Kolektivni Ugovor

NIP Kompanija «Novosti» a.d. Beograd, Trg Nikole Pašića br. 7 Na osnovu člana 1. stav 2, člana 3. stav 1, člana 240. i člana 248. Zakona o radu, generalni direktor NIP Kompanije «Novosti» a.d. P R E D L O G ANEKSA KOLEKTIVNOG UGOVORA br. 944 od 18. 07. 2006. godine Član 1. U članu 22. Ugovora u tački 2. vrši se ispravka, umesto 30 km upisije se 50 km. Član 2. Član 50. Dužina godišnjeg odmora utvrñuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu: 1) staža osiguranja - za svakih 5 godina staža osiguranja - 1 radni dan 2) složenosti i odgovornosti - zaposlenom iz 1- 4. grupe poslova iz člana 81.ovog Kolektivnog ugovora – 1 radni dan, iz 5, 6. i 7 - 2, a iz 8 - 9 - 3 radna dana. 3) visoke stručne spreme (VII stepen stručnost) - 2, magistrature - 3, doktorata - 4 radna dana 4) invalidu rada i ratnom vojnom invalidu - 2 radna dana; 5) samohranom roditelju sa detetom mlañim od sedam godina, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete ili bračnog druga koji boluje od teške bolesti ili dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - 3 radna dana. Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 35 radnih dana u toku kalendarske godine. U članu 50. Ugovora drugi stav, menja se i glasi: «Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 30 radnih dana u toku kalendarske godine». Član 3. Član 61. Poslodavac je obavezan da o svom trošku zaposlenima obezbedi sistematski zdravstveni pregled svake dve godine. Poslodavac je obavezan svake godine da o svom trošku obezbedi kompletan ginekološki pregled u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi svim zaposlenim ženama, a u slučajevima gde je to neophodno i češće. Zbog stresnosti posla, poslodavac je dužan da o svom trošku najmanje dva puta nedeljno obezbedi zaposlenima sportsku rekreaciju u nekom od sportskih centara. U članu 61. Ugovora treći stav, briše se. Član 4. Član 77. - 0,5 odsto po osnovu vremena provedenog na radu, po svakoj navršenoj punoj godini radnog staža. U članu 77. u stavu tri u alineji 2. umesto 0,5 upisuje se 0,4 odsto... Član 5. Član 80. Osnovna cena za najjednostavniji rad (koeficijent 1) utvrñuje se ovim Kolektivnim ugovorom. Osnovna cena za najjednostavniji rad utvrñuju poslodavac i reprezentativni sindikat. Osnovna cena za najjednostavniji rad kod poslodavca utvrñuje se za mesec avgust 2006. godine u iznosu od 11.000,00 dinara. Poslodavac je obavezan da na svaka tri meseca koriguje zaradu za najjednostavniji rad, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku o rastu troškova života. U članu 80. briše se stav 2.

U stavu 3. ovoga člana menja se i glasi: «osnovna cena za najjednostavniji rad kod Poslodavca utvrñuje se za mesec decembar 2006. godine, u isnosu od 8.250,00 dinara». Briše se četvrti stav ovog ćlana. Član 6. Član 81. Novčani iznos zarade za odreñene poslove izračunava se tako što se osnovna cena za najjednostavniji rad pomnoži koeficijentom utvrñenim za grupe i podgrupe poslova na sledeći način: Grupa poslova Zahtev stručnosti Koeficijent 1. Ne zahteva se stručnost (NK radnik) 1,25 - 1,44 2. Zahteva se stručna osposobljenost u trajanju od 6 meseci (I stepen) 1,45 - 1,64 3. Zahteva se stručna osposobljenost u trajanju od 6 meseci do dve godine (II stepen) 1,65 - 1,99 4. Zahteva se stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od dve do tri godine (III stepen - KV) 2,00 – 3,24 5. Zahteva se stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od četiri godine (IV stepen) 3,25 – 4,02 6. Zahteva se stručnost koja se stiče specijalizacijom na osnovu stručnosti srednjeg obrazovanja (V stepen - VKV) 4,03 – 4,72 7. Zahteva se stručnost koja se stiče višim obrazovanjem (VI stepen) 4,73 – 5,14 8. Zahteva se stručnost koja se stiče fakultetskim, odn. visokim obrazovanjem (VII stepen) 5,15 – 8,24 9. Zahteva se stručnost koja se (VII stepen – poslovi stiče fakultetskim, odn. visokim rukovoñenja i srodni obrazovanjem poslovi) 8,25 - 13,00 Tipični poslovi u okviru pojedinih grupa poslova su: 1. GRUPA - niža stručna sprema - najjednostavniji rad 2. GRUPA - stručna osposobljenost u trajanju od 6 meseci 3. GRUPA - stručna osposob. u trajanju od 6 meseci do dve godine - kurir 4. GRUPA - stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od dve do tri godine (KV radnik): - daktilograf - vozač - noćni čuvar 5. GRUPA - stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od četiri godine - saradnik u tehničkoj redakciji - sekretar u sekretarijatu - sekretar direktora sektora - sekretar dopisnog odeljenja - sekretar dopisništva - sekretar redakcije revijalnog izdanja - fotodokumentarista - referent za platni promet - referent autorskih honorara i naplata čekova grañana - blagajnik - referent za zarade i honorare - devizni referent

