Cobb 2004-vol2

UDK 167.7:63

YU ISSN: 0354-1320

ZBORNIK NAU^NIH RADOVA 2004.

Vol. 10. br. 2

RADOVI SA XVIII SAVETOVANJA AGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA

Beograd

Redakcioni odbor Milan Adamovi} (Beograd), Milan \evi} (Beograd), \or|e Glamo~lija (Beograd), Mirjana Jarak (Novi Sad), Zora Jeli~i}, (Beograd), @ivota Jovanovi} (Beograd), Milovan Jovi~in (Novi Sad), Marija Kraljevi}-Balali} (Novi Sad), Sa{a Krstanovi} (Beograd), Du{an Latinovi} (Beograd), Slobodan Milenkovi} (^a~ak), Petar Mi{i} (Beograd), Mihajlo Nikoli} (Beograd), Vladislav Ognjanov (Novi Sad), Mihailo Ostoji} (Beograd), Petar Stoji} (Beograd), Mirko Uro{evi} (Beograd), Sava Vu~kovi} (Beograd), Gordana [urlanMomirovi} (Beograd), Dragoljub @uni} (Beograd). Izdava~ki savet Radmila Beskorovajni (Beograd), \ina Bo`ovi} (Bijelo Polje), Slavica ^oli} (Beograd), Vaso Komneni} (Beograd), Janja Kuzevski (Beograd), Nada Milo{evi} (Novi Sad), Radi{a Nikoli} (Beograd), Zorica Paji} (Beograd), Sne`ana Pupovac (Beograd), Du{an Radisavljevi} (Beograd), Mihailo Radivojevi} (Beograd), Borislav Radomir (Beograd), Mileta Stojkovi} (Beograd), Goran Todorovi} (Beograd), Gordan Zec (Beograd), Tomislav @ivanovi} (Beograd). Glavni i odgovorni urednik Vaso Komneni} Urednici Radmila Beskorovajni Slavica ^oli} Janja Kuzevski Uredni{tvo i administracija 11213 Beograd, Padinska Skela Tel: 011/8871-175, 8871-174, Fax: 8871-125 E-mail: [email protected] [email protected] Priprema: GRID Studio, Beograd [tampa: Grafiprof, Beograd Tira`: 200 primeraka Ovaj Zbornik Nau~nih radova XVIII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, {tampan je uz pomo} Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

Sadr`aj Borislav Radomir, Mileta Stojkovi}, Mihailo Radivojevi} REZULTATI GOVEDARSKE PROIZVODNJE U PKB KORPORACIJI U 2003. GODINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Milovan Jovi~in, Aleksandar Milovanovi}, Radmila Beskorovajni, Gordana U{}ebrka, Dragan @iki}, Milica Vukovi}, Radi{a Nikoli}, Mihailo Radivojevi} ISPITIVANJE UTICAJA ESTROGENE AKTIVNOSTI SENA LUCERKE NA PROIZVODNE I REPRODUKTIVNE POKAZATELJE MUZNIH KRAVA NA FARMAMA PKB KORPORACIJE . . . . . . . . . . . . . . . 17 Predrag Peri{i}, Zlatko Skalicki, Cvijan Meki}, Gligorije Trifunovi} UTICAJ UDELA GENA CRVENOG HOL[TAJNA NA REPRODUKTIVNE I PROIZVODNE OSOBINE PRVOTELKI SIMENTALSKE RASE . . . . . . . . . 25 Slav~a Hristov, Renata Relji} SPRE^AVANJE POJAVE I SUZBIJANJE STAFILOKOKNOG MASTITISA KRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Tihomir Petrujki}, Dragi{a Trailovi}, Nenad Lazarevi}, Pavle Pudlo, Mladen Polovina, Aleksandar Furdek, Predrag Novakovi}, Jovo Ostoji}, Aleksandar Gaji}, Teodor Natallaris, Ilija [ari}, Gojko Proti}, Branko Petrujki} UPOTREBA API-FITO TERAPIJE U SUZBIJANJU SUBKLINI^KIH MASTITISA MUZNIH KRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Rade Jovanovi}, Sne`ana Drini}-Mladenovi}, Goran Drini} GENETI^KI MODIFIKOVANE BILJKE - NUTRITIVNI I ZDRAVSTVENI ASPEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Nata{a Tolimir, Zoran Popovi}, Sreten Mitrovi}, Zlatan Sinovec, Marina Vuki}-Vranje{ ZNA^AJ HROMA U ISHRANI DOMA]IH @IVOTINJA . . . . . . . . . . . . . . . 53 Dimitrije Savi}, Nata{a Savi}, Ivan Baki}, Sreten Mitrovi} ISPITIVANJE PROIZVODNIH OSOBINA RODITELJSKOG JATA TE[KOG HIBRIDA COBB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Vladan \ermanovi}, Sreten Mitrovi} PRIKAZ POJEDINIH OSOBINA ARBOR ACRES HIBRIDA U TOVU BROJLERSKIH PILI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Ivan Pavlovi}, Sne`ana Ivanovi} NALAZ TOXOPLASMA GONDII U JAJIMA @IVINE EPIDEMIOLO[KI ZNA^AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

Sne`ana Ivanovi}, Ivan Pavlovi}, Zoran Lili} CAMPYLOBACTER JEJUNI U MESU @IVINE EPIDEMIOLO[KI ZNA^AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Ivan Pavlovi}, Vojin Hudina, Stanko Mini}, Mileta Rikson, Snje`ana Pupovac, Jelena Vujanovi}, Slavica @ivkovi}, Bo`idar Savi} PREVENTIVNE MERE U KONTROLI PARAZITSKIH INFEKCIJA KOD FARMSKOG DR@ANJA SVINJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Sreten Mitrovi}, Vladan @ivoti}, Predrag Ili} STANJE I PRIVREDNI ZNA^AJ KONJARSTVA U NAS . . . . . . . . . . . . . . . 95 Nurgin Memi{i, Frida Bauman, Biserka Pavlov UTICAJ ISHRANE NA TOVNA I KLANI^NA SVOJSTVA JARADI DOMA]E BALKANSKE KOZE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Zoran Popovi}, Dragan Ga~i}, Milo{ Beukovi}, Nenad Novakovi} ANALIZA BROJNOG STANJA I ODSTREL JELENSKE DIVLJA^I (Cervus elaphus L.) U LOVI[TU „KOZARA“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

UDK: 636 Stru~ni rad

REZULTATI GOVEDARSKE PROIZVODNJE U PKB KORPORACIJI U 2003. GODINI B. Radomir, M. Stojkovi}, M. Radivojevi}* Izvod: Tokom 2003. godine prose~no brojno stanje krava bilo je 8.230 grla {to je za 627 grla vi{e nego u 2002. godini, ili za 8,2 %. Ostvarena prose~na proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti od 6.694 kg mleka bila je ve}a od proizvodnje u 2002. godini za 135 kg ili 2,0 %. Planirana je realizacija proizvodnje mleka od 6.800 kg tako da je plan ostvaren u velikoj meri (98,4%). Kvalitet mleka je bio bolji u zimskom periodu u pogledu sadr`aja suve materije i mle~ne masti. Klju~ne re~i: krave, mleko. Uvod Poljoprivredna Korporacija Beograd jedan je od najzna~ajnijih nosioca krupne industrijske proizvodnje u domenu sto~arstva, naro~ito u oblasti proizvodnje mleka. Proizvodnja je u velikoj meri integrisana sa preradom i prometom finalnih proizvoda. Mle~no govedarstvo je najzastupljenija i najzna~ajnija proizvodnja. Prose~an broj goveda u 2003. godini iznosio je preko 19.000. U 2003. godini proizvedeno je oko 55 miliona litara mleka ili prose~no po kravi 6.694 kg. Tendencija porasta obima proizvodnje mleka je prisutna i planira se i dalje pro{irenje, intenziviranje i modernizacija proizvodnje mleka i sto~arske proizvodnje u celini. Glavni napori u cilju realizacije nasledne predispozicije i produktivnosti `ivotinja nalaze se u oblasti ishrane, jer se na taj na~in najefikasnije sprovodi pobolj{anje proizvodnih i reproduktivnih rezultata, kao i o~uvanje zdravstvenog stanja i toka metaboli~kih procesa u organizmu u optimalnim fiziolo{kim okvirima. Svakako, najve}a pa`nja se poklanja ishrani krava, jer ova kategorija je izlo`ena najve}im fiziolo{kim optere}enjima. Iz tog razloga poklanja se veliki zna~aj utvr|ivanju hemijskog sastava hraniva, pravilnom izboru hraniva i optimalnom odnosu istih u sasta* Mr Borislav Radomir, Mileta Stojkovi}, dipl.in`., PKB „Korporacija“, Padinska Skela, Beograd, Mihailo Radivojevi}, dipl.in`., Institut PKB „Agroekonomik“, Padinska Skela, Beograd.

5

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

vu obroka, kako bi se zadovoljile kompleksne potrebe krava, shodno specifi~nostima njihovog statusa u toku pojedinih faza proizvodno-reproduktivnog ciklusa. Korporacija raspola`e sa preko 21.000 hektara zemlji{ta na kome se proizvode `itarice, industrijsko i krmno bilje kao i povr}e. Za potrebe sto~arske proizvodnje anga`ovano je oko 60 % povr{ina. Na taj na~in, plan setve i program ishrane stoke omogu}avaju da Poljoprivredna Korporacija Beograd obezbe|uje kabastu i koncentrovanu hranu na bazi sopstvene proizvodnje dok se na eksternom tr`i{tu nabavljaju samo manje koli~ine potrebne sto~ne hrane (makroelementi, mikroelementi, vitamini i drugi dodaci sto~noj hrani). Materijal i metod rada Za potrebe rada detaljno su obra|eni i analizirani podaci sto~arske proizvodnje i proizvodnje sto~ne hrane u 2003. godini. Posebna pa`nja usredsre|ena je na proizvodnju mleka, kao najva`niju i najobimniju oblast sto~arske proizvodnje u Poljoprivrednoj Korporaciji Beograd. Analizirani su brojno stanje, koli~ina i kvalitet mleka, proizvodnja sto~ne hrane kao i obim konzumiranja i iskori{}avanja hrane i hranljivih materija obroka. Prikupljeni podaci obra|eni su primenom adekvatnih matemati~ko-statisti~kih metoda. Rezultati u proizvodnji 1. Brojno stanje goveda Podaci o brojnom stanju goveda prikazani su u tabeli 1. Tab. 1. Prose~no brojno stanje goveda 2003. godine

6

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

Prose~an broj goveda u 2003. godini bio je 19.023, od ~ega je 8.230 krava, 7.120 priplodni `enski podmladak i 2.124 grla u tovu. Poljoprivredna Korporacija Beograd svakako je jedan od najve}ih subjekata u govedarskoj proizvodnji u na{oj zemlji, i s obzirom na ~injenicu da raspola`e jako velikim brojem grla po jedinici povr{ine, a u uslovima dr`anja krava u vezanom sistemu. Gaje se crno-bela goveda u tipu Hol{tajna i sa veoma visokim udelom gena ove rase. U pore|enju sa 2002. godinom, u toku prethodne godine zabele`eno je pove}anje ukupnog broja grla za 1.483 grla ili 8,45 %, a istovremeno je do{lo do pove}anja broja krava za 627 grla ili 8,25 % (2002. godine u pore|enju sa 2001. godinom broj krava je pove}an za 2,2 %). U strukturi ukupnog broja goveda krave ~ine 43,26 %. Na taj na~in storene su realne pretpostavke za dostizanje brojnog stanja od 9.000 muznih krava. 2. Proizvodnja mleka i kvalitet mleka U toku 2003. godine na osam farmi Poljoprivredne Korporacije Beograd, proizvedeno je ukupno 55.093.566 kg mleka sa 3,6 % mle~ne masti. Najmanju koli~inu mleka (1.572.735 kg) proizvela je farma osam (8) a najve}u koli~inu (9.558.185 kg) farma jedan (1). Podaci o prose~noj proizvodnji mleka po kravi prikazani su u tabeli 2. Tab. 2. Koli~ina mleka sa 3,6 % mle~ne masti u 2003. godini, dnevno po grlu, kg

7

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

Prose~na proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti iznosila je 6.694 kg a kretala se u intervalu od 6.121 kg na farmi osam (8) do 7.176 kg na farmi jedan (1). Razlika od 1.055 kg upu}uje na mogu}nosti za dalje pove}anje proizvodnje mleka. U pore|enju sa 2002. godinom proizvodnja mleka je pove}ana za 135 kg po kravi. U grafikonu na slici 1 prikazana je i prose~na dnevna proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti po grlu, posmatrano po mesecima. Sl. 1. Prose~na dnevna proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti, po grlu

Na grafikonu se jasno mo`e uo~iti nepovoljan uticaj ekstremno visokih ambijentalnih temperatura u letnjem periodu na proizvodnju mleka, ali i mogu}nost da se u jesenjem periodu ostvari ve}a proizvodnja mleka. Na slikama 2 i 3, i u tabeli 3, prikazan je prose~an sastav mleka i koli~ina ingredijenata u letnjem i zimskom periodu. Sl. 2. Prose~an sadr`aj suve materije bez masti u mleku

8

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

Sl. 3. Prose~an sadr`aj mle~ne masti i proteina

Tab. 3. Prose~an kvalitet mleka

9

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

Iz podataka u tabeli 3 i u grafikonima na slikama 2 i 3, jasno se mo`e sagledati da su visoke ambijentalne temperature u letnjem periodu ispoljile nepovoljan uticaj i na sastav mleka i to u prvom redu na sadr`aj mle~ne masti a u izvesnoj meri i na sadr`aj proteina. 3. Konzumiranje i iskori{}avanje hrane i hranljivih materija Prose~an dnevni utro{ak hrane po grlu je prikazan u tabeli 4, odakle se mo`e primetiti da se kretao u intervalu od 31,49 kg do 39,83 kg ili u proseku 35,96 kg, kada se posmatraju podaci prikazani za Poljoprivrednu Korporaciju Beograd u celini.

Tab. 4. Dnevni utro{ak hrane po grlu, kg

To zna~i da je prose~an obim konzumiranja hrane po kravi godi{nje, posmatrano na nivou Poljoprivredne Korporacije Beograd, u celini iznosio 13.125 kg kao {to je prikazano u tabelama 5 i 6. 10

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

Tab. 5. Prose~an utro{ak grupa hraniva i hranljivih materija po kravi godi{nje

Tab. 6. Prose~an utro{ak hraniva i hranljivih materija po kravi godi{nje

U toku 2003. godine krave su utro{ile ukupno 6.238 kg suve materije ili 17,09 kg dnevno, 43.143 MJ neto energije laktacije ili 118,20 MJ dnevno, 980 kg proteina ili 2,68 kg/dan i 1.137 kg sirovih vlakana odnosno 3,11 kg na dnevnom nivou. Sadr`aj ukupnih proteina u suvoj materiji obroka iznosio je 15,71 %, a koncentracija obroka bila je 6,92 MJ NEL po kilogramu suve materije. Sadr`aj sirove celuloze u suvoj materiji obroka bio je 18,22 %, sadr`aj frakcije vlakana rastvorljive u kiselim deterd`entima bio je 24,69 % a sadr`aj vlakana rastvorljivih u neutralnim deterd`entima bio je 40,57 %. Uvid u strukturu obroka dat je u tabelama 7 i 8. 11

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

Tab. 7. Hraniva kao izvori hranljivih materija

Tab. 8. Grupe hraniva kao izvori hranljivih materija

Osnovna komponenta obroka bila je kukuruzna sila`a, koja u je u obroku u~estvovala u koli~ini od 58,18 %. Zelena hraniva u obroku su prisutna samo u maloj meri, svega 2,95 %, {to je razumljivo s obzirom na ~injenicu da se koncept ishrane na bazi zelenog konvejera napu{ta u Poljoprivrednoj Korporaciji Beograd. U~e{}e sena lucerke u oboku krava je bilo 8,01 % a u~e{}e koncentrovanih hraniva 18,30 %. Podaci o efikasnosti iskori{}avanja hrane i hranljivih materija prikazani su u tabeli 9. 12

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

Tab. 9. Prose~no iskori{}avanje hrane i hranljivih materija

Po jednom kilogramu proizvedenog mleka sa 3,6 % mle~ne masti utro{eno je 1,961 kg hrane (od ~ega se 0,359 kg odnosi na koncentrovana hraniva), 0,935 kg suve materije, 6,445 MJ neto energije laktacije, 144 grama ukupnih proteina i 170 grama sirovih vlakana. Ovi rezultati su iskazani u bruto iznosu i kada se ima u vidu da su postignuti u uslovima prakti~ne proizvodnje, koju neminovno prati pojava nekonzumiranih ostataka i rastura hrane, mogu se prihvatiti kao povoljni. Za obezbe|enje utro{enih koli~ina sto~ne hrane u 2003. godini bilo je potrebno anga`ovanje oko 60 % od ukupnih setvenih povr{ina ili 12.975 ha, {to iznosi 0,74 ha po grlu. Ostvarena setvena struktura prikazana je u tabeli 10. Tab. 10. Ostvarena setvena struktura 2002/03 godine

Zaklju~ak U toku 2003. godine, u pore|enju sa prethodnom godinom, do{lo je do pove}anja brojnog stanja goveda. Postoje}a struktura stada i brojno stanje daju realnu mogu}nost pove}anja broja krava do 9.000 grla. Prose~na proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti, po kravi iznosila je 6.694 kg na godi{njem nivou, {to je za 135 kg ili 2,0 % vi{e u pore|enju sa 2002. godinom. S obzirom na sadr`aj suve materije i mle~ne masti, kvalitet mleka bio je bolji u zimskom periodu u pore|enju sa letnjim periodom. 13

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

Za ostvarenu proizvodnju (18,34 kg) krave su konzumirale 17,09 kg suve materije, 118,20 MJ neto energije laktacije, 2.684 grama ukupnih proteina (15,71 % suve materije) i 3.144 grama sirove celuloze dnevno. Literatura 1. Adamovi}, M., Sretenovi}, Ljiljana, Milo{evi}, M., Stoji}evi}, Lj., Zeremski, D. (1993): Savremeni principi ishrane visoko-proizvodnih krava. Veterinarski glasnik, 47, (4-5), 227-236. 2. Obra~evi}, ^. (1989): Ishrana goveda, Nau~na knjiga, Beograd. 3. PKB Korporacija, (2003): Izve{taj, Plansko analiti~ka slu`ba. 4. [evkovi}, N., Pribi~evi}, S., Raji}, I. (1991): Ishrana doma}ih `ivotinja. Nau~na knjiga, Beograd.

14

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

UDC: 636 Profesional paper

RESULTS OF CATTLE BREEDING IN PKB CORPORATION IN 2003. B. Radomir, M. Stojkovi}, M. Radivojevi}* Summary In 2003 the average number of dairy cows was 8230, or 627 (8.2 %) more than in 2002. The average yield of milk with 3.6 % butterfat was 6694 kg, which was 135 kg or 2.0 % above the yield in 2002. Production plan for 2003 was 6800 kg of milk and it was accomplished in great level of efficiency (98.4 %). Quality of milk, judged by dry matter and butterfat content was better during the winter period. cows, milk.

* Borislav Radomir M.Sc., Mileta Stojkovi}, B.Sc., PK „Beograd“, Padinska Skela, Belgrade, Mihailo Radivojevi}, B.Sc., Institut PKB „Agroekonomik“, Padinska Skela, Belgrade.

15

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 17-23

UDK: 636.086 Originalni nau~ni rad

ISPITIVANJE UTICAJA ESTROGENE AKTIVNOSTI SENA LUCERKE NA PROIZVODNE I REPRODUKTIVNE POKAZATELJE MUZNIH KRAVA NA FARMAMA PKB KORPORACIJE M. Jovi~in, A. Milovanovi}, Radmila Beskorovajni, Gordana U{}ebrka, D. @iki}, Milica Vukovi}, R. Nikoli}, M. Radivojevi}* Izvod: Ispitivani su nivoi estrogene aktivnosti prvog otkosa lucerke biolo{kim testom na polno nezrelim `enkama pacova u odnosu na proizvodne i reproduktivne pokazatelje muznih krava. Od 9 uzoraka sena, kod 3 je ustanovljena poja~ana estrogena aktivnost. Analiza proizvodnih parametara ukazuje na postojanje povezanosti estrogene aktivnosti sena lucerke u periodu u kome muzne krave dobijaju lucerku u obroku i ukupne koli~ine mleka, muznog proseka i sadr`aja mle~ne masti. Zapa`en je negativan uticaj na ispoljavanje polnog `ara, odnosno broj osemenjenih krava, kao i uticaj na smanjenu uspe{nost osemenjavanja, pove}an indeks osemenjavanja i du`i prose~an servis period. Klju~ne re~i: estrogeni, lucerka, krave, reprodukcija, mle~nost. Uvod Hraniva biljnog porekla sadr`e brojna nenutritivna jedinjenja koja mogu, u manjoj ili ve}oj meri uticati na zdravlje i proizvodne karakteristike `ivotinja. Zna~ajnu grupu ovih jedinjenja predstavljaju fitoestrogeni, jedinjenja sa estrogenom aktivno{}u koje se prirodno nalaze u biljkama, i koji uneti u `ivotinjski organizam ispoljavaju efekte estrogenizacije.

* Dr Milovan Jovi~in, vi{i nau~ni saradnik, Aleksandar Milovanovi}, dipl.in`., Nau~ni institut za veterinarstvo „Novi Sad“, Novi Sad, mr Radmila Beskorovajni, Milica Vukovi}, dipl.in`., mr Radi{a Nikoli}, Mihailo Radivojevi}, dipl.in`., Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Beograd, prof. dr Gordana U{}ebrka, mr Dragan @iki}, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Rad je finansiran od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije po osnovu zadatka iz projekta BTR.5.05.4333.B.

17

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 17-23

U na{oj zemlji, posle kukuruza, lucerka je najva`nija krmna kultura koja se koristi u ishrani krava (\or|evi} i sar., 2002). Kori{}enjem lucerke u ishrani u organizam `ivotinja unosi se i odre|ena koli~ina kumestrola, fitoestrogena koji spada u grupu kumestanata (Sormunen-Cristian i sar., 1998). Koli~ina fitoestrogena u lucerki nije konstantna ve} zavisi od hemijskog sastava zemlji{ta, klimatskih faktora, gljivi~nih oboljenja, starosti luceri{ta, broja otkosa, na~ina konzerviranja, itd. (Kallela, 1975; Miljkovi}, 1976; Adams, 1996). Palfij (1981) ukazuje da umerene koli~ine fitoestrogena, koje su ekvivalentne 73,2 g dietilsilbestrola, pove}avaju koli~inu mle~ne masti, a pove}ane koli~ine fitoestrogena dovode do smanjenja mle~ne masti. Simptomi fitoestrogenoze su pove}enje i edem vulve, hiperplazije i cisti~ne degeneracije endometrijuma, ovarijalne ciste, sekrecije estralne sluzi, anomalije polnog ciklusa, anestrija, akoncepcija, embrionalni mortalitet, prolapsus vagine, superestrus, abortus, pove}anje vimena i delimi~na sekrecija kod infantilnih `ivotinja (Miljkovi}, 1976). S obzirom na veliki broj jedinjenja koja pokazuju estrogenu aktivnost, jedan od na~ina detekcije je biolo{ki ogled na polno nezrelim `enkama mi{eva i pacova. Cilj ovog rada je bio da se uterotrofnom probom ispita prisustvo estrogenih materija i dobijeni rezultat dovede u vezu sa proizvodnim i reproduktivnim parametrima muznih krava. Materijal i metod Tokom 2003. godine, posredstvom Instituta PKB Agroekonomik, na 7 govedarskih farmi PKB Korporacije, sa ukupno 9 razli~itih parcela uzeto je 9 uzoraka prvog otkosa sena lucerke. Reprezentativni uzorak sena je dobijen pomo}u „Haycheck“- uzorkiva~a za seno (proizvo|a~ Haycheck, Kalifornija, SAD). Za biolo{ki ogled kori{}ene su polno nezrele `enke pacova Wistar soj, odgajene na farmi laboratorijskih `ivotinja Nau~nog instituta za veterinarstvo-„Novi Sad“. Pacovi su sme{teni u kavezima „Ehkrat“ (Nema~ka). Hranjeni su i pojeni ad libitum. Hrana je peletirana, deklarisana za ishranu pacova, proizvo|a~a VZ „Subotica“, koja je prethodno testirana radi isklju~enja eventualnog prisustva mikotoksina (zearalenona). Re`im svetla bio je 12h dan/12h no}, i automatski je regulisan. Temperatura je odr`avana na 20ºC. @enke pacova su tokom celokupnog trajanja ogleda bile u kavezu sa majkama do trenutka `rtvovanja. Proba se zasniva na trodnevnoj aplikaciji ekstrakta lucerke `eluda~nom sondom u uzrastu od 21 do 23 dana. Aplikovana koli~ina je iznosila 5ml/kg/telesne mase dnevno. Dvadeset ~etiri sata nakon poslednjeg tretmana merene su mase tela, a `ivotinje `rtvovane u etarskoj narkozi. Nakon `rtvovanja, va|ene su i preparisane materice bez jajnika, odvajane od vezivnog tkiva i merene vagom „Tehtnica Exacta 300ES“, sa digitalnon skalom koja o~itava vrednosti na tre}oj decimali grama. Za ispitivanje kori{}eno je 4 jedinke po uzorku lucerke i 4 u kontrolnoj grupi, ukupno 40. Postupak ekstrakcije ra|en na osnovu opisa Liu i sar. (2001). Ukratko, uzorak biljnog materijala (100 g) preliven je sa metil alkoholom (700 ml) i uz povremeno mu}kanje na sobnoj temperaturi ostavljeno je da stoji 24 ~asa. Ura|ene su tri sukcesivne ekstrakcije sa sve`im rastvara~em. Ekstrakti su sakupljeni i upareni pod sni`enim pritiskom. 18

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 17-23

Rastvara~ je uklonjen primenom injektorske vodene pumpe a vlaga je uklonjena pomo}u rotacione vakuum pumpe. Temperatura kupatila maksimalno je bila 50oC. Proizvodni i reproduktivni pokazatelji krava dobijeni su iz redovne sto~arske i veterinarske evidencije koja se vodi na gazdinstvima PKB Korporacije. Rezultati istra`ivanja i diskusija U skladu sa ciljevima rada u tabeli 1 su prikazani rezultati biolo{kog ogleda.

