treba da zaboravimo da Bog nije nikakav ego koji se moze osecati uvređeno. Bog je princip. Bog je nepokolebljiv kosmicki zakon. Kada odlucite da molite za nesto, kazite Bogu tacno koji je rok u kome ocekujete da dobijete odgovor. Recite joj da u roku od tri dana zelite da dobijete odgovor zasto nemate ovo ili ono u svom zivotu. I, veoma pazljivo pratite svaki znak sledeca tri dana. Neko vama blizak lezi u komi u bolnici, ne osecate se dobro zbog njegovog loseg stanja. Zatrazite znak. "Da li ce moj ujak ozdraviti ili ce ici dalje? Imas 24 casa da mi odgovoris." Ako propustite znak, ne krivite univerzum. Kosmicki zakon kaze da ukoliko si trazio, znak ti mora biti dat. Zatrazi dodatni odgovor i ovog puta ne bauljaj po mraku cekajuci sledecu priliku. Svako dete univerzuma ima urodjeno pravo da razgovara sa Bogom. I to svakoga dana po ceo dan. Budite spremni da kazete univerzumu da zelite da se sinhronicitet , "slučajnosti" i "čudne" stvari desavaju u vasem zivotu. Recite mu: "Neću da proživim vise ni jedan dan bez nekog neobicnog dogadjaja koji ce mi pokazati da nista nije slucajno". Ja svojim molitvama dodajem: "Zelim da ucim bez bola i borbe". Neko bi rekao da varam. Ucenje bez borbe je savrseno moguce jer smo mi ti koji odredjujemo pravila u zivotu. Praćenje sopstvenog kreativnog procesa O čemu smo razmisljali protekla 24 casa? Da li je neobicno sto nam je zivot takav kakav je? Moramo da se usredsredimo da ne razmisljamo o problemima, dilemama, dramama, o necemu sto se desilo i kako je to lose. Moramo da se fokusiramo na lepa
iskustva koja zelimo da ostvarimo. Misli koje su u nasem umu se realizuju. Ne postoji nista prostije od toga. Ustrucavamo se da kreiramo sopstveni zivot onako kako bismo zeleli jer se bojimo da ne pogresimo. To je logicno. Vec hiljadu puta smo kreirali neprijatnosti i borbu i sada se bojimo. Ali, ranije nismo znali kako funkcionisu Zemljina skola i kosmicki zakon. Obicno pokusavamo da promenimo ljude i situacije "tamo negde". Sada znamo da takav pristup kad-tad kreira nesto neprijatno. Naucili smo da se nesto "tamo negde" menja kada shvatimo sta se desavalo u nasem umu i srcu. Pocinjemo da eksperimentisemo. Znamo da ne postoji nepromenljiva situacija. Nista u univerzumu nije uklesano u kamenu. Kosmicki zakon kaze: "Promeni svoj um i promenices svet". Sistem je savrsen. Rukovođen je ljubavlju. Mozemo da menjamo svoj zivot bezbroj puta. Izvor cuda nalazi se u mogucnosti uma da se menja. Bernie Siegel ističe da ne postoji bolest od koje se ljudi nisu izlecili, bila to SIDA ili najzločudnija vrsta raka. Kreativne tehnike Kako da saznamo kakav zelimo da nam bude zivot? To nije bas tako lako otkriti. Vecina misli da zna sta zeli, a ispostavi se da samo ponavlja vec neuspesne matrice. Koliko ljudi je moralo da u zivotu susrece osobe od kojih je uporno pokusavalo da se otarasi? Predlazem da svako uradi vezbu sa zutom sveskom. Nabavite obicnu zutu svesku i debelu crnu olovku. Olovka mora biti debela. Ne treba da dozvolimo da se u nasu kreaciju infiltriraju neodlucnosti. Sada zapisite sve sto volite, u cemu uzivate, sta vam se svidja, za cim ceznete, cemu se divite. Sve ono sto u vama izaziva topla i prijatna osecanja. Nemojte nista da propustite. Ako niste popunili barem dvadeset pet strana, niste se ozbiljno trudili. Uopste nije lako sastaviti iskren spisak koji istovremeno ima i integritet. Sve nas, drustvo je isprogramiralo da treba da imamo skromne zelje. Postoji tendencija da se manje "validne" stvari zature negde izmedju misli i papira. Zapamtite, to nije dozvoljeno!
Vrlo je tesko osloboditi se tendencije da se na listu uvrste stvari koje "treba" da budu tu. "Mora" i "treba" su vam majka i otac ubacili u banku podataka, niste vi. Zapamtite. bez "treba". Procenite svaku stvar pre nego sto je zapisete. Da li to zaista zelim? Kada bih imao sve sto zelim, da li bih i dalje zeleo bas tu stvar? Da li je to nesto sto ?treba? da zele sve osobe mojih godina ili ja to zaista zelim? Sta je prikladno staviti na listu? Vi odredjujete pravila. Vi odlucujete. Stavite stvari koje se odnose na vase licno okruzenje, gde biste voleli da zivite, sta volite da radite, kako volite da provodite vreme, kako volite da se ljudi ponasaju prema vama, itd?secate se pesme Tom T. Hall-a "Volim"? Evo delica moje liste: volim da prozori imaju divan pogled, da osecam travu izmedju noznih prstiju, pivo u ledenoj krigli, leptire. Volim da razgovaram sa ljudima, "Polje snova", da vozim sam kroz pustinju, kolace iz kalupa. Volim da slusam razgovore o "novoj fizici", da zivim jednostavno, devojke, meksicku hranu. Volim slobodu koju donosi novac, meditaciju, tisinu, i moju zenu. Volim da letim avionom, cvece, postovanje prema drugim ljudima, neogranicenu viziju, i zivot. Volim harmoniju, smeh, elegantne vecere, da gledam kako se moja planeta isceljuje. Volim da gledam u oci ljudskog bica kada "shvati", Volim zagrljaje, da zivim sporo, reke, i planine. Volim smiren um, da dodirnem somot, da vodim ljubav, kompjutere, i tebe. Vasa lista ima dve funkcije, Prvo, pomaze vam da naucite da pravite izbor u zivotu. Veoma pazljivo je pogledajte i naucicete mnogo o sebi. Da li vas posao sadrzi mnoge ili samo nekolicinu stvari sa liste? Da li vasa sadasnja veza obuhvata i osnazuje stvari sa liste kao i vase licne karakteristike? Kakav posao i kakva veza bi trebalo da budu pa da obuhvate vecinu stvari sa liste? Druga svrha ove liste je da usmeri kosmicki zakon da radi u vasu korist. Ono sto je u vasem umu, materijalizuje se. Zalepite vas spisak na ogledalo u kupatilu ili na frizider (ili ga fotokopirajte i polepite gde god hocete). Sto se cesce budete
potsecali na stvari koje volite, one ce brze postajati jedino iskustvo u vasem zivotu! Ponekad se desi da, kada ljudi otkriju da pozitivne misli zaista funkcionisu, pomisle da moraju da stvore sve dobre stvari u svom zivotu. "Boga mi, danas moram da stvorim zdravu jetru". Sednu i "osvetljavaju" jetru. To ce, naravno, da funkcionise. Ali, sutra ce biti na redu stomak, pa pankreas. To je iscrpljujuce za um, odrzavati savrseno zdravim jedan po jedan organ. Onda dodje na red bogatstvo. "Boze, treba da kreiram dovoljno novca za kucu i kola i za hranu. Ne smem da zaboravim da napravim mapu sa blagom i vizualizujem kako se novac uliva u nju?" To bi bilo krajnje iscrpljujuce! Zasto ne bismo jednostavno prihvatili da je univerzum na nasoj strani! Otac zna koje stvari zelimo i pre nego sto zatrazimo. On uziva da nam da kraljevstvo. Ne moramo sami to da kreiramo. Samo treba da uradimo ono sto je predlozio Isus. "Neka tvoje oko vidi samo Boga" a univerzum ce se pobrinuti za ostalo. U ovoj recenici rec "Bog" znaci Dobro, onu vasu "ja volim" listu. U nekom trenutku pozelecete da stvorite odredjenu stvar, situaciju ili neko isceljenje kako biste se uverili da svest zaista kreira realnost. Za vecinu ljudi ovo je sustinski korak. Mozda cete odluciti da materijalizujete nov automobil tako sto cete ga vizualizirati i osecati kako je on vec vas. I kada se to zaista materijalizuje, imacete nepobitan dokaz da zakon stvaranja funkcionise. Da li zaista zelite da ponavljate isti proces za svaku kasicicu, za svaki komad namestaja? Ima puno stvari za kreiranje i moze da postane veoma dosadno. Mnogo je zabavnije slobodno se ukljuciti u zivotni tok. Oslobadjanje od sopstvenih blokada Samorazvoj je veliki biznis danas. Veliki broj ljudi svestan je da ima neku kontrolu nad svojim izgledom i zivotnim standardom. To je super. Pre par stotina godina, kada je tek poceo da se oseca uticaj energije Doba vodolije toga nije bilo. Sada, kada smo usli u Eru vodolije, izgleda da se ubrzao proces sirenja kolektivne svesti.
Oni koji stvaraju matricu duhovnog napretka ljudskog roda moraju da povedu planetu. Ljudi pokusavaju da shvate ideju o tome kako mogu da ostvare neku, ma kakvu, kontrolu nad sopstvenim zivotima. Nauceni su da njihovim zivotima upravlja ekonomija, politika, zeposlenje, clanovi porodice, okolina. Popularna psihologija objasnjava da su blokovu u nama samima, uci nas kako da ih prepoznamo i uklonimo. Ovime se narocito bave ucenici desetog i jedanaestog razreda i to im veoma koristi. Ucenici dvanaestog razreda i oni koji su tu s` vremena na vreme, sa druge strane, ne zele da se bave sopstvenim blokovima jer to jako lici na placanje karmickih dugova. A to je spor i bolan proces za dostizanje prosvetljenja. Nijedan majstor nije preporucio tehniku prosvetljavanja kroz bavljenje blokadama. "Kurs cuda" kaze da svaka vrsta analize pripada egu. Znaci, pokusaj za popravkom dolazi iz onog dela naseg bica koje veruje da je odvojeno od Boga. Odeljeno misljenje ne moze da pronadje jedinstvo. Kada jednom priznamo da postoji blokada, mozemo da primenimo sve one divne istocnjacke tehnike razdvajanja i predavanja. Tako porucujemo univerzumu da prihvatamo njegovu pomoc u ciscenju blokova. Pokusajmo da ne "popravljamo" sebe. To je vec vidjeno i prilicno je bolno i dugotrajno. Nas je zadatak samo da prepoznamo sopstvene probleme sto preciznije. "Plasi me to sto toliko privlacim neplacene racune. Ne znam kako je doslo do toga, ali sam uplasen". Onda se obratite univerzumu za pomoc. Zamolite ga za odgovor i budno pratite sta ce se dogoditi. Gledajte sta univerzum ima da vam poruci. Ako imamo osecaj da smo mi duzni da sami sebi damo odgovor, to samo stvara neprijatnost i odlaze resenje. Univerzum je na nasoj strani. Mi nismo sami i odvojeni od duha. Nije nas posao da resavamo nase probleme. "Kurs cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti Duh. Znaci, korekcija nasih blokova i otklanjanje nasih fobija je posao Svetog Duha. Nas posao je da budemo budni, pratimo znakove, osluskujemo glas Boga.
Psiholoski savetnici ce reci da je ovo sto govorim naivno i pojednostavljeno. U neku ruku i jeste. Samim tim sto je neko prepoznao svoj strah ili blokadu, ne znaci da ce automatski dobiti med i mleko. Blokovi su i dalje tu i njima se treba pozabaviti. Medjutim, postoje laksi i tezi nacin da se on otkloni. Kada se blokadama bavimo oslanjajuci se na intelekt ili znanja stecena na Zemlji, to je zasigurno ego trip. Najuspesniji psiholoski savetnici rade na osnovu intuicije, ne samo "po knjizi". Mi ne znamo odakle su dosli strah i blokada. U krajnjem smislu znamo da dolaze od verovanja da smo odvojeni od Boga. U zivotu mozemo da okrivimo autoritete da su "pogresili", da su nas "nepravedno" povredili. Ali, to sto predstavlja greske i nepravdu su zapravo simboli drame iz prethodnih zivota kojih nismo svesni u normalnom stanju svesti. Da ne spominjemo da je drama iluzija. Naravno, ne mozemo reci nekome ko pati da je to sve iluzija. Nasa generacija je orjentisana na psihologiju i dozvoljava sebi da veruje da poseduje "pravo znanje". Znaci, imamo licencu i akreditacije da lecimo (popravljamo) jedni druge. Istina je, u apsolutnom smislu, da nista nije pokvareno, pa nista ne treba ni popravljati. Postoji potreba za prihvatanjem. Treba da prihvatimo jedni druge i sami sebe kao Bozju decu, kao Hrista. Postoje mnoge knjige o ljudima koji boluju od misterioznih bolesti, cak i TV serije. Kada se ti ljudi pomocu hipnoze vrate u trenutak kada su nastali bol ili bolest, oni potpuno nestanu. Hipnotizer nije osudjivao pacijenta, niti mu je govorio sta treba da radi. Samo je slusao. Doslo je do isceljenja. Kada pronadjemo nacin da iznesemo neki strah na svetlost dana, bez obzira u kom od prethodnih zivota je on nastao, on jednostavno nestane. U Bozjem univerzumu strah nije nesto opipljivo. Strah predstavlja pogresno verovanje. Ne mozemo da poreknemo da je on itekako realan za osobu koja ga ima, ali setimo se kako je nas sopstveni strah delovao realno kada smo mislili da ce Arnold Svarceneger da pogine u nekom filmu. Istina je da mi ne znamo nista. Ne postoji objektivna stvarnost. Ove recenice tesko moze da proguta neko go je poznat po svom
intelektu. Intelekt nam omogucava da budemo pametni, ne i mudri. Mudrost se budi u nama kada prepoznamo istinu u ucenjima majstora. Kako bismo usli u kraljevstvo, moramo postati kao mala deca. Ne suprotstavljajte se zlu. "U kraljevstvu mog Oca su tako velike palate kakve ne mozete ni da zamislite". Hajde da stalno zahtevamo da nam se pokaze istina umesto da opravdavamo svoj stav ili branimo svoje "znanje". Kada neko iskreno prizna da ima blokadu ili strah i obrati se univerzumu, desava se isti proces kao i kada se moli za bogatstvo. Univerzum zna uzrok blokade. On zna i koji je najekspeditivniji put da se ispravi greska u nasem sistemu verovanja koja je uzrokovala blok. Ako budemo drzali po strani intelektualizam i racionalizaciju, univerzum ce upotrebiti mnogobrojna sredstva koja su mu na raspolaganju da nas prosvetli i vrati nas u stanje unutrasnjeg mira. Prosto "slucajno", neko, mozda cak i stranac, moze reci nesto sto ce biti okidac da shvatimo nesto jako znacajno. Nekim neobicnim "slucajem" cemo mozda dobiti kopiju knjige koja ce nas obasjati velikom svetloscu. "Slucaj" i "koincidencija" su mocne alatke koje univerzum koristi. Mnogo su efikasnije od ljudskih metoda. "Slucaj" i "koincidencija" su samo drugi nazivi za Sveti Duh. Sta treba da kreiram? Sto se vise priblizavamo energiji vodolije, sve se vise skracuje vreme koje je potrebno da prodje od trenutka kada formiramo neku misao u glavi do njene materijalizacije u stvarnosti. Ali ono je jos uvek dovoljno dugo i treba da obratimo paznju na vezu izmadju uzroka i posledice. Neki ljudi pola dana misle: "Zuto, zuto, zuto", a drugu polovinu: "Plavo, plavo, zelim plavo". Kada im zivot da zelenu, kazu: "Nisam to trazio! Nisam trazio u svom zivotu zeleno!" Ako se malo prisete, uvidece da su trazili zuto i plavo, koje kada se pomesaju daju zelenu boju. Treba da shvatimo kako se stvari medjusobno uklapaju na tom planu realnosti. Mozda bi bilo mudro da toj energiji damo moc da bude neka vrsta naseg punomocnika. Ona moze da predvidi buducnost i
zna kakav smo mi licno ugovor potpisali sa Zemljom. Pametno je da zamolimo tu energiju da kreira umesto nas. Ali, ona ne moze da zakoraci u nas zivot sve dok je ne zamolimo. "Trazi i dobices" ? tako glasi kosmicki zakon. To pise u Bibliji, maltene u podnaslovu. Svi smo mi omnipotentni i zbog toga ne mozemo da dobijemo nista sve dok ne zatrazimo. Ponekad se osecamo sputano jer ne znamo sta da trazimo. Kako bismo mogli da znamo sta da trazimo kada ne znamo kako ce svet sutra da izgleda, nemamo nikakvu predstavu o tome. U jednom trenutku svog razvoja ljudskom rodu je receno da se obrati duhu recima: "Bice onako kako ti zelis". Svrha ove recenice je da nas odvoji od ega. Kada pokusavamo da se oslobodimo blokada, ne zelimo da funkcionisemo iz ega. Ego je aspekt nase svesti koji veruje da smo odvojeni od Boga. To ce nas uvek odvesti na stranputicu. Nije vazno da li smo u pravu ili nismo, da li smo dobri ili zli. Ego funkcionise na osnovu nedovoljne kolicine informacija. Njih dobija pomocu pet cula a odluku donosi na osnovu znanja kojim raspolaze. Znanje potice iz novina, knjiga, iz prethodnih iskustava. A sve ovo je manje od desetine jednog procenta kolicine informacija koje su nam dostupne. Donositi odluke na takav nacin je zaista besmisleno, jer mi nismo odvojene jedinke i ne moramo posebno da prikupljamo informacije i reagujemo na osnovu njih. Zato je i receno: "Bice onako kako ti zelis", to je ucilo koje treba ljudima da pomogne da napreduju za jedan nivo vise u odnosu na donosenje odluka na osnovu podataka opazenih culima. Ova recenica znaci i priznanje da postoji univerzalna inteligencija ili energija kojoj je dostupnija mnogo veca baza podataka od one kojom raspolaze nas ego. Svaki majstor koji je dosao na Zemlju je govorio da treba dati punomoc necemu sto ima vecu viziju do trenutka dok i mi ne dostignemo isto stanje i budemo u stanju da svesno kontrolisemo sopstvene zivote. Nismo sami. Mi smo deo tima koji radi zajedno sa nevidljivim carstvima koja postoje u univerzumu. Ovaj tim se ponekad naziva Sveti Duh ili sveukupan duh.
Koliko puta smo se uverili da nam uopste nije potrebno da znamo odgovor na neko pitanje? Dovoljno je bilo da kazemo: "Duse, zelim to i to. Spreman sam za tu promenu". Kada nam se tako nesto dogodi, onda funkcionisemo po kosmickom zakonu, a ne rukovodi nas ego. Cesto necemo bas tacno znati sta zelimo. Ali, dobro znamo da zelimo mir, srecu, prosperitet i uzbudjenje. Zatrazite ove stvari uopsteno i ostavite detalje Bogu! Komunikacija sa "Duhom" Moguce je, cak je prirodno komunicirati kanalisanjem ili psihickim culima. Ako je umrla vasa voljena osoba, ne oklevajte, sedite, opustite se i upotrebite unutrasnja cula kako biste ostvarili komunikaciju. Kada se licno uverimo da postoji zivot posle smrti, sticemo veoma znacajno iskustvo. Moram i da vas upozorim. Razlicito je razgovarati sa Svetim Duhom i "razgovarati sa duhovima". Ponekad ljudi pomesaju ove dve stvari i pomisle da komuniciraju sa Bogom, a to ne bude tako. Molim vas, zapamtite: "Nije obavezno mudar bas svako samim tim sto je mrtav". Ako je neko bio trapav dok je bio ziv, takav ce garantovano ostati i posle smrti. Ne znaci da se automatski menjaju i nivo razumevanja, duhovnosti ili mudrosti samim cinom prelaska na drugu stranu. Nevidljivi ljudi koji se motaju po planeti su isti kakvi su bili i kada su bili inkarnirani, samo sto funkcionisu iz cetvrte dimenzije pa mogu da vide ponesto od proslosti i buducnosti. Nadajmo se da, ako zatrazimo verbalnu komunikaciju sa duhom (koja uopste nije neophodna) mozemo da "udjemo" u nekoga ko funkcionise iz pete, seste ili sedme dimenzije gde je ego slabiji. Tamo je prirodno stanje bica da i proslost i sadasnjost i buducnost vidi istovremeno. Ti ljudi iz tih dimenzija nisu nikakva bozanstva. Jednostavno, tamo vreme nije linearno, to je normalna stvar. Cesto nam reci koje opisuju buducnost naviru, nekada ih zapisujemo, nekada se pojavljuju na spiritistickim seansama. Prevarimo se i pomislimo: "Oh, ovo mora da ja Bog!" Nije to Bog. To je samo neko ko vise ne zivi u telu. I vi cete to moci kada "umrete". Mudra osoba ce telepatski komunicirati sa bilo kojom nevidljivom energijom i odluciti da li uopste zeli da je
slusa ili ne. Kada neko u ljudskom obliku proba da nas savetuje, veoma brzo ga procenimo. Ne treba nam vise od pet minuta da mu kazemo: "Ma, skloni se!" ili: "Kako? Pricaj!" Potpuno isto vazi i kada komuniciramo sa bicima sa druge strane zavese. Ako nam deluju mudro i govore na nacin slican nasim razmisljanjima, mozda pozelimo da ih saslusamo i pokupimo par saveta. Kada damo punomoc nekoj mocnijoj energiji, ne odricemo se nase slobodne volje. Sveti Duh govori kroz osecanja, znake, koincidencije. Uvek ga dozivljavamo kao smirenost, nalik na osecaj olaksanja koji imamo kada se oslobodimo nekog pritiska. Svaka komunikacija koja je na bilo koji nacin slozena potice od ega. Taj ego moze biti cak i veoma dobar, ali je opet ego. Kada dobijemo od nekog duha spisak stvari koje treba da uradimo, to je poruka od ega, mozda nekog starog drugara sa kojim smo se nekada igrali. To nije poruka od "Boga". Bog nema spiskove. Bog je stanje, ne cinjenje. Kada dobijemo poruku od duha koja kaze da pozurimo, jer vreme istice, znaci da potice od ega. Bog funkcionise izvan carstva vremena i prostora. Bog reorganizuje vreme i prostor prema svojoj volji. Nikada nije prekasno za jedno dobro cudo. Zurba nije smirenost. Bozji glas je uvek smiren. Posto razvijemo osecaj poverenja u nase pomagace sa one strane, pocecemo da govorimo stvari kao sto su: "Nemam pojma kako se to dogodilo, ali prava osoba, pravi automobil, pravi posao i pravi dogadjaji su se pojavili u mom zivotu bas u idealnom trenutku". Mi smo predodredjeni da okolo idemo obasjani najcistijim blazenstvom i ne treba nam nikakva pomisao o tome kako zivot funkcionise. Nas je posao da se drzimo po strani, a da sve detalje prepustimo energiji koja ima visu viziju. Uvek kada pocnemo da se bavimo detaljima, pravimo neverovatnu zbrku. Za bilo koju dilemu postoji bezbroj resenja. Mi treba uporno da zahtevamo najbolje resenje i da se ne bavimo time kako ce to da se realizuje, odakle ce doci resenje i da li ce resenja uopste biti. Uvek se zacudim kako ljudi uporno traze da se nesto resi na nacin na koji su oni zamislili. Neki veruju da treba da se u odredjeno vreme nadju na odredjenom mestu sa svecom, krstom i ostalim rekvizitima. Zaboravljaju da je univerzum sto
posto neverbalan i da jedino moze da prepozna i procita nasu nameru. Ne moze da cuje nase reci, niti da vidi ono sto radimo, on naprosto cita nase misli. Sada, ako ste spremni da zatrazite vodjstvo od nevidljivih carstava, zelim da sa vama podelim najmocniju molitvu u univerzumu. Proverio sam sa Matejom, Markom, Lukom i Jovanom. Ne samo da su mi dozvolili da je podelim sa vama, nego su mi jos i naglasili da je ta molitva jaca od Ocenas-a. To je najefikasnija molitva koja se ikada cula u univerzumu i ne moze biti prenebregnuta od bilo koje energije u kosmosu. Ona ujedinjuje sva kraljevstva da vam najsnaznije pomognu, bez izuzetka. Da li ste spremni da je cujete? "UPOMOC!!!" Kada shvatite jednostavna pravila koja kontrolisu ovaj plan realnosti, postacete neograniceno mocni. Onda mozete da stvarate realnost prema sopstvenim pravilima. Svi moraju da nauce to da rade. Zbog toga sto smo sa Zemljom potpisali kolektivni ugovor. U njemu se kaze da ce u sledecih pedeset godina na Zemlji biti deset miliona osoba koje su uspesno zavrsile samo-razvoj. Njihova udruzena telepatska energija ce se tako snazno penetrirati u ovaj plan postojanja i u umove svih onih koji se u njemu nalaze, da ce bas svi koji su u Eri Vodolije, bez izuzetka, sigurno diplomirati pre nego sto nastupi sledece doba. Ne trebaju nam nikakve lutalice! Ako izaberete da sami posedujete moc i vidite u sebi Hrista u ovom zivotu, omogucicete stotinama miliona ljudi koji se skoluju na Zemlji, da takodje diplomiraju. Znaci, puno posla je pred nama. Srecom, posedujemo moc svih univerzuma da kreiramo ono sto zelimo onako kako mi to zelimo. Takodje imamo na raspolaganju ogromnu pomoc nevidljivih svetova. Uvek unapred vizualizujte cvetni Rajski Vrt i nikada se vise ne suprotstavljajte zlu. Zapamtite, mi zapravo kreiramo ono protiv cega smo. Ljubav, ljubav, ljubav i sve ce biti u redu. Trece poglavlje "Primarna direktiva" i ostali kosmicki koncepti
Postoje neki pokazatelji na osnovu kojih mozemo da opazimo da su otpoceli budjenje i transformacija planete. To se desava kada padne neki diktatorski rezim, kada ljudi svesno i otvoreno razgovaraju o medjuljudskim odnosima i zivotu na Zemlji. To nije nista neuobicajeno. Kalendar kaze da je doslo vreme ze Doba Vodolije. Bica slicna vama uzela su ljudski oblik i zaronila u zajednicki telepatski rezervoar energije koja okruzuje ovu planetu. Dozvolite mi da objasnim. Kosmicki izolacionizam Ovaj skolski sistem je zatvoren. Izolovan je od ostatka nase galaksije kada je u pitanju kolektivna svest. Nasa Zemljina skola je kao i svaka privatna skola: ima sopstvene ciljeve u obrazovanju, sopstveni upravni odbor, zeli da privuce odredjeni tip ucenika. U obicnim javnim skolama, drustvena sredina moze da ucestvuje u odabiranju clanova upravnog odbora skole, ali ne sme da uzurpira ulogu ucitelja, direktora, ili clanova skolskog odbora. Ako neko zeli da bude ucitelj, mora da se prijavi na konkurs i prilozi svoju radnu biografiju. Sve ovo vazi i za Zemljinu skolu. Ako neko zeli da pomogne Zemlji, mora da sledi primarnu direktivu. Mozda vas to potseca na primarnu direktivu iz TV serije "Rat zvezda". Tamo se kaze da, u skladu sa kosmickim zakonom, nijedna civilizacija ili grupa entiteta koja dolazi iz nekog spoljasnjeg sistema ne sme da menja sistem u koji je dosla, ma koliko bila superiornija u odnosu na njega. Znaci, svest nekog zatvorenog sistema moguce je menjati samo direktnim ukljucivanjem i ucestvovanjem u njemu. Primarna direktiva sprecava bilo koga ili bilo sta spolja da se mesa u proces kome ne pripada. Ako neko zeli da pomogne, mora direktno da se ukljuci. Zasto bi se inace majstor uopste reinkarnirao na ovoj planeti? Kada bi to bilo moguce, Sai Baba i Buda bi sigurno sedeli na nekom kosmickom tronu i diktirali srecu i dobru volju medju ljudima. Osnovni razlog koji im to ne dozvoljava je sto bi na taj nacin ugrozili slobodnu volju individua cija je svest, pre svega, i kreirala sistem. Zato oni povremeno uzimaju ljudski oblik i spustaju se na Zemlju. Tako mogu da, u
ime svoje porodice, kao ucesnici u energiji Zemlje, pomognu da se promeni stvarnost. Majstori znaju da su svi umovi jedan um i da su sva srca jedno srce i da svi boravimo u istom "telepatskom rezervoaru" energije. Svaka inkarnirana osoba, bila ona majstor ili ne, koja poseduje mentalni i emotivni mir, prozima kolektivnu svest smirenoscu. To znaci da kada mi, kao inkarnirana bica, samim tim sto ucimo da budemo smireni, ispunjeni ljubavlju i radoscu, zapravo omogucavamo to isto i ostalim inkarniranim dusama na planeti. To je jedino sto su mogli da rade i majstori, trudili su se da njihova razvijena svest bude upotrebljiva. A sa strane su pravili i po neko cudo. To je samo interesantna predstava koja sluzi da privuce paznju i da ljudi kazu: "Hocu i ja da naucim to da radim". Ko ce onda da isceli planetu ako pomoc ne moze da dodje od nekoga ko je izvan ovog sistema? Promenu moraju da iniciraju ljudska bica koja sada zive na Zemlji. Ali, to ne mogu biti ljudi koji svakodnevno slede zastarele matrice i zive u okviru drustveno nametnutih ogranicenja. Oni ne mogu da u trecu dimenziju donesu mir, radost i slobodu, jer ne znaju da takve stvari uopste postoje! Ne znaju da postoje nevidljiva bica i paralelni univerzumi. Majstor se postaje onda kada smo spremni da se odreknemo ovozemaljskog programiranja i prihvatimo sire razumevanje. Samo svesna bica mogu da preokrenu realnost u unutrasnji i spoljasnji mir. To je razlog zbog koga prosvetljene osobe uzimaju ljudski oblik. Zbog toga su dosli Mocart, Mikelandjelo i Ajnstajn. I vi ste zato tu. Povremeni posetioci u Zemljinoj skoli Zemljinu skolu ne pohadjaju samo oni ljudi kojima ona sluzi kao osnovni put samorazvoja. Neki samo povremeno svracaju, kada je kriticna istorijska situacija i potrebna je njihova pomoc. Oni, u stvari, nisu ucenici dvanaestog razreda. Vise lice na "putnike namernike". Kada na Zemlji stvarno zagusti, oni kazu:"Uh, uh, ponovo su se zaglibili. Idemo dole na planetu. Jos jednom cemo se inkarnirati kako bismo ulili nasu energiju u telepatski rezervoar". Poslednjih godina se ovom pozivu odazvao prilican broj dusa. Mnogi od nas se cak i ne oslanjaju na iskustva iz
svojih prethodnih zivota na Zemlji, jer se nismo dovoljno puta reinkarnirali kako bismo naucili da predjemo ulicu, a da istovremeno zvacemo zvaku. Neki od nas apsolutno nemaju nikakav koncept kako biti "uspesan" ili kako biti "deo grupe". Zaboravljamo da oni koji vaze za najuspesnije licnosti neprestano borave samo na Zemlji. Oni su shvatili kako da se snadju ovde i poznaju sva pravila jer ih karma tera da se neprestano vracaju. Njima svi na Zemlji najvise zavide, oni su "in". Iako su se odlicno adaptirali da budu Zemljani, jos uvek nisu spremni da budu blazeni. Sa druge strane, oni koji su se inkarnirali da bi bili duhovni ucitelji (a to su ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci) su spremni da krenu dalje, ruku pod ruku sa bilo kojim majstorom koji je ikada krocio na Zemlju. Nebesa ne negiraju nasu vrednost Inkarnacija ume da bude prilicno teska i zbunjujuca. To ne znaci da nismo svetlost. Cesto imamo tendenciju da se omalovazavamo pitajuci se: "Ko, ja? Ni u sopstvenom zivotu ne umem da se snadjem! Kako ja da ukazujem na pravi put kojim planeta treba da ide?" Ovo dolazi zbog tlacenja i zbunjenosti koja se vekovima utiskuje u kolektivnu svest. Vreme ja da sa tim sada prestanemo. Ovde smo zbog misije. Pre inkarnacije oko nas je zracila svetlost. Cakre su nam bile otvorene, funkcionisale su uravnotezeno. Verovali smo da otvorena srcana cakra sluzi da emituje ljubav. Rekli smo: "Sicicemo dole i preplavicemo ih ljubavlju, saosecanjem, mirom, dobrom voljom. Ostavicemo za sobom transformisanu planetu". Ali, kada smo usli u fizicko telo, izbombardovali su nas ljutnja, strah, krivica, sumnja, zabrinutost. Oni su pretvorili telepatski rezervoar ove planete u konglomerat odvratnog, sivkasto zelenog, bljak, dubreta. Ovo ovde je nuznik i kada se spustimo sa otvorenim cakrama, jednostavno usisamo svo to djubre. Prihvatimo ga kao da je zaista nase, jer ne shvatamo kako sistem funkcionise. Kazemo: "Ne mogu da odrzim ravnotezu, nisam dovoljno duhovan. Jos uvek osecam krivicu, mora biti da sam losa osoba". Djubre nije nase, niti smo ga mi stvorili, samo smo zaboravili da zatvorimo vrata (nase cakre) kada smo dosli. Kada udjete u
bazen sa vodom, nakvasite se. Isto tako, kada udjete u telepatski rezervoar, povezete se sa prosecnim nivoom svesti. Kada visoko razvijena bica dodju na Zemlju, gotovo obavezno se polome i zapale. S? vremenom otkriju da imaju tri, cetiri, pet godina, da je ovo mesto prepuno bola. Povuku se i zatvore. Pitaju: "Sto mi, pobogu, niste dali uputstvo za koriscenje ovog tela kada ste me poslali? Zasto me niste upozorili? Sta sada da radim sa ovim stvarima?" Pa, mi smo takodje pristali da ponesto i naucimo dok smo ovde. Zemlja je najekspeditivnija skola u univerzumu. Cak je i Isus pohadjao po neki kurs pre nego sto je poceo da poducava po sopstvenom metodu. Kada bismo unapred dobili uputstvo, nista ne bismo mogli da naucimo. Znali bismo da je sve iluzija jer na prvoj stranici uputstva pise: "Nikada ne zaboravi da sve ono sto vidis zapravo ne postoji". Svako ko dodje na Zemlju, razbije se i zapali, zaboravlja tu prvu stranu. Sada je taj period naseg zivota gotov. Doslo je vreme kada treba da se prisetimo kako da kontrolisemo sopstvenu realnost. Prosecna svest Ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci sada su spremni da pociste klozet od podsvesti koji sada postoji na Zemlji. Pre nego sto pocnete da brinete da li je zaista dovoljno biti samo prisutan na planeti, predlazem da pogledamo kakva je to prosecna kolektivna svest. Treba samo da ukljucite televizor. Program se prilagodjava najprosecnijem nacinu misljenja kako bi se postigla najveca gledanost. Televizija je idealan barometer prosecne svesti. Prikazuje TV sapunice, drame, ubistva i vecernje izdanje vesti. Uveravam vas da je dovoljno za spas Zemlje samo da ostanete na nivou svesti na kome ste sada. Potpuno je zadovoljavajuce to sto posmatrate zalazak sunca ili radite posao koji vas inspirise. Vas mozak je transmiter koji nudi energiju i matricu misljenja na odredjenoj frekvenciji koju mogu da prime ljudske mase. Svaka nasa uzvisena misao pomaze usponu planete. Posto smo se uverili da smo korisni, mozemo slobodno da se posvetimo postizanju pristojnog komfora u kome treba da izvrsavamo svoj zadatak.
Nivo komfora nema nikakve veze sa tim koliko je velika nasa kuca. U ovoj inkarnaciji on je direktno proporcionalan nasoj sposobnosti da prepoznamo na kom je nivou nasa svest u odnosu na prosecnu. Ovo mozda lici na izolovano misljenje, ali moramo da prihvatimo da smo mi ucitelji u ovoj skoli. Kada budemo anketirali razlicite razrede, videcemo ocajnu masu ljudi koja nas preklinje da budemo iskreni prema sebi i da sa njima podelimo nasu intuitivnu mudrost. Spiritualni koncepti za neke predstavljaju pretnju. Oni ce nam reci da smo naivni i omalovazavace nas pogled na realnost. Kada cujemo takav kriticizam na nama je da odaberemo da li cemo verovati ili necemo. Strah i nesigurnost teraju kritičara da tako govori. Sigurno je u pitanju nesigurnost jer bi, da su kojim slucajem prosvetljeni, jednostavno preplavili svetloscu onoga za koga misle da gresi. Prosvetljena bica niti napadaju niti se brane. Sama cinjenica da neko reaguje na bilo koju situaciju kroz strah dovoljan je indikator da je ovde da bi bio ucenik. On jos uvek ne moze da se seti kako da izrazi bezuslovnu ljubav. Vecina covecanstva ne pripada direktno grupi nasih studenata. Nije potrebno da sa svakim govorimo licem u lice. Bez obzira na to sto su majstori ucitelji dolazili zbog svih, sto je svako od nas dosao kako bi svima pomogao, cak i onima koji jos uvek veruju u gubitak, tragediju i borbu. Postoji efekat zaraze koji vazi za bilo koju formu ucenja. Kada poducavas narod, on za uzvrat dalje poducava i poducava. Konacno se poruka prenese se do poslednje individue inkarnirane na planeti. Ne mozemo im se obratiti direktno, jer na nivou razumevanja na kome se nalaze nisu u stanju da razumeju jednostavnost spiritualne istine. Ponekad razmisljamo o Isusu kao o bezosecajnom, zbog toga sto je zeni koja mu se obratila recima: "Gospodaru, podari mi svoje ucenje", odgovorio: "Stanite malo, gospodjo. Nisam ja dosao zbog Vas. Vi ste tek u sedmom razredu. Ja sam dosao zbog dece Izrailja, posvecenih kosmickom zakonu, najprosvetljenijih od onih koji tragaju". O.K. To jeste parafraza, ali veoma podvlaci poruku. Nijedan majstor nije dosao na Zemlju da bi oformio religiju, masovni pokret ili da bi prosvecivao. Mi takodje moramo da napravimo izbor sa kim mozemo da
komuniciramo, a sa kim ne i ko uopste nema referentne tacke pomocu kojih bi cuo reci lisene straha. Vaznost grupe za podrsku Ima mnogo ljudi na Zemlji koji vapiju za uciteljem. Ucitelji sada imaju obilje prilika da podele znanje i razumevanje sa onima koji traze, kao sto je to radio Isus. Ali nama je mnogo lakse nego njemu, sada ima mnogo vise probudjenih ljudi na Zemlji. Mozemo da se okruzimo velikom grupom za podrsku. Svaki majstor koji je dolazio je okupljao sledbenike. Bili su svesni toga sta moze da vam uradi napon telepatskog rezervoara kada dodjete ovde potpuno otvoreni. Pre nego sto se inkarnirao, Isus je imao malu diskusiju sa hijerarhijom. Rekli su mu: "Hej, Isuse, treba da ides tamo. Sada je Era Riba i svaki put kada ona nastupi diplomac Zemljine skole se dobrovoljno inkarnira da bi ponovo uspostavio spiritualno ucenje. Tako studenti desetog, jedanaestog i dvanaestog razreda mogu da nauce sta treba da rade kako bi diplomirali do trenutka kada treba da nastupi Era Vodolije". Isus se konacno slozio, i to iz dva razloga, i rodio se u Vitlejemu. Prvo, Zemlja mu je bila potrebna da nastavi svoje magistarske (postdiplomske) studije. Drugo, bio je potreban covecanstvu kako bi ljudi mogli da u svom umu sacuvaju predstavu o tome kakva bi planeta mogla postati. Nije mu bilo lako da okupi grupu za podrsku. Morao je dobro da se namuci da okupi dvanaestoricu koji su mogli da za njega formiraju sveti prostor u kome je mogao da radi. Konacno su potvrdili aranzman i on je rekao: "O.K. Dogovor vazi ukoliko ste vi u stanju da oko mene formirate mikro-prostor sastavljen od ruzicaste maglicaste svetlosti u koji ja mogu da se uvucem kada napon Zemljinog telepatskog rezervoara pocne da mi skodi". Dvanaestorica ucenika i dve, tri stotine clanova zajednice Esena dobrovoljno se prijavilo da bude njegova grupa za podrsku i kreira za njega sveti prostor. Vazno je da budemo sto blize svetlosti kada uronimo u kolektivnu svest zato sto je sasvim moguce da cinimo greske i
ponasamo se kao tirani kao i bilo koji entitet na Zemlji, u bilo kom trenutku. Ranjivi smo kada dodjemo ovde otvoreni. Cak je i Isus mogao da provodi samo po nekoliko dana sa masama- iako je bio zasticen energijom Hrista, a to je najjaca zastita koja postoji. U Bibliji se stalno ponavlja kako se s? vremena na vreme povlacio na vrh planine kako bi punio baterije. Ako je neko kao on, koji je bio na tako visokom stupnju evolutivnog razvoja, morao da se povremeno povlaci i izbegavao da bude neprestano uronjen u telepatski rezervoar, to znaci da i mi svakako treba da se ponasamo na isti nacin. "Kada se dvojica ili vise okupe u moje ime, tu cete naci dobre vibracije". Verujem da je i ovo parafraza, a poenta je da se svi koji rade sa svetlom moraju okupljati u grupe i raditi zajedno, podrzavati se medjusobno i ziveti u tom zajednickom auricnom polju. Popravljati ili ne, pitanje je sad Mnoge od nas buni ta uloga vodica na Zemlji. Ponekad nas ukoci osecaj odgovornosti da moramo da spasimo bas svakoga na planeti, da budemo stalno sa njima, popravljamo ih, slusamo njihove drame. Ako zaista volimo porodicu i prijatelje, necemo pokusavati da ih popravljamo, cak i kada je to "za njihovo dobro". Ta potreba da popravljamo bliske osobe je jedan od najbolnijih ego tripova. Verovanje da mozemo bilo koga da popravimo je nasa greska u proceni. Da je zaista moguce da jedan entitet popravi drugi, znaci da bi Bog ili neki njegov predstavnik, vec odavno popravio vas ili mene. To se tako ne radi. Nasa zelja da kontrolisemo ponasanje drugih potice od toga sto njihovo ponasanje smeta nama samima, u sustini nas ne zanima da li oni sebi nanose stetu. Osecamo tu potrebu da kontrolisemo ponasanje drugih zato sto ne shvatamo svrhu Zemljine skole. Ne razumemo da menjanje svesti drugih ljudi nije nas posao. To je posao univerzuma. Ne verujemo da je Bog toliko mocan i ispunjen ljubavlju da je sve, pa i nasa porodica, potpuno u redu takva kakva je.
