Drustvo Zasnovano Na Znanju

Sadržaj Uvod………………………………………………………………………...…….2 Pojam društva zasnovanog na znanju………………………………………….3 Razvoj društva zasnovanog na znanju…………………………………………5 Koncept naučno-tehnološkog razvoja………………………………………….6 Obrazovanja kao osnov razvoja društva zasnovanog na znanju…………….8 Permanentna edukacija………………………………………………………..10 Srbija i društvo znanja………………………………………………….……..12 Zaključak…………………………………………………………………….…14 Literatura……………………………………………………………………….15

1

Uvod Pitanje razvoja ekonimije i društva danas, na početku XXI veka umnogome je evoluiralo i prevazišlo teorijska razmatranja koja su bila važeća u drugoj polovini prethodnog veka. Od nekadašnjeg koncepta razvojne teorije zasnovanog na prirodnim ograničenjima u mogućnostima ostvarivanja visokih stopa rasta u dugom vremenskom roku, na početku poslednje decenije XX veka uobličava se, danas važeći razvojni koncept – koncept održivog razvoja. Teorijsku podlogu koncepta održivog razvoja predstavlja prelazak na razvojni koncept zasnovan na novoj teoriji rasta, sa opredmećenim znanjem i kompleksom naučno-tehnološkog razvoja u centru pokretačkog mehanizma savremenog razvoja. Umesto nekadašnjeg koncepta prirodnih komparativnih prednosti u modernom shvatanju razvoja dominiraju ostvarene komparativne prednosti, umesto prirodnih resursa kao odlučujuće determinante brzine rasta i razvoja nacionalne ekonomije, javlja se brzina kreiranja inovacija i sposobnost jedne privrede da ostvarena teorijska znanja pretoči u nove tehnologije, umesto nekadašnjeg poimanja bogatstva merenog fizičkim i finansijskim kapitalom, danas se pod ključnom determinantom nacionalnog bogatstva podrazumeva sposobnost generisanja novih znanja, ideja, inovacija i tehnologija, odnosno kreiranje i raspolaganje humanim kapitalom. Razvoj globalne ekonomije omogućen je pre svega materijalizacijom bazičnih pronalazaka iz perioda tzv. treće tehnološke revolucije koja se dešavala dominantno tokom poslednje tri decenije XX veka, pre svega u tehnološki i ekonomski najrazvijenijim zemljama i regionima sveta. Razvoj sektora informacionokomunikacionih tehnologija, proizvodnje i upotrebe novih materijala, mikroelektronike, robotike, genetskog inženjerstva i drugih privrednih sektora, doveo je do neslućenih mogućnosti umrežavanja i povezivanja robnih, a naročito finansijskih tokova, koji se do skora nisu mogli ni zamisliti. Umesto prirodnih resursa, plodne zemlje, mineralnih izvora i raspoloživog kapitala, kao dominantan razvojni resurs savremene ekonomije u gotovo čitavom svetu postali su primenjeno znanje, obrazovanje i nauka. Izgradnja društva zasnovanog na znanju je globalni imperativ, a neki aspekti puta ka društvu znanja su identični za sve zemlje. Na nivou organizacije, to je razvoj platforme znanja - kompleksne strukture na kojoj počiva razvoj i uspeh celokupne organizacije.