Tab. 1. Rezultati ispitivanja estrogene aktivnosti uzoraka sena lucerke po gazdinstvima

Pove}anje relativne mase uterusa ustanovljeno je kod tri uzorka i to sa gazdinstva C (oba uzorka) i gazdinstva E (tab. 1). Pove}anje relativne mase ukazuje na pove}anu estrogenu aktivnost pomenutih uzoraka. Porast te`ine pod dejstvom izlaganja estrogenim agonistima posledica je kombinacije hipertrofije i hiperplazije }elija materice, }elijske infiltracije, vezivanjem vode-edema u tkivu i njenog nagomilavanja u lumenu materice (Kanno i sar., 2001.). Mehanizam delovanja se ogleda u mogu}nosti vezivanja fitoestrogena za estrogene receptore i (Kuiper i sar., 1998). Na osnovu ~injenice da se zavisno od doze masa uterusa pove}ava kao odgovor na delovanje estrogenih supstanci, OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), je izdao 2000. godine protokol pod nazivom „Uterotrofna proba u cilju detekcije estrogena i estrogenu sli~nih supstanci“. Pored pomenute in vivo metode za detekciju postoji i ve}i broj in vitro metoda za detekciju estrogene aktivnosti koje se baziraju na kulturi }elija karcinoma dojke (Welshons i sar., 1990., Boue i sar., 2003). Ove in vitro tehnike su ~esto neprakti~ne zato {to zahtevaju postojanje skupocene opreme. In vitro tehnika je senzitivnija nego {to je neophodno za klini~ka ispitivanja a nije u stanju da ispita uticaj metabolita nastalih kao posledica fiziolo{kih mehanizama u organizmu (Galey i sar., 1993). Proizvodni rezultati gazdinstva E, jednog od gazdinstava na kome je utvr|ena pove}ana estrogena aktivnost u uzorku sena lucerke prikazani su u tabeli 2. 19

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 17-23

Tab. 2. Polugodi{nji prikaz proizvodnih pokazatelja i distribucije utro{ka pojedinih otkosa sena lucerke na gazdinstvu E

Zbirna koli~ina mleka, procenat mle~ne masti i muzni prosek po grlu bili su najni`i u VI mesecu koji odgovara periodu u kome je ve}i deo kabastog obroka ~inilo seno lucerke I otkosa za koji je utvr|ena pove}ana estrogena aktivnost (tab. 2). U VIII mesecu, kada je seno lucerke I otkosa kori{}eno u kombinaciji sa senom II otkosa zabele`en je najni`i muzni prosek u {estomese~nom ispitivanju proizvodnih parametara (tab. 2). Palfij (1981) je u svom radu ukazao da optimalni nivo fitoestrogena u sto~noj hrani uslovljava pove}anje koli~ine mle~ne masti, dok dalje pove}anje estrogene aktivnosti dovodi do pada koli~ine mle~ne masti. Reproduktivni pokazatelji gazdinstva E, jednog od gazdinstava kome je utvr|ena pove}ana estrogena aktivnost u uzorku sena lucerke prikazana je u tabeli 3. Tab. 3. Polugodi{nji prikaz reproduktivnih pokazatelja i distribucije utro{ka pojedinih otkosa sena lucerke na gazdinstvu E

Kada je u ishrani krava u VI mesecu kori{}eno seno lucerke I otkosa uspe{nost osemenjavanja, servis period i indeks v.o. bili su nepovoljniji u odnosu na ostale mesece (tab. 3). Me|utim, u kombinaciji sena lucerke I i II otkosa, u X mesecu, dobijene su druga~ije vrednosti reproduktivnih pokazatelja (tab. 3). Probleme u reprodukciji kod krava i ovaca, kao posledica delovanja fitoestrogena opisao je i Adams (1995). On je utvrdio poreme}aje funkcije jajnika pra}ene sa smanjenim procentom koncepcije i porastom embrionalnih gubitaka. Ovaj vid neplodnosti je privremen i nestaje mesec dana nakon isklju~enja hraniva bogatih fitoestrogenima. Jedan 20

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 17-23

od mehanizama poreme}aja reprodukcije usled delovanja fitoestrogena opisuju Montgomery i sar. (1985) koji ukazuju da pove}anje kumestrola dovodi do statisti~ki zna~ajnog pada koncentracije luteiniziraju}eg hormona kod ovarijektomisanih ovaca. Eksperimenti ra|eni na laboratorijskim `ivotinjama ukazuju na pojavu vi{eoocitnih folikula kao posledica delovanja fitoestrogena {to, tako|e, mo`e biti razlog smanjenja reproduktivnih funkcija (Jefferson i Newbold, 2000). Uop{teno, fitoestrogeni dovode do subklini~ke neplodnosti koja se uglavnom ne prepoznaje, jer se smanjeni procenat plodnosti prihvata kao normalan (Adams, 1996). Zaklju~ak Na osnovu dobijenih rezultata biolo{kog testa mo`e se zaklju~iti da postoji zna~ajna razlika u estrogenoj aktivnosti sena lucerke na pojedinim parcelama. Iz rezultata koji se odnose na proizvodne i reproduktivne pokazatelje mo`e se samo naslutiti postojanje korelacije sa estrogenom aktivno{}u sena lucerke. Za dono{enje kona~nog zaklju~ka treba nastaviti sa ispitivanjima narednih otkosa i uklju~iti podatke sa ostalih farmi iz ogleda. Opisana metoda se mo`e uspe{no primeniti u daljim ispitivanjima estrogene aktivnosti sto~ne hrane. U cilju pove}anja osetljivosti same metode neophodno je uraditi citolo{ka i histolo{ka ispitivanja. Literatura: 1. Adams, N.R. (1995): Detection of the effects of phytoestrogens on sheep and cattle. J. Anim. Sci. May, 73, (5), 1509-15. 2. Adams, N.R. (1996): Natural and anthropogenic environmental oestrogens: the scientific basis for risk assessment. Pure & AppI. Chem., 70, 9, 1855-1862. 3. Boue, S.M., Wiese, T.E., Nehls, S., Burow, M.E., Elliott, S., Carter-Wientjes, C.H., Shin, B.Y., Mc Lachlan, J.A., Cleveland, T.E. (2003): Evaluation of the Estrogenic Effects of Legume Extracts Containing Phytoestrogens. J. Agrical. Food Chemistry, 51, 2193-2199. 4. \or|evi}, N., Koljaji}, V., Grubi}, G., Adamovi}, M., Glamo~i}, D. (2002): Sila`a lucerke u ishrani krava. Zbornik nau~nih radova, Institut PKB Agroekonomik, Beograd, 8, 329-339. 5. Galey, F.D., Mendez, L.E., Whitehead, W.E., Holstege, D.M., Plumlee, K.H., Johnson, B. (1993): Estrogenic activitz in forages: diagnostic use of the classical mouse uterine bioassay. J. Vet. Diagn. Invest., 5, 603-608. 6. Jefferson, W. Newbold, R. (2000): Potential Endocrine-Modulating Effects of Various Phytoestrogens in the Diet. Nutrition, 16, 658-662. 7. Kallela, K. (1975): The Effect of Storage on The Estrogenic Effect Of Red Clover Silage. Nord. Vet.-Med., 27, 562-569. 8. Kanno, J., Onyon, L., Hasemaan, J., Fenner-Crisp, P., Ashby, J., Owens, W. (2001): The OECD Program to Validate the Rat Uterotrophic Bioassay to Scre21

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 17-23

en Compounds for in Viva Estrogenic Responses: Phase 1. Environmental Health Perspectives, August, 109, 81. 9. Kuiper, G.G., Lemmen, J.G., Lovell, S .(1998): Interaction of estroggenic chemicals and phytoestrogens with estrogen receptor beta. Endocrinology, 139, 4252. 10. Liu, J., Burdette, Joanna, Xu, H., Gu, C., Van Breemen, R., Bhat, Christina, Booth, Nancy, Constantinou, A., Pezzuto, J., Fong, H., Farnsworth, N., Bolton, Judy. (2001): Evaluation of Estrogenic Activity of Plant Extracts for the Potential Treatment of Menopausal Symptoms. Journal of Agricultural and Food Chemistry, 49, 5, 2472-2479. 11. Miljkovi}, V. (1976): Fitoestrogenoza. Reprodukcija i ve{ta~ko osemenjavanje goveda. Univerzitet u Beogradu, Izdava~ko-{tamparsko preduze}e,,Minerva”, Subotica-Beograd, 213-216. 12. Montgomery, G.W., Martin, G.B., Le Bars, J., Palletier, J. (1985): Gonadotrophin release in ovariectomized ewes fed different amounts of coumestrol. J. Reprod. Fertil., 73, 457-63. 13. Palfij, @ (1981): Vlijanie estrogeni aktivnosti. Dokladni vashnil, 3, 31-33. 14. Sormunen-Cristian, R., Taponen, S., Saastamoinen, I., Mela, T., Salomemi, H. (1998): Yellow-flowered lucerne: properties and influence on performance and reproduction of ewes. Agricultural and Food Science in Finland, 7, 437446. 15. Welshons, W.V., Rottinghaus, G.E., Nonneman, D.J. (1990): A sensitive bioassay for detection of dietarz estogens in animal feed. J. Vet. Diagn. Invest. 2, 268-273.

22

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 17-23

UDC: 636.086 Original scientific paper

INVESTIGATION OF THE ALFALFA HAY ESTROGENIC INFLUENCE ON PRODUCTION AND REPRODUCTIVE PERFORMANCE ON DAIRY FARMS OF PKB CORPORATION M. Jovi~in, A. Milovanovi}, Radmila Beskorovajni, Gordana U{}ebrka, D. @iki}, Milica Vukovi}, R. Nikoli}, M. Radivojevi}* Summary Estrogenic activity of first alfalfa cutting was investigated using uterine bioassay on immature female rats with correlation to production and reproductive performance of dairy cows. Nine hay samples were investigated and three had increased estrogenic activity. Production analyses have shown existing correlation between milk yeald, milk fat content, average milk production and estrogenic activity in lucerne hay during the feeding period. It is noticed a negative influence on estrus manifestation, number of inseminations, and also low rate of insemination and longer duration of open days. Key words: estrogens, alfalfa, cow, reproduction, milk yeald.

* Milovan Jovi~in, Ph.D., Aleksandar Milovanovi}, B.Sc., Institute for Veterinary Science „Novi Sad“, Novi Sad, Radmila Beskorovajni, M.Sc., Milica Vukovi}, B.Sc., Radi{a Nikoli}, M.Sc., Mihailo Radivojevi}, B.Sc., Institute PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Belgrade, Gordana U{}ebrka, Ph.D., Dragan @iki}, M.Sc., Faculty of Agriculture, Novi Sad. Paper is finansed by Ministry for Science, Technologies and Development, Republic Serbia, Project: BTR.5.05.4333.B.

23

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 25-30

UDK: 636.283:575.113.1 Orginalni nau~ni rad

UTICAJ UDELA GENA CRVENOG HOL[TAJNA NA REPRODUKTIVNE I PROIZVODNE OSOBINE PRVOTELKI SIMENTALSKE RASE P. Peri{i}, Z. Skalicki, C. Meki}, G. Trifunovi}* Izvod: Ispitivane su reproduktivne i proizvodne osobine prvotelki i meleza dobijenih meliorativnim ukr{tanjem simentalske i crveno-bele hol{tajn-frizijske rase. Ukupno je ispitivanjem bilo obuhva}eno 176 prvotelki podeljenih u pet grupa-sekcija, razvrstanih prema udelu gena crvenog hol{tajna (HF-RED) u simentalskoj rasi. Analiza uticaja udela gena crvenog hol{tajna (0%, 12,5%, 25%, 37,5%, 50%) na posmatrane reproduktivne i proizvodne osobine obavljena je metodom najmanjih kvadrata (LSMLMW, Harvey 1987). Dobijeni rezultati pokazuju da je udeo gena crvenog hol{tajna imao zna~ajnog uticaja (P<0,01) na sve ispitivane proizvodne osobine (trajanje laktacije, proizvodnju mleka i mle~ne masti u celoj i standardnoj laktaciji, procenat masti u mleku i proizvodnju 4%MKM) kao i uzrast grla pri prvoj oplodnji i trajanje servis-perioda. Masa teladi pri ro|enju i trajanje bremenitosti nisu zna~ajno (P>0,05) zavisili od u~e{}a HF-RED gena. Klju~ne re~i: crveni hol{tajn, laktacija, mle~nost, simentalac. Uvod Rasnu strukturu goveda Srbije prema procenama ~ine 70% do 80% simentalska rasa i grla u tipu simentalske rase. Obzirom da se ova populacija goveda gaji u vrlo razli~itim uslovima proizvodnje i razli~itog intenziteta, to je karakteri{e velika varijabilnost u pogledu produktivnosti, telesnih mera odraslih grla, kao i tipa i konstitucije koji je karakteristi~an za simentalsku rasu. Oplemenjivanje goveda simentalske rase u cilju pove}anja produktivnosti i pobolj{anja kvaliteta proizvodnje mo`e se obavljati putem selekcije u ~istoj rasi, i putem ukr{tanja sa specijalizovanim tovnim odnosno mle~nim rasama u zavisnosti od postavljenog cilja oplemenjivanja. U svrhu pove}anja mle~nosti i pobolj{anja osobina muznosti, ople* Mr Predrag Peri{i}, asistent, dr Zlatko Skalicki, red. profesor, dr Cvijan Meki}, vanred. profesor, dr Gligorije Trifunovi}, vanred. profesor, Poljoprivredni fakultet, Institut za sto~arstvo, Zemun-Beograd.

25

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 25-30

menjivanje goveda simentalske rase naj~e{}e se obavlja uno{enjem gena crvene hol{tajn rase, crveno-bele evropske i montbeliard rase (Lazarevi} i sar., 1997). Udeo gena rasa oplemenjiva~a u simentalskoj rasi mo`e biti razli~it, {to zavisi pre svega od intenziteta uslova proizvodnje u kojima }e oplemenjena grla proizvoditi. Veliki broj istra`iva~a pratio je efekte ukr{tanja simentalske i crvene hol{tajn rase na ispoljenost reproduktivnih i proizvodnih osobina. Tako Fluckiger i Crettenand (1996) navode da u [vajcarskoj simentalska rasa zauzima oko 44% od ukupnog broja goveda, koji iznosi 1,76 miliona. Od tog broja grla, grupa Simental (0-13% udeo gena crvenog hol{tajna) ima 14,8%, grupa Fleckvieh (14-74% udeo gena crvenog hol{tajna) zastupljena je sa 70,9% i tre}a grupa- HF-RED (75-100% udeo gena crvenog hol{tajna), zastupljena sa 14,3%. Prose~an udeo gena crvene hol{tajn rase u simentalskoj rasi iznosi 49,9 %, prose~an uzrast pri prvom telenju grla cele populacije simentalske rase u [vajcarskoj u 1995-oj godini iznosio je 30,9 meseci (Schwezer Fleckvieh 1/96). Po grupamasekcijama u okviru simentalske rase, u koje su grla svrstana na osnovu udela gena crvene hol{tajn rase u simentalskoj, uzrast je iznosio za grupu Simental 32,3 meseca, grupu Fleckvieh 30,7 meseci i grupu HF-RED 30,5 meseci. Schmitz (1997) navodi i proizvodne rezultate po grupama krava sa razli~itim udelom gena crvenog hol{tajna, koji iznose za Simental grupu 5131 kg mleka, grupu Fleckvieh 5917 kg sa 4,08% masti i 3,24% proteina, i grupu HF-RED 6436 kg sa 4,12% masti i 3,22% proteina. Reproduktivne i proizvodne osobine krava simentalske rase i meleza simentalske i crvene hol{tajn frizijske rase ispitivali su Medi} i sar. (1983), Ze~evi} (1986), Michel i sar. (1989), Ruban i Todorov (1990), Zandarjan (1990), Kne`evi} i sar. (1991), Antov An|elija i sar. (1993), Peri{i} i sar. (2002) i drugi. Rezultati navedenih autora uglavnom ukazuju da su melezi u odnosu na simentalsku rasu ne{to ranostasniji, imaju ve}u proizvodnju mleka sa ni`im sadr`ajem mle~ne masti i du`e trajanje laktacije i servis-perioda. Materijal i metod rada Izvr{ena su ispitivanja nekih reproduktivnih i proizvodnih osobina prvotelki simentalske rase i meleza simentalske i crveno-bele hol{tajn-frizijske rase dobijenih meliorativnim ukr{tanjem. Ispitivanjem je bilo obuhva}eno ukupno 176 prvotelki podeljenih u pet grupa-sekcija, prema udelu gena crvenog hol{tajna (HF-RED gena) u simentalskoj rasi. Analiza uticaja HF-RED gena (genotip l - 0%, genotip 2 - 12,5%, genotip 3 - 25%, genotip 4- 37,5% i genotip 5 - 50%) na posmatrane reproduktivne i proizvodne osobine obavljena je metodom najmanjih kvadrata (LSMLMW, Harvey 1987), primenom fiksnog modela

Yij= µ + Ai + eij - Ai - uticaj udela gena crvenog hol{tajna - eij - ostali nedeterminisani uticaji

26

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 25-30

Rezultati istra`ivanja i diskusija Rezultati ovih istra`ivanja pokazuju da je uzrast grla pri prvoj oplodnji visokozna~ajno varirao izme|u grupa prvotelki koje su imale razli~it udeo gena crvenog hol{tajna. Najranostasnija bila je grupa prvotelki koja je imala 50 % gena crvenog hol{tajna, i prvi put je oplo|avana sa 520,8 dana (17,3 meseci). Pore|enjem ovih rezultata sa rezultatima do kojih su do{li drugi autori, a posebno Schmitz (1997) za grla simentalske rase sa razli~itim udelom gena crvenog hol{tajna, koji je konstatovao uzrast grla pri prvom telenju od 30,5 meseci za grupu HF-RED, 30,7 meseci za grupu Fleckvieh i 32,3 meseci za grupu Simental, mogao bi se izvesti zaklju~ak da su grla gajena u na{im uslovima ranostasnija. Me|utim, razlike u uzrastu grla pri prvoj oplodnji u na{im uslovima i npr. grla istog genotipa u [vajcarskoj nastale su pre svega kao posledica planskog rada odgajiva~a i zootehni~ke slu`be, a ne kao posledica razlike u ranostasnosti grla. U na{oj sto~arskoj praksi jo{ uvek se te`i intenzivnim odgojem u ranom periodu porasta junica izazvati {to ranija pojava polne i fiziolo{ke zrelosti, njihova oplodnja, telenje i eksploatacija, sve u cilju skra}ivanja perioda odgoja i u{teda u tro{kovima odgajivanja u tom periodu, ~ak i na ra~un znatno smanjene proizvodnje mleka u prvoj laktaciji (Peri{i} i sar. 2002).

Tab. 1. Uticaj udela HF-RED gena kao LSM odstupanja ( i) na neke reproduktivne osobine krava simentalske rase

N.S. P>0,05 *P<0,05 **P<0,01.

Masa teladi pri ro|enju nije zna~ajno varirala (P>0,05) po grupama prvotelki. Telad najmanje mase na ro|enju imala je grupa prvotelki sa 50 % gena crvenog hol{tajna, koja je za 2,60 kg negativno odstupala od op{teg proseka. Trajanje bremenitosti nije zna~ajno variralo usled razli~itog udela gena crvenog hol{tajna, ali se uo~ava skra}ivanje trajanja bremenitosti sa pove}anjem udela gena crvenog hol{tajna.

27

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 25-30

Tab. 2. Uticaj udela HF-RED gena kao LSM odstupanja ( i) na neke osobine mle~nosti krava simentalske rase u standardnoj laktaciji

N.S. P>0,05 *P<0,05 **P<0,01. Proizvodne osobine prvotelki simentalske rase, posmatrane po grupama prvotelki sa razli~itim udelom gena crvenog hol{tajna u simentalskoj rasi, visoko-zna~ajno (P<0,01) su odstupale od op{tih proseka za sve ispitivane proizvodne osobine. Najve}u proizvodnju mleka u standardnoj laktaciji, proizvodnju mle~ne masti i proizvodnju 4% MKM imala je grupa prvotelki sa najve}im udelom gena crvenog hol{tajna. Ova grupa prvotelki je imala najdu`e trajanje laktacije, a samim tim i servis-perioda. Sa pove}anjem udela gena crvenog hol{tajna, utvr|eno je pove}anje ranostasnosti grla, tj. ranija pojava polne zrelosti, raniji prvi pripust i oplodnja, produ`enje trajanja laktacije i servis-perioda, kao i pove}anje proizvodnje mleka i mle~ne masti uz neznatno smanjenje sadr`aja masti u mleku. Zaklju~ak Na osnovu ispitivanja uticaja udela gena crvenog hol{tajna u simentalskoj rasi, na ispoljenost reproduktivnih i proizvodnih osobina prvotelki simentalske rase, mo`e se zaklju~iti da je genotip grla (udeo gena crvenog hol{tajna), visoko-zna~ajno (P<0,01) uticao na ispoljenost svih proizvodnih i nekih reproduktivnih osobina. Dobijeni rezultati pokazuju da je u pogledu ispoljenosti osobina mle~nosti najsuperiornija bila grupa prvotelki sa udelom gena crvenog hol{tajna od 50%, koja je za 339,4 kg pozitivno odstupala od op{teg proseka za 4%MKM, koji je iznosio 4116,6 kg. Ova grupa prvotelki je i najranije prvi put oplo|avana, imala je najdu`e trajanje laktacije i servis-perioda. Sa smanjenjem udela gena crvenog hol{tajna u simentalskoj rasi, utvr|en je stariji uzrast grla pri prvoj oplodnji, kra}e trajanje laktacije i servis-perioda, kao i smanjenje proizvodnje mleka i mle~ne masti uz neznatno pove}anje sadr`aja masti u mleku. 28

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 25-30

Literatura 1. Antov, An|elija, Antov, G., Nenadovi}, M. (1993): Ispitivanje mogu}nosti pove}anja sadr`aja mle~ne masti kod mle~nih tipova goveda. Savremena poljoprivreda, 41, 1-2, 45-48. 2. Luckiger, N., Crettenand J. (1996): Simmental in der Schweiz: Rozvoj chovu simentalizovanych plemien v Europe so zameranim na ~lenske krajiny CEFTA, Nitra, 56-62. 3. Harvey, W.R. (1987): Mixed model Least Squares and maximum Likelihood Computer Program. Users Guide for LSMLMW and MIXMDL. 4. Kne`evi}, I., Mati}, I., Bari{i}, A., Rastija, T. (1991): Utjecaj kri`anja simentalske i crvene hol{tajn-frizijske pasmine goveda na njene osobine mle~nosti, reprodukcije i tjelesnih mjera. Sto~arstvo 5-6, 141-145. 5. Lazarevi}, LJ., Lazarevi} R., Latinovi}, D., Trifunovi}, G., Petrovi}, M.M., Kati}, M., Stoji}, P. (1997): Oplemenjivanje goveda u cilju pobolj{anja mle~nosti. Biotehnologija u sto~arstvu 13, 3-4, 17-24. 6. Medi}, D., Borani}, M., Kari}, Ida, Ugrenovi}, M. (1983): Ispitivanje reprodukcijskih osobina doma}e {arene rase i meleza doma}e {arene x hol{tajn frizijske rase. Savetovanje stru~nog odbora za govedarstvo, Aleksinac. 7. Michel, A., Leuenberger, H., Kunzi, N. (1989): Optimales erstkalbealter fur gealpte rinder unterschiedlicher zuchtrichtung. Simentaler Fleckvieh 6, 15-19. 8. Peri{i}, P., Skalicki, Z., Petrovi}, M.M. (2002): Uticaj uzrasta pri prvoj oplodnji na neke reproduktivne i proizvodne osobine krava simentalske rase u prve tri laktacije. Biotehnologija u sto~arstvu 18, l-2, 7-23. 9. Ruban, J.D., Todorov, T.G. (1990): Harakter laktacionnoj dejateljnosti simmentaljskogo skota razli~nih pomecnih so~etanij. Povi{enije produktivnosti krupnogo rogatogo skota i ovec. 18, 36-41. 10. Zandarjan, V.A. (1990): Harakter laktaciji u korov simentaljskogo skota, razli~nih genotipov. Povi{enije produktivnosti krupnogo rogatogo skota i ovec. 19, 90-111. 11. Ze~evi}, B. (1986): Ispitivanje uticaja ukr{tanja doma}eg {arenog gove~eta sa crvenim hol{tajnom na osobine mle~nosti i plodnosti. Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Beograd.

29

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 25-30

UDC: 636.283:575.113.1 Original scientific paper

THE INFLUENCE OF DIFFERENT PROPORTIONS OF HOLSTEIN - FRIESIAN GENES ON REPRODUCTIVE AND PRODUCTIVE TRAITS OF FIRST CALVING SIMMENTAL COWS P. Perisi}, Z. Skalicki, C. Meki}, G. Trifunovi} * Summary Certain reproductive and performance traits of first calving Simmental cows, as well as the demonstration of those traits depending on the participations of different proportions of Red Holstein-Friesian genes (HF), were investigated. The investigation included 176 first calving cows, divided according to percentage of HF genes, in 5 groups (0%, 12,5%, 25%, 37,5%, 50%). Statistical analysis of data was done by method of Least squares (LSMLMW, Harvey, 1989). The effect of age at first fertilization was highly significant variated between groups of first calving cows and the youngest was in the fifth group (the group with 50% of HF genes), which were fertilizated at 520,8 days. The average age at first conc eption for alln examined groups was 536,7 days. Least squares results shown that different proportion of HF genes was not significant (P>0,05) body weight of calves. The least body weight of calves was in group of first calving cows with 50% HF genes. The duration of pregnacy was 283,3 days and beetween different groups were not significant (P>0,05). The biggest values of service period and lactation were in the fifth group. The average period of lactation was 321,32 days and the longest (348,5 days) were established in fifth group cows 50% HF genes. The average milk yield was 4224,34 kg with 3,83% milk fat or 4116,6kg 4%FCM. Cows with 50% HF genes produced more milk compared to the cows in other groups. Established results have shown that with increasing proportion of HF genes service period between calving interval and duration of lactation were longer. Also, with increasing of proportion of HF genes the milk yield and yield milk fat were raised while percent of milk fat was lower. Key words: Red Holstein-Friesian breed, lactation, milk, Simmental breed. * Predrag Perišic, M.Sc., Zlatko Skalicki, Ph.D., Cvijan Mekic, Ph.D., Gligorije Trifunovic, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade.