Pokusaji da se modifikuje ponasanje neke osobe ili grupe ljudi nikada nisu mogli da uspeju na Zemlji iz vrlo jednostavnog razloga, kosmicki zakon nalaže da svest kreira realnost u trodimenzionalnom vremenu i prostoru. Neko ne moze da kreira mir u porodici ako nije umirio sopstvenu svest. Sam napor da umirimo porodicu, a ne sebe, uznemirava nasu svest. Isticanje greske ne popravlja gresku. Greske ne postoje, postoje samo razlicite percepcije. Nijedan majstor nije ucio ucenike da popravljaju tudje ponasanje. Ucili su nas da se molimo jedni za druge, a molitva nije kontakt, nije sport. "Kurs cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti Duh. Kaze i da kada uocimo gresku, u stvari treba da popravimo nasu percepciju, a ne situaciju koju posmatramo. Znaci: kada verujemo da nako cini gresku, treba da mu saljemo svetlost. Uz nadu da smo naucili da ih vise nikada ne popravljamo, niti da ih sazaljevamo. Parabole Biti mesija moze da bude ubitacan posao. Kada majstor ili neko ko se obucava za majstora krene po svetu da poducava i isceljuje, obicno otkrije da ljudi koji imaju probleme ne zele da menjaju sopstveni sistem verovanja koji je, u stvari, osnovni uzrok njihovih problema. Oni zele ili cudo u svom zivotu, ili da se neko drugi popravlja umesto njih samih. Samo sacica ljudi spremna je da uci kosmicki zakon od majstora ucitelja.Oni su bili svesni toga da svoje znanje o univerzumu ne mogu da podele sa ljudima. Nisu mogli jednostavno da kazu istinu, te su zbog toga izmisljali price koje se u religijama nazivaju “Parabolama”. Sam naziv parabola ukazuje nam na to da te price nisu bukvalno istinite. Uvek je tek sacica ljudi spremna da uci kosmicki zakon od majstora- ucitelja. Majstori su bili svesni toga da nikako ne mogu da svoje znanje koje imaju o univerzumu naprosto podele sa ljudima. Nisu mogli da jednostavno kazu istinu. Zbog toga su izmisljali price, koje se u religijama nazivaju parabolama. Zar nije zanimljivo koliko mi volimo da insitiramo na iskrenosti? Isus se nije mnogo sekirao oko toga. Mnogo puta je rekao: "?I
nebesko kraljevstvo je nalik na?" Znao je on da to nije tako, ali je pokusavao da kaze nesto sto bi ljudima bilo od pomoci. Nije mogao da dodje na Zemlju i kaze: "Vidi, narode, u sedmoj dimenziji iznad ovog plana u naizmenicnoj realnosti Z u univerzumu 927J, odvija se fenomenoloski dogadjaj?" Spiritualni koncept se ne moze objasniti bilo kojim jezikom kojim se govori na Zemlji. Nemamo referentne tacke kojima bismo mogli da razumemo beskonacan broj realnosti u kojem se nalazi trodimenzionalni vreme - prostor. Medjutim, mozemo da kazemo nesto sto moze da posluzi svrsi. Kako da pojmimo visestruke nivoe realnosti? Hajde, da za pocetak, zamislimo dvodimenzionalan prostor, koji, uzgred budi receno, zaista i postoji. Zamislite kako ljudi tamo idu u skolu. Oni shvataju duzinu i sirinu, ali nemaju nikakvu predstavu o dubini. Njihovo kompletno bitisanje se odvija na planu koji je tanji od flis papira.Zamislite sada da banete u njihov plan realnosti sa nase dimenzije (koju oni verovatno proglasavaju nebesima). Vi, kao njihov "spasilac" cete pokusavati da im objasnite da postoji realnost trodimenzionalnog prostora i da su oni samo podskup te realnosti. Kako cete to da izvedete? Mozete da nacrtate linije koje predstavljaju kutije, pravougaonike, trouglove, krugove. Ali ti ljudi nemaju referentne tacke da pojme kocku koja ima dubinu i volumen. Nikako ne mogu da zamisle taj trodimenzionalni koncept. Mozda mogu da dobiju neki nagovestaj kocke ako biste im nacrtali kvadrat, pa onda malcice poboljsali njihov plan realnosti, pa onda jos jedan kvadrat, pa jos jedan, pa jos jedan i tako dalje. Kada bi ta bica mogla potom da shvate da su svi ti dogadjaji zapravo bili simultani i da su svi ti kvadrati koje ste crtali zapravo postojali istovremeno u jednom istom trenutku, mozda biste uspeli da im objasnite koncept kocke. Sada zamislite da je bice iz cetvrte dimenzije doslo na Zemlju da nam objasni svoj plan realnosti. Zamolice nas da se prisetimo trenutka kada smo bili kod svoje kuce ujutru, pa malo kasnije kada smo se nalazili u svom automobilu, pa malo kasnije kada smo bili na poslu, pa kako smo posle isli na rucak, pa posle toga u bioskop, potom opet svojoj kuci, pa smo vodili ljubav, i najzad smo zaspali. i, isto kao sto biste vi rekli dvodimenzionalnim
bicima, i oni bi nama rekli: "Zamislite da je svo vreme simultano i da ste sve to uradili u jednom istom trenutku, pa cete imati mali obris cetvrte dimenzije". Gotovo potpuno je nemoguce ljudskim bicima da dodaju jos jednu dimenziju zivotu. Zato nam cetvorodimenzionalna bica i lice na bogove. Oni mogu lako da vide ono za sta mi nemamo referentne tacke. Sada shvatate zasto dvodimenzionalna bica nas nazivaju bogovima samo zato sto mozemo da vidimo kocku- to prosto tako ide u paketu. U trecoj domenziji vreme vidimo kao pravu liniju. Ono je za nas linerano i izgleda da posle strane 33, dolazi strana 34, a posle danas dolazi sutra. U cetvrtoj dimenziji ljudi vreme vide kao krug i mogu da biraju u kom pravcu mogu da se krecu kroz vreme. Mogu da se ukljuce ili iskljuce kada god hoce i nisu ograniceni time sto moraju da se inkarniraju sledece nedelje ili sledece godine. Oni mogu sada da se inkarniraju u godinu 1812. ili da se u ovom trenutku vrate na sam pocetak vremena zato sto njihov koncept vremena nije linearan. Kada bismo mogli da popricamo sa nekim iz pete dimenzije, on bi nam rekao da vreme nije krug, vec tacka i da se sve desava istovremeno. Ali, istinski, sa perspektive Boga, ni vreme ni prostor uopste ne postoje. Ti koncepti su kreirani samo za potrebe Zemaljske skole. Svi majstori su se njima poigravali kako bi nam pomogli da prevazidjemo ogranicenja naseg uma. Pricali su nam zanimljive price o vremenu, nepostojanju vremena i drugim dimenzijama. Ezotericne knjige u kojima uzivamo (pa ih cak i cenimo) su samo price koje je neko drugi smislio kako bi nam pomogao da se popnemo za jedan stepen na lestvici. Iako su one veoma korisne, samo se najasno odnose na istinu. One su veoma korisne ali se nejasno odnose na istinu. Jedna od najapsurdnijih prica koja je ispricana u New Age zajednici je izmisljotina o reinkarnaciji. To je potpuno isfabrikovano. Cini se da zaista imamo pojma onda kada razumemo koncept reinkarnacije. "Oh, da! Ukapirao sam! Rodis se, pa umres, pa se onda ponovo rodis". To sve pretpostavlja da vreme protice, ali to nije tako. U trenutku smrti mi se nalazimo izvan carstva linearnog vremena. Sta se onda desava sa nasim konceptom reinkarnacije? U kojoj tacki ponovo ulazimo u krug da prozivimo jos jedan zivot? Sta se desava ako promasimo
tacku i udjemo na istoj tacki u kojoj smo usli i prethodni put pa dve varijante jedne duse postoje na Zemlji istovremeno? Izgleda da se to cesto desava. Sta ako neka zena prvo prozivi sve svoje buduce zivote, pa tek onda svoje prethodne zivote? Kada ste izvan carstva linearnog vremena, sve je legitimno. Ne postoji nacin da dobijemo makar minimalnu ideju o tome sta je poenta reinkarnacije. Ali, koncept neprestanog zivota je sustinski pa smo morali da smislimo pricu o zivotu bez pocetka i bez kraja. Prica funkcionise, korisna je. Dobili smo sredstvo pomocu koga mozemo da se bavimo vecnoscu a koje je istovremeno u okvirima naseg referentnog sistema ukorenjenog u linearnom vremenu. i to nam pomaze. Ne znamo nista, ali da bismo izuzetno napredovali dovoljno je i ako idemo od jedne do druge korisne price i drzimo se nekog koncepta samo do trenutka kada naidje neki bolji. Biblija je metafora Cini mi se da je Isus prosao kroz tri faze u zivotu kako bi pokazao da je zivot neprekidan. Prva faza je bila faza poducavanja kada je rekao: "Kazacu im kako sve zaista izgleda". Medjutim, taj pokusaj je bio bezuspesan kako za njega, tako i za nas. Propovedanje nije nikada nikoga pridobilo zato sto je budjenje unutrasnje iskustvo, ne moze neko sa strane da nas ubedi da se probudimo. Zato je Isus prestao da propoveda. Druga faza je bila: "Hej, ako ne veruju mojim recima, pokazacu im delom. Liječiću bolesne i svaki put kada napravim neku caroliju reci cu im da oni mogu da urade i vise od toga". To bi trebalo da ih ubedi. To ce biti podsticajno. Ako idem naokolo i na ocigledan nacin zivim zivot u skladu sa snagom ljubavi, svako ko to vidi postace slican svecu". Ni to nije pomoglo. Onda je Isus odlucio da predje na trecu fazu: "Pa, ako i dalje ne veruju da je zivot vecan, pruzicu im materijalan dokaz. Molim, donesite mi krst. Ima neko eksere? " Nema vaskrsnuca bez krsta i eksera. Ili, kao sto kaze Jean Houston: "Prvo raspece, pa onda hop!" Bez vaskrsenja, nema dokaza o vecnom zivotu. Ni ovaj nacin nije imao veceg uspeha. Oni koji su prihvatili koncept vecnog zivota, ionako su vec verovali u to.
Biblija je intrigantna prica jer ima mnogo nivoa. Ovo vazi za vecinu knjiga koja daju duhovne instrukcije. Jedno poglavlje se obraca ucenicima sedmog razreda, a vec sledece ucenicima jedanaestog. Reci imaju potpuno drugacije znacenje za razlicite ljude. Kada citamo, zelimo da znamo kome su reci bile namenjene. Skoro ceo Stari zavet je sastavljen od prica koje su se prepricavale dok su ljudi sedeli oko vatre. Prenosile su se sa generacije na generaciju dok ih neko najzad nije zapisao. Uzaludno je traziti tehnicku istinu u parabolama. Ali, ako obratimo paznju na nameru autora, shvaticemo poruku. Ako neko smatra da su religiozne instrukcije iz Biblije zastarele, mora da shvati da se ona moze tumaciti na mnogo nacina. Najtoplije preporucujem da procitate knjige Emmet-a Fox-a, kao i "Besedu na gori" i "Deset bozjih zapovesti". Ne smemo da zaboravimo da je osnovna funkcija majstora ucitelja da impregniraju telepatski rezervoar svojom podsvescu. Oni razumeju primarnu direktivu i zato dolaze na Zemlju u fizickom telu da podele sa nama malo svoje mudrosti. Ako ima slusalaca, oni rado unedogled, beskrajno strpljivo pricaju price dok ne postignu neki uspeh. Ali, oni nisu propovednici. Ne osnivaju religije ili crkve- samo pricaju price ljudima koji zele slobodu. Ne postoji crkva koja je oslobodjena dogmatizma i ne manipulise osecajem krivice. Neke New Age crkve kao sto su Sloga, Nauka o svesti, Bozanstvena nauka, nauka o hriscanstvu nude svojim pristalicama da slede unutrasnje vodjstvo, da prestanu da se boje Boga i nadju unutrasnjeg ucitelja. Ipak, jos uvek su podlozne izvitoperenosti svojstvenoj ljudskoj prirodi. Moj savet je da se uvek treba vratiti na originalne price onih koji su nas izvorno ucili duhovnosti jer one nisu izvitoperene. U njima je moc. Originalna ucenja sadrze nesto korisno. Nisu osvetoljubiva. Cak nisu ni autoritativna! Fillmores, osnivaci crkve Unity, su napisali metafizicki recnik kako bi nam omogucili da razumemo knjigu koja je gotovo potpuno nerazumljiva. Predlazu alternativne interpretacije. Kada se obracamo Gospodu, kazu, mi se zapravo obracamo kosmickom zakonutrazimo da se prikaze u nasem zivotu. Dalje, originalno znacenje greha nema nikakve veze sa Bozjim gnevom. To je arhaican termin koji znaci da smo propustili neki
putokaz. "Pa, dobro, probacu ponovo". Ciniti greh znaci da smo dospeli tamo gde nismo zeleli. Pokajanje znaci da treba da se okrenemo i zaputimo se u drugom pravcu, da radimo ono sto nas cini srecnim. Greh jednostavno znaci to. Nema veze sa rajem, paklom ili vredjanjem bogova. Boga nije briga sta radimo. Verovatno je nase roditelje bilo briga, pa tako mi samo ponavljamo njihov stav, da im ucinimo. Univerzum nas moze da vidi samo kao savrsene. Ne moze da nas kazni jer je potpuno bezlican. Nema sposobnost da osudjuje. Univerzum zna da nikada nismo pogresili. Kada sam poceo da se bavim duhovnim radom, jedna od prvih poruka koju sam dobio bila je sledeca: "Tek kada mogu potpuno mirne duse da bacim u vatru svoju Bibliju ili "Kurs cuda", spoznacu o cemu se u njima govori". Kada nesto proglasimo svetim i postavimo ga na pijedestal, priznajemo da smo u neravnopravnom polozaju. Nijedan majstor, arhandjel, ili avatar ne zeli da bude postavljen na pijedestal. Radije bi sa nama pili pivo ili jeli picu, radosni zbog otvorene komunikacije. Moramo da razmislimo o tome sta mislimo o sebi i odredimo da li smo konacno spremni da se proglasimo jednakim sa Sai Babom ili Krisnamurtijem. Oni sebe ne vide kao razlicite od nas. Oni mozda nastupaju u jednoj areni, a mi u drugoj, ali smo po hijerarhiji jednaki. Deset bozjih zapovesti Postoji momenat kada je ucenicima potrebno dati set pravila koje treba da slede. To se desava onda kada oni veruju da su zasebna bica odvojena od vecnosti, postavljaju svoje bogove na pijedestal, ne razumeju da su svi umovi, srca i duse jedno. Hriscani i Jevreji misle da Deset Bozjih zapovesti predstavljaju skup najvaznijih pravila, a to je zato sto jos uvek nisu shvatili kosmicki zakon. Ko je, uopste, bio taj tip Mojsije koji je i doneo Deset Bozjih zapovesti? Da li je bio neki nedovoljno obrazovani ucenik devetog ili desetog razreda ili je bio bice trajno povezano sa apsolutnim? Ne verujem da je bio tip coveka kome je trebalo govoriti da ne ide okolo i spava sa tudjim zenama i ne ubija ljude. Mozda je u nekom od ranijih zivota i likvidirao ponekog, ali time se vise ne bavi. Kakva je on to pravila dobio?
Mojsije je dobio istinu na nacin koji je bio usaglasen sa njegovim nivoom razumevanja. Univerzum to uvek tako radi. Zato je nekome tesko da u bukvalnom smislu primeni saznanja koja je dobila druga osoba. Mojsije se, po Bibliji, popeo na vrh planine. To u stvari znaci da je usao u meditativno stanje. Tada je zacuo: "Mojsije, Mojsije moj prijatelju koji si jednak meni, sada cu ti reci kako stvari stoje. Ne ubij. Za univerzum je nemoguce da ubije jer je zivot vecan i niko ne moze da umre. Ne kradi. Ti si sam sve stvorio i ti jesi sve. Kradja je iluzija koja postoji na ovozemaljskom planu i po kojoj se ti razlikujes od bogatih. Kako mozes da krades od samog sebe? Kradja je neizvodljiva. Ne cini preljubu. Preljuba je pokusaj da dobijes ljubav koja je odvojena od tebe. Nista nije odvojeno od tebe. Ljubav izvan tebe i ne postoji". Mojsije je, u stvari, cuo da ne postoji ispravno i pogresno, pa prema tome nema ni pogresnog ponasanja. Bog je ljubav, a ljubav ne osudjuje. Deset bozjih zapovesti su deset postavki kosmickog zakona cija je svrha da ljude oslobode osecaja krivice, nikako ne da ih nateraju da joj robuju. Bog kaze da nikada nismo pogresili i da nismo u stanju da pogresimo. Kada se Mojsije vratio sa gore, obratio se ucenicima: "Slusaj, narode. Upravo sam dobio super stvar od Boga, nesto u vezi sa tim kako stvari stoje". Ali, oni nisu razumeli njegove reci. Nisu mogli da shvate da je univerzum prijateljski nastrojen, da je Bog ljubav i da niko nije kriv. Mojsijevi ucenici su u stvari bili ti koji su ustanovili set pravila u obliku zapovesti i preneli ih na buduce generacije. Kada se obracamo ucenicima drugog, treceg ili cetvrtog razreda, koji jos uvek ne razumeju karmicki zakon, mozda cemo pozeleti da im kazemo: "Ako zelite da na Zemlji imate divan i prijatan zivot, nemojte da ubijate ljude, to ce vam se dugorocno isplatiti, postacete malo srecniji". Naravno da necemo reci da je ubijanje greh ili da ce se Bog uznemiriti zbog toga da ne bismo nametali osecaj krivice. Bog ne osudjuje njihovo ponasanje. Mi smo ti koji osudjuju sebe i druge. Vremenom su izvorna duhovna ucenja pogresno interpretirana od strane crkve koja je zelela da zadrzi kontrolu nad vernicima i nad svojim materijalnim bogatstvom. Svaka organizacija ide tim putem koji obavezno dolazi do tacke kada ona potpuno prestane
da nudi duhovno razumevanje. Tada pocne da govori kako snaga i mudrost nisu deo nas. Majstori ucitelji onda postanu predmet obozavanja i samim tim potpuno beskorisni. To je trenutak kada moramo da odbacimo dogmu i krenemo ispocetka. Prosirena perspektiva Na pocetku Ere Vodolije ne trebaju nam ni Buda ni Krisna ni Hrist da nam tumace kosmicki zakon. Jedno ili dva napredna bica su sasvim dovoljna da zadovolje potrebe duhovnih tragaca na planeti u onim astroloskim periodima kada na celoj planeti tek nekoliko bica moze da shvati ucenja majstora. Zemlja nikada nije zapostavljena. Uvek je tu makar jedan jedini avatar. Kada se neko postepeno skoluje od prvog sve do dvanaestog razreda, uvek ima mogucnost i da skrati put i ode direktno u svetlost. Uvek je tu neko sa kim mogu da se kanalisu i da ih on odvede pravo kuci. U Eri Vodolije ne moramo da trazimo takva bica avatarskog tipa cak u Indiji, ona treba da nam budu nadohvat ruke i odvedu nas u svetlost. Doslo je vreme da nekoliko individua iskoraci i presaltuje se sa prosecnog svetskog programiranja na funkcionisanje u cistoti. Najozbiljnije vas molim, odbacite sve religiozne konotacije iz ove reci. Cistota znaci razumevanje jednostavnosti i savrsenstva sistema. Niste na Zemlji samo zbog licnog napretka, vec i da pomognete svojim voljenima, svojim skolskim drugarima. A to mozete da uradite samo ako uzmete fizicki oblik, tako kaze primarna direktiva. Sada morate da zivite kao da ste postedjeni ogranicenja. Dopala mi se prica koju je ispricao Yogananda, guru koji je dosao na Zapad u svojstvu ambasadora ucenja Istoka. Govorio je na razlicitim mestima. Jednom prilikom je sa nekim svojim ucenicima prisustvovao diplomatskom prijemu i imao je prilike da porazgovara sa nekim clanovima nase vlade. Yogananda je svojim ucenicima rekao da moraju da zive u cistoti i da ne smeju da jedu tradicionalno necistu hranu. I eto njega na prijemu, uziva u martiniju, degustira ukusne djakonije, dobro se zabavlja. Konacno su mu se suprotstavili uvredjeni studenti: "Licemeru! Nama pricas da moramo da zivimo u cistoti. Ne smemo da
pijemo alkohol, da jedemo "junk food", upraznjavamo seks, zabavljamo se, a vidi sta ti radis?" Yogananda je jednostavno dosao do kamina, stavio ruku u vatru i drzao je tamo neko vreme. "Kada mognete da radite ono sto ja mogu, onda mozete da činite ono sto ja činim". Cilj duhovnog zivota je uvek oslobodjenje. Kada se koncentrisemo na ono najvise sto mozemo da shvatimo, oslobadjamo se ogranicenja. Nasu radost odlaže sve sto dominira nasim procesom misljenja, bilo da je to nas posao, bejzbol, bracni partner, neki fizicki fenomen. Uvek moramo da povezujemo nase misli i iskustva sa duhovnim razvojem. Svako moze da nauci da menja fizicku dimenziju time sto funkcionise sa viseg nivoa stvarnosti. Kako da vidimo neogranicenost univerzuma i samim tim svoju sopstvenu? Ima nacina. Zelimo da dosegnemo zaista veliku sliku i prepoznamo da smo deo neceg mnogo sireg nego sto su tri dimenzije, od svega sto mozemo svojim ocima da vidimo i svojim usima da cujemo. Zelimo da iskoristimo bas sve kao alatku za svoj razvoj. Uvek kada pomislimo da nesto znamo, skrenemo sa puta. Kada pogledamo zvezde i beskrajne galaksije treba da se zapitamo zasto ih je univerzum stvorio. To ce nas vratiti na nasu skromnu stazu istinskog ucenja i razumevanja. Zamislite direktora Zemljine skole kako ide od ucionice do ucionice i proverava da li je sve u redu. Moze da zastane i poslusa lekciju u svakoj ucionici, proveri koji se udzbenici koriste, da li se deca u dvoristu igraju na pravilan i konstruktivan nacin. Ali, direktor nikada sam ne drzi casove, naprosto nema vremena za to. Zato on uposljava ucitelje, skolskog lekara, nastavnika fizickog, psihologa. Vi koji ste nosioci svetla na Zemlji veoma ste nalik tom direktoru. Primecujete razne stvari u ekonomiji, politici, vojsci, oblasti humanitarne delatnosti, ali ne mozete direktno da se petljate u sve. Vase je samo da uvidjate kakva je velika slika, da sagledavate Zemlju kao dobronamernu skolu i da sa svojom porodicom radite u nevidljivim svetovima usmeravajuci energiju. Najiskrenije, ovo je jedini nacin da ubrzate evoluciju planete. Jedino svest moze da kreira realnost.
Nemamo vremena da ga trosimo na neke jalove pokusaje. Uvek je bilo najefikasnije ono sto su radili majstori. Verovali ili ne. Staza usluga Postoji mnogo, mnogo dimenzija realnosti iznad nase. Cetvrta, peta, sesta, sedma, dvadeset peta, stota. I tako dalje i tako dalje. Stalno se siri i umnozava. Jos nismo otkrili Boga, Boga, najbogovskijeg, najviseg moguceg Boga. Tu je heruvim, serafim, solarni jezik, Otac, Sin i Sveti Duh, o njima se govori u ucenjima misticnih skola. Sve su to ljudi koji se trude da sto bolje prodju u skoli. Tu je i zajednica svemirskog bratstva- federacija pedeset ili sezdeset civilizacija koji kruze oko nase galaksije i odlicno se zabavljaju. Mnogi su medju nama jer zele da pomognu drugim grupama u nasem univerzumu. Medjutim, primarna direktiva im jos zabranjuje da nam se prikazu. Na milijarde bica se muva oko Zemlje u okviru nevidljivih carstava i ceka da bude od pomoci. Staza prosvetljenja u svim planovima realnosti je ista- usluge. U zaista istinskom smislu, nema Boga koji moze da popravlja greske. Zasigurno ne postoji stariji gospodin sa dugackom bradom na nekakvom tronu koji kaze: "Izmlati ovog ovde, pomozi onom tamo?" To nikada nije postojalo. Ima samo slojeva i slojeva naroda koji pruzaju usluge. Deo andjeoskog i duhovnog carstva svojevoljno odlucuje da pruzanje usluga covecanstvu bude njihov nacin da se vrate kuci. Kada nemamo zelju da ih zamolimo za pomoc, oni ne mogu da nam pomognu pa moraju da odu na neko drugo mesto. To je primarna direktiva, mogu da nam pomognu iskljucivo ako im zatrazimo pomoc. Uvek kada ih zamolimo za pomoc, mi pospesujemo njihov razvoj. Postaju uvazeni. Sede gore i kazu: "Molim vas, dajte mi neki zadatak! U protivnom, ostacu ovde zaglavljan jos million godina! Zelim da napredujem kako bih mogao da pobegnem odavde! Ovo je moj odabrani put usluga, u Bozje ime! Molim vas, dozvolite mi da budem vas pokrovitelj, da udjem u vas zivot i da kreiram sinhronicitet i cudesa!" Razmislite o tome kako u svoju korist mozete da angazujete druga carstva. "Zelim da mi andjeo iz kraljevstva ishrane kaze koliko treba da posolim jelo". Sto im vise zadataka dajemo, oni brze napreduju. Mnogo smo se plasili da ih pitamo za pomoc.
"Uh, Boze, uh, ne bih da dosadjujem, ali ako bi imao samo minut, da li bih?" a u medjuvremenu svi ti andjeli kukaju: " Sta mi ovde radimo nezaposleni, gubimo vreme, nikome nismo potrebni, niko nas ne trazi!" Ma, vrlo vazno Moze postati vrlo dramaticno kada pocnemo da prepoznajemo dogadjaje kao metafore, parabole koje lice na istinu itd. Sto smo blize istini, sve manje dramimo. Hijerarhija postaje obicna stvar. Neko od nas je vec bio clan hijerarhije pre nego sto se rodio. A kada smo dosli na Zemlju, mi smo ih postavili na dzinovski pijedestal. Da li znate sta znaci hijerarhija? Gomilu obaveza! Duse ne vole obaveze, isto kao i vi. Kada dodje na nekoga red da bude clan hijerarhije, pojavi se sef odeljenja i trazi dobrovoljce. Svi se zgrce. "Ovaj je sada na redu! Ovaj ovde, ne ja! On neka sada bude malo arhandjel, ja sam bio prosli put!" Hijerarhija je obicna stvar. Kada to shvatimo, pocecemo da se izjednacujemo sa ostatkom univerzuma. Neprirodno je dramiti. Hijerarhija i svemirska braca su samo narod koji se trudi da sto bolje prodje u skoli, kao i svako drugi. Kada bismo mogli da shvatimo istinsku prirodu univerzuma, NLO ce nam znaciti koliko i gradski autobus. Gde boravimo izmedju dva zivota? Ako nismo u telu, onda smo E.T.! Svi smo mi E.T., svi smo deca zvezda. Svako je prosao kroz raznorazne slojeve realnosti. Bili bi veoma korisni kada bismo samo mogli da se prisetimo naseg E.T. stanja pre rodjenja. Imamo na raspolaganju ogromnu masu nasih nevidljivih prijatelja i rodjaka koji nam pomazu da odradimo nas kosmicki zadatak. Sto bi se reklo, "imamo dobre veze kod ljudi na polozajima". Znamo da kosmicki zakon zabranjuje ugrozavanje slobodne volje bilo kog bica u bilo kom evolutivnom sistemu. Realnost se moze menjati tek posto se postane deo kolektivne svesti odredjenog sistema. Bica koja se motaju okolo u drugim dimenzijama su potpuno beskorisna ukoliko mi ne zelimo da usmerimo njihovu energiju u svoju korist. Imamo moc da angazujemo svemirske brodove i citave bataljone radnika svetla
iz nevidljivih svetova i da im damo dozvolu da svojim svetlom obasjaju Zemlju. Postoje tone i tone razlicitih stvari okolo. Ne smemo da zaboravimo da, ukoliko nismo isceljeni, dzaba nam nevidljiva bica iz drugih galaksija. Ako nasi zivoti ne funkcionisu, sve je uzalud. Mozemo da stojimo usred polja i mlataramo za svemirskom bracom do mile volje, ali oni ne mogu da nam pomognu sve dok ne dostignemo unutrasnji mir. Sve mora po redu. To vam je lekcija, njen sustinski sadrzaj je: "Isceli se! Zaista napreduj". Tek onda mozemo da saradjujemo sa nasim nevidljivim prijateljima, prenosimo njihove informacije i cinimo sva moguca cuda. Majstori uvek kazu: "Prvo zatrazi nebesko kraljevstvo i sve ostalo ce ti se dati." Ali, ljudi imaju taj specifican dusevni sklop i ne mogu da razluce sta im je prvo ciniti. Svi pravi duhovni ucitelji kazu da batalimo sve ostalo i da prvo u sopstvenom zivotu materijalizujemo nebesko kraljevstvo. Ako se kacimo na sve drugo osim na to, promasicemo kraljevstvo i bicemo beskorisni. Zemlji su potrebni ljudi koji su spremni da se ovog trenutka, bez odlaganja, fokusiraju na sopstveno budjenje. Sudeci prema majstorima, necemo odmah postici prosvetljenje. Ali, obecavaju da ce svaki trenutak u nasem zivotu biti na svaki nacin, u svakom smislu, sve bolji i bolji. Mozemo da vidimo svetlost na kraju tunela. Idemo pravo ka njemu. Kako napredujemo, povlacimo i kolektivnu svest sa sobom. Prepoznajemo da postoji plan spasenja za svakog od nas ponaosob i da postajemo neograniceno mocni i vecno slobodni. Četvrto poglavlje PLAN SPASENJA Za ljude koji tragaju, prosvetljenje je nesto veoma intrigantno. Ponekad pomislimo da nam neko kao sto su Buda ili Krisna moze doneti prosvetljenje na srebrnom posluzavniku ili da je dovoljno da nas Hrist poljubi u celo, pa da se probudimo. U stvari, prosvetljenje nema nikakve veze sa majstorima niti sa
Bogom, Bogom, najuzvisenijim Bogom. Radi se jednostavno o promeni perspektive. Pre nego sto dozivimo istinsko prosvetljenje, moramo prvo da osetimo kakvi smo, zaista. Ono sto smo mi stvarno i ono sto vidimo u trodimenzionalnoj stvarnosti su dve potpuno razlicite stvari. Mi jesmo i uvek smo i bili aspekti Boga. Kao personifikacija Boga, svako od nas poseduje, bez pogovora, sve karakteristike Boga. Nasa prava priroda bi se mogla opisivati kada bismo za to upotrebili sve moguce reci koje postoje, a koje opisuju nesto neograniceno, omnipotentno, sveznajuce, sto stvara ljubav u univerzumu. Ali mi tako sebe ne vidimo. Kada posmatramo kroz zavesu naseg ogranicenog sistema verovanja, sebi pripisujemo one karakteristike za koje mislimo da cine pravu prirodu sveta oko nas. Mi, u stvari, vidimo gresku. To je zbog toga sto posmatramo onako kako su nas naucili nasi autoriteti koji su nas odgojili, a to nije kosmicka vizija. Izgleda da postoje dve realnosti. Jedna, koja je za vecinu nas samo teoretska, je uzvisena realnost Bozanske svesti, stanje svesnosti u kome se prosvetljena bica suvereno snalaze. Drugu cini grubi "realan" svet u kome zivimo, u kome je devedeset devet posto paznje usmeravamo na vreme. Mnogi duhovni tragaci, ortodoksni i neortodoksni, veruju da prosvetljena bica treba da nas transportuju iz jednog stanja svesti u drugo. E pa, nece biti. Zemljini diplomci se vracaju Plan spasenja se sastoji od jednostavne seme po kojoj oni pojedinci koji su shvatili poneki delic slagalice dele svoja saznanja sa svakim ko je zainteresovan da cuje. Zato se Zemljini diplomci povremeno vracaju u skolu i pricaju nam zanimljive price o tome ko smo i kakva ja nasa prava priroda. Nase je da odlucimo sta zelimo da uradimo sa tim informacijama. Oni nam govore da je nase prirodno stanje da u potpunosti budemo oslobodjeni stresa i pritiska, da budemo deo radosti, blazenstva, , izobilja, avantura, uzbudjenja, mira i ljubavi koji
postoje u univerzumu. Nijedno bice ne bi moglo da dostigne trajno ove karakteristike ako ovo ne bi bilo prirodno stanje. Kada bi ono bilo abnormalno, onda bi ljudi morali da se neprestano naprezu da veslaju uzvodno kako bi bili mirni. A to je apsurd. Sa druge strane, povratnici nam govore da su bol, borba, napetost, stres, tragedija, konflikt, abnormalne stvari. Kada se neko upinje da vesla uzvodno, zadrzava stanje neprijatnosti samo da bi branio svoja uverenja koja ga cak ni ne cine srecnim. Kada prestanemo da veslamo, bozanska struja uziva da nas ukljuci u tok univerzuma. Najcesce branimo verovanje da smo zasebne individue. Povratnici kazu da moramo da odustanemo od ovog verovanja kako ne bismo bili u situaciji "ja protiv univerzuma". Svako od nas je deo univerzuma. Ne, svako od nas jeste univerzum. Nijedno bice ne moze samo za sebe da postigne prosvetljenje, zato sto pojam "sam za sebe" predstavlja nesto sto ne postoji, to je apsurd, nema veze sa pravom istinom. Trenutno je evolutivno prosvetljenje Bez obzira na to sto je u univerzumu sve moguce, trenutno prosvetljenje u stilu da nekoga obasja svetlost i razotkrije mu se istina dok putuje za Damask, tesko da ce se desiti. Moze, ali onome ko je na sebi radio oko petnaest miliona godina. Budjenje se uopste ne desava trenutno. To je evolutivni sistem. Ako ste imali prilike da idete kod nekog gurua na Istoku, on vam je rekao da sednete, cutite i da sledecih dvadeset godina pratite svoj dah pa cete tek onda biti spremni nesto da naucite. Mi zapadnjaci imamo mnogo manje strpljenja za gurue. Radije skupo platimo za neki vikend seminar koji obecava instant prosvetljenje. Volimo da mislimo da smo stekli sve preduslove za instant prosvetljenje. Pa, put kuci jeste da jednostavno stanete ispred ogledala i vidite "da sam ja, da sam ja". Svako od nas je Bog, Bog, bas Bog, najvisi Bog a to smo oduvek i bili jos od pocetka stvaranja. Ali, da bi smo dosli do tacke kada mozemo da se setimo istine, moramo da prodjemo kroz proces evolucije.
Ako zelimo da budemo posteni, moramo da priznamo da se ne bavimo duhovnoscu zbog toga sto volimo Boga ili zelimo da odemo u svetlost. U stvari, ne marimo za te stvari. Samo zelimo da se otarasimo muka! Zelimo da prestanu bol i patnja i to je jedini motiv koji nas tera da tragamo. Niko nema grizu savesti zbog toga. Ne kazemo: "Oh, Boze, bas i nisam bio previse duhovan oko toga i toga?" jer sistem nije tako zamisljen. Univerzum oduvek zna koji su ljudski motivi. Ne osudjuje, vec koristi ljudsku prirodu da nas povede kuci. Zna da necemo da budemo bas mnogo veliki altruisti. Plan spasenja je savrsen i praktican. Ako neko hoce da sazna istinu kako bi se otarasio bolesti ili siromastva, sigurno ce stici i do Boga. Univerzum od nas jedino to i hoce, da prestanemo da se mucimo. Onda cemo se jednog jutra probuditi i otkriti da smo se setili naseg prirodnog stanja bica lisenog ogranicenja. Pad coveka Postizanje prosvetljenja je apsolutno identican proces kao i gubljenje prosvetljenja. Mi smo svi na pocetku bili savrseno oteletvoreni delici Boga. Posto smo istrazivaci, poceli smo da eksperimentisemo sa tim kako izgledaju stanja koja nisu "savrsena". Poceli smo sa ogranicavanjem dimenzija. Mnogi uzivaju da traze svoj put krecuci se po lavirintu. U jednom trenutku moramo da se setimo da smo mi sami trazili ogranicenja, sami smo odredili svoj sistem verovanja, percepciju. Niko drugi nam to nije nametnuo. To je nase delo. Nasa slobodna volja nikada nije bila ugrozena. Nismo se otimali, bacakali i vristali kada smo iz stanja neogranicene svesnosti presli u stanje ogranicenja. Nasa slobodna volja nikada ne moze biti ugrozena. Zato moramo iskoristiti upravo tu cinjenicu da pocnemo da biramo u sta cemo verovati, kojim cemo ocima gledati kako bismo se prosvetlili. Ne moze neko umesto nas da se iskupi. Zemlja je mjesto na kome su bica prvog, drugog i trećeg denziteta u fazi učenja, a ova treća u fazi kako spoznati sebe a samim time i univerzum. Mi smo svi zato avanturisti. Cela istorija covecanstava puna je istrazivanja novih teritorija, kontinenata, Meseca, morskih dubina. Isto vazi i za druge stanovnike
univerzuma. Osnivaci ove skole odlucili su da istraze sva carstva realnosti koje su mislili da mogu da iskreiraju. Kako bi im ta carstva padala na pamet, oni bi ih i kreirali. Kada krecete od sveobuhvatnog, mozete da idete samo u jednom pravcu. Nanize. To je pocetak procesa naseg nazadovanja, koji se u Bibliji slobodno naziva "pad". Neogranicena bica koja su zivela u neogranicenom broju dimenzija izjavila su: "Kakva dosada. Hajde da probamo da zivimo u realnosti koja ima samo sto miliona dimenzija. Oh, ovo je zabavno, ovo je uzbudljivo. Ali ovo umara. Hajdemo ponovo na svetlost. A sada hajdemo opet dole da probamo realnost sa hiljadu dimenzija. To je bas ograniceno. Hajde sada da probamo da se izvucemo iz te realnosti. Kakav izazov! Tako je ovde dole gusto da cak ima i boju. Magicno je, ali idem ja ponovo u svetlost. O.K. hajde da sledeci put probamo realnost sa samo tri dimenzije. To je toliko ograniceno da jedva moze da opstane! Vau, jedva da postoji! Oh, Boze, toliko je ograniceno da su stvari cvrste. Ovo ranije nismo imali. Hajde da se igramo. Ja hocu da budem koza. Ja drvo. Ja arhandjeo. Lepo smo se poigrali, ali hocu da se vratim?.gde? Gde? Zaboravio sam. Gde je prozor? Gde su vrata? Oh, ne, izgleda da sam u klopci." U nekom trenutku, posto smo stavili toliko senki, potpuno smo ugusili svetlost koja bi nam osvetljavala put do kuce. Tada kazemo: "Znam da su vrata tu negde, hajde da ih potrazimo. i to je to, postanemo tragaci!" Nekada smo bili znalci, sada tragamo. A nasi prijatelji koji su ostali da zive u svetlosti rekli su: "Hej, vi dole, u redu je. Napravili smo plan spasenja da vas vratimo kuci" na sta smo mi odgovorili: "Ne govorite nam niposto sta treba da radimo. Mi imamo nasu slobodnu volju!" Oni su bili besni. "E pa dobro, necemo da vam diramo vasu slobodnu volju. Slobodno patite koliko god vam je volja, a kada budete bili spremni, imamo vec nekoga tu dole da vas povede kuci. Nece vas silom vuci kuci. Moracete da ga sledite". Kada god neko dodje dole da nam pokaze gde je izlaz, mi ga proglasimo spasiocem. Mesijom. A to su samo Janko ili Marko koji su dosli da nas odvedu do vrata. Plan spasenja uopste nije "bozanstven". To je samo zdrav razum. To samo neki ljudi
pomazu nekim drugim ljudima koji su natrpali toliko mnogo senki da ne mogu da vide svetlost. Svestenici i proroci Prema planu, na pocetku svake astroloske ere pojavljuje se na Zemlji majstor da prenese jednostavnu istinu, a istina je uvek jednostavna, i uvek je prenosi u skladu sa vremenom, ne koristi starinski jezik. Oni preuzimaju vođstvo u novu eru. Kada se ucenja kazu prvi put, ona su nista drugo do dobar, duhovni, zdrav razum. i Buda i Avram i Muhamed su rekli nesto da razjasni i pojednostavi dogmu koja je bila na snazi. Vremenom, ucitelji postanu predmet obozavanja i ucenici vise ne mogu da se oslanjaju na njih. Zajedno sa obozavanjem, ide i prekrajanje izvornih ucenja. Sve vise pocinju da se pretvaraju u interpretacije i stavove "svestenika". Postaju dogma. Uvek su postojala dva tipa ucitelja na planeti, svestenici i proroci. Proroci donose veliko prosvetljenje ljudima tako sto se intuitivno povezuju sa duhom. Svestenici preuzimaju reci proroka, proglasavaju ih svetim i pocnu svima da drze lekcije kako treba da zive zivot. Uce nas da treba da imamo veliko postovanje prema majstorima i da od njih pravimo idole. Prave bozanstva od Isusa, od Boga, od Bude i oni pocnu da budu nesto nedostizno za coveka. Pravi majstor ne zeli da bude na pijedestalu. Isus je stalno govorio: "Ja nisam vas kralj, ja sam vas brat!" a svestenici su to preokrenuli i pretvorili ga u Boga. Svima koji uce duhovnost receno je da treba da gajimo veliko postovanje prema hijerarhiji, Bozjoj promisli i andjeoskom kraljevstvu. Stavljamo ih u svetilista ili na molitvenike kako bismo ih obozavali. Ali, nase vodjstvo ne potice iz oltara, vec od nas. Za one koji su posveceni izucavanju duhovnosti, dosao je kraj vremenu svestenika. Uskoro ce doci kraj i vremenu kada su glas proroka i nas unutrasnji glas bili odvojeni. Ta odvojenost bila je prikladna u vremenima kada ljudi nisu bili konkretno povezani sa svojim unutrasnjim vodjstvom. Kada ljudi nemaju jasnu unutrasnju viziju, potreban im je ucitelj da kaze: "Ako ne zelite da idete jos deset hiljada krugova, sledite ovaj put".