2

Pojam društva znanja Pojam društvo znanja vezuje se za gurua američkog manadžmenta Petera Drakera. U svojim knjigama Menadžment u praksi (1954), Postkapitalističko društvo (1993), Moj pogled na menadžment (Novi Sad, 2003), on dokazuje da da je moderno društvo od 1945. zasnovano na znanju ili društvo u kome znanje ima ključnu ulogu. Takođe, tvrdi da je znanje tokom istorije kulture bilo vezivano za ličnost, a naglo je počelo da se vezuje za rad. ’’I na Zapadu i u Aziji, znanje se uvek vezivalo uz ličnost, na ono što se odnosi na biće, na postojanje. Skoro preko noći, ono je počelo da se vezuje uz delanje, činjenje. Postalo je resurs i oruđe, korisno dobro. Do tada privatno dobro, znanje je skoro preko noći postalo javno dobro’’.1 Piter Draker je 1969. godine prvi put upotrebio termin “društvo znanja”. Današnje značeje ’’društvo znanja’’ je nastalo 90-tih godina prethodnog veka i može se definisati kao društvo mobilnosti i najkonkurentnije društvo u dosadašnjoj istoriji čovečanstva. U društvu znanja ne postoje bogate i siromašne države, nego samo one u kojima vlada znanje i u kojima vlada neznanje. Isto će se odnositi na kompanije i organizacije bilo koje vrste, ali i na pojedince. Procene su da će u sledećih 7 do 10 godina biti “proizvedeno” onoliko znanja koliko i u prethodnih 2000 godina. Trend sve kraćih ciklusa razvoja znanja nastaviće se i dalje, jer znanje sve brže zastareva O društvu znanja se široko raspravlja u strateškim zamislima razvoja savremene privrede, države i kulture. Na popularizaciju ovog pojma uticale su tri činjenice: • uloga znanja u društvenim delatnostima je postala odlučujuća, • nova znanja se vezuju za ekspanziju komunikacionih tehnologija, • pod uticajem ``amerikanizacije``, širi se menadžment kao znanje o organizaciji i upravljanju.2 ``U opšta obeležja društva uključujemo: 1. društvo je složena celina sa relativno stabilnim strukturama, 2. društvena uloga i položaj su najvažniji elementi društvene strukture, 3. grupe i klase formiraju se pod uticajem obavljanja neke uloge, 4. povezivanjem uloga, normi, vrednosti obrazuju se ustanove i podsistemi -ekonomija, kultura, politika.``3 Pojam tipologije društva uključuje pored ovih opštih obeležja i neke elemente podsistema koji čine dominantu nekog društvenog razdoblja. Marksov pojam društveno-ekonomske formacije je istorijska konkretizacija društva u kome funkciju 1

Drucker, P. F; Post-Capitalist Society, HarperBusiness, New York, 1993, 26 str. Avramović, Z.; Sociološki pregled, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 2007, 85 str. 3 Popović, M. i Rankvić, M.; Teorije i problemi društvnog razvoja, Beograd, 1981. 2

3

dominante uloge za opastanak i funkcionisanje društva ima ekonomski sistem. Drugi sociolozi, kao Maks Veber, ulogu dominante su nalazili u političkoj vlasti, a Emil Dirkem u kolektivnoj svesti. Pitarm Sorokin je u idejama, značenjima video deterministički činilac društvene dinamike. Tip globalnog društva se određuje prema dominatnom kriterijuma za struktuiranje društvenog sistema. U feudalizmu, je to bio feudalac, kapitalizmu je to bio interes kapitaliste, u socijalizmu društveni interes, u građanskom društvu interes građanina. Svako imenovanje društva na tipološki način, podrazumeva neku društvenu karakteristiku. Kada je reč o društvu znanja, onda je to upravo uloga znanja u struktuiranju globalnog društva. Teoretičari društva znanja smatraju da je uloga znanja u savremenom društvu takva da se celokupna organizacija i razvoj zasnivaju na njemu. Društvo znanja ima danas nove pristupe sa više aspekata: • znanja, • proizvoda, • kvaliteta, • tehnologija, • informaciono-ekspertnih sistema, • vremena, • prostora itd.