- kontista - operater - referenti u prodaji (analitike tiraža, remitende i prodaje, pretplate, naplate i analize potraživanja, saobraćaja, naloga, otpisa remitende, proizvodnje i otpreme, referent za izvoz štampe, referent prodaje revijalnih i specijalnih izdanja) - referent za kadrovske poslove - referent za opšte poslove - magacioner - odeljenje komercijalnih oglasa (saradnik, tehnički realizator, referent za finansije) - odeljenje malih oglasa (referent za finansije, operater na šalteru) - PR saradnik - predradnik vozača - medija planer - korektor 6. GRUPA - specijalizacija po osnovu stručnosti srednjeg obrazovanja (VKV radnik) - internet saradnik - sekretar redakcije "Večernjih novosti" - sistem operater - glavni knjigovoña - producent - bilansista - poslovni sekretar gl. urednika i generalnog direktora - saradnik u Dizajn centru 7. GRUPA - stručnost koja se stiče višim obrazovanjem - tehnički urednik - sistem administrator - pomoćnik tehničkog urednika - fotoreporter - šef Istraživačkog centra - saradnik u Odeljenju za kompjutersku pripremu za štampu - šef kabineta generalnog direktora - grafički dizajner - referent za finansijske poslove - programer 8. GRUPA - stručnost koja se stiče visokim obrazovanjem, magistraturom ili specijalizacijom na osnovu fakultetskog, odnosno visokog obrazovanja - novinar mlañi saradnik - novinar saradnik - novinar reporter - dopisnik - lektor - prevodilac - novinar urednik u rubrici - redaktor - samostalni stručni saradnik - šef tehničke redakcije - šef Centra informacionih tehnologija (CIT) - šef odeljenja za kompjutersku pripremu za štampu - šef službe (prodaja, marketing, finansije, knjigovodstvo, akcije) - šef Dizajn centra - karikaturista - pomoćnik urednika izdanja - pomoćnik urednika rubrike 9.GRUPA - stručnost koja se stiče visokim obrazovanjem,

magistraturom ili specijalizacijom na osnovu fakultetskog, odnosno visokog obrazovanja (poslovi rukovoñenja) - sekretar Društva - pomoćnik glavnog urednika - odgovorni urednik revijalnog izdanja - direktor sektora - urednik rubrike - šef deska - novinar komentator U članu 81. stav 2. menjaju se koeficijenti i glase: Grupa poslova Zahtev stručnosti Koeficijent 1. Ne zahteva se stručnost (NK radnik) 1,25 2. Zahteva se stručna osposobljenost u trajanju od 6 meseci (I stepen) 1,45 3. Zahteva se stručna osposobljenost u trajanju od 6 meseci do dve godine (II stepen) 1,65 4. Zahteva se stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od dve do tri godine (III stepen - KV) 2,00 5. Zahteva se stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od četiri godine (IV stepen) 3,25 6. Zahteva se stručnost koja se stiče specijalizacijom na osnovu stručnosti srednjeg obrazovanja (V stepen - VKV) 4,03 7. Zahteva se stručnost koja se stiče višim obrazovanjem (VI stepen) 4,73 8. Zahteva se stručnost koja se stiče fakultetskim, odn. visokim obrazovanjem (VII stepen) 5,15 9. Zahteva se stručnost koja se (VII stepen – poslovi stiče fakultetskim, odn. visokim rukovoñenja i srodni obrazovanjem poslovi) 8,25 U tački 9. ovog člana, dodaje se novi stav koji glasi: «ili koja se stiče doktoratom nauka (VIII stepen) podrazumeva izuzetno složene poslove koji zahtevaju potpunu samostalnost i pojavu raznovrsnih složenih poslova». Stav 3. ovog člana briše se. Član 7. Član 83. Ako su poslovi iz plana rada zaposlenog izvršeni, zaposlenom pripada mesečna zarada u visini osnovne zarade utvrñene u članu 81. ovog Kolektivnog ugovora. Norma za novinare ne može da bude veća od ukupno 25 naslova za obračunski mesec, a u okviru tih 25 naslova najviše osam rubrika mesečno (komentar, intervju, mini intervju, reportaža). Ako poslovi iz plana zaposlenog nisu u celini izvršeni iz neopravdanih razloga ili su izvršeni i drugi poslovi, zaposlenom se mesečna zarada, utvrñena na osnovu člana 81. ovog Kolektivnog ugovora, umanjuje ili uvećava najviše za 50 posto. Naručeni i po pravilima struke pripremljeni, a neobjavljeni novinarski ili fotoreporterski radovi priznaju se u ispunjenje, odnosno u prebačaj norme. Neposredni urednik odreñuje dnevne radne zadatke novinaru, u skladu s potrebama redakcije i poslovima koje novinar obavlja u svom tematskom području. Ukoliko urednik ne omogući novinaru ispunjenje radne obaveze, novinar ima pravo da zatraži intervenciju glavnog urednika.