Putevi, gurui i sluzenje Put je izuzetno koristan za one ucenike koji nemaju potpuno razvijeno unutrasnje intuitivno ja. Medjutim, put za povratak kuci je zapravo nacin koji je izmislio neko drugi. Za nas je najekspeditivniji put onaj koji cujemo kao nas unutrasnji glas. Ovde je potrebna diskrecija. Probajte da izbegavate da donosite ocene (t.j. greske u percepciji) o tome da li je neko na pravom putu ili nije. Nase ja da se postaramo da nas licni put bude radostan, ne da se bavimo drugim ljudima. Svako bira sam za sebe. Mi, kao majstori obucavanja, prolazimo kroz eksperimentalnu probnu fazu, sa greskama, kako bismo ojacali poverenje u nase unutrasnje vodjstvo. Testiramo nas unutrasnji glas. Ponekad pomesamo unutrasnji glas ega sa unutrasnjim glasom Boga i uprskamo stvar. To je sasvim u redu. Mozemo ponovo da probamo, mozemo i da se obratimo nekom guruu za savet. Kada prestanemo da budemo zavisni od gurua, majstora, pa cak i roditelja, mozemo slobodno ponekad da im se obratimo. Ali sada ih drugacije posmatramo. Nisu vise na pijedestalu, ne sledimo ih slepo, sada oni sede kao savetnici u obicnoj stolici za nasim mentalnim konferencijskim stolom. Mnoge stvari o kojima mi ovde diskutujemo, samo su stvar semantike. Nekada smo verovali da se ucitelji i znanje nalaze izvan nas. Univerzumu to ne smeta. On prenosi znanje tako da mozemo da ga razumemo u skladu sa nasim sistemom verovanja. Ali takodje znamo da ono sto jedino mozemo da vidimo izvan nas jeste samo nasa projekcija. Ono sto mi vidimo kao realnost je, u stvari, odraz u ogledalu. Mi samo isprobavamo razne trikove koji bi nam pomogli da se setimo da smo mi sami ta mudrost koju trazimo. Prosvetljenje znaci setiti se. Postoje razlicite vrste gurua. Guru moze biti osoba (ziva ili mrtva), knjiga, filozofija ili tradicija. Sta god da je to, ima dva lica. Ima elemente istine i sa druge strane elemente koje su ljudi sami nadogradili. Bez obzira da li vam je guru Isus, Biblija, "Kurs cuda", Bagavad Gita, tradicija Indijanaca, priroda, ucenja tajnih
misticnih skola, neko od modernih "prenosilaca" vecne mudrosti, ne uzimajte ih preozbiljno. Ako se vise oslanjate na bukvalne reci, ili rituale gurua nego na sopstvene unutrasnje nagovestaje i uvide, nalazite se na dugom, sporom i mozda stresnom putu. Nista nije "sveto". Takvo je kakvo je. Kada slucajno na ovoj tacki ljudskog razvoja puteva, gurui i ucenja ne bi cak ni postojali, vrlo vazno. Univerzum bi momentalno smislio neki trik da nas navede da otkrijemo nasu pravu prirodu. i to tako da ni slucajno ne narusi nasu slobodnu volju. Bez obzira da li sebe vidimo kao sledbenike puta, bivse sledbenike puta, kao one koji posmatraju sledbenike puta, za nas trening je korisno da istrazimo puteve koji su se razvili na osnovu ljudskog stanja. Prva stvar koju tragaci nauce je da se njihov put odnosi na ceo ljudski rod. To znacajno menja neciju sliku o realnosti i duhovni ucenici pre ili kasnije razviju osecaj o sopstvenoj svrsi. Nasa misija, nas put, polako postaju sve ocigledniji i sastoje se u tome da treba da pruzamo usluge drugim ljudima. Ponekad gurui predloze ili nagoveste koja vrsta usluga bi bila zgodna. Kako napreduje nas eksperiment sa nasom unutrasnjom povezanoscu sa kosmickim, sami za sebe otkrivamo koji je nas idealan nacin da budemo od najvece koristi covecanstvu. Kako sve vise napredujemo, prepoznajemo da svi imamo isti cilj. A posebnost se sastoji u nacinu na koji cemo mi licno da primenimo mir i razumevanje na Zemlji. Neko to radi kao kompjuterski programer, neko kao postanski sluzbenik. Bukvalno, ne postoje dva ista puta iako je cilj svih da sagledaju jedinstvo sa Jednim. Negde pred kraj naseg puta kroz vreme i prostor, probudjeno covecanstvo otkriva da mi i nismo ni u kakvoj vezi sa drugim ljudima, mi jesmo ti drugi ljudi. Svaka osoba, bez obzira da li je osvescena ili ne, je aspekt Boga, ima sve atribute i karakteristike Boga. Probudjeni ucenici vise ne zele da popravljaju ljude i situacije za koje im se cini da imaju gresku, vec postaju zivi primer isceljujuce energije bozanstvenog principa, pune ljubavi. Kada ljudi misle da su posebno u odnosu na druge ljude oni se
ravnaju po tom stavu. Ali, kada funkcionisu sa svesnoscu, razumeju da postoji samo jedan um, jedno srce i dusa u celom univerzumu. Znaci, kada sluzimo sebi, sluzimo svemu sto postoji. Nije dovoljno da znamo da svako od nas zasluzuje divne stvari u zivotu, moramo da naucimo da su bogatstvo, savrseno zdravlje i unutrasnji mir prirodno stanje bica. Ne mozes da darujes ono sto nemas. Svi putevi se zavrsavaju tamo odakle su i poceli, onda kada ucenik odvazno kaze: "Ja razgovaram sa Bogom, ja sam Bog!" Biblija kao put Na Bibliju mozemo da gledamo kao na put, onaj koji je svako sledio godinama. Pocinje na cisto karmicki nacin "oko za oko". Onda Mojsije (kao predstavnik onih koji shvataju kosmicki zakon) pokusava da povede decu Izrailja (t.j. tragace) van divljine (stresnog zivota). Posle mnogo generacija ratova (koje su vodili intelektualci) pojavljuje se veliki ucitelj majstor. Ucitelj kazuje istinu u parabolama (koje svako mora da interpretira u kontekstu sopstvene subjektivne realnosti). Posle dolaze godine i godine kada se reci ucitelja interpretiraju u vidu pisama raznim crkvama. To je sada unutrasnji proces koji pokusava da pomiri novu "istinu" koje smo se setili sa nasim starim unutrasnjim institucijama trezvenosti- nasim navikama i verovanjima. Biblija se ne bavi, kao ni bilo koji drugi duhovni vodic, spoljasnjim dogadjajima ili filozofijama. Ona je metafora naseg licnog unutrasnjeg procesa. Nista izvan nas ne postoji. Poslednja knjiga u Bibliji je "Otkrovenje". Ovde se tragacu.stvari direktno otkrivaju Ne moze da se napise nova knjiga posle "Otkrovenja". Kada dodjemo do te tacke u nasem razvoju, znamo da nema vise odgovora "tamo negde". Sada se odgovori moraju otkrivati unutra. Evolucija duse se tu ne zavrsava, samo knjiga. Inicijacija u majstorstvo znaci da se osoba oslobadja svih duhovnih staka i drzi casove oslanjajuci se striktno na unutrasnje vodjstvo. Ovo moze da bude zastrasujuci korak. Prepoznajemo ga kao "tamnu noc duse". Isus je otkrio svoju
unutrasnju borbu kada je trebalo da nacini taj korak uzviknuvsi: "Moj Boze, moj Boze, zasto si me napustio?" Kada neko dođe do te kriticne tacke poverenja, kada odluke vise ne donosi na osnovu podataka dobijenih od autoriteta ili drugih gurua, vec na drugi nacin, oslanjajuci se na unutarnje vodjstvo, ma kako to maglovito delovalo, onda se nalazi na putu samojacanja. Jos jedan paradoks je da kada otkrijete da niste odvojeni od bilo koga ili bilo cega, postajete potpuno osnazeni kao individua. Vreme je da prepoznamo i odamo pocast nasem sopstvenom putu individualnog iskustva. Postoji zapravo onoliko planova spasenja koliko i judskih bica, zato sto je realnost subjektivna i jedinstvena za svakoga. Niko nije doziveo isto sto je doziveo neko drugi, niko ne moze da uradi ono sto vi mozete, niko ne moze da bude ono sto ste vi. Ne mozete da sledite put koji nije u haroniji sa vama. Sta god da odaberete, univerzum se slaze sa tim. Koji god da vam je cilj, on vas vodi kuci. Ako zelite da spasete planetu, na kraju cete zavrsiti tako sto cete se vi isceliti. Ako zelite da iscelite sebe, na kraju cete isceliti planetu. Sistem je savrsen. Zapadnjacki put Kada pocnemo da primecujemo zivot kao seriju paradoksa, na putu smo da vidimo veliku sliku. Nama zapadnjacima nisu potrebni avatari jer im niko ne bi ni verovao. Kada bi, kojim slucajem, licno Sai Baba dosao u nasu kancelariju i poceo da govori, tesko da bi se to dopalo drugim sluzbenicima. Svest zapadnog coveka zahteva da ucitelj zvuci inteligentno. Potrebno je da cita mnogo knjiga, da nauci ceo recnik kako bismo ga prihvatili. Ali, mi nista ne mozemo da naucimo iz knjiga. One su samo okidac za nase secanje o znanju koje je uvek bilo u nama. Kada bi knjige zaista imale neku, za nas novu informaciju, trebalo bi da prozivimo deset hiljada zivota kako bismo je razumeli. Duhovna istina ne moze da se nauci tako sto se mesec dana cita nesto sto je novo za nas. Brzina kojom apsorbuijemo "nove" ideje je apsolutni dokaz da se radi o ponovnom povezivanju na
informaciju koja nam je privremeno bila nedostupna. Razumevanje se postize jedino intuitivno. Kada bi reci bile nosioci istine, onda bi svako na identican nacin shvatio neki duhovni govor. Ali , dve razlicite osobe nikada ne dozive pricu na isti nacin. Budjenje je proces u kome se secamo onoga sto smo znali jos pre milion godina, ili jos od pre pocetka vremena. Drugi paradoks je da iako razumevanje jedino dolazi iz naseg unuternjeg bica, mi ga nikako ne mozemo dostici bez knjiga, kaseta, zalaska sunca, muzike. Oni su nam neophodni da nas stalno potsecaju da smo svi uronjeni u telepatski rezervoar. Put koji se zove "Kurs čuda" "Kurs cuda" je jedan od stavova koji postoji među drugim milionima stavova o istini. Za zapadnog coveka, kome je intelekt programiran na zapadnjacki nacin, za koga je tehnologija kralj, verujem da je "Kurs" najbolji savremeni pisani vodic na nasem putu kuci koji postoji. "Kurs cuda" kaze da je jedino mesto na koje zelimo da odemo nas unutrasnji mir, a da sve sto nije u skladu sa tim predstavlja samo odlaganje puta ka sreci i isceljenju. Ljudski um je tako programiran da govori kako zeli mir, srecu i radost, a onda ide i kupuje kuce i automobile koji donose racune, dugove i stres. Svako ima tendenciju da juri za stvarima koje ne zeli, zavaravajuci se da ce mu one doneti ono sto zeli. Programirani smo tako da uvek trazimo srecu, ali da je ne nadjemo. "Kurs" kaze da nas medjukoraci kojima tezimo nikada nece zadovoljiti. Poruka sve tri knjige "Kursa" moze da se sazme u jedan stav: U svakom trenutku, svakoga dana, izaberi snagu svoje volje i izaberi mir. Ako to mozes da uradis, postaces slobodan. i majstori su nam govorili da idemo pravo Bogu. Rekli su da ne zastajkujemo i ne gubimo vreme na sitan novac- samo da idemo pravo. Ali mi zelimo da se osiguramo. Jos uvek nismo spremni da napustimo najmudrije ovozemaljske ucitelje. Mislimo da je za nas preveliki korak da idemo pravo Bogu, pa umesto toga prihvatamo samo delice kosmicke svesti. "Kurs cuda" nije teoloska knjiga. Teolozi raspravljaju o semantici i znacenju Boga. Osnivaju univerzitete kako bi primenjivali pristup duhovnosti koji se bazira na funkciji leve
strane mozga. Ne razumeju da ljudi mogu da vode beskonacne rasprave i da nikada ne nadju odgovor. Svaka svadja ili debata insistira na tome da jedna strana mora biti u pravu ili zeli da uveri oponenta u svoje stavove, trazi sta je tacno da potkrepi te stavove. Teolozi pokusavaju da budu u pravu. Hajde da, umesto toga, potrazimo stanje kosmicke svesti i prestanemo da pokusavamo recima da dokazemo drugima da su nasi stavovi vredni. Ne mozemo istovremeno biti i u pravu i srecni. Uvek kada izaberemo da igramo igru po pravilima ljubavi, povecava se razumevanje i rastemo. "Kurs" zeli da nas pripremi za nacin razmisljanja koji je suprotan od uobicajenog. Kao sto kaze Ajnstajn: "Problem ne moze da resi ista svest koja ga je stvorila". Moramo biti spremni da nase misli i verovanja zamenimo sa onima koja daju rezultat. "Kurs" je jednostavan. Ide pravo u cilj, u sustinu, na najbrzi moguci nacin. Odbacuju ga oni ljudi koji nisu dovoljno iznervirani analitickom pristupu zivotu, i spremni da rizikuju sa novim pristupom. Sadrzaj "Kursa" cak vređa neciji analiticki um, jer ako je tacno to sto tamo pise, padaju u vodu njihova edukacija i citav zivotni kod. Sadrzaj knjige pocinje sa: Sve sto vidim...ne znaci nista. Svemu sto vidim ja sam dao...sva moguca znacenja koje to za mene ima. Ne razumem nista sto vidim... Te misli ne znace nista... Nikada me ne uznemirava ono sto mislim da me uznemirava. Naslovi druge lekcije su: Ja ne vidim sta je najbolje za mene. Ne znam svrhu bilo cega. Nisam zrtva sveta kojeg vidim.
Ja sam izmislio svet koji vidim. Nemam cega da se bojim. Ja sam predodredjen za cuda. Bozja volja meni zeli savrsenu srecu. Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor. Mi na Zapadu smo dobro obuceni da verujemo kako treba da budemo oprezni i uvidjavni prema svetu, koji u osnovi dozivljavamo kao neprijateljski. Nauceni smo da analizarimo svaku situaciju kako bismo preduzeli odredjenu akciju. Oprezni smo. Oprezni smo u medjuljudskim odnosima, u politici, prema drugoj naciji, prema snazi koju imaju gladni ljudi. Nase vaspitanje je adekvatno ako je tacna osnovna premisa zapadnjackog vaspitanja, da smo svi posebna bica. Razmislite sta bi vas profesor istorije ili ekonomije rekao o ovim recenicama. Rekli bi da je recenica "Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor" neprimenljiva ako bi nas napala neka strana vojska. Sta onda treba da ucimo ako je tacno da: "Sve sto vidim...ne znaci nista"? Sta je sa akcijama na berzi, sa jezivim slikama na vestima? Potrebno je da potpuno preokrenemo proces misljenja kako bismo izasli iz karmickog kruga. Svet razmislja karmicki. Ako treba, uvek ce iznova kreirati stare matrice, i tako vecno. Jedini nacin da naucimo nesto iz "Kursa" je da zaboravima na bilo kakve ocene o onome sto citamo (cini mi se da su nas autoriteti ucili da se ovo zove ispiranje mozga). Uobicajeni metodi ne funkcionisu, pa zasto onda da ne rizikujemo i ponasamo se kao da je univerzum na nasoj strani i da nas nece odvesti na stranputicu? Ne mogu da odolim. Moram da nabacim jos neki "kursizam". Da li biste radije bili u pravu ili srecni? Ne mozete biti i jedno i drugo.
Analiza pripada egu. Sve je u vasem najboljem interesu. Poverenje ce sada da resi sve probleme. Sreca je Put. Svi putevi, sve duhovne discilpline svih kultura i u svim periodima, uvek, vode do jednog jednostavnog mesta, a to je da budemo srecni. Sreca leci sve bolesti, zaustavlja sve ratove, popravlja sve. "Kurs" istice da srecu cini nas izbor. Za onoga ko razume veliku sliku ne postoje zrtve. Medjutim, autoriteti nas uce da su realne jedino one stvari koje se mogu opaziti pomocu pet cula, da teror zaista postoji i mora biti porazen pre nego sto se dodje do srece. Tu je kvaka: da li da verujemo najvecim umovima planete ili majstorima uciteljima. Ili/ ili. Ne moze se biti delimicno prosvetljen kao sto zena ne moze biti delimicno trudna. Jos koliko hiljada stranica ljudi treba da procitaju da shvate da prosvetljenje ne moze biti nauceno ili dostignuto kroz racionalno ponasanje. Sta bi bilo da smo svi rekli: "Ne treba vise da citam ni jednu jedinu stranicu pre nego sto odlucim da budem srecan?" Zaista imamo samo jedan izbor. Da verujemo autoritetima i ostanemo u karmickom krugu ili da izadjemo iz njega. Ucinite mi ovo: idite do nekog usamljenog mesta, duboko udahnite i vrisnite: "Izlazim". Oseticete veliko olaksanje, ili cete barem poceti da analizirate sta bi rekli vasi prijatelji kada bi saznali da ste prestali da se borite. Sreca je nas unutrasnji izbor. Zasto svi nemaju ono sto zele? Zasto provodimo citav zivot misleci da tek kada imamo sve sto zelimo, imamo pravu stvar? To nikome do sada nije uspelo. Vecina ljudi na planeti nije spremna da se probudi jer je suvise privrzena ogranicenjima. Ne zele da puste stare sablone i verovanja. i kada univerzumu, punom ljubavi, postane ocigledno da oni odbijaju da se promene, on ih odjavi i ponovo ih prijavi da krenu sve iz pocetka. Oni koji ne razumeju kako sistem funkcionise misle da je ovo tragedija, ali to nije tako.To je cin ljubavi i saosecanja jer
je neka osoba sklonjena iz lose situacije i dobila je jos jednu sansu. Pravo ucenje je uvek jednostavno i umirujuce Cesto se brinemo da ne propustimo neko znacajno predavanje velikog gurua. Sada smo prestali da u njihovim recima trazimo intelektualno znacenje. Slusamo samo jednostavnu poruku koju salju iz srca, pa mozemo da razumemo da svi gurui govore istu stvar. Mozete sest meseci da klecite pored stopala Sai Babe, ali cucete samo: "Budi ljubav". Ljudi prelaze hiljade kilometara do Indije, kako bi culi kako avatar govori nesto novo sa balkona, ali cuce samo: "Budi ljubav". Tamo negde je avatar Mer Baba, ljudi hrle da ga cuju, a on stalno, otkad se inkarnirao, ponavlja: "Budi srecan". To je sve sto je ikada rekao. Kako je duhovnost jednostavna. Svako ucenje koje deluje slozeno potice od ega. Duh je sustina jednostavnosti. Ljudi se cesto pitaju: "Kako da prepoznam da li je moj unutrasnji glas ego ili duh?" Ego voli slozenost i zamrsenost. Duh funkcionise izvan trodimenzionalnog carstva vremena i prostora. Glas duha je uvek mek, bez zurbe, bez pritiska. Za duh ne postoji vreme, pa nema ni kasnjenja, ne postoji situacija koja se ne moze promeniti, pa nista ne dozivljava tragicno. Duh kaze: "Umiri se, ne pomeraj se, znaj da sam ja Bog". Cestitam! Kvalifikovali ste se za prosvetljenje Kada biste mogli da vidite sve sto ste radili u proteklih deset miliona godina, shvatili biste da ste uradili sve sto se trazi da bi se postiglo prosvetljenje. Ziveli ste i u Staroj Grckoj i u Egiptu, bavili ste se vrazbinama i magijom. Ne morate i u ovom zivotu sve to da radite. Sada treba sva ta iskustva da iskoristite i ojacate sebe. U ovom zivotu vazi parola koju ima firma Nike: "Uradi to!" Ne cekajte da procitate jos jednu knjigu, cujete neki govor ili sedite pored nogu gurua pre nego sto postanete srecni. U ovoj fazi vase evolucije to sve samo odlaze radost. Citajte ezotericne knjige, idite u Indiju ako zelite. Ali ne nadajte se da ce vam to doneti unutrasnji mir. Nece. Prvo izaberite mir, a onda istrazujte,
neka to bude kao ples u vasem zivotu. Mir se ne nalazi izvan nas samih. Zapamtite da je univerzum na vasoj strani i da se u svakom trenutku urotio da vas probudi i odvede u srecu. Znaci da ste bas u ovom trenutku u najidealnoj situaciji da naucite kako da se probudite. Nema boljeg trenutka od sadasnjeg. To je kosmicki zakon. Ne kazem da treba da se zakopate u mestu na kome ste sada. Odaberite koji god hocete trenutak kao najidealniji. Sai Baba ne zeli da odete i sednete pored njegovih stopala. On je vec prebukiran. Zeli da budete iskreni prema sebi, zivite onako kako vam kaze srce i budete ucitelj ravnopravan njemu. Jedino sto je sada preostalo je da se jednostavno probudite! Jednostavno izjavite da ste odsada zanavek srecni. Ne moze vas promeniti niko, ni knjiga, ni crkva. Univerzum vas voli, zato svaki put kada potrazite odgovor izvan sebe, dobijete frustraciju. Sada ste na nicijoj zemlji. Nema natrag, nijedan guru nece vise da budete njegov ucenik, oni zele da budete prijatelji. Ceo plan spasenja je jedno od ucenja koje potice od onih koji ni sami ne razumeju nesto mnogo vise od vas. To je zato sto se medjusobno cuju samo oni koji su na bliskom stupnju evolutivnog razvoja. Tako bica koja borave u razlicitim ljudskim telima sire istinu medju sobom. Privlacimo samo one ljude koje mozemo da razumemo. Nije bas dobra ideja da prosvetljeno bice upadne u dnevnu sobu prosecne osobe i otpocne govor. Pera Peric ne bi imao pojma o cemu se tu radi! Vecina ljudi trazi ucitelja koji obicno govori, sa kim moze da se poistoveti, nekoga ko je isto placao racune, imao probleme na poslu, raspravljao se sa ljudima. Najbolji savetnik za borbu protiv narkomanije je bivsi narkoman. Tako to funkcionise. Kada se neko izbori sa sopstvenim problemima, nauci odlicno da slusa, da postane odlican iscelitelj, ako treba. Duhovni savetnici rade na isti nacin. Duhovni ucenici veruju onim uciteljima koji su uspesno resili sopstvene probleme i transformisali se. Preobrazaj cele planete zavisi od svake osobe pojedinacno. Neko ce pitati: "Sta treba da radim? Kakav je raspored? Dajte mi
plan rada!" Istina je toliko jednostavna da vređa ljudsku inteligenciju. Sve sto treba da uradite je da sebe iscelte i izaberete mir u svakom trenutku. Nalazimo se na ovoj planeti kako bismo bili primer prosvetljenosti i nema vise nikakve tajne sta to znaci biti prosvetljen. Nekada je to bila ogromna enigma. Mozemo do mile volje da citamo knjige o ljudima koji emituju svetlost iz krunske cakre i izvode izvanredne trikove. Ali dzabe nam sve ako se nismo samoiscelili. Sta se desi kada svako od nas odluci da bude bespogovorno srecan? Da li znate da ce se vasa radost emitovati kroz grupnu svest telepatskog rezervoara i da ce dotaci svaki molekul na planeti? Uci ce u celiju svakog mozga svakog ljudskog bica na planeti. Kada naucite kako da se zabavljate, igra je gotova. Kada mozete da se smejete i da se igrate u svakom trenutku, diplomiracete i zapitacete se sta znace sve te ezotericke gluposti kojima se svi bave. Videcete da je ostatak vecnosti enormno radostan. Sve bozanstveno i svetlo sto postoji u vama u vezi je sa tim da naucite da budete srecni. Kada naucite da budete srecni, osnazicete se i pocete poprilicno znacajno da menjate kolektivnu svest. Spasenje je obavezno uvek bilo jednostavno. Kada se smejete, igrate, malo popijete, pricate sa drvecem, kada ste luckasti, vodite ljubav, gledate zalazak sunca, kupate se u peni, igrate loptom onda ce vas, kao onog frulasa, milioni dusa pratiti do kuce. Peto poglavlje SLEDITE SVOJE BLAZENSTVO Mi smo "Radnici svetla" Po cemu se moderni "radnik svetla" razlikuje od miliona drugih dusa trenutno inkarniranih na Zemlji? Clanovi planetarnog tranzicionog tima imaju odredjeni nivo razumevanja kosmickih principa koji je visi od prosecnog. Kada malo skrenemo paznju sa dosadne svakodnevice na neke univerzalnije perspektive, otkricemo kod sebe neke aspekte koji nam pomazu da razjasnimo svoju vrednost i funkciju.
Ne mozemo znati kakav je danas prosecan nivo svesti jer ne mozemo da udjemo u srce i svest nekog odabranog uzorka od oko hiljadu ljudi. Zato pokusavamo da nivo duhovnog razvoja procenjujemo na osnovu necijeg ponasanja. Preciznije, obracamo paznju na to da li nam necije ponasanje prija ili ne. Istovremeno smo svesni da nas same niko ne bi mogao tacno da proceni na osnovu naseg ponasanja. Znaci, ovozemaljskim ocima ne moze se proceniti koliko neko doprinosi budjenju Zemlje. Tokom svog dugogodisnjeg rada sretao sam na stotine ljudi koji su u isto vreme bili i "duhovno svesni" i borili se. Kao intuitivni savetnik, ja bih pogledao u njihov um i srce. Proverio bih kakav je njihov ugovor koji su sklopilli sa Zemljom. Bez izuzetka bih unutar svake osobe otkrio bice koje je bilo daleko plemenitije, snaznije i nalik Hristu nego sto bi te osobe mogle da poveruju. Svaka osoba imala je uzvisenu svrhu. Ali, kada bih im se verbalno obratio, oni bi mi dali gomilu razloga kako za njih nije moguce da sagledaju tu unutrasnju viziju. Razlozi su uvek bili ovozemaljski, ogranicenja su iz ovog sveta, kao i ideje koje su dobili na osnovu svog vaspitanja koje su im usadili njihovi autoriteti. Sto sam vise sondirao unutrasnje nivoe ljudi i nacin funkcionisanja Zemljine skole, sve vise i vise sam shvatao sta je potrebno da bi neko bio radnik svetla na ovoj planeti. Radnici svetla se secaju da treba da funkcionisu unutar kosmickog zakona koji rukovodi nasom realnoscu: Prvo, umovi svih ljudi su povezani i istinska komunikacije se odvija putem telepatije. Drugo, svaka osoba kreira celokupnu realnost u skladu sa sistemom verovanja koji je odabrala. I tri, Stvoritelj je ljubav i Stvoritelj je u celini snaga, pa prema tome sve je baš onako kako i treba da bude. Ako ne primećujemo da je sve baš onako kako treba da bude, onda treba da popravimo našu percepciju.
Kada ovo shvatimo, možemo da definišemo našu funkciju i vrednost za ljudsku rasu. Dok sam zavirivao u unutrašnjost stotina ljudi nalik vama (da niste nebi čitali ovakvu knjigu), garantujem da imate natprosečan nivo saosečanja i razumevanja prirode Stvoritelja. Ne želite nikoga da dovedete u opasnost. Volite lepe i mirne stvari. Znači, pošto je vaša svest telepatski povezana sa svakim bićem u svakom carstvu na planeti, kada god imate uzvišene, isceljujuće ili srećne misli, podižete nivo svesti na Zemlji. Vi isceljujete planetu. Niste eskapista kada zaobilazite bavljenje svakodnevnim "dramama" i umesto toga odete da uživate u prirodi, okruženi mirom i lepotom. Vi sledite uputstva majstora učitelja koji razumeju i uče nas da umirimo um u utišamo dušu. Oni znaju da ničije reči ili ponašanje ne mogu da povećaju kućni budžet ili reše porodičnu svađu. Znaju da kada se jedna osoba fokusira na mir, stvara se otvor u Zemljinom omotaču, kroz koji nevidljivi radnik može da, kao slučajno, neocčekivano, kreira događaje koji mogu da poboljšaju svaku situaciju. Ovo je vreme kada moramo da odaberemo da budemo mirni u svakom trenutku, da budemo prosperitetni u svakom trenutku, da isceljujemo u svakom trenutku. Jer jedino takvu svest treba da delimo sa Zemljom. Radnici svetla nikada masovno ne dolaze na Zemlju, osim u osvit Ere Vodolije. Njihova funkcija je da menjaju kolektivnu podsvest radeći u harmoniji sa kosmičkim zakonom, a što i jeste jedini način da se nešto promeni. Tako se pokazalo da je posao radnika svetla jednostavno da odaberu da budu srećni i slede svoje blaženstvo. Tek poneko od nas može zaista da shvati kako bi izgledao život bez drame i dilema. "Šta ti to znači biti miran u svakom trenutku? Šta ti to pričas, budi stalno srećan? Da li hočes da kažeš da imam pravo, da zaslužujem i da verovatno mogu da provedem svaki momenat, svakoga dana u totalnom blaženstvu?" Ne samo da vam je dopušteno, vi ste obavezni da sada radite ono što želite. Ako želite da iscelite planetu, morate
da radite samo ono što vam prija, i ništa osim toga. Morate da budete ono što jeste i ništa drugo. Jedino kada sledite svoje blaženstvo možete da oslobodite kreativnost i podelite je sa Zemljom, a zbog toga ste ovde. Svi mi moramo da budemo kreatori i primeri čistog blaženstva. Samo i jedino tako i planeta može postati blažena. Da razmotrimo pitanje ljiljana u polju? Ako sledimo majstore ucitelje, svaki dan treba da provodimo slusajuci muziku, razgovarajuci sa cvecem. Kao rezultat, bili bismo bogati, isceljeni, u savrsenoj harmoniji sa svim ljudskim bicima. To je zaista sve sto treba da radimo, ali ego i dalje misli da je jedino sto nas cuva od totalne propasti nasa sposobnost da manipulisemo, kontrolisemo ili se na neki drugi nacin bavimo razlicitim vrstama odbrane. Ego ne dozvoljava sebi da prizna da je Bog glavni, a ne on i ne zna ko je odgovoran za opstanak ljudi i planete. Ljudi koji zele da budu "prakticni" tako sto se ponasaju ili defanzivno ili agresivno, a u isto vreme pokusavaju da budu "duhovni" u stvari sluze dva gospodara. To je izvor jako velikih frustracija. Ovde u Nju Meksiku, gde mi zivimo, ima puno toplih mineralnih izvora. Ljudi iz celog sveta dolaze ovamo na lecenje ili radi odmora. Samo sto sam uronio u jedan od ovih predivnih izvora, pridruzio mi se neki covek. Kada sam zavrsio sa svojom meditacijom, pitao sam ga odakle je. "Iz Njujorka". Pitao me je da li cesto dolazim ovde, a ja sam odgovorio da zivim nedaleko odavde. Prokomentarisao je kako sam veoma srecan sto mogu cesto da dolazim na izvore. Objasnio sam mu da nije sreca u pitanju, vec moj izbor. Pre nekoliko godina shvatio sam da je zivot prekratak i da treba da radim ono sto zaista zelim da radim i da zivim tamo gde zelim. On se zgrcio, pokrio usi rukama i rekao: "Ne zelim to da slusam". Kada oni koji uce za majstore prestanu da se izvinjavaju univerzumu zato sto ne mogu da budu sasvim iskreni prema svojim zeljama koje poticu iz srca i sto ne slede svoje blazenstvo, to znaci da ce uskoro postati punovazni majstori. Ali, kada se neko pomesa sa telepatskim rezervoarom energije koji okruzuje planetu, mora da obrati paznju ako zeli da postane
majstor. Najpre moramo da se oslobodimo starog programiranja i verovanja. Bilo bi zgodno kada bismo mogli samo da promenimo aktivnosti u svom zivotu i pocnemo da vodimo duhovni zivot. Ali nasa krivica i verovanja ne mogu jednostavno da nestanu cim udjemo u ashram. Ne mozemo da naucimo da sledimo svoje blazenstvo samo tako sto cemo promeniti posao. Svoju realnost kreiramo iznutra prema spolja. Nase blazenstvo je isto kada prestanemo da se raspravljamo, kao i kada napravimo veliko umetnicko delo ili iscelimo bolesnog. Tezi deo zivota u blazenstvu predstavlja sredjivanje nasih medjuljudskih odnosa i privlacenje izobilja u nas zivot. Privlacno je citati dramaticne pricice o tome kako ce tamo neka bozanska bica spasiti nasu planetu, ali istina je da nema nicega tamo negde. Taj odgovor ne zelimo da cujemo zato sto on kaze da smo mi odgovorni za sve. Mi smo odgovorni za to da budemo srecni u ovom trenutku, da mislimo velicanstveno i da verujemo da smo korisni za planetu. Vasi roditelji i drugi autoriteti vam ovo sigurno nisu rekli. Garantovano vam niko nije rekao: "Mislim da ces biti Hrist kad porastes". Pre ce biti da ste culi ovo: "Sta ti to znaci, da budes spasilac planete? Nisi ti bas taj kalibar. Bolje ti idi lepo u cosak". Nema veze koliko imate godina ili kada su vasi roditelji umrli, jos uvek cujete njihov kriticizam kada se ukrcate na vasu stazu slobode. Jedino mozete reci: "Izvini mama. Ja sam bozanstven. Nemam vremena da klecim u cosku jer sam pristao da spasem planetu i sve njene stanovnike". Sve dok su ljudi zatvoreni u fizickim telima cuce glasove autoriteta zato sto su uronjeni u kolektivnu podsvest. Znam da nije lako, ali ne moramo da budemo zrtve tih starih glasova. Roditelji ne odobravaju blazene potomke Roditelji, vaspitaci, autoriteti se jednostavno trude najbolje sto umeju. Oni su studenti Zemljine skole. Oni se ne obucavaju za majstore. Mi sada mozemo da se opredelimo da sledimo samo ucenja majstora, a ne nekoga ko nije pokazao mir i srecu u sopstvenom zivotu. Ljudi koje drustvo pravi autoritetima su na naslovnim stranama casopisa kao sto su "Time", "Newsweek" i "Sports Illustrated". Cesto se utrkujemo sa ljudima ciji je zivot,
u stvari, brodolom. Oni se cesto razboljevaju, njihovi medjuljudski odnosi ne funkcionisu. U stresu su zbog novca, zbog svojih voljenih. Imaju cir ili umiru od raka, srcanog udara ili nekog drugog stresogenog faktora. Kada biramo autoritete, retko obracamo paznju na te detalje. Ne setimo se da imamo slobodu da izaberemo nove uzore. Pitanje roditelja je osetljiva stvar za svakoga. Kao konsultant za resavanje problema ljudi otkrio sam da je svako imao problem sa roditeljima. Ili je porodica bila disfunkcionalna, ili je barem jedan od roditelja bio rigidan. Ili je dete raslo u izuzetno teskim okolnostima ili je bilo previse zasticeno. Otac ili nije bio tu ili je "gusio" dete. Sta ovo dokazuje? Samo to da je Zemlja skola, ne utopija. Mi biramo roditelje, razred, lekcije pre nego sto uplatimo skolarinu. Posto sami biramo lekcije, mozemo i da izaberemo da prestanemo da ih placamo. Ako zivimo onako kako su nam roditeji odredili, postacemo isti kao i oni. Njihove ideje o svetu i o tome kako on funkcionise, nemaju nikakve veze sa objektivnoscu, apsolutnim ili sa Bogom. Nasa je namera da budemo bez ogranicenja, ekspanzivni i ekspresivni. Ne treba da zameramo roditeljima sto su nas kontrolisali pomocu osecaja krivice, tako je radila citava njihova generacija, tako su nauceni. Tako se radilo u Eri Riba. Ne znaci da treba da prestanemo da volimo i cenimo svoje roditelje. Mi smo pripadnici tranzicione generacije i potrebna su nam nova pravila za ljubav kako bismo se jos vise realizovali. Treba da se zaustavimo i pazljivo razmotrimo programiranje koje su nam prenele prethodne generacije. Mi smo bili bukvalno programirani da radimo van onoga sto Bog govori, u obliku unutrasnjeg vođstva, ili u vidu reci majstora ucitelja. Sa stanovista generacije nasih roditelja, mi smo sebicni ako im ne udovoljimo i postanemo ono sto su oni za nas isplanirali. Od nekoga su ocekivali da ih celog zivota usrecuje, u suprotnom je smatran sebicnim. Sada znamo da je ego taj koji ljude naziva sebicnim u pokusaju da ih kontrolise. Medjutim, sa duhovne perspektive, ta "sebičnost" znaci da sebe uzdizemo, blagosiljamo i brinemo o sebi.
Moramo da razumemo da smo mi i nasi roditelji jedno jer su svi umovi povezani. Postoji samo bozanska svest koja prozima svakoga i sve. Kada sledimo svoje blazenstvo, realizujemo se, zivimo srecno, od toga imaju koristi i nasi roditelji i ceo svet. Svako ko je postao velik i zaista doprineo planeti, dovodio je svoje roditelje do ludila jer je odbijao da bude programiran i manipulisan. Bili su kao Isus kome je majka rekla: "Kako se usudjujes da bezis i da sedis sa rabinima! Zar ne znas da sam spremila veceru?" On je samo mogao da kaze: "Mama, smiri se! Imam posla". i ovo je mozda parafraza, ali da je Van Gog mnogo slusao mamu, ne bi bilo njegove umetnosti. Svako ko je dao kreativan doprinos planeti izjavio je: "Mama, tata, zao mi je, necu da sledim vasa pravila. Zivecu po sopstvenim pravilima, na svoj nacin i bas zato sto vas toliko volim pokazacu vam sta treba da radite da i vi postanete slobodni". John Randolph Price, one kojima strah nije motivator, naziva super bicima. Oni ne kupuju polise osiguranja, ne stavljaju pojaseve za spasavanje, ne zaustavljaju se kada je na semaforu crveno svetlo u pet ujutru kada nema drugih vozila na putu. Ne osvrcu se posle toga da vide da li ih neko juri da ih kazni. Stalno ruse sablone i nikome ne dozvoljavaju da ih kontrolise. Kada se odreknemo sopstvene moci, odlazemo sopstvenu dobrobit. Ne mozemo biti slobodni ako ponovo ne preuzmemo moc i izjavimo da nismo zrtve. Sa druge strane, nasi roditelji i drugi autoriteti veruju da su zrtve. Oni pokusavaju da nas nauce onome za sta veruju da je pravo stanje zivota. Njihova sreca zavisi od ekonomije, trzista, posla, porodice. Zaista ne zelimo da budemo kao oni. Radnici svetla biraju radost uprkos svemu Vecina ljudi je sebi odabrala takav raspored casova na Zemlji da ima vise nego dovoljno vremena da savlada svaku lekciju. Ovo poglavlje oni ne mogu ni priblizno da razumeju. Mnogi ljudi, na primer, odaberu celu Eru, dve hiljade godina, kako bi naucili da budu samo malo tolerantniji u odnosu na druge. Vecini ljudi je potreban ceo ciklus Era od dvadeset sest hiljada godina da nauce da ne budu zrtve.
Oni koji se danas obucavaju za majstore nisu bili tako nonšalantni kada su sklapali ugovor sa Zemljom. Naše goruće pitanje je lekcija o tome kako se pravi izbor. Ne zelim vise da istrazujem bilo kakvu situaciju u kojoj sam ja zrtva. Po sopstvenoj zelji odbacujem sve nagrade i zasluge koje bih dobio kada bih pristao da budem zrtva. Umesto toga "neka se cela moja paznja usmeri i fokusira na Boga". U našoj realnosti nema mesta za naše žrtvovanje. Da li možete Stvoritelja da zamislite kao zrtvu? Da li možete da zamislite Isusa kako kaže: "Mama, rado bih tu vodu što imaš tu pretvorio u vino, ali, vidiš, ja sam stolar, znaš, pravim ovu kuću, dugujem onom čoveku mnogo novca za alat. Ne mogu da se bakćem sa tvojom vodom. Nemam vremena, mama". Isus je bio uronjen u isti telepatski rezervoar kao vi i ja, pa su i njemu cesto na pamet padale misli koje su ga terale da digne ruke od velikih dela i bude obicno ljudsko bice sa ogranicenjima. Ali, to mu nije dozvoljavala njegova grupa za podrsku. Neuporedivo je lakse biti stolar nego mesija. Mi nismo dosli na Zemlju kako bismo ispunjavali ono sto od nas ocekuju otac, majka, supruga. Dosli smo kako bismo ostvarili svoj potencijal. Zamislite da je posle hiljadu godina provedenih na Zemlji vas zivotni ciklus zavrsen i da sedite sa prijateljem, pijete pice i razgovarate o svojoj poslednjoj inkarnaciji. Prijatelj vas pita: "Ko si bila kada si poslednji put tamo zivela?" Odgovarate: "Pa, posto su sva bica Bog, mi smo svi ista sustina. Na pocetku je bio samo Bog, znaci da smo svi ravnopravni aspekti Boga, bez obzira na to sto se nalazimo u fizickom telu". " Au, sa takvim razumevanjem sigurno si transformisala Zemlju! Verovatno si cinila cuda i pomerala planetu iz njene ose.!" Na sta ste vi odgovorili: "U stvari, ne, mom muzu se to ne bi dopalo". Cesto pokusavamo da izbegnemo da se totalno posvetimo poslu. Kompromitujemo svoje vreme i istinu iz straha od autoriteta i nemastine. Svako od nas je izvanredno bice. Ni vi ni ja se nimalo ne razlikujemo od Sanat Kumare. Jedina razlika je u tome sto je on odlucio da sledi svoje blazenstvo, a mi neprestano izmisljamo opravdanja da to ne uradimo. Kako bismo igrali igru po sopstvenim pravilima i sami kreirali svoju
realnost, moramo prvo pazljivo da promenimo verovanja koja su nam usadili autoriteti. Mnogi od nas su se načekali dok im neko nije rekao da su u pravu. Ako vam neko to kaze, nemojte mu verovati. Opasno je nekome davati moc da nam određuje da li smo dobri ili nismo. Nikada necemo slediti svoje blazenstvo ako cekamo neciju dozvolu. Nece najvisi Bog da uđe u nasu dnevnu sobu, da nam cestita i da nam diplomu jer je to separatno misljenje. Bog nije napolju i ne moze da dodje kod nas jer se on vec nalazi u nama. On je sama sustina naseg bica i mi smo bozanska materija koja vrsi transformaciju Zemlje. Oduvek Zemlji jedino treba da se mi posvetimo samoostvarivanju. Velicanstven je poklon planetarnoj svesti kada smo voljni da univerzumu kazemo da smo u redu bas tako kako smo. To niko umesto nas ne moze da uradi. Strah od odvojenog ega Zasto vojnici sa puskom na ramenu ratuju tamo na Bliskom Istoku? Zato sto je neko tvrdokoran, inteligentan i obrazovan rekao da tako treba. Kada bi ljudi sledili svoje blazenstvo, da li bi bilo vojnika? Koliko bi bombi bilo baceno kada bi ljudi sledili svoje srce? Sta ako bismo se svi igrali u pesku? "Ne mogu svi da slede svoje blazenstvo, to bi bila anarhija, svi bi poumirali od gladi!" Da li ovo lici na reci majstora ili uplasene osobe? Ljudi koji veruju da su odvojeni od vas, od mene, od Boga, plase se te odvojenosti. Oni traze od drustva da ustanovi pravila kako bi se kontrolisala "moc". Oni misle na moc koju neko moze da ima nad drugim ljudima i da su ljudi bez kontrole u najmanju ruku anarhisti, pa cak i opasni. Kada ostvare zeljenu kontrolu, zivot je i dalje trka za pozicijama u pokusaju da se stigne do vrha. Najrazvijeniji podvojeni ego se ne zalaze za ratove, vec za izbore. Pomocu izbora, u najboljem slucaju ce samo 49% populacije trpeti vlast vecine. Izbori su tek neznatno civilizovaniji od ratova. U oba slucaja grupa donosi odluke "u korist" ljudi.
Kako se ponasaju bica koja ne veruju da su odvojena? Pa, ona nemaju potrebu da se stite od drugih. Ne mora da im se govori o prednostima saradnje u odnosu na konflikt. Nisu skoro bezopasni, oni su sasvim bezopasni, oni su ljubav/ saosecanje/, mudrost. Bice koje razume istovetnost svih, niti glasa, niti povlaci obarac. Ne zeli da iskazuje svoju politicku volju, zna da ne postoji potreba za centralnom zastitom, jer bilo cija volja ili stanje nisu i ne mogu biti ugrozeni. Nismo samorealizovani sve dok ne uvidimo povezanost sa svim postojecim dusama. Ono sto pomaze meni, pomaze svima. Ono sto meni skodi, skodi svima. Kada ima razumevanja, niko ne bi ni pokusao da nekoga ugrozi, pa prema tome, nikakva zastita nije ni potrebna. Samorealizacija je totalno stanje bica. Ne postoje zrtve. Oni koji veruju u odvojenost ega veruju da je prirodno stanje bica neproduktivnost, lenjost, parazitiranje. Veruju da kada ljudi zbog ekonomskih razloga ne bi bili primorani da rade, ne bi nista davali, vec bi samo uzimali. Da je ljudska priroda zla. Na neki nacin su u pravu. Kada bi se covecanstvo probudilo do jednog odredjenog stepena, postalo zdravo, bogato, srecno, ljudi bi prestali da idu na posao. Ne bi radili nista sto nije zabavno. Ali, priroda coveka je derivat Bozje prirode kao svog izvora. Priroda Bogo-čoveka je da kreira, istražuje, ona je omnipotentna, sveznajuca. Probuđeni čovek ce uvek odbiti da zivot pretvori u posao. On kreira, voli, plese. Potpuno je svestan kosmickog zakona koji kaze: ,, Nijedno Bozje dete ne moze biti prisiljeno da trpi oskudicu zbog izbora nekog drugog Bozjeg deteta. Bogatstvo kreira podsvest, ne radna snaga". Da li se secamo kakvo je prirodno stanje bica u univerzumu? Treba potrositi vise energije da se iskreira ogranicenje nego bilo koje drugo stanje Programirani smo da mislimo da nam zivot i nije tako los ukoliko nas neko nije osakatio ili ubio. Nauceni smo da se zivot sastoji od teskog rada i maksimalnog truda, da nam ne treba nista vise od hrane, sklonista i malo prijatelja. Ipak, nijedan majstor nije tako nesto rekao. Oni su razmatrali neobicna stanja bica kao sto je nirvana! Drustvo nas ne programira za savrsenstvo, ali je
istina da smo mi delic svetla koji leti od Boga kao od zvezde. Mi cemo vecno postojati u prirodnom stanju bica u univerzumu. Potreban je veliki napor, mnogo cireva i srcanih udara i poneki kancer, kako bi se blazenstvo drzalo u pokornosti. Zasto ucenici Zemljine skole ne zive u prirodnom stanju bica? Zato sto je jedan od atributa Boga neogranicena moc i, verovali ili ne, svaka osoba ima neogranicenu moc da kreira ogranicenja. Nije lako biti najvisi moguci Bog, prikupiti sve svoje izvore energije kako bi se kreirala iluzija da ste jedva ljudsko bice, bespomocno, ograniceno, potcinjeno. Neverovatna ideja. Mnoga bica koja zive van Zemljine skole nikako ne mogu da shvate price koje su culi o zivotu ovde. Ne mogu da shvate kako neko drustvo moze da postoji oslanjajuci se na principe suprotne od prirodnog stanja bica u ostatku univerzuma. Kada biste zeleli da zivite na Zeta Retikuli, pa odete da ih pitate za dozvolu da postanete nalik njima, oni ne bi razumeli ni sta je to dozvola, ni sta ih uopste pitate. Jedini blok za svesnost i prosvetljenje je odluka da ne zelimo samorazvoj i ne zelimo da budemo to sto zaista jesmo. Sve dok ne promenimo tu odluku verovacemo da nas kontrolisu; planeta, vlada, ekonomija, porodica. A to ce biti tacno, jer mi smo Bog i nase reci se ostvaruju. Dosli smo na Zemlju da se samorealizujemo, sada i ovde. Zato se Isus Hrist nije rodio za ovaj Bozic, nego pre dve hiljade godina, tada je bio potreban. A sada smo potrebni mi. Ovo je pocetak Ere istinskog prosvetljenja i nemamo nista drugo da radimo do da sledimo svoje blazenstvo, zelje svog srca. Samorealizacija je normalna Samorealizacija je normalna. Svi kvadrilioni drugih bica koja postoje u nekoliko drugih univerzuma smatraju da se ovo podrazumeva i da ne postoji nista drugo osim toga. Ali, ovde dole, na slepom koloseku arhaicnog oblika univerzuma postoji jedna mala skola poznata pod nazivom Zemlja, ciji stanovnici osecaju potrebu da traze dozvolu.