4

Razvoj društva zasnovanog na znanju Još od davnina čovek se trudio da izradi sredstva, koja će mu poboljšati životne uslove i prosperitet i pomoći mu da sa što više uspeha rešava različite zadatke. Tokom vekova razvoj ovih sredstava kretao se u dva pravca, i to: • razvoj sredstava koja pojačavaju njegovu snagu i • razvoj sredstva za umnožavanje snage njegovog uma. U toku razvoja ljudske civilizacije čovek je prvo izmislio sredstva koja pojačavaju njegovu snagu, pa zatim sredstva za umnožavanje snage njegovog uma, koja se bitno razlikuju od prvih. Prva sredstva u ljudskoj civilizaciji bila su primitivna oruđa za rad i oružja kojima je uspešnije obezbeđivao opstanak u vrlo surovim uslovima života. Od prvih primitivnih alata do današnjih najmodernijih mašina, čovek neprekidno ulaže napore da uveća svoju fizičku moć. Tako se danas čovek susreće sa različitim alatima i mašinama koje čoveku uspešno pomažu ili ga zamenjuju u poslovima fizičke prirode. U staroj Grčkoj i na Istoku znanje se shvatalo kao samosaznanje, na kazivanje onoga što se zna. ’’Reč je o radikalnoj izmeni u značenju znanja do koje je u Evropi došlo negde oko 1700. godine ili samo malo kasnije``.4 ``Znanje se tradicionalno shvatalo kao nešto opšte. Ono što danas podrazumevamo pod znanjem, obavezno mora da bude visokospecijalizovano’’5 Drugim rečima, `znanje u primeni je efektivno samo kada je specijalizovano’’ Od pojave prvog pravog elektronskog računara 1946. godine pa do današnjih dana, razvoj računara uglavnom se poklapa sa revolucionarnim pronalascima iz oblasti elektronskih komponenti. Može se čak reći, da se nijedna grana nauke i tehnike nije razvijala takvim tempom kao što je to slučaj sa informacionim tehnologijama. Za šesdesetak godina razvoja zabeležen je takav napredak kakav je mašinstvo ostvarilo u toku 2 do 3 veka razvoja. Treba samo zamisliti kakav bi standard bio danas da su se druge naučne i privredne grane razvijale istim intenzitetom kao računarska i da je trend smanjenja cena ostalih proizvoda bio sličan računarskim. Koncepcija razvoja društva usmeren ka društvu znanja u središte zbivanja stavlja ličnost i njegovo znanje uz primenu informacionih tehnologija, naročito informacionoekspertnih sistema, računarskih mreža i Interneta.

4

Drucker, P. F; Post-Capitalist Society, HarperBusiness, New York, 1993, 38 str.

5

Isto 25.

5

Koncept naučno-tehnološkog razvoja Promene u dinamici znanja tokom vremena dovode do sve bržih promena i razvoja različitih koncepcija naučno-tehnološkog progresa. U dosadašnjem razvoju društva primena znanja na različita područja ljudske delatnosti dovela su do revolucionarnih promena, tako da se razlikuju četiri koncepcije u razvoju društva: I. koncepcija razvoja društva – poljoprivredno društvo (znanje primenjeno na sredstva za pojačavanje fizičke snage čoveka), II. koncepcija razvoja društva – industrijsko društvo (znanje primenjeno na proizvodne procese i proizvode), III. koncepcija razvoja društva – informatičko društvo (znanje primenjeno na znanje, odn. na sredstva za umnožavanje snage ljudskog uma) IV. koncepcija razvoja društva – društvo znanja (znanje u funkciji kreativnosti). Fazni razvoj društva sagledan prema konkretnim podacima u vremenskoj dimenziji prostora, zadnjih 300 godina, sada teži novom talasu ″društvu znanja″. Koncepcija razvoja društva usmeren ka društvu znanja u središte zbivanja stavlja ličnost i njegovo znanje uz primenu informacionih tehnologija, naročito informacionoekspertnih sistema, računarskih mreža i Interneta. Društvo znanja ima danas nove pristupe sa više aspekata: • znanja, • proizvoda, • kvaliteta, • tehnologija, • informaciono-ekspertnih sistema, • vremena, • prostora itd. Dosta često termin ″društvo znanja″ nosi naziv ″društvo zasnovanao na znanju″ i u Evropskoj zajednici predstavlja najnoviju Evropsku inicijativu, kojom upravlja Evropska komisija. Ono što je osnova naučno-tehnološkog progresa je sagledavanje globalnih razvojnih aspekata novih tehnologija. Ovu činjenicu potvrđuje i Draker, 1996, koji u svojoj knjizi: ″Inovacije i preduzetništvo″ kaže da nove tehnologije nisu samo novi materijali, procesi ili tehnologije već su to i nova saznanja o proizvodnim procesima i novi menadžment preduzećem. Iz tih razloga je potpuno opravdana i tvrdnja svetski poznatih ekonomista kako je kompjuterizacija prva stvar kojoj zemlje u razvoju i tranziciji moraju pristupiti ako žele da uhvate korak sa razvijenim. Sve ove činjenice ukazuju da dosadašnji razvoj ljudske civilizacije, uopšte, a naročito razvoj ljudske civilizacije u budućnosti sve više će zavisiti od položaja nauke i njene primene, a sve 6

