Labrador

Student: Milosević Maja

Beograd 2008

- Opsti pojmovi o plagioklasima - Labrador - Fizičke osobine - Optičke osobine - Iridiscencija - Upotreba - Galerija - Literatura

-Plagioklasi

su neprekidni cvrsti rastvori izmedju dva konacna minerala albita i anortita. U zavisnosti od anoriticke komponente u njih spadaju albit, oligoklas, andezin, labrador, bitovnit i anortit. -Plagioklasi kristalisu u triklinicnoj simetriji. Redji su u obliku kristala a obicno su zrnasti i masivni. Javljaju se blizanci a najcesce su to polisinteticki blizanci. -Albit i oligoklas se cesto nazivaju kiseli plagioklasi, andezin intermedijarnim a poslednja tri su bazicna. Takvi nazivi poticu od smanjenja sadrzaja SiO2 u sastavu kao i od pojavljivanja u magmatskim i vulkanskim stenama. -U pogledu boje cesto su zonarni, retko bezbojni, beli, belosivi, zuti, ruzicasti ili sivoplavi. Prozracni su do providni i staklastog sjaja. Cepljivosti jasne do savrsene. Tvrdina je 6. -Mogu postati magmatski, pegmatitski i regionalno metamorfno. Najcesce su zastupljeni u magmatskim stenama i u paragenezi su sa piroksenima i amfibolima.

-Labrador je fascinantan i prelep mineral ali se njegov

šarm može prevideti ako ga ne gledamo iz pravog ugla tj. on ima sposobnost da promeni svoju boju u zavisnosti iz kog ugla se posmatra - Otkriven je na ostrvu Svetog Pavla, Labrador, Kanada

1770 godine - Prema eskimskoj legendi – polarna svetlost je bila

zatvorena u stenama duž obale Labradora sve dok nije naisao hrabri eskimski ratnik koji je oslobodio veći deo polarne svetlosti udarcem koplja, posto nije uspeo da oslobodi svu svetlost deo nje se i dalje nalazi u mineralu koji danas nosi naziv Labrador

- Ca (50 -70%) Na(50 – 30%) (Al,Si)AlSi2O8 - Silikati, tektosilikati, grupa feldspata - Kristališe triklinično i čest je u vidu tabličastih

kristala a agregati su masivni i zrnasti - Cepljivost je savršena po 100, jasna po 010 i nesavršena po 110 - Srednja vrednost specifične gustine iznosi 2.69g - Tvrdina 6.5 – 7 - Providan do prozračan, staklastog sjaja - Boja mu se kreće od bezbojne, bele, belosive, plav, svetlo zelene do zelene - Poseduje iridiscenciju - Nastaje u magmatskim i metamorfnim stenama a u granitskim stenama je ređi - U asocijaciji je sa kvarcom, muskovitom, biotitom i augitom

- Nalazista su Finskoj, Kanadi, Rusiji, Rumuniji i

- Optički dvoosan (+) mineral - Indeksi prelamanja 1.55 – 1.75 - Maksimalna birefrakcija iznosi 0.010

b

- Ugao cepljivosti je oko 90 stepeni - Ugao optičkih osa 2V= 78– 86 - Znak izduženosti

l (+)

- U preparatima je bezbojan ali na

tamnijim zrnima se zapaža polihroizam

a

- Sposobnost da pokazuje različite boje u zavisnosti od ugla posmatranja - Nastaje zbog položaja lamela unutar kristala - Ove lamele nastaju kada hemijski sastav na višim temperaturama postane

nekompatibilan sa onim na nižim temperaturama pa dolazi do odvajanja slojeva na faze - Zrak svetlosti koji ulazi u kristal dolazi do ovih lamela i reflektuje se dublje kroz slojeve prilikom čega se višestruko prelama. Pri izlasku iz kristala on osciluje u razlicitoj talasnoj dužini što korespondira sa talasnim dužinama različitih boja. U zavisnosti od ugla upadne i prelomne svetlosti mogu se zapaziti razne boje ali može ostati i bezbojan. Boje koje se javljaju kreću se od tipične plave preko ljubičaste,zelene do žute ili narandzaste.

- Zbog igre boja koju pokazuje često se koristi u izradi nakita ili kao

dekorativni mineral u izradi satova

-

Našao je primenu i u keramičkoj industriji u izradi pločica i drugih vrsta obloga za zidove - Veruje se da deluje smirujuce na čovekov organizam i da donosi sreću ,njegova sreća vezana je za astrološke znake kao sto su vaga i lav - U radnjama se može pronaći ispoliran u tankim listicima

- D.Babić (2003): Mineralogija ,udzbenik, Beograd - M. Altaba i A. Aribas (1967): Geologija, Firenze - dr D.C Cook i dr W.L.Kirk, (2007): Minerals and

gemstones, London - A.Foa : Kamenje koje leči, udzbenik - www.bwsmigel.info/.../DE.Optical.Phenomena.html www.galleries.com/minerals/silicate/labradorite.htm - www.webmineral.com/data/labradorite.htm www.mineralminers.com/html/labminfo.htm#physpro - www.geology.neab.net/minerals/labrador.htm