Da li znate zasto mi jos uvek pitamo za dozvolu? Zato sto verujemo u tacno i pogresno i u mogucnost greske. Ali, zar nam majstori nisu rekli da smo Bogovi? To su rekli Buda, Muhamed, Lao Ce, Konfucije, Avram. Kako Bog onda moze da pogresi? Svako od nas je u svom zivotu imao trenutke kada je doziveo potpuno blazenstvo, ali smo takve momente uvek okruzivali strahom jer smo se bojali da ce sreca nestati. Kada smo se igrali sa omiljenom igrackom i uzivali, bili bismo uhvaceni usred nase licne ekstaze i culi bismo: "Hajde u krevet- previse se zabavljas!" Uvek kada bi zivot poceo da bude zaista sjajan, sa strahom bismo se osvrtali iza sebe. Stvorili smo uslovni refleks, vezu izmedju onoga sto zelimo i onog cega se bojimo. Uvek kada bismo imali neko divno iskustvo koje bi nas dovelo u takvo stanje da potpuno izgubimo osecaj za vreme, tu bi obavezno bilo i : "Prestani da toliko uzivas! Sta mislis, ko si ti? Odakle ti ideja da zasluzujes da budes toliko srecan?" Odatle potice nas strah da ako je nesto isuvise lepo, sigurno ce nestati. To je to verovanje koje nas sprecava da vecno zivimo u ekstazi. Zapamtite da vi niste zrtve onoga ko vas je opominjao. Mi sami angazujemo ucitelje, pa samim tim uvek mozemo da ih otpustimo. Tada postajemo slobodni. Koliko je osoba spremno da zivi u vecnom blazenstvu i da nikoga ne pita za dozvolu da bude ono sto jeste? Ajnstajn je bio takav- to je jedan. Rembrant isto tako- to je vec dvojica. Ima ih jos nekoliko, mozda tuce, stotinak, mozda hiljadu. Ako od pet milijardi ljudi koji zive na zemlji oduzmemo sacicu samorealizovanih bica koja su sama sebi dozvolila da zive u prirodnom stanju bica, koliko je preostalo? Jos uvek oko pet milijardi. Cak i nekoliko hiljada samorealizovanih ljudi predstavlja tek kap u moru. U osvit Ere Vodolije desavaju se neke uzbudljive stvari. Kreativna svest pocinje da se izrazava u novim formama umetnosti, novim filozofijama i novim naukama. A sve je pocelo sa nekolicinom svetih radnika svetla koji su u svoje vreme smatrani radikalnim i jereticima. Sa astroloske perspektive, mozemo reci da je energija Ere Vodolije pocela da se polako uliva u planetu sa renesansom. Tada nijedan aspekt nije izbegao tranziciju. Prosireni vidovi ekspresije pojavili su se u umetnosti,
nauci, filozofiji i religiji. Nekoliko modernih proroka se pojavilo da govori o boljim danima. Pojavili su se Leonardo da Vinci, Ralf Valdo Emerson, Tomas Edison, Kant i Kvimbi. Oni su razumeli primarnu direktivu i to da je zivot na Zemlji evolutivan i tranzicioni proces. Niko od njih nije koristio dogmu i stagnaciju. Ono sto ih razlikuje od ostatka drustva je njihova zelja da zive svesno, i njihova spremnost da veruju unutrasnjem bicu uprkos onome sto su ih drugi ucili. Trik se sastoji u tome da se u svakom trenutku, svakoga dana setimo velike slike. Kako postajemo mudri i svesni, ucimo da sve vreme zivimo svesno umesto da koristimo stare sablone i navike. Deo svesnog zivljenja je i kada shvatamo sta razumemo, a sta tek treba da ucimo. Isto tako i da znamo kada smo skoncentrisani i izbalansirani, a kada treba da obnovimo resurse. Moramo biti spremni da kazemo: "Ovo jos nisam savladao, bolje da cujem ovu kasetu, procitam ovu knjigu ili da odem da posmatram zalazak sunca". Jedino kada zivimo svesno mozemo biti sigurni da najvecom brzinom napredujemo u zeljenom pravcu. Ovo je divna planeta za ljude koji prihvataju odgovornost za svoj zivot i odbijaju da budu zrtve. Planeta Zemlja ce bukvalno biti rajski vrt za one koji su spremni da definisu sta je njihovo blazenstvo i da ga slede. Po cemu se oni koji se obucavaju za majstora razlikuju od masa? Mase kazu: "Ne mogu da dam otkaz jer dugujem mnogo novca", dok ce oni koji se obucavaju za majstora reci: "Ovo mi ne prija, necu to da radim". Ako uporno radite ono sto vam ne prija, trpite neprijatne sitacije, treba da znate da je to vas izbor. Koje izgovore ljudi koriste da bi se i dalje ponasali kao zrtve? Potpuno smo slobodni da radimo ono sto zelimo. Mozemo slobodno da izaberemo da budemo zrtva, ali to treba da uradimo svesno. "Danas ja biram da budem zrtva. Zar to nije divno! Idem ponovo na taj posao koji mrzim". Ili: "Danas poslepodne cu biti zrtva. Ne zelim da idem u kucu toga i toga. Ne prijaju mi, ali ne zelim da ih uvredim, radije cu biti zrtva". Ako zivimo zaista svesno, nikada ne moramo mnogo da prilagodjavamo svoje ponasanje na nacin koji nas plasi ili nam
je neprijatan. Pre nego sto dozvolimo da budemo zrtve, hajde da budemo svesni sta kreiramo za sebe i kakve matrice uspostavljamo za planetu. U trenutku kada odaberemo da uvek budemo svesni i svesno pravimo izbor, nas zivot pocinje da se menja. U roku od nekoliko dana otkricemo razlicite nacine da ulogu zrtve zamenimo ulogom koja je bez stresa. Osecamo se neprijatno jedino kada varamo sebe i kazemo kako nemamo izbora. Kada se bavimo stvarima koje nisu za nas blazenstvo, stalno cemo se preispitivati dok jednom ne kazemo: "Odustajem!" Tada cemo se setiti sta je guru rekao o odustajanju i predaji. To je jedini put koji vodi u slobodu. Treba da se opredilimo da li cemo slediti pritisak vodja i raditi stvari na tradicionalan nacin ili cemo slediti svoje vodjstvo. Mozda cemo u pocetku odabrati da jos neko vreme sledimo pravila drustva, jer je tako ipak malo lakse nego da skocimo sa litice direktno u novi nacin zivota. To je sasvim u redu. To je samo malo vremensko odlaganje, ali je u redu ako smo svesni toga. Jednostavno recite: "Da, biram da sledim stari sablon jer u mom sadasnjem stanju svesnosti verujem da je to komfornije za mene". Vremenom cemo se osvrnuti i reci: "Oh, Boze, zasto sam cekao toliko dugo?" i jednostavno cemo krenuti dalje. Kada pocnemo da zivimo svesno, svakodnevno otkrivamo sve nove i nove stvari koje nam ne prijaju. To je divno! Nasa patnja je nas kljuc za slobodu. Bol nam savrseno tacno pokazuje sta nam vise nije potrebno u zivotu. Ne mozemo da se oslobodimo necega ako nismo svesni da to postoji. Kada ga prepoznamo i odustanemo od toga da pronalazimo opravdanja kako bismo ga zadrzali, jos jedan korak smo blize totalnoj slobodi. Kada pogledamo svo to insistiranje na disciplini u Eri Riba, kada su slepi vodili slepe, jasno je da su nam ocajnicki potreni individualci da nas pomocu svog unutrasnjeg vodjstva odvedu direktno Bogu. Mozemo da upotrebimo snagu volje i da izaberemo mir u svakom trenutku umesto da reagujemo na stvari oko nas. Znaci, ako nam je pukla guma, mozemo reci: "Ja zaslizujem samo najbolje, ova guma je pukla na najbolji nacin koji postoji". Ovo istice nasu moc i brise tragove osecaja da smo zrtve. Probusene
gume uvek sluze da neko bice podsete da guma nema moc da nas cini nesrecnim. Kada naucimo da ne fiksiramo energiju na probusenu gumu, ego pocne da se buni, daje nam spisak losih posledica. "Prvo, zakasnices i iznerviraces se". Mozemo slobodno da kazemo da nas taj spisak ne zanima. Kako neko uopste moze da zakasni u Bozjem univerzumu? Kako nesto moze biti van reda? Kada je pukla guma, to je samo znacilo da cemo tamo kuda smo krenuli stici u neko drugo vreme i da ce se nesto magicno desiti. Kada strah posmatramo kao opravdanje da se jos uvek drzimo starih sablona, zelim da kazem da nijedno bice nikada u trenutku sadasnjosti nije imalo iskustvo straha ili krivice. Sav strah se odnosi na buducnost, dok se sva krivica odnosi na proslost. Znaci, kada se fokusiramo na sadasnji trenutak, necemo pronaci ni strah, ni krivicu. A jedino strah i krivica sprecavaju covecanstvo da uvidi sta je prirodno stanje bica. Psihicka memorija i vizija Jedan moj poznanik je kao dete proglasen mentalno retardiranim, pohadjao je specijalne skole za decu sa mentalnim problemima samo zato sto nije na vreme zatvorio svoju vezu sa drugim nivoima. Imao je mnogo nevidljivih drugara kao dete i kada je odrastao, nije zeleo da ih se odrekne. Oni bi mu ponekad davali male poklone. To je sve bilo cudno za njegovu porodicu. Doktor je rekao: "Aleks nije bas sam sa sobom, verovatno je retardiran". Danas je on poznati parapsiholog i ima tri doktorata. Radi vantelesna istrazivanja za policiju, pronalazi nestalu decu. On je normalan, ostali samo pokusavaju da zadovolje svoje roditelje. Svako od nas ima secanja na svoje postojanje pre rodjenja. Ona ponekad procure iz podsvesti u svestan um. Sta se desava ako smo dosli iz drugog zvezdanog sistema? Sta bi se desilo kada bismo pokusavali da zivimo u skladu sa pravilima iz tog dela univerzuma? Tamo niko nije skrivao svoja osecanja. Svako je bio telepata, otvoren, iskren. Ako bismo tako funkcionisali na ovoj planeti, dobili bismo ozbiljne ćuške od okruzenja, porodice, ucitelja, zato sto smo razliciti.
Na Zemlji, moramo da naucimo da se prilagodimo. Pocinjemo da se zatvaramo kako bismo preziveli. "Cekaj, necu svakome da kazem sta znam i sta vidim. Veoma diskretno cu se povuci jer ne zelim da budem kaznjen. Ponasacu se kao normalno ljudsko bice". Mnogima se ovo desava. Onda posle dvadeset, trideset, cetrdeset godina neko dodje i kaze: "Ispricaj mi to sto znas". Ali mi smo uplaseni i reci cemo: "Ne, ne, neces me prevariti. Ne secam se ja tih kosmickih stvari". Secam se svojih iskustava koja sam imao kao dete. Bio sam u poseti rodjacima i igrao sam se u dvoristu oko cvornovatog drveta sa nekim nevidljivim gnomom koji je bio mnogo brzi od mene. Onda me je u toj igri iznenadio rodjak. Ja sam se toliko postideo sto sam se igrao sa necim sto je nevidljivo, da sam se zakleo da nikada vise necu biti tako neoprezan. Mnogo godina kasnije preselili smo se u Santa Fe i ponovo sam video cvornovato drvo slicno onom iz dvorista mojih rodjaka. Jednog dana sam se jako mucio da pronadjem neke odgovore. Otisao sam do svog omiljenog mesta za meditaciju. Parkirao sam auto na mestu odakle sam imao divan umirujuci pogled na dolinu. Tek sto sam seo i poceo da se relaksiram, video sam na stotine tih malih ljudi, pojavljivali su se iza drveca. Vikali su: "Potrebno je da ga razveselimo! Drz? te ga!" Posle nekoliko minuta sam vikao: "Prestanite! Prestanite!" Nisam vise mogao da izdrzim da me golicaju, ali sam bio odusevljen sto su se posle cetrdeset godina vratili da se igraju sa mnom. Svako ima tu opciju da se priseti trenutaka kada se igrao sa svojim specijalnim prijateljima iz drugih dimenzija. Da li mozete da se setite detalja iz svog zivota kada ste se bavili onim do cega vam je zaista stalo? Uranjali ste u to vreme bez vremena kada ste se igrali sa lutkama, ili u pesku. Tada bi ostatak sveta potpuno nestao. Ti su momenti model onoga cemu treba da tezite u zivotu. Mozete da u tom stanju zivite neprekidno jer ste vi ti koji kreirate svoju realnost. Mozete da iskreirate avanture, zanimljive poduhvate ili da se valjate od smeha. Mozete da imate sve sto zelite u vasoj verziji blazenstva. Drama je poznata (utočiste) Blaženstvo je nepoznato (zastrašujuće)
Vazno je da zapamtimo da savrsenstvo nece biti dosadno. Ponekad upadnemo u zamku i prizivamo dramu jer pogresno verujemo da nirvana nece biti zanimljiva. Kada zivimo svesno, postajemo svesni koliko je drama iscrpljujuca. Kada se desi neka dramaticna situacija na poslu, da li se sklonimo ili idemo da istrazujemo sve detalje u vezi sa tim? Kako mozemo da budemo povezani sa svetlom ako ucestvujemo u drami? "Kurs cuda" nam kaze da jednostavno izaberemo mir. Ali, ako vas neko tresne po nosu, da li da uzaberete mir? Ako banka zeli da vam oduzme kucu, da li da reagujete dramaticno ili da kazete: "Pa, sta cu, to je samo kuca". Ovo deluje zabavno, ali istina lezi u tome sta izabrati. Vecina od nas bi se uznemirila i potresla kada bi neko dosao da nam oduzme kucu. Zaboravljamo da mi kontrolisemo nase telo i nacin na koji ono reaguje. Sami biramo svoje emocionalno stanje u svakom trenutku. Posto zrtve ne postoje, imamo mogucnost da izaberemo mir. Vecina nije bas sasvim sigurna da je spremna da se odrekne drame. "Da li to znaci da treba da budem ravnodusan do kraja prvenstva u basketu?" Ne treba nicega da se odricemo. Ali, moramo da promenimo perspektivu ako zelimo slobodu. Nema vise pobednika i gubitnika na terenu, to su samo individue koje prevazilaze svoja ogranicenja. Kosarka je divno nastavno sredstvo. Kada atleticarka skoci vise ili trci brze od svog rekorda, iz njene perspektive ona je napredovala dalje u pravcu neogranicenosti. Iz nase perspektive, zelimo da vidimo kako se Bogovi igraju, nista drugo. Jedina svrha tih atleticara je licni napredak. Dok to ne uvidimo, ostacemo zapleteni u sopstvenoj mrezi. Kada neko pocne da sledi sopstveno blazenstvo i odbije da se dalje povinuje autoritetima, sledi period kada nam se ucini da smo se debelo zeznuli. Na to ce nam prvo ukazati porodica i prijatelji. Reci ce da smo neprakticni, da ne mozemo tek tako da damo otkaz ili da se razvedemo. Ovo je jezivo zastrasujuci prelazni period, ali posle kratkog perioda prilagodjavanja, pocinju da se desavaju fenomenalne stvari. Ako prestanemo da igramo po starim pravilima, videcemo da i nema nicega sto bismo mogli da izgubimo. Ovde okusimo istinu: moguce je da trajno okoncamo borbu.
"Poverenje", opet ta reč Probudjene duse u jednom trenutku odluce da potpuno veruju univerzumu. Previse frustrira kada se do kosmicke svesti dolazi sitnim koracima. Nadajmo se da ce jednom svi skupiti hrabrost da skoce u ambis. Ovo mora da se uradi s? vremena na vreme. Srecom, univerzum je veoma blagonaklon i totalno je na nasoj strani. Ako dozvolimo da nasa tranzicija bude zabavna, ona ce i biti. Univerzum nas toliko voli da ce sigurno otkloniti sva nasa ogranicenja, na manje ili vise zabavan nacin. Ali, kosmicki zakon nalaze da uvek imamo mogucnost da izaberemo laksi nacin. To se desava kada dobijemo nagon da damo otkaz ili promenimo zivot na neki drugi nacin. Osecamo da ce nas vise ispunjavati ako svoje vreme pocnemo da koristimo na drugaciji nacin. Misli iz naseg uma se realizuju. Kada pocnemo objektivno da analiziramo misli koje najcesce imamo u umu, prepoznacemo sta ce nam se u buducnosti desiti. Ako stalno kukamo zbog posla: "Ne zelim da idem na posao", univerzum ce se postarati da vise ne idemo na posao. Zato, bolje da mi damo otkaz nego da zavrsimo na hirurgiji, da nas otpuste ili da se firma zapali. Mudro je reci: "U susret mi nailazi predivan posao", umesto: "Ne zelim da idem na posao". Univerzum se ne bavi procenama da li su nase misli pozitivne ili negativne. On ih cita i realizuje. Kada univerzum pocne da ih pozuruje, ljudi tipicno reaguju ovako: "Ali, ne mogu tek tako da dam otkaz! Od cega cu da zivim? Umrecu od gladi! Ako ne dam otkaz i ako sledecih dvadeset godina ne budem radio taj posao koji mrzim, oduzece mi kucu!" Ako je ugrozena vasa kuca, ne opirite se. Slobodno recite: "Dovidjenja, kuco. Bila si mi divan dom, ali ja sam sada na putu ka slobodi". Opiranje izaziva duboko bolna iskustva. Sve je to samo lekcija i ako je vasa imovina u opasnosti, slobodno recite: "Boze, nosi. Ne treba mi i bas me briga sta ce biti sa mojom imovinom". Ako ovo iskreno mislite, koliko sutra ce sve biti sasvim u redu. Ali, ako izaberete da se oko toga sekirate, koliko sutra ce sve biti jos gore. "Ne treba da imas drugih bogova osim mene", je upozorenje kojim nas na fizickom planu kosmicki zakon opominje da kada poklanjamo paznju odredjenim stvarima mi od njih pravimo
bogove. Ako verujemo da nas unutrasnji mir i sreca poticu iz kuce, onda je kuca nas Bog. A kuca je los Bog i donosi samo nesrecu. Ako znamo da smo mi ti koji kreiramo sopstvenu realnost, zasto bismo onda kreirali nesrecu? To je zato sto ne verujemo da je univerzum prijateljski nastrojen i jos uvek nismo naucili da sa poverenjem ocekujemo da nam slede sve bolje i bolje stvari. Drustvo nas uci da cemo bankrotirati ako ne radimo sve te dosadne stvari koje mrzimo, ukljucujuci i administrativne poslove. Willie Nelson je u trenutku kada su mu oduzimali kucu rekao: "Sada se secam kako je pre nekoliko godina bilo divno biti slobodan". Jedan veoma vazan aspekt lekcije o odvajanju kaze da je veoma vazno da se ne zaboravi ovo: ono cega se dobrovoljno odreknemo, ne stvara bolno iskustvo. Samo nam ukaze na to koja je nasa "potreba" izazivac bola. Kada skocimo u ambis, mi se odreknemo svega. Ako nema straha i gubitka, nema ni bola. Verujemo da ce se Bog pobrinuti za nas i odvesti nas tamo kuda zelimo. Nije lose unapred znati koji nas blokovi mogu cekati na putu. Ponekad nam se cini da smo se oslobodili necega, a u stvari, to smo samo delimicno uradili. Mozda vam nekoliko puta ukradu auto kao sto se meni desilo, itd. Toliko se bojimo bola koji donosi blok, da unapred trazimo garancije. Zelimo da kazemo: "O.K. Boze, skocicu ja, ali mi prvo daj novac", ali cemo verovatno kao odgovor dobiti: "Greska! Prvo se obavezuj, pa ces dobiti novac". Ako prvo dobijete novac, nista necete nauciti. Svako bi tako uradio, ali ce samo majstor da se usudi i skoci iako nema dokaza da je to uopste moguce. Majstorstvo je imati veru u sebe da ste toliko u saglasju sa univerzumom da ce se ostvariti sve sto pozelite. Kao ohrabrenje, dodao bih da su cudesa prirodno stanje bica. Kao sto kaze "Kurs cuda", kada se ne desi cudo, nesto je poslo naopako. Kako dozvoliti univerzumu da popravi nasa ogranicenja Pre mnogo godina sam radio za American Airlines. koro ceo dan sam provodio uzivajuci u avionima i bio sam srecan. Naucio sam da sa ljudima ne treba da raspravljam o metafizici, ali mi se jednoga dana, moj prijatelj inzenjer obratio za pomoc. Bio je
preokupiran poslom, potpuno pod stresom. Banuo je sa recima: "Ti si najsrecnije stvorenje koje sam video. Da li mozes da me naucis da i ja buidem kao ti?" Tri nedelje kasnije je zavrsio u bolnici zbog infarkta i uradili su mu tri bajpasa. Univerzum na svaku molbu odgovara savrseno i ekspeditivno, bez obzira na to sto je odgovor mozda grub. Samo je naucio tog coveka kako da bude srecan! Bolnica u kojoj se lecio je uvela novi program koji je pacijente ucio kako da promene neadekvatan stil zivota. Rekli su mu da je njegovo ponasanje bilo "tip A" i da bi sprecio novi infarkt, mora da nauci da voli svoju porodicu, da se vise odmara i da uziva na obali jezera. Kada smo razgovarali nekoliko nedelja kasnije, rekao je: "Nikada nisam bio ovako srecan". Ja nisam mogao da ga naucim da bude srecan, iako me je molio. Univerzum je taj koji odgovara na pitanja. Kada znamo da neko radi na nekom teskom problemu, najbolje je da mu posaljemo bezuslovnu ljubav i podrsku. Mi nikoga ne mozemo da popravimo, ali univerzum moze. Posto znamo da podsvest kreira realnost, ne mozemo da se ukljucujemo u neciju dramu. Nikada vise ne smemo da sazaljevamo nekoga ko ima problem. Ranije bismo u slicnim situacijama rekli: "Oh, sirota zeno, uzas, tvoj muz je imao trostruki bajpas, tako mi je zao!" Posto podsvest kreira realnost, kada priznajemo da tragedija postoji, mi je jos jace kreiramo. Ako zelimo nekome da pomognemo, treba da ga efikasno "otkacimo", iako to deluje nepristojno. Da li znate da se ljudi zale samo dok smo mi spremni da ih sazaljevamo? Cim prestanemo, oni odlaze. Mozemo da kazemo: "Hvala ti sto napokon odlazis, sada tek mogu da ti istinski pomognem i pruzim ti podrsku". Neko ce mozda reci: "Da, ali mogu da izgubim prijatelje! Mi smo uvek razgovarali o nevoljama i problemima!" Tacno. Ako zelite da sledite svoje blazenstvo i spasete planetu, moracete da se oslobodite takvih prijatelja. Realno niko ne moze biti izgubljen, pa tako ni vi necete izgubiti te negativne ljude. Kada nas pozovu telefonom i traze sazaljenje, dodjemo u iskusenje da kazemo: "Ne zelim da povredim njihova osecanja". Molim vas, povredite njihova osecanja! Ako ih zaista volimo, reci cemo: "Nemam sada vremena za tebe". U
suprotnom, moracemo da se inkarniramo jos jedan zivot, samo zato sto smo se, eto, sazalili. To je glupo. i kada se sledeci put inkarniramo, opet ce moliti i traziti sazaljenje, sve dok ne kazemo: "Zao mi je, ali nemam vremena za nesrecu. Vise ne verujem u dramu. Ne mogu da joj dopustim da se baskari u mom zivotu, previse sam zauzet, sledim svoje blazenstvo". Mozemo da prihvatimo da je drami dosao kraj Svi smi imali iskustva sa zivotom punim stresa i trauma. Ako zelimo da se duhovno razvijemo, moramo da prihvatimo da drami mora doci kraj. Neki pocnu da se koprcaju kada stvari krenu previse dobro. "Znaci, mislis da bas uvek mogu da dobijem sve sto pozelim? Pa sta sada da radim sa sobom?" Stanite i porazmislite sta ste sve naucili u zadnjih pet stotina svojih zivota. Kreativnoist, isceljenje, samoispunjenje, najbolji ste na planeti. Medjutim, tu se ipak radi o karmickom treningu. On se desio u intervalu od hiljadu vasih prethodnih zivota. Sada se pojavljuje u vidu intuitivnog znanja. A sto se tice ostalog sveta, to nije konkretno. Ako je to u cemu ste dobri intuitivno, onda to nije nauceno. Vi ste kao Betoven. Vezbate, ali niste postali talenat tako sto ste se upisali u muzicku skolu. Izgleda da se nasa karmicka strucnost bazira na onim stvarima za koje su nasi roditelji rekli da su nekorisne. "Ti treba da budes lekar". "Ali, tata, ja zelim da sviram gitaru!" "Sine, to je neodgovorno, moras da postanes doktor". Ako ste slucajno reinkarnirani Segovija, a ne daju vam da svirate gitaru, bicete veoma nesrecni. Morate da sledite svoj put. Opustite se, planetarna podsvest se tako brzo menja da je veoma lako naci sopstveno blazenstvo. Jedan od nacina da otkrijete koji put je vas je da stalno vezbate osecaj blazenstva. Uvek se ujutru zapitajte: "Sta bi me danas najvise obradovalo?" Blazenstvo vam nece biti servirano na tanjiru kada jednoga dana Bog odluci da ste vi na redu. Nece vam ni univerzum dati uputstvo kako da se preokrenete za sto osamdeset stepeni i postanete blazeni. Nece vas iz vase kuce baciti na neki deseti kraj planete da iznenada postanete bozji sluga. Vase blazenstvo je nesto sto vi radite na vas nacin po sopstvenoj volji a sto vas tera da prestanete da se povinujete
onome sto treba, sto se mora itd. To sto vam preostane je vase blazenstvo. Za vecinu ljudskih bica je veoma riskantan korak da slusaju svoje srce, ali jedino se tako moze izraziti licni genije. Svi umetnici, pronalazaci, muzicari iz enciklopedija su bez izuzetka bili buntovnici. Svi su oni izabrali da slede svoje blazenstvo, a ne ono sto su im roditelji rekli. Jedini nacin da se oslobodi planeta je da prvo oslobodimo sami sebe tako sto cemo postovati svoje zelje. Slusajte zelje svog srca i odbacite ono sto vas uce autoriteti i ostatak drustva. Setite da vam je drustvo reklo da ne mozete da lecite ukoliko nemate diplomu lekara. Da je to tako, Isus ne bi mogao da isceljuje. On tehnicki nije imao kvalifikacije da leci ljude, on je samo sledio svoje blazenstvo. Setite se vase zute sveske. Zapisite sve sto ste oduvek najvise zeleli na prvoj strani sveske, zatim sve sto vas cini srecnim, pre nego sto vas racionalni um pocne da vas ubedjuje kako je to nemoguce ostvariti. "Zelim da budem umetnik!" A ego ce reci: "Ti ne znas da slikas! Nisi skolovan, ne razlikujes akvarel od akrilika!" Ostavite ove komentare za drugu svesku. U tu drugu svesku zapisite sve razloge koji vas sprecavaju da sledite svoje blazenstvo. Sve "treba" i "mora" sto su vam rekli roditelji i ucitelji, sve cega se setite. Zapisite svako objasnjenje koje su vam dali. Pisite dok ne iscrpite sve mogucnosti. Sada procitajte sta ste zapisali i oseticete mizerno stanje bica u kome obitavaju svi ti vasi autoriteti. Zapalite tu drugu svesku. Ostala vam je samo prva zuta sveska, vase blazenstvo. Kada pocnemo da sledimo svoje blazenstvo, cesto sebi postavljamo pitanja da li smo na pravom putu, da se nije slucajno usunjao neki strah i sl. Lako je proveriti. Kada sledimo ego, svaka situacija deluje neverovatno slozeno. To nas podseca da zastanemo, usporimo, duboko udahnemo i potrazimo svetlo. Kada pronadjemo blazenstvo, nalazimo se u stanju kada vreme prestane da tece. Nema napetosti. Ta aktivnost moze biti sivenje, penjanje na drvece, pranje sudova, pisanje kompjuterskih programa.
Ne postoji osoba na Zemlji koja ne zna kakav je osecaj kada vreme stane. Kompleksnost je uvek u suprotnosti sa blazenstvom. Ona kaze da je to sto radimo toliko vazno da ne smemo da odemo da uzivamo na obali jezera. To je trenutak kada znamo da neizostavno treba da se odmorimo. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa starim pristupom i zahteva punu veru i poverenje u univerzum. Razmotrite u svom umu svoju situaciju. Recite: "Dobro, oduvek sam voleo da radim?ali?moj izgovor je bio?" Obavezujte se da cete dozvoliti univerzumu da vam pokaze kako da krenete u zeljenom pravcu. Dozvolite vasoj kreativnosti da tece. Vasa inspiracija ce doprineti mnogo vise nego sto mozete da zamislite evoluciji covecanstva onda kada pocnete da zivite po sopstvenim pravilima. Kreatori matrica- radite svoj posao! Uzivao sam na koncertu pijaniste Peter-a Nera i filharmonije iz Tulse. (Dobio sam mesto u orkestru). Tek sto je orkestar poceo da svira, Peter je poceo da improvizuje kao lud. Dirigent je posizeo i cekao je da se ovaj vrati izvornim notama, ali je pijanista nastavio da svira svoju velicanstvenu miziku. Nikada ranije je nije svirao. Povremeno ga je publika ohrabrivala. Kada sam ga pogledao, video sam levak sa mnogo radijacije koji se sirio iz njegove ledjne srcane cakre. Pruzala se sve do nebesa i sva se muzika ulivala u levak i kruzila po njegovom telu. Nije imao pojma odakle je sve to dolazilo i da je zastao da istrazuje, sve bi momentalno prestalo. Sedeo sam tu i tog trenutka dobio intuitivni uvid da se u stanu pijaniste izlila kanalizacija! Da li ga je bilo briga? Naravno da ne. Nije imao vremena da ostane kod kuce i popravlja kanalizaciju jer je morao da svira. Bio je u izvoristu, ziveo je svesno i sledio je zelje svog srca. Kada dodje vase blazenstvo, jednostavno ga sledite. Kako da napravite matricu za spas planete? Sta da preporucite ljudima da rade? Znate da ljudi ne veruju da mogu slobodno da rade ono sto zele, ali vi razumete kako sistem fumkcionise. Nikada ne zaboravljajte ko ste i da ste normalni, po kriterijuma univerzuma. Univerzum je pun dobrih ljudi koji normalno zive bez ogranicenja. Jedino u Zemljinoj skoli ljudi veruju da je borba
normalna stvar. Vi ste ovde da im pomognete da prevazidju taj stari sistem verovanja. Kada borba prestane, ostaje samo uzivanje. Jednostavno je tako. Niko nije bio jednostavniji od Bude. On se stalno smesio. Omogucio je drugim bicima da postignu prosvetljenje tako sto je uzivao u sopstvenom. Vas posao je da se zabavljate. Svaki majstor pokusavao je ljudima da objasni da to treba da rade kako bi se oslobodili. Svrha svih aktivnosti u vasem zivotu je uzivanje. To se poklapa sa spasavanjem planete. Ako ste srecni i ushiceni ko ce to da primeti? Svako! Cak i ne mora da bude prisutan, jer smo svi telepatski povezani. Ako radite samo ono sto vas najvise zabavlja, iniciracete nove pronalaske, budjenje, inspiraciju i isceljenje. Toliko cete napuniti baterije Zemlje da se nece zaustaviti sve dok ne dodje do svetla! Ali, to ce se desiti samo ako donesete odluku da sledite svoje blazenstvo. Blazeni su oni koji vise ne traze dozvolu da budu ono sto su, jer, oni su spasioci planete. Tako to funkcionise. Šesto poglavlje "Karma" Dan mrmota Da li ste imali srece da pogledate film "Dan mrmota"? U tom filmu Bill Murray glumi Phil-a Conners-a, novinara koji se bavi vremenskom prognozom i koga njegova TV stanica salje da izvestava o Danu mrmota koji se slavi u Pensilvaniji. Za njega je uzasno ponizavajuce da izvestava o nekom glodaru koji na osnovu svoje senke predvidja kakvo ce biti vreme, ali mora, da ne bi izgubio posao. Muci se, grci, stenje, odlicno igra ulogu zrtve. Na kraju krajeva, treba da istrpi taj jedan dan i da bezi odatle. Ali, sutra ujutru se budi u istom krevetu, sat-alarm zvoni u isto vreme, na isti nacin. Mora da istrpi jos jedan dan. I ponovo tako, ponovo, ponovo, ponovo. Hiljadu potpuno identicnih dana sa identicnim ogranicenjima i mogucnostima. Svakoga dana Philovo verovanje da je to sve klopka materijalizuje se u vidu jos jednog dana koji će ceo da bude klopka.
Bezbroj puta bezuspesno pokusava da izvrsi samoubistvo. Sledeceg jutra ponovo se probudi u istom krevetu, a sat-alarm ponovo zvoni u isto vreme i na isti nacin. Ocigledno je neizvodljivo da umre, ma koliko bio ocajan i zeleo da pobegne odatle. Isti dan, isti ljudi, ista igra, sve isto, bez izlaza. Ova izmisljena prica skoro besprekorno prikazuje kako karma (koja je isto tako fikcija) funkcionise. Za one koji jos nisu poceli da razmisljaju o tome da postoji velika slika u kojoj ne postoje zrtve, zivot se stalno ponavlja kao sto se za Phil-a ponavlja Dan mrmota. Kao sto kaze Yogi Bera: "Sve je to "deja vu", pa ispocetka". Konacno Phil, posto je sve probao, uvidevsi da ne postoji izlaz, pocinje da razmislja o tome da li ima neki talenat i kako bi mogao da ga razvije. Na kraju krajeva, ocigledno ima bezbroj zivota i ima vise nego dovoljno vremena da nauci da svira klavir, vaja, nauci napamet celu francusku poeziju. Tako on postane izuzetno talentovan genije, a potreban mu je po jedan dan (t.j. zivotni vek) da maksimalno razvije neki talenat. Njegov pogled na zivot najvise oplemenjuje to sto je zaljubljen u Tv producenta Ritu (koju igra Andy McDowell). Kada je u njenom drustvu, on uziva i malo po malo zaboravlja na materijalisticki pogled na svet. Posto prozivi desetine hiljada dana (t.j. zivota), u kojima uvek za malo poveca svoju sposobnost da voli, osvane novi dan. Kada se to konacno desi, Phil jos uvek nije prosvetljen. Ali promenio je pogled na zivot, i potpuno je spreman da sada istrazi kako je to ziveti na sasvim drugi nacin. Takozvane zrtve okolnosti uopste nisu nikakve zrtve. Oni samo prozivljavaju rezultate i manifestacije sopstvenog sistema verovanja. Kada najzad shvate sta zaista znaci pruzati otpor okolini (t.j. njihovoj kreaciji), mogu svoju paznju da preusmere na razvijanje osecaja ljubavi kao svog licnog iskustva. Niko nije zrtva karme. Nije uopste predvidjeno da neko bude kaznjen zbog svojih losih dela. Oni koji ovo nisu shvatili zive
svaki dan kao Dan mrmota, jer, kao sto znamo, nase misli kreiraju nasu realnost. Kada se branim ako sam napadnut, igram igru koja se zove karma i koja je bez kraja. Beskonacna je. Otpor izaziva ponovni napad. To je zakon karme. Napad i odbrana bukvalno mogu da se igraju sve do kraja vremena, unedogled. Za mir nije odgovoran moj protivnik. Moja je odgovornost da izaberem da izadjem iz igre. Ne oprastam zato sto neko zasluzuje ili sto je to pristojno. Ja prastam samo zato sto zasluzujem mir. Umesto stalnog opiranja, zasluzujem da iskusim ljubav prema samom sebi. Zasluzujem da iskusim ljubav prema samom sebi umesto stalnog opiranja. Kada istrazujemo sta znace prosvetljenje i ljubav, pocinjemo da shvatamo koncept prastanja. Prastanje skoro momentalno prekida neprekidna ponavljanja karmi. Karmicki dugovi Karma je veoma slicna reinkarnaciji po tome sto je vrlo koristan concept uprkos tome sto popularno svatanje karmickog zakona ima malo veze sa istinom. Ezotericka ucenja vec desetinama hiljada godina govore o karmi. Ona nam daju nekakav uvid u Zemljin skolski sistem i takodje na jedan od nacina na koje je moguce evoluirati. Dok majstori govore o vecnom zivotu ne spominju da je potrebno platiti nekakav karmicki dug. Platiti karmicki dug znaci iskupiti se za nesto sto smo lose uradili. Greska moze biti nacinjena ili u ovom ili u nekom drugom zivotu. Ezotericna ucenja daju nam koncept kojim bi mogli da objasnimo sebi zasto neko dete ima leukemiju. Ako smo pod uticajem zapadnog vaspitanja i ucenja, onda ne postoji nacin da se pomirimo sa bezizlaznom situacijom kao sto je leukemija. Jedino mozemo da zakljucimo da je Bog osvetoljubiv i da kaznjava. Zato su za nas smisljene korisne pricice kao sto su karma ili reinkarnacija koje nam ipak ostavljaju mogucnost da poverujemo da je zivot vecan a univerzum dobrocudan. Mi zivimo karmicki kada ne znamo da postoji bolji nacin. Taj izbor pravimo obicno pre nego sto se rodimo, zato sto verujemo
da nismo dovoljno evoluirali da bismo mogli da, na svesnom nivou, napravimo mudar izbor svih dogadjaja i okolnosti u nasem zivotu. Zato kada gledamo ovozemaljskim ocima izgleda kao da nas univerzum muci. Karmicki zivot je najniza forma evolucije, najrudimentarniji oblik edukacije duse. U biblijskoj analogiji ljudskog puta, karma se pojavljuje u pocetnim delovima kada ljudi zive po principu "oko za oko". Ti ljudi su verovali da je njihovo okruzenje realno. Verovali su u bol i teska vremena. Ako su uopste i imali ideju o Bogu, on je bio ljubomoran, strog diktator koga ljuti ljudsko ponasanje. Takav Bog je zahtevao da mu se redovno podnose zrtve. Nisu imali drugaciju ideju o stvarnosti osim one koja se opaza fizickim culima. Ovakvim ljudima su potpuno zatvorena unutrasnja cula i jedino mogu da razumeju razvoj kroz karmicki put. Kada dodjemo do zavrsnh delova Biblije, razvijena bica su zamenila karmicki put miloscu i unutrasnjim otkrovenjem. Pokusavaju da razumeju da dobrovoljno sticemo iskustva koja ce nas brzo probuditi. Sada je tema kako preci sa puta punog muka na razumevanje. Sa svakom neprijatnom lekcijom, uvek dobijemo i dva izbora. Mozemo da odaberemo da prozivimo neprijatno iskustvo (sto se zove placanje karmickog duga) ili mozemo da postignemo razumevanje bez potrebe da prodjemo kroz to iskustvo. Sveti Pavle je ovo nazivao miloscu. Karma je za ljude koji nisu budni i nemaju koncept velike slike. A najvise je za ljude koji ne veruju da su povezani sa drugim ljudima. Oni mogu da nauce da jedino sebi nanose zlo kada ubiju drugu osobu, tako sto se vrate u drugom zivotu da bi bili ubijeni. Svi su majstori poducavali da postoji zlatno pravilo. Ako ljudi mogu da nauce da "rade samo ono sto bi zeleli da njima neko drugi radi", njihova karma nece sadrzati nikakvu tragediju. Svrha svake karmicke lekcije, bilo da je u pitanju narkomanija, siromastvo, bolest ili zlostavljanje je da nas neizostavno nauci kako da budemo besprekorno srecni. Sistem je perfektan i te
lekcije su za nas napravljene kako bi nam pomogle da dostignemo razumevanje. Neophodno je da dusa bude razvijena kako bi evoluirala iz skole 3D u mnogo lepsa carstva, 4D, 6D ili 10D ili 100D. Znaci, mi jos uvek ne zelimo da se razvoj upotpuni, samo da ne bude vise bolnih iznenadjenja. Zelimo da predjemo sa spoljasnje motivacije (bol, karma) na unutrasnju (vizija, kosmicka svesnost). Karmicko ucenje ima smisla samo za one koji reaguju na stare programe kao i za one koje je moguce izvesti iz takta. Ako jednostavno izaberemo mir u svakoj konfrontirajucoj situaciji, izbeci cemo bol koji je deo svake karmicke lekcije. Vecina ljudi negira da ima probleme u zivotu. To je zbog naseg vaspitanja. Drustvo veruje da su ljudi sa velikim problemima, kao sto su alkoholizam, bankrotstvo, kleptomanija, nakaznost nedostojni. Ali duhovni studenti su svesni toga da svako ima probleme. Kao sto kaze Patricia Sun: "Tvoj problem je tvoja ulaznica". Duhovni studenti se raduju izazovima. Izazovi (lekcije) su takodje nase ulaznice za slobodu lisenu bola. Oni su nase jedine ulaznice. Ne zelimo da eskiviramo lekcije, a samim tim i razvoj. Ali svakako zelimo da izbegnemo bol. To je to. Bol nije potreban, ali razvoj jeste. Nijedan majstor nije rekao da treba izbegavati lekciju ili razvoj. A niko to ne moze da uradi osim nas. Nikoga ne mozemo da ovlastimo za tako nesto. Majstori govore da treba nauciti da se uziva na putu. Prosvetljenje je veoma licno, veoma prijatno, avantura kroz vreme i prostor. Karma=strah=krivica=karma Vecina ljudi nije svesna da je zivot serija lekcija, kao i da imaju izbor da ne private ovozemaljski sistem. Ako ovde dodjemo potpuno uspavani, sasvim je prikladno da nam vodje naseg plemena, sela ili drzave kazu kako je nase telo vazno i da treba da ga cuvamo od unistenja. "Nemoj da se igras sa lavovima jer ce te pojesti! Ne skaci u ambis jer ces poginuti!"