manje od količine uloženog rada i proste količine sredstava koja pojačavaju njegovu snagu. Smatra se da će nauka i naučnici postati avangarda novog društva, a nauka i tehnologija su u savremenom svetu osnova naučno-tehnološkog progresa, čiji je razvoj nezamisliv bez transfera znanja i tehnologija. Da bi zemlja imala uspeh i da bi proizvodila u budućnosti u novom društvu znanja mora da transformiše proizvodnju od delatnosti zasnovane na radnoj snazi u delatnost koja je zasnovana na znanju, pa samim tim i na sistemime zasnovane na znanju i da poseduje bazu eksperata i bazu znanja. Savremeno društvo znanja je društvo specijalista znanja – eksperata. Ono mora da funkcioniše u timovima na bazi pravila jednakih. Položaj svakog eksperta u timu koji poseduje znanje određen je doprinosom koji on pruža zajedničkom poslu, pre nego bilo kakvom unutrašnjom nadmoćnošću ili podređenošću. Društvo znanja nije društvo tzv. ″šefova″ i ″podređenih″, ono mora da je organizovano kao tim eksperata saradnika. U društvu znanja dominiraju oblasti kao što su: • Baza znanja, • Upravljanje znanjem, • Sistemi bazirani na znanju, • Inženjering znanja, • Inženjering društva znanja, • e-društvo, • e-nauka, • e-zdravstvo, • e-vlada, • e-ekonomija, • e-knjige, • Internet tehnologije, • Mikro i nano nauka i tehnologija, • Veštačka inteligencija, • Produbljivanje fundamentalnih znanja, • Inovacije i inovacione tehnologije, • Kvalitet i zaštita životne sredine itd. Osnovni ciljevi društva znanja su stvaranje tzv.: • e-proizvodnje, • e-učenja, • e-infrastrukture i • ekonomije bazirana na znanju.

7

Obrazovanja kao osnov razvoja društva zasnovanog na znanju Na putu ka društvu znanja kojem stremi savremena civilizacija, sistem obrazovanja predstavlja jednu od osnovnih razvojnih poluga. On mora da stvori uslove da društvo bude inovacijski orijentisano, da stalno uči i bude osposobljeno za preduzetno uklapanje u kooperativne i kompetitivne strukture savremenog sveta. Inovativna klima, u svakom društvu i inovativno preduzeće, kao deo ekonomskog sistema u eri naučnotehnološke revolucije, postali su osnovni preduslov razvoja i konkurentnosti. Kroz unutrašnje preduzetništvo najbolje se može realizovati sav potencijal ljudskih resursa, koji može iznositi upravo onoliko koliko je preduzetnički usmeren menadžment sposoban da razvija svoje i tuđe kreativne potencijale. Razvijene zemlje imaju definisan školski sistem koji omogućuje saznanja koja su potrebna za edukaciju preduzetnika i njihovu primenu u praksi. Ne čudi činjenica što beleže natprosečne rezultate u inovacijama i vrlo visoki društveni bruto proizvod koji im omogućava visok standard i ekonomsku moć koju nerazvijeni moraju da poštuju. Opstanak i razvoj savremene privrede pretpostavlja kao nužan uslov prisustvo i aktivnosti sve većeg broja visokoobrazovanih ljudi. Potreba za više znanja i veština, kao uslov za uspešno delovanje u poslovnom životu, uslovila je promene u sferi menadžmenta. Promene menadžment funkcije ispoljavaju se kao promene u pravcu sve većeg učešća aktivnosti kreativnog i inovativnog karaktera, nasuprot operativnih i ponavljajućih. Pomeranje težišta ka kreativnosti i inovativnosti, zahteva sve veći fond znanja koje je potrebno za uspešno obavljanje delatnosti menadžmenta, odnosno kako bi bili osposobljeni da upravljaju sopstvenom budućnošću, umesto da budu puke žrtve okolnosti. Obrazovan čovek u savremenom društvu svestan je činjenice da što više uči o svetu to njegovo saznanje o problemima koji su nerešeni, njegovo sokratovsko znanje o neznanju, postaje sve detaljnije i preciznije.’’6 Cilj obrazovanja danas nije samo saznavanje činjenica nego i sticanje veštine da se znanje odmah primeni za rešavanje konkretnog problema. Razvoj društva znanja danas, je preduslov za održivi razvoj društva sutra. •