30

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 31-38

UDK: 636.2+619:618.19-002 Originalni nau~ni rad

SPRE^AVANJE POJAVE I SUZBIJANJE STAFILOKOKNOG MASTITISA KRAVA S. Hristov, Renata Relji}* Izvod: Naj~e{}i oblik mastitisa krava u intenzivnoj proizvodnji, i veliki ekonomski problem, predstavlja stafilokokni mastitis. Spre~avanje pojave i suzbijanje ovog oblika mastitisa zahteva doslednu i kontinuiranu primenu niza preventivnih i terapijskih mera kroz odgovaraju}i program kontrole. U na{im uslovima postoje izvesni propusti, naro~ito u sprovo|enju higijenskih mera tokom mu`e. U na{em istra`ivanju, primenom dezinficijensa posle mu`e na bazi dodecilbenzilsulfonske kiseline, kao jedine higijenske mere, pojava novih infekcija smanjena je za 2,7 %. Ispitivanjem smo utvrdili da parcijalnim sprovo|enjem programa nema zna~ajnijeg uticaja na smanjivanje pojave novih infekcija. Klju~ne re~i: mastitis, Staphylococcus aureus, higijenske mere, kontrola. Uvod Stafilokokni mastitis krava predstavlja naj~e{}i oblik mastitisa u intenzivnoj proizvodnji i veliki ekonomski problem (Miltenburg i sar., 1996), dok prisustvo Staph. aureusa i njegovih termostabilnih toksina u mleku predstavlja opasnost i po zdravlje konzumenata (Stojanovi} i Kati}, 1994; Anon., 2000). Uzimaju}i u obzir etiolo{ke i epizootiolo{ke aspekte, kao i {tete koje nastaju usled ovog oboljenja, o ~emu se detaljnije podaci mogu na}i u delima Blood i sar. (1988), Radostis i sar. (1994) i Hristov i sar. (1998), jasno je da kontrola stafilokoknog mastitisa krava zahteva sprovo|enje kompleksnog programa, koji obuhvata niz preventivnih i terapijskih mera, a rezultati zavise od doslednog i kontinuiranog sprovo|enja svih elemenata programa. U na{im uslovima kontrola stafilokoknog, kao i ostalih vidova mastitisa ~esto se sprovodi parcijalno, {to ne daje zadovoljavaju}e rezultate. U radu Hristova i sar. (2002) navode se propusti u sprovo|enju higijenskih mera u toku mu`e, koji su zabele`eni na jed* Dr Slav~a Hristov, vanredni profesor, Renata Reli}, dvm, asistent pripravnik, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd. Rad je finansiran iz sredstava projekta br. BTN.5.1.4.7144.B Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

31

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 31-38

noj od na{ih farmi mle~nih krava. Roberson i sar. (1994) navode da u nekim zapatima, u kojima postoji infekcija a broj somatskih }elija (BS]) je ispod 200.000, nije mogu}e iskoreniti Staph. aureus, ~ak i kada se primenjuju standardni higijenski postupci za vreme mu`e, dok Radostis i sar. (1994) potvr|uju da se relativno veliki broj slu~ajeva javlja i u stadima gde se sprovode sve neophodne higijenske mere. Na{a istra`ivanja u jednom zapatu mle~nih krava u kojoj je prisutna infekcija sa Staph. aureus potvr|uju da higijenski postupci za vreme mu`e nisu dovoljna mera za spre~avanje {irenja infekcije. Materijal i metod rada U cilju spre~avanja pojave novih slu~ajeva mastitisa vr{ena je primena dezinfekcije sisa posle mu`e potapanjem u dezinficijens na bazi dodecilbenzilsulfonske kiseline. Ispitivanje je vr{eno u toku dva meseca na ukupno 60 krava u prvoj tre}ini laktacije, dr`anih u vezanom sistemu. Grla su podeljena u dve grupe po 30 `ivotinja, pri ~emu je kod 30 grla primenjivan dezinficijens (ogledna grupa) sa prethodnim pranjem vimena vodom i zasebnim krpama za svaku kravu, dok je kod preostalih 30 grla vr{eno samo pranje vimena pre mu`e zajedni~kom krpom, bez dezinfekcije posle mu`e (kontrolna grupa). Izme|u dve mu`e vr{eno je ispiranje muznih ~a{ica vodom i dezinficijensom. U toku primene dezinfekcije nisu menjani proizvodni uslovi, odnosno nisu primenjene dodatne higijenske mere. Na po~etku primene programa utvr|eno je zdravstveno stanje grla pomo}u mastitis testa i bakteriolo{kog pregleda pojedina~nih uzoraka mleka standardnim mikrobiolo{kim testovima. Rezultati istra`ivanja i diskusija Na osnovu rezultata mastitis testa i bakteriolo{kog pregleda pojedina~nih uzoraka mleka, prikazanih u tabeli 1, utvr|eno je da je u grupi koja je predvi|ena za tretman dezinficijensom bilo ukupno tri inficirana grla (10 %). Od toga su dva grla imala subklini~ki mastitis (6,67 %), u prvom slu~aju uzrokovanog sa Staph. aureus, a u drugom sa Str. agalactiae, i jedno grlo sa klini~kim mastitisom (3,3 %) uzrokovanim sa Staph. aureus, {to zna~i da su od ukupnog broja pozitivnih grla dva inficirana stafilokokama (66,7 %), a jedno (33,3 %) streptokokama. U kontrolnoj grupi bilo je ukupno ~etiri, odnosno 13,3 % pozitivnih grla, sva sa subklini~kim mastitisom, od ~ega je kod tri (75 %) utvr|eno prisustvo Staph. aureus, a kod jednog (25 %) Str. agalactiae. Ovi rezultati ukazuju na znatno ve}i procenat zastupljenosti infekcije stafilokokama u ispitivanom stadu u odnosu na streptokoke. Posle dva meseca, u obe grupe je do{lo do pojave novih slu~ajeva infekcije. U oglednoj grupi utvr|eno je devet grla (30 %) sa subklini~kim mastitisom, od ~ega je sedam (77,8 %) sa stafilokoknim, jedno (11,1 %) sa streptokoknim i jedno (11,1 %) sa obe vrste uzro~nika. U kontrolnoj grupi bilo je jedanaest grla (36 %) sa subklini~kim mastitisom, pri ~emu su svi slu~ajevi infekcije bili sa Staph. aureus. To zna~i da je pove}anje broja pozitivnih grla posle dva meseca primene dezinficijensa u tretiranoj grupi bilo za 20 % u odnosu na kontrolnu u kojoj je pojava mastitisa bila ve}a za 22,7 %, porede}i sa stanjem na po~etku ogleda. 32

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 31-38

Tab. 1. Rezultati ispitivanja pojave mastitisa i primene dezinfekcije sisa posle mu`e

Na osnovu utvr|enih rezultata mo`e se zaklju~iti da primena dezinfekcije posle mu`e, kao jedine higijenske mere, naro~ito u kra}em vremenskom periodu, ne spre~ava pojavu novih slu~ajeva mastitisa. Rezultati ukazuju da je pojava stafilokoknog mastitisa u~estalija u odnosu na streptokokni. Preparat na bazi dodecilbenzilsulfonske kiseline, koji je kori{}en u ovom ogledu, u drugim ispitivanjima pokazao se kao efikasan u spre~avanju {irenja infekcije, naro~ito zbog svojstva da zatvara otvor papile ~ime se spre~ava prodor bakterija u sisni kanal (Barnum i sar., 1982; Fisher i Newbould, 1983; Pankey i sar., 1984, 1984a, 1985; Dudko, 2001). Me|utim, ni jedan preparat za dezinfekciju ne daje zadovoljavaju}e rezultate u kontroli mastitisa ukoliko se ne primenjuju ostale higijenske i druge preventivne i terapijske mere. Programi kontrole mastitisa u ve}ini zemalja razvijeni su na osnovu NIRD programa koji je stvoren u Nacionalnom institutu za istra`ivanja u mlekarstvu (National Institute for Research in Dairyng) u Readingu (Engleska) (Dodd i Jackson, 1971), po kome gubici koji nastaju zbog mastitisa mogu da se smanje za oko 65 % u roku od godinu dana intenzivne primene (Blood i sar., 1988). Sve varijante programa baziraju se na principu smanjivanja pojave novih infekcija i skra}enja trajanja infekcije kod ve} inficiranih ~etvrti. Primeni programa prethodi utvr|ivanje statusa stada odre|ivanjem BS] i bakteriolo{kim pregledom uzoraka mleka iz svake ~etvrti. Kontrola treba da se sprovodi kontinuirano, u pravilnim intervalima, a pozitivna grla bi trebalo da se izdvoje i obele`e. Kada se utvrdi postojanje infekcije u stadu, program prevencije treba da zapo~ne paralelno sa programom kontrole. S obzirom da je najve}i rizik za preno{enje infekcije za vreme mu`e, osim visokog nivoa higijene u staji ili izmuzi{tu, higijena mu`e mora da uklju~i i higijenu muza~a, njihovu edukaciju i redovan nadzor. Muza~i bi trebali da koriste ~iste gumene rukavice tokom mu`e, da redovno i pravilno vr{e predmuznu probu i da pravilno koriste sredstva za pranje i dezinfekciju vimena. Za pranje vimena pre mu`e preporu~uju se sredstva za suvo pranje (Dudko, 2001). Vreme kontakta sredstava za pranje vimena sa ko`om sisa treba da bude najmanje 30 sekundi. Brisanje vimena papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu, ili tekstilnim za svaku kravu, treba da bude izvr{eno temeljno u toku 20 sekundi (Rasmussen i sar., 1991). Na taj na~in, mu`a po~inje 1 do 1,5 minuta od po~etka pripreme vimena za mu`u. Posle mu`e treba primeniti odgovaraju}i dezinficijens, koji treba da pokrije bar polovinu ili dve tre}ine sise. Muzne ~a{ice treba isprati vodom posle svake mu`e i osu{iti. 33

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 31-38

Nepravilno funkcionisanje sistema za mu`u, naro~ito nivoa vakuuma, ima veliki zna~aj u nastanku mastitisa, a povrede sisa usled nepravilne mu`e pogoduju nastanku infekcije sa Staph. aureus. Sisne ~a{ice ne treba uklanjati dok je vakuum uklju~en. Spadanjem muznih ~a{ica u toku mu`e mo`e da nastane 10-15 % novih slu~ajeva mastitisa, a razvoju ovog oboljenja doprinosi i nepotpuno izmuzavanje (Halleron, 1997). Regulatori vakuuma, pulsatori i filteri za vazduh jednom mese~no treba da budu o~i{}eni, a svi delovi treba da budu zamenjeni ~im se na njima primete o{te}enja. Ceo sistem za mu`u treba da bude procenjivan svaka tri meseca ili posle 500 sati rada (Jones i sar., 1998). Mu`a bi trebalo da zapo~ne sa neinficiranim prvotelkama, a grla sa subklini~kim mastitisom bi trebalo musti posle neinficiranih grla. Najbolje je da se inficirana grla izdvoje u posebnu grupu, koja }e biti mu`ena na kraju ili zasebnom opremom. U suprotnom, muzne jedinice moraju da budu dezinfikovane posle mu`e inficiranih krava. Izdvajanjem krava inficiranih sa Staph. aureus dokazano je da se zna~ajno smanjuje pojava stafilokoknog mastitisa i BS] u zbirnom uzorku mleka (Wilson i sar., 1995). U grupi izdvojenih inficiranih grla treba da budu sve krave koje su u toku teku}e laktacije bile pod tretmanom mastitisa, krave kod kojih je laboratorijskim pregledom potvr|en S. aureus, krave koje konstantno imaju BS] iznad 200.000, ili krave kod kojih je rezultat mastitis testa makar i kod jedne ~etvrti 1 ili vi{e. Ukoliko se stadu priklju~uju nova grla, prethodno je potrebno utvrditi status stada iz koga se vr{i nabavka. Ukoliko poti~u iz zapata ~iji je status u pogledu Staph. aureus nepoznat, novonabavljena grla se tretiraju kao inficirana, odnosno treba da budu izdvojena dok se testovima ne utvrdi da su negativna. Tako|e, treba izdvojiti i testirati grla koja su, zbog u~e{}a na sajmovima, izlo`bama ili iz nekog drugog razloga, napu{tala farmu. U preventivne mere spada i odgovaraju}i re`im ishrane krave. Davanje kombinacije selena i vitamina E u hrani ili u vidu injekcija 2 do 3 nedelje pred teljenje uti~e na smanjivanje pojave mastitisa nakon teljenja. Weiss i sar. (1997) preporu~uju da nivo vitamina E tokom perioda zasu{enja treba da bude najmanje 1.000 IJ dnevno, a u periodu laktacije 500 IJ dnevno. Na smanjivanje pojave mastitisa uti~u i vitamin A, beta-karotin, bakar i cink. Preno{enju infekcije doprinose i povrede sisa nastale ujedima muva i drugih insekata, koji mogu mehani~ki prenositi uzro~nike (Jones i sar., 1998), pa je u program kontrole mastitisa potrebno uklju~iti i mere kojima se broj insekata u okolini `ivotinja svodi na najmanju mogu}u meru. Skra}enje trajanja infekcije posti`e se tretmanom klini~kih slu~ajeva u laktaciji, tretmanom svih pozitivnih grla u periodu zasu{enja i isklju~ivanjem pojedinih grla. Prioritet pri isklju~ivanju imaju starije krave sa hroni~nim klini~kim mastitisom u vi{e od jedne laktacije i ekonomski grani~nom proizvodnjom mleka, krave ~iji je BS] mese~no uvek iznad 400.000 u vi{e od dve laktacije, krave kod kojih je tretman klini~kog ili subklini~kog mastitisa vi{e od tri puta u toku teku}e laktacije bio bez efekta, krave kod kojih je S. aureus izolovan u tri slu~aja iz iste ~etvrti, kao i krave koje osim mastitisa, imaju i probleme u proizvodnji mleka i reprodukciji. Tretman krava u zasu{enju je mnogo efikasniji na~in eliminisanja postoje}ih infekcija od tretmana u laktaciji, a o najzna~ajnim aspektima ovog tretmana mo`e se na}i u radu Hristova i sar. (1999). Krave su veoma osetljive na infekciju tokom prve dve nedelje i poslednjih sedam do deset dana perioda zasu{enja (Kirk i sar., 1997), pa tretman 34

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 31-38

treba vr{iti odmah po zasu{enju, odnosno nakon poslednje mu`e, na potpuno prazno vime i asepti~no. Pri izboru sredstva za intramamarnu infuziju treba imati u vidu osetljivost uzro~nika prema antibioticima i mogu}u primenu pogodnog depo-antibiotika, koji }e odr`ati minimalnu efektivnu koncentraciju 25 dana uz odgovaraju}u dozu. Kod junica pri teljenju ili u ranoj laktaciji ~esto mo`e da se pojavi infekcija stafilokokama, zbog ~ega bi junice trebalo ispitati pre teljenja, a steona grla ne treba dr`ati zajedno sa zasu{enim kravama. Tretman steonih junica u cilju redukcije pojave mastitisa posle teljenja mo`e da se vr{i preparatima namenjenim terapiji krava u zasu{enju, i to u toku druge tre}ine graviditeta, kada su i zapa`eni najbolji rezultati (Nickerson i sar., 1995). Terapija stafilokoknog mastitisa ~esto ne daje zadovoljavaju}e rezultate, jer Staph. aureus prodire u tkivo mle~ne `lezde u kome dolazi do ograni~avanja procesa stvaranjem apscesa i, eventualno, o`iljnog tkiva (Belschner i sar., 1996). U promenjenom tkivu lek te{ko prodire u potrebnoj koncentraciji, a bakterije su za{ti}ene od delovanja antibiotika i svojim prisustvom u neutrofilima. Razvoj rezistencije stafilokoka i obrazovanje L-oblika tokom tretmana nekim beta-laktamskim antibioticima predstavljaju dodatni razlog za neuspeh terapije. Krave sa hroni~nom infekcijom obi~no imaju i rekurentni klini~ki mastitis. Primenu programa potrebno je kontinuirano pratiti radi utvr|ivanja efikasnosti i provere da li se sprovodi na odgovaraju}i na~in. Provera se vr{i sagledavanjem broja klini~ki izle~enih u odnosu na broj tretiranih slu~ajeva mastitisa, pra}enjem BS] u uzorcima zbirnog mleka, koji se uzimaju u redovnim vremenskim intervalima, i stalnim veterinarskim nadzorom nad sprovo|enjem programa. Zaklju~ak Na osnovu rezultata ispitivanja spre~avanje pojave i suzbijanje stafilokoknog mastitisa krava i literaturnih podataka mo`e se zaklju~iti slede}e: 1. Rezultati ispitivanja pokazuju da je u toku primene dezinficijensa za tretiranje vimena posle mu`e smanjen broj grla inficiranih sa Staph. aureus za svega 2,7 % u odnosu na grla kod kojih nije primenjivana dezinfekcija. 2. Ovi rezultati, kao i rezultati prethodnih ispitivanja, ukazuju da propusti u toku izvo|enja higijenskih mera, kao i nedostatak drugih mera iz programa kontrole znatno doprinose neuspehu samog programa, odnosno {irenju infekcije stafilokokama. 3. Kontrola stafilokoknog mastitisa krava vr{i se programom koji se zasniva na spre~avanju pojave novih infekcija i skra}enju trajanja postoje}ih infekcija. Preventivne mere odnose se na higijenske postupke u toku mu`e, re`im mu`e, odgovaraju}i servis i odr`avanje aparata za mu`u, op{tu higijenu i uslove dr`anja i ishrane mle~nih krava. U cilju smanjivanja broja inficiranih grla neophodno je tretiranje svih ~etvrti krava na zasu{enju, tretiranje klini~kih slu~ajeva mastitisa u momentu pojavljivanja i {kartiranje krava sa hroni~nim klini~kim oblikom mastitisa. 35

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 31-38

4. Utvr|ivanje i pra}enje stope infekcije zahteva ispitivanje uzoraka mleka stada, krava i ~etvrti indirektnim testovima na broj somatskih }elija, kao i bakteriolo{kim testovima za identifikaciju uzro~nika. Rezultati programa kontrole stafilokoknog mastitisa zavise od kontinuiteta i du`ine perioda primene, kao i pravilnosti izvo|enja pojedinih mera, zbog ~ega je potreban stalan nadzor i vo|enje precizne evidencije o izvr{enim postupcima. Literatura 1. Anon. (2002): U.S. Food and Drug Administration: Staphylococcus aureus. In Bad Bug Book. Foodborne Pathogenic Microorganisms and Natural Toxins Handbook, chapter 3. Centre for Food Safety and Applied Nutrition. http://vm.cfsan.fda.gov/~mow/chap3.html. 2. Barnum, D. A., Johnson, R. E., Brooks, B. W. (1982): An evaluation of a teat dip with dodecyl benzene sulfonic acid in preventing bovine mammary gland infection from experimental exposure to Streptococcus agalactiae and Staphylococcus aureus. Can. Vet. J., 23:50. 3. Belschner, A.P., Hallberg, J.W., Nickerson, S.C., Owens, W.E. (1996): Staphylococcus aureus mastitis therapy revisited. Proc. 35th Annu. Mtng., Nat’l Mastitis Counc., Madison, WI., 116-122. 4. Blood, D.J., Henderson, M., Radostis (1988): Veterinary medicine. Bailliere Tindall, London. 5. Dodd, F.H., Jackson, E.R. (1971): Mastitis control. Reading: British Veterinary Cattle Association. 6. Dudko, P. (2001): The influence of the use of P3 Oxy Foam and BluRGard at the time of machine milking on cytological and microbiological quality of milk. Medycyna-Weterynaryjna, 57, (8), 581-5. 7. Fisher, G.C., Newbould, F.H.S.,(1983): Field evaluation of a teat dip containing dodecyl benzene sulfonic acid in preventing new mammary gland infections in a dairy herd. Can. Vet. J., 24:89. 8. Halleron, R. (1997): Liner slips cause 10 to 15 percent of new infections. Aug. 25 issue of Hoard¼s Dairyman, 624. 9. Hristov, S., Lazarevi}, N., Stevanovi}, Jasna, Stankovi}, B. (1998): Stafilokokni mastitis krava. Zbornik nau~nih radova XIII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, INI PKB Agroekonomik, Aran|elovac, 4, 1, 411-422. 10. Hristov, S., Pavlovi}, P., Ribar, Ljiljana, Pavlovi}, Gordana, Lazarevi}, N. (1999): Najzna~ajniji aspekti terapije mastitisa kod krava u zasu{enju. Zbornik nau~nih radova XIII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, INI PKB Agroekonomik, Aran|elovac, 5, 1, 507-515. 11. Hristov, S., Reli}, Renata, Stankovi}, B. (2002): Failures in conveying hygienic procedures during milking of cows. Journal of agricultural sciences, 47, 2, 233-240. 12. Jones, G.M., Bailey, T.L., Roberson, J. R. (1998): Staphylococcus Aureus Mastitis: Cause, Detection, and Control. Virginia cooperative extension, Publication Number 404-229. 36

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 31-38

13. Kirk, J.H., Berry, S.L., Gardner, I.A., Maas, J., Ahmadi, A. (1997): Dry cow antibiotic treatment in a herd with low contagious mastitis prevalence. Proc. 36th Annu. Mtng., Nat’l Mastitis Coun., Madison, WI, 164. 14. Miltenburg, J.D., Lange, D., Crauwels, P.A., Bongers, H.J., Tielen, M.M., Schukken, H.Z., Elbers, W.A. (1996): Incidence of clinical mastitis in a random sample of dairy herds in the southern Netherlands. The Veterinary Record, 31, 204-207. 15. Nickerson, S.C., Owens, W.E., Boddie, R.L. (1995): Mastitis in dairy heifers: Initial studies on prevalence and control. J. Dairy Sci., 78:1607. 16. Pankey, J.W., Boddie, R.L., Philpot, W.N. (1984): Evaluation of linear dodecyl benzene sulfonic acid as a teat dip in a commercial dairy. J. Dairy Sci., 67:1354. 17. Pankey, J.W., Nickerson, S.C., Boddie, R.L. (1984a): Evaluation of liner dodecyl benzene sulfonic acid teat dip under experimental challenge. J. Dairy Sci., 67:1327. 18. Pankey, J.W., Watts, J.L., Nickerson,S.C. (1985): Field studies on linear dodecyl benzene sulfonic acid teat dip. J. Dairy Sci. 68:1523. 19. Radostis, M.O., Blood, C.D., Gay, C.C. (1994): Veterinary medicine. Eighth edition, Bailliere Tindal, London-Philadelphia-Sydney-Tokyo-Toronto. 20. Rasmussen, M.D., Frimer, E.S., Galton, D.M., Petersson, L.G. (1992): The influence of premilking teat preparation and attachment delay on milk yield and milking performance. J. Dairy Sci., 75:2131. 21. Roberson, J.R., Fox, L.K., Hancock, D.D., Gay, J.M., Besser, T.E. (1994): Ecology of Staphylococcus aureus isolated from various sites on dairy farms. J. Dairy Sci., 77:3354. 22. Stojanovi}, L., Kati}, Vera (1994): Veterinarsko-higijenski zna~aj mastitisa. Veterinarski glasnik, 48, 3-4, 149-153. 23. Weiss, W.P., Hogan, J.S., Todhunter, D.A., Smith, K.L. (1997): Effect of vitamin E supplementation in diets with a low concentration of selenium on mammary gland health of dairy cows. J. Dairy Sci., 80:1728-1737. 24. Wilson, D.A., Gonzalez, R.N., Sears, P.M. (1995): Segregation or use of separate milking units for cows infected with Staphylococcus aureus: Effects on prevalence of infection and bulk tank somatic cell count. J. Dairy Sci., 78:2083.

37

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 31-38

UDC: 636.2+619:618.19-002 Original scientific paper

PREVENTION AND ERADICATION STAPHYLOCO^AL MASTITIS OF COW S. Hristov, Renata Reli}* Summary Staphylococcal mastitis represents the most frequent form of cow mastitis in intensive milk production and a high economical problem as well. Prevention and eradication of this type of mastitis asks for consistent and continuous applying of a number of preventive and therapeutic measures by using an appropriate control programme. In our conditions, however, there are a certain disregards especially in carrying out of hygienic measures during the milking. In our investigation, an after milking disinfectant based on dodecylbenzylsulphonic acid, as an only hygienic measure, decreased a rate of new infections for 2,7 %. Our examinations have confirmed that partial usage of the programme has not significant effect on reducing possible new infections. Key words: mastitis, Staphylococcus aureus, hygienic measures, control.

* Slav~a Hristov, Ph.D., Renata Reli}, dvm, Faculty of Agriculture, Belgrade. The paper is finansed by Ministry for Science, Technologies and Development, Republic Serbia. The project: BTN.5.1.4.7144.B.

38

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 39-43

UDK: 636.2+619:618-002 Originalni nau~ni rad

UPOTREBA API-FITO TERAPIJE U SUZBIJANJU SUBKLINI^KIH MASTITISA MUZNIH KRAVA T. Petrujki}, D. Trailovi}, N. Lazarevi}, P. Pudlo, M. Polovina, A. Fudek, P. Novakovi}, J. Ostoji}, A. Gari}, I. [ari}, T. Natallaris, G. Proti}, B. Petrujki}* Izvod: Cilj programa i kontrole i suzbijanja mastitisa kod muznih krava je proizvodnja mleka visokog kvaliteta, tj. mleka koje }e sadr`ati mali broj bakterija (od nekoliko hiljada do = 141 000 }elija/ml mleka) i somatskih }elija. Program kontrole mastitisa trebalo bi da ima kontrolu infekcija vimena sa organizmima sredine i efikasan sistem pra}enja i spre~avanja novih intramamarnih infekcija vimena (IMI). Postoje dokazi da dugoro~ni intenzivni programi dezinfekcije sisa posle mu`e i terapija zasu{enih krava mogu izrazito da smanje broj S^ i bakterija u 1 ml mleka. Klini~ke promene na vimenu naj~e{}e izazivaju Corynebacterium bovis, streptokoke i stafiloke i to su faktori koji najvi{e pove}avaju S^ i intramamarne infekcije. Budu}i da je ve}ina mastitisa subklini~ka, postoji razli~it broj intramamarnih infekcija (IMI) vimena muznih krava posle dezinfekcije sisa sa razli~itim antisepticima. Mi smo upotrbljavali pomo}no lekovito sredstvo VETER-D za suzbijanje subklini~kih mastitisa, „suvu“ mu`u i ispitivanje rasprostranjenosti IMI u menad`erskom programu zdravlja vimena, na 403 krave. Klju~ne re~i: mastitis, S^, VETER-D, suva mu`a, subklini~ki mastitis krava. Uvod Standardi i zahtevi za sve ve}im kvalitetom mleka muznih krava, sa {to je mogu}e manje bakterija i somatskih }elija (S^) zahteva menad`ment mastitisa koji spre~ava prvenstveno subklini~ke, a potom i klini~ke mastitise. * Prof.dr Tihomir Petrujki}, redovni profesor, prof.dr Dragi{a Trailovi}, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine, Beograd, mr Nenad Lazarevi}, Pavle Pudlo, dvm., Mladen Polovina, dvm. spec., Aleksandar Fudek, dvm., PKB „Korporacija“, Predrag Novakovi}, dvm., Jovo Ostoji}, dvm., Aleksandar Gaji}, dvm., Teodor Natallaris, dvm., Ilija [ari}, dvm., Gojko Proti}, dvm., Branko Petrujki}, apsolvent, FVM, Beograd.