U toj tacki nase evolucije, strah je bio neophodan jer bismo inace napustili i nase telo i Zemaljsku skolu i nista ne bismo naucili. Ucenici drugog, treceg i cetvrtog razreda ne mogu da postoje bez straha. Svi smo proziveli na hiljade zivota u kojima je strah bio koristan i odrzavao nas je u zivotu. Onda je neko rekao: "Sada si ti u dvanaestom razredu, hajde lepo zaboravi sve sto smo te ucili". "Kako? Moj strah je dobro uprogramiran duboko u podsvest, ne mogu ni da zamislim da ga se oslobodim!" Ucenje u Eri Vodolije oslobadja od straha. Mozemo da uvidimo pravu prirodu karme kao motivatora pomocu straha i krivice. Naucili smo da je karma dobro ucilo u ostalih jedanaest Era Zodijaka, ali ne i u Eri Vodolije. Oni koji bi da uspostavljaju nove matrice za novi nacin zivota, moraju da se oslobode karme kako bi pokazali drugima kako to da urade. Nase reci moraju da prate nasa dela. Moja svrha je moj karmicki put Sta je izazvalo najvece saosecanje u vasem zivotu? Zasto je neko anti-kancer, neko anti-nuklearac, neko protiv kiselih kisa? Zasto nisu svi ljudi protiv jedne iste stvari? Da li je gora rupa u ozonskom omotacu od kiselih kisa? Zasto neko zeli da zaustavi ratove, nahrani gladne i beskucnike? Retko zastanemo da porazmislimo sta smo radili pre hiljadu ili pre deset hiljada godina i da je to mozda razlog nase sadasnje potrebe da neke stvari popravljamo. Ako imamo gorucu zelju da popravimo neku tragediju, znaci da smo u prethodnoj inkarnaciji bili upravo izazivaci takvih tragedija. Na nivou podsvesti, smirujemo naš osecaj krivice zbog zverstava koja smo cinili u dalekoj proslosti. Karma sto posto koristi krivicu kao motivaciju. Uvek istu stvar ponovo vraca u opticaj. Pojavljujemo se u onakvoj realnosti kakvu smo prethodno iskreirali u svojim mislima. Ako imamo zelju da zastitimo Majku Zemlju, moguce da smo je pre hiljadu godina ugrozavali. Karma je zaista do te mere pojednostavljena. Ako smo nekada bili industrijalac koji je trovao sredinu tonama čađi, sada smo borac za zastitu zivotne sredine koji se bori protiv globalnog zagrevanja Zemljinog omotaca. Ako je neko aktivna feministkinja, nekada je bio
sovinista koji je zlostavljao ili ogranicavao slobodu zenama. Nasa sadasnja preokupacija je najdirektnije povezana sa nekom zloupotrebom iz proslosti. Sistem je potpuno savrsen i svako radi samo i iskljucivo na sebi. Nikome drugome i ne trebaju popravke! Ako ipak odbijemo da pogledamo sta se desava iznutra, u nama, onda ce se "izvan" nas pojaviti nekakva zverstva, pa cemo biti "primorani" da ih popravljamo, sto se opet svodi na to da isceljujemo sami sebe. To je jedan od magicnih trikova koji su smisljeni u Zemljinoj skoli. Sve sto vidimo, bilo to dobro, lose, ispravno, pogresno ili neutralno, samo je nas odraz u ogledalu. Sve sto primamo dok smo u fizickom telu spada u kategoriju paradoksa. Iako je istina da imamo potpuno slobodnu volju, vecina je koristi da sa Zemljinom skolom sklopi pedantan ugovor. Zato izgleda da su nasi zivoti unapred zacrtani, a oni to na neki nacin i jesu. Mi smo ih zacrtali i to na nivou duse, a nije nam ih nametnuo nekakav karmicki Bog. Ako u ovom zivotu imamo tesku karmu, to je zato sto smo sami sebi odredili dramu u nadi da cemo moci sebi da oprostimo za "greske" koje smo pocinili u prosloj inkarnaciji. Kada oprostimo svom sadasnjem neprijatelju, mi smo u stvari oprostili sebi u nekoj imkarnaciji iz proslosti. Vecina ljudi nije spremna da prihvati odgovornost za sve tragedije na zemlji jer veruju da su one realne i da je steta moguca. Ne i ne. Bog je ljubav. Bog ne dopusta tragediju. Potrebno je da popravimo nasu percepciju kako bismo shvatili tu ideju. Prekomponovanje nase proslosti sa "Ja sam krivac" u "Ja sam iscelitelj" Dok sam drzao neku svoju radionicu i govorio o nacinu na koji Zemlja funkcionise, jedna zena je pocela da place kada sam rekao da je tragedija iluzija. Nije mogla da prihvati tu ideju. Kada sam se podesio na njene frekvencije, video sam da su je u prethodnom zivotu ubili nacisti u Ausvicu. Prezivela je neopisive uzase i ostala uverena da Bog dopusta greske i da se neke stvari jednostavno ne prastaju. Tada sam cuo i divnu pricu o ljudima
koji su bili inkarnirani kako bi poginuli u eksploziji atomske bombe u Hirosimi i Hitlerovim logorima smrti. U skladu sa karmickim principima, to su bili ljudi koji su u ranijim zivotima ubijali ili mrcvarili druge ljude. Znamo da je Bog nesposoban da osudjuje, ali su oni sami sebe osudili. "Ako se ponovo vratimo da budemo muceni, mozda cemo poverovati da smo dovoljno kaznjeni i docicemo do toga da podsvesno oprostimo sebi". Ovakva bica su se inkarnirala u gomilama. Bili su ubijani u gasnim komorama, u nuklearnim eksplozijama, zbrisani sa lica Zemlje. Da li ih je ovo zaista ubilo? Ne, naravno da ne. Kada mnogo ljudi pogine odjednom, na drugoj strani se odrzi jedan masovni skup. Iznajmi se ogromna dvorana na astralnom planu i duse se okupe da smisle osvetu. Zrtve II svetskog rata su zaboravile da su dobrovoljno izabrale svoju sudbinu, zalili su se i jadali. Stotine hiljada njih se svadjalo u toj dvorani dok neko nije ustao i rekao: "Znam sta cemo! Uradicemo isto sto smo radili milionima godina! Posto smo bili zrtve, vraticemo se kao mucitelji. Hajde da se inkarniramo u Sjedinjenim Americkim Drzavama jer ce oni imati najmocniju armiju koju je svet ikada video. Hajde da se infiltriramo u njihovu vojsku i preuzmemo kontrolu, da zbrisemo svakoga ko nam se ne dopada. Hajde da se obracunamo!" Ovo je zvucalo logicno jer je to uobicajen nacin na koji karma funkcionise. Tako se oduvek radi. Konacno je neko ustao, prisao mikrofonu i rekao: "Cekajte samo malo! Sta ako se masovno inkarniramo, ali ne budemo militaristi, nego pacifisti? Mozda budemo deca cveca i crtamo nasmejane likove i dugu gde god stignemo i stavljamo cvece u puscane cevi! Mozda ce ovo da pokida matricu koja se ponavlja vec milenijumima i dobijemo sansu da osetimo malo mira." Debata izmedju militarista i pacifista rasplamsavala se sledecih godinu dana. Na kraju se nekoliko njih slozilo da probaju sa tim mirom. "O.K. Idemo dole i odbicemo da se borimo. Verovatno ce nas zastrasivati i manipulisati, tako je to na Zemlji. Odvesce nas u zatvor, a mozemo i da pobegnemo u Kanadu".
Kada se tako mnogo bica u isto vreme inkarniralo, sa dugom i cvecem, trajno su impregnirali telepatski rezervoar svesti mirom. To je bila garancija da ce mir sigurno pobediti i da u sledecih milion godina nece biti nuklearnih ratova. Nikada pre niko u ljudskoj istoriji nije kao ova bica garantovao da ce prelaz iz Ere Riba u Eru Vodolije biti miran. Nece biti potapanja Lemurije ili Atlantide, sto se obicno desava na prelazu izmedju ta dva doba. Kada sam ovo ispricao onoj zeni sa radionice, briznula je jos jace u plac. Priznala je da vec mesecima razmislja o samoubistvu. Sada je imala jak osecaj da je sve u redu. Umesto da veruje u tragediju, sada je znala da se inkarnirala kako bi sprecila Treci svetski rat. Prepoznala je sebe kao spasioca. Svi smo mi spasioci. Krivica je vizija sa ogranicenjem Hajde da vidimo odakle dolazi ta krivica koje pokusavamo da se oslobodimo. Svaka nasa navika ili karakterna crta koja nas strasno nervira, nekada u nasoj karmickoj istoriji nam je spasla zivot. Sve ono zbog cega se osecate krivim bilo je jedno od najznacajnijih iskustava za vas razvoj koji ste ikada imali. Pomoglo vam je da uspesno promenite svoju svesnost. U stvari, nikada se nismo lose ponasali. Bog to ne bi dopustio. Bog cija je glavna definicija ljubav ne bi dozvolio postojanje sistema koji bi opravdavao krivicu. Znaci, istina je da nikada niste pogresili. Nista ne postoji izvan ljubavi, pa kako smo onda mogli da uradimo nesto sto je ispravno ili pogresno? Sta god da izaberemo, to je ljubav, cak iako nam nasih pet cula kaze suprotno. Teoretski znamo da je to tacno, ali opet se pitamo: "Da, ali ne radi se tu samo o meni! Moje ponasanje je povredilo tu osobu, to je svakako lose!" Pa, mozda ta osoba nije platila skupu skolarinu, nije zapisala u raspored casova da cete je vi potkaciti kako bi dozivotno pamtila tu lekciju. Ako svadja, konflikt ili rasprava ne izazovu kod vas zestoku reakciju, uloga vaseg oponenta kao nastavnog sredstva univerzuma je ponistena. Svadja i osoba sa kojom ste se svadjali bili su u tom trenutku za vas najbrzi nacin da napredujete koji vam je bio na raspolaganju. I vi i ta osoba cete ipak diplomirati, ali cete vi morati da nadjete neku drugu osobu da se sa njom posvadjate.
Da li znate sta se desi kada se svi medjusobno izmasakriramo i poubijamo? Kada svi tako poumiremo, pravi se zurka! "Kakva strava predstava! Zaista sam te majstorski ubio, zar ne?" "Hoces jos jedno pivo?" U svakoj skoli mozemo da vidimo kako dete place jer ga je ucitelj naterao da vezba pisanje. Iako nam je žao deteta, necemo mu reci da ne treba da uradi domaci zadatak jer nam je jasno da je korisno da nauci da pise. Na slican nacin i ljudi biraju da uce u Zemljinoj skoli. Isto je i u igri zivota. Svi oni sa kojima ste razmenjivali zucne reci ili su vas nervirali ili ste se sa njima sukobljavali bili su vasi "ucitelji pisanja". Cak i kada bismo imali moc, a nemamo je, da nekome promenimo karmu, to ne bismo uradili. Kada bismo mogli da amputiramo njihov bol i borbu (sto je suprotno od isceliti), znate sta bi nam rekli na kraju svog zivota? "Djubre jedno! Samo sto nisam diplomirao. Skupo sam platio skolarinu, proveo godine i godine na koledzu, spremao sam diplomski, a ti si sve to srusio!" Zemljina skola se bavi razvojem, obrazovanjem i ucenjem i sistem je perfektan bas takav kakav je. Istina je da karmicki dugovi nisu nista drugo do bozanstven nacin da se stvari bolje razumeju. Kada nase dete dođe iz skole i treba da radi zadatke, a pita nas da ide da se igra, postajemo veliki, opasni roditelj i kazemo : "Ne! Prvo uradi domaci zadatak!" jer smo svesni da je taj zadatak koristan za njega. Na nivou duse kada neko kaze: "Moram da prodjem kroz to iskustvo kako bih sebi mogao da oprostim stvari iz moje proslosti" da li cemo mu reci: "Ne, nemoj, vise bih voleo da gledam kako se sledecih deset miliona godina mucis u sopstvenoj krivici?" Moramo da se oslobodimo potrebe da menjamo karmu drugih ljudi, a narocito karmu nasih supruznika, roditelja ili dece. Oni su znali sta su radili kada su se upisivali u skolu. Ne mozemo da popravimo svoje voljene ili prijatelje tako sto cemo da im ukazujemo na nacine na koje mogu da poboljsaju stvari. Isceljivanje umesto popravljanja Naravno da se u nama javi konflikt kada vidimo da neko nama blizak pati zbog svoje karme. Znamo da ne mozemo da ih
popravimo. Popraviti nekoga znaci da zelimo da ta osoba prestane da se muci kako bismo se mi bolje osecali. Kao iscelitelji cinimo ono sto ce ih naterati da bolje razumeju neku lekciju, ali tako da izbegnu teske aspekte lekcije. Samo univerzum moze nekome da da razumevanje. Ali, mi mozemo da asistiramo univerzumu tako sto cemo drzati osobu u svetom prostoru ispunjenom cistom ljubavlju i svetloscu, bez ikakvih osudjivanja razloga ili rezultata. Znaci, mozemo da pomognemo ljudima u vezi sa njihovom karmom. Fizicka tela, navike, svidja mi se, ne svidja mi se, sve je to karmicki Kada sam radio kao svestenik na odredjeno vreme u crkvi "Zajednica" u Tulsi, zena vernica mi je predstavila svoju cerku i zamolila me je da joj kazem da treba da prestane da pusi. Podesio sam se na frekvencije cerke i uvideo da ako bi ona odmah prestala da pusi, brzo bi umrla. Upravo se bila razvela, dete joj je umrlo, imala je i drugih trauma. Video sam da se stresa jedino oslobađala tako sto je udisala i izdisala dim cigarete. To je za nju bio vid meditacije. Rekao sam joj da je bolje da nastavi i dalje da na taj nacin duboko dise ako zeli da prezivi. Sve procene koje ego donosi na osnovu ljudskih navika su greska. Oko trideset procenata ljudi na cije sam se frekvencije podesavao nisu imali problema sto su pusaci. Uopste im nije skodilo. Sve zevisi od toga kako je nas sistem verovanja kreirao nasa tela. A to je devedeset procenata karmicki. Nikada ne mozemo znati kako nasa podsvest sagledava nase navike dok ne upoterbimo nasu unutrasnju viziju. Pusenje je bilo sveti ritual za Indijance. Ako zelite da za vas pusenje bude sveti cin, stavite paklo cigareta izmedju dlanova, duboko udahnite i recite: "Blagosiljam i energizujem ovaj sveti duvan da neguje i isceljuje moje telo". Vi posedujete moc da ovo uradite sa cime god zelite, sa cokoladom, vinom. Nemojte vise nikada da zapalite cigaretu a da je prethodno niste blagoslovili i posvetili je zdravlju i tome da se dobro osecate. Cigarete ce vas tako okrepiti i pomoci vam da budete zivlji, dinamicniji i same ce nestati iz vaseg zivota lako.
Moramo da uvidimo velicinu nase moci. Nismo zrtve navika, zavisnosti ili karme. Dok trepnemo imamo moc da transformisemo sve cemu odbijemo da se opiremo, kao i kada odbijemo da u svemu vidimo zlo. Svaka cigareta je oduvek bila cudesna tvorevina. Da li mozete da pretvorite seme u list duvana? To meni deluje cudesno. Sve moze da se sagleda u svetlu, samo ako promenimo perspektivu. Da bismo ovladali svojim mocima, potrebno ja da u ovom zivotu postanemo odgovorni za sebe i za ono sto kreiramo. Ovo podjednako vazi i za negativne i za pozitivne stvari u nasem zivotu. Ako verujemo da je univerzum sve kreirao slucajno i bez razloga, onda igramo ulogu zrtve uhvacene u klopku. Sve lepe i ruzne stvari smo sami kreirali. Ne volimo bas ovo da priznamo. Nije dovoljno samo da uvidimo da smo mi odgovorni za sve sto nam se desava u zivotu. Ako zelimo da se oslobodimo moramo da se otarasimo osecaja krivice. Sve lekcije i knjige o samorazvoju, svi psiho-teraputi kazu da za nasu krivicu nisu potrebna opravdanja. Vecina ne zeli da poveruje u ovo! Zaboravili smo jednu stvar koja je esencijalna ako zelimo da se oslobodimo krivice, vreme nije linearno. Nasa karma se nikada nije ni dogodila. Osecaj krivice znaci da postoji greska u percepciji Vreme nije linearno Krivica ne moze da opstane izvan koncepta linearnog vremena. Ona je veliki motivator i ucitelj na Zemlji, ali je sama po sebi prosto zloupotreba vremena. Krivica kaze da je ono sto je ucinjeno, nepopravljivo. Kada bi to zaista bilo tako, onda nas nijedan majstor ne bi ucio oprastanju. Ne mozemo ni da kazemo da ce nam biti oprosteno tek kada vreme bude simultano. Ako sebe okrivljujemo za neku stvar, treba da znamo da se ona nikada nije desila. Vecina psiho terapeuta ne zeli da ide tako daleko. Oni mogu biti veoma korisni da nekoga osposobe da se nosi sa osecajem krivice, ali to bas nema mnogo veze sa istinom. Uglavnom uce pacijenta da sagleda osecaj krivice, kontrolise ga i smesti u odredjenu zonu kako bi mogao da nastavi da zivi uobicajenim nacinom zivota.
Psihijatri zaista veruju da smo zaista krivi zato sto smo uradili. Ali to ne resava problem. Kada bi proslost zaista bila u proslosti, kako bi Lazar moga da izadje iz one pecine. Da je vreme linearno, ne bismo mogli da iscelimo nista iz proslosti. Zauvek bismo bili osudjeni zbog krivice i oprostaj ne bi imao smisla. Postoji samo sadasnji trenutak. Ako sada projektujemo ljubav u neke stare situacije, uklonicemo svaku krivicu. To ce bukvalno u tom trenutku ponovo iskreirati i proslost i buducnost. Ako pomocu unutrasnje vizije pogledamo mnogobrojne inkarnacije koje je imao Isus, videcemo da je taj covek savrsen. Nikada nije uradio nista lose, nikoga nije povredio, nikada nije pogresio. Ali mi je, ipak, rekao da je, dok je ziveo sve te zivote, bio i ljut, maltretirao je ljude, ubijao. Kako je to moguce? Kada se konacno osvestio, posle mnogo, mnogo zivota, on je sve ponovo iskreirao tako sto je u sadasnjem trenutku video samo ljubav. On je iscelio sve svoje "greske" iz proslosti toliko efikasno da o njima nije ostao ni najmanji trag. Nasa svesnost ukida ogranicenja koja postoje u shvatanju vremena, pa prema tome mozemo da izmenimo sva nasa prethodna iskustva kako god zelimo. Zato i postoje "savrsena" bica kao sto su Buda, Isus. I vi i ja i svi iz naseg razreda, na kraju cemo biti "savrseni". Kako nasa vizija sagledava sve veci i veci deo velike slike, shvatacemo da nikada nismo pogresili. Treba vezbati kako se zivi ne-karmicki Niko ne moze da dosegne istinu u zvom zivotu bez velikog rada. Ne mozete samo prici nekome i reci: "Vidi, sistem ovako funkcionise". Nece vam odgovoriti: "Super! Sada sam slobodan, sada sam majstor. Mogu da hodam po povrsini vode i lebdim kroz prostor". Ovo je nemoguce jer je nase podsvesno programiranje veoma snazno. Niko bolje ne zna kako da promeni svest od Medison Avenije u Njujorku. Oni idu na rezultat. Ako ne dobiju rezultat, ispadaju iz posla. Oni znaju da je nemoguce da samo jednom emituju reklamu o pivu i da ocekuju da ce se to pivo prodavati. Medison
Avenija je majstor u ponavljanju. Taj koncept uspeva i kada je podsvest u pitanju, ukljucujuci duhovna verovanja i ljudska bica. Ako se prosecna osoba stalno podseca sta je istina, trebace joj samo deset zivota dok ne kaze: "Shvatam! Ne moram opet da prozivljavam dramu!" Kada vidimo veliku sliku, postajemo realizovana bica i ne moze se desiti da upadnemo u neku zamku koju bi nam Zemlja postavila. U medjuvremenu, budimo blagi prema sebi i priznajmo, kada ponekad upadnemo u zamku, da smo se ponasali prema starim sablonima. Posto nam to nije prijalo, priznajmo da smo primetili u cemu smo pogresili mnogo brze nego prosli put. Napredujemo ka sopstvenom prosvetljenju. Svaki put kada se spotaknemo, brze primetimo staru matricu. Vremenom cemo moci da je predvidimo pre nego sto se pojavi i da izaberemo da upadnemo zamku. Svaki put kada se setimo da zivimo svesno, povecavamo nivo kolektivne podsvesti na planeti. To beskrajno olaksava svakome da sledeci put bude jos precizniji. To je kao efekat stotog majmuna. Kada dovoljna kriticna masa ljudi moze svesno da vidi kakve izbore pravi, svi cemo iskusiti spontano prosvetljenje. Pazi! Evo ide instant karma Karma je ljubav zato sto ispunjava neciji zahtev za ekspresnim prosvetljenjem. U obicna vremena na Zemlji tesko je da bilo ko prizna da karma postoji. "Oko za oko" i "zub za zub" ljudi tesko povezuju sa tim da je prvo oko u jednom, a drugo u sledecem zivotu. Mogu da ubijaju i da misle da ce se izvuci nekaznjeno. Ali ce se vratiti na Zemlju da bi bili ubijeni. Energija koja je obavijala planetu je bila toliko gusta da je bilo potrebno da prodje i po nekoliko zivota da bi nam se nesto vratilo. Taj "grejs period" nam je bio potreban kako bismo preziveli. Kada bi se dogodilo da se prosecna varvarska podsvest rasiri u sistemu gde vlada instant karma, covecanstvo bi brzo bilo zbrisano. Sada, kako se zavesa podize i ulazimo u prostor ispunjen ljubavlju, sve manje treba da cekamo i sistem nas uci na mnogo konkretnije nacine. U karmi se radi o mislima, ne o delima. Misli i osecanja koje emitujemo vracaju nam se vec u
roku od nekoliko minuta, sati ili dana umesto godina ili celog zivotnog veka i mnogo je lakse da se prepozna veza izmedju uzroka i posledice. Karmicke lekcije su dobri ucitelji Ali, postoji i drugi nacin Postoji samo jedan nacin da se izadje iz kruga karme. To je da izaberemo da u svakom trenutku budemo srecni. Ako osecamo krivicu u vezi necega sto se mozda dogodilo u proslosti, onda u nasem umu gajimo gresku. To ce kreirati jos jedan susret sa greskom, jos jedan put u krug i jos jedan karmicki dug. Pokusavamo da koristimo neke stare tehnike kako bismo izasli iz ovog kruga. Stalno se osvrcemo i govorimo: "Prvo treba da platim sve dugove (t.j. naucim sve lekcije), pa cu biti slobodan", ali to je beskonacan proces. Ajnstajn je rekao: "Problem ne moze da resi ista vrsta svesti koja ga je kreirala". Kada trazimo nacin da popravimo proslost ili gresku, nista necemo postici. Isus je rekao da ne treba da trazimo gresku, vec da treba da "se nasa paznja potpuno usmeri na Boga". Ako imamo zelju da razumemo sta smo radili u proslosti, mozda verujemo da treba ponovo da prozivimo svu tu dramu kako bismo sebi oprostili. To je zanimljiva i ponekad korisna igra, ali je karmicka. Mozemo se otarasilti karmickog kruga tako sto objavimo da smo vec slobodni! Ako stalno krivimo druge za svoje neprilike i pokusavamo da popravimo ljude ili igramo neku drugu karmicku igru odvajanja, stvari ce brzo postati veoma bolne. I sve ce se brze pogorsavati dok ne kriknemo: "Odustajem! Odustajem!" Kada odbijemo da igramo igru, igra se zavrsava. Instant karma je vec na pragu, ona je normalna stvar u Eri Vodolije. Oni koji nisu naucili da prastaju uvrede, nece moci da opstanu u novoj eri. Oni koji budu birali samo misli ispunjene ljubavlju, otkrice da je Zemlja nebesko mesto. Ono sto mislimo, telepatski se vraca kao jedina realnost koja za nas postoji. Sedmo poglavlje ISCELJENJE
Zapadna civilizacija se veoma stidi da prizna da smo mozda "pogresili" ili kreirali neku situaciju koja nije bas prijatna. Zbog toga je tesko razgovarati o tome da mi kreiramo sopstvenu stvarnost. Izgleda kao nametanje osecaja krivice. Medjutim, dok je istina da smo mi kreirali svako iskustvo koje smo imali u zivotu, kosmicka perspektiva pokazuje da ne samo da nikada nismo pogresili, nego smo naprotiv bili na uzbudljivom, korisnom putovanju kako bismo jos bolje razumeli stvari. Sada je nase razumevanje mnogo vece nego pre hiljadu ili milion godina kada smo samo donekle zeleli da izmenimo svoj put. Kada je neko usred zdravstvene ili druge krize, ne pada mu na pamet kosmicka perspektiva. Ljudi ne zele da znaju sta je pravi uzrok problema, niti u kom su zivotu zgresili, jedino zele da problem nestane. To je u stvari zdrav rezon i bas on i dozvoljava da se situacija koriguje. Majstori se nisu zalagali za to da se analizira neciji problem. Radije su direktno isli na resenje. Resenje se sastoji u tome da u svom umu zadrzavamo pozitivnu ideju o sebi imesto ideje o problemu ili njegovom uzroku. Zapamtite, da bi se kreirala i odrzavala situacija koja je u suprotnosti sa prirodnim stanjem bica, potreban je veliki napor. Kako bi ona opstala, stalno moramo da je "hranimo" i da se potsecamo kako nam ta situacija ne prija. Kada se oslobodimo vezanosti za problem ili uzrok problema (a svi su uzroci u nasem umu, ne "tamo negde"), dolazi do isceljenja. Tako radi priroda. Bilo sta moze biti popravljeno kada se um fokusira. Korporacije, organizacije, medjuljudski odnosi i fizicka tela nisu van carstva kosmickog zakona. Sve to moze lako da se isceli kada se primene kosmicki principi koje preporucuju majstori. Udaramo u zid samo kada sledimo pravila koja namece drustvo. Problem ce se uvek vracati, sve dok ne odaberemo da primenimo kosmicki zakon. Ako imamo zdravstveni problem, znaci da na neki nacin sebe sprecavamo da postojimo u prirodnom stanju bica. Svaki deo naseg tela je napravljen tako da perfektno funkcionise, tako da
ni na koji nacin ne skrece nasu paznju. Nase telo funkcionise na drugaciji nacin onda kada zivimo sputano. Tako iskljucujemo kosmicki zakon. Drustvo nudi mnogo nacina da sputamo sami sebe. Kada dopustimo sebi da se osecamo napeto i pod stresom, sve u nasoj realnosti postane restriktivno: krvotok, medjuljudski odnosi, tok novca, nasa licna sloboda. Uzrok bolesti Bolest moze da ima nekoliko prepoznatljivih uzroka. Bez obzira koji uzrok je u pitanju, moze da bude prepoznat kao prilika da dusa napreduje. Dozvolicete mi da jos jednom maksimalno uprostim stvari i kazem da postoje samo dva razloga zasto se u nasem telu, umu ili poslu pojavila bolest. To su svesne i podsvesne greske u nasem sistemu verovanja. Mozda smo imali karmicku obavezu. Karmicki izbori se u nasem zivotu pojavljuju kao slucajevi kada "nemamo drugog izbora". Karmicki izbor su nasa tela, boja koze, fizicki ili mentalni hendikepi. To jest, pre nego sto smo uzeli fizicki oblik, verovatno smo zajedno sa nasim savetnicima odlucili koji je razvoj duse najekspeditivniji ako budemo prisiljeni da se celog zivota fokusiramo na prevazilazenje nekog hendikepa.kako bismo bili sigurni da cemo neprekidno traziti nacine da prevazidjemo ogranicenje. Neko je izabrao telesne deformitete, a neko mozda genetske poremecaje da ih stalno opominju. Ovakva vrsta problema se retko "isceljuje" za vreme zivota, barem nasa cula to ne mogu da primete. Ja sam, medjutim, ispitivao neke ovakve slucajeve posto su napustili fizicku dimenziju i video da je njihova dusa mnogo vise napredovala, postala mudrija u odnosu na njihove prijatelje koji nisu bili hendikepirani. Ovaj nacin je veoma ekspeditivan. Hendikepi nisu tragicni. Naprotiv, oni su obicno mudar izbor za one duse koje su nestrpljive da sto pre diplomiraju. Mentalna retardiranost i autizam su takodje karmicki. To jest, oni su svesno odabrani kao dobra ucila pre rodjenja. Ovi hendikepi mogu da se svrstaju u jednu od dve glavne kategorije. Ako je prethodni zivot duse bio previse traumatican, osoba ce odabrati mega-poricanje, koje se moze pojaviti u vidu autizma ("svetla su upaljena, ali nikoga nema kod kuce"). Cuo sam za slucajeve gde je istorija proslih zivota autisticnog deteta bila nepodnosljivo
traumaticna. Kada je dete bilo primorano da posmatra predstavu u kojoj je ponovo, gotovo identicno, prikazana ta trauma, pocelo bi da pokazuje emotivne reakcije i da pozitivno reaguje na ljubav i terapiju i na kraju bi pocelo da zivi normalnim zivotom. Mentalna retardiranost moze da bude fenomenalno lak nacin da se izbegnu stranputice koje namece intelekt. U karmickom smislu, mnoge retardirane osobe su na nivou duse osetile da imaju tendenciju da se previse kace za intelekt. Mentalna retardiranost moze da razbije matricu po kojoj se neko previse oslanja na inteligenciju i da ga brzo i potpuno preusmeri na negu i ljubav. I to je, ponovo, vrlo ekspeditivno. Danas su neka od najprosvetljenijih bica na planeti ona koja nazivamo retardiranim Kakav divan nacin da se izbegnu zamke intelekta. To je velicanstveno iskustvo koje dopusta osobi da se fokusira iskljucivo na ljubav i saosecanje. Ove osobe ne moze da poremeti skolski sistem ili Wall street. Mentalna retardiranost dozvoljava bicima da se rapidno izbalansiraju. Ako imate osecaj da ste previse radili na intelektualnom aspektu u prethodnim zivotima, ponasajte se tako da ljudi pomisle da ste mentalno retardirani i terajte. Sizofrenija je, bas kao i mentalna retardiranost, veoma prosvetljeno stanje bica, bez obzira sto nam nasa cula govore da su to nevolje, losa sreca. Drugi generalni uzrok bolesti je u vezi sa greskama u nasem sistemu verovanja koji smo usvojili tokom zivota. Kada verujemo da smo odvojeni i da smo zrtve drugih ljudi i spoljnih okolnosti, cesto usmeravamo toliko veliku energiju na problem, da se on materijalizuje. Zaista mozemo da poverujemo da je neko toliki smarac (na engleskom se smarac kaze "bol u zadnjici"), da dobijemo hemoroide. Kosmicki zakon kaze da se misli iz naseg uma materijalizuju. Kada pocnemo da usvajamo taj koncept, uvidjamo da oprastanje nema veze sa tim da odobravamo ili priznajemo drugoj osobi da je bila u pravu, a da smo mi pogresili. Oprastanje je jednostavno oslobadjanje nase ljutnje zbog necega sto nam je neko uradio (a sto je ionako kosmicki nemoguce) i nasa odluka da cemo radije da zadrzimo zdravlje, a ne ljutnju. Knjige kao sto su "Isceli svoje telo" od
Louise Hay mogu da nam pomognu da uvidimo vezu izmedju misli i stanja naseg tela. Za trenutak da obratimo paznju na nasledje i uslove u drustvu. Nasledje nije objektivna realnost. Postoje brojni primeri da osoba nije nasledila bolest od koje su bolovali njeni roditelji. Znaci, sa naucne tacke gledista, geni roditelja ne odredjuju da li ce potomstvo biti zdravo. Medjutim, znamo kako jaka verovanja mogu da se odraze na nasu fizicku realnost. Projekcija roditelja ili familije, ocekivanja, ili strah da ce se kod deteta ispoljiti nasledna bolest moze da ima porazan efekat na um i telo osobe koja nije svesna da su te sumorne prognoze nerealne. Misli koje se gaje u umu, zajedno sa emocijama, zaista kreiraju fizicku realnost. Bolest moze i da zadovolji, pa cak i da nagradi neke nase emotivne potrebe. Posto je umro moj deda, moja baka bi se razbolela kad god bi ostala sama. Unuci su se dogovorili da svako prespava kod bake, uvek kada se ona ne oseca dobro. Drustvo nas veoma rano nauci da dobijemo nagradu kada se razbolimo. Bolesno dete ne mora da ide u skolu- kakav divan lek. Mozemo da izbegnemo situacije kada stariji ljudi pribegavaju ovom sistemu kako bi kao nagradu dobili ljubav. Pokazalo se da su stariji ljudi iz Domova za stare koji cuvaju decu dok su im roditelji na poslu mnogo zdraviji od onih koji u Domovima samo gledaju televiziju ili igraju domine. Takodje, strah od bolesti i od toga sta sve lose ona moze da nam uradi, drzi nasu paznju fokusiranu na problem, a ne na resenje. Jedan od nacina da obuzdamo ovaj strah je da zamislimo najgoru situaciju koja moze da nam se dogodi. Smrt je veliko strasilo. Mozemo u umu da cuvamo dramu zbog bolesti sve do smrtnog ishoda. U nasoj meditaciji mozemo da prozivimo iskustvo sopstvene smrti, trenutak ponovnog susreta sa nasim voljenima koji su otisli pre nas, kao i nas bozanstveni put nazad u svetlo. Onda mozemo da kazemo: "Oh, pa smrt nije tako losa". Sve od cega se ne branimo, ima mnogo manje moci da nas zastrasuje.
Ako imamo neku hronicnu bolest, treba da se preispitamo sta bi se dogodilo ako je ne bismo prevazisli. Sta bismo radili ako bismo do kraja zivota ziveli sa artritisom? Mozda ne mozemo da idemo da se trkamo, ali mozemo da se bavimo pevanjem. Uvek postoje alternative. Samo strah dozvoljava bolesti da boravi u nasem zivotu. Kada bismo se potpuno oslobodili straha od bolesti, medjuljudskih odnosa, ili bilo cega, nestao bi ocigledan uzrok i imali bismo cudesno isceljenje. To realno nije nikakvo cudo, jednostavno smo izmenili um. Kada promenimo perspektivu, izmenice se i nas zivot. Ako patite od hronicne bolesti ili bolesti opasne po zivot, procitajte neke od knjiga koje transformisu um i telo, a koje su pisali: O. Carl Simonton, Larry Dossey, Bernie Siegel, Deepak Chopra, Norman Sheally- svi doktori. Ove knjige vam mogu promeniti zivot. Par reci o smrti Smrt je neizbezna. Svako pre ili kasnije napusta ovaj plan realnosti. Nase drustvo nista tako ne porice kao smrt. Za bilo koju drugi oblast postoji edukacija koja nam pomaze da savladamo promene. Drustvo ne samo da odobrava da se pitanje smrti izbegava, vec se takav pristup i ocekuje. Ako se neko ne ponasa na takav nacin, on je grozan, nije bas normalan itd. Mi, kao radnici svetla na planeti, treba da podignemo zavesu straha od tranzicije koja se zove smrt. Moderna nauka je uradila neka velicanstvena istrazivanja u oblasti smrti i umiranja. Doktori: Elizabeth Kubler-Ross, Raymond Moody, Kenneth Ring i mnogi drugi prikupljali su informacije na osnovu hiljade slucajeva "iskustva bliske smrti". Svi ljudi koji su doziveli klinicku smrt, imali su veoma slicna svedocenja. Svako ima razlicita iskustva o zivotu, ali imamo i nesto zajednicko. Svi imamo tela, ne mozemo da letimo, svi imamo medjuljudske odnose itd. U smrti, izgleda, svima je zajednicko sto su preplavljeni osecajem ljubavi, prihvatanja, svetla, mira, radosti. Smrt nema nikakve veze sa religioznom pripadnscu neke osobe. Ljudi koji su iskusili blisku smrt, nisu je se vise nikada bojali. Cak su joj se radovali. Kada bi svi razumeli
poruku ovih ljudi, devedeset procenata covecanstva bi prestalo da se bori protiv. Ono cemu se opiremo, jaca. Kada mi je majka bila na samrti, dozvolio sam sebi da se podesim na frekvencije šire realnosti. Dozvolio sam joj da ode bez osecaja krivice, sto je uvek korisno uraditi u ovakvim situacijama. Rekao sam joj da joj tata nece nista zameriti i nece se ljutiti na nju sto odlazi. Rekao sam joj ko je tamo sve ceka, njen otac, prijatelji. Iskreno sam se radovao zbog nje. Otisla je bez straha. Sledeceg dana, dok smo se pripremali da veceramo, palo mi ja na pamet da prvo uradimo meditaciju. Ovako nesto nikada ne bih predlozio svom ocu u "normalnom" stanju svesti. Tata je, u najboljem slucaju, bio tvrdoglavi agnostik. Ali, sada je bio potresen, pa je pristao. Kada sam poceo da brojim od deset do jedan, on je uzviknuo neku od svojh omiljenih kletvi. Kada je meditacija bila gotova, skocio je na noge i povikao: "Obratila mi se, obratila mi se! Rekla je, dragi, tako sam srecna ovde!" Tata se nikada vise nije plasio smrti. Kada se priblizilo vreme njegove smrti, imao je seriju snova koje nije zeleo da isprica ni mojoj setri, ni bratu, ni meni. Samo bi rekao: "Previse je dobro da bi bilo istinito". Smrt je isceljenje. Zeleo bih da spomenem i novinski clanak koji sam napisao kada sam predavao na Drzavnom Univerzitetu Ohaja 1986.g. u kome se govori o svesnom umiranju. Proslog novembra, sa prijateljima iz Dentona u Teksasu i sa nekim ljudima iz Tulse, isao sam na seminar "Greenwood Forest" u Misuriju. To mi je obnovilo energiju, bas kada mi je bilo potrebno da prosirim perspektivu. Seminar je projekat ciji je autor Ken Carey. Seminar se odrzava na 1000 jutara ispunjenih kosmickim mirom, koje je svojim upornim trudom Ken sacuvao da se ne pretvore u gomilu papira. Ken je napisao nekoliko knjiga, kao sto su "Starseed Transmissions", "Vision", i "Terra Christa". On i Sherry su takodje vodili seminare kao sto je ovaj na koji smo mi otisli. Stekao sam velicanstveno iskustvo jer sam saznao novi korak koji mi je pomogao da sintetizujem energiju novog doba. Sve sam vise sagledavao kosmicku svest, izlazak probudjenih na svetlo dana. To je bilo velicanstveno.
O ovome govorim iz dva razloga. Prvo, Earl i Marge su bili tamo. Oni se veoma prosvetljeni Zemljani. Earl je imao ugovor u vezi sa kancerom od pre 10 ili 12 godina i otada je iskusio najdivnija iskustva u odnosu na sva ostala, iz svih njegovih prethodnih zivota. Pokazalo se da na Zemlji, dok ne magistriramo za majstore, napredujemo jedino pomocu bola ili velikih neprijatnosti. Tako skola funkcionise i toga smo bili svesni pre nego sto smo se pojavili na ovom planu. Ali, bez obzira sto je skolski sistem takav, to je jedina skola u univerzumu gde dusa moze brzo da napreduje. Dok se razvoj desava, deluje do zla boga sporo, ali iz kosmicke perspektive to je brzo. Earla sam upoznao neku godinu ranije, imao sam radionicu u njegovom gradu i trazio sam dobrovoljca za kanalisane informacije u vezi sa nesrecom koju ima. On se javio i kroz njega je dosla izuzetna informacija koja je pokazala smisao zivota i to ne samo Earlovog. Pokazala je koliko enormno dusa moze da napreduje kada se tome posveti. Kanalisanje je trajalo vise od sat vremena i evo, ukratko, sta smo dobili: Earl je odlucio da otkrije kako funkcionise um i da vidi da li um ima veze sa samoisceljivanjem. Istrazivao je kontrolu uma sa uciteljima i iz knjiga. Njegov lekar mu je pomagao tako sto mu je davao odredjena sredstva za smirenje uma. Earl je naterao svoju bolest da miruje, a u mirovanju nema napretka. Ako bi se pojavio bol, on bi koristio svoje znanje o kontrolisanju misli i slao hulju opet da miruje. Earl je dobio informaciju da je svojom odlucnoscu, svojim traganjem, zeljom da razume, uradio posao za najmanje tri zivota u poslednjih deset godina ovog zivota. Receno mu je da ce, bez obzira na to da li jeste ili nije u stanju da se trajno resi kancera u svom zivotu, uvek imati razumevanje da um gospodari realnoscu, i u buducem zivotu nece imati iskustva sa bolescu. Zato sto je odlucio da uci i napreduje uprkos (ili zbog) svojih dilema, Earl je ostao u svom telu nekoliko godina duze nego sto je bio originalan plan i bukvalno je sebi ustedeo tri ili cetiri zivota na duhovnom putu. Earl je umro tri nedelje kasnije. Od raka? Ne, srce je prestalo da mu kuca kada je izrazio zelju da ode. U nedelju se sa svojom porodicom uverio da je to dobro za sve ucesnike i u utorak je otisao.
Sledece nedelje, u petak i u nedelju, Marge, njihov sin, neki prijatelji i ja smo razgovarali sa Earlom. Ovo nas dovodi do drugog dela ove divne price, do svesnog umiranja. Nemoguce je recima izraziti svu velicanstvenost procesa umiranja za ona bica koja su prosvetljena. Ja to pokusavam. Earl nas je stalno pozurivao da kazemo ljudima da umiru svesno. Rekao je da moze da se nadje gomila literature u vezi sa procesom tranzicije i da je ispravno da se svako sa tim upozna. Insistirao je da treba biti svestan i budan tokom tranzicije. Govorio je da su tacne price koje smo culi i da zaista nije potrebno biti neodlucan ili nesvestan kada se stigne na drugu stranu. Kada u svojoj svesti "zavirimo" na drugu stranu, bicemo budni kada dodje vreme i necemo propustiti ni jedan trenutak dragocenog iskustva. Kao sto je Earl rekao: "Dotakao sam tlo u punoj brzini, figurativno receno, naravno". Za Earlovu pricu je veoma znacajna Marge. Oni su se zajedno, pre mnogo godina, otarasili straha od smrti. Ako zelimo da budemo svesna bica, moramo da znamo da nikakav strah nije dozvoljen. Njih dvoje su cak i razgovarali o tome kako jedna osoba moze da pomogne drugoj da sto lakse menja nivoe. Kada je dosao utorak, Earl je rekao da bi zeleo da ode u bolnicu, vise da bi umirio Marge. Lezao je u bolnickom krevetu, a Marge mu je pomagala da predje na drugu stranu. Dozvolila je svom umu da zajedno sa njegovim podigne zavesu, i tako je mogla da "vidi" umesto njega i da ga umiri ako se pojavi bilo kakav strah. Rekla mu je ko ga od prijatelja ceka, kakve boje vidi, opisala je mir. Drzala ga je za ruku. Kada je sestra stavila stetoskop na njegove grudi i rekla da je gotovo, Marge se okrenula i povikala; "Uspeli smo, uspeli smo!" Bolnicki svestenik, koji je bas u tom trenutku usao, nije mogao da shvati zasto se ova udovica ponasa kao sportska navijacica ciji je tim upravo pobedio u derbiju. I jeste pobedio. Toliko o Earlu. Ja i ostatak ljudske rase kazemo: "Hvala ti, Earl, za tvoj doprinos svesti covecanstva". Zahvaljujuci tebi, zivot ce ovde biti malo lepsi. Perspektiva nase planete je sigurno velicanstvena toliko da oduzima dah, zabavna je, uzbudljiva i uglavnom, odlicna. Kada
posmatramo mentalni nivo u kome se nalazi kalup za ono sto ce se realizovati u buducnosti, vidimo cudesa Ere Vodolije, ere ljubavi. Ali, dok taj kalup ne postane stvaran, ima puno da se radi. Kako mi se cini, vi koji ste u Tranzicionom timu, kao kustosi u ovoj prelaznoj zoni, imate dva zadatka. Prvo, treba da budete ovde. Time razvijate svoju svesnost kao i energiju vase aure i tako doprinosite razvoju grupne svesti na Zemlji. Radeci taj posao, podizete na visi nivo mir i ljubav na planeti; do te mere da mozete biti sigurni da ovde vise nece biti unistavanja zivota ni zbog fizickog ni zbog mentalnog zagadjenja, kao sto su strah I mrznja ili njihove manifestacije. Sada kada ste uspesno izvrsili prvi zadatak, dolazi red na drugi. Jos uvek postoje razni oblici borbe koji ce se manifestovati sledecih dvadeset godina. Vi ste onaj mudri deo planete. Morate biti stabilni, da razumete one koji jos uvek ne shvataju da mogu da se okrenu lakoci i snazi. I, iznad svega, morate da poducavate. Onaj ko je odabrao da bude ovde za vreme tranzicije, na pocetku ovog divnog novog doba, ne bi ni dolazio kada ovde ne bi nasao mnogo mudrih ucitelja. Sada masovno dolaze novi studenti. Ceo spektar vaseg razumevanja mora im biti dostupan. Ne morate da menjate svoje ponasanje, samo sve vise i vise budite svesni toga da su ljudi sa kojima stupate u kontakt studenti nove ere, cak iako toga nisu svesni. Slobodno podelite vase znanje sa njima. Vi ste "Osnivaci Nove planete, Zemlje". Bojati se smrti znaci bojati se Boga. To znaci da se veruje da univerzum nije prijateljski nastrojen, nije na nasoj strani. Ako treba da budemo radnici svetla u ovoj skoli, moramo sa nasim prijateljima da podelimo ono sto intuitivno znamo o beskonacnom zivotu. Da bi se mir na Zemlji zaista uspostavio, mora da se potpuno razoblici najveci strah koji covecanstvo oduvek ima. Isceljivanje u gustom telepatskom rezervoaru Bilo kakav oblik isceljenja ni na koji nacin nema veze sa tim da nam Bog cini nekakvu uslugu. Pre ce biti da mi ucimo kako da "otvorimo vrata". Uvek je bilo tesko, ali ne i nemoguce, da bilo koja osoba na Zemlji prevazilazi fizicke zakone, da levitira, pomera predmete mislima, da momentalno otkloni maligne tumore. Teskoce poticu od toga sto smo uronjeni u gustinu.