6

Definisani ciljevi obrazovanja na nivou Evrope su sledeći: Povećanje kvaliteta i efektivnosti sistema obrazovanja i osposobljavanja u skladu sa novim zahtevima društva zasnovanog na znanju i promena obrazaca nastave i učenja.

Mihajlović, B. E magazin, broj 50.

8

• •

Dostupnost obrazovanja i osposobljavanja svima u skladu sa principima doživotnog učenja, bržeg zapošljavanja, razvoja karijere i aktivnog gradjanstva, jednakih šansi i društvene kohezije. Otvaranje obrazovanja i osposobljavanja prema širokom svetu u svetlu bržeg povezivanja rada i društva i odgovora na izazove koji nastaju u procesu globalizacije

9

Permanentna edukacija Pre otpočinjanja treće naučno-tehnološke revolucije preovlađujuće mišljenje bilo je ono po kojem je ogromna količina znanja koju su mladi ljudi dobijali u toku školovanja bila dovoljna i da može u potpunosti da im posluži u narednih četrdeset godina. Veći period vremena se mislilo da obrazovanje ima veze sa starosnim dobom i sa mestom odvijanja za svaki tip ličnosti i da, ranije ili kasnije, nastupi trenutak kada dalje obrazovanje u nekom striktnom smislu više nije potrebno. Nasuprot nekadašnjem pristupu da se znanje stiče do 25. godine života, učenje postepeno, ali neminovno, ulazi u red temeljnih, životno važnih ljudskih delatnosti sa perspektivom da se u pogledu značaja i vremena i energije koje iziskuje – izjednači sa samim radom. Sve više prolazi vreme kada se po završenoj školi i dobijenom poslu u određenoj profesiji ostajalo do kraja života. Obrazovanje u savremenim uslovima mora imati permanentan karakter, jer ono što se nauči u mladosti, ne može biti dovoljno u zrelom dobu. Ne može se očekivati od bilo kog sistema obrazovanja da bude u stanju da obezbeđuje usko specijalizovane kadrove kakvi će privredi biti potrebni u budućnosti, što neminovno zahteva nastavak obrazovanja u samoj praksi, kroz rad i uz rad. Sa otpočinjanjem treće naučno-tehnološke revolucije više ne postoji ekskluzivno starosno doba za bilo koji stepen obrazovanja. Na bilo kom mestu i u bilo kom starosnom dobu moguće je, sve više primati obrazovanje, koje treba da olakša da se neka profesionalna aktivnost odvija na najbolji mogući način. ‘’Razvoj nauke i tehnologije u pedesetim godinama, uslovio je da se, spontano, formira shvatanje o potrebi permanentnog obrazovanja menadžera, naročito u proizvodnji. To je bilo i normalno, pošto je proizvodnja bila onaj segment organizacije , koji se najbrže menjao pod dejstvom naučno-tehnološkog razvoja, tako da je formalna edukacija menadžera sve više i više zaostajala za stvarnim potrebama modernog proizvodnog procesa.’’7 Zastarelo shvatanje da nije potrebno učiti celog života možda je na najbolji način demantovao Ulrih Jirgens, tada mladi nemački naučnik, 1990. godine u Berlinu na održavanju Sedme godišnje konferencije Evro-azijske asocijacije za studije menadžmenta, rečima: ’’ Samo životinja može da se trenira dok je mlada. Čovek je spreman da uči, prihvata stavove i saznanja, da se menja tokom čitavog života. Prema tome, direktor može da se obrazuje, da uči i da primenjuje nova saznanja do kraja svoje profesionalne karijere’’. U tradicionalnom društvu, učenje prestaje sa mladalačkim dobom. U društvu znanja potrebno je stalno i ponovno učenje. Pretpostavlja se da će u postkapitalističkom društvu, svakih pet do deset godina, staro znanje morati da bude obnovljeno novim učenjem i znanjem, novim stručnim kvalifikacijama. U eri nove načuno-tehnološke revolucije, sve više se uvažava saznanje da kapacitet preduzeća ne zavisi samo od tehnološke modernizacije, već i od nivoa obrazovanja i od uključivanja nauke u tehnološke i ekonomske procese. U uslovima 7

Prof.dr Jovanovic, M.; Interkulturni menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004, 262-263 str.

