Jeaulin(pesma Posvecena Jovani,koju Smo Sastavili E.a Po I Ja )

>ZOLIN< Precutacu secanje tvog imena Takvo je, kao da su stvorenja cedna Kao jedan covek sto vuce stradanje Dok je lutao ljubeci tvoja stopala, Te tvoja usna medna,Zolin, Zolin… Sve moje misli, odrastasmo kroz Ljubav zajedno, drhtali dok su nas Posmatrali, cekali na drumu vredna Ljubavnih magija, cista suznih ociju, Stitih neprijatelje tvom umu, voleh te Neprimetno, Zolin, Zolin… Svet, njegov zanos, razliciti oblici, Sunce I spokojstvo, kad osvrnem se zalepljena za snove sto su me napustili u nemilom casu, Sve sto osecah, mislih, spazih, podarih tvom glasu, Zolin, Zolin… Strast me obuzme, Zolin, Zolin… Nadamnom sve prodje poput senke Setale smo strasno lepim koracima, Poput genija u trenutku rodjenja, Prepuna tvojih cari u podne u sred snovidjenja Prozeta sama, prelepa, Zolin, Zolin… Tad mi sinu, osvojicu carstvo bez sumnje, Bacicu kraljice, jedini osecaj me obuzeti I pratice, Od razuma si me odvela, svetlost shvatice, to si ti, Zolin, Zolin… Zamisljao sam prazne reci, tragao u dnu grudi odvela si me u rat gde pobedu ivojevaju samo vecni, kao njihov brat u pustinji pobedih najdivljiji tok recni, tvoj dah bese jedini osecaj Koji pretvorih u prah, Zolin, Zolin… Svako je znao tajnu koju dusu zla lisi, pricah ti o velicini I moci, dok si licila na pitomu damu U toj noci, Zolin, Zolin… Sudbina mi okrenu ledja, jos bejah mlad, u srcu snazno beznadje, tebe pogodi magla I poce d ate usamljenost vredja, No, moj pogled skromnog deteta te ohrabri, ja potunoh u Suton tamna brda Jednaka jednog tvog pokreta, Zolin, Zolin… Gledaj draga, gledaj! Pokazujem ti cvetna polja, Ostavicu leto da bi bila bolja, moja cula tako Opstase orlovski gledase, cudno, zar ne?

Upravljam zidom koji je izrezbaren tvojim imenom, Zolin, Zolin… Oko nas uvek u mestu stoje potomci bludnica, Nas dvoje prasnemo u smeh, “ludnica”, draga moja, pa cak nije ni zanimljivo jer nepokretna tela nemaju cin, ti si voleti me, jedina smela, ljubiti, jedina htela, Zolin, Zolin… Prkosno me gleda tvoje oko, kosa na vetru kao mlin, dodirni je, Zolin, Zolin… Istina se zlatom ne kupuje, mi to znamo, Lazemo jer je nedamo, sebicno cuvamo, drhte Drevne stope Antickih mislioca, otkrise lazi slepe, kazi, ko im je sada sin, ti drska, gorda, usamljena, Zolin, Zolin… Ja, da sam gde ti si, smejala bih se meni, dok moje pesme stvaraju nemir kao jednoj zeni, dotakoh plin I svemir, kriva si, Zolin, Zolin… Nebo je tvoje, nas je mrak, ti prezre obicaje plemena dadovsi Suncu zrak, slast gorcini, a meni jos vremena d ate mucno zovem, Zolin, Zolin… Poslednji stih akrepa gluvog u belom Ne zelim da opazim prijatelja sto ga jezero dosade uze, pobegni od takvog rituala, cekacu te dok budes od srece plakala, nestacu dok vristim kao smrtnik, bezbedno me za ruku dodirni, nije kraj To je samo ljubavni klin moja, Zolin, Zolin…

10.10.2008 (posveceno Jovani.)