Ivo Andric
gubiti je strasno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi zalost i suze, i dok god mozemo na preostalom mjeriti velicinu izgubljenog tesko nam je, ali kada jednom izgubimo sve onda osjetimo lakocu za koju nemamo imena,jer to je lakoca prevelikog bola. Lagan sam, lagan da poletim!Sve izgubljeno je u mojoj svijesti, samo bez tezine i gorkosti zemaljskih stvari; ja imam opet sve sto izgubih, preobrazeno i uljepsano – u sjecanju. I jos: ja imam veliku slobodu onog koji nista nema i mir onog koji je prezalio i konacno se rastao. Ivo Andric, Ex Ponto
Sergej Jesenjin
Osećam Osećam, draga, osećamkosu tvoju što blista,ali nisam srećanšto odlazim zaista. Jesenjih se noći sećamdok senke breza kruže.Što dan nije bio večan,a mesec blistao duže. Još čujem dok patiš:“Proći će godine u letui zaboravićeš me sasvimuz
neku drugu na svetu.” I danas lipa cvetai osećanja gore ko plamen.Ja sručih toga letacvetove na tvoj pramen. Ne gubi srce, snagu.S drugom će poljupce tkati.I ja ću ko priču dragu tebe njoj spominjati *** I vernošću ne muči me,vernost svaka meni smeta.Ko pesnika rodiše me, ljubiću te k’o poeta. *** Neka zvoni pesma,nek se pesma lije,ipak neće bitišto je bilo prije. Od gordosti prošlei snage, što posta?Ova svirka tužnajedino mi osta.