10

sadašneg dinamičnog naučno-tehnološkog progresa, posebno se postavljaju veliki zahtevi prema kvalitetu ljudskog resursa kao glavnog izvora bogatstva jednog društva. Moderna privreda traži dobro obučenu, prilagodljivu radnu snagu, tako da obrazovanje i usavršavanje zaposlenih i menadžera, predstavlja nerazdvojni deo svake uspešne razvojne politike. Zbog toga što planiranje kadrova i njihovog obrazovanja predstavlja ključno pitanje svakog društva, ulaganje u obrazovanje kadrova ne bi se smelo tretirati kao vid potrošnje, već kao vid ulaganja u proširenu reprodukciju.

11

Srbija - društvo znanja Pozitivne promene u stvaranju društva znanja mogu se ostvariti samo razvojem sopstvene metodologije i kroz permanentne i stalne procese edukacije, koji su primereni našoj zemlji ili čak lokalnoj sredini, imajući u vidu naše kulturne, psihološke i prirodne osobenosti. Znanje koje stoji u osnovi društva znanja stvaraju ljudi koji su svojim obrazovanjem osposobljeni za to da kreativno i kritički misle, rešavaju probleme i međusobno sarađuju i koji će biti sposobni da generišu novi održivi društveni sistem. Novi društveni sistem i savremena struktura privrednih faktora podrazumevaju obrazovane ljude koji brzo uče i menjaju sopstvene sposobnosti u skladu sa tehnološkim razvojem i globalnim trendovima razvoja. Ovako povećani zahtevi od ljudskih resursa traže temeljne reforme u obrazovanju današnje Srbije, koje zaostaje za standardima Evrope, ali i za neposrednim potrebama sadašnje srpske privrede. Izdvajanje za potrebe obrazovanja u Srbiji 2006. godine iznosilo je 3,5% BDP, dok se u zemljama OECD preporučuje 6%. Obrazovna politika u Srbiji nije dovoljno jasno usmerena na stvaranje ljudskih resursa. Sistem obrazovanja nije dovoljno efikasan, ne obuhvata svu decu i omladinu i ne stvara dovoljno kvalitetne ishode ni na jednom nivou. Rezultati osnovnog obrazovanja, mereni kroz jezičku, matematičku i naučnu pismenost daleko su ispod evropskog proseka. Obrazovna struktura stanovništva je veoma nepovoljna, s obzirom da više od 1/5 stanovništva starijeg od 15 godina nema potpuno osnovno obrazovanje, a skoro polovina stanovništva nema (školsko) zanimanje. Jedan od osnovnih ciljeva Srbije treba da bude smanjenje populacije bez zanimanja. Najveći problemi aktuelnog obrazovnog sistema u Srbiji su nedovoljna efikasnost i efektivnost obrazovanja, nizak obrazovni nivo stanovništva, kao i rigidnost postojećeg sistema školovanja. To za posledicu ima nizak opšti obrazovni nivo, veliki odliv školovanog kadra u inostranstvo, veliki procenat ispadanja iz školskog sistema na svim nivoima obrazovanja, nedostatak standarda za očuvanje kvaliteta, nedostatak određenih veština, neophodnih u obrazovanom procesu, kako kod nastavnika, tako i kod đaka/studenata. Obrazovanje za Srbiju kao društvo zasnovanom na znanju mora da zadovolji sledeće ciljeve: • da ojača bazična i primenjena znanja, kao pretpostavku fleksibilnosti na tržištu rada, • da osigura dostupnost kvalitetnog obrazovanja za sve, • da ojača rano obrazovanje i razvije sistem permanentnog obrazovanja i • da kroz promene obrazovnog sistema obezbedi komplementarnost teorijskih i praktičnih znanja, odnosno široke kompetencije obrazovanih ljudi u skladu sa promenama u tehnologiji i promenama ekonomskog ambijenta.