Ukoliko novinar tri meseca uzastopno ne ostvaruje ne svojom krivicom u potpunosti radne obaveze, glavni urednik je dužan da utvrdi razloge ovog neispunjenja norme. Sa novinarom koji bez svoje krivice ne ispunjava normu, generalni direktor zaključuje Aneks ugovora o radu. U članu 83. Ugovora brišu se statovi 2. i 3. i mesto njih dodaje se stav koji glasi: «Osnovna zarada zaposlenog koriguje se po osnovu dela zarade za radni učinak. Radni učinak odreñuje se na osnovu kvaliteta obavljenog posla, obima obavljenog posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Elementi za utvrñivanje zarade po osnovu radnog učinka utvrñuju se posebnim pravilnikom koji donosi generalni direktor uz prethodno pribavljeno mišljenje odbora reprezentativnih sindikata, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovih izmena i dopuna. Član 8. Član 86. Zaposleni koji je odlukom generalnog direktora odreñen da zamenjuje odsutnog zaposlenog, ne obavljajući svoje poslove, ima pravo na osnovnu cenu rada zaposlenog kojeg zamenjuje, ako je to za njega povoljnije. Ako obavlja svoje poslove i poslove zaposlenog kojeg zamenjuje, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za 50 odsto osnovne cene rada zaposlenog kojeg zamenjuje, pod uslovom da u celosti obavlja svoje poslove i tekuće poslove zaposlenog kojeg zamenjuje. Član 86. Ugovora briše se. Član 9. Član 90. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100 odsto prosečne zarade u prethodna tri meseca za vreme privremene sprečenosti za rad usled: - teške i dugotrajne bolesti zaposlenog - trajanja trudničkog i porodiljskog odustvu i bolničkog lečenja deteta. U članu 90. Ugovora u stavu 1. umesto 100% upisuje se 80%. Član 10. Član 93. 4) regres za korišćenje godišnjeg odmora - ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana - najmanje u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora u trajanju kraćem od 20 radnih dana, koji se isplaćuje najkasnije do 30. juna tekuće godine. U članu 93. Ugovora u tački 4, briše se deo rečenice: «a srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora u trajanju kraćem od 20 radnih dana, koji se isplaćuje najkasnije do 30. juna tekuće godine». Član 11. Član 94. 3) jubilarnu nagradu za 10 godina neprekidnog staža kod poslodavca u visini 30 odsto prosečne plate, za 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini polovine prosečne mesečne zarade; 30 i 40 godina neprekidnog radnog staža kod poslodavca - u visini prosečne mesečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate nagrade; U članu 94. briše se tačka 3. U tački 5. ovog člana briše se deo rečenice: «kao i zaposleni koji se upućuje na odluženje vojnog roka». Član 12. Član 95. Poslodavac će svim zaposlenima na neodreñeno vreme najkasnije do 31. decembra za tekuću godinu isplaćivati tzv. novogodišnju naknadu.