39

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 39-43

Smanjenje subklini~kih mastitisa uvek smanjuje za odre|eni procenat intramamarne infekcije (IMI). IMI 2-3 % u stadu sigurno dovode do lo{eg kvaliteta mleka. Zdravstveni kvalitet mleka zavisi od ve}eg broja faktora: od na~ina mu`e, „vla`ne“ ili „suve“, od pode{enosti aparata za mu`u, vremena mu`e i trajanja mu`e. Isto tako zavisi i od preventive subklini~kih mastitisa, tj. potapanja vrhova sisa posle mu`e u sredstva koja se upotrebljavaju za tu svrhu. Na kvalitet mleka zna~ajno uti~e i higijena ambijenta, {tale, muznih jedinica, mlekovoda, sabirnih sudova i transportnih sredstava. Analiziraju}i svaku od navedenih stavki koja odre|uje kvalitet mleka, mi smo odlu~ili da istra`imo delovanje „suve“ mu`e i postupak potapanja sisa posle mu`e u pomo}no lekovito sredstvo VETER-D (ekolo{ko sredstvo). Ovo sredstvo ne ostavlja rezidue u mleku, ne o{te}uje sisne kanale, ve} veoma povoljno deluje na keratin u sisnim kanalima, zatim poma`e odbranu i restituciju ko`e vimena i sisnih kanala, a zna~ajno suzbija stafilokokne mastitise. Materijal i metod rada Na tri farme crno-belih muznih krava ispitivali smo na 403 grla kvalitet mleka bez menad`menta mastitisa i sa menad`mentom mastitisa, tokom 2003. godine. Na farmi A mle~nost grla se kretala oko 7 200 l po kravi, na farmi B oko 6 700 l po kravi i na farmi C oko 9 000 l mleka po kravi. Ispitivali smo broj bakterija i broj somatskih }elija (S^) u 1 ml mleka. Na farmi A sprovedena je „suva“ mu`a kod 120 krava i pore|en je kvalitet mleka posle potapanja sisa sa preparatom MUZOL i preparatom VETER-D tokom 60 dana kompletan menad`ment vimena. Na farmi B nije sprovo|ena „suva“ mu`a na 222 krave, ve} povremeno pranje i potapanje sisa u MUZOL i VETER-D posle mu`e tokom 60 dana. Na farmi C sprovo|ena je „suva“ mu`a i potapanje sisa u VETER-D kod 61 krave tokom 60 dana. Rezultati istra`ivanja i diskusija Programom kontrole vimena 120 krava u toku dva meseca na farmi A utvr|eno je da je potapanje sisa i „suva“ mu`a davala bolji kvalitet mleka sa stanovi{ta zdravstvene ispravnosti. Broj bakterija je varirao, ali je uvek bio < 100.000 u 1 ml mleka, a broj somatskih }elija (S^) bio je = 141 000 u 1 ml, sa manjim varijacijama. Potapanje sisa u VETER-D posle mu`e je smanjilo subklini~ke mastitise u odnosu na po~etni broj za 57 %, a klini~ke mastitise za oko 21 %, sa kumulativnim delovanjem i do mesec dana posle primene preparata VETER-D. Na farmi B gde nije sprovedena „suva“ mu`a kod 222 krave, gde su zoohigijenski uslovi veoma lo{i i bez kontrole, dobijeno je mleko koje zdravstveno nije bilo po ve}ini stavki iz standarda koji bi trebalo da se uvedu. Naime, broj bakterija u 1 ml je varirao od 1.000.000 do 2.800.000, a broj somatskih }elija (S^) od 400.000 do 600.000. Muzni aparati i stari mlekovodi su u ve}ini slu~ajeva tako|e bili uzrok mastitisa i lo{ijeg 40

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 39-43

kvaliteta mleka, kao i nepo{tovanje principa stalnog potapanja sisa posle mu`e u MUZOL, a posebno u VETER-D. Na farmi C, na 61 grlu, gde je mle~nost krava bila najve}a (preko 9.000 l mleka po kravi za 305 dana), „suva“ mu`a i potapanje sisa u MUZOL i VETER-D, konstantno u toku 60 dana, dalo je mleko ekstra kvaliteta. U 1 ml mleka bilo je od 10.000.do 67.000 bakterija i = 137 000 somatskih }elija (S^). Dobijeno je mleko ekstra kvaliteta, a broj subklini~kih mastitisa je bio utvr|en samo kod 7 grla, a klini~kih mastitisa kod 3 grla. Ovo je nesumnjivo efekat “suve” mu`e, postupka potapanja sisa u VETER-D, pomo}no lekovito sredstvo, koje je napravljeno od propolisa, smole ~etinara, kantarionovog ulja, ekstrakta nevena i hajdu~ke trave. Upotreba api-fito terapijskih sredstava posle „suve“ mu`e i menad`menta vimena, pobolj{anjem zoohigijenskih uslova, omogu}ava sigurno dobijanje mleka ekstra kvaliteta, prema propisanim evropskim standardima za „zdravlje“ mleka. Zaklju~ak Dugoro~ni i intezivni programi dezinfekcije vimena i sisa, terapija mastitisa u zasu{enju i “suvi” na~in mu`e smanjio je broj somatskih }elija S^ i bakterija u 1 ml mleka. Za to su jo{ potrebni i {to bolji ambijentalni uslovi, odnosno higijena {tale, higijena mu`e, obavezno potapanje sisa posle mu`e i kompletan menad`ment mastitisa muznih krava. Kontrola mastitisa, subklini~kih i klini~kih, mora zapo~eti ~etiri dana posle poro|aja (porodili{te), kori{}enjem Kalifornija mastitis testa (CMT), ili kod nas odoma}enog Milojevi} mastitis test (MMT). Ovo treba sprovoditi u {talama najmanje jednom mese~no, a jo{ bolje na 15 dana, prvih sto dana posle telenja. Sve krave sa oznakama subklini~kog mastitisa od 1, 2, 3 i 4 (++++) plusa, treba podvrgnuti odvojenoj mu`i, izradi biograma i antibiograma i le~enju, te obaveznom pra}enju tokom deset dana i posle toga. Potapanjem sisa posle postupka „suve“ mu`e u ekolo{ko sredstvo VETER-D, dobili smo mleko ekstra kvaliteta, smanjen broj subklini~kih mastitisa za ~ak 57 %, a klini~kih mastitisa za oko 21 %, {to predstavlja veoma zna~ajnu stavku u menad`mentu mastitisa. Ovo je zna~ajno jer u mleku nema rezidua VETER-D preparata, keratin sisnih kanala se bolje obnavlja, krave se lak{e izmuzaju i zdravstveno se dobija mleko „ekstra kvaliteta“, a to je cilj menad`menta mastitisa muznih krava. Ekonomski, cena jednodnevnog tretmana krava za dobijanje mleka “ekstra kvaliteta” je koliko i cena ½ litra mleka po kravi na dan. Me|utim, ovakav menad`ment mastitisa zahteva obu~enije kadrove i muza~e, bolju cenu mleka (realnu), bolje pla}anje i zainteresovanost muza~a i stalnu kontrolu muznih sistema i zoohigijenskih uslova, kao i mese~nu kontrolu subklini~kih mastitisa. Uvo|enjem metoda „suve“ mu`e dobija se mleko ekstra kvaliteta na svakoj farmi, uz potapanje sisa posle mu`e u ekolo{ko sredstvo VETER-D. Samo u zdravom vimenu je zdravo mleko, a osnovni problem proizvo|a~a mleka jeste nesprovo|enje menad`menta mastitisa muznih krava. 41

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 39-43

Poznavanje novih procesa i tehnologija u proizvodnji mleka i uvo|enje novih standarda zahteva manje od dva klini~ka mastitisa na 100 mle~nih krava mese~no, ili manje od 22 slu~aja klini~kog mastitisa na 100 mle~nih krava godi{nje. To zna~i da se ukupno manje od 0,5 % proizvodnje mleka na farmi „baca“ posle terapije mastitisa. Vrednost neiskori{}enog mleka treba da je < od 15 € (evra) po kravi, ali monitoring subklini~kog mastitisa na farmama mora se sprovoditi jednom mese~no. Literatura 1. Adams, D.S., McDonald, J.S., McCuire, T.C. (1989): Staphylococcus Aureus specific antibodies in cow milk. Proc. Natlmast Coune, 28; 112-124. 2. Bramley, A.I., Dodd, F.H. (1984): Mastitis control progress and prospects. J. Dairy Res., 51, 481-512. 3. Bramley, A.I (1985): The control of colliform mastitis. Proceedings of the twenty fourth annual meeting of the Nationa mastitis Council, Nastville Tenn. 4. Rasmunsen, M.D., Primer, E.S., Galton, D.M. (1992): The influence of premilking teat preparation and attachment delay on milk yield and milking performance. J. Dairy Sci. 75, 214, 2139. 5. Renan, J.K., Chastain, J.P. (1995): Premilking cow preparation,adapting to your system. Proceedings of the National Council. Regional meeting, Fort Worth, Tex. 6. Adostits, M. Oto, DVM, Mse: Herd health, third edition, 2001.

42

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 39-43

UDC: 636.2+619:618.19-002 Original scientific paper

USAGE OF API-PHYTO THERAPY IN PREVENTION OF SUBCLINICAL MASTITIS IN DAIRY COWS T. Petrujki}, D. Trailovi}, N. Lazarevi}, P. Pudlo, M. Polovina, A. Fudek, P. Novakovi}, J. Ostoji}, A. Gari}, I. [ari}, T. Natallaris, G. Proti}, B. Petrujki}* Summary Production of high quality milk, milk containing low number of bacteria (several thousand to < 141 000 cells/ml of milk) and low number of somatic cells count (S^), is the target of Program of control and prevention of mastitis in dairy cows. Program of mastitis control must provide diagnostic tests for evaluation of udder infections by enviromental microorganizams and prevention of new intramammarian infections (IMI). The evidence is presented that longterm, intensive program of teat desinfection after milking and therapy of dryed cows are procedures which are enabling significant decrease of S^ and number of bacteria in 1 ml of milk. Clinical changes of udder are offtenly caused by Corynebacterium bovis, Streptococcus sp. and Staphylococcus sp. which are also responsabile for increasment of S^ and IMI cases. Knowing that most of mastitisies are subclinical by character, than it is understandable that various IMI of dairy cows are appearing after usage of the various antiseptics. We have been using accessory remedy for dry milking VETER-D, for prevention of subclinical mastitisies, “dry” milking and evaluation of IMI spreadness in udder health managment program, on 403 dairy cows. Key words: mastitis, S^, VETER-D, dry milking, subclinical mastitis of cows.

* Tihomir Petrujki}, Ph.D., Dragi{a Trailovi}, Ph.D., Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade, Nenad Lazarevi}, M.Sc, Pavle Pudlo, Dvm., Mladen Polovina, Dvm.spec., Aleksandar Fudek, Dvm., Predrag Novakovi}, Dvm., Jovo Ostoji}, Dvm., Aleksandar Gaji}, Dvm., Teodor Natallaris, Dvm., Ilija [ari}, Dvm., Gojko Proti}, Dvm., Branko Petrujki}, student, Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade.

43

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 45-52

UDK: 636.085+633.3:631.52 Revijalni rad

GENETI^KI MODIFIKOVANE BILJKE - NUTRITIVNI I ZDRAVSTVENI ASPEKTI R. Jovanovi}, Sne`ana Drini}-Mladenovi}, G. Drini} * Izvod: Geneti~ki modifikovane biljke (GMB), sa specifi~nim karakteristikama, stvorene su zahvaljuju}i visokom razvoju tehnologije koja je omogu}ila prenos gena unutar ili izme|u vrsta. Tako su ve} stvorene geneti~ki modifikovane sorte soje, pamuka, uljane repice kao i hibridi kukuruza sa unetim genom za tolerantnost na herbicide, otpornost na insekte ili sa pobolj{anim nutritivnim karakteristikama. Primena GM biljaka u ishrani doma}ih `ivotinja sa nutritivnog aspekta pru`a velike mogu}nosti dok sa druge strane potencijalni rizici njihovog kori{}enja izazivaju brojne polemike u nau~nim i stru~nim krugovima. Kao najve}i potencijalni rizik njihove primene navodi se opasnost od pojave rezistentnosti na antibiotike alergijske reakcije ali i razni drugi mogu}i ne`eljeni efekti na zdravstveno stanje. U cilju re{avanja ovih dilema sprovedena su brojna istra`ivanja koja su obuhvatila ispitivanje bezbednosti hrane dobijene od GM biljaka kod ishrane doma}ih `ivotinja. Rezultati dosada{njih istra`ivanja su pokazala da se `ivotinjski proizvodi dobijeni od `ivotinja hranjenih geneti~ki modifkovanim biljkama ne razlikuju od onih hranjenih nemodifikovanim biljakama i nemaju uticaj na kvalitet mesa, mleka i jaja. Naravno, pravi potpun odgovor treba da pru`e budu}a obimnija istra`ivanja koja bi trebalo da daju relevantne podatke kako bi se ove dileme re{ile. Klju~ne re~i: genti~ki modifikovane biljke, ishrana, doma}e `ivotinje, zdravstveno stanje. Uvod Primenom tehnologije rekombinatne DNK mogu}e je preneti jedan ili vi{e po`eljnih gena iz bilo koje vrste mikroorganizma, biljaka i `ivotinja u biljke, koje zbog repro* Mr Rade Jovanovi}, istra`iva~ saradnik, dr Sne`ana Drini}-Mladenovi}, vi{i nau~ni saradnik, dr Goran Drini}, nau~ni saradnik, Institut za kukuruz „Zemun Polje“ Beograd.

45

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 45-52

duktivne barijere klasi~nim metodama nije mogu}e ukrstiti. Na taj na~in stvorene su geneti~ki modifikovane biljke (GMB). GM biljke su realnost savremenog sveta sa kojom se pre ili kasnije moramo suo~iti, u prilog ~emu je ~injenica da se samo u periodu od 1996. do 2003. godine ukupna povr{ina u svetu pod GM usevima pove}ala 40 puta i to od 1,7 mil. ha 1996. na 67,7 mil. ha 2003. godine. Tako|e, broj dr`ava u kojima se komercijalno gaje geneti~ki modifikovani usevi u istom periodu pove}an je sa {est na osamnaest. Najve}e povr{ine pod GM usevima nalaze se u SAD, Argentini, Kanadi, Brazilu, Kini i Ju`noj Africi. U Evropi GMB su komercijalno gajene u Rumuniji, Bugarskoj, [paniji, Nema~koj i Francuskoj. Broj dr`ava u kojima se GM usevi ispituju u poljskim uslovima je znatno ve}i. Posmatrano po biljnim kulturama najve}e povr{ine pod GM usevima zauzima soja, koja je na primer u 2003. godini gajena na oko 41,4 mil. ha. Na drugom mestu je GM kukuruz na 15,5 a potom slede pamuk na 7,2 i uljana repica na 3,6 mil. ha. Nova generacija GMB koja je u fazi razvoja obuhvata: biljke tolerantne na uslove stresa kao {to su su{a, salinitet i mraz; biljke sa ve}om otporno{}u na bolesti; a ono {to je posebno interesantno sa nutritivnog stanovi{ta odnosi se na biljke sa modifikovanim ili pove}anim sadr`ajem masnih kiselina, proteina, skroba kao i biljke iz kojih su geneti~kim modifikacijama uklonjeni alergeni i antinutritivne materije. Geneti~ki modifikovane biljke-nutritivni aspekti Najve}i broj biljaka, ili nusproizvoda njihove industrijske prerade, koristi se u ishrani doma}ih `ivotinja od kojih poseban zna~aj imaju kukuruz, soja, uljana repica, pamuk i suncokret. Kukuruz svakako predstavlja najzna~ajnije energetsko hranivo u ishrani doma}ih `ivotinja, bilo da se koristi kao cela biljka (u formi sila`e), zrno i sporedni proizvodi njegove industrijske prerade (gluten, klice, dro`dina), koji se koriste u sme{ama koncentrata. Poznato je da je osnovni nedostatak kukuruza nizak sadr`aj proteina u okviru koga se isti~e nizak nivo esencijalne aminokiseline lizina. Zahvaljuju}i geneti~kom in`enjeringu stvoren je GM kukuruz sa pove}anim sadr`ajem proteina i ve}im u~e{}em lizina. Na ovaj na~in izuzetno je pove}ana nutritivna vrednost kukuruza {to u velikoj meri doprinosi racionalnijoj potro{nji skupih proteinskih hraniva, a time i ve}oj ekonomi~nosti sto~arske proizvodnje. Veliki broj hraniva koja se koriste u ishrani doma}ih `ivotinja sadr`i zna~ajan udeo hranljivih materija koji se u organizmu `ivotinje ne koriste u dovoljnoj meri. Takav je slu~aj sa fosforom, izuzetno zna~ajnim makroelementom, koji se u mnogim hranivima nalazi u formi fitata, koga nepre`ivari ne mogu iskoristiti, pa se dodatna koli~ina fosfora mora obezbediti iz drugih hraniva u kojima je naj~e{}e u formi mono i di-kalcijum fosfata. Fitinski fosfor ostaje nesvarljiv i putem fecesa se izlu~uje iz organizma i ekolo{ki je {tetan. Iz ovih razloga stvoreni su geneti~ki modifikovani genotipovi kukuruza koji proizvode velike koli~ine enzima fitaze, ~ija je ulogu da razla`e fitate. Time fitinski fosfor postaje dostupan i nepre`ivarima (Martino-Catt i sar. 1999). Tako|e, gen koji kodira fitazu, phy A, iz Aspergillus niger prenet je u uljanu repicu (Ponstein i sar. 2002). GMB sa ovako pobolj{anim nutritivnim karakteristikama mogu se o~ekivati na tr`i{tu kroz nekoliko godina. 46

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 45-52

Ispitivanje bezbednosti geneti~ki modifikovanih biljaka i proizvoda Svaki novi proizvod uklju~uju}i i GM u razvijenim zemljama pre nego {to se uklju~i u lanac ishrane podle`e rigoroznom ispitivanju zdravstvene bezbednosti. Tako npr. u SAD ova ispitivanja obavljaju tri organizacije gde svaka ima specifi~an nivo odgovornosti. Veliki broj zemalja je usvojio postupke za ispitivanje bezbednosti hrane i sastojaka dobijenih iz GMB. Uglavnom se ispitivanje bezbednosti zasniva na konceptu supstitucionalne ekvivalentnosti. Koncept se zasniva na ideji da postoje}i proizvodi koji se koriste kao hrana ili izvor hrane mogu koristiti kao osnova za pore|enje kada se ispituje bezbednost hrane ili sastojaka dobijenih iz GMB. Samo finalni proizvodi dobijeni iz GM biljaka (kao npr. visoko rafinisano ulje, hidrolizovan skrob), smatraju se ekvivalentnim proizvodima dobijenim konvencionalnim metodama po principu da ni protein ni DNK nisu prisutni nakon procesa prerade. Svi ostali sastojci dobijeni iz GM biljaka zahtevaju ispitivanje bezbednosti po{to mogu da sadr`e novu DNK i/ ili protein u intaktnoj ili degradovanoj formi (Drini}, 1998). Prvi korak u ispitivanju bezbednosti hrane i sastojaka hrane dobijene od GMB je odre|ivanje u kojoj meri je biljni produkt supstitucijalno ekvivalentan postoje}em pandamu, osim za osobinu za koju je izmenjen. Ispitivanje bezbednosti hrane koja se koristi za ishranu doma}ih `ivotinja pored ispitivanja hranljive vrednosti obuhvata molekularna, biohemijska, imunolo{ka, toksikolo{ka ispitivanja. Ispitivanje hranljive vrednosti podrazumeva proveru sadr`aja najva`nijih hranljivih materija uklju~uju}i i aminokiselinski sastav, sadr`aj vitamina i mineralnih materija. Dosada{nja ispitivanja su pokazala da ne postoji zna~ajna razlika izme|u hrane dobijene iz konvencionalnih i GMB prve generacije u sastavu, hranljivoj vrednosti i kvalitetu hrane za ishranu doma}ih `ivotinja, izuzev smanjene koncentracije mikotoksina u Bt kukuruzu. Naravno, pravi odgovor na eventualne ne`eljene efekte kori{}enja geneti~ki modifikovanih biljaka prve i druge generacije sa promenjenim kvalitetom, uticaja GMB na zdravlje doma}ih `ivotinja i kvalitet proizvoda `ivotinjskog porekla dobi}e se nakon daleko opse`nijih i dugoro~nijih istra`ivanja. U na{oj zemlji Zakon o GM organizmima donet je 2001. godine (Slu`beni list, 2001), a podzakonska akta 2002. godine. Ovaj zakon sadr`i op{te odredbe i u saglasnosti je sa regulativom Evropske Unije. Zakonom su propisani uslovi za ograni~enu upotrebu, proizvodnju i promet GM organizama i proizvoda, kao i uslovi i mere izbegavanja nepovoljnih efekata prilikom ograni~ene upotrebe, proizvodnje i prometa GM organizama i njihovih proizvoda. Zdravstveni aspekti kori{}enja GMB u ishrani doma}ih `ivotinja U svetu su ra|ena brojna istra`ivanja u kojima je vr{eno uporedno testiranje kori{}enja GMB za ishranu doma}ih `ivotinja u odnosu na biljke dobijene konvecionalnim oplemenjivanjem. Testiran je GM kukuruz, soja, uljana repica i seme pamuka a ispitivanja su vr{ena na govedima, ovcama, svinjama i `ivini. Tako naprimer Aulrich i sar. (1998) i Brake i Vlachos (1998) u istra`ivanjima kod nosilja hranjenih Bt kukuruzom i konvecionalnim kukuruzom kao kontrolnim hranivom 47

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 45-52

nisu utvdili razlike u telesnoj masi, svarljivosti organske materije i proteina i energije. Mirales i sar. (2000) nisu utvrdili razlike u pogledu hranljive vrednosti i svarljivosti aminokiselina izme|u ova dva tipa kukuruza kao ni razlike u prirastu i konverziji hrane tovnih pili}a hranjenih sa Bt kukuruzom u odnosnu na konvecionalni kukuruz. Do istih zaklju~aka do{li su i Sidhu i sar., (2000) u ogledima sa brojlerima koji su hranjeni kukuruzom toleratnim na glifosfat i konvecionalnim kukuruzom. U istra`ivanjima Faust i Miller 1997, kod krava hranjenih Bt i konvecionalnim kukuruzom tako|e nisu utvr|ene razlike u svarljivosti, koli~ini i sastavu mleka. Razlike u svarljivosti suve materije, proizvodnji mleka, prinosu mle~nih proteina, laktoze i masti nisu utvr|ene ni u istra`ivanju (Donkimi i sar., 2000) kod krava hranjenih sila`om kukuruza i zrnom kukuruza toleratnog na herbicide u odnosu na one hranjene konvencionalnim kukuruzom. Hranljiva vrednost cele biljke sila`nog kukuruza odnosno `etvenih ostataka Bt i konvencionalnog hibrida kukuruza pore|ena je tokom dve godine (Hendrix i sar. 2000) u tri eksperimenta: 1) ispitivane su karakteristike tovne junadi hranjene sila`om; 2) karakteristike goveda koja koriste `etvene ostatke kukuruza kao pa{u; 3) mogu}nost izbora izme|u Bt i klasi~nog kukuruza. U ovim istra`ivanjima nisu utvr|ene razlike u prose~nom dnevnom prirastu i usvajanju suve materije junadi izme|u ispitivanih tretmana a tako|e nije bilo razlike ni u voljnosti konzumiranja `etvenih ostataka ispitivanih hibrida kukuruza. Pored ispitivanja direktnih efekata konzumiranja hrane dobijene od GMB za ishranu doma}ih `ivotinja vr{ena su ispitivanja potencijalnih indirektnih efekata kao {to su: transfer DNK unetog ili modifikovanog gena ili proteina u proizvode (mleko, meso, jaja) i nepo`eljnih efekata na zdravlje ljudi koji konzumiraju ove proizvode. Ispitivanja su obuhvatila svarljivost DNK i proteina normalno prisutnih u hrani, svarljivost novog proteina koji je aktivan u geneti~ki modifikovanim biljkama, prisustva DNK i proteina u proizvodima `ivotinjskog porekla. Sva hrana namenjena za ishranu ljudi i doma}ih `ivotinja sadr`i DNK. Zna~ajne koli~ine DNK poreklom iz biljaka, `ivotinja, bakterija, parazita, virusa unose se putem hrane u organizam. Te{ko je ta~no odrediti nivo usvajanja DNK iz prose~nog obroka, ali se procenjuje da ve}ina biljaka koje se koriste za ishranu sadr`e DNK u koli~ini manjoj od 0.02% (wt/wt suva masa), Watson i Thompson 1988. Na primer, krava telesne mase 600 kg mo`e da usvoji iz obroka, gde sila`ni kukuruz i zrno ~ine oko 60% suve mase oko 608 mg DNK dnevno. Za GMB, ako transgeni insert sadr`i 4000 bp, deo GM DNK u obroku prestavlja 0.00042% ukupnog usvajanja DNK iz obroka (Beever i Kemp, 2000). Usvojena DNK se pod dejstvom enzima i kiselina razla`e na fragmente male molekulske te`ine i redukuje do nukleotida. Prema McAllanu (1982) oko 85% biljne DNK se redukuje do nivoa nukleotida pre nego {to dospe u duodenum pre`ivara. Ispitivanja stabilnosti gena za enzim fosfinotricin N-acetiltransferazu iz uljane repice toleratne na herbicid glufozinat u digestivnom traktu svinja, pili}a i krava su pokazala da se DNK u potpunosti degraduje do nivoa nukleotida u toku jednog ~asa pri telesnoj tempertaturi i pH 1,5 (Rasche, 1998). Svi proteini koji su aktivni u GMB, izuzev Cry9C koji je stabilan pri digestiji pepsina pri pH 2,0 vi{e od ~etiri sata, brzo se degraduju u in vitro uslovima koji odgovaraju stoma~nim sokovima. Krave koje su hranjene geneti~ki modifikovanim kukuruzom toleratnim na herbicide i rezistentnim na insekte, proizvode istu koli~inu mleka koje odgovara po sastavu mleku krava hranjenih konvecionalnim kukuru48

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 45-52

zom (Faust i Miller, 1997). Tako|e, prisustvo transgenih proteina Cry1Ab i PAT nije utvr|eno u mleku. CP4EPSPS protein nije detektovan u jajima, belancetu, jetri i fekalijama koka nosilja hranjenih sojom toleratnom na herbicid glifosat (Ash et al., 2000). Potencijalni rizici od kori{}enja GMB kao hrane za doma}e `ivotinje Smatra se da kod kori{}enja GM biljaka postoje tri nivoa potencijalnog rizika: 1) od promotorske sekvence koja je dodata genu od interesa da bi omogu}ila njegovu aktivnost u biljci, 2) marker gena koji se dodaje genu za lak{e pra}enje njegove ugradnje u biljku, 3) gena koji kodira osobinu od interesa. Poslednjih godina vr{ena su intezivna istra`ivanja o riziku koji nose promotorske sekvence bakterija i virusa kada su sastavni deo gena koji se unosi u heterologni organizam. Za geneti~ku modifikaciju ve}ine biljnih vrsta koje su komercijalizovane kori{}ena je promotorska 35S sekvenca iz virusa mozaika karfiola. Ukazuje se na rizik da ova sekvenca mo`e da aktivira gene biljaka ili endogene viruse, da se rekombinuje sa virusima sisara sa nepredvidljivim posledicama (Hulli i sar., 2000). Istra`ivanja kod biljaka su pokazala da postoji vi{e od 105 kopija 35S promotora u svakoj }eliji prirodno inficiranoj sa virusom mozaika karfiola, a jednu ili nekoliko kopija u svakoj }eliji transformisane biljke. Nukleaze u biljnoj }eliji ili u digestivnom traktu ~oveka i `ivotinja degradiraju DNK koja sadr`i promotor. Utvr|eno je da manje od 5% unesene DNK u hrani pre`ivljava sedam ~asova i potom biva degradiran u male sekvence (Schubert i sar. 1994). Ve}ina geneti~ki modifikovanih biljka sadr`i gen za rezistentnost na anibiotik, kao selektivni marker, a tim i potencijalni rizik da se gen koji kontroli{e rezistentnost na antibiotike ugradi u digestivnom traktu `ivotinja u intestinalne bakterije (Salyers, 2000). Opasnost je opravdana ako bi ovo dovelo do rezistentnosti intestinalnih bakterija, neophodnih za varenje hrane, na antibiotike i smanjenja njihove terapeutske vrednosti. Razvojem novih metoda transformacije marker geni nisu neophodni u stvaranju GM genotipova ~ime je smanjena ova vrsta opasnosti. Zaklju~ak GMB su realnost sa kojom }emo se, bez obzira na odre|ene otpore, pre ili kasnije suo~iti. Iskustva drugih zemalja iz sprovedenih istra`ivanja ukazuju da u hemijskom sastavu nema bitnije razlike izme|u konvencionalnih i GMB dok mogu}nost pobolj{anja odre|enih nutritivnih parametara daju odre|enu prednost GMB. Sa druge strane postoje izvesne rezerve u pogledu pojave mogu}ih negativnih posledica kori{}enja GMB u ishrani doma}ih `ivotinja a indirektno i u ishrani ljudi kori{}enjem `ivotinjskih proizvoda. Odgovaraju}a zakonska regulativa u ovoj oblasti treba da bude rezultat {irokog koncenzusa stru~njaka vi{e profila koji treba da sagledaju naj{ire mogu}e aspekte pre kori{}enja GM hrane u ishrani doma}ih `ivotinja. Zato specijalizovane nau~ne ustanove u skladu sa svojim mogu}nostima treba da sprovedu {to detaljnija istra`ivanja kako bi {to argumentovanije doneli stav o upotrebi ovih biljaka u ishrani doma}ih `ivotinja. Nedovoljna tehnolo{ka opremljenost na{ih laboratorija kao i dosta velika slo`enost ovih istra`ivanja 49

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 45-52

na`alost onemogu}avaju detaljnija istra`ivanja u ovoj oblasti. Iz tih razloga svakako ne treba donositi ishitrene odluke za kori{}enje GM biljaka u ishrani `ivotinja jer su rezerve o njihovoj ne{kodljivosti jo{ uvek zna~ajno prisutne. Literatura 1. Ash, J.A., Scheideler E., Novak, C.L .(2000): The fate of genetically modified protein from Roundup Ready soybeans in the laying hen. Poultry Sciences, Supplement 1; 26, Palais de Congres, Montreal Canada; August 18-21. 2. Aulrich, K., Halle, I., Flachowsky, G. (1998): Inhaltsstoffe und Verdaulichkeit von Maiskornen der Sorte Cesar und der gentechnisch veranderten Bt-hybride bei Legenhennen. Proc Einfluss von erzeugung und Verarbeitung auf die Qualitat laudwirtschaftlicher Produkte. 465-468. 3. Beever, D.E., Kemp, C.F. (2000): Safety issues associated with the DNA in animal feed derived from genetically modified crops. A review of scientific and regulatory procedures. Nutrition Abstracts and Reviews Series B: Livestock Feeds and Feeding. 70, 175-182. 4. Brake, J., Vlachos, D. (1998): Evaluation of event 176 “Bt” corn in broiler chickens. J. Poultry Sci. 77:648-653. 5. Donkin, S.S., Velez, J.C., Stanisiewski, Hartnell, G.F. (2000): Effect of feeding Roundup Ready corn silage and grain on feed inteke, milk prouction and milk composition in lactating dairy cattle. J. Dairy Sci. 83, 273, 1144. 6. Drini}, G., Mladenovi}-Drini}, Sne`ana (1998): Uloga i zna~aj biotehnologije u oplemenjivanju biljaka na kraju XX veka. Selekcija i semenarstvo, 1-2, 23-30. 7. Faust, M., Miller, L. (1997): Study finds no Bt in milk. IC-478. Fall Special Livestock Edition. Pp 6-7. Iowa State University Extension, Ames, Iowa. 8. Hendrix, K.S., Petty, A.T., Lofgren, D.L. (2000): Feeding value of whole plant silage and crop residues from Bt or normal corns. J. Anim. Sci. 78, 1,273, 1146. 9. Hull, R., Convey, N.S., Dale, P. (2000): Genetically modified plants and the 35S promoter: assesing the risks and enhancing the debate. 35S debate. John Innes centre, Norwich. 10. James, C. (2002): Global status of commercialized transgenic crops: 2002. ISAAA Briefs 2002; 23: Preview. ISAAA:Ithaca, NY. 11. Martino-Catt, S.J., Wang, H., Beach, L.R., Bowen,B.A., Wang, X. (1999): Geens controlling phytate metabolism in plants and uses thereof. WO patent 99/05298. 12. Mcallan, A.B.(1982): The fate of nucleic acids in ruminants. Prac. Nutr. Soc. 41: 309-317. 13. Mireles, JR, Kim, A.S., Thompson, R., Amundsen, B. (2000): GMO (Bt) corn is similar in composition and nutrient availability to broilers as non-GMO Corn. J. Poultry Sci. 79, 1: 65-66, 285. 14. Ponstein, S.A., Bade, B.J., Verwoerd, T.C., Molendijk, L., Storms, J., Beudeker, R., Pen, J. (2002): Stable expression of Phytase (phyA) in canola (Brassica napus) seeds: towards commercial product. Molecular breeding 10, 31-44. 50

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 45-52

15. Rache,E. (1998): Rapeseed with tolerance to the non seelctive herbicide glufodinate ammonium. Plant oils fuels. Proc. Symposium, 211-221. 16. Schubbert, R., Lettman, C., Doefler, W. (1994): Ingested foreign (phage M13) DNA survives transietly in the gastronomic tract and enters the bloodsteam of mice. Mol. Gen.Genet. 242:495-504. 17. Sidhu, R.S., Hammond, B.G, Fuchs, R.L., Mutz, J.N., Holden, L.R., George, B., Olson, T. (2000): Glyphosate-tolerant corn is equivalent to that of conventional corn. (Zea mays L.) J. Agric. Food Chem. 48, 2305-2312. 18. Watson, J.C., Thomson, W.F. (1988): Purification and restriction endonuclease analysis of plant nuclear DNA. In, Methods for Plant Molecular Biology. Weissbach, A. and Weissbach, H.; (Eds). Academic Press, San Diego.