Gustina je drugi naziv za telepatski rezervoar energije misli na Zemlji i cini ga strah, sumnja, ljutnja itd. Tesko je biti uronjen u gustinu i istovremeno ostati dovoljno odvojen od nje kako bismo mogli da vaskrsavamo mrtve. To je kao kada bi preplivai Atlantik, a da se ne pokvasimo. Hiljade dusa je postalo dovoljno prosvetljeno da moze da diplomira u Zemljinoj skoli, i da predje na mnogo bozanstvenija mesta, a da nisu magistrirali na gustini do stepena kada bi postali "iscelitelji". Kada se Era Vodolije dublje ukoreni, poveca se svesnost na Zemlji. To znaci, da je za razliku od drugih era, sada veci broj inkarniranih osoba koje zele da budu bezopasne. Znaci, da misli koje cine telepatski rezervoar sadrzi manje straha, otpora, to jest, gustina je mnogo manja. Sto je gustina manja, lakse je napraviti ugovor sa normalnom svesnoscu univerzuma, a nju cini ljubav. Svakim danom svako od nas ime sve vece i vece sanse da pravi "cuda". "Veo" je postao proziran. Bas zbog gustine, mozda vam neko isceljenje nije uspelo onako kako ste zeleli, pre deset, petnaest, dvadeset godina. Ne znaci da ste vi negde pogresili. Ako vam isceljenje nije uspelo, verovatno ste krivili sebe i mislili da niste dovoljno duhovno razvijeni. U stvari, sistem je bio previse gust. Sada je mnogo lakes isceljivati jer se gustina sve vise smanjuje, a i vi ste u medjuvremenu vise napredovali. Vreme je da pocnemo da treniramo nase isceliteljske sposobnosti. Svi mi zajedno smo cvrsto povezani sa izvorom i lako su moguca dramaticna isceljenja. Moramo da zaboravimo ideju da je tesko ciniti cuda. Drustvo nas programira da je neku stvar teze isceliti od druge. To je samo odraz starog sistema vrednosti i starih procena. Mozda postoji nekoliko stvari za koje vas sistem misli da ih je nemoguce ostvariti. Mozda verujete da mozete da iscelite glavobolju ili da unesete mir u svoju kancelariju, ali ne verujete da mozete da iscelite rak. To je prosto zbog toga sto vas sistem vrednosti misli da je teze isceliti smrtonosne bolesti. Ovo nije tacno. Svako isceljenje zahteva da se sistem verovanja promeni na isti nacin. Ako sada ponovo probate da isceljujete, videcete da je lakes, i pronaci cete sopstveni nacin isceljivanja.
Isceljenje i ego Vecina ljudi zna da je isceljivanje prenatrpano uticajima ega. Ovo nam pomaze da obratimo paznju na sledece: postoji ogromna razlika izmedju lecenja i isceljivanja. Ego kaze: "Osecao bih se mnogo prijatnije kada ne biste bili u mojoj blizini jer ste bolesni, kada vas vidim to me potseca da sam bespomocan". Sa druge strane, isceljenje govori: "Ti si Hrist! Ne treba ti ta blesava ideja o bolesti. Zar ne znas da bolest nije realna i samim tim ne postoji nikakva potreba za njom?" Ovako je Isus isceljivao. Nikada nije rekao: "Au, ovo ce biti tesko". Video je Hrista u svakom ljudskom bicu. To je sve sto je potrebno za potpunu transformaciju bilo koga ko je spreman da je prihvati. Isus nikada nije govorio: "Pa, prvo treba da vidimo sta si radio kada si imao pet godina, da li si slusao mamu," jer je znao da je sve to irelevantno. On je uvek pitao samo jedno: "Da li verujes da mogu da te iscelim?" Ako bi odgovor bio: "Da, gospodaru verujem", to bi bilo to. Neke procene govore da vise od polovine isceljenja koja je radio Isus nije uspelo. Ako neko nije verovao u ono sto je imao da mu ponudi, Isus nije imao dozvolu da ugrozava slobodnu volju te osobe. Ako je necija potreba za bolescu veca od potrebe za slobodom, drzace se bolesti. Moramo da zivimo svesno i prepoznajemo sistem nagrada koji postoji u drustvu. Istina je da ne postoji bolest koja nije izleciva. Svi majstori su ukazivali koji je najbrzi put do savrsenog zdravlja. Svi su se jednodusno slagali u tome da na Zemlji ne postoji nijedna stvar koja se ne moze promeniti kada se sa njom telepatski povezemo. Isceljenje i karma Cesto me na mojim radionicama pitaju: "Ako nekoga iscelim, da li se mesam u njegovu karmu? Ako je ta osoba odabrala bolest kao ucilo, da li mu cinim medvedju uslugu?" Odgovor ima vise delova. Prvo, cak ni Bog, najbozanstveniji, najvisi Bog ne moze da se umesa u neciju karmu. Karma je izbor koji neka osoba pravi. Izbor se pravi iskljucivo na osnovu slobodne volje. Karma
ne moze biti ugrozena. Ne postoji nepravda niti zrtve. Potpuno je nemoguce biti zrtva necijih dobrih, ljubavlju ispunjenih namera. Drugo, dve osobe nisu odvojene. Ne postoji iscelitelj i onaj koga isceljuju. Sve svesti cine jednu svest. Jedinstvo isceljuje. Odvojenost uznemirava. Odvojenost se manifestuje u vidu bolesti. Trodimenzionalno vreme i prostor su u stvari hologram. Niko nije nikada video nista na ovom planu realnosti, ni tragediju ni pastoralnu lepotu, a da to nije bio samo odraz u ogledalu. Sta tu treba isceljivati? Samo nasu percepciju. Ako ponudite isceljenje i neko ga prihvati, to vam je odgovor da je spreman da malo preuredi svoju karmu. Oni koji drugima pomazu da ustede vreme zovu se spasioci. Uvek je korisno ponuditi isceljenje, ljubav ili oprostaj. Ljubav ne moze da nanese nikakvu stetu. Svaka pozitivna misao ili osecanje iz necijeg uma ili srca, podize vibracioni nivo telepatskog rezervoara. Kada isceljujemo telepatski rezervoar, sve bude isceljeno, jer on dodiruje i Zemlju i ljude i univerzum. Kako da prepoznamo da li treba da se umesamo u neku situaciju? Posto mozemo da vidimo odraz u ogledalu I sve sto nam privuce paznju je neki nas aspekt koji zeli da skrene paznju na sebe. Sve neprijatno sto primetimo ukazuje nam da treba da promenimo neko pogresno verovanje u vezi sa tim i da ga sagledamo sa stanovista Boga. U tome je isceljenje. Ako nasu paznju skrece glad u Indiji, neko zapostavljeno dete ili udes na ulici, ima razloga sto smo ga primetili. U takvoj situaciji moramo biti odgovorni i funkcionisati u istini. Ako verujemo da je tragedija stvarna, to nije istina. Ako u umu cuvamo sliku kako je pogresno zlostavljati decu, samo cemo iskreirati jos jedno zlostavljano dete. Majstori su rekli kako treba da popravljamo gresku kada je primetimo: "Molite se jedni za druge". Svako je sa svojim zivotnim rasporedom dobrovoljno dosao na Zemlju. Svako je u ugovoru potpisao da ce da podnosi odredjenu kolicinu bola, borbe, uznemirenosti, straha, sumnje i krivice. Nema izuzetaka. Svako ko je dosao na Zemlju na neki nacin je zlostavljano dete, emocionalno, psihicki ili fizicki. Svidja mi se sta kaze Patricia Sun: "Niko se jos na Zemlji nije rodio kao
odrasla osoba". Ako trazite nepravdu, sirom otvorite oci. Prva osoba, koju vidite, bilo koja osoba, bice savrsen primer zlostavljanja. Dok su boravili u vecnoj mudrosti van fizickog tela i bili povezani sa svojim visim bicem, oni su tacno znali za sta su se prijavljivali na Zemlji. Nema veze da li ih je neko na smrt pretukao kada su imali dve godine ili su umrli "prirodnom" smrcu kada su imali dvadeset pet. Nista od toga nije istinito. Ali, ako u nekom trenutku svog razvoja skrenu vasu paznju, to vam je znak da im je potrebna vasa pomoc ili intuitivan uvid. Isceljenje stedi vreme "Kurs cuda" kaze da ne postoje tragedije. Ako se ona pojavi, to bi moglo biti neko "odlaganje". Pre nego sto smo dosli u ove zgusnjene krajeve univerzuma, imali smo um i misli Boga. Znali smo da bol ne postoji, niti ga moze biti. Kada se iz ovog skolskog sistema vratiimo u prirodno stanje bica, ponovo mislimo kao Bog. Apsolutno znamo da nema bola, niti ga moze biti. Kao sto ne postoje ni misli o siromastvu, ili bilo sta sto nije nalik Bogu. Duse, jedan jedini put, mogu da poveruju da je tragedija moguca, a to je dok putuju kroz vreme. A bol se iskljucivo javlja kada se neko nadje u situaciji da nesto mora da "odlozi" na neko vreme. Kada nekome pomazemo da prevazidje neki problem, znaci da sa njim delimo nase razumevanje Boga kada ta osoba ne moze bas najbolje toga da se priseti. Kada ponudimo isceljenje, ne znaci da ta osoba treba da preskoci lekciju. Lekcija se samo skrati i bude laksa. Razumevanje koje telepatijom prenosi na drugu osobu rezultira osceljenjem. Isto takvo razumevanje se postize i kada se lekcija prodje na tezi nacin, bez pomoci. Isceljenje stedi vreme. Bol je razvoj Nema nikakve potrebe da se nekome uskracuje mogucnost da se razvija (sto je ionako nemoguce). Ali, mozemo da imamo zelju da se taj razvoj ubrza. Zbog toga se nasa funkcija menja i mi vise nismo spasioci, vec asistenti. Pomoc je uvek na nivou svesti. To ne znaci da ako vidimo da je neko polomio ruku ne treba da mu pomognemo da namesti polomljenu kost. Ako
znamo da smo to uradili sa svescu da mozemo da iscelimo ruku, a da ne ugradimo sinu, samo napred! Isus verovatno nikada nije koristio sine ili stake, ali je razumeo sa kog nivoa je moguce intervenisati. Ako nivo nase svesti nije dovoljno veliki da iscelimo sopstvenu glavobolju, treba bar da budemo svesni i popijemo aspirin. Na oba nacina se eliminise nesto sto nam smeta, a to je cilj. Zato, kada primetimo da se u necijem zivotu nesto desava, verovatno ce prva reakcija biti da tu osobu odvedemo kod lekara, cak iako znamo da on funkcionise samo na fizickom planu i ne zna kako da isceli bilo sta. Konvencionalna medicina moze nekome da kupi jos malo vremena u ovoj inkarnaciji, i samim tim da smanji broj inkarnacija potrebnih za diplomu. Veliki poklon. Ako kao jedino resenje neke krize vidimo intervenciju, samo napred, ne mozemo pogresiti. Ako se pokaze da nase akcije motivise ego (strah, osecaj bespomocnosti, i td.), mozda ce nas karma malo cusnuti, ali nikakva steta nece biti nacinjena. Ako verujemo da ce nasa akcija ustedeti malo bola i patnje, mozemo da nastavimo. Ali ne smemo da padnemo u iskusenja da procenjujemo bol kao nesto lose, pogresno ili nefer. Onoliko koliko pozitivno mislimo, toliko smo i korisni. Ne mozemo istovremeno da saljemo svetlo detetu i osudjujemo onoga ko ga zlostavlja. Treba da zatrazimo pomoc od vodjstva. Potrebni su ljubav i mir, ne osude. Ne treba da nas interesuje kako da kaznimo mucitelja, nas interesuje isceljenje. Ako uspemo da se setimo da udjemo u meditaciju ili obavimo neki slican ritual, ponovo cemo postati objektivni. Mozemo da vizualizujemo energiju ljubavi koja okruzeje dete, roditelje i socijalnog radnika. Kada tako radimo, nema sanse da Berlinski zid ne padne. Desice se nesto cudesno. Detetov put ce postati laksi jer smo postupali prema kosmickom zakonu. Ako se ponovo raspitamo kroz nedelju dana, otkricemo da je mozda roditelj- mucitelj krenuo na psiho terapije, da je neka dobra tetka, puna ljubavi, dosla da se stara o detetu. Ili se desilo neko drugo "cudo". Ako neko koga poznajemo ima trenutno neki izazov u zivotu, ubrzacemo isceljenje ako odemo kuci i posaljemo mu sjajan
snop nase mentalne svetlosti u kojoj cemo ga okupati. U njihovo ime i za njihovo dobro potrazite istinu. Ne treba da im kazemo: "Eh, kada bi samo mogao da izmenis svoje misli!" Nece pomoci ako nekome ko je slupao auto kazemo: "Pa, sam si to kreirao!" Daleko je mudrije komunicirati na nacin o kome govore majstori, tj. telepatski i da tako premostimo odbrane ega. Setite se velike slike Nista se ne moze materijalizovati u trecoj dimenziji dok se ne pozove na dva nacina. Na nivou duse, osoba koja ima problem je zelela da dobije lekciju koju kasnije mora da predaje. I na nivou svesti mora imati neke misli i osecanja koja iniciraju dogadjaj. Ali, nije nasa duznost da nekoma objasnjavamo kako dolazi do materijalizacije. Treba samo da ga volimo i zagrlimo i drzimo u narucju kao trogodisnje dete kada padne i izgrebe koleno. Da li treba da objasnjavamo detetu da je asfalt tvrdji od kolena i da li je Bog dobar ili los? Dete bi vise volelo kolace i vec za tren oka ce nastaviti da se igra. Nase je jedino da ponudimo isceljenje tako sto cemo upotrebiti snagu svojih misli i skloniti se da ne smetamo. Kada primetimo problem, mozemo da osudjujemo uzroke i da smisljamo nacin kako da problem resimo, ali to je sve pogresno. Da bismo doneli preciznu procenu, morali bismo da znamo celokupnu karmicki istoriju i buducnost te osobe. A to je nemoguce dok se nalazimo u fizickom telu. Mozemo samo da u svoje misli dozovemo tu osobu i da joj kazemo da zelimo da bude istinski srecna. Onda ce nam vodjstvo dati resenje sta treba da radimo. Mozda ce nam pasti na pamet rec harmonija ili snaga i to mozemo da posaljemo mislima toj osobi. Ako su nedovoljno cisti, treba da posaljemo cistu belu svetlost. Svetlost je energija koja hrani prirodno stanje bica. Kada ponudimo drugima isceljenje, ne treba nista da ocekujemo. Tajming ne zavisi od nas. Imamo tendenciju da ponudimo svoje molitve, a onda brze bolje pitamo: "Da li je uspelo? Da li je uspelo? Boje da ih jos jednom pozovem. Da li se vec osecate bolje?" Tako smo na dobrom putu da se razocaramo jer uspeh isceljenja zavisi od toga koliko je druga osoba spremna da primi. Ali nasa zelja da pomognemo nikada nije uzalud. U ovom
univerzumu svako ponudjeno isceljenje ce kad tad biti prihvaceno. Ako iz svoje perspektive zakljucimo da ono nije uspelo, znaci da se oslanjamo samo na sopstvene snage, a ne na dobronamernu Bozju silu. On predvidja da se svaka molitva ispuni. Ponekad, pozitivna potvrdna informacija o isceljenju moze i da smeta. Moze potpuno da zbuni naš um. Moze nam se uciniti da ne zasluzujemo da budemo iscelitelji. U tom slucaju univerzum nece da dovodi u pitanje nasu ideju da smo nedovoljno korisni, t.j. nece da ugrozava nasu slobodnu volju. Mnogo cesce, ipak, pozitivna povratna reakcija jaca nase isceliteljske sposobnosti. Mozemo od univerzuma da zatrazimo pozitivnu povratnu reakciju kako bismo nastavili da negujemo svoje samopouzdanje. Isceljenje i parapsiholoske sposobnost Bilo da ste na Zemlji samo kao povremeni posetilac koji dolazi samo kada je potrebno, ili ste cvrsto ukljuceni u skolski sistem kao ucenik dvanaestog razreda, imate visoko razvijene parapsiholoske sposobnosti. Te sposobnosti mozemo da nazovemo i intuicijom, meditacijom, molitvim, nije vazno. Ako ne koristimo svoje uvecane psihicke sposobnosti za prikupljanje informacija i isceljenje bilo bi kao kada bismo gledali samo jednim okom, slusali samo jednim uvom ili hodali na jednoj nozi. Ovo je blesavo za nekoga ko moze da funkcionise neograniceno. Svako od nas na razlicit nacin prima intuitivne informacije. Ne postoje pravila. Neko ima vizuelizacije, a neko direktno zna. Ostali su empaticni i sve direktno osecaju u svom telu. Niko na planeti nije bez alata za pristup neogranicenom. Svako ima sopstveni nacin da se podesi na frekvencije. Knjige koje kazu da moramo da sedimo u lotos polozaju sedamdeset dva sata nedeljno kako bismo ponasli duh, ne odnose se na ucenike dvanaestog razreda. Kako god da se konektujemo sa univerzumom, on se ne buni. Nema veze. Mnogima sine i javi se ideja dok voze ili setaju. Dnevno sanjarenje, ako nije samo prisecanje na prethodne dogadjaje, odlicna je meditacija. Mnogima je receno da "prestanu da sanjare" dok su bili deca. Dnevno sanjarenje nije gubljenje vremena. Tako se dobija velika inspiracija. Mozemo da ga pretvorimo u veoma korisnu igru. Mozemo da zatrazimo da dobijemo ideju za novu muziku,
umetnost ili pronalazak kroz sanjarenje. Mozemo i da zatrazimo da nam se pokazu drugi planovi realnosti na kojima mozemo da radimo. Uvek i na svakom mestu mozemo da aktiviramo nase psihicke oci i usi. Nije potrebno da sednemo u stolicu za meditaciju. Mozemo da odlucimo da se podesimo na necije frekvencije dok cekamo u redu u bakalnici (obicno smo veoma spremni da na ovakvom mestu pripomognemo nekome kome treba pomoc). Sve sto osetimo, narocito spontano, je dobra informacija i moze biti poziv za pomoc. Nikada ne mozemo da osetimo da smo nekome potrebni pre nego sto univerzum da autorizaciju da smo sposobni da pomognemo. Kroz istoriju, oni koji funkcionisu intuitivno, bili su poznati kao proroci. Oni su u svakoj civilizaciji bili u sukobu sa svestenicima. Svestenici, koje je placao kralj, nisu mogli da bez ikakvih izmena reprodukuju informacije koje su donosili proroci. Proroci su imali vizije i snove o buducnosti. Govorili su o dogadjajima koje kralj nije mogao da kontrolise. Kraljevima se to nije dopadalo pa su razvili nezgodnu naviku da progone ili pogube proroka. Sada kada smo svi vec proroci u drugim inkarnacijama, ustrucavamo se da se uplicemo. Imamo podsvesni strah da ce nas spaliti na lomaci. Danas smo mnogo sigurniji nego u ranijim inkarnacijama. Biramo kada i gde nam je zgodno da radimo parapsiholoski. Mozda ce nam se u ovom zivotu podsmevati, ali nas nece spaliti na lomaci. Sveta mesta Mozda neko veruje da bi bio mnogo uspesniji iscelitelj kada bi radio na nekom svetom mestu. Mozemo da potrosimo mnogo vremena kako bismo istrazili specijalna cvorista na planeti. Daleko je lakse i korisnije da sami iskreiramo mapu svetih mesta u svojoj dnevnoj sobi. Dete se salje "u cosak" kada "nije dobro" i taj cosak za njega postaje cvoriste negativne energije. Kada smo izuzetno kreativni, mozemo sedeti za klavirom i to je onda za nas cvoriste pozitivne energije. Egipatske piramide nisu vise sveti od kauca u nasoj dnevnoj sobi ili kade. Ljudska bica imaju
sve potrebne atribute da menjaju energiju bilo kada i bilo gde. Kada kombinujemo energiju misli sa emotivnim telom, imamo mogucnost da kreiramo odredjeno raspolozenje. Oko cele planete kruze razlicita raspolozenja, a vazno je, cija je i kakva energija zadnja boravila na nekom mestu. Ann i ja zivimo u Nju Meksiku, u mestu koje je za nas veoma sveto. To je nekada bilo sveto mesto Indijanaca. Kada se podesim na frekvencije tog zemljista, dobijam informaciju da su se tu ljudi vekovima zabavljali. Nije bilo mnogo ubistava. To je sve sto nam treba da neko mesto za nas bude posebno. Ako bi sada u Nju Meksiku izbio rat, ni mesto ne bi vise bilo sveto, jer se racuna ona energija koja je tu zadnja boravila. Nasa kuca je relativno blizu Four Corners regije za koju se misli da je cvoriste koje izaziva padove aviona. To verovanje ne obuhvata i svemirske brodove. Nasa vojska ih jos nije otkrila i mogu mirno da se muvaju okolo. I to je sve- da li je neko mesto sveto ili nije, zavisi od toga kakvu vrstu energije gajimo u odnosu na njega. Na energiju se ne mogu primeniti nasi ograniceni koncepti vremena i pristora. Mozemo da promenimo energiju bilo cega (tj. da iscelimo). Ako nam ne prija da nosimo neki nakit, on mozda ima neku, za nas, nepoznatu istoriju. Dok meditiramo, mozemo da ga drzimu u ruci i osvetlimo ga mentalnom svetloscu, to ce bukvalno da promeni njegovu molekularnu strukturu i energiju. Posto je nakit apsorbovao nasu pozitivnu energiju, sa uzivanjem cemo ga nositi. Nema nikakve razlike u nacinu na koji se menja energija komadica nakita Ili citave drzave. Univerzum nece reci: "Stani malo! Domet je samo dva kvadratna kilometra.!" Univerzum niti zna niti ga interesuje razlika. Mozete da promenite energiju neke firme, bakalnice, bulevara, poste. Moc naseg uma je neogranicena. Parapsiholoske konsultacije Isceljivanje zahteva diskreciju i volju da budemo skromni. Ne moze se otkriti kakav je neciji ugovor sa Zemljom pomocu pet cula. Moraju da se upotrebe psihicka cula, da se prevazidje osudjivanje, da se svacija nevolja svesno razmotri.
Parapsiholoski konsultanti razvijaju svoje shvatanje prirode univerzuma koja je ispunjena ljubavlju svaki put kada se na nivou duse podese na necije frekvencije. Ljudi traze parapsiholoske konsultacije onda kada na osnovu pet cula steknu utisak da su greske moguce. Posto pomazemo cevecanstvu, nas je posao da vidimo kakav je njihov ugovor sa Zemljom, na koje su se kurseve upisali, i pokazati im koji je laksi nacin da savladaju lekciju. Kada upraznjavamo parapsiholoske konsultacije uvidjama da kada se dosegne velika slika, postoji obilje celishodnih resenja. Mnogi od nas potisnuli su psihicku svesnost zbog uticaja drustva i porodice i bukvalno smo opijeni kada ona izbije na povrsinu. To moze prilicno da nas oslobodi. A dobro dodje i malo humanosti. Oni koji postaju svesni svojih intuitivnih sposobnosti cesto primecuju da su njihove procene ljudskih potreba cesto bile zasnovane na egu. Sada kada su se "ukljucili", po prvi put uvidjaju sta bi bilo od pomoci. "Kurs cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti duh. Neki parapsiholoski uvidi Tokom neke moje radionice prisla mi je zena koja je izgledala kao tezak narkoman koji lezi po mentalnim institucijama. Rekla je: "Ja sam sizofrenicarka i poslednje tri godine sam provela u bolnici za lecenje dusevnih bolesti?" Ja se obicno podesim na necije frekvencije cim pocne da mi prica o svom problemu jer mi nista ne znaci njihovo vidjenje problema koje je samo pogresna iluzija. Video sam sta je istina kada sam se kanalisao sa njenim ugovorom na nivou duse. Dok sam to radio mogao sam da cujem kako govori da uopste ne veruje da mogu da joj pomognem itd. Tada sam dobio informaciju koja ju je prikazala u velicanstvenom svetlu. Mnogi od nas istovremeno zive dve, tri, deset inkarnacija. Video sam da ona na Zemlji zivi istovremeno u deset tela i da su njene psihicke sposobnosti daleko natprosecne pa moze da ulazi u sva ta tela kada god hoce. Objasnio sam joj da smo svi mi pomalo sizofrenicari, ali nije svako toliko psihicki razvijen da moze da bude svestan toga. Da je bila izuzetno nestrpljiva i da nije mogla da prozivi samo jedan
zivot, da je zelela maksimalan razvoj i da ce joj njena situacija doneti enormnu kolicinu mudrosti. Veoma joj je smetalo to sto vec sada nije dovoljno pri sebi. Rekao sam joj da ce sve doci na svoje mesto kroz tri godine, da ce imati perspektivu velike slike kakvu drugi nece imati i da ce biti potrebna drugim ljudima da ih nauci da budu saosecajni. Sa ogromnom radoscu i ponosom je izjavila da ce sacekati tri godine. Postoje mnogi uzroci sizofrenije i svi su izlecivi kada se pogleda sa parapsiholoske strane. Dusa moze da se manifestuje na neograniceno mnogo nacina. Niko se nikada i ne inkarnira u celosti, vec samo u onom aspektu koji treba jos malo doraditi, mozda muski, zenski ili intelektualni aspekt. Ako se istovremeno inkarniraju dva aspekta koji ne funkcionisu harmonicno u skladu sa uobicajenim shvatanjima, to nazivamo sizofrenijom. Mozete da sedite i mentalno komunicirate sa sizofrenicarima i pitate ih zasto su dosli bas u tom obliku i kako biste mogli da im pomognete. Ako primetite da ne vole sto su se inkarnirali bas u tom obliku, probajte da projektujete harmoniju u sve delove njihovog bica samo po deset minuta svakodnevno. Harmonija ce poceti da se manifestuje. Danas postoji mnogo pristupa emocionalnom isceljivanju koji znacajno mogu da skrate vreme koje je potrebno za lecenje konvencionalnim metodama, pa cak i da iscele trenutno. Ako vas interesuje ova oblast, procitajte knjige koje su napisali Gerald Jampolsky, Chris Griscom, ili Sandra Ingerman. Pre dvadeset godina zavrsio sam kurs Silva metod kontrole uma zajedno sa prijateljem cija je majka imala osamdeset dve godine i bila senilna. Doktori su mu rekli da je senilnost neizleciva, ali da ne treba da brine jer ce se ljudi brinuti o njoj. Rekli su da nije vazno da li ona misli da ima tri godine i ponasa se detinjasto. Pa, njen sin je tek zavrsio kurs Silve i odlucio je da isproba neke tehnike. Bio je sav ushicen i odlucio je da svakog dana po deset minuta meditira i komunicira sa svojom majkom na unutrasnjem nivou. Zamisljao je kako govori majci: "Mama, sve si jaca i jaca, zdravija i zdravija, sve vise i vise svesna. Secas se kako volis da igras bridz, mama?" U roku od dvadeset tri dana njegova majka je imala potpuno kontrolu nad svojim mentalnim funkcijama i ponovo je igrala bridz. Ovaj proces "deset minuta svaki dan"
nikada ne traje duze od mesec dana i u tom roku se menja bilo kakvo fizicko ili emotivno stanje bica. Poznajem jednu fenomenalnu isceliteljku ciji se metod sastoji u tome da uzme "mentalne makaze" i odsece delove tela koji vise ne funkcionisu najbolje. Ona kaze: "Oh, vidim da to vise ne radi dobro". Sec, sec, sec, onda ode do svoje mentalne fioke u kojoj cuva delove, potrazi organ koji je potreban i upotrebi malo lepljive trake ili lepka da zavrsi svoju mentalnu hirurgiju. Cesto se desavaju izvanredne promene na fizickom planu. Univerzum jedino moze da procita vasu nameru da pomognete, pa ce svaki metod koji budete smislili funkcionisati. Zabavljajte se, istrazujte. Nema pogresnog nacina da se uradi psihicko isceljenje ukoliko nameravate da budete kanal Boga. U svojoj predivnoj knjizi "Ljubav, medicina i cuda" Bernie Siegel govori o snazi misli u isceljivanju. Govori o zeni koja je godinama bila u komi. Kada joj se mentalno obratio, oslobodivsi je roditeljske odgovornosti koja ju je pritiskala, umrla je u roku od nekoliko minuta. Ima i nekoliko prica o pacijentima koji su bili pod anestezijom. Anestezija je veoma slicna hipnozi. Sugestije koje se daju osobi "bez svesti" mogu da zaustave krvarenje, promene brzinu pulsa, nivo krvnog pritiska, vrate ih u zivot kada stane EKG. Um bilo koje osobe uvek slusa. Nikada nijednom pacijentu ne sme da se kaze nista negativno ili obeshrabrujuce. A pozitivne i ohrabrujuce reci koje se izgovore uspavanim pacijentima mogu znatno da ubrzaju proces isceljenja. Nekada naidjemo na situacije koje zahtevaju dugotrajan tretman, kao sto su bolesti koje ugrozavaju zivot ili bolesti zavisnosti. Kolektivna svest puni telepatski rezervoar osecanjima bespomicnosti u vezi sa ovakvim slucajevima. Ali, to se sada veoma brzo menja. Postoje instruktori Silva metode koji rade iskljucivo sa teskim zavisnicama od droga i za cetrdeset sati treninga u ucionici bivsi zavisnik odlazi potpuno slobodan i nikada se ne vraca stetnim navikama. Postaje potpuno osvezeno i produktivno ljudsko bice. Ako smo na bilo koji nacin od necega zavisni, to je verovatno trag neke karmicke matrice, a one se menjaju kada se promeni sistem verovanja (svest), ne teskim radom.
Blagosiljanje hrane Naucili su nas da blagoslovimo hranu pre nego sto je pojedemo. To je zato sto podsvest i u oblasti nase ishrane kreira realnost. Kada usmerimo energiju iz dlanova u hranu, bukvalno menjamo njen hemijski sastav. Ako dlanovima obuhvatimo tanjir sa kolacima, i vizualizujemo svetlo i energiju kako prolaze kroz nase ruke, i ako prepoznamo da je ta energija sustina Boga, pojescemo najzdraviju hranu koja postoji. Mnogi Silva diplomci su uradili eksperiment koji svako moze da uradi kod kuce. Kupite dva paradajza koji gotovo identicno izgledaju. Stavite jedan na tanjir i ostavite na nekom mestu gde ga niko nece dirati nekoliko nedelja. Uzmite drugi paradajz i uradite meditaciju. Pocnite sa relaksacijom i uradite ceo ritual. Onda deset minuta drzite paradajz izmedju dlanova, vizualizirajuci svetlo i ljubav kako prolaze iz jednog dlana u drugi i kroz paradajz. Obelezite sada taj paradajz i njega stavite pored onog prvog paradajza. Posle nekoliko nedelja videcete kako se prvi paradajz pokvario, dok je drugi osusen, ali jestiv. Vidite, i majstori su znali za konzervanse. Ali su njihovi neskodljivi i isceljuju nase telo. Ona hrana koja nam je licno potrebna mozda nije opisana u knjigama o ishrani. Nasa su tela karmicki uslovljena. Postoji celijsko pamcenje odredjenog nacina prezivljavanja i kako smo se adaptirali na nesto. Nasa tela su mnogo vise od fizickog instrumenta- ona su secanje na prethodne egzistencije u fizickom domenu. Ovo je klinicki dokazano. Postoje ljudi koji su podeljene licnosti, pa je svaka od brojnih licnosti alergicna na drugu vrstu hrane. Sistem verovanja je taj koji kontrolise vase telo. Istorijska memorija vasih celija odredjuje koje su navike u ishrani za vas korisne. To nema veze sa nutricionistima i ostalim strucnjacima. Najstarije civilizacije imaju prosecan zivotni vek preko sto godina, a uglavnom jedu nekvalitetnu hranu. Neki od njih zive samo na secernoj trsci. Ali, najvazniji sastojak njihovog stila zivota je odsustvo stresa. Osmo poglavlje "Medjuljudski odnosi"
Medjuljudski odnosi su najvaznija lekcija za ljudska bica. Ako shvatamo sta je zivot, onda sve razumemo kao ucenje. Sve vreme, Zemlja pokusava da nas nauci samo to da postoji razlika izmedju funkcionisanja iz ega (t.j. osecanja da smo odvojeni) i osecaja jedinstva. Medjuljudski odnosi su poslednja lekcija kojom moramo da ovladamo pre diplomiranja. Kako se Era Riba priblizava kraju, primecujemo da su medjudski odnosi ekstremno vazni. Pogledajte samo koliko je knjiga napisano na tu temu u poslednje vreme. To je zbog toga sto moramo da, pre nego sto nastupi Era Vodolije, prestanemo da nase medjudske odnose cinimo teskim i bolnim. Komunikacija i priznavanje jednakosti polova su pocetne lekcije u Eri Vodolije. Ako zelimo da budemo tu kada pocne veliki sou, univerzum mora da se uveri da smo svi ta pitanja resili. Sta treba da uradimo da ga ubedimo da smo uspeli u tome? U kosmickom smislu jedini odnos koji postoji je "sve je jedinstveno". Ucenje kako da se oslobodimo verovanja u odvojenost manifestuje se u obliku razlicitih lekcija. Botanicar moze godinama da proucava biljne celije i da na kraju zakljuci ne samo da su one zive, vec da jesu zivot. Tako dotice transformisano stanje kosmicke svesnosti. Neki astronom moze celog zivota da proucava fizicki univerzum dok ne dodje do neoborivog zakljucka: svi delovi univerzuma su uredjeni, medjusobno povezani, zivi, i svi su napravljeni od iste materije. Ta materija je inteligentna. To je Bog. Astronauti gledaju iz svemira na Majku Zemlju i ne vide je kao posebne drzave, sa granicama i vladama, vec kao Geu, zivo bice, neraskidivo povezano sa srcima i sa dusama. Cime god da se neko bavi, njegova najvaznija lekcija je to da je jedno sa svetom i univerzumom. Svi odnosi su podjednako bozanstveni i puni izazova. Oni nude odgovore za sve sto treba da znamo, pod uslovom da smo spremni da prihvatimo ono cemu treba da nas nauce. Odgovor na svako pitanje koje imamo lezi u tome da shvatimo da smo jedno sa svim sto postoji. Odnosi, zbog toga, postaju najveci ucitelji jedinstva na planeti. I, kako kaze "Kurs", kada se kanalisemo sa ucenjem, "svaki odnos postaje lekcija iz ljubavi".
Postizanje jedinstva u njegovom najistinitijem smislu je van onoga sto mozemo da postignemo na fizickom planu. Ono sto je nas, kao istrazivace, privuklo ovoj dimenziji je pre svega njena ocigledna posebnost, razlicitost od ostatka realnosti. Razumevanje jedinstva jedino mozemo u potpunosti da dostignemo kada diplomiramo i predjemo u sledeci skolski sistem. Retko evoluiramo do tacke kada mozemo da kazemo: "Svi ljudi na Zemlji su ja", ali mozemo da shvatimo intelektualni koncept da je jedinstvo moguce i da pocnemo da osecamo da je to istina. Takodje, budjenje je veoma lican proces. Svako sledi svoje sopstveno blazenstvo koje vodi ka ponovnom sjedinjenju sa Bogom. Nema nikoga ko bi mogao da ode na krst sa Isusom, jer je to bio njegov licni nacin da postigne jedinstvo sa Bogom, u ime citavog covecanstva. I to je ponovo paradoks jer kada nastavljamo da sami za sebe radimo svoj unutrasnji posao, postajemo jedno sa svima na planeti. Oseticemo jaku vezu sa svima kakvu nismo ranije osecali. Licna odgovornost Nasa funkcija nije da popravimo svoje medjuljudske odnose, vec da ih transformisemo. Mi radimo iskljucivo na sebi, ne na drugoj osobi. Kada sno spremni da igru sa odnosima igramo po novim pravilima, transformisacemo se. Novo pravilo broj jedan je: "Ono sto se desilo juce je nevazno". Ako insistiramo na tome da mozemo da predvidimo kako ce se neko ponasati na osnovu toga kako se ponasao u proslosti, insistiramo na tome da ne mozemo da promenimo ni sopstvenu realnost. Razlog zasto ljudi moraju da umru i da se ponovo rode je to sto odbijaju da promene nacin na koji vide druge ljude. Kada gledamo u svog partnera, ne gledamo drugu osobu. Gledamo sebe u ogledalu. Kada promenimo svoju svest, promenicemo i odnose. Ne postoje zrtve, ne postoje mucitelji, postoje samo ogledala. Kada odbijemo da ponavljamo stare sablone, kada odbijemo da napadamo ili se branimo, kada radije budemo srecni nego u pravu, drugi ljudi se promene. Nasi odnosi se transformisu. Ako smo iskreno shvatili ove principe, samo- kreacije, necemo morati da donosimo odluke bazirane na egu u vezi sa tim da li da
neki odnos nastavljamo ili da ga prekinemo. Sve ce se sredti samo po sebi. Odnos ce se ili transformisati ili nestati. Univerzum nas, uvek kada naucimo sve sto je trebalo, nepogresivo vodi do sledeceg iskustva. Neki ljudi se, u stvari, plase da pokusaju da iscele svoje najvaznije veze sa ljudima jer ako budu isceljene, nece imati vise opravdanja da prekinu te veze. Potrebno im je da na nekoga svale krivicu za prekid veze. U sustini, pre inkarnacije, sa mnogim individuama sklapamo dogovore kako bismo razresili karmicke probleme, ili kako bismo naucili vise o svom samoostvarenju. Mozda imamo jak intuitivni osecaj da nas dugorocni partner nije osoba sa kojom smo sklopili ugovor. Ali, ne treba da pravdamo losu vezu, vec treba da krenemo ka novom zadatku. Nas imperativ je da iscelimo svaki odnos. Setite se iluzije, mi ne isceljujemo drugu osobu. Ne isceljujemo odnos. Isceljujemo sebe! Ako napustimo zivot, a nismo iscelili sve odnose, najverovatnije cemo se vratiti i biti u vezi sa istim tim ljudima. Uh. Isceljujem druge i svoje odnose ne zato sto oni to zasluzuju, nego zato sto ja to zasluzujem. Nekada nije moguce isceliti odnos licem u lice. Nema nikakve razlike da li isceljujemo odnos sa osobom koja je mrtva ili zivi na drugom kraju sveta. Nije uvek jedino resenje porazgovarati sa nekim. Vi ionako radite isceljenje zbog sebe, ne zbog drugih. Odnosi se veoma efikasno mogu isceliti kada meditirate. Mentalno se obratite drugoj osobi. Zatrazite oprostaj. Ponudite razumevanje. Zapamtite da je sva ljutnja, koju ste danima gajili, bila samo molba za ljubav. Samoisceljenje Jedna od iluzija koje pokusavamo da se oslobodimo je da mozemo da izgubimo voljenu osobu. Ako smo svi aspekti iste duse, kako nekoga mozemo da izgubimo? Ako uporno ostajemo u vezi koja ne funkcionise opravdanje je koje je smislio ego, kako bi ocuvao osecaj odvojenosti. Nema apsolutno nikakvog razloga da se ostane u nekoj vezi koja ne doprinosi da budemo
skoncentrisani i izbalansirani. Neka ucenja napominju da je znacajno stoicki podnositi i biti "duhovno cvrst". Zato mozemo imati tendenciju da kazemo: "Pa, trebalo bi da budem sposoban da uradim ovo. Dovescu sebe u najgoru mogucu situaciju koju mogu da smislim i uporno cu da trpim kako bih pokazao koliki sam majstor". Nijedan majstor nije nikada ovako nesto savetovao, nije rekao da treba da komplikujemo svoj zivot. Prevazilazenje teskoca je karmicki put. Oslobodjenje je put olaksanja i transformacije. Upustamo se u neku vezu zato sto u nekoj osobi vidimo njene kvalitete. Zato mislimo da ne treba da se bavimo losim stranama veze da je ne bismo izgubili i unistili njene prvobitne vrednosti. Relacije nisu interakcija odvojenih osoba. One sluze otkrivanju jedinstva. One su igra koja se igra sa ogledalima. Zato necemo da ucestvujemo u neiskrenosti, skrivenim mislima ili osecanjima, ili nekoj drugoj formi odvojenosti. Kada znamo za bolje, a nastavljamo da se pretvaramo da verujemo u separaciju, to je forma poricanja; poricemo da smo mi ti kojima je potrebno isceljenje. Ne bismo se ni upisivali u Zemljinu skolu da nismo zaista zeleli da se iscelimo. Kada se pretvaramo da smo zrtve raspolozenja ili ponasanja drugih ljudi, to je samo jos jedan od nacina kojima se ego sluzi da nas malo spreci da se vratimo u jedinstvo. Ego je stanje odvojenosti i kao instinkt opstanka, zahteva da sacekamo jos malo, da malo odlozimo svoje isceljenje. Mozda nam kaze da cemo povrediti partnera ako budemo iskreni prema sebi. Iskrenost zahteva blagost i zelju da budemo bezopasni. Svaki izraz misli i osecanja koji potice iz ljubavi i blagosti dovodi do isceljenja. Ljudi koji se celog zivota trude da ne povrede osecanja drugih ljudi samo gube vreme. A znamo kako karma radi- isti ce se par ponovo sresti, ponovo i ponovo, sve dok ne dignu ruke od poricanja. Mala opaska- ego je lukav. Poznato je da voli da se prerusava kao "iskrenost". Kada se kaze nesto sa namerom da se neko izbaci iz takta, a bez motive da se isceljuje, to je neiskreno. Na primer, nije potrebno da se prebrojavaju sva prethodna partnerova seksualna iskustva zbog "iskrenosti".
"Kurs cuda" kaze da je prosvetljenje stvar koja najvise zastrasuje. Savrsen primer za to je iskrenost u medjuljudskim odnosima, koja nije samo rizicna, nego je i totalno zastrasujuca. Ego voli da mesa iskrenost sa napadom. Ali, ne moze se vecito poricati. Moramo ponekad biti iskreni prema sebi. Zasto ne bas u ovom zivotu? A zasto ne bas sada? Baceni smo na planetu gde ima jos pet milijardi dusa i to primorava svaku osobu da popravlja svoje odnose, iako to vecina ne radi svesno. Vi i ja, sa druge strane, zelimo svesno da popravimo svoje relacije. To znaci da pokusamo da budemo svesni onoga sto je korisno za nas licni razvoj. Nasa odgovornost za svaki odnos, kada zivimo svesno, cini da postanemo balansirani, smireni i radosni u vrlo kratkom roku. Sve sto ne volimo kod sebe je tacno ono sto nam smeta kod drugih ljudskih bica. Tako funkcionisu ogledala. Ako nas nervira kako se neko oblaci, vozi, jede, vaspitava decu, to je totalan i perfektan odraz nekih neistrazenih delova u nama koje bas mnogo ne cenimo. Mozemo da citamo knjige za samopomoc, trazimo odgovore u jednostavnim matricama covecanstva i da dobijemo veci uvid. Ali ima i vise od toga. Nasi sabloni nisu nastali u ovom zivotu. Svaki odnos u nasem zivotu je karmicki. Znaci da je skoro sto posto nasih problema sa ljudima nastalo u nekim drugim realnostima. Svaki zivot ponavlja prethodni u kome smo odbili da budemo iskreni, smireni i puni ljubavi. Mozemo da se vratimo u detinjstvo i na nase odnose sa roditeljima, ali sve dok su problemi iz nekog ranijeg zivota ponovo vaskrsnuli u ovom zivotu, nije dovoljno da trazimo odgovore samo na osnovu ociglednog ponasanja i emocija. Srecom, kako Era Vodolije polako prozima planetu, celo drustvo pocinje da veruje u konsultacije i proucavanje emocija. Za mnoge ljude znacajan napredak u resavanju problema je da ih neko sa paznjom saslusa i ponudi im pomoc. Veliki broj najboljih psiho- terapeuta kombinuje tradicionalne i intuitivne nacine za prikupljanje informacija i lecenje pacijenta i ovo daje odlicne rezultete u kratkom roku.