Iznos novogodišnje naknade ne može da bude manji od 60 odsto tromesečnog proseka zarada kod Poslodavca. Poslodavac će za Dan Novosti (16.oktobar) svim zaposlenima na neodreñeno vreme isplatiti jednokratnu novčanu naknadu u iznosu koji ne može da bude manji od 1/3 tromesečnog proseka zarada kod poslodavca. U članu 95. Ugovora briše se prvi stav. Član 13. Član 96. Po isteku finansijske godine, Poslodavac će najmanje pet odsto iskazane dobiti podeliti zaposlenima srazmerno zaradi koju su ostvarili u prethodnoj godini. Isplata se vrši najkasnije do 31. jula tekuće godine. U članu 96. Ugovora u stavu 1. umesto «će» dodaje se «može», tako da glasi: «Poslodavac može najmanje...». Član 14. Član 99. Poslodavac je dužan da deci zaposlenih starosti do 15 godina života obezbedi poklon za Novu godinu u vrednosti do neoporezovanog iznosa koji je predviñen zakonom kojim se ureñuje porez na dohodak grañana. Poslodavac je dužan da poklon u iznosu iz stava 1. ovog člana obezbedi i zaposlenim ženama za 8. mart. U članu 99. u stavu 1. broj 15. zamenjuje se sa brojem 7. Stav 2. ovog člana briše se. Član 15. Član 100. Pored primanja iz člana 94 - 99. ovog kolektivnog ugovora poslodavac može isplatiti i sledeća druga primanja:.. ...Poslodavac će zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje najmanje u minimalnom iznosu. U članu 100. stav 2. umesto «će» dodaje se «može», tako da rečenica počinje: «Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzisko osiguranje najmanje u minimalnom iznosu od 0,1 %». Član 16. Član 129. Poslodavac je dužan da, ukoliko smatra da ima višak zaposlenih, donese Program rešavanja viška zaposlenih u saradnji sa sindikatima. Poslodavac ne sme da otkaže ugovor o radu po osnovu tehnološkog viška ni jednom zaposlenom na neodreñeno vreme pre nego što donese Program iz stava 1. ovog člana. Program iz stava 1. ovog člana sadrži: 1. Ponudu stimulativnih otpremnina za sve zaposlene koji se dobrovoljno prijave za otkaz ugovora o radu. 2. Rok za dobovoljno prijavljivanje 3. Razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, 4. Ukupan broj zaposlenih kod Poslodavca, 5. Broj, kvalifikaciona struktura, poslovi koje obavljaju, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak, 6. Mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapošljavanje (premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, skraćeno radno vreme), 7. Rok u kome će biti raskinut ugovor o radu. Zaposleni koji ispunjavaju jedan od zakonskih uslova za odlazak u penziju ne mogu se niti dobrovoljno prijaviti za raskid ugovora o radu uz stimulativnu otpremninu, niti mogu biti proglašeni tehnološkim viškom. Zaposleni koji se dobrovoljno prijavi za otkaz ugovora o radu pri isplati stimulativne otpremnine u pisanoj formi mora da se obaveže da ni po kom osnovu neće moći ponovo da zaključi ugovor o radu sa Poslodavcem.

U članu 129. stav jedan briše se i zamenjuje novim stavom, koji glasi: «Ako zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac utvrdi da će, u okviru perioda od 30 dana, doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodreñeno vreme, Poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih». Stav 2. ovog Ugovora, briše se i zamenjuje novim koji glasi: «Odreñivanje zaposlenih za čijim radom prestaje potrba, odreñuje generalni direktor. Na zahtev odbora reprezentativnih sindikata, generalni direktor je dužan da preispita odluke o odreñivanju zaposlenog za čijim radom prestaje potreba». Brišu se stavovi 3. i 4., a dodaje sledeći stav koji glasi: «Poslodavac se obavezuje da zaposlenima koji se dobrovoljno prijave za otkaz Ugovora o radu, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovih izmena, isplati otpremninu u iznosu jedne prosečne bruto zarade zaposlenog za svaku godinu radnog staža provedenu kod poslodavca, a za staž ostvaren kod drugog poslodavca polovinu prosečne zarade za svaku godinu staža». Član 17. Član 130. Poslodavac je dužan da pre donošenja Programa viška zaposlenih otkaže sve ugovore o obavljanju privremenih i povremenih poslova, zatim zaposlenima na probnom radu, pripravnicima i zaposlenima na odreñeno vreme. Član 130. briše se. Član 18. Član 131. Ukoliko i nakon sporovoñenja dobrovoljnog raskida ugovora o radu, uz stimulativne opremnine, i dalje ostane odreñeni broj zaposlenih koji predstavljaju tehnološki višak, Poslodavac je dužan da im isplati otpremninu u visini dve i po prosečne zarade za svaku godinu radnog staža provedenu kod Poslodavca, a za staž ostvaren kod drugog poslodavca polovinu prosečne zarade za svaku godinu staža. U članu 131. stav 1. posle reči «u visini» dodaje se rečenica: «predviñenoj Zakonom», a briše se ostatak rečenice. Član 19. Član 132. Pod prosečnom zaradom za otpremine iz člana 131. podrazumeva se prosečna zarada zaposlenog za poslednja tri meseca pre donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih. U članu 132. u prvom stavu ispred broja 131, dodaje se «iz člana 129. stav 4. i» ...