12

Srbija mora da poveća ulaganje u obrazovanje najmanje na 6% BDP, da uskladi obrazovni sistem sa potrebama tržišta rada i reformi, sa jedne strane, ali i sa potrebama budućih generacija, zasnovanih na novim tehnologijama i načinu komunikacije, kao i da sam sistem obrazovanja učini efikasnijim. Nacionalni interes svake zemlje je da zadrži stručne kadrove. U savremenom svetu najveća komparativna prednost na planu korišćenja profitabilnog dela raspoloživog tehnološkog fonda su, upravo, ljudi. Masovan „odliv mozgova“ iz zemlje ima negativne posledice na stanje intelektualnog kapitala u njoj, a samim tim i na mogućnosti budućeg razvoja. U toku tranzicije došlo je do velikog odliva intelektualnog kapitala iz postsocijalističkih zemalja. Najnovija pojava „odliva mozgova“, karakteristična za većinu zemalja, nije zaobišla ni Srbiju.

Zaključak

13

Najznačajniji resurs današnjice je znanje. A kako i ne bi bilo, kad je dokazano da je ukupno ljudsko znanje nastalo od 1900. godine udvostručeno do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanje udvostručava svakih pet do osam godina. Ovaj fascinantan podatak, osim što sam po sebi predstavlja zanimljivost, ima neslućene implikacije na naš svakodnevni život, privatni i poslovni. Na privatnom planu ova "eksplozija" znanja ima za posledicu da zemlje i pojedinci kojima su novoosvojena znanja na raspolaganju stiču velike potencijale za kontinuirano povećanje životnog standarda, kvaliteta života i bogatstva uopšte. Na poslovni život pojedinca, organizacije, države i sveta posmatrano u celini, ove ogromne, ubrzane i svakodnevne promene utiču na način koji će u svakom pogledu i značajno izmeniti dosadašnji način života.8 ’’Već sada je teško predvideti koja znanja i veštine će biti potrebne i tražene za narednih deset godina. U većini profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina, što znači da znanje svakog od nas treba da se duplira svake dve-tri godine, samo da bi držali korak sa promenama. Oni koji to ne budu činili neumitno će zaostajati!’’ Nivo i struktura obrazovanosti ljudskog resursa su garant doprinosu ekonomskog i društvenog razvoja. Statistički podaci pokazuju da zemlje koje imaju stručno osposobljene kadrove imaju daleko veću šansu u svetskoj podeli rada i ostvarivanju natprosečnog profita. S obzirom na to da stručnost i znanje zastarevaju zbog bržeg razvoja nauke, tehnike i tehnologije, za nesmetani rast i razvoj u budućnosti, potrebno je značajno ulaganje u obrazovanje i usavršavanje kadrova. U međusobnim odnosima moći i znanja određuje se karakter svakog vremena. ’’U predmodernom svetu postojala je jednakost istine i dobra u smislu – Znanje je vrlina, dok se u savremenom svetu vrednost istine dokazuje silom – Znanje je moć!``9 U prošlosti, znanje je bilo upućeno na moć, ali nije bilo identično sa njom. U postindustrijskom društvu, vrlo je jasno razdvojen svet znanja i smisla od tehnike vladanja, pri čemu je znanje izjednačeno sa moći.

Literatura 8

Pejic, D.; E magazin, broj 45.

9

Mihajlović, B. E magazin, broj 50.

14

•

Prof.dr Jovanovic, M.; Interkulturni menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004.

•

Drucker, P. F; Post-Capitalist Society, HarperBusiness, New York, 1993.

•

Avramović, Z.; Sociološki pregled, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 2007.

•

Popović, M. i Rankvić, M.; Teorije i problemi društvnog razvoja, Beograd, 1981.

•

Mihajlović, B. E magazin, 2006.

•

Pejić, D.; E magazin, 2006.

15