Ako neko oseca da bi "nekonvencionalna" terapija bila korisna da mu pomogne da poboljsa svoju vezu, danas moze da bira izmedju mnogih veoma efikasnih metoda koje otkrivaju gde je koren problema. One smatraju da su zivot i svi odnosi stari vise miliona godina. Ove tehnike sluze se regresijom proslih zivota, "ponovnim rodjenjem", sto Sandra Ingerman naziva "obnovom duse". Tu su i veliki grupni seminari kao sto je "Uvid", radionice koje vodi Patricia Sun. Veoma cesto se uzrok problema pronalazi pomocu intuitivnog karmickog uvida. Osoba moze da uvidi da trenutna situacija nije "nepravda". Cesto ljudi otkriju da nisu zrtve neke druge osobe vec da je to kosmicki "stos" kaji treba da im olaksa da sami sebi oproste neke stvari iz daleke proslosti i iscele se. Tako dobiju logicno objasnjenje da se oslobode ljutnje i srdzbe i da oproste. Mi, koji studiramo samorazvoj, ne treba da zaboravimo da kada se svesno sluzimo nekonvencionalnim metodama, uvek ostaju tragovi ega. To se prepoznaje kada kazemo da je tretman mnogo vise potreban nekom drugom, a ne nama. Mi smo ovde da isceljujemo sami sebe, a ne da svoje "terapeutske metode" utrapljujemo drugima. Cak iako pokusamo, ljudi ce nam sigurno neljubazno odgovoriti kako su im dobro poznati "zavisnici" od regresije ili terapija. Kada preuzmemo odgovornost za svoj zivot, postajemo odgovorni i za probleme. Vi i ja smo prosli trnovit put da bismo dosli do tacke kada mozemo mirne duse da kazemo nesto ovako, a da ne napravimo zbrku, poricemo ili krivicu trazimo izvan nas samih. Pocinjemo da shvatamo- nema krivice, greske, sve su to slike u ogledalu. Nasa funkcija je da te slike u ogledalu iscelimo, za svoje dobro. Kada to znamo, necemo pasti u iskusenje da popravljamo nase partnere, umesto toga ponudicemo prihvatanje i razumevanje. Predaja moci Ako verujemo da nasu srecu odredjuje ponasanje drugih ljudi, tesko cemo se razocarati. Niko nikoga ne moze da usreci. Da je to moguce, bili bismo robovi drugih ljudi. Medjuljudski odnosi
su iskustvo koje je povezano sa ucenjem. Cilj je da imamo harmonicne odnose, pune ljubavi- sa samim sobom. U cemu je razlika izmedju: "Cinis me tako srecnim" i " Kada sam sa tobom, dozvoljavam sebi da budem vrlo srecan"? Prva recenica se totalno odrice moci, predaje je drugome! Brzo sledi pustos, jer niko ne moze stalno da ispunjava nasa ocekivanja. Ali, ako ovladamo tehnikom da sebi dozvolimo da budemo srecni (sigurni) u prisustvu odgovarajuce osobe, bicemo slobodni. Iskrenost prema sebi i medjuljudskim odnosima Ako nas partner ima problem, za nas nije korisno da to vidimo. Medjutim, veoma je korisno za nas da u partneru prepoznamo Hrista. Svi na ovoj planeti su djaci, i svi se trudimo najbolje sto mozemo. Ako neko ima problem, znaci da samo treba da promeni svoju perspektivu. To ne mozemo mi da radimo umesto nekog drugog, jer je svaki ego istreniran da brani sopstvena ogranicenja. Kako bismo bili iskreni i prema sebi i prema njima, mozemo da kazemo: "Ako zelis da se igras sa mnom, vrlo rado pristajem. Ti si divna osoba kada se igras. Ali, ako zelis da se svadjas, moram da "zurim", imam "zakazano". Znam da ne mogu da te izgubim. Mozda te vise nikada necu vise videti do kraja zivota, ali moracu da te pustim da ides svojim putem, nisam odgovoran za tebe, samo za sebe". Briga za voljene osobe Da li mozete da zamislite da je Bog stvorio sistem u kome mi moramo da brinemo zbog svojih voljenih? Nas drustvo uci da je pozitivno biti zabrinut za ljude do kojih nam je stalo. Ako misli iz naseg uma kreiraju nasu buducnost, onda brige kreiraju neprestano ponavljanje upravo onih situacija zbog kojih smo zabrinuti. Neprijatno. Mozemo reci: "Zao mi je, ali u mom recniku vise ne postoji rec briga. Poslacu ti svetlost, molicu se za tebe, blagoslovicu te, ali ne brinem vise ni o tebi ni o bilo kom drugom. Nisam odgovoran za tebe. Ti si mi prijatelj, ali ne pripadas meni. Pripadas Bogu".
Zelimo da se uverimo da smo razumeli da nismo odgovorni za svog bracnog partnera, ljubavnog partnera, decu, sefa, zaposlene, prodavca u samoposluzi itd. I to je jedan paradoks. Iako si ti ja, a ja sam ti, ti se mene ne tices. Nesto moramo da shvatimo, kako bismo mogli jos bolje, drugima na planeti, da pokazujemo put: ne mozemo da menjamo drugo ljudsko bice, samo sebe. Srodne duse Mnogo se govori u "New age" zajednici o bliskim dusama i dusama koje su nasi blizanci. Mnogi se nadaju da ce sresti svoju srodnu dusu. Ne postoji idealna srodna dusa. Izvan nas uopste ne postoji tamo neko bice koje je sa nama savrseno kompatibilno. Mi sami kreiramo svoju realnost, to nema veze sa srodnom dusom. U nasoj zutoj svesci treba da iskreiramo svoje odnose koji su u saglasju sa nasom idejom o perfekciji. Sve nase srodne duse su individue, koje kreiraju njihove realnosti na osnovu sopstvenog iskustva. To je pocelo jos od vremena kada smo svi bili jedna dusa. Nase srodne duse se bave svojim poslom. Njihova iskustva ne moraju biti usaglasena sa nasim iskustvima. Samo cemo se razocarati ako zamisljamo Gospodina Idealnog ili Gospodju Idealnu. Dozvolite mi da izmislim jos jednu pricu- o srodnim dusama. Probacu da vam ispricam pricu, cuvajuci se pretenzije da cu reci istinu, jer bih samim tim sve upropastio.U pocetku bese Bog. Ako je ista u Bibliji tacno, onda je to ova recenica. Onda je Bog rekao: "Usamljen sam. Mislim da cu iskreirati druge aspekte sebe, kako bih imao kome da pricam o svojim iskustvima, o tome sta mi se desava, cak iako cu pricati sa samim sobom". I tako je Bog postao ameba. Kada se ona podelila, bile su to vec dve amebe koje su nastavile da se dele dok ih nije bilo sezdeset milijardi posebnih bica. U ovoj prici, svim indivudalizovanim bicima moze da se udje u trag po parovima. Ako su dva bica bila jedno pre nego sto su se razdvojila, sada su srodne duse. To iz cega su se oni individualizovali moze da se nazove visa dusa. To je divna fantazija koja ima za pretpostavku da je vreme bilo i da jeste linearno. (Opa, ova prica ima puno nedostataka). Ako u njoj
postoji makar i najmanji nagovestaj istine, onda znaci da smo svi nekada bili sjedinjeni i cinili smo jedno bice. Znaci, kako se vracamo sve vise i vise u proslost, videcemo da je, u stvari, svako nasa srodna dusa. To nam govori da treba da obracamo paznju pre svega na to sa kim se osecamo prijatno i sa kim osecamo cvrstu vezu. Nije uopste vazno iz koje vise duse ta osoba potice i sa kog se nivoa inkarnirala. Ako su neke osobe bile vasi drugari tokom vremena, osecacete ljubav (ili pomesanu ljubav sa mrznjom) prema tim osobama. Neka lica ce vam delovati poznato iz nekih inkarnacija izvan Zemljine skole. Ja to secanje na prosla iskustva sa nekim osobama zovem "susret u vremenu", a sve mozemo i da posmatramo kao neka iskustva iz proslih zivota. Prosle zivote nismo ziveli samo na ovoj planeti. U stvari, samo je mali procenat proslih zivota prozivljen na Zemlji. Postoje vase srodne duse koje ne samo da ne mozete da prepoznate, nego ih organski ne podnosite, jer ste, ako se posmatra sa stanovista linearnog vremena, radili razlicite stvari i razvili sisteme vrednosti koji su medjusobno suprotstavljeni. Ne trebaju vam ni srodne duse, ni duse blizanci, ni rodjaci po liniji vise duse. Potrazite poznate drugare u ovom vremenu, bez obzira na to u kom ste se vremenu ili prostoru zajedno igrali. Vasi drugari treba da imaju verovanja, vrednosni sistem i ogranicenja koji su najslicniji vasim i koji vam najvise prijaju. Takve su vam osobe najzabavnije. Vecina ljudi, kada pokusava da nadje srodnu dusu, u stvari zanemaruje cinjenicu da ne treba da je trazi, vec da je iskreira. Mi kreiramo nasu celokupnu stvarnost, ukljucijuci i odnose. Nismo ovde dosli kako bismo svoju moc predavali u ruke visoj dusi da nas ona usrecuje. Ovde smo da povratimo moc, da u nasoj zutoj svesci zapisemo do najsitnijih detalja kakav zelimo, a kakav ne zelimo, da nas partner bude. Onda treba da budemo posteni prema sebi pa da odbacimo sve sto ne zelimo, a da privucemo sve sto zelimo. Zapamtite da mi registrujemo sve kvalitete i atribute kako bismo precizirali sta tacno zelimo i kako ce tacno izgledati nasa kreacija. S obzirom na to da isticanje fizickih karakteristika (kao sto su visok, crn i zgodan) jednostavno ogranicava nasu zajednicku kreaciju sa bozanskim,
treba obratiti paznju na kvalitete kao sto su kompatibilnost, postovanje, zabava, podrska, da bude savrsen partner za vas zivotni posao. Seksualnost Samo na ovoj planeti bica imaju posebno aspektovanu musku i zensku energiju. Samo ovde moze nekome da padne na pamet da se podeli i da kaze: "U ovom zivotu bicu zena, a u sledecem muskarac, tako cu se izbalansirati". Posto Zemlja daje lekcije kroz dualitet, djaci uce kako da se usklade sa suprotnim aspektom kako bi kreirali jedinstvenost. Tako je seksualnost prikladan alat koji se koristi u dualitetu. Seksualnost je, kao i sve drugo sto se javlja u trecoj dimenziji, potpuno irelevantna i istovremeno izuzetno znacajna stvar. U seksualnosti, kao i u svemu drugom, ne postoji ispravno i pogresno, samo lekcije. Na Zemlji je cilj da se postigne balans i to se podjednako odnosi i na centre svetlosne energije, cakre. Imamo sedam glavnih cakri. Ako neku ignorisemo, postajemo disbalansirani, neispunjeni, ne volimo sami sebe. Neki sebe vide kao duhovne osobe, do te mere da funkcionisu samo iznad solarnog pleksusa. "Ja imam baznu cakru? Nema govora! Ja sam to odavno transcedentirao, shvatas?" Treba podjednako da cenimo i blagoslovimo sve nase cakre i da odredimo nacin na koji ce se one bozanstveno manifestovati. Moramo da izrazimo svoju seksualnost (dualitet) i da prepoznamo da u nama i nasim partnerima postoji samo jedna dusa. Ovu lekciju ne mozemo da izbegnemo. Pitanje je kako sebi da omogucimo da je lako savladamo. Postoje dva verovanja koja poticu od ega u vezi sa musko zenskim pitanjem a koja prozimaju telepatski rezervoar planete. Prvo je da "seks" moze biti los. Drugo je "ako volis neku drugu osobu, ne volis mene". Prvo je koren musko/ zenskog osecaja krivice. Drugo je koren ljubomore. Ucenici koji jos uvek veruju u ego programiranje, a to smo svi mi, osecaju da su krivica i ljubomora kamen spoticanja. Ljubomornim ljudima je veoma tesko da "svoju paznju usmere samo i jedino na Boga".
Oni koji treba da ustanove matrice za novo doba, a to ste vi i ja, ne moraju da podrzavaju ove koncepte. Nas posao je da cuvamo istinu o jedinstvu u svom umu i srcu tako da energija koju emitujemo umiri telepatski rezervoar pomocu bezuslovne ljubavi. Kako vreme bude prolazilo, prestace "rat polova". U jednom trenutku, bica koja evoluiraju postanu apsolutno, strasno zaljubljena u sve zivo. Kako da se ponasamo u ovakvim situacijama dok smo jos na Zemlji? Pazljivo, veoma pazljivo. Nas posao ovde je da pomazemo studentima. Ne da im na put postavljamo nepotrebne prepreke. Potpuno je besmisleno seksualno izrazavati ljubav svakoj dusi na planeti. Ljubav treba usmeriti prema voljenim osobama. Imamo neograniceno vreme da vodimo ljubav sa svim dusama tamo negde (t.j. sa svim postojecim aspektima naseg unutrasnjeg bica). Imamo podsvesno secanje na nase postojanje izvan fizicke dimenzije i ne moramo biti svesni toga. Kada smo izvan tela, ne verujemo u odvojenost. U nasem normalnom van telesnom postojanju mi mesamo duse (vodimo ljubav) cim primetimo nekoga ko nam deluje blisko. Kao kada se u filmovima svetla reflektora stope u jedno. To radimo rutinski kada smo izmedju dva zivota na Zemlji. Na kraju cemo svi biti jedno, ali taj koncept nam je trenutno neshvatljiv, pa radimo na svojim vezama sa drugim ljudima. Postepeno, jedna po jedna veza. Ako se secamo kao smo uskakali u neku drugu dusu, jasno nam je zasto imamo slicne zelje i na Zemlji. Ali, ne mozemo da uskacemo u drugu dusu jer smo ograniceni fizickim telima, pa smo se dosetili da im uskacemo u krevet. Sa kosmickog stanovista (po kome smo postojali pre nego sto smo dosli na Zemlju), niko nije vlasnik fizickog tela, ne postoji ljubomora, ni nesigurmnost, pa prema tome , ni ispravno ni pogresno. Zaista ispravno i pogresno nikada nisu ni postojali, niko nikada nije nacinio gresku. Medjutim, na Zemlji je mudro, prvo proveriti sa vodjstvom pre nego sto osecanja pretvorimo u dela. Ponekad nas druga dusa toliko privlaci da zaboravimo da proverimo sa vodjstvom. To nije nesto sto je "lose". Nekom drugom prilikom dobili bismo dozvolu od vodjstva da se
upustimo u culno zadovoljenje. Najcesce, ipak, biramo prakticne korake da ne dovedemo sebe u situaciju da nas juri neciji bracni partner sa kasapskim nozem u ruci. Kada se veza ne razvija lako, kada deluje slozeno, znaciodgovore trazimo na isuvise mentalan nacin. Tada pocnu da se pojavljuju negativne stvari. Misli iz naseg uma, ukljucujuci i slozenost i komplikacije, pocnu da se manifestuju. Ako se nalazimo u komplikovanoj i neprijatnoj situaciji, treba da se povucemo i izaberemo mir i posaljemo svetlost kao kada resavamo bilo koji dugi problem. Ne mozemo da pogresimo, cak i kada izrazavamo svoju seksualnost. Zapisite ovo i zalepite na frizider! Konacno ce sve poceti da bude divno i pocecemo da volimo sve ljude, jer takva je priroda Boga. U medjuvremenu, treba da se oslobodimo nekih starih sablona u nasim medjuljudskim odnosima. Bes i konflikt "Kurs cuda" izricito kaze da postoje samo dve emocije: ljubav i strah. Prema tome, sve sto ne dozivljavamo kao ljubav je rezultat straha da mozemo biti povredjeni. Ako smo ljuti na nekoga, mozda se plasimo da nas ta osoba kontrolise ili da je jaca od nas. Mozda verujemo da ne mozemo da uspostavimo kontrolu nad sopstvenim zivotom. Ljutnja uvek govori: "Ti gresis, a ja sam u pravu. Besan sam jer me tvoje lose ponasanje vredja". Ako ne zelimo vise da reagujemo ljutito, moramo biti spremni da kazemo: "Ja besprekorno kreiram svoju realnost, zato mora da sam sam izabrao da se osecam lose. Potrazicu resenje unutar sebe umesto sto pokusavam da promenim drugu osobu". Korisno je da budemo svesni kakva su nasa verovanja kada se upustamo u konflikt. Ako dozvolimo drugim ljudskim bicima da nas provociraju, mi verujemo u provokacije. Kosmicki zakon nalaze da se misli iz naseg uma materijalizuju. Ako u umu imamo misli o losem ponasanju dodatno pojacane ljutnjom, sigurno cemo uskoro imati neki konflikt. Ako nasu danasnjicu kreiraju misli od juce, ili cak iz prethodnog zivota, onda ono sto nas trenutno i danas nervira nije ono sto se nama cini. "Kurs" kaze: "Nikada me ne uznemirava ono sto ja mislim da me uznemirava".
Kada zaboravimo da smo jedno sa Bogom, ego podlegne strahu. Odmah pocne da se brani tako sto projektuje negativne emocije prema drugim ljudima kako ne bi morao da bude odgovoran za sopstvene emocije. Sa druge strane, kada se funkcionise iz kosmicke perspektive, prepoznaje se veza sa neogranicenim izvorom moci, a to je stanje bica kome nije potrebna zastita. Kada je neki odnos uglavnom konfliktan, treba se setiti nekih ideja iz "Kursa cuda". Prvo, svaki strah je trazenje ljubavi. Ovo nam pokazuje da druga osoba ne zeli da nas povredi svojim napadom. Oni jednostavno misle da nisu voljeni i traze da dobiju ljubav izvan samih sebe. Drugo, "Kurs" pita: "Da li zelis da budes u pravu ili da budes srecan?" Jer, ne mozes biti i jedno i drugo. Milioni ljudi se vec vise miliona godina svadjaju. A jos niko nije dokazao da je u pravu. Zasto bismo ucestvovali u tako beskorisnoj zabavi? Zato sto ego nema drugog izbora. Ako je zaista odvojen, onda mora biti u pravu kako bi preziveo. Samo ona bica koja su odustala od ideje odvojenosti mogu odustati od pokusaja da budu u pravu. Nase drustvo na najvise mesto postavlja ideju da treba biti u pravu. Na stranu to sto je biti u pravu kosmicki nemoguce, i sto to nikoga nije usrecilo. Konflikt se ne resava tako sto se poprave tudje greske. Jedini nacin da se prekine matrica sa konfliktima koji se beskrajno obnavljaju je da se odbije da se u njima ucestvuje. Kada prestanemo da igramo igru odbrane i napada i izaberemo mir, pocinje period veoma predvidljivog sleda dogadjaja. Prvo ce osoba sa kojom smo bili u konfliktu da poludi od besa jer je upravo ostala bez moci da kontrolise. Cela njihova sigurnost se zasnivala na tome sto su mogli da do u tancina predvide nase reakcije. Kada prekinemo ustaljena pravila i izaberemo mir umesto odbrane i napada, njihov sistem verovanja se raspadne u paramparcad. Uzvratice nam gomilom razloga zasto nam nije dozvoljeno da tako promenimo nase ponasanje. Probace na svaki nacin da nas isteraju iz takta. "To nije fer. Moras da se boris sa mnom. Kukavice". Posle toga sledi: "Ali, ti si mi potreban". Ne treba nam da citamo knjige o zavisnosti od drugih osoba kako bismo ovakvu reakciju prozreli. Kada istrose sav arsenal svojih provokacija, a mi ostanemo mrtvi hladni, onda ce
nam reci kako ce se baciti kroz prozor. To se verovatno nece desiti, a i kada bi se desilo, to samo znaci da im je doslo vreme da idu dalje. Ljudi ne umiru, samo idu dalje. Ako te osobe i dalje nastave da budu u nasoj blizini, za njih ce nastupiti period zbunjenosti, tokom koga ce svima da pricaju kako smo skrenuli s? uma. Ako i dalje zadrzimo svoj mir, njihov bes ce isceznuti. Na kraju ce nas pogledati potpuno zapanjeni sto smo i dalje mirni. I tada ce postati nasi studenti. Jer, tako je zapisano u njihovom ugovoru. Svako ko pokusava da nas kontrolise ili manipulise s` nama, definitivno se upisao u Zemljinu skolu da bi bio nas student. Oni su to uradili u nadi da im mi mozemo pomoci da prevazicu stare sablone i postanu slobodni i puni samopouzdanja. Mozda su bili isuvise ponosni da bi rekli: "Molim te, nauci me kako da ostanem miran", ali budite sigurni da ce biti tu i pazljivo posmatrati sta vi radite. Ljubav nepogresivo funkcionise. Kada smo na radnom mestu mozemo da provermo da li smo spremni da igramo po pravilima ljubavi. Na poslu ima mnogo potencijalno konfliktnih situacija i mnogo se stavlja na kocku ako se "pogresi". Mozemo da ostanemo bez prihoda, reputacije, prijatelje, ako ne radimo sve onako kako sef kaze. U Bibliji postoji divna prica o Danilu u lavljoj pecini koja nas uci kako da se postavimo prema ljudima sa kojima nikako ne mozemo da se slozimo. Danilo je predosetio da ce ga staviti u pecinu sa lavom (lav predstavlja personifikaciju necega sto je za njega bio najveci izazov). Noc pre toga proveo je u molitvi. Pamtio je da na Zemlji svest kreira stvarnost. Znao je da nije zrtva kralja. Sedeo je u meditaciji, video dilemu i vizualizovao zeljeno resenje. Uvek je lakse unapred uraditi najvazniji deo posla, jer kada neko pokusava da nas izbaci iz ravnoteze, mi smo vec energetski pripremljeni. Kada su Danila bacilli u lavlju pecinu, on je mirno seo i okrenuo ledja lavu, sto je neverovatno znacajna metafora. Nije sedeo i fokusirao se na problem. Umesto toga, sedeo je u meditaciji i malo mastao o zeljenom ishodu ove situacije, paznju je usmerio na ono sto mu je prijalo. Lav nije skocio na Danila da ga rastrgne jer je ovaj odbio da se brani. Nastavio je da lezi i zaspao jekakva divna simbolika. Danilov recept funkcionise sa svakom
osobom i u svakoj situaciji. "Kurs cuda" kaze da nasa sigurnost lezi u nasoj odluci da se ne branimo. Kada primetite suparnika, treba da prepoznate da je ono sto treba popravljati nasa percepcija. Ako je nasa percepcija stvorila teskocu, ona je moze i isceliti. Zamislite sprej sa ruzicastom bojom i mentalno prefarbajte vaseg suparnika tom finom bojom punom ljubavi, poprskajte ga sa svih strana. Bice mu veoma tesko da bude zao prema vama kada se sretnete licem u lice posto ste ga umocili u tu roze boju. Slobodno upotrebite koji god hocete simbol, sve sto vam je zabavno. Zamislite osecaj ponovo uspostavljene harmonije. Dok meditirate, mentalno "premotajte" celu situaciju. Nema sanse da sretnete tu osobu, a da se ne priseti vaseg pozitivnog rada u meditaciji. Sva ljutnja je trazenje ljubavi. Umesto konflikta, ponudili ste ljubav. Sve se veze zavrsavaju Nase drustvo porice jos jednu stvar- da se sve ovozemaljske veze zavrsavaju. Drustvo nas, zbog toga sto mesa ljuubav sa potrebom, uci da zavrsetak svake veze prati emocionalna trauma. Ako neka veza postoji zato sto verujemo da nam druga osoba donosi srecu makar delimicno, oseticemo veliki bol kada se ta veza zavrsi. Onaj kome smo dali moc nad nama, izneverio nas je. Medjusobna zavisnost i emocionalna trauma su stvari kojima nas uci drustvo. One nisu neophodne i nisu prirodno stanje bica u univerzumu. Svaka greska koja je postala opaste prihvaceno drustveno ucenje, moze se popraviti i ponovo nauciti po principu ljubavi. Radnici svetla na planeti imaju zadatak da reformisu svoje odnose u "svete odnose", kako kaze "Kurs cuda". Oni odlucuju da ucestvuju samo u onim odnosima koji nisu bazirani na potrebi. Odnosi bazirani na potrebi imaju za polaziste ideju da smo odvojeni i bespomocni. Odnosi koji se iskljucivo baziraju na uzivanju u prisustvu druge osobe ipak nas teraju da promenimo svoj zivotni stil kada partner ode, ali, ta promena je oslobodjena traume. Samo se jednostavno krene u pravcu nove zivotne avanture.
Kada trensformisemo sopstvene odnose, ponovo pocnemo da obrazujemo kolektivnu svest. Bilo da direktno poducavamo i savetujemo ili jednostavno uzivamo u sopstvenim vezama, efekat je isti. Nase razumevanje i radost prenose se na sve ucenike Zemljine skole, kroz telepatski rezervoar. Deca i roditelji Kahill Gibran kaze: "Nasa deca nisu nasa deca". Ona su Bozja deca. U najboljem slucaju samo smo ih malo pozajmili. U stotinama hiljada skolskih sistema koji postoje u univerzumu, Zemlja je jedina skola koja se upisuje tako sto izlazis iz necijeg tela. U svim drugim sistemima ljudi se jednostavno pojave, izadju is skolskog autobusa. Ranije inkarnacije su nas ubedile da nase telo pripada nama, pa zato verujemo da i sve sto izadje iz naseg tela pripada nama. Nije bas tako. To je potpuno bizarno. Bice koje izlazi iz tela drugog bica, to je nesto sto postoji samo u naucno fantasticnim filmovima. Ne mozemo da shvatimo koliko je to uvrnuto. Kada ljudi imaju decu kako bi popunili prazninu u svom zivotu, bol je neminovan. Ako je dete doslo u porodicu kako bi popunjavalo praznine, onda ce se svaka promena koja se desava dok dete odrasta, na roditelje odrazavati kao napad. Kada dete napusti kucu, roditelji ce se osecati napusteno. Kada u nasem drustvu dete umre, porodica obicno nije svesna karmickog ugovora koji je potpisan pre rodjenja. Nije nas posao da objasnjavamo nesrecnim roditeljima te stvari sa karmom, vec da ih jednostavno volimo. Ljubav isceljuje rane. Na nivou duse, roditelji biraju decu i oni treba da raskinu stare seme. Tu nema izuzetaka. Nasi roditelji apsolutno racunaju na cinjenicu da necemo igrati staru igru sa krivicom niti cemo nasedati na njihovu dramu. Svako na nivou svesti misli: "Nadam se da mi moja deca nece dozvoliti da se provucem sa ovom podvalom koju sam smislio, jer ako me sada prevaspitaju, ustedece mi nekoliko zivota". Kako bismo nasim roditeljima pokazali da ih volimo, moramo biti posteni prema sebi. Ali, ako pokusavamo da im udovoljimo, ostace u istom haosu u kakvom su sada, sve dok im jednog dana ili u ko zna kom drugom zivotu neko ne pomogne da raskinu stare seme.
Svako ko se na ovoj planeti inkarnira bira kada ce se inkarnirati i kakav ce biti njegov put. Svako ko se rodio posle 1990.g. zivece kao odrasla osoba u vreme dominacije energije Vodolije. Ove duse su skoro kompletirale sve sto je bilo potrebno za diplomiranje. U Eri Vodolije nece biti ljudi koji nisu okrenuti saosecanju. Tek nekoliko ljudi doci ce na planetu jer ih pre svega interesuju kafanske tuce. Deca koja se sada inkarniraju na planeti imaju enormno veliku ulogu u tranziciji Zemlje. Ne postoji ni jedno jedino dete koje nije svesno svoga ugovora pre rodjenja. Gerald Jampolsky je ispricao pricu o mladom paru koji je doveo novorodjence kuci. Od trenutka kada su bebu pokazali svom trogodisnjem detetu, starije dete je pokusavalo da ostane nasamo sa bebom. Roditelji su bili zbunjeni, plasili su se da bi starija devojcica mogla da povredi bebu. Konacno su napravili plan da pomocu interfona prisluskuju razgovor kada deca ostanu sama u sobi. Evo sta je trogodisnja devojcica rekla bebi: "Bebo, pricaj mi o Bogu, pocinjem da zaboravljam". Nasa deca ce nas do te mere obasjati da ce to biti cudesno. Ona imaju intuitivno razumevanje duhovnog morala koje znacajno nadrasta verziju morala starijih generacija. Zato su stare matrice koje postoje o vaspitanju dece potpuno neprimenjive. Deci koja se danas radjaju nije potrebna kontrola. Mozemo da ih ucimo nekim prakticnim stvarima, na primer da ne pipaju vrelu pec, ali nece moci da usvoje nase ideje o moralnom ponasanju. Ne zanimaju ih nasi arhaicni pogledi na komunikaciju sa ljudima. Ova deca ce do svoje dvanaeste godine znati vise o medjuljudskim odnosima nego sto je nasa generacija saznala za sve ove godine. Staro verovanje da su roditelji odgovorni za svoju decu vise "ne pije vodu". Deca deluju neduzno i bespomocno. Lako je svakome ko ima imalo osecaja za kosmicku svest da ih uci da budu zavisna. Deca nisu naivna. Imaju za sobom vise miliona godina iskustva kao i bilo koja druga odrasla osoba na planeti. Deca nisu bespomocna. Ona mudro biraju roditelje. Mi nismo odgovorni za drugo ljudsko bice. Ne mozemo da ih popravimo i da ih oblikujemo onako kako nama odgovara.
Jedina obaveza koju roditelji u Eri Vodolije imaju prema svojoj deci je da ih vole, da im obezbede hranu, odecu i skloniste i da im se sklone s? puta. Nasa deca ce sama sebe dovoljno voleti i nece dopustiti da ih kontrolisemo ili manipulisemo. Kada decu ucimo da govore, usadjujemo im ogranicenja. U jeziku ne postoje reci koje mogu da opisu kako je sve izgledalo pre rodjenja. Medjutim, deca pamte sve o tim drugim svetovima i kada dodju ovde komuniciraju telepatski, ali mi to ne mozemo sasvim da razumemo. Pre nego sto progovore, ona su kanalisana na sve sto se desava u kuci, ukljucujuci i emocije svih ukucana. Jos u materici dete pocinje da se programira za strahove i limitacije, ili na ljubav, da bude bezopasno, na to kakvi su ljudi na planeti. Na osnovu takve intuitivne sposobnosti lako je predvideti da ce deca novog doba biti losi djaci. Tradicionalni skolski sistemi su napravljeni tako da od dece naprave klonove. Tamo ih uce da zavise od intelekta, manipulacije, takmicenja, odvojenosti. Nova deca nece tolerisati ovakvu vrstu obrazovanja. Skolski sistem ce morati u potpunosti da se promeni. Obrazovanje i ljubav nisu razlicite stvari. Dok se sistem ne promeni, znajte da se nasa deca nece uklopiti. Niko nece moci da ih natera da sede cetrdeset pet munita u istom polozaju i slusaju lekcije koje predaju dosadni autoriteti. Oni ce zahtevati akciju, boje, vitalnost, toplinu, ljubav. U novoj skoli umetnost, muzika, saosecanje i intuitivne funkcije nece biti podredjene intelektualnim predmetima i ucenju "tacnih" odgovora. Deca nisu nova i nisu glupa. Ona su vec deset miliona godina provela u Zemljinom i u drugim skolskim sistemima. Ona su zrela i mudra u svakom smislu, jedino ne znaju kako da postupaju sa svojim fizickim telom. Ova bica dolaze sa mnogo boljom slikom o sebi od prethodnih generacija. Ako ih tretiramo sa ljubavlju i postovanjem, i priznamo da su ona nasi ucitelji koji nas uce kako da medjusobno komuniciramo, da budemo saosecajni, da zivimo u harmoniji, imacemo divne odnose sa njima. Nasa deca, deca nasih rodjaka, nasi unuci, bice izvori velike mudrosti ako igramo igru po novim pravilima. Kosmicki odnosi
Kada magistriramo odnose, nase magistarske studije se zavrsavaju. Kada prestanemo da se odricemo moci u korist drugih osoba koje verujemo da volimo a u stvari su nam potrebne, u svim aspektima naseg zivota snaga ce se oporaviti. Isceljivanje odnosa je veoma lako teoretski razmatrati, ali je to najteza lekcija u praksi, zato sto radimo na tome da oslobodimo programe usadjivanje tokom proslih zivota. Zahteva da budemo veoma obazrivi, ali zapravo je potrebno samo da budemo iskreni prema sebi kako bi nasi odnosi profunkcionisali. Samo obratite paznju, posmatrajte i molite se. Sta bi se dogodilo kada bismo mogli sa nekim da budemo u vezi u stanju kosmicke svesti? Ne bismo mogli da razgovaramo o nasim problemima, jer ih ne bismi ni imali. Pa, mozda sa nasim partnerom nismo u totalno kosmickim uslovima, ali mozemo da sledimo Emersonov savet; "Da bi postao, ponasaj se kao da vec jesi". Posto se obicno verbalna komunikacija koristi kako bi se pojacao osecaj odvojenosti, svojevrstan izazov je da prestanemo da se zalimo. Ali, sada cemo odabrati da se secamo naseg izvora, Boga, i velike slike. Prema tome, necemo kreirati stalno ponavljanje starih problema, zato sto stalno razmisljamo o njima. Na ovoj planeti najvise se prica o problemima, izazovima, razlikama, greskama, nepravdi, itd. Sve je to ego. Kada bi svi odbili da izgovaraju negativne reci, tisina bi bila normalno stanje. Postoji nedvosmislena veza izmedju tisine i prosvetljenja. Svaki guru, ucenika prvo uci da cuti. Svaki majstor sa sebi ravnim, komunicira telepatski, ne verbalno. Kada kao civilizacija zavrsimo nas grupni eksperiment sa odbranom i napadom, necemo vise koristiti reci. Razmena misli i mentalnih slika je mnogo celishodniji nacin komunikacije. Ali sve dok se bojimo da drugi ne vide nase misli i osecanja, koristicemo reci koje kreiraju odvojenost. Patricia Sun ima dobar predlog: "Ponasajte se kao da od ovog trenutka svako koga sretnete moze da cita vase misli". Telepatska bica nemaju probleme sa odnosima jer svi problemi sa odnosima poticu od prevare koja je neophodan sastojak straha.
Kada isceljujemo onoga sa kim smo u vezi, isceljujemo sebe. Kada naucimo da budemo blazeno srecni i smireni, svi sa kojima smo povezani, iscele se. Znamo da svako stanje ogranicenosti, manipulacije, ljutnje, straha i krivice predstavlja potpuno ludilo. Secamo se istine koja kaze da jedinstvo ne mozemo da postignemo sami. Potrebni su nam nasi odnosi sa drugim ljudima. Potrebna nam je i grupa za podrsku kao i pomocni alati da nam pomognu kada se usudimo da budemo iskreni sa bliskim osobama. Nabavite knjige koje vas inspirisu, kasete, trake, brojeve telefona, i usudite se da na nov nacin stupate u veze sa drugim ljudima. Pre nego sto se osvestite, imacete harmonicne odnose sa svakom individuom na planeti, obracace vam se kao ucitelju i nicim vas nece ugrozavati. Deveto Poglavlje PROGNOZA Secam se vremena kada sam bio decak i jednog velikog postera koji je visio u kancelariji mog oca. Na posteru je bila prikazana istorija covecanstva u vidu karata i grafikona. Jasno se secam da je karta prikazivala samo ratove. Videlo se da je covecanstvo 99% svoje istorije provelo ratujuci. Kako se nas svet sporo krece kroz cikluse dvanaest Era, u cak jedanaest dominiraju ratovi. Rase i nacije medjusobno se ubijaju. Ali, ne samo to, rat se prenosi i na druge nivoe. Svadjamo se sa komsijama i porodicom. Dozvoljavamo da pohlepa modeluje nase ponasanje prema suparnicima. Uvek smo u stanju koje je spremno da se brani ili da napada. Ako razmislimo, videcemo da planetom dominira konflikt jer ne mozemo da prepoznamo da su sva bica jedno. Sistem verovanja nam kaze da moramo o sebi da se brinemo na racun neke druge grupe ako zelimo da prezivimo. U ciklusu Era, ovo je ta u kojoj otkrivamo svoju povezanost sa zivotom.
To je vreme, gledano iz jedne perspektive, kada ne mozemo da poverujemo da, izgleda, stanovnici ove planete nisu nista naucili. Jos uvek idu na izbore i biraju vladu, sve bazirano na strahu i potrebi da se odrzava vojska. Jos uvek vise vremena provode pricajuci o siromastvu, gladi i bolestima umesto da hrane ljude. Novine i dalje stampaju samo sokantne i uzasne price. Iz druge perspective, vidimo, da kao nikada ranije u istoriji, ima sve vise ljudi, spremnih da pomognu. Svaki duhovni pokret, konvencionalan i nekonvencionalan, sada je aktivan kako bi zainteresovanima omogucio da se ukljuce ako zele. Dozvolite mi da ponovim neke kosmicke istine o kojima smo vec pricali. Sve je u redu tako kako jeste. Na ovoj planeti nema nicega sto treba da se popravlja. Postoji razlika izmedju popravljanja i isceljenja. Univerzum koji je osnovao Zemljinu skolu je nepogresiv. Svaka osoba uci tacno po onom nastavnom planu po kome se svesno upisala u Zemljinu skolu. Sve sto se desava na ovoj planeti je savrseno i odvratno. Savrseno je sa stanovista edukacije. Niko nije trajno povredjen. Odvratno je iz ljudske perspektive. Cinjenica da je odvratno ne znaci i da je pogresno. Buda nam je pokazao kako da se oslobodimo straha i konfliktada se probudimo. Nasa zelja da iscelimo sebe i covecanstvo - bozanskog je porekla.
Nasa zelja da popravljamo stvari potice od naseg verovanja da univerzum dozvoljava nepravdu i zloupotrebu. Ne dozvoljava. Kako da dobijemo dokaz da je sve ovo tacno? U suprotnosti je sa razumom. Kako se spremamo da prekinemo sopstveni krug smrti i ponovnog radjanja i ponovo dosegnemo neogranicenu slobodu, trazimo znakove da nas inspirisu i da nas uvere da napredujemo. Znakovi su svuda oko nas. Ali, da bismo ih prepoznali, moramo da budemo skoncentrisani. Moramo da zelimo prosvetljenje vise nego sto zelimo da udahnemo vazduh. Moramo da budemo voljni da odbacimo vrednosti, verovanja i tradiciju koji su za nas svetinja vec milionima godina. Kada posmatramo novim ocima, sta vidimo? Sve sto i drugi ljudi vide, mada oni previdjaju znacaj onoga sto vide. Razvoj tehnologije doprinosi integraciji sveta. Sta je bilo pre sto godina? Svet je izgledao ogroman i vecina ljudi nije bila svesna postojanja drugih kultura. Danas komunikacioni sateliti, internet i televizija omogucavaju da se upoznamo sa svakom kulturom koja nam je interesantna. Danas je jednostavno putovati i kuda god da odemo, vidimo da su ljudi isti kao mi. Kuda god da odemo, zene govore o deci, medjuljudskim odnosima, kucnom budzetu, novim prilikama za samorazvoj. Muskarci razgovaraju o poslu, sportu i o tome kako zene nisu iste kao pre pedeset godina. I drugi razgovaraju o istim stvarima o kojima mi razgovaramo, i boje se istih stvari koje i nas plase. Ocigledno je da ucimo jedni od drugih. Ovo je prvi korak da se uvidi da smo svi jedno. Oni koji su se posvetili tome da uklone ogranicenja koja postoje u fizickoj realnosti primecuju mnogo vise znakova. Svuda se desavaju isceljenja. Transcedentalna stanja svesti i tela su registrovana i o njima se diskutuje. Krugovi u zitnom polju su vazna vest. Krugovi u zitnom polju i druge "cudesne manifestacije"
Sta nam govore krugovi u zitnom polju i druge "cudesne manifestacije"? Nema veze da li su krugove u zitnom polju kreirali vanzemaljci ili neke biljne kulture koje su se kanalisale sa visom inteligencijom, ili nesto trece. Njihova poruka je: "Inteligencija", ali ne bilo koja , vec ona koja je sposobna da komunicira sa nama. To je cinjenica od zivotne vaznosti. Ne postoji nista u univerzumu sto nije inteligentno. Sva inteligencija je povezana. Svaki oblik inteligencije je sposoban da pomogne nekom drugom obliku inteligencije. Ne pomazu samo ljudi biljkama i zivotinjama tako sto usmeravaju svoje prosvetljene misli ka njima. Zivotinje, biljke, kamenje, ikone, i druge forme inteligencije pomazu nama tako sto nasu svest povezuju sa svojim razumevanjem prirode univerzuma. Misli koje postoje u svesti jedne osobe uticu na svest svih ljudi u telepatskom rezervoaru. Krugovi u polju i slicne stvari kod mnogih ljudi izazivaju cudesne misli i prema tome menjaju kurs covecanstva. NLO U mnogim zemljama neidentifikovani leteci objekti su omiljena tema. Da li NLO znaci da ce doci neka napredna civilizacija i izbaviti nas od nevolja? Ne verujem. NLO dolazi u raznim oblicima. Neki su tehnicki razvijeniji i imaju mnogo veci duhovni uvid. Neki predstavljaju civilizacije koje nemaju razvijene duhovne spoznaje. Kada bi se stanari NLO-a jednom probudili, shvatlil bi da im nije potreban NLO da budu ovde. Medjutim, mi kao ljudska bica shvatamo da mozemo da pomazemo drugima, cak iako nismo dovoljno "prosvetljeni". Neke od vanzemaljskih inteligencija takođe shvataju da mogu biti korisne. Vodeci racuna da ne ugroze primarnu direktivu, mogu da nam pomognu da ocistimo zivotnu sredinu, mogu da pomognu i na neki drugi nacin. Ali, da bi mogli da nam pomognu, obavezno je da ih prvo zamolimo za pomoc.
Napravite sopstvena predvidjanja Posto manifestacije mnogobrojnih vrsta transcedentalnih stanja svesti postaju normalne, sta nam to govori o nasoj buducnosti? Kada udobno sedite, duboko udahnete i zagledate se unutra, da vidite buducnost, dobicete i informacije vazane za vas licno i informacije u vezi cele planete. Evo sta sam ja video. Novo doba svice. Za tranziciju je potrebno jos malo vremena. Bez obzira na to, mnoge znacajne promene desavaju se veoma brzo i pomocice nam da poverujemo da zivot nije greska. Vremenski period koji je odredjen za završne godine studija, ukljucujuci i ceremoniju dodele diploma je od 2000. do 5000. godine nove ere. To nije nista novo. I prosla Era Vodolije je imala identicnu svrhu. Ne postoje pisani tragovi o poslednjoj Eri Vodolije, ali mozemo da saznamo kakva je bila na osnovu mitologije. Doba Vodolije je uvek Rajski vrt. On povezuje zivot bez vizije i zivot sa velicanstvenom vizijom. Tokom sledecih dve hiljade godina zivot na Zemlji ce sve vise liciti na Raj, na nebesa. A onda ce zmija ponovo doci u Vrt i iskusavati ljudski rod podacima o dobru i zlu (dualitet). U svojoj knjizi "Daleka putovanja" Robert Monroe vidi sliku Zemlje 3000.g. n.e. koja veoma lici na ono sto ja vidim. Dok je imao bestelesno putovanje kroz vreme, Bob je video sledecu scenu na ovoj planeti: Nigde nje bilo nikakvog asfalta, kolovoza, puteva. Nikakvog zagadjenja, samo bujna tropska lepota. Ljudi komuniciraju u vantelesnom stanju, ne pomocu automobila. Nema nikakvih granica izmedju drzava, nema policije, nema politike. Ljudi shvataju da smo svi mi jedno i ne moraju da se stite jedni od drugih. Stanje postojanja koje se danas na Zemlji dozivljava kao prosecno, nepromenjeno traje tokom poslednjih jedanaest astroloskih doba, otprilike dvadeset sest hiljada godina. To stanje je namerno, nije van kontrole, nije udes. To je skola. U njoj nije dozvoljano da se dogodi trajna steta, i dolazi vreme kada ce i najsporiji ucenici diplomirati.