51

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 45-52

UDC: 636.085+633.3:631.52 Review paper

GENETICALLY MODIFIED PLANTS-NUTRITIVE AND HEALTH ASPECTS R. Jovanovi}, Sne`ana Drini}- Mladenovi}, G. Drini}* Summary Genetically modified plants (GMP) with specific traits, have been developed by transfer of a single or several genes within or among species. Already, genetically modified sorts of cotton, soybean, oilseed rape as well as corn hybrids with gene for herbicide tolerance, insect and virus resistance, improving nutrition characteristics have been created. The use of genetically modified crops as animal feed from nutritional aspects have great potential but otherwise rised concerns about potentional risks in scientific comunitty all over the world. Potential risks include development of allergic reactions, transfer of antibiotic gene to gut bacteria of animal and development of antibiotic resistance and potential adverse health effect in animals. The study of food safety obtained from genetically modified crops in the nutrition of animals has been conducted throughout the whole world. The results obtained have demonstrated no difference in the quality of the milk,meat and eggs of animals that had eaten either transgenic or no-transgenic feed. Of course, long term and thorough research should give more reliable results. Key words: geentically modified crops, feed, farm animal, health effect

* Rade Jovanovi}, M.Sc., Sne`ana Drini}-Mladenovi}, Ph.D., Goran Drini}, Ph.D, Maize Research Institute „Zemun polje“, Belgrade-Zemun.

52

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

UDK: 636.085.8 Revijalni rad

ZNA^AJ HROMA U ISHRANI DOMA]IH @IVOTINJA Nata{a Tolimir, Z. Popovi}, S. Mitrovi}, Z. Sinovec, Marina Vuki} Vranje{* Izvod: U radu je dat prikaz rezultata istra`ivanja zna~aja hroma u ishrani doma}ih `ivotinja. Dosada{nja istra`ivanja su rezultirala saznanjima o ograni~enoj iskoristivosti neorganskog hroma (2-3%) u pore|enju sa organskim hromom (~ija je iskoristivost oko 30%) te je i razumljivo da se sve vi{e prou~avaju pozitivni efekti, na proizvodne rezultate i kvalitet proizvoda, pri dodavanju organskog hroma u sme{e za ishranu doma}ih `ivotinja. Osnovna uloga i zna~aj organskog hroma ogleda se u stimulisanju imunolo{kog sistema, smanjenju negativnog uticaja stresa, pobolj{anju prirasta, pove}anju procenta mesa i sni`avanju procenta masti u trupu. Klju~ne re~i: hrom, mehanizam dejstva, doma}e `ivotinje, proizvodni rezultati, kvalitet mesa. Uvod U savremenoj sto~arskoj proizvodnji te`i se maksimalnom kori{}enju genetskog potencijala svih vrsta i kategorija doma}ih `ivotinja. Jedan od uslova za ispunjenje navedenog cilja jeste optimalna ishrana. U delu mineralne ishrane, neophodno je pravilno snabdevanje `ivotinja mikroelementima, s obzirom da suficit, odnosno deficit za posledicu imaju naru{avanje zdravstvenog stanja (oboljenja), kao i negativne posledice na reproduktivne i proizvodne performanse doma}ih `ivotinja. U snabdevanju `ivotinja optimalnim koli~inama mikroelemenata postoji vi{e problema, ali se kao osnovni mogu izdvojiti slede}i: razli~ite preporuke u potrebama (NRS, AEC) za `ivotinje razli~itog genetskog potencijala, pola, intenziteta kori{}enja, na~ina gajenja i dr. i kao drugi problem javlja se pitanje bioiskoristivosti pojedinih mikroelemenata. Bioiskoristivost je u tesnoj povezanosti sa izvorom i oblikom u kome se element nalazi, ali je i pod uticajem drugih minerala, odnosno njihove me|uzavisnosti i interakcije (Adamovi} i sar.,2002, „Alltech“, 1996.). Prema obliku, mikroelementi mogu biti u Mr Nata{a Tolimir, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, dr Zoran Popovi}, Institut za reprodukciju i VO, Temerin, prof. dr Sreten Mitrovi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, prof. dr Zlatan Sinovec, Fakultet veterinarske medicine, Beograd, dr Marina Vuki}- Vranje{, „Alltech“, Novi Sad.

53

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

neorganskom (konvencionalnom) i organskom obliku. Istra`ivanja sprovedena tokom poslednjih petnaest godina (Vandergrift, 1995, Hemken, 1997, Pupavac i sar., 1999, Sinovec i Lazarevi}, 2002) pokazala su da su konvencionalne forme mikroelemenata (oksidi, sulfati, karbonati, hloridi) manje iskoristive u odnosu na organske forme (mikroelementi vezani za aminokiseline i peptide, kompleksi mikroelemenata sa polisaharidima). Danas, zbog ve}eg stepena iskori{}enja, organski vezani mikroelementi nalaze sve {iru primenu u odnosu na neorganske forme. Osim navedenih trendova u pogledu forme mikroelemenata (neorganska - organska) u poslednjoj deceniji sve vi{e pa`nje posve}uje se posebnoj grupi mineralnih elemenata, koji pripadaju grupi mikroelemenata, a ~ija fiziolo{ka uloga jo{ uvek nije dovoljno utvr|ena. U ovu grupu tzv. prate}ih mineralnih elemenata spada i hrom. Hrom sve vi{e zaokuplja pa`nju nau~nika, s obzirom da ispitivanja ukazuju na brojne pozitivne efekte pri dodavanju ovog mikroelementa. U ovom radu dat je revijalni prikaz rezultata istra`ivanja zna~aja hroma u ishrani ljudi, laboratorijskih i doma}ih `ivotinja. Ukazano je na pozitivne efekte (proizvodni rezultati i kvalitet proizvoda) koji se mogu ostvariti pri dodavanju hroma u sme{e za ishranu doma}ih `ivotinja. Mehanizam dejstva hroma Istra`ivanja pokazuju da oblik i izvor hroma imaju veliki zna~aj na njegov efekat unutar organizma, a da valentnost hroma odre|uje njegovu biolo{ku funkciju. Hrom je najstabilniji u trovalentnom stanju (Cr+3), za koje se smatra da je jedini fiziolo{ki aktivni oblik elementa. Me|utim, obim aktivnosti hroma zavisi i od posebnog kompleksa, supstance za koju je vezan, odnosno da li je u neorganskoj ili organskoj formi. Utvr|eno je da se neorganske soli hroma, ~ak i one koje sadr`e hrom u trovalentnom stanju vrlo lo{e apsorbuju (Anderson i sar., 1983.). Za razliku od neorganskih formi, hromni kompleksi sa aminokiselinama, {e}erom, organskim kiselinama ili nekim vitaminima (organske forme) apsorbuju se u crevima `ivotinja oko 25-30%. Trovalentni hrom u ovom obliku poznat je kao „faktor tolerancije na glukozu“ ili GTF. Analiza visokopre~i{}enog preparata GTF iz kvasca ukazuje na to da struktura GTF jeste dinikotinski, triaminokiselinski kompleks Cr+3 (Teopfer i sar., 1973). Dominiraju}e aminokiseline jesu glicin, cistein i glutaminsaka kiselina, komponente glutationa (Mertz, 1992). Prema Flodinu (1988) hrom u hromnom kvascu je ne{kodljiv, s obzirom na vrlo {irok odnos terapeutska-toksi~na doza, {to hrom svrstava u grupu visoko sigurnih mikroelemenata. Kao idealan izvor hroma „Alltech“ (1996) defini{e Bio-Chrome, odnosno organsko trovalentno jedinjenje hroma koje se dobija iz }elija kvasca u koje je biotehnolo{kim putem ugra|en hrom („hromni kvasac“). Mehanizam apsorpcije hroma jo{ uvek nije u potpunosti poznat. Kod pacova srednja sekcija tankog creva je najdifuzniji segment za hrom, a zatim ileum i duodenum (Hossain, 1998). Posle apsorpcije hrom se verovatno transportuje na proteinu nosa~u gvo`|a krvne plazme, transferinu. Nije poznato da li je GTF apsorbovan u crevu ulazi u krv kao GTF ili je tako|e vezan za transferin. Iz creva ve}i deo hroma produ`ava u jetru. Izvesna koli~ina GTF izlu~ena je u plazmu gde poma`e delovanju insulina. Kad se nivo 54

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

glukoze u krvi podi`e, lu~i se insulin, nivoi GTF se pove}avaju i hrom te~e u plazmu (Linder, 1985.). Hrom iz GTF poja~ava uticaj insulina u kretanju glikoze iz krvotoka u }elije, a zatim se gubi u urinu. S obzirom da hrom deluje kao kofaktor insulina, sva delovanja hroma direktno su paralelna onima koja ima insulin (Fisher, 1990). Iako insulin i hrom imaju razli~ite funkcije kod `ivotinja i ljudi, tri glavne funkcije su pomo} u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata, proteina i masti. Insulin olak{ava ulaz glikoze iz krvi u }elije jetre i mi{i}a gde se ona deponuje kao glikogen i u masne }elije. Hrom pove}ava ili poja~ava aktivnost insulina, ali nije zamena za insulin. U prisustvu organskih oblika hroma potrebni su mnogo ni`i nivoi insulina da bi se izazvale sli~ne biolo{ke reakcije (Mertz, 1993). Insulin pove}ava primanje aminokiselina i poma`e sastavljanje aminokiselina u proteine putem uticaja na sintezu DNA i RNA. Pretpostavlja se da hrom ima ulogu u pove}anju broja mesta inicijacije i na taj na~in poma`e sintezu RNA. Neto efekat je pove}anje dostupnih proteina za stvaranje mi{i}nog tkiva. Hrom u ishrani goveda i svinja Prema Lindeman-u (1996) objavljena ispitivanja dodavanja hroma obrocima doma}ih `ivotinja vi{e su ograni~ena u pore|enju sa onima koja se odnose na ljude ili laboratorijske `ivotinje. Mo`e se na}i nekoliko radova pre 1990. ali oni uglavnom ocenjuju neorganski hrom. Efekti su bili ograni~eni, {to je razumljivo kada se imaju u vidu skorija saznanja o slabijoj iskoristivosti ovog izvora hroma. Me|utim, u toku poslednje decenije postoji sve ve}i broj ispitivanja koja izu~avaju dodatke hroma u organskom obliku, a objavljeni efekti su pozitivni i od mnogo ve}eg zna~aja. Istra`ivanja u vezi kori{}enja hroma na imunu reakciju kod goveda pokazala su da dodavanje hroma smanjuje nivoe kortizona u krvi i pove}ava titre antitela (Movat, 1992; Mallard i Borgs,1997). Moonsie-Shageer i Movat (1993) pokazali su efikasnost dodatnog hroma na smanjenje morbiditeta kod krava u stresu. Pollard i Richardson (1999) prou~avali su uticaj dodavanja hroma (Bio-Chrome) u obroke za tovna goveda i do{li do zaklju~ka da hrom ima pozitivan uticaj na osobine trupa, odnosno prema rezultatima istra`iva~a Bio-Chrom u koli~ini od 200 ppb pobolj{ava te`inu trupa i pove}ava povr{inu muskulus longisimusa, a isti efekat se posti`e, samo je izra`eniji, pri dodavanju Bio-Chroma u koli~ini od 400 ppb. Popovi} (2003) je ispitivao uticaj kori{}enja organski vezanih mikroelemenata u ishrani muznih krava na proizvodne rezultate i zdravstveno stanje vimena. Organizovan je ogled po grupno-kontrolnom sistemu. Ogled je izveden na ukupno 60 grla podeljenih u 4 grupe. Ogled je trajao ukupno 145 dana, a po~eo je 45 dana pred o~ekivano telenje, dok su kontrolna merenja vr{ena tokom prvih 100 dana laktacije. Kontrola proizvodnje mleka 10., 40., 70. i 100. dana laktacije, a u isto vreme uzimani su uzorci mleka za analizu hemijskog sastava i bakteriolo{ku i citolo{ku analizu. Uzorci krvi za analizu uzimani su 5. i 20. dana postpartalano, a uzorci urina 5. dana pre i 5. dana posle telenja. Ishrana je bila identi~na za sve grupe, a sastojala se od kabastog dela obroka, identi~nog po sastavu i koli~ini za sve grupe, koji se menjao u zavisnosti od faze proizvodnog ciklusa. Pored kabastog dela obroka, prema telesnoj masi i proizvodnom statusu, `ivotin55

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

je su dobijale identi~nu potpunu krmnu sme{u za krave muzare tokom celog ogleda. Razlika izme|u grupa bila je u sastavu vitaminsko-mineralne predsme{e. Kontrolna grupa hranjena je obrokom koji je sadr`ao predsme{u sa 1000 mg Zn/kg u obliku cink sulfata. Prva ogledna grupa krava dobijala je u dodatnom obroku predsme{u u kojoj je tre}ina ukupne koli~ine cinka iz cink sulfata bila zamenjena cink-helatom. Druga ogledna grupa `ivotinja dobijala je u dodatnom obroku predsme{u sa 4 mg organski vezanog hroma u vidu hromnog kvasca po kilogramu predsme{e. Tre}a ogledna grupa `ivotinja je hranjena dodatnim obrokom u kome je predsme{a sad`ala 2/3 ukupnog cinka u obliku cink sulfata, a 1/3 u obliku cink helata, kao i 4 mg organski vezanog hroma po kilogramu. Tab. 1. Mle~nost grla tokom ogleda, l/dan*

*Vrednost izra`ena kao x+Sd a,b p<0.05

Na osnovu istra`ivanja zaklju~eno je da kori{}enje organski vezanog cinka i hroma u ishrani krava muzara ima svoje nutritivno, medicinsko i ekonomsko opravdanje. Suplementacija obroka za krave muzare organskim izvorima cinka ili hroma pozitivno deluje na mle~nost, a kombinovano dodavanje ispoljava pozitivno sinergetsko delovanje na proizvodnju mleka. U proizvodnji svinja interes za hrom, kao esencijalnu hranljivu materiju za svinje pojavio se posle saop{tenja o delovanju hroma na pobolj{anje porasta kod pacova, {ezdesetih godina i kasnije sedamdesetih, kada su objavljeni rezultati sa pozitivnim efektima kod }uri}a. Campbell i sar.(1998) su dali pregled uticaja hroma na porast, reprodukciju i zdravlje svinja i zaklju~ili da }e hrom igrati glavnu ulogu u jeftinijoj proizvodnji svinjskog mesa u budu}nosti. Zaklju~ak je izveden na osnovu analize ve}eg broja autora prema kojima hrom menja (pobolj{ava) tolerantnost na glikozu i time pobolj{ava porast i/ili sastav trupa, reproduktivne osobine i zdravlje svinja Boleman i sar., 1995 (cit. Cambel, 1998); Lindeman i sar. (1996; 1998). Close (1998) saop{tava da je kod svinja u porastu/tovu uticaj hroma verovatno posredovan putem delovanja hormona na pobolj{anje porasta, koje dele hranljive materije u korist deponovanja pre nemasnog tkiva nego li masti, {to dovodi do ve}e povr{ine preseka mi{i}a longsimusa dorzi i vi{e nemasnog mesa u trupu. Veoma zna~ajan uticaj organskog hroma je pove}anje broja prasadi u leglu kada se on daje nazimicama i krma~ama kroz hranu. Ve}i broj prasadi verovatno je posledica deponovanja insulina, koji uti~e na folikularni razvoj, sekreciju LH i FSH i tako na u~estalost ovulacije. Koncentracija progesterona u plazmi, tako|e, se menja i to uti~e na „akciju“ uterinih sekretornih proteina, {to reguli{e pre`ivljavanje embriona. Bontempo i sar. 1998 (cit. Close, 1998) ukazuju da hrom smanjuje stres i to verovatno ima pozitivan uticaj, kako na blagostanje krma~a i nerastova, tako i prasadi pri zalu~enju. 56

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

Hrom u ishrani `ivine U poslednje dve decenije u `ivinarskoj proizvodnji pored interesa selekcionera da pobolj{aju produktivnu efikasnost (brzina porasta tovne `ivine i nosivost koko{i) ~ine se zna~ajni napori nutricionista i to ne samo u smislu nutritivnih potreba proizvodnje, ve} i u smislu promene nutritivnog sastava `ivinskih proizvoda, odnosno pobolj{anja nutritivnog profila `ivinskog mesa i jaja u skladu sa zahtevima potro{a~a i zdravljem ljudi. Kvalitet `ivinskih proizvoda mo`e se modifikovati ili obogatiti dodavanjem biodostupnih oblika hroma obroku, te zadnjih godina postoji znatan nau~ni interes za iskori{}avanje hroma u sto~noj hrani, mada su podaci o publikovanim istra`ivanjima u oblasti produktivnosti `ivine i kvaliteta mesa i jaja oskudniji u odnosu na one o pozitivnom uticaju hroma na pre`ivare, svinje ili laboratorijske `ivotinje (Hossain, 1998). U proizvodnji konzumnih jaja istra`ivanja sa hromom su uglavnom usmerena ka pobolj{anju kvaliteta jaja (kvalitet belanca, smanjenje holesterola, „oboga}enje“ hromom). Tako|e su ispitivani sadr`aj holesterola u krvi i uticaj na proizvodne parametre. Nau~nicima je otkriveno novo polje rada u oblasti pobolj{anja sastava hranljivih materija u jajima (Hossain, 1988). Prema Paiku i Blairu (1996), poslednjih godina imid` jaja, kao nutritivno skoro perfektne hrane malo je poljuljan sada{njim pogledima na animalne masti i holesterol, te se javlja potreba ve}ih napora u ponovnom „vezivanju“ jaja za potro{a~e. U brojlerskoj proizvodnji ispitivanja obuhvataju utvr|ivanje uticaja ishrane sme{ama sa dodatkom razli~itih izvora i nivoa hroma, na proizvodne rezultate i kvantitativne i kvalitativne osobine mesa brojlera. Kod `ivinskog mesa, iako je ono manje masno u pore|enju sa junetinom i svinjskim mesom, zbog odre|enih zahteva potr{a~a, proizvodnja se ne mo`e zadovoljiti sada{njim prednostima, a istra`ivanja velikog broja nau~nika ukazuju na bolju proizvodnju i kvalitet trupa brojlera pri dodavanju biodostupnih oblika hroma (Paul, 1991, Kim, 1995, Devegowda, 1997, Motozono, 1998). Kim i sar. (1996) prou~avali su uticaj razli~itih nivoa organskog hroma (100, 200, 400, 600 i 800 ppb) na kvalitet trupa brojlerskih pili}a i osobine seruma. Ustanovljeno je da je hrana za pili}e sa sadr`ajem 200 ili 400 ppb hroma davala najve}i sadr`aj proteina i najni`i sadr`aj masti u trupovima. Najni`i sadr`aj masti u belom i crvenom mesu (bataku) ustanovljen je i u istra`ivanju Tolimir (2002) pri dodavanju 400 ppb organskog hroma (hromni kvasac) u sme{e za ishranu brojlera, a {to je u skladu sa rezultatima istra`ivanja Wane i sar. (1999) i Motozono i sar. (1998) koji ukazuju da hrom pikolinat u obroku smanjuje sadr`aj masti u mesu, bez smanjenja produktivnosti brojlera. Tako|e je va`no uzeti u obzir da su du`ina hranjenja i relativan uzrast brojlera pri klanju veoma zna~ajni faktori pri ocenjivanju efekata hroma, odnosno njegovog delovanja na osobine trupa, jer je uticaj hroma kumulativan (Lindeman, 1996). Izvesna je mogu}nost da su potrebe savremenih hibrida `ivine za hromom ve}e od njegove koncentracije u sme{ama tipa kukuruz-sojina sa~ma (Hossain, 1998). Osim ve}e potrebe savremenih provenijenci, prema istom autoru, dodavanje hroma u obroke za `ivinu potrebno je i zbog stresa koji se de{ava na farmama pri intenzivnoj `ivinarskoj proizvodnji i dovodi do pove}ane ekskrecije hroma, pa time i do pove}anih potreba za 57

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

ovim elementom. Smatra se da hrom sni`ava koncentraciju kortizona u krvi i time smanjuje efekte stresa, pa se dodavanjem hroma i preporu~uje („Alltech“, 1996) kod `ivotinja izlo`enih visokom nivou stresa (preseljenje, brz porast, visokoenergetski obroci, toplotni stres, transport). Literatura 1. Adamovi}, M., Grubi}, G., Pupavac, Snje`an. (2002): Zna~aj i uloga organski vezanih mikroelemenata u ishrani doma}ih `ivotinja. XVI Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Beograd. Zbornik nau~nih radova 2002., 8, 1, 341353. 2. „Alltech“ (1996): Prezentacija ameri~ke kompanije “Alltech”, Novi Sad. 3. Campbell, R.G. (1988): Chromium and its role in pig meat production. Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 14th Annual Alltech Simposium, Nottingham University Press, UK. 4. Anderson, R.A., Polanski, M.M., Bryden, N.A., Roginski, E.E., Mertz, W. and Glinsman, W.H. (1983): Chromium supplementation of human subjects: Effects on glucone, insulin and lipid parameters. Metabolism 32: 894-899. 5. Close, W.H. (1998): The role trace mineral proteinates in pig nutrition. Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 14th Annual Alltech Simposium, Nottingham University Press, Notthingham, UK. 469. 6. Devegowda, G., Yeswanth, K.L. (1997): Effect of dietary organic chromium contenton abdominal fat, cholesterol and high density lipoprotein content of broilers (poster). 13th Symposium Biotehnnology in the feed industry, Nicholasville, Kentucky. 7. Fisher, J.A. (1990): The chromium program. Harper&Row Publishers, Inc. New York, 18-32. 8. Flodin, N.W. (1988): Pharmacology of micronutrients, 14: Chromium (Ed.) 20, 247-254. 9. Hamken, R.W. (1997): Role of Organic Trace Minerals in Animal Nutrition University of Kentucky, USA. 10. Kim, S.W., Han, I.K., Shin, I.S., Chae, B.J.(1995): Effects of supplemental chromium picolinate on growth performance, carcass composition and serum traits of broilers fed diets varzing in protein and lisine. Asian Australasian Journal of Animal Sciences 8, 5, 455-462. 11. Kim, S.W., Han, I.K., Choi, Y.J., Kim, Y.H., Shin, I.S., Chae, B.J. (1995): Effect of chromium picolinate on growth performance, carcass composition and serum traits of broilers fed dietarz different levels of crude protein. Asian Australasian Journal of Animal Sciences 8, 5, 463-470. 12. Kim, Y.H., Han, I.K., Choi, Y.J., Shin, I.S., Chae, B.J., Kang, T.H. (1996): Effect of chromium picolinate on growth performance, carcass quality and serum traits in broiler chiks. AJAS, 9,3, 341-347. 13. Kim, Y.H., Han, I.K., Shin, I.S., Chae, B.J., Kang, T.H. (1996): Effect of dietary excessive chromium picolinate on growth performance, nutrient utiliza58

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

bility and sero traits in broiler chicks. Asian Australasian Journal of Animal Sciences 9, 3, 349-354. 14. Lindeman, M.D. (1996): Organic chromium-the missing link in farm animal nutrition. Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 12 th Annual Alltech Simposium, Nottingham University Press, Notthinghany, 299-314. 15. Lindemann, M.D. (1998): Organic chromium-an exiciting beginning, a promising future. Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 12 th Annual Alltech Simposium, Nottingham University Press, Notthinghany, 217-229. 16. Linder, M.C. (1985): Nutritional Biochemistry and Metabolism. 17. Malleard, B.A. and Borgs P. (1997): Effects of supplemental trivalent chromium on hormone and immune responses of cattle. Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 13th Annual Alltech Simposium, Nottingham University Press, UK. 18. Mertz, W. (1992): Chromium: hystory and nutritional importance. Bio. Trace Element Res. 32, 3-8. 19. Mertz, W. (1993): Chromium in human nutrition: a review. J. Nutrition 123, 626-633. 20. Mioonsie-Shageer, S. and Mowat, D.N (1993): Levels of supplemental chromium on performance, serum konstituenc and immune status of stressed feeder calves. J. Anim. Sci. 71, 232. 21. Motozono, Y., Hatano, K., Sugawara, N., Ishibashi, T. (1998): Effects of dietary chromium picolinate and yeast chromium on the growth and carcass fat of broilers. Animal science and Techology, 69, 3, 247-252. 22. Motozono, Y., Hatano, K., Sugawara, N., Ishibashi, T.,(1998): Effects of dietary chromium picolinate on grown carcass quality and serum lipids of female broilers. Animal Science and Tehnology, 69, 7, 659-665. 23. Mowat, D.N (1997): Organic chromium in animal nutrition. Chromium books. Gueleph, Ontario, Canada. 24. Paik, I.K., Blair, R. (1996): Atheroscterosis, cholesterol and egg-Review Australasian Journal of animal Science, 9, 1-25. 25. Paul, A., Mikova, K., Cerny, K., Vamberova, O. (1991): Effect of chromium on fattening, carcass value and meat quality in chickens. Zivocisna Vyroba 36, 6, 525-535. 26. Pollard, V.G. and Richardson R.C. (1999): Effects of organic chromium (BioChrome) on growth, efficiency and carcass characteristic of feedlot strees. Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 15th Annual Alltech Simposium, Nottingham University Press, UK, 103-109. 27. Popovi}, Z. (2003): Uticaj kori{}enja organski vezanog cinka i hroma u ishrani krava muzara na proizvodne rezultate i zdravstveno stanje vimena. Doktorska disertacija. 28. Pupavac, S., Sinovec, Z., Jerkovi}, B. (1999): Uticaj kori{}enja organski vezanih mikroelemenata na proizvodne rezultate krma~a. Zbornik nau~nih radova, Institut PKB Agroekonomik, 5, 483-488, Beograd. 29. Sinovec, Z., Lazarevi}, M. (2002): Mikroelementi vezani za ugljene hidrate i proizvodne karakteristike brojlera hibrida Arbor Acre XVI Savetovanje agro59

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

noma, veterinara i tehnologa, Beograd Zbornik nau~nih radova 2002., 8, 1, 355-363. 30. Teopfer, E.W., Mertz, W., Rozinsky, E.E. and Polansky, M.M. (1973): Chromium infoods in relation biological activity. J. Arg. Food Chem. 21, 69. 31. Tolimir, Nata{a (2002): Proizvodne osobine i kvalitet mesa brojlera hranjenih sme{ama koncentrata sa razli~itim izvorom i nivoom hroma. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet. Beograd. 32. Vandergrift, B. (1995): Mineral Proteinates in the Animal Feed Industry, Feed Magazine. 33. Wanna, D.L., Zhang, M.H., Du, R., Zhang, W.H. (1999): Effect dietary chromium picolinate level on growth performance, imune function awd carcass fat content of broilers. Acta Zoonutrimenta Sinica 11, 2, 19-23.

60

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 54-61

UDC: 636.085.8 Review paper

THE IMPORTANCE OF CHROMIUM IN ANIMAL NUTRITION Nata{a Tolimir, Z. Popovi}, S. Mitrovi}, Z. Sinovec, Marina Vuki} Vranje{* Summary This paper gives an overview of the importance of the organic form of chromium in animal nutrition. To this day, most of the trials proved the limited bioavailability of the inorganic form of chromium (2-3%) in comparison to organic form (which bioavailability reaches 30%). Thus, the interest in positive effects on the performance and the quality of the products with the addition of the organically bound chromium in animal feed are in the constant growth. The core importance of the organic chromium lies in the stimulating of the immune system, improved daily growth, increased percentage of meat, while considerably lowered percentage of fat tissue. Key words: chromium, activity, mode of action, animals, production figures, meat quality.

Nata{a Tolimir, M.Sc., Institute for Science appliance in Agriculture, Belgrade, Zoran Popovi}, Ph.D., Institute for reproduction and A.I, Temerin, Sreten Mitrovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade, Zlatan Sinovec, Ph.D., Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade, Marina Vuki}-Vranje{, Ph.D., „Alltech“, Novi Sad.

61

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 63-68

UDK: 636.52:612.6.052.27 Originalan nau~ni rad

ISPITIVANJE PROIZVODNIH OSOBINA RODITELJSKOG JATA TE[KOG HIBRIDA COBB D. Savi}, Nata{a Savi}, I. Baki}, S. Mitrovi}* Izvod: Posle du`eg vremenskog perioda u Republici Srpskoj, pa i u okru`enju, za proizvodnju `ivinskog mesa sve vi{e se koristi te{ki linijski hibrid Cobb (Engleska). „Savi} Company“, DOO Dazdarevo - Bijeljina, pored ostalog, gaji mati~no jato provenijence Cobb i istovremeno vr{i inkubiranje priplodnih jaja, odnosno le`enje jednodnevnih pili}a podesnih za brojlerski tov. Zbog toga su u radu prikazani ostvareni proizvodno-reproduktivni rezultati roditeljskog jata te{kog hibrida Cobb gajenog na farmi DOO „Savi} Company“ - Republika Srpska. Klju~ne re~i: roditeljsko jato, hibrid Cobb, priplodna jaja, jednodnevni pili}i. Uvod Selekcijski centri (velike kompanije) koje se bave proizvodnjom te{kih linijskih hibrida koko{i u svojim programima ~esto navode podatke (tehnolo{ke normative) proizvodnih sposobnosti koji su u izvesnoj meri ve}i u odnosu na rezultate koji se ostvaruju u direktnoj proizvodnji. Pored toga, op{te je poznato da je napredak koji se posti`e u `ivinarskoj proizvodnji veoma izra`en, da su promene genetskog potencijala tako ispoljene da su selekcijske organizacije prinu|ene da skoro svake godine izdaju nove proizvodne standarde za hibride koje distribuiraju na tr`i{tu. Zbog toga se u svetu, pa i u Republici Srpskoj (znatno manje) kontinuirano sprovode ispitivanja (kontrole-testovi) proizvodnih sposobnosti te{kih linijskih hibrida koko{i koji se koriste (gaje) za proizvodnju priplodnih jaja. U Republici Srpskoj za proizvodnju `ivinskog mesa, sli~no kao i u drugim zemljama sveta, koriste se razli~iti te{ki linijski hibridi koko{i. Poslednjih nekoliko godina iz Engleske se uvoze jednodnevni pili}i roditeljskog jata hibrida Cobb, koji zauzima zapa`eno mesto u celokupnoj `ivinarskoj proizvodnji. * Dimitrije Savi}, dvm, Nata{a Savi}, dipl. in`., Ivan Baki}, dipl. in`., DOO „Savi} Company“, Bijeljina (Dazdarevo), Republika Srpska, prof. dr Sreten Mitrovi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd.

63

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 63-68

Pomenuti hibrid je u ne{to ve}em broju gajen izme|u 1970. i 1980. godine, jo{ u vreme postojanja SFRJ. Proizvodna svojstva ovog hibrida u tom periodu uglavnom su ispitivali Petrovi} i sar. (1975). U relativno novijoj literaturi pojedini autori, kao {to su: Petrovi} i sar. (1980; 1982), Jast{enjski i sar. (1985), Nata{a Tolimir i sar. (1996), Supi} i sar. (1997), Milo{evi} i sar. (1997, 1998) su prikazali rezultate kontrole proizvodnih svojstava roditeljskih jata te{kih linijskih hibrida (Hybro, Arbor Acres, Ross, Avian, Hubbard, Prelux Bro, Lohmann, Jata, Kenebec i drugi) koji su u odre|enom vremenskom periodu najvi{e gajeni i kori{}eni za proizvodnju priplodnih jaja i jednodnevnih brojlerskih pili}a, odnosno `ivinskog mesa (finalni proizvod). I pored toga {to hibrid Cobb nije bio uklju~en ni u jednom ispitivanju, njegove proizvodno-reproduktivne osobine se mogu upore|ivati sa ostalim provenijencama jer pripada istom tipu hibrida (te{ki hibrid-tip). Zbog toga, osnovni cilj rada je bio da se prika`u proizvodne sposobnosti roditeljskog jata hibrida Cobb u proizvodnim uslovima gajenja na farmi „Savi} Company“ od momenta prono{enja do kraja iskori{}avanja (devet meseci) u proizvodnji jaja za nasad, odnosno jednodnevnih brojlerskih pili}a. Treba ista}i da se ovaj hibrid od svih te{kih roditeljskih jata u Republici Srpskoj najvi{e gaji, preko 80%. Materijal i metod rada Ispitivanja su sprovedena u okviru DOO „Savi} Company“ - Republika Srpska koja se bavi gajenjem roditeljskog jata, inkubacijom priplodnih jaja pojedinih vrsta `ivine (imaju svoju inkubatorsku stanicu) i raspola`u sopstvenom me{aonom sto~ne hrane. Pored toga, u nekoliko gradova imaju poljoprivredne apoteke. Analizom je obuhva}eno jedno roditljsko jato te{kog linijskog hibrida Cobb ~ija su priplodna jaja inkubirana od decembra 2002. do avgusta 2003. godine. Ovo jato je jo{ uvek u proizvodnji jer je vr{eno ve{ta~ko-prinudno mitarenje. Na po~etku proizvodnje priplodnih jaja roditeljsko jato se sastojalo od 6.226 nosilja i 607 petlova (ukupno-6.833 grla). U toku odgajivanja odnosno gajenja roditeljskog jata kori{}ena je tehnologija koju predla`e selekcioner hibrida Cobb. U toku produkcije jaja kori{}ene su za ishranu dve sme{e. U prvoj polovini iskori{}avanja roditeljskog jata kori{}ena je kompletna sme{a sa 17,5% sirovih proteina, a u drugoj sa 17,0% proteina proizvedene u sopstvenoj me{aoni sto~ne hrane. Jaja su po~ela da se inkubiraju kada je roditeljsko jato bilo staro 23 nedelje. U toku iskori{}avanja (gajenja) roditeljskog jata pra}eni su slede}i parametri: mortalitet (uginu}a), intenzitet nosivosti i rezultati inkubacije. Svi pra}eni parametri su evidentirani za svaku nedelju, a u radu su prikazani po mesecima proizvodnje. Ostvareni rezultati su prikazani tabelarno u apsolutnim i relativnim vrednostima. Rezultati ispitivanja i diskusija Mortalitet i izlu~enje, kao i intenzitet nosivosti roditeljskog jata te{kog linijskog hibrida Cobb gajenog na farmi „Savi} Company“ prikazani su u tabeli 1. 64

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 63-68

Tab. 1. Proizvodni rezultati roditeljskog jata te{kog hibrida Cobb

Podaci iz tabele 1 pokazuju da je mortalitet roditeljskog jata (mu{kih i `enskih grla) u toku perioda iskori{}avanja po mesecima bio dosta varijabilan. Ovo je prouzrokovala, uglavnom, ~esta pojava prolapsusa jajovoda (materice) i izuzetno visoke temperature u letnjem periodu. Bez obzira na to, mo`e se re}i da je mortalitet u toku gajenja roditeljskog jata bio u dozvoljenim granicama, jer su ukupna uginu}a za ceo period iskori{}avanja (9 meseci) kod nosilja iznosila 10,94%, a kod petlova 28,50% (ura~unata i izlu~enja). Iz tabele se vidi da je po useljenoj nosilji sne{eno oko 155 jaja, od kojih je za priplod bilo sposobno preko 95%. Najve}i intenzitet nosivosti bio je u drugom mesecu iskori{}avanja roditeljskog jata-79,54%, a najmanji u prvom-25,78%. Prose~an intenzitet nosivosti iznosio je 57,29% (sva jaja), odnosno 54,98% (jaja odabrana za inkubaciju). Rezultati inkubacije, odnosno le`enja priplodnih jaja roditeljskog jata hibrida Cobb prikazani su u tabeli 2. Tab. 2. Rezultati inkubiranja priplodnih jaja hibrida Cobb

65

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 63-68

Sva jaja sposobna za inkubaciju su inkubirana u 40 ulaganja (turnusa), a u tabeli 2 prikazani su rezultati le`enja po mesecima. Za 9 meseci analizirano roditeljsko jato je snelo ukupno 924.236 priplodnih jaja iz kojih se izleglo 793.057 jednodnevnih pili}a. Prose~an procenat izvodljivosti od broja ulo`enih jaja bio je na zavidnom nivou, blizu 86%. Maksimalna izvodljivost ostvarena je u drugom, odnosno tre}em mesecu (preko 88%), a minimalna u prvom mesecu (75,00%) iskori{}avanja roditeljskog jata. Najve}i broj pili}a po useljenoj nosilji izle`en je u drugom mesecu 19,48 grla, a najmanji tako|e u prvom mesecu svega 4,44 grla. Po useljenoj nosilji za ceo period iskori{}avanja roditeljskog jata Cobb proizvedeno (izle`eno) je oko 132 jednodnevna pileta. Na osnovu svih prikazanih (ostvarenih) podataka mo`e se primetiti da su gotovo svi pra}eni parametri bili u granicama tehnolo{kih normativa proizvo|a~a (selekcionera) te{kog linijskog hibrida Cobb. Pored toga, posmatrano u globalu, analizirano roditeljsko jato gajeno na farmi „Savi} Company“ je vi{e ili manje ostvarilo bolje proizvodne rezultate od drugih te{kih hibrida ~ije su proizvodne sposobnosti ispitivali (kontrolisali) Petrovi} i sar. (1982), Jast{enjski i sar. (1985), Nata{a Tolimir i sar. (1996), Supi} i sar. (1997), pa i Milo{evi} i sar. (1997, 1998). Pomenuti autori su ispitivali razli~ite provenijence pojedinih te{kih hibrida i period kontrole roditeljskih jata je bio razli~it, pa je te{ko dati konkretniji zaklju~ak. Zaklju~ak Osnovni cilj rada je bio da se ispita genetski potencijal roditeljskog jata te{kog linijskog hibrida Cobb (Engleska) u proizvodnim uslovima gajenja na farmi “Savi} Company” (Republika Srpska) od momenta prono{enja (23. nedelja) do kraja iskori{}avanja (devet meseci) u proizvodnji jaja za nasad, tj. jednodnevnih brojlerskih pili}a. Na osnovu dobijenih rezultata mo`e se konstatovati slede}e: – Analizom je obuhva}eno ukupno 6.833 grla roditeljskog jata provenijence Cobb (6,07 petlova i 6.226 nosilja); – Mortalitet i izlu~enje petlova je iznosilo 28,50%, a nosilja 10,94%; – Po useljenoj nosilji proizvedeno je 154,87 jaja (ukupno), odnosno 148,45 priplodnih jaja; – Od svih sne{enih jaja za nasad je odabrano 95,96%, a prose~an intenzitet nosivosti iznosio je 57,29%; – Izvodljivost je bila dosta dobra, 85,80% od broja ulo`enih jaja; – Po useljenoj nosilji za devet meseci iskori{}avanja izleglo se 127,38 jednodnevnih pili}a. Posmatrano u celini, mo`e se re}i da je roditeljsko jato te{kog linijskog hibrida Cobb gajeno na farmi „Savi} Company“ u pogledu svih pra}enih parametara ostvarilo vrlo dobre rezultate, tj. u velikoj meri ispoljilo svoj genetski potencijal. Literatura 1. Jast{enjski, S., Pavlovski, Zlatica, Ma{i}, B. (1985): Rezultati kontrole proizvodnih svojstava mati~nih jata koko{i u SR Srbiji (bez SAP) u 1985. godini. Peradarstvo, 5-6, 23-26. 66

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 63-68

2. Milo{evi}, N., Tolimir, Nata{a, Konjevi}, S., Peri}, Lidija, Supi}, B., Anoki}, N., Ma{i}, B. (1998): Proizvodne osobine jata brojerskih roditelja u Srbiji u 1997. godini. @ivinarstvo, 9-10, 232-236. 3. Milo{evi}, N., Supi}, B., Konjevi}, S., Peri}, Lidija, Tolimir, Nata{a, Anoki}, N., Ma{i}, B. (1997): Varijabilnost proizvodnih osobina jata brojlerskih roditelja u Srbiji u 1995. godini. Nauka u `ivinarstvu, 1-2, 23-29. 4. Petrovi}, V., Car~ev, J., Dragojlovi}, S. (1975): Rezultati ispitivanja proizvodnih sposobnosti roditeljskih parova Cobb i Ross 1 hibrida u pribli`no istim uslovima odgajivanja. Zbornik radova “I Savetovanje `ivinara SR Srbije”, Mataru{ka Banja. 5. Petrovi}, V., Baljak, N., Krsti}, D., Mitrovi}, S. (1982): Uticaj razli~itih uslova gajenja na proizvodne sposobnosti roditeljskih parova te{kog hibrida Hybro. Peradarstvo, 7-8, 20-22. 6. Petrovi}, V., Joci}, M., Car~ev, J., Mitrovi}, S. (1980): Ispitivanje proizvodnih sposobnosti roditelja hibrida Vedette u proizvodnim uslovima gajenja. Zbornik radova “Peradarski dani 1980”, Sarajevo. 7. Supi}, B., Milo{evi}, N., Anoki}, N., Tolimir, Nata{a, Ma{i}, B. (1997): Proizvodne osobine jata brojlerskih roditlja u Srbiji u 1996. godini. @ivinarstvo, 78, 183-185. 8. Tolimir, Nata{a, Milo{evi}, N., Supi}, B., Ma{i}, B. (1996): Kori{}enje proizvodnih potencijala jata brojlerskh roditelja u Srbiji u 1994. godini. Nauka u `ivinarstvu, 1-2, 19-26. 9. The Cobb Breeding Company (1998): Tehnolo{ki normativi.

67

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 63-68

UDC: 636.52:612.6.052.27 Originalan scientific paper

INVESTIGATION OF PRODUCTIVE TRAITS OF BREEDING POPULATION OF HEAVY HYBRID COBB D. Savi}, Nata{a Savi}, I. Baki}, S. Mitrovi}* Summary Productive and reproductive results of Cobb hybrid which are breed on the farm DDO „Savi} Company“ - Republic Srpska, are presented in this paper. This population during nine mounths of egg production has shown next results: mortality was 10.9 percentage of females and 28.5 percentage of males; total egg production was 154.9 per individual (average intensity of egg production was 57.3 percentage); percentage of live chikens from number of incubated eggs was 85.8 percentage and according to this relative paramater, it was 127.4 one day chicken. Key words: investigated population, hybrid Cobb, breeding eggs, one day chickens.

* Dimitrije Savi}, dvm, Nata{a Savi}, B.Sc., Ivan Baki}, B.Sc., Bijeljina (Dazdarevo), Republic of Srpska, Sreten Mitrovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade.

68

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 69-74

UDK: 636.5:636.084.52 Originalni nau~ni rad

PRIKAZ POJEDINIH OSOBINA ARBOR ACRES HIBRIDA U TOVU BROJLERSKIH PILI]A V. \ermanovi}, S. Mitrovi}* Izvod: U radu su prikazani i analizirani ostvareni proizvodni rezultati brojlerskih pili}a Arbor Acres u poslednjoj godini poslovanja (2002. godini) `ivinarske farme „Kokofarm“- Valjevo. U pomenutoj godini tovljeno je svega 44.345 grla oba pola. Tov je trajao 49 dana. U toku tova uginulo je ukupno 4.621 grlo (10,46%). Prose~na telesna masa na kraju tova iznosila je 1,883kg, a konverzija hrane 2,10kg. Vrednost proizvodnog indeksa iznosila je 163,85. Klani~ni randman („spremno za ro{tilj“) iznosio je 75,16%. Klju~ne re~i: brojlerski pili}i, konverzija hrane, proizvodni indeks, telesna masa, mortalitet, klani~ni randman. Uvod Poznata je ~injenica da uspeh u industrijskoj proizvodnji `ivinskog mesa zavisi od mnogih faktora me|u kojima zna~ajno mesto zauzima izbor najpogodnije rase, odnosno te{kog linijskog hibrida koko{i koji }e u na{im uslovima gajenja dati najbolje tovne i klani~ne rezultate. U na{oj zemlji za tov brojlerskih pili}a naj~e{}e se, ili su kori{}eni slede}i te{ki linijski hibridi (uvozni): Peterson, Kenebec, Hybro, Hubbard, Lohmann, Ross, Cobb, Indian River, Wedeta, Prelux Bro, Jata, Arbor Acres, Avian i dr. Uglavnom se, u podnom sistemu i na dubokoj prostirci, tove pomenuti hibridi, koji se odlikuju izra`enim prirastom, dobrim iskori{}avanjem hrane, brzim operjavanjem, odli~nom konformacijom trupa, {irokim i duga~kim mi{i}ima grudi i kratkim mi{i}ima nogu. Na `ivinarskoj farmi „Kokofarm“ u Valjevu od osnivanja pa do 2002. godine za proizvodnju `ivinskog mesa (brojlerskih pili}a) kori{}en je ve}i broj napred navedenih provenijenci koko{i. U poslednjih par godina pred prestanak rada pomenute farme za tov pili}a kori{}en je te{ki linijski hibrid Arbor Acres. * Vladan \ermanovi}, dipl. in`., Institut PKB „Agroekonomik“, Beograd, prof. dr Sreten Mitrovi}, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun.

69

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 69-74

Zbog toga je osnovni cilj rada bio prikaz i analiza ostvarenih pojedinih tovnih i klani~nih osobina brojlerskih pili}a tovljenih pri „specifi~nim uslovima“ rada `ivinarske farme „Kokofarm“. Materijal i metod rada Za analizu ostvarenih tovnih i klani~nih rezultata brojlerskih pili}a Arbor Acres hibrida uzeti su podaci sa `ivinarske farme „Kokofarm“-Valjevo. Ova farma osnovana je 1965. godine, do 1979. godine poslovala je u sastavu AIK „Srbijanka“, a kasnije kao ZZ „@ivinarstvo“, odnosno „Kokofarm“. Tab. 1. Sastav i hranljiva vrednost potpunih sme{a za pili}e u tovu, %

70

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 69-74

ZZ „Kokofarm“ je jedna od retkih dru{tvenih organizacija iz oblasti `ivinarske proizvodnje koja dug vremenski period nije bila u ste~aju i koja je zadr`ala kooperantske odnose. U 2002. godini nije ostvarena planirana godi{nja proizvodnja `ivinskog mesa. Samim tim farma nije radila punim kapacitetom, a istovremeno je i prekinuta saradnja sa kooperantima. Prekidom saradnje sa kooperantima, prestaje i organizovana proizvodnja `ivinskog mesa na doti~noj farmi koja dolazi u stanje ste~ajnog perioda rukovo|enjem prinudne uprave i prestanka radnog odnosa velikog broja radnika. Zbog toga za analizu i diskusiju ostvarenih tovnih (telesna masa-prirast, mortalitet i utro{ak hrane-konverzija) i klani~nih (prinos trupova-klani~ni randman) rezultata na raspolaganju je bilo svega oko 40.000 brojlerskih pili}a oba pola. Pomenuti broj pili}a tovljen je u tri objekta (farma ima ukupno osam objekata) koji su useljavani svakih sedam dana i u razli~itim vremenskim intervalima isporu~ivani na klanicu (po tri isporuke iz svakog objekta). U klanici je sa relativno velikom ta~no{}u evidentiran klani~ni randman („spremno za ro{tilj“) obra|enih toplih trupova brojlerskih pili}a. Tov je trajao kod svakog turnusa 49 dana. U toku tova, uglavnom je kori{}ena tehnologija tova koju preporu~uje selekcioner Arbor Acres hibrida koko{i. U toku perioda tova, zavisno od uzrasta brojlerskih pili}a, za ishranu su kori{}ene tri kompletne krmne sme{e razli~itog hemijskog sastava, odnosno razli~itog sadr`aja i odnosa energije i proteina u sme{ama (tabela 1). Od prvog pa do 21. dana tova za ishranu brojlerskih pili}a kori{}ena je tzv. po~etna sme{a (starter), do 37. dana zavr{na sme{a I (fini{er I), a do kraja tova zavr{na sme{a II (fini{er II). Na osnovu zavr{ne telesne mase utovljenih brojlerskih pili}a, du`ine tova, mortaliteta i konverzije hrane za svaki turnus izra~unat je proizvodni indeks (P.I.) po odgovaraju}em obrascu. P.I. = {Telesna masa (kg) x (100 - % Mortaliteta) x 100} / {Trajanje tova (dana) x Konverzija hrane (kg)}

Rezultati ispitivanja i diskusija U 2002. godini na `ivinarskoj farmi “Kokofarm” utovljena (ostvarena) su samo tri turnusa brojlerskih pili}a Arbor Acres hibrida. U prvom turnusu useljeno je ukupno 14.998 jednodnevnih pili}a oba pola, u drugom 13.991 grla, a u tre}em turnusu 15.356 grla, tj. Ukupno 44.345 jednodnevnih pili}a. Ostvareni proizvodni rezultati (prose~na masa grla na kraju tova, konverzija hrane, mortalitet i proizvodni indeksi) utovljenih brojlerskih pili}a prikazani su u tabeli 2. Tab. 2. Proizvodni rezultati brojlerskih pili}a Arbor Acres hibrida koko{i

71

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 69-74

Iz podataka prikazanih u tabeli 2 mo`e se videti da su brojlerski pili}i tovljeni u objektu broj 8 ostvarili najve}u prose~nu telesnu masu (1,926 kg), odnosno najve}i prose~ni dnevni prirast (39,31 g). Ne{to lo{iji dnevni prirast imali su pili}i tovljeni u objektu broj 6 (38,41 g), a najmanji prirast pili}i tovljeni u objektu 7 (37,53 g). Prose~na zavr{na telesna masa utovljenih brojlerskih pili}a u sva tri objekta iznosila je 1,883 kg (dnevni prirast- 38,43g). Utro{ak hrane za kilogram prirasta (konverzija) kretala se od 2,01 kg (objekat broj 6) do 2,16 kg (objekat 7). Konverzija hrane u sva tri objekta iznosila je 2,10 kg, tj. svako grlo je u proseku konzumiralo 80,70 g hrane dnevno. Ukupan mortalitet u sva tri objekta bio je izrazito visok. Kretao se od 9,11 % (objekat 6) do 12,02 % (objekat 8). Ukupan mortalitet od broja useljenih pili}a za sva tri objekta (turnusa) iznosio je preko 10 %. Pored toga, posmatrano uop{te, proizvodni indeks kod sve tri grupe pili}a tovljenih 49 dana bio je relativno visok i kretao se od 155,94 (objekat 7) do 173,68 (objekat 6). P.I. za sva tri turnusa iznosio je 163,85. Dobijeni rezultati su, osim mortaliteta, u izvesnoj meri u saglasnosti sa tehnolo{kim normativima, tj. genetskim potencijalom Arbor Acres hibrida. Do sli~nih rezultata do{li su Mitrovi} i sar. (1992; 1997), Koljaji} i sar. (1992). Posmatrano uop{te, ne{to lo{ije rezultate dobili su Majdak i Nemani~ (1976), a ne{to povoljnije @idov i sar. (1990), Hopi} i sar. (1993; 1995; 1996). Ukupna proizvodnja brojlerskog mesa i klani~ni randman („spremno za ro{tilj“) prikazani su u tabeli 3. Tab. 3. Klani~ne osobine brojlerskih pili}a Arbor Acres hibirda koko{i

Iz tabele 3 se vidi da je najvi{e `ivinskog mesa obra|enog u trupove dobijeno iz objekta 6 (19.739 kg), a najmanje iz objekta 7 (17.288 kg). Medutim, najve}u prose~nu masu trupa-klani~ni randman „spremno za ro{tilj“ imali su brojlerski pili}i tovljeni u objektu 8 (1,455 kg), a najmanju brojleri tovljeni u objektu 7 (1,377 kg). Prinos mesa, tj. klani~ni randman bio je pribli`no isti kod svih trupova brojlerskih pili}a tovljenih u razli~itim objektima. Iz tabele se tako|e vidi da je od svih 39.714 zaklanih brojlerskih pili}a oba pola proizvedeno ukupno 56.220 kg mesa u trupovima. Pored toga, mo`e se konstatovati da je prose~an klani~ni randman svih utovljenih i zaklanih brojlerskih pili}a iznosio 75,16 %. Imaju}i u vidu du`inu tova (49 dana) mo`e se re}i da je ostvareni klani~ni randman („spremno za ro{tilj“) u saglasnosti sa izvesnim brojem autora koji su se bavili ovom problematikom. Po ovom pitanju te{ko je op{irnije diskutovati jer su pojedini autori prinos mesa izra~unavali na drugi na~in („standardna obrada trupova“ i „spremno za pe~enje“). 72

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 69-74

Zaklju~ak U radu su pra}eni i analizirani tovni i klani~ni rezultati brojlerskih pili}a te{kog linijskog hibrida Arbor Acres na `ivinarskoj farmi „Kokofarm“ (Donja Grabovica) u Valjevu u poslednjoj godini (2002) bavljenja proizvodnjom `ivinskog mesa. Tov je trajao 49 dana. Ukupno je tovljeno 44.345 jednodnevnih pili}a raspore|enih u tri objekta. Na osnovu dobijenih rezultata u pogledu zavr{ne telesne mase (prirasta), utro{ka (konverzije) hrane, mortaliteta (uginu}a), proizvodnog indeksa (P.I.) i prinosa trupova- mesa (klani~nog randmana „spremno za ro{tilj“) mo`e se konstatovati slede}e: prose~na telesna masa utovljenih brojlerskih pili}a oba pola iznosila je 1,883 kg (prose~an dnevni prirast- 38,43 g); konverzija hrane 2,10 kg (80,70 g hrane po grlu dnevno); ukupan mortalitet od broja useljenih grla ~ak 10,46 %; vrednost proizvodnog indeksa je bila na zavidnom nivou (P.I. = 163, 85), kao i prinos trupova - klani~ni randman („spremno za ro{tilj“) 75,16 %. Pored toga {to je `ivinarska farma „Kokofarm“ u 2002. godini funkcionisala u specifi~nim uslovima (nije radila punim kapacitetom jer je fakti~ki bila u ste~ajnom postupku, odnosno pred likvidacijom), ipak se mo`e re}i da su ostvareni rezultati pri proizvodnji brojlerskih pili}a bili na prihvatljivom nivou. Literatura 1. @idov, N., Joci}, M., Milo{evi}, N., Vra~ar, Svetlana (1990): Rezultati testa brojlerskih pili}a u 1989. godini. Peradarstvo, 2, 39-41. 2. Koljaji}, V., Mitrovi}, S., Peri}, V., @ivkovi}, D. (1992): Efekti upotrebe sme{a koncentrata razli~itog porekla u tovu brojlera. „Inovacije u sto~arstvu“, X, 161187, Beograd-Zemun. 3. Majdak, I., Nemani~, J. (1986): Uspje{nost proizvodnje brojlera razli~itih hibrida u kontrolisanim ali razli~itim uslovima. Zbornik radova „@ivinarski dani 1976“, 386-387, Ote{evo. 4. Mitrovi}, S., Nikolovski, J., Koljaji}, V., Peri}, V., Nedeljkovi}, Svetlana (1992): Uticaj formi sme{a koncentrata na tovne i klani~ne osobine brojlera. Peradarstvo, 7-9, 77-83. 5. Mitrovi}, S. Anoki}, N., Supi}, B., Milo{evi}, N., Tolimir, Nata{a, Ma{i}, B. (1997): Uticaj pojedinih faktora na tovne i klani~ne osobine brojlerskih pili}a. Simpozijum „Nau~na dostignu}a u sto~arstvu 97“, 351-358, Subotica. 6. Hopi}, S., Pavlovski, Zlatica, Ma{i}, B. (1993): Uporedno ispitivanje proizvodnih osobina brojlera razli~itih provenijenci 1991. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta, 129-133, Beograd-Zemun. 7. Hopi}, S., Pavlovski, Zlatica, Ma{i}, B., Vra~ar, Svetlana, \ur|evi}, Zdenka (1995): Proizvodne i klani~ne karakteristike razli~itih genotipova brojlerskih pili}a. Biotehnologija u sto~arstvu, 1-2, 27, 34. 8. Hopi}, S., Pavlovski, Zlatica, Cmiljani}, R,. Vra~ar, Svetlana, \ur|evi}, Zdenka (1996): Production and carcass characteristics of two genotypes of broiler chickens. Nauka u `ivinarstvu. 1-2, 11-17. 73

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 69-74

UDC: 636.5:636.084.52 Original scientific paper

REVIEW OF SOME ARBOR ACRES HYBRID PERFORMANCIES DURING THE BROILER CHICKEN GROWING V. \ermanovi}, S. Mitrovi}* Summary In this paper are presented and analised relised productivity results, of Arbor Acres broilers during the last bussines year (2002) at the poultry farm „Kokofarm“ - Valjevo. Unfortunatly during that year, only 44345 birds of both sexes were growned. Period of growing lasted for 49 days. During the growing period 4621 birds has died (10.46 %). Average body weight at the end of the growing period was 1.883 kg and a feed conversion ratio was 2.10 kg. Productivity index value was 163.85. Ratio of nutritional usefull body parts („grill ready“) was 75.16 %. Key words: broiler chicken, feed conversion ratio, productivity index, body weight, mortality.

* Vladan \ermanovi}, B.Sc., Istitut PKB „Agroekonomik“, Padinska Skela, Belgrade, Sreten Mitrovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun, Belgrade.

74

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 75-80

UDK: 637.4+619:614.4 Originalni nau~ni rad

NALAZ TOXOPLASMA GONDII U JAJIMA @IVINE – – EPIDEMIOLO[KI ZNA^AJ I. Pavlovi}, Sne`ana Ivanovi}* Izvod: Toxoplasma gondii je cistotvorna kokcidija koja za prvog doma}ina ima ma~ke, a kao prelazni i fakultativni prelazni doma}ini perzistira vi{e od 280 vrsti gmizavca, ptica i sisara, uklju~uju}i i ~oveka. Akutna infekcija trudnica, s obzirom na transplacentarno preno{enje na fetus mo`e dovesti do njegovog o{te}enja tako da T.gondii uz virus rubeole i citomegalovirus svrstavaju u red naj}e{}ih i najzna~ajnijih kongenitalnih infekcija. Na osnovu serolo{kih pregleda i nalaza antitela u krvnom serumu procena je da je vi{e od 700 miliona ljudi inficirano sa T. gondii. Kao primarni na~in infekcija nagla{avaju se alimentarne infekcije, s obzirom da su razvojni oblici T.gondii su ustanovljeni u jajima `ivine i mesu velikog broja `ivotinja ~ije se meso koristi u ishrani (`ivine, ovaca, svinja, konja), zatim u mleku i drugim sekretima. Pri tome se u pojedinim sredinama faktor rizika kre}e od 57 do 97%. Iz tih je razloga T.gondii uvr{tena u Program WHO za kontrolu alimentarnih infekcija i intoksikacija u Evropi. U periodu 2000-2002. primenom digestivne i modifikovane digestivne metode (Butko i Kostenko 1983, modifikacija od strane Pavlovi} i Ivanovi} 2001), pregledano je ukupno 327 uzoraka jaja `ivine iz individualnog odgoja sa podru~ja Beograda. Pozitivan nalaz je bio kod 16,81% (55/327) uzoraka, a rezultati su potvr|eni biolo{kim ogledom na NMRI Haab belim mi{evima. Klju~ne re~i: Toxoplasma gondii, jaja. Uvod Toxoplasma gondii je zoonotska vrsta protozoa ~iji su primarni doma}ini `votinje iz porodica Felidae. Kao prelazni doma}in perzistira vi{e od 280 vrsta sisara (uklju~uju}i ~oveka), ptica i gmizavaca (9,17). Infekcije sa T. gondii nastaju ingestijom inficiranog tki* Dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik, dr Sne`ana Ivanovi}, istra`iva~ saradnik, Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd.

75

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 75-80

va ili oocisti toksoplazme (fekalna kontaminacija) i kongenitalnim putem (8,36). Peroralna infekcija pravog doma}ina (ma~ke i drugih felida) dovodi do kompletnog razvojnog ciklusa u epitelnim }elijama creva doma}ina i izlu~enja oocisti fecesom. Oociste u momentu izlu~enja nisu zavr{ile sporulaciju koja traje 1-5 dana (u zavisnosti od uslova spoljne sredine), a nakon koje postaju infektivne i izuzetno otporne u spoljnoj sredini - pre`ivljavaju do godinu dana i pokazuju visoku rezistentnost prema dezinficijensima (2,8,9,18). Kod prelaznih doma}ina izostaje enteralni cistiformni ciklus razvoja. Po infekciji i prskanju oocisti u crevima, oslobo|eni sporozoiti se intracelularno umno`avaju u epitelu creva i pripadaju}im limfnim ~vorovima gde se formiraju tahizoiti koji se raznose krvotokom i limfom po organizmu, dospevaju do tkiva (mozak, mi{i}i, jetra) u kojima dolazi do formiranja cisti koje sadr`e vi{e stotina cistizoita i bradizoita. Ova tkiva sada postaju izvor infekcije pravim i drugim prelaznim doma}inima (11). Nedovoljno termi~ki obra|eno meso, jaja ili mleko od inficiranih `ivotinja su primaran izvor humanih infekcija. Kod imunokompetentnih osoba je po pravilu inaparentna ili blaga infekcija bez klini~kih znakova. Akutna infekcija trudnica, s obzirom na transplacentarno preno{enje na fetus mo`e dovesti do njegovog o{te}enja tako da T. gondii uz virus rubeole i citomegalovirus svrstavaju u red naj~e{}ih i najzna~ajnijih kongenitalnih infekcija (1,2,5,21,28,32,35). Na osnovu serolo{kih pregleda i nalaza antitela u krvnom serumu procena je da je vi{e od 700 miliona ljudi inficirano sa T. gondii (36). Kao primarni na~in infekcija se nagla{avaju alimentarne infekcije s obzirom da su razvojni oblici T. gondii ustanovljeni u jajima i mesu velikog broja `ivotinja ~ije se meso koristi u ishrani - `ivine, ovaca, svinja, konja, zatim u mleku i drugim sekretima (4,7,14,16,24). Pri tome se u pojedinim sredinama faktor rizika kre}e od 57 do 97%. Iz tih je razloga T. gondii uvr{tena u Program WHO za kontrolu alimentarnih infekcija i intoksikacija u Evropi (35). Toksoplazma `ivine nastaje po peroralnoj ingestiji sporulisanih oocisti ili tkivnih cisti T. gondii ili po vertikalnoj infekciji (11,25). @ivina oboleva u klini~koj formi (re|e) i inaparentnom obliku (~e{}i vid infekcije) (9,12,25). O tkivnom prisustvu cisti T. gondii navodimo i podatke Eikmeiera (9) koji je ustanovio prisustvo T. gondii u ovarijumu `ivine i ukazao na mogu}nost prelaska parazita u jaja `ivine, {to je dokazano kasnijim radovima (u Jugoslaviji od strane Ivanovi} i Pavlovi} 2001). Materijal i metod rada Cilj na{eg rada, otpo~etog 2000. godine, je da se utvrdi prisustvo i prevalenca razvojnih oblika T. gondii u jajima `ivine. U tu svrhu je kori{ten metod ve{ta~ke digestije po Butko i Kostenku (3,6,38) i njena modifikacija od strane Pavlovi}a i Ivanovi} (24). U periodu 2000-2003. pregledano je ukupno 327 uzoraka jaja `ivine. U cilju biolo{kog ogleda i potvrde nalaza kod pozitivnih uzoraka vr{en je Mouseinoculation test na NMRI Haan belim mi{evima, `enkama, prose~ne te`ine 17-20 g, po 4 `ivotinje za svaki uzorak, dr`ane po grupama. @ivotinje su hranjene ad libidum i dr`ane u prikladnim `ivotnim uslovima saglasnim standardima FDU (31). Za infekciju je kori{}en semipurifikovani supernatant (bez razre|enja osnovne suspenzije) pozitivnih uzoraka koji je mi{evima inokulisan intraperitonealno u koli~ini od 0,5 ml pripremljene suspenzije. 76

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 75-80

@rtvovanje mi{eva je ra|eno 7., 14. i 21. dana a pra}ena je makropatologija na plu}ima, jetri, slezini, mezenterijumu, limfnim ~vorovima, bubregu, srcu, ileumu, mozgu i srcu. Tako|e, ra|eni su razmazi tkivnih ise~aka bojenih po Gimzi i hematoksilin-eozinom. Rezultati istra`ivanja i diskusija Prisustvo razvojnih oblika T. gondii je na|eno u 16,81% (55/327) pregledanih jaja. Biolo{kim ogledom smo potvrdili dijagnozu na osnovu patolo{kih promena u organima i nalazom razvojnih oblika T.gondii u njihovim razmazima. Istra`ivanja u svetu vezana za ra{irenost toksoplazmoze u mesu `ivine (10,19,20,26,27) i dobijeni podaci o stanju mi{i}ne toksoplazmoze u na{oj zemlji (22,23,24) naveli su nas da otpo~nemo sa pra}enjem ove infekcije u jajima s obzirom da je Eikmeiera (9) ustanovio prisustvo T.gondii u ovarijumu `ivine i ukazao na mogu}nost prelaska parazita u jaja `ivine, {to je dokazano kasnijim radovima (13,27,35). Infekcija `ivine prvenstveno nastaje ingestijom oocisti T. gondii iz izmeta pravih doma}ina-ma~ki, za razliku od humanih infekcija koje u preko 90% nastaju konzumacijom nedovoljno termi~ki obra|enog mesa `ivotinja, posebno `ivine i jaja. Rezultati do kojih smo do{li tokom preliminarnih istra`ivanja potvr|uju evidentnu epidemiolo{ku opasnost za konzumente nedovoljno termi~ki obra|enih jaja `ivine. Na ove podatke se sada nadovezuju rezultati pregleda jaja koji su komplementarni sa predhodnim nalazom. O zna~aju navedenih nalaza i njihovom epidemiolo{kom zna~aju najbolje govore podaci Bobi}a i sar.(5) dobijeni seroepidemiolo{kim ispitivanjem 1157 `ena sa podru~ja Beograda (starost 15-45 godina) koji su ukazali da je prevalenca infekcije sa T. gondii 77,44% {to svrstava Beograd u podru~je sa najvi{om stopom infekcije u Evropi. Prate}i puteve {irenja infekcija, autori kao najzna~ajnije navode kori{}enje nedovoljno termi~ki obra|eno meso i jaja u ishrani. Ovi nalazi su u saglasnosti sa rezultatima ve}ine istra`ivanja u drugim zemljama razvijenog sveta gde je primarni put inficiranja putem konzumacije nedovoljno termi~ki obra|enog mesa i jaja (1,2,5,21,28,32,35). Iz tih razloga se adekvatna termi~ka obrada jaja i mesa pre konzumacije smatra osnovnim preduslovom sigurne ishrane. Poseban problem sa~injava kontrola toksoplazmoze kod `ivine i u jajima i mesu i ose}a se potreba za njenom adekvatnom kontrolom u svim segmentima `ivinarske proizvodnje i pravilne procene higijenske ispravnosti i dispozicije invadiranog jaja i mesa, u skladu sa preporukama Programa WHO za kontrolu alimentarnih infekcija i intoksikacija u Evropi (36). Zaklju~ak Toksoplazmoza je {irokorasprostranjena parazitska zoonoza globalne distribucije. U infekciji ljudi primarno mesto zauzimaju nedovoljno termi~ki obra|ena jaja i meso `ivotinja, naj~e{}e `ivine. Iz tih razloga, u skladu sa preporukama Programa WHO za kontrolu alimentarnih infekcija i intoksikacija u Evropi, otpo~eta su istra`ivanja kontaminiranosti jaja `ivine sa T. gondii. 77

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 75-80

U periodu 2000-2002. primenom digestivne i modifikovane digestivne metode (Butko i Kostenko 1983., modifikacija od strane Pavlovi} i Ivanovi} 2001.), pregledano je ukupno 327 uzoraka jaja `ivine iz individualnog odgoja sa podru~ja Beograda. Pozitivan nalaz je bio kod 16,81% (55/327) uzoraka, a rezultati su potvr|eni biolo{kim ogledom na NMRI Haab belim mi{evima. Ova istra`ivanja se nastavljaju sa ciljem uvo|enja pregleda na T. gondii u redovnu kontrolu jaja kao i pravilne procene higijenske ispravnosti i dispozicije inficiranih jaja `ivine u preradi. Literatura 1. Ades, A.E., Parker, S., Gilbert, R., Tookey, P.P., Berry, T., Hjelm, M., Wilcox, A.H., (1993): Cubitt Epidemiol.Infect. 110, 127-133. 2. Acha, P., Szyfres, B. (1989): Zoonoses et malades transmissible communes a l homme et animaux, OIE,Paris. 3. Bako{ev, D., Bogdanovski, A. Ivanov, V (1985): Sprovo}nik po othrane truda i tehnike bezopasnosti v `ivovodstve Uro`aj. Moskva, 1985. 4. Benenson, A.S. (1990): Control of communicable disease in man. 15th edd. ALPHA, Washington. 5. Bobi}, B.,Jevremovi}, I., \urkovi}-\akovi}, O., [ibali}, D. (1997): Faktori rizika nastanka toksoplazmozne infekcije. Biomedicinske nauke na pragu novog milenijuma. SANU i IMI, Beograd, 133-140. 6. Butko, M.P., Kostenko, J.B. (1983): Rukovodstvo po veterinarskoj ekspertizi mjesnih produkov. Legkaja pi{}eva promi{lenost, Moskva. 7. Dubey, J.P., Beattlie, C.P. (1998): Toxoplasmosis of Animals and Man, CRC Press Boca Ratio. 8. Edelhofer, R. (1994): Evalation of diferent transmission routes of Toxoplasma gondii in Central Europe, 3rd Biomed Workshop “Toxoplasma gondii research in Europe”, Vienna, 7. 9. Eikemeier, H. (1988): Toxoplasis,Veterinary Encyclopedia, Ch 4. Diagnosis, US Department of Agriculture, Washington. 10. Gardiner, C.H., Faye, R., Dubey, J.P. (1988): An Atlas of Protozoan Parasites in Animal Tissue, US Department of Agriculture, Washington. 11. Hofstard, M.A., Calnek, B.W., Helmboldt, C.F., Reid, W.M., Yodr, H.W. (1977): Disease of poultry. University Press Ames Iowa. 12. Ivanovi}, Sne`ana, Pavlovi}, I. (2001): Nalaz Toxoplasma gondii u jajima `ivine Zbornik radova 13. savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 327328. 13. Jackson, M.N., Hutchinson, J.C., Siim, J.C. (1987): Prevlence of Toxoplasma gondii in meat animals, cats and dogs. Brit. Vet. J. 143, 159-165. 14. Koskiniemi, M., Lappalainen, M., Koskela, P., Hedman, K., Ammala, P., Hiilesmaa, V., Teramo, K. (1992): Scand.J.Infect.Dis.84, 70-74. 15. Kuti}, Viktorija (1987): U~estalost nalaza parazita Toxoplasma gondii u jetri svinja i ovaca. Doktorska disertacija, Veterinarski fakultet Zagreb. 78

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 75-80

16. Kuti}, Viktorija., Wikerhauser, T., D`akula, N. (1987): Zbornik radova V jugoslovenski simp. Male `ivotinje i ~ovek u zajedni~kom ambijentu. Beograd, 81-83. 17. McCabe, R.E., Remington, J.S. (1984): Toxoplasmosis. Tropical and Geographical Medicine, McGraw-Hill Book com., New York. 18. Munday B.L.:(1975): Prevalence of toxoplasmosis in Tasmania mean meat. Aust. Vet. J. 51, 315-316. 19. Nures, G.H., Lenghaus, C. (1986): An outbrake of Txoplasma gondii abortion, mummification, and perinatal death of goats. Aust.Vet.J. 63, 23-27. 20. Papoz, L., Simondon, F., Saurin, W.A. (1968): Am.J.Epidemiol., 123, 154-161. 21. Pavlovi}, I., Ivanovi}, Sne`ana, @ivkovi}, R. (2000): Latency infection of poultry meat with Toxoplasma gondii. Abst. 11th Federation of Veterinary Association Congress - New Era Veterinarian, Taipei, 31. 22. Pavlovi}, I.. Ivanovi}, Sne`ana (2000): Toksoplazmoza `ivine-dokazivanje Toxoplasma gondii u mesu `ivine. Zbornik radova 12 savetovanja veterinara Srbije, Vrnja~ka Banja, 184-185. 23. Pavlovi}, I., Ivanovi} Sne`ana (2002): Kontaminacija mesa `ivine sa Toxoplasma gondii-faktor rizika nastanka humane toksoplazmatske infekcije. Vet. glasnik, 56 (3-4), 227-235. 24. Pavlovi}, I., Ivanovi} Sne`ana (2002): Toksoplazmoza `ivine. @ivinarstvo XXXVII (8-9), 175-177. 25. Reimann, H.P., Brant, P.C., Behymer, D.E., Franti, C.E. (1975): Toxoplasma gondii and Coxiella burnetii antibodies amoung Brasilian sloghterhouse employment. Am-J.Epidemiol. 102, 386-393. 26. Remington, J.S. (1970): Toxoplasmosis: recent development. Anuu. Rev. Med. 21, 201-218. 27. Sacks, J.J., Delgado, D.G., Lobel, H.O., Parker, R.L. (1983): Toxoplasmosis infection associated with eating undercooked venision. Am. J. Epidemiol. 118, 832-838. 28. Simitch, Tsch., Bor|ochki, A., Petrovi}, Z., Tomanovich, B., Savin, @. (1961): La Toxoplasma de oaseaux, L’ infection naturale de la volaille domestique par Toxoplasma gondii on Yugoslavie. Arch. Inst. Pasteure d’Algeire, 39, 135-139. 29. [ibali} D.(1977): Rasprostranjenos Toxoplasma gondii u ~oveka i raznim vrstama `ivotinja na nekim podru~jima Srbije. Acta Parasitologica Yugosl. 8, 13-18. 30. US Department of Helth and Humane Service (1985): Guide for the care and use of laboratory animals, NIH Publication, 85, 23. 31. WHO (1979): Survieillance programe for control of Foodborne infections and Intoxication in Europe, Nensletter, Robert von Ostertag-Institute, (August), Berlin. 32. WHO (1985): Report of European Meeting on the prevent of congenital toxoplasmosis, Graz. 33. Wikerhauser, T. (1980): Toxoplasmosa - zagonetka koja to vi{e nije. Vet.stanica 11 (5), 51-59. 34. @ivkovi}, J., Are`ina, Lj . (1991): Dokaz i higijensko zna~enje sporozoa Toxoplasma gondii u mesu koko{i. Vet.stanica, 22(6), 323-329. 79

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 75-80

UDC: 637.4+619:614.4 Original scientific paper

THE OCCURENCE OF TOXOPLASMA GONDII IN POULTRY EGGS - EPIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE I. Pavlovi}, Sne`ana Ivanovi}* Summary Toxoplasmosis is parasitic zoonosis caused by protozoa Toxoplasma gondii (Nicoll & Manceau, 1908). Primarily hosts was animals from familly Felidae and like intermediate hosts perzistant at 280 species of mammalia (including man), birds and reptiles. Infection with T. gondi occured by ingestion of infected tisues or oocists of T. gondii (fecal contamination) and by congenital way. At intermediate hosts we have not enteral cystiforms part of development. Route of infection and free of sporozoites which intracelural replicated in enteral epithelium and belonging limphonoduls where formed tachizoites which via blood transported to tisues (brain, muscles, liver) where formet cysts which contants thousends of cystizoites and bradizoites. Those tisues was infective to definitive and intermediate hosts. During human infection T. gondii was clasified with citomegolviruses and rubeola virus like most dengerous and most usually infection of pregnat women. During examination of prevalence of T.gondii in poultry eggs we concluded that we had a prevalence at 16,81% (55/327). Those results induced thet way of breeding are strongly influence to spread of toxoplasma infection and temporary human infection by poultry eggs. Next examination and using adequate measures in consideration with WHO measure to its control are primary aim to its eradication. Key words: Toxoplasma gondii, eggs. * Ivan Pavlovi}, Ph.D., Sne`ana Ivanovi}, Ph.D., Institut of Veterinary Science of Serbia, Belgrade.

80

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 81-86

UDK: 637.54+619:614.4 Originalni nau~ni rad

CAMPYLOBACTER JEJUNI U MESU @IVINE EPIDEMIOLO[KI ZNA^AJ Sne`ana Ivanovi}, I. Pavlovi}, Z.Lili}* Izvod: Campylobacter jejuni se poslednjih godina pokazao kao u~estali uzro~nik bakterijskog gastroenteritisa kod ljudi. Kampilobakterioza kod ljudi uglavnom nastaje konzumiranjem namirnica koje sadr`e Campylobacter spp., naro~ito namirnice `ivotinjskog porekla. Pretpostavka je da se ~ovek naj~e{}e inficira preko pile}eg mesa koje nije termi~ki dovoljno obra|eno. Za na{e ispitivanje koristili smo 80 uzoraka mi{i}nog tkiva i 80 uzoraka jetre koja je pripadala trupovima od kojih je uzeto mi{i}no tkivo. Uzorci su uzeti od pili}a koji su zaklani u industrijskoj klanici. Za izolovanje Campylobacter jejuni/coli koristili smo dve selektivne podloge, te~nu (Brucella bujon) i ~vrstu (podloga po Skirrow-u). Za identifikaciju Campylobacter jejuni koristili smo probu katalaze, test razlaganja hipurata i temperaturu rasta. Iz na{ih rezultata se vidi da je Campylobacter jejuni u mi{i}nom tkivu odnosno u mesu prisutan u 29 pile}ih trupova {to iznosi 36,25%, a u jetri u 37 uzoraka {to iznosi 46,25%. Ovi nalazi potvr|uju navode autora da je ovaj uzro~nik gastroenteritisa prisutan u `ivinskom mesu. Klju~ne re~i: Campylobacter jejuni, meso `ivine, epidemiologija. Uvod Tokom poslednjih pedeset godina Campylobacter jejuni se pokazao kao u~estali uzro~nik bakterijskog gastroenteritisa kod ljudi. Kampilobakterioza kod ljudi uglavnom nastaje konzumiranjem namirnica koje sadr`e Campylobacter spp., naro~ito namirnice `ivotinjskog porekla. Infektivna doza prema Judy Heisick (1984) mo`e da bude manja od 500 }elija/g namirnice. Pretpostavka je da se ~ovek naj~e{}e inficira preko pile}eg mesa koje nije termi~ki dovoljno obra|eno. Ali, da svaki slu~aj infekcije ljudi sa Campylobacter jejuni treba posebno posmatrati ukazuju Geilhausen B. i Mauff G. (1994). Autori su poredili DNA * Dr Sne`ana Ivanovi}, istra`iva~ saradnik, dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik, Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd, mr Zoran Lili}, istra`iva~ saradnik, Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd.

81

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 81-86

Campylobacter jejuni izolovanog iz pile}eg mesa i iz dijarealnog sadr`aja obolelih ljudi. Uzorke su obradili na isti na~in i do{li su do zaklju~ka da su se DNA Campylobacter jejuni malog broja uzoraka obe grupe poklapale. Ovaj nalaz je veoma va`an sa epidemiolo{kog aspekta jer ukazuje da se ne mo`e pile}e meso uvek „okriviti“ za nastanak infekcije. Campylobacter jejuni se nalazi u intestinalnom traktu zdrave `ivine. Te{ko je odrediti u jednom jatu pravi rezervoar za ovaj mikroorganizam. On se nalazi u slami, podovima, vodi za pi}e. Ali, iako se nalazi u velikom broju u crevnom sadr`aju, 10E7 do 10E9 }elija/g sadr`aja ovaj mikroorganizam ne izaziva patolo{ke promene niti usporava rast jedinke (Lindblom et al,1986, Shanker et al. 1990, Evan 1992, Giessenet et al. 1992, Kapperud et al. 1993, Humphrey et al. 1993). Pojedini autori ukazuju da ne mora svaka farma imati Campylobacter spp. U svom izve{taju Kapperud (1993) ukazuje da je u Norve{koj samo 10% farmi od 100% ispitanih imalo Campylobacter spp. Humphrey et al. (1993) tako|e u svojim istra`ivanjima navode da su ispitivali jata brojlera na 29 farmi. Od ukupno ispitanih u 68% bio je prisutan Campylobacter jejuni. Ra{irenost ovog mikroorganizma u 34 jata je bila 75%, dok je kod brojlera u 7 objekata bila manja od 10%. Kod gotovo 90% izolata Campylobacter jejuni je bio u kombinaciji sa Campylobacter coli. Mnogi autori su ispitivali prisustvo ove bakterije u fecesu, kloakalnim brisevima, sluzoko`i cekuma. Rosef (1985) je pregledao 106 uzoraka pile}eg i }ure}eg fecesa i utvrdio da se u 14 nalazi Campylobacter jejuni, {to je ne{to manje u odnosu na nalaz Doyla (1981) gde je procenat pozitivnog nalaza bio do 91%. Ljubica Milakovi}-Novak (1985) je u kloakalnim brisevima u 40% slu~ajeva utvrdila prisustvo Campylobacter jejuni. Tako|e, ispitivanja Ivanovi} i sar.(1998) u kojima je nalaz Campylobacter jejuni/coli u cekumima brojlera (94,70%) i koko{aka (90%) bio zastupljen u velikom procentu ukazuju da je Campylobacter jejuni/coli ~est stanovnik digestivnog trakta. Prisustvo Campylobacter jejuni u crevima zdrave `ivine, nalaz mikroorganizama na perju i tehnolo{ki proces klanja i hla|enja `ivine omogu}avaju da ovaj mikroorganizam dospe u meso. Christofher i sar. (1982) su utvrdili prisustvo Campylobacter jejuni u 85% `ivinskih jetri i u 89% mi{i}nih `eludaca uzetih neposredno posle evisceracije. Smitherman i sar. (1983) nalaze Campylobacter jejuni u 82,60% pregledanih uzoraka `ivinskog mesa. Nasuprot ovim visokim nalazima Campylobacter jejuni kod pili}a, Breer i sar. (1983) nalaze ga u svega 8% uzoraka. Tokom svojih istra`ivanja Ivanovi} (2001) je izolovala Campylobacter jejuni sa povr{ine visceralne {upljine i dubine mesa kod zaklane `ivine. Da bi izolovala ovaj mikroorganizam autorka je uzela 60 briseva sa visceralne povr{ine neposredno posle evisceracije. U 35 briseva je bio prisutan ovaj mikroorganizam. U daljem radu ispitala je prisustvo Campylobacter jejuni u mesu u 51 pile}em trupu. Pozitivan nalaz ovog mikroorganizma je bio u 20 trupova, {to iznosi 39,20%. Termi~kom obradom pile}eg mesa uni{tava se Campylobacter jejuni. Ali, nedovoljnim pranjem ruku, pribora i nehigijenskom upotrebom kuhinjskih krpa dolazi do rekontaminacije gotovog jela i na taj na~in do inficiranja ljudi. Kroz brojna ispitivanja mnogih autora jasno je da je ova zoonozna bakterija svuda rasprostranjena i da se lako prenosi tokom procesa proizvodnje, kako `ivih `ivotinja tako i u objektima za klanje odnosno za pripremanje gotovog jela. Neophodno je uo~a82

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 81-86

vati mesta gde najlak{e dolazi do kontaminacije, odnosno do rekontaminacije i preventivno delovati. Jedan od na~ina je i primena HA^P koncepta na {ta ukazuju Ivanovi} i Pu{karica (2002). Moore i sar. (2002) su vr{ili uporednu analizu pile}eg mesa: sve`eg, zamrznutog i kuvanog. Do{li su do podataka da je sve`e meso u 94% uzoraka bilo kontaminirano sa Campylobacter spp., zamrznuto u 77% slu~ajeva. Kuvano meso nije bilo kontaminirano ni u jednom slu~aju. Ispitivano meso je bilo kontaminirano sa Campylobacter jejuni (69%), Campylobacter coli (30%) i Campylobacter lari (1%). Materijal i metod rada Za na{e ispitivanje koristili smo 80 uzoraka mi{i}nog tkiva (2-3 g iz dubine m. pectoralis) i 80 uzoraka jetre (2-3 g) koja je pripadala trupovima od kojih je uzeto mi{i}no tkivo. Uzorci su uzeti od pili}a koji su zaklani u industrijskoj klanici. Za izolovanje Campylobacter jejuni/coli koristili smo dve selektivne podloge, te~nu i ~vrstu. Te~na podloga je Brucella bujon koja je i ranije kori{}ena kao podloga za oboga}enje. Dodavanjem antibiotika (polymyxin B, actidion, rifampicin, trimethoprim) postala je i selektivna (modifikacija po Sne`ani Ivanovi}, 1999). Kao ~vrstu podlogu koristili smo podlogu po Skirrow-u kojoj smo tako|e dodavali antibiotski dodatak koji je u 1 ml sadr`ao trimethoprim, vancomycin, polymixin. Podloge smo sterilisali 15 minuta na 121ºC. Mikroaerofilne uslove postizali smo upotrebom posude za anaerobe (po McIntoshu), gde je stvarana atmosfera sa 10% ugljendioksida, 5% kiseonika i 85% azota koja odgovara Campylobacteru. Uzete uzorke smo usitnili, u tarioniku homogenizovali i prebacili u epruvete u kojima se nalazila te~na podloga Brucella bujon i potom inkubirali u mikroaerofilnim uslovima tokom 48 ~asova na 42ºC. Posle ovog vremena sadr`aj iz podloge za oboga}enje (u isto vreme i selektivna podloga) prenosili smo na ~vrstu podlogu po Skirrow-u i inkubirali na isti na~in. Od izraslih karakteristi~nih kolonija pravili smo mikroskopske preparate i bojili ih 10% Karbol fuksinom. Na mikroskopskom preparatu bakterijske }elije karakteristi~ne po morfologiji i boji, smatrali smo potvrdom pozitivnog kulturelnog nalaza Campylobacter spp. Za identifikaciju Campylobacter jejuni kristili smo probu katalaze, test razlaganja hipurata i temperaturu rasta od 30,5ºC. Rezultati istra`ivanja i diskusija Ispitivanja su izvr{ena na 80 uzoraka mi{i}nog tkiva i 80 uzoraka jetri koji su poticali od pili}a odgajanih na farmi. Rezltati su prikazani u tabeli 1. Tab. 1. Nalaz Campylobacter jejuni u mi{i}nom tkivu i jetri pili}a koji su odgajani na farmi

83

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 81-86

Iz tabele 1 vidi se da je Campylobacter jejuni u mi{i}nom tkivu odnosno u mesu prisutan u 29 pile}ih trupova {to iznosi 36,25%. Nalaz ovog mikroorganizma u jetri je u ne{to ve}em procentu. Ovi na{i nalazi su u manjem procentu u odnosu na nalaze Smitherman i sar. (1983) koji nalaze Campylobacter jejuni u 82,60% pregledanih uzoraka `ivinskog mesa. Christofher i sar. (1982) su utvrdili prisustvo Campylobacter jejuni u 85% `ivinskih jetri i u 89% mi{i}nih `eludaca uzetih neposredno posle evisceracije. Ali, mora se ukazati da su sada{nji na{i rezultati vrlo sli~ni rezultatima koje smo dobili u na{im ranijim istra`ivanjima (Ivanovi}, 2001). Literatura 1. Breer et Heinzer (1983): Nachweis von Campylobacter jejuni bei. Schlachttieren, 63, 194. 2. Christofer, M. Smith G., Vanderzant, C. (1982): Examination of poultry giblets raw milk and meat for Campylobacter fetus subsp. jejuni, J. Food prot., 45, 3, 260. 3. Cogan, T., Slader, J, Bloomfield, S. (2002): Achieving hygiene in the domestic kitchen the effectiveness used cleaning procedures. J Appl Microbiol, 92, 5, 885-92. 4. Evans, J. (1992): Introduction and spread of thermophilic campylobacters in broiler flocks. Vet. Rec. 131, 574-576. 5. Geilhausen B,i Mauff G. (1994): Comparison of Campylobacter DNA pattern of human and chicken isolates by pulsed field electrophoresis. Report on a WHU consultation on epidemiology and control of Campylobacteriosis, Bilthoven The Netherlands, 65-72. 6. Giessen, A., Mazurier, W., Jacobs-Reitsma, W .(1992): Study on the epidemiology and control of Campylobacter jejuni in poultry broiler flocks. Appl. Environ. Microbiol. 58, 1913-1917. 7. Gorman, R., Bloomield, S., Adley, Cl. (2002): A study of cross- contamination of food-borne pathogens in the domestic kitchen in the Republik of Ireland. J Food Microbiol, 5, 76, 1-2, 143-50. 8. Heisick Judy (1985): Comparation of enrichement brochs for isolation of Campylobacter jejuni. App. Environ. Microbiol., 50, 5, 1313. 9. Humphrey, T.,Henley, A., Lanning, D. (1993): The colonization of broiler chickens with Campylobacter jejuni: some epidemiological investigations. Epidemiol. Infect. 110, 601-607. 10. Bun~i}, Olivera, Ivanovi}, Sne`ana (1990): Nalaz Campylobacter kod `ivotinja-mogu}i izvori infekcije ljudi. Zbornik radova 8. Kongresa o ishrani, Beograd, 24. 11. Ivanovi}, Sne`ana, Bun~i}, Olivera, Dugali}-Vrndi}, Nada (1998): Prisustvo Campylobacter jejuni/coli u intestinalnom traktu zaklane `ivine. Nauka o `ivinarstvu, 3, 1-2, 105-108. 12. Ivanovi}, Sne`ana, Bun~i}, Olivera (2000): Rezultati ispitivanja kontaminiranosti ko`e sa Campylobacter jejuni/coli posle ~upanja perja. Zbornik radova i kratkih sadr`aja 12. Savetovanje veterinara Srbije, Vrnja~ka Banja. 84

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 81-86

13. Ivanovi}, Sne`ana (2001): Nalaz Campylobacter jejuni na povr{ini visceralne {upljine i u dubini mesa kod zaklane `ivine. Veterinarski glasnik, 55, 1-2, 2733. 14. Ivanovi} Sne`ana, Pu{karica, Mary, Pavlovi}, I. (2002): Principi primene HA^P u objektima za klanje `ivine. Program 51. Savetovanja industrije mesa sa me|unarodnim u~e{}em - Nove tehnologije, voda i energija u proizvodnji i preradi mesa, Vrnja~ka Banja, 15. 15. Ivanovi} Sne`ana, Pu{karica, Mary (2003): Uticaj temperature vode za {urenje na pre`ivljavanje Campylobacter jejuni/coli na ko`i `ivine. Zbornik radova XIV Savetovanja Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija `ivotne sredine sa me|unarodnim u~e{}em, Subotica. 16. Lindblom, G., Sjogren, E., Kaijser, B. (1986): Natural campylobacter colonization in chickens under different environmental conditions. J Hyg Camb 96, 385-391. 17. Kapperud, G., Skjerve, E.l (1993): Epidemiological investigation of risk factor for campylobacter colonization in Norwegion broiler flocks. Epidemiol. Infect. 111, 245-255. 18. Milakovi}-Novak, Ljubica (1984): Campylobacter fetus spp. jejuni u peradi, nalaz u probavnom sustavu pili}a u tovu i koko{i nosilica. Vet. Arh., 54, 4, 175. 19. Moore, J, Wilson, T, Wareing, D.R . (2002): Prevalence of thermophilic Campylobacter pp. in ready-to-eat foods and raw poultry in Northem Ireland. J Food Prot, 65, 8, 1326-8. 20. Rosef, O., Kapperud, S. (1985): Serotyping Campylobacter jejuni, Campylobacter coli and Campylobacter laridis from domastic and wild animals. App. Environ. Microbiol., 49, 6, 1507. 21. Shanker, A., (1999): Horizontal transmission of Campylobacter jejuni amongst broiler chicks:experimental studies. Epidemiol. Infect. 104, 101-104. 22. Smith., V., Muldoon, P. (1974): Campylobacter fetus subsp. jejuni from commercially processed poultry, App. Microbio., 27, 995. 23. Smitherman, R., Genigeorgis, C., Farver, T. (1983): Preliminary observations on the occurence of Campylobacter jejuni at four California chicken ranches. J. Food prot., 47, 4.

85

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 81-86

UDC: 637.54+619:614.4 Original scientific paper

CAMPYLOBACTER JEJUNI IN POULTRY MEAT – EPIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE Sne`ana Ivanovi}, I. Pavlovi}, Z.Lili}* Summary Campylobacter jejuni was last years impointed like causality of human gastroenteral diseases. Diseases spread usualy by consumation of feed contamined by Campylobacter spp., especially via animals meet. Main human infection caused by poultry meat insuficiance termal prepared. At our examination we used 80 poultry meet and 80 poultry liver samples belongin to same poultry. To isolation and determination of Campylobacter we used routine microbiological methods. Campylobacter jejuni was found at 36,25% (29/80) meet samples and at 46,25% (37/80) of liver examined. Those results confirmed epidemiological importance of those bacterial contamination in poultry meet and liver. Key words: Campylobacter jejuni, poultry meet, poultry liver, epidemiology.

* Sne`ana Ivanovi}, Ph.D., Ivan Pavlovi}, Ph.D., Institut of Veterinary Science of Serbia, Belgrade, Zoran Lili}, M.Sc., Institute for Higyeny and Technology meat, Belgrade.

86

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 87-94

UDK: 636.4+619:616.99 Revijalni rad

PREVENTIVNE MERE U KONTROLI PARAZITSKIH INFEKCIJA KOD FARMSKOG DR@ANJA SVINJA I. Pavlovi}, V. Hudina,. S. Mini}, M. Rikson., Snje`ana Pupavac, Jelena Vujanovi}, Slavica @ivkovi}, B. Savi}* Izvod: Parazitske infekcije predstavljaju stalnog pratioca svinjarske proizvodnje. Uzrokovane sa vi{e parazitskih vrsta one ugro`avaju zdravstveno stanje `ivotinja i nanose zna~ajne ekonomske gubitke usled smanjenja prirasta, manje mase tovljenika, lo{ije konverzije hrane i usled odbacivanja organa kroz koje se migracija parazita obavlja ili na kojima su oni incistirani, na liniji klanja. Ve}ina parazita je hroni~nog toka, bez specifi~nih klini~kih simptoma tako da ~esto prolaze neprime}ene do linije klanja. I pored velikog morbiditeta mali mortalitet koji izazivaju dovodi do toga da im se ne pridaje zaslu`ena pa`nja. U na{em radu dajemo prikaz parazitofaune farmski dr`anih svinja u na{oj zemlji i mere za njihovu kontrolu. Klju~ne re~i: ektoparaziti, endoparaziti, svinje, farmsko dr`anje, kontrola. Uvod Parazitske infekcije predstavljaju stalne pratioce svinjarske proizvodnje, nezavisno od na~ina dr`anja. Uzrokovane sa vi{e parazitskih vrsta one ugro`avaju zdravstveno stanje `ivotinja i nanose zna~ajne ekonomske gubitke usled smanjenja prirasta, manje mase tovljenika, lo{ije konverzije hrane i usled odbacivanja organa kroz koje se migracija parazita obavlja ili na kojima su oni incistirani, na liniji klanja (1,3,4,5,6,1617,18,23,44). Nestanak, tok i oboljenja svinja uop{te, uslovljena su prisustvom uzro~nika, prijem~ivih doma}ina i ambijenta i `ivotne sredine (2,4,40). U intenzivnom dr`anju svi navedeni elementi su potencirani, ~esto u negativnom smislu s obzirom da intenzivan od* Dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradik, Bo`idar Savi}, dvm., Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd, Vojin Hudina, dvm..spec., Mileta Rikson, dipl.in`., mr Snje`ana Pupavac, PKB „Korporacija“, Centar za sto~arstvo, Stanica za test svinja, Padinska Skela-Beograd, Stanko Mini}, dvm.spec., Veterinarska stanica „Star~evo“, Star~evo, Jelena Vujanovi}, dipl.in`., Slavica @ivkovi}, dvm., Poljoprivredna {kola PKB, Krnja~a.

87

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 87-94

goj ima i prednosti i mana. U ovom odgoju se nalaze velike aglomeracije u ograni~enom prostoru, a opasnost od nastanka i {irenja bolesti se pove}ava uporedo s gustinom aglomeracije (11,15,16,41,42,44). [to je ve}i broj `ivotinja na manjem prostoru, mogu}nost {irenja infekcija je ve}a po{to su uslovi sme{taja i ishrane u odre|enom vremenu istovetni i podjednako se povoljno ili negativno odra`avaju na sve jedinke (12,13) Materijal i metod rada Istra`ivanja smo vr{ili u periodu 1993-2003. godine na vi{e farmi svinja u Srbiji. Uzimani su uzorci izmeta i skarifikati od svih kategorija svinja koji su obra|eni standardnim parazitolo{kim metodama pregleda. Na parazite smo vr{ili preglede i tokom obdukcije uginulih `ivotinja i kod svinja na liniji klanja. Pregled na ektoparazite vr{en je skarifikacijom kao i prikupljanjem adulta parazita. Sve primenjene dijagnosti~ke metode su bile u skladu sa preporukama WFP-EFP, WHO, FAO i OIE (6,43). Svi paraziti su determinisani na osnovu morfolo{kih karakteristika, po klju~evima datim od strane Soulsby-a (42). Prevalenca parazitskih infekcija Na osnovu obavljenih pregleda ustanovili smo da parazitskih infekcija nije po{te|ena ni jedna starosna kategorija svinja, a da zavisno od higijene dr`anja, preventivnih mera i redovnosti kontrole na parazite zavisi njihova incidenca i morbiditet (12,18,20,23,27). Pri tome bitan momenat u nastanku infekcija ~ini prva infekcija prasadi koja je preko krma~a koje su inficirane parazitima u{le u prasili{te. Prasad u uzgoju Kod ove kategorije `ivotinja naj~e{}e se javlja prisustvo protozoarnih infekcija tako da smo ustanovili prisustvo Balantidium coli (u pribli`no 100% populacije), Cryptosporidium parvum (17-32%), Eimeria perminuta (27-31%), E. debliecki (3-24%), E. polita (4-9%) i Isospora suis (3-13%) (21,25). U starijim kategorijama ustanovljene su infekcije helmintima Ascaris suum (39-41%), Oesophagostomum dentatum (6-8%), Strongyloideus ransomi (1-17%) i Trichuris suis (1-7%) (18). [ugu uzrokovanu sa Sarcoptes scabiei var. suis smo ustanovili kod 3-37% svinja ovog uzrasta (17,23). Tovljenici Koprolo{kim pregledom ove kategorije `ivotinja ustanovljena je kokcidioza sa sve tri vrste Eimeria naj~e{}e u me{anim infekcijama (12-25%), Balantidium coli (9095%), ezofagostomoza (2-8%), hiostrongilidoza (uzrokovana sa Hyostrongylus rubidum u 3-6%) i askaridoza (9-16%) (17,18). U isto vreme na liniji klanja je askaridoza ustanovljena u 34-52% i ehinokokoza u 17-46% tovljenika (9,10). [uga je ustanovljena kod 15-35% `ivotinja.

88

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 87-94

Priplodne svinje Koprolo{kim pregledom kod priplodnih `ivotinja kokcidioza uzrokovana sa sve tri vrste Eimeria ustanovljena je u 12-23%, balantidioza u 95-99%, ezofagostomoza u 216%, hiostrongilidoza u 2-15%, trihuroza u 2-13%, strongilidoza u 1-3%, metastrongilidoza (uzrokovana sa Metastrongylus pudendotectus) na jednoj farmi i askaridoza u 216% (na liniji klanja do 67%) (17,18). Ehinokokoza je ustanovljena na liniji klanja kod 3-57% svinja (9,27). [uga je ustanovljena u 2-43% slu~ajeva a na jednoj farmi je zabele`ena infestacija sa svinjskom va{i Haematopinus suis. Tokom na{ih pregleda nisu ustanovljene infekcije sa Cysticercus cellulosae (larvenim oblikom Taenia solium - humane pantlji~are (24) ni infekcije sa Trichinella spiralis (mada je trihineloza zabele`ena na nekoliko farmi u Srbiji). Analiziraju}i rezultate name}e se zaklju~ak da su askaridoza i {uga dominantne parazitske infekcije farmski dr`anih svinja u na{oj zemlji (29,31,32,34,35). Kontrola parazitskih infekcija Problem transmisije parazitskih infekcija na farmama nastaje tokom dr`anja svinja u drugim objektima farme gde nastaju infekcije priplodnih `ivotinja ekto i endoparazitima. Iz tih se razloga njihovoj kontroli pristupa sa vi{e aspekata koji su su{tinski povezani u jednu celinu. Higijenske mere Prva nezaobilazna higijenska mera je ~i{}enje objekata i mehani~ko uklanjanje |ubreta iz njega. Nakon toga se mo`e pristupiti dezinfekciji ovih prostora, pri ~emu se 2% rastvor NaOH pokazao kao i uvek najdelotvorniji za ove potrebe. Od ostalih mera zoohigijenske preventive potrebno je optimalizovati vla`nost i provetravanje u objektima (7,8). U objektima se jaja parazita zadr`avaju u izmetu po podovima, valovima, boksevima i svim drugim mestima gde svinje borave. Iz tih razloga se ~i{}enje i iz|ubravanje i ovde pokazalo pogodnom merom preventive. ^injenica da su jaja osetljiva na spoljnu temperaturu (vrela voda ih ubija) pranje objekata se mora vr{iti vodom iznad 60oC, ~ime se uni{tavaju jaja askarisa i drugih parazita (13,32). Embrioniranja jaja askarisa i drugih vrsta parazita je proporcionalna sa toplotom i vla`no{}u koja povoljno uti~e na brzinu razvoja larvi. Iz tih razloga smanjenje vla`nosti, uz uklanjanje izmeta i pranje (svakodnevno) objekata predstavljaju osnovne mere borbe sa endoparazitima svinja koje uz redovnu parazitolo{ku kontrolu i dehelmintizaciju dovode do suzbijanja ove parazitoze iz zapata svinja na farmama (13,15). U suzbijanju ektoparazita higijenske mere su tako|e nezaobilazne s obzirom na kontaktno preno{enje. Nakon mehani~kog ~i{}enja i pranja te~na akaricidna sredstva se pod pritiskom prskaju, nakon pranja i dezinfekcije, po objektima, boksevima, opremi i drugim segmentima koji su bili u direktnom kontaktu sa obolelim `ivotinjama ali isto tako i po svim objektima farme. Te~nim akaricidima se prskaju ili u njima kupaju svinje 89

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 87-94

pri ~emu se mora voditi ra~una o toksi~nosti i karenci aplikovanih preparata (piretrinski preparati imaju najmanju toksi~nost i visok stepen efikasnosti). Hemoterapija Od antihelmintika koji ometaju neuromuskularnu koordinaciju koristimo inhibitore holinesteraze (organofosfati-kumafos, krufomat, dihlorovos, halokson, naftalfos i trihlorofen), holinergi~ke antagoniste (imidazol-levamizol, tetramizol, pirimidin-morantel i pirantel), antagonista medijatora GABK (ivermektin, sajdektin, doramektin) i depolarizatori muskulature (piperazin) (22,30,37,38,39,40). Oni se aplikuju putem hrane ili injekciono. Pri terapiji ektoparazita kre}e se od osnovnog postulata da anthelmintici koji se koriste budu selektivno toksi~ni prema parazitu. Terapija se sprovodi preparatima na bazi piretrina (piretroid, deltametrin), lindana, malationa, organofosfornih jedinjenja i ivermektina (7, 14, 19, 28). Oni se nanose prskanjem ili kupanjem `ivotinja, injekciono i putem hrane (ivermektinski preparati) (28,30). Preventivna parazitolo{ka dijagnostika Redovni parazitolo{ki pregledi trebalo bi da budu uvr{teni u redovne mere preventivne zdravstvene kontrole na farmama. Blagovremeno otkrivanje parazitskih infekcija i ciljna terapija ~ine osnovnu meru uspe{nog suzbijanja parazitskih infekcija na farmama svinja a samim tim i postizanje boljih proizvodnih rezultata. Preventivna koprolo{ka i dermatolo{ka dijagnostika treba da obuhvati sve `ivotinje na farmi i vr{i se minimum dva puta godi{nje u svim starosnim i proizvodnim kategorijama. Priplodne `ivotinje ako su pozitivne, treba dehelmintisati i tretirati akaricidima pre uvo|enja u prasili{te ~ime spre~avamo inicijalnu infekciju prasadi (13,22,43,44). Odlu~enu prasad pre prebacivanja u tov treba obavezno parazitolo{ki pregledati i po potrebi le~iti. Za tovne `ivotinje i priplodna grla koja su na farmi va`e isti principi-redovne i periodi~ne kontrole. Novonabavljene priplodne `ivotinje tokom boravka u karantinu se obavezno dva puta kontroli{u parazitolo{ki. Pri davanju tovnog materijala na kooperacijski tov on se mora kontrolisati na prisustvo parazita kao i tovni materijal nabavljen za uslu`ni tov (13,22). U svim slu~ajevima pozitivnog nalaza mora se vr{iti suzbijanje parazita kod svih `ivotinja na farmi. Literatura 1. Corwin, R.M., Stewart, T.B. (1992): Internal Parasites, Disease of Swine. Wolf Publishing Ltd. New York. 2. Douvres, F.W., Tromba F.G., Malakatis G.M. (1969): Morphogenesis and migration of Ascaris suum larva developing to fourth stage in swine. Journal of Parasitology, 55, 689-712. 90

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 87-94

3. Dunn, M.A. (1978): Veterinary Helminthology, 2nd Edition, William Hainemann Medical Books edition, London. 4. Er{ov, V.S., Naumji~eva, M.I., Malahova, E.I., Bessonov, A.S. (1963): Gelmintozov svinei. Izdatelstvo seljskohoznoi literaturi, `urnalov i plakatov, Moskva. 5. Euzeby, J. (1963): Maladies Verineux des Animales Domestique. Tom I, Vigot Freres ed. Paris. 6. Euzeby, J. (1981): Diagnostic Experimental des Helminthoses Animales. Tom I, Edition Information Technique des Services Veterinaires, Paris. 7. Hudina, V., Rosi}, G., Kuli{i}, Z., Pavlovi}, I., Ne{i} Dragica (1994): Na{a iskustva u primeni Ivomec pri suzbijanju i preventivi parazitskih infekcija kod priplodnih svinja. Zbornik radova I savetovanja uzgoj i zdravstvena za{tita svinja, Vr{ac, 11-12. 8. Hudina, V., Pavlovi}, I., Kuli{i}, Z., Ne{i} Dragica (1995): Zna~aj zoohigijene dr`anja u preventivi parazitskih infekcija svinja u farmskim uslovima. Zbornik radova VI simpozijuma dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u za{titi `ivotne sredine, Donji Milanovac, 268-270. 9. Ivanovi}, Sne`ana, Pavlovi} I. (1999): Ra{irenost ehinokokoze kod svinja u ekstenzivnom dr`anju na podru~ju Srednje-Banatskog okruga. Tehnologija mesa, 40 (6), 302-303. 10. Iveti}, V., @uti}, M., Valter, D., Pavlovi}, I., Savi}, B. (2000): Atlas patomorfolo{kih promena bolesti svinja. Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd. 11. Laskot, V.I., Voronov, A.K., Semenkov, A.D. (1988): Parasitoses of pigs in breedin heards and fattening houses. Sbornik Nautshnykh Trudov Leningradskii Veterinarny Instituta, 94, 45-48. 12. Lon~arevi}, A., Pavlovi}, I., Iveti}, V., Romani}, S., Ne{i} Dragica, Valter, D., Marki}, Z., Tosevski, J. (1995): Patolo{ko-morfolo{ke promene u digestivnom traktu svinja prouzrokovane najzna~ajnijim vrstama parazita u organizovanoj svinjarskoj proizvodnji. Veterinarski glasnik, 49, (2-3), 145-150. 13. Lon~arevi}, A., Marki}, Z., To{evski, J., Pavlovi}, I. (1997): Osnovi sistematskog zdravstvenog nadzora i programiranja zdravstvene za{tite svinja. Zdravstvena za{tita svinja u intenzivnom odgoju, 517-523, Nau~ni Institut za veterinarstvo Srbije, Beograd. 14. Ne{i}, Dragica, Hudina, V., Pavlovi}, I. (1995): Mogu}nost primene moksidektina (Cydectin-Cynamid) pri suzbijanju ekto i endoparazitskih infekcija svinja. Zbornik kratkih sadr`aja radova 8. savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 110-111. 15. O’Calaghan, G.M., Langston, P.G. (1990): Interhal parasites from pigs in South Australia. Australian Veterinary Journal, 67, 416-417. 16. Orlov, F.M. (1970): Bolezni svinei. Izdatelstvo Kolos, Moskva. 17. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Kuli{i}, Z., Ne{i}, Dragica, Romani}, S., Iveti}, V., Valter, D., Drezga, Jadranka, Bogdanovi}, Zorica, Rosi}, G. (1994): Incidenca parazitskih infekcija svinja u farmskom odgoju. Zbornik radova I savetovanja uzgoj i zdravstvena za{tita svinja, Vr{ac, 9-11. 18. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Iveti}, V