Postoje tri specijalna ogranicenja koja su postavljena u neogranicenu realnost kako bi se omogucilo ovoj skoli da bude sto efikasnija, a to su: vreme, prostor i dualitet. Vec imamo neoborive dokaze da su sva tri ogranicenja nepostojeca. Mi (drustvo) prevazilazimo nasa verovanja u odvojenost i osuđivanje (dualitet). Nasa tehnologija prevazilazi nase verovanje u prostor (rastojanje). Jos pre nekoliko decenija ljudima je bilo potrebno vise meseci da predju sa jednog kraja Amerike na drugi konjskim kolima, a Mesec je bio samo parce sira. Tehnologija se seca proslosti i omogucava nam da u trenutku komuniciramo sa bilo kojim delom sveta. Mozda nam se cini da se buđenje planete desava brzinom puza, ali ako se osvrnemo unazad, uviđamo da se sada budimo brzinom munje. Predviđanja apokaliptične kataklizme Zemlja znatno ide ispred roka sto se tice budjenja. Obicno Eri Vodolije prethodi Era Riba i to sa naglasenim karakteristikama, tj. ljudi koriste moc da kontrolisu druge ljude. Potapanje Atlantide zbog zloupotrebe laserskog oruzja ili neka druga kataklizma koja kreira potop je ranije bila nacin da se oni koji nisu spremni da diplomiraju nateraju da odustanu od borbe, da se "pociste" iz skole i stave u posebno skladiste da pricekaju povratak haoticnih vremena. Podsvest svih onih koji su doziveli Potop sadrzi secanje na masovna razaranja i mucenja koja su zadesila planetu, koja je najvecim delom bila nenaseljena. Nije slucajno sto se milioni stanovnika planete danas bore za zivot bez nuklearnog oruzja, globalnog zagrevanja, zagadjenja voda, destruktivnih predrasuda. Tako je bilo prosli put, dok smo trepnuli, devedeset procenata populacije je "otislo na odmor". Sada smo ponovo stigli do tacke kada ulazimo u Eru Vodolije, kada kolektivna podsvest treba da kreira sta ce se desavati u buducnosti sa planetom Zemljom. Mnogi nivoi predviđanja pojavljuju se i pomazu ljudima ili ih zbunjuju da pređu sa energije Riba na energiju Vodolije. Veliki prognosticari kao sto su Nostradamus ili Edgar Cayce daju prilicno pouzdane prognoze. Ali, s obzirom da buducnost moze da se realizuje tek posto se iskreira u nasem umu u sadasnjosti, prognoze nikada
ne mogu da budu nesto sto je sigurno, vec samo nesto sto je verovatno moguce. Čovečanstvo ima na raspolaganju slobodnu volju da promeni svoju svest, da ponovo iskreira i buducnost i proslost. Kao sto mnogi vec primecuju, mi smo promenili nasu svest. Korisna priča Posto su uvidi koje dobijam neverbalni, moram da izmislim jos jednu pricu. Pre nekoliko stotina godina, po nasem racunanju vremena, hijerarhija (skolski upravni odbor) je poslala faks svim stanicama koje se nalaze u ovom kvadrantu univerzuma. Faks ih je podsecao na vremenske rokove, u odnosu na ovozemaljsko vreme. Priblizavala se jos jedna Era Vodolije i javila se potreba za pomocnicima ovde na planeti. Posto primarna direktiva ne dozvoljava da se pomaze bez direktnog ucesca tj. bez inkarniranja, zatrazeno je da se jave oni koji bi pomagali onima koji su verovali da Zemlja zasluzuje pomoc kako je ne bi razorili njeni zaostali stanovnici. Pomocnici bi se inkarnirali kako bi mogli da Zemljin telepatski rezervoar impregniraju svescu o nepovredivosti i miru, a ne da bi se nadvladale sile zla, a Zemljani postali dobri decaci i devojcice. Pre rodjenja, iako to ponekad zaboravljaju, ovi dobrovoljci razumeli su da realnost kreira nasa svest, a ne sila. Hijerarhija je procenila da je dovoljno da se inkarnira desetak hiljada ovih bica u Zemljin skolski sistem, kako bi on bio spasen. U odnosu na prosli put, pre dvadeset sest hiljada godina, sada je deset puta veci broj inkarniranih dobrovoljaca.Ali kada je doslo vreme da se prijave, ova kosmicka bica su pocela da dolaze i dolaze u naletima. Oni nisu morali da dodju, ta bica puna ljubavi, vec su diplomirala u ovoj ili u nekoj drugoj skoli. Milioni su se inkarnirali, prosto iz ljubavi prema vama, prama meni i planeti Zemlji. Nije bilo predvidjeno da ce ta inkarnacija, kakva nikada pre nije vidjena, biti tako masovna. Nema vece ljubavi od toga da se da zivot za prijatelja. Milioni njih su dosli ovde, spremni da umru ovozemaljskom smrcu ako treba, samo da bi bili ovde, da omoguce da se njihove vibracije penetriraju u kolektivnu svest. Postoje velike sanse da ste i vi
jedan od njih, posebno ako sebi govorite: "Kog djavola ja trazim ovde?" Dolazak ovih miroljubivih bica je sprecio da se ponovo dese neki novi "potopi". Doslo je do promene u kreativnoj svesti koja nije vise onakva kako su je videli Cayce i Nostradaus. Znacajan je doprinos i samo jednog prosvetljnog bica, a dosli su milioni. Na neki nacin upliv blagorodne svesti u ovaj sistem vec je pokazao nedvosmislen uspeh. Nece biti nuklaernog rata (mozda samo nekoliko pretnji). Kalifornija nece potonuti, iako ce biti jos te price sa zemljotresima. Zagađenje nece znacajno smanjiti povrsine koje se na Zemlji mogu nastaniti. Globalno zagrevanje nece izazvati potapanje Menhetna ili Japana. Ali ce ipak neka manja kolicina globalnog zagrevanja doprineti da se neke, danas puste povrsine, pretvore u rajske plaze. Imajte u vidu Promene su realativne i grupna predviđanja nista ne znace pojedincima. Ipak, malo mozemo da pogledamo kako ce sve izgledati. Kroz celu istoriju, u drustvu i politici postoji represija, restrikcija, jedna klasa tlaci drugu. Ovo se jos uvek nije promenilo za najveci deo svetske populacije. Mi razumemo da to stanje nije "pogresno", to je jednostavno nacin na koji karma predaje svoje lekcije. Za ono sto se sada desava na Zemlji ne postoji politicki presedan. Kada je Thomas Jefferson napisao deklaraciju i rekao da svi ljudi imaju podjednaka prava na život, slobodu i srecu, rizikovao je da bude obesen zbog jeresi i izdaje kralja (diktatora). Nema presedana za veliku grupu ljudi koja se oslanja na tako radikalna verovanja i koja na osnovu toga formira naciju. Kada su americke zene dobile pravo glasa, takodje nije bilo presedana. A taj primer su sledile i druge nacije. Sada u zapadnom svetu svaka posebna grupacija moze da brani svoja prava. Danas, kada se priblizava spic Ere Vodolije, uobicajeno je da se desevaju promene koje nemaju presedan. Berlinski zid,
Sovjetski Savez, Poljska, Rumunija, Tjenanmen svedoce o vremenu promena. Era Vodolije se razlikuje od svih ostalih era u astroloskom kalendaru. To je zaista novo doba. Karakteristike Ere Vodolije Era Vodolije je doba kada "nista ne moze da se sakrije". To je vreme kada se ne vlada pomocu tajni ili pomocu velikog biznisa. Sistemi komunikacija omogucavaju svakome da vidi sta se desava u svakoj naciji i svakoj korporaciji. Nema vise kostura skrivenih u ormarima, niko nema potrebu da se krije iza neistina, naši moralni sudovi se zasnivaju na saosecanju i razumevanju. Era Vodolije je donela telefon, radio, televiziju, satelite za komunikaciju, avione, rakete, putovanja u svemir, razlicite tehnoloske naprave koje treba da povezu sve narode ove galaksije. U ovoj eri prostor i rastojanje postaju manje konkretni. Mozemo da prevazidjemo prostor. Ne ogranicava nas rastojanje. Era Vodolije donosi magnetofone, video rekoredere, filmove, tehnologije koje mogu da sacuvaju zapis o proslosti, koji mogu da dokazu da proslost ne mora vise da bude samo u proslosti. U Eri Vodolije prevazilazimo ogranicenja vremena. Uskoro cemo da bacimo pogled na ovo. Karma nas, na svoj nacin, oduvek uci da su svi narodi jedan narod. Oni koji pokoravaju i tlace neku rasu, klasu ili pol, vracaju se u sledecem zivotu kao pripadnici bas te rase, klase i pola. Pa, sada se karmicke lekcije zavrsavaju. Polako shvatamo da ne postoje inferiorna ljudska bica. Energija ere Vodolije donosi i spoznaju da smo svi jedno i da su svi individualizovani aspekti Boga. Komunikacija sa ne-fizickim bicima Kada se istrazuju pitanja u vezi sa prelazenjem u energiju svesti novog doba, cesto se pojavljuju i pitanja u vezi sa posetiocima iz drugih svetova i komunikacija sa vantelesnim bicima. Kako bismo interpretirali "kanalisanje" sa ne-fizickim bicima, moramo nesto da shvatimo. Prvo, sve informacije koje se dobijaju od "izvora", pa onda prolaze kroz um "medijuma", a belezi ih treca strana (ili kasetofon), moraju sa definisati kao rekla-kazala.
Dok sam proucavao razlicite materijale dobijene "kanalisanjem", ukljucujuci i sopstveni materijal, skoro sasvim sigurno sam zakljucio da svaka poruka koja dodje "sa druge strane" nikada nije neostecena. Svest medijuma obavezno poruku zacini malo i svojim sistemom verovanja. Zastraseni um ce doneti poruku koja sadrzi elemente straha. I zapamtite, nije obavezno da medijum bude mudra osoba. Druga stvar koju moramo da uzmemo u obzir je i da nije svako ko se dezinkarnirao mudar. Nekome je lakse da kanalise malo djubreta od neke disfunkcionalne civilizacije nego od nekog pouzdanog andjela. Kada ispitujete "kanalisane" informacije, zapamtite: postene osobe nikada ne kazu: "Veruj mi", a mudri ljudi nikada ne kazu: "Znam sta pricam". Takodje, kanalisani glasovi koji kazu: "Cekao sam te", impliciraju osecaj krivice, a oni koji veruju da je vreme realnost, a da je steta moguca kazu: "Moramo da pozurimo, vreme nam istice". Jednom, slucajno, pitao sam izvor energije sa kojim sam se kanalisao: "Kakva je razlika izmedju andjela i svemirske brace?" Dosao je odgovor: "Razlika je u predmetu interesovanja. Sve su to samo ljudi." Uvek sam pokusavao da razdvojim informacije koje poticu od mene od informacija u vezi sa drugim dimenzijama realnosti, vanzemaljskim civilizacijam i ostalim kraljevstvima kao sto je andjeosko kraljevstvo. A to je u skladu sa mojim osnovnim verovanjem da svaka osoba mora da ima puno poverenje u svoju sposobnost da intuitivno komunicira sa vodjstvom. Vizije stvarnosti koje imaju drugi ljudi ne moraju, i ne treba da se mesaju sa vasim vizijama. Uvidi o kojima ovde govorim, za mene licno su tacni. U skladu su sa onim kako vidim bliske nivoe realnosti. Imao sam stotine i stotine telepatskih komunikacija sa bicima van ove planete, i nikada nisam dobio nijednu poruku motivisanu strahom. Nikada mi niko nije rekao da vreme istice i da treba da pozurimo. Naprotiv, govorili su mi da funkcionisu izvan ogranicenja vremena, da nikada nije prekasno da se desi dobro cudo. Niko mi nije rekao da ce se, ako ne ispunimo neki zadatak u odredjenom vremenskom roku, desiti nesto lose. Nije
mi receno da radnici svetla treba da se bave "duhovnim subverzijama" i da brane Bozja uporista. Poruke su mi govorile: Sve je u redu tako kako jeste". Pokazali su mi i fenomenalne proslave koje se priređuju u nekim drugim dimenzijama jer mi na Zemlji tako izvanredno napredujemo. Receno mi ja da preko sezdeset nezavisnih civilizacija cini "Galaktičku federaciju", cija je uloga da stiti svaku civilizaciju koja joj se obrati za pomoc. I mi Zemljani uskoro cemo se obratiti federaciji za pomoc. To ce se desiti jer se ovde inkarniralo mnogo osoba koje poticu iz civilizacija koje su clanovi federacije. Oni intuitivno prepoznaju da je pozeljno da se skrati nase vreme za skolovanje u oblasti tehnologije i ocuvanja zivotne sredine i zamolice svoje prijatelje da nam pomognu. Posada jednog "svemirskog broda" mi je rekla da oni mogu u roku od dvadeset minuta da ociste nasu atmosferu od zagadjenja, ali prvo mara da ih zamoli vecina stanovnistva na Zemlji. Primarna direktiva, kao sto znamo, nalaze da se pomoc moze pruziti samo onome ko je zatrazi. Mislim da je prikladno da ovde ukljucim jedan isecak iz clanka koji sam napisao za novine 1990.g. Sedim ovde usred raja, na severu New Mexic-a, pao je novi sneg na vrhove planina, preko bele pustinje vidim pun Mesec. Milioniti put se pitam; "Sta mi ovde radimo na planeti Zemlji? Da li je to greska? Da li je razlog puko uzbudjenje da se istrazi zivot u kome izgleda da ima tako malo pravih izbora, a tako puno zrtava? Da li su ljudi zaista zrtve svojih tela koja podlezu vremenu, svog nespretnog ponasanja, nedostatka materijalnih dobara, razlicitih Sadama Huseina koji postoje na svetu? Ili mozda sneg sadrzi odgovor- u mirnoci i mekoci naci ces Boga. Bog? Mir? Cinjenica ili fantazija, istina ili iluzija? Intelekt se toliko napreze, muci da nadje odgovor-bolje biti kao pire, kao partija fudbala sa prijateljima. Bekstvo, ali bez satisfakcije". Tada se pojavio Jake i rekao: "Sutra je Sweat Lodge (ritual sa preznojavanjem americkih Indijanaca, prim. prev). Pomozi nam da sakupimo drva za vatru, izgleda da je ponovo doslo vreme za crkvu". Sakupljanje drva, zaptivanje prozora, zajednicki rad sa duhovnim kolegama, sve je bilo bolji provod od utakmice Dallas
Cowboys-a. Tada je počeo ritual. Promenjena stanja svesti zamenila su nemocni intelekt. "Obrati nam se, Deco Puta, Oče Zemlje". Pocinje nesto da se desava. Kada bismo bili racionalni, rekli bismo da se desavaju cudne stvari. U vatri svetluca crveno kamenje, pocinje da nam govori, jezikom duhovnog kraljevstva "Au, da li ste videli to lice?" Kamenje je zasvetlucalo. "Belo svetlo", rekao sam. "Ja vidim zeleno", rekla je Ann. Sa svakim zvukom bubnja, svetlo bi ponovo zasvetlelo. Kada se zavrsio prvi krug, Dalje ratnik, kandidat, poglavica vatre, odlazi da donese još sjajnog kamenja kako bi kolibica i dalje bila ispunjena dimom, da svest bude i dalje u promenjenom stanju. U nase glave dolaze poruke prijatelja da zajedno proslavimo isceljenje Zemlje. Jos jednom nam daju na znanje da nismo sami, da je sve dobro u Bozjem univerzumu, da ima jos mnogo aspekata zivota koje mi ne vidimo. "Nemojte to da shvatate preozbiljno", rekli su. "Ne secate se problema koje ste imali pre hiljadu godina, pa cete zaboraviti i probleme koje imate sada. Da biste bili iscelitelji, da biste nosili svetlo, pokazivali put, morate da se smejete, plesete, igrate se. To je ono sto sada treba Zemlji". Potpuno mokri, uranjamo u hladnu mesecinu. Osvezeni. Preporodjenog duha. Kada neko dotakne Stvarnost, lako je uvideti, barem nakratko, da je drama iluzija. Ali budite oprezni, dragi moji, jer ce se drama ponovo pojaviti, a bezizlazne situacije ce izgledati vece od Boga. Tada ce se pojaviti Jake i reci: "Ritual preznojavanja u Sweat Lodge-u je sutra". Samospoznaja je moc da se stvari vide onakve kakve jesu, ne kako izgledaju. Samospoznaja je biti u kontaktu sa bozanskom perspektivom. Samospoznaja zna da je ova trodimenzionalna ucionica samo sićušan deo stvarnosti koja je svakome dostupna ako se setimo da je potrazimo. Samospoznaja znaci da borba zauvek prestaje. Samospoznaja znaci slobodu, radost, prosperitet. Samospoznaja dolazi kada smo cisti i u kontaktu sa vecnoscu, dolazi kada znamo da ja (ego) na moze da uradi nista. Otac je taj koji radi sve. Samospoznaja je obavezna.
Zasto se planetarna svest tako boji radikalnih promena? Kada je Galileo pronasao teleskop, vodeci naucnici njegovog doba su cak odbili da pogledaju kroz njega, jer je svako znao da komadic stakla ne moze da priblizi neki objekat posmatracu. Svaki pronalazak koji radikalno menja nacin percepcije realnosti srece se sa kricima: "Glupost!", "Besmislica!" Cak i "Jeres". Pa, oni koji se boje promena, morace jos malo dublje da nabiju glavu u pesak, jer, "svemirska braca" su ovde. A nista nece tako izmeniti planetarnu sliku realnosti kao kada nasi prijatelji koji nisu sa ove planete iskoce iz ormara. Ne treba da nas cudi postojanje vanzemaljaca. Dali vam je palo na pamet gde sve boravite kada niste inkarnirani? Ako niste na Zemlji, onda postojite van Zemlje. Tokom tranzicije mnoge civilizacije posecuju Zemlju. Cela galaksija, čak cela realnost trece i cetvrte dimenzije, ima veliki interes, mnogo polaže na to da mi napredujemo. Nauka i Duh U SAD i u nekim drugim zemljama, postoje projekti koje finansiraju poreski obveznici, a koji istrazuju dokaze o postojanju vanzemaljskog zivota. SAD ima projekat SETI, koji istrazuje postojanje vanzemaljske inteligencije. Ali, vlade obicno koriste stare metode u svojim istrazivanjima, a videli smo na primeru Galilea da to ne donosi preokret. Vladin radio teleskop ne moze da detektuje civilizaciju koja ne koristi radio. Dok stojimo u medjuprostoru izmedju intuitivnog posmatranja stvarnosti i posmatranja stvarnosti na naucni nacin, javlja se dilema. Informacije dobijene intuitivnim putem nisu naucni dokaz, po važećim definicijama nauke, i nece biti prihvacene od nauke. Nauci su potrebne decenije da istrazi "senzorni domet" u kome moze da pojmi novu paradigmu. Vlade i naucnici uglavnom zaboravljaju da postoje hiljade ljudi, obicni građani, koji redovno komuniciraju sa vanzemaljskim civilizacijama putem telepatije. Te komunkacije su za mene izuzetno intrigantne.
Moram da napomenem da postoji odlicna knjiga koja pravi vredan pokusaj da razmotri ova dva pristupa, naucno- intuitivnu konjukciju koja ukljucuje i pitanje ekstra terestrijalnog zivota. To je knjiga "Istrazivanje unutrasnjeg i spoljasnjeg svemira" ciji je autor bivsi astronaut i fizicar Brian O.Leary. Divim se Brianu jer sam i ja prosao slican put, bio sam i inzenjer i funkcionisao intuitivno. Zemlju posecuju i civilizacije koje nisu clanovi Galaktičke federacije. One dobijaju veliki publicitet. Senzacionalizam je karakteristika Ere Riba, karmicka karakteristika i ocigledno prodaja reklame na televiziji i u tabloidima. "Mali zeleni" i drugi koje vole tabloidi zaista postoje. Ali oni nisu zanimljivi probuđenim dusama. Probudjene duse vole da njihova dusa ostane cista. Oni svoju paznju fokusiraju na Boga. Posvetili su se tome da dignu ruke od drame. Jedino ako se dobrovoljno odreknemo drame mozemo da se izbavimo iz tog lopovskog karmickog kruga. Svaka dusa je sa Zemljinom skolom potpisala ugovor u kome se kaze da ce dobiti iskustva koja ce joj omoguciti najekspeditivniji razvoj. Uspavani ljudi zive zivot na cistoj karmickoj osnovi, desavaju im se "nesrece", postaju "zrtve", desavaju im se "nepredviđeni slucajni događaji". Zna se da su se ti ljudi prijavili za ratove, saobracajne udese, i jos gore stvari. Probuđene osobe karakterise njihova zelja da se udruze sa najvisim mogucim formama svetlosti i ljubavi. Ove ljude svet vidi kao "zasticene", zato sto su svesno izabrali da svoje lekcije uce bez bola i borbe, i oni slede svoje unutrasnje vođstvo. Tehnologija Kada sam komunicirao sa nasim vanzemaljskim prijateljima porucili su nesto kao: "Skeptican si zbog pogodnosti koje pruza tehnologija zato sto je povezujes sa zagađenjem. Neki od vas preziru tehnologiju. Pravite rupe i u svaku posebno trpate razlicite aspekte vaseg zivota, tehnologiju, porodicu, posao itd. Onda donosite ocene o svim kategorijama posebno. Ova je duhovna, ova mora da je zlo. Neke su dobre, neke lose. Mi tako ne vidimo zivot. Za nas je sve ljubav, u suprotnom ne moze biti deo naseg iskustva. Za nas su tehologija i ljubav isto i one su
jedinstvene. Nasa tehnologija ne zagadjuje okolinu, nasa ljubav ne zna za ljubomoru. Kako bismo iskusili zagadjenje, prvo bi morali da imamo zagadjenu svest, jer svest kreira realnost. Kada vasa kolektivna svest postane bezopasna, nestace zagadjenje i pozvacete nas na caj. Shalom." U Eri Riba, gde caruju moc i kontrola, istrenirani smo da veliki tehnoloski napredak verovatno potice od vlade ili velikog biznisa. Potrebne su velike pare za istrazivanja i izradu prototipova. Nema para, nema ni napretka. Pa, to nije vise tako. U sledecih dve stotine godina milioni bica ce se inkarnirati kako bi doneli darove na Zemlju, a tu spada i tehnologija, kao i sve velike ideje i pogledi. Ovi darovi poticu od Svetog duha, ne od NASE. Obratite paznju da sada mnoge prodavnice koje se nalaze u obicnoj garazi i mnoga kucna preduzeca imaju mnogo jace kompjutere nego sto je imao IBM pre trideset godina. Ponovo se pojavljuju samostalni pronalasci. Kao tinejdzer posetio sam kucu unuke Thomasa Edisona. Video sam njegove knjige i opremu u laboratoriji, slusao price o njemu. Izgleda da je on znao kako se dobijaju velike ideje. Bio je ucenik misticnih skola i meditirao je. Kada bi trazio resenje za neki problem, legao bi na ledja na svoju drvenu klupu. Drzao bi celicnu loptu u ispruzenoj ruci. Znao je da ce odgovor doci u njegov um dok je u tom polu-svesnom stanju, između budnog stanja i sna. Polako se priblizavao stanju sna dok ne bi video ili cuo odgovor. Ako bi zaspao, lopta bi pala na pod i probudila ga. Mnogi njegovi izumi su mu preneseni od strane Svetog duha kroz ta vrata polu- svesti. Duh obozava da daje nove ideje, mi ne moramo da ih zasluzimo ili da placamo za njih. Kako se sve vise budimo, mnogi ce slediti sopstveno blazenstvo tako sto ce donositi fenomenalne nove tehnologije za dobrobit covecanstva. Telepatska komunikacija Pre dvadeset godina zavrsio sam kurs “Silva” metod kontrole uma. Ako ne znate o cemu se radi, ne dozvolite da se usunja paranoja kolektivne podsvesti koja se mozda odnosi na ime
ovog kursa. Kurs nema nikakve veze sa kontrolisanjem svesti drugih ljudi. Radi se o ucenju kako da iskoristimo svoj um. Na tom kursu ljudi uce kako da upotrebe svoj um kako bi kontrolisali svoje telo. Uce da kontrolisu bol, da poboljsaju pamcenje, da se oslobode zavisnosti, da povecaju koeficijent inteligencije. Na Silvi ljudi uce kako da komuniciraju telepatski sa razlicitim kraljevstvima na planeti zemlji, sa kraljevstvom minerala, biljaka i zivotinja. Tokom cetrdeset sati treninga uma, ljudi u mislima putuju u proslost, u buducnost, u druge dimenzije realnosti. Kao sto je rekao jedan instruktor, ako nemate osecaj da ste ekstrasens koji hoda i govori kada zavrsite kurs, vratice vam novac, bez diskusije. Ja sam sedam puta obnavljao seminar i nikada nisam video da je neko trazio novac natrag. Jedan Silva instruktor je drzao eksperimentalni kurs "zaostalim" đacima neke skole koja je bila ozloglasena po svojim "losim stavovima i kao izvor problema". Ucenici su radili standardne testove licnosti pre i posle kursa Silva metode i testovi su pokazali fenomanalan napredak kod ove dece. Deca su ucila i "tehniku tri prsta" koja je sluzila kao okidac za telepatsku komunikaciju. Tokom ispita, ako se đak ne seca odgovora na neko pitanje, samo primeni tehniku i mentalno se obrati ucitelju sa molbom da mu kaze tacan odgovor na pitanje. Ucenici su poceli masovno da dobijaju odlicne ocene. Na kraju se jedan nastavnik iznervirao i rekao: "Ako samo jos jednom vidim nekoga da je spojio tri prsta, momentalno ce dobiti jedinicu". Um nema granice. Dolazi vreme kada ljudska vrsta prestaje da vidi sebe kao telo i vidi se kao neograniceno, mocno, kao svest. Era Vodolije naglasava telepatsku komunikaciju. Moc uma istrazuje, saznaje, kreira. Obrazovanje u Eri Vodolije Ako svi ucenici mogu da nauce da dobijaju informacije (znanje) o bilo kom aspektu zivota na Zemlji, o proslosti i buducnosti, samo tako sto se zavrsi kurs koji traje cetrdeset sati, a sto je sve Jose Silva dokazao, onda skole u Eri Vodolije nece imati nikakve slicnosti sa danasnjim skolama. Skole Vodolije ce se baviti
razvojem i sirenjem duse, ucenjem da se bude srecan i ispunjen. Verovali ili ne. Obrazovni sistem Ribe ne edukuje, vec etiketira. Ucenici koji dobijaju pozitivnu reakciju od sistema nisu oni koji su kreativni, srecni, koji neograniceno misle. Nagradjuju se ucenici koji mogu da memorisu najvise etiketa, imena reka, zemalja, hemijskih elemenata, delova tela. Ne ucimo decu da istrazuju druge dimenzije u kojima leze pravi odgovori, ucimo ih kako da zarađuju velike pare. Obrazovni sistem Ribe su smislili Doktori obrazovanja. A Doktori su oni koji dodeljuju doktorske titule u oblasti obrazovanju, sistemu koji sam sebe ucvrscuje. Dok sam predavao na Drzavnom univerzitetu Oklahome kratko sam razmatrao ideju da doktoriram jer volim da predajem studentima. Naivno sam verovao da mogu da drzim kurs na kome bih predavao o tome kako um uci, kako preneti znanje sa jedne osobe na drugu, kako ljude zainteresovati za ucenje. Kako da stara ucenja zamenimo uvodjenjem nekonvencionalnih metoda u usvajanju novog znanja. Takav kurs nije bio predviđen nastavnim planom. Mnogi doktoranti uce proces etiketiranja. Uce imena ljudi koji su napisali knjige koje priznaje obrazovni sistem. Uce o presedanima. Uce kako se administrativno vodi skola. Uce kako da nagradjuju one koji misle linearno i kako da suptilno pokopavaju one koji misle prostorno i holisticki. Posto je u Eri Ribe osnovna pretpostavka da su sva bica odvojena i da je pomoc ogranicena, nase skole sasvim pragmaticno poducavaju kako se sto bolje takmiciti. Takmicenje pretpostavlja da samo poneko moze "da uspe" i to onaj ko se najbolje prilagodi. Vecina skola Ribe daje diplome i stvara dobre i lose ucenike. Postoji velika razlika izmedju toga da se neko nauci da daje maksimum od sebe i toga da se takmici. Prvi metod od svih stvara pobednike, a drugi gubitnike i introvertne ucenike. U sistemu koji se bazira na razumevanju da su sva bica jedno, da je ono sto je najbolje za vas najbolje i za mene, da je Bog izvor sve pomoci, da je medjusobna saradnja vazna, ucice
se kako treba medjusobno saradjivati. Skole Vodolije nece imati metode koje su nastale na osnovu ideje o odvojenosti i kreiranja razlicitih nivoa kao sto su razliciti stepeni obrazovanja. Nece stvarati pobednike i gubitnike. Niko nece biti ljubomoran ako neko postane izuzetan u polju kojim se bavi. Deca Vodolije koja se sada inkarniraju zalagace se da skole reflektuju njihove potrebe. Svako bice bira trenutak svog rođenja, trenutak kada ce se upisati u skolu. Oni unapred znaju kakvi ih izazovi cekaju, i astroloski i u okruzenju. Oni znaju sta ovde zele da nauce i cemu zele da nauce druge ljude. Drustvo definise korisnog, produktivnog gradjanina koji se sam izdrzava na osnovu separatnog verovanja da svako mora sam da stvara i prikuplja svoja materijalna dobra, da placa porez, da ne ljulja camac. Kada se prebacimo na energiju Vodolije, postaje beznacajno ono cemu su nas ucili u skoli, da budemo korisni, produktivni, da se sami izdržavamo. Cilj obrazovanja u Eri Vodolije je potpuno drugaciji. Istrazivanje, sjedinjenje tela i duha, sloboda i radost, o tome se radi. Thea Alexander u svojoj knjizi "2150 AD" vidi mnoge aspekte buducnosti, ukljucujuci casove telepatije u skoli, sto se slaze i sa mojim uvidima. Preporucujem vam ovaj roman jer je zabavan i daje dobar uvid. Tokom sledecih pedesetak godina skola ce promeniti svoju strukturu i nastavni plan kako bi se izaslo u susret ucenicima koji odbijaju da zaborave svoju povezanost sa duhom. Izborni nastavni plan ce mnogo vise korelirati sa velikom slikom, moci ce da poveca neciji nivo razumevanja i srece kroz sto ili hiljadu godina od sada. Paradoksalno, skola ce obrazovati one koji se ne brinu kako da se pripreme za nadolazeca teska vremana, i koji kazu da zivot postoji samo u vidu serije trenutaka sadasnjosti. U obrazovanju, kao i u drugim sistemima koje drustvo najvise stiti, sadasnja struktura se nece rasturiti tako sto ce se snazno odbaciti stare metode. Probuđeni ljudi ne opiru se zlu. Ono se samo urusi kada ga zapostavimo. Vec mozemo da primetimo kako se pojavljuju "sub-kulturni" edukativni sistemi. Sve je popularnije skolovanje od kuce, postoje i neki drugi alternativni sistemi obrazovanja kao sto su Waldorf, Montessori, Unschool.
Najznacajnije promene će se, u decenijama koje slede, desiti kada u skoli pocne da se uci telepatija. Dok telepatija ne postane glavno sredstvo komunikacije, jos uvek ce biti dragocene sposobnosti pisanja i citanja. Bice potrebno trista, cetristo godina dok reci ne prestanu da se upotrebljavaju, a kada se to desi, ljudi ce po prvi put poceti da komuniciraju. Ekonomija Nije potrebno biti dalekovidi ekonomista kako bi se videlo da se krecemo u pravcu ekonomije pojedinaca. Postoji nekoliko formi internacionalnih kartica koje sasvim lepo funkcionišu. Master card, Visa, American Express omogucavaju da moze da se kupi bilo koji proizvod u bilo kom delu sveta. Ali, ne mora da znaci da ce prelazak na svetsku ekonomiju ici bas glatko. Nastavice se trend Evropske unije da od velikog broja politickih nacija napravi jednu ekonomsku naciju. Pada mi na pamet da ce, u najradikalnijoj formi, najvecu paznju da privuku promene u ekonomskim strukturama. Univerzum toliko voli covecanstvo, da ce se postarati da veoma jasno pokaze onima koji jure novac da je mnogo veca vrednost porodica nego bankovni racun. Ljudi koji se fokusiraju na pravljenje novca tako sto vise vole da trguju papirima tj. obveznicama i akcijama, umesto da nude robu i usluge, izgubice papire. Nije greska kada se radije juri za materijalnim dobrima, a ne za prosvetljenjem. To samo za neko vreme odlaze nas dolazak do srece. Ovaj paradoks zbunjuje mnoge koji uce duhovnost, od nas se trazi da budemo bogati (jer je to prirodno stanje u univerzumu), a svoje bogatstvo odlazemo ako jurimo za materijalnim dobrima. Treba da postanemo bogati onako kako to radi Bog, a ne čovek. Bogatstvo se ne sastoji samo u novcu, ono se sastoji u sveobuhvatnom stanju ispunjenog postojanja, u materijalnom, mentalnom i emotivnom smislu. Bogatstvo je poklon, prirodno stanje Bozjeg deteta. Ali, potrebno je prvo procistiti sistem verovanja. Isus je rekao: "Prvo zatrazi Bozje kraljevstvo, i dobices sve drugo". On nije rekao da to "sve drugo" iskljucuje novac. U stvari, mogao je da kaze da ako zelis
da dobijes to tzv. "sve drugo", prvo moras da zatrazis kraljevstvo prosvetljenja. Ekonomije razlicitih drzava proci ce kroz proces uskladjivanja. Prosecan zivotni standard je nizak u delovima sveta koji su izvan Severne Amerike, Evrope, Australije i drugih razvijenih zemalja. Iako ce ekonomija kroz sto godina sigurno prestati da se bazira na pohlepi i bice veoma razvijena, kratkorocna slika govori da ce biti ekonomskih turbulencija. Kada pomazemo ljudima da cene porodicu, prijatelje, ljubav, i svoju duhovnost iznad novca, univerzum ce ustedeti milione godina milionima ljudi u karmickom krugu. Ekonomske nevolje su pokazatelj da ljubav radi svoj posao. Nivelacija svetske ekonomije ce se vrsiti i tako sto ce se razvijenije nacije "odreci" nekih stvari u korist gladnih u svetu. Glad ce uglavnom nestati do 2025.g. Tehnologija Vodolije u oblasti komunikacija i transporta lako ce probleme svake nacije pokazati u punom svetlu, nista nece ostati neotkriveno. U istom vremenskom okviru, dok ce se nekima ciniti da im se svet rusi, drugi ce uzivati u bogatstvu. Dobro ce proci oni koji nude prave usluge. Nece se muciti iscelitelji, konsultanti, mali farmeri, oni koji izrađuju namestaj, stolari, zanatlije. Ako u ovom trenutku imate neke materijalne potrebe, ne morate da kupujete prirucnik o sticanju bogatstva. Jednostavno obratite paznju na znake koje vam salje univerzum. Vasa prilika da uzivate u bogatstvu je spremna i ceka vas! Nece biti muka za ljude koji se nisu "upecali" na dramu; koji su stalno imali u vidu veliku sliku. Imace pune ruke posla da razmenjuju svoje razumevanje sa drugima i da masama nude odgovore na pitanje: "Sta mi se to desava?" Ne treba zaboraviti da ako se "primimo" na neciju dramu, samo cemo je ojacati. Ako nasa paznja bude samo usmerena na Boga, i odaberemo unutrasnji mir uprkos okolnostima, mi ćemo isceljivati uspesno kao Isus, i bolje od toga. Mozemo da budemo iscelitelji ili dramski kriticari, ne i jedno i drugo istovremeno. Isceljenje
Kada se prihvati veza između bolesti, odnosno zdravlja i emocija desice se uzbudljive, dramaticne i fenomenalne promene u isceliteljskim profesijama, odnosno umetnostima. Nikada se na telo vise nece gledati kao na masinu, sastavljenu od posebnih delova, koje se moze popraviti tako sto se zameni guma ili se stavi novi remen. Za koju godinu ce ravnopravno u isceljivanju ucestvovati doktori, "new age" terapeuti, konsultanti, specijalisti za relaksaciju. Farmaceutski lobiji ce popustiti svoj smrtonosni stisak kojim stezu zakonodavce i drzavne agencije za zdravstvo. I kao sto ocekuju bica koja ne pruzaju otpor, ustrojstvo svesti vezano za isceljenje ce se promeniti ne pomocu borbi po sudovima, vec tako sto ce ljudi jednostavno napustiti "staromodne" doktore i pomoc potraziti negde drugde (pa cak i pod zemljom). Srecom, sada ima mnogo "novih" doktora kojima bolesna osoba moze da se obrati. Samosvesni ljudi ne slusaju naredjenja doktora. Sami donose odluke. Sami biraju koji tretman (ili koji tretmani) funkcionisu. Samosvesni ljudi se ne ustrucavaju da potraze misljenje drugog, treceg, cetvrtog lekara. Uzimaju u obzir misljenje lekara koji je otvorenog uma, kao i od terapeuta, konsultanata i eksperta iz oblasti lecenja svesti i tela. Preuzimaju odgovornost za svoje zdravlje tako sto sami biraju kombinaciju razlicitih tretmana koja za njih najbolje funkcionise. I sto je najlepse, ljudi koji uvek slede svoje blazenstvo, kada otkriju koje su emocije izazvale bolest, brzo ih promene. Politika Mozda ćete tesko poverovati, ali ce kroz jedno cetrdeset godina, politika kakvu mi poznajemo, polako će početi da nestaje. Spiritualne vlade nimalo ne lice na ove koje mi znamo. Ovde vlada znaci da neka grupa vlada nad drugom grupom. U Eri Ribe se verovalo da je potrebno kontrolisati ljude, drzati ih po zatvorima, oduzimati im novcana sredstva, kao bi se naterali da se ponasaju civilizovano. Tako su se ljudi odrekli licne moci u korist kolektivne koja u njihovo ime donosi odluke pomocu zakona. U eri samosvesnih, bezopasnih ljudi, nece biti policije, vojske, cak ni "Armije spasa". Vlade ce liciti na vladu duhovne
hijerarhije. Duhovna vlada ima organizacije, strukturu, (u kojoj su na vrhu najmudriji) i "zakone". Ali vlada hijerarhije nema potrebe da primenjuje silu. Probuđena bica su uvek sledila i sledice pravac onih mudrih. Ako neko biće odabere da se pobuni protiv sistema, nema veze. Nije nikakva steta. Probuđena bica ne dopustaju sebi da se namecu pobunjenicima. Niko nije zrtva. Kada sami kreiramo realnost, to znaci da sami kreiramo buducnost. Lepo bi bilo reci da, posto ste prosvetljeno bice i sledite svoje vodjstvo, od sada pa nadalje cete ziveti samo u obecanoj zemlji Shangri- La. I opet, nece moci. Setite se da probuđeno bice ima tendenciju da svoje usluge stavi na raspolaganje drugim bicima koja su odlucila da se probude. Bica kojima treba da pomognete u njihovom pokusaju da iz mraka izađu na svetlost, su povezana sa vasim putem ucenja i iskustva koji ste izabrali. Ako sledite svoje blazenstvo i svoje vodjstvo, dobijate ceo paket. Ne samo da cete hodati putem radosti i uzbudjenja, vec cete i maksimalno pomagati drugima koji su na slicnom putu. Ako neko pokusa da sluzi covecanstvu i izbegava radost, on jos uvek veruje da je karmicki nacin bolji i izabrace frustrirajuci put. I, ocigledno, ne moze se traziti radost, a da se izbegava davanje usluga. Sistem je toliko savrsen, da ako neko iskreno pokusa da sledi svoje vodjstvo i blazenstvo, on na najbolji moguci nacin sluzi i sebi i drugima. U svakoj zivotnoj areni postoje osobe koje su spremne da se probude. Znaci da su radnici svetla potrebni u vojsci, vladi, biznisu, gradjevinarstvu, u svim postojecim profesijama. Nema poziva ni profesija koji nisu duhovni. Mozda ste pomislili da je posao u kome zaista uzivate nedovoljno kompatibilan sa duhovnim zivotom. To je potpuna zabluda. Radnici svetla su potrebniji u "obicnom svetu" nego u manastirima. Zato ce vas, vaš put, sledecih godina, mozda odvesti u upravni odbor, na bojno polje, pa cak i, oh da, u manastir. Ne postoje greske. Bicete u pravo vreme na pravom mestu kako biste transformisali zivote. Kljuc za svesno funkcionisanje (uz stalno secanje na veliku sliku) jeste: bez obzira na to gde se nalazite i sta radite, nisu
neophodni bol i borba. Bas naprotiv, traze se sreca, zdravlje, izobilje. Ne mozete da date covecanstvu nesto sto ne posedujete. U svakom periodu borbe na ovoj planeti, bilo je ljudi koje opsta situacija nije doticala. U svakoj ekonomskoj krizi, neko se bogatio. U svakom ratu ratnici bi zaobisli neko miroljubivo bice. U svakom zemljotresu, izolovana parčad zemlje bi ostala "cudom" netaknuta. Nijedna prognoza buducnosti ne moze da se primeni na osobe koje su odustale od karme. Ne postoje zrtve. Ne postoje slucajni dogadjaji. Necija svest krera njegovu realnost. Energija Ribe jos uvek dominira Energija Ribe je jos uvek najdominantnija na planeti, iako ima mnogo saradnje, briznosti, pozitivne razmene medju ljudima. Ocigledno je da blazenstvo, danas, nije prosečno stanje svesti. Kada su dobrovoljci razgovarali o svom ulasku u energetsko polje Zemlje, osecali su da svaka brza akcija koja bi obuhvatala neku kataklizmu na Zemlji, kao sto je bilo potapanje Atlantide, obecava da ce njihova misija lako ostvariti siguran uspeh. Ali, sada su stvari drugacije. Vec je ostvaren primarni cilj. Zato je trebalo ustanoviti novi. (Zao mi je, ali jos ne mozete da idete kuci). Sada su rekli: "Hajde da trazimo Zlato! Hajde da uradimo sve sto treba da ga nadjemo!" Novi cilj je sokantan. Potpuno je apsurdan, bar po starim standardima. Neki ga smatraju i apsulutno neostvarivim. Udahnite. Da li ste spremni za ovo? Novi cilj nije nista manje nego da 100% svih koji sada pohadjaju deseti, jedanaesti i dvanaesti razred Zemljine skole mora da diplomira pre nego sto se zavrsi Era Vodolije. Tacno tako. Toliko treba prosiriti razumevanje i bezuslovnu ljubav kroz telepatski rezervoar da, pre nego sto prodje 2000 godina diplomira svako ko je odlucio da zaista vise voli da bude bezopasan i da ne ucestvuje u konfliktu, da zauvek bude oslobodjen patnje i bola! Ovo za vas i za mene znaci jednostavno ovo. Kada se probudimo, bicemo zamoljeni da jos ne napustamo planetu, kao
sto je bilo ranije. Zamoljeni smo da ostanemo na planeti i da pomazemo, da delimo sa ljudima saznanje koje imamo, da volimo, cak iako nema nikakvih karmickih zahteva. Moramo nasoj porodici da pokazemo da karma nije sala, ona nanosi bol. Moramo da im pokazemo da ako izaberu da prekinu patnju i borbu, moraju da misle na nov nacin svakog trenutka, svaki dan. Moramo da im pokazemo da ako zele da se vrate kuci, nema vremena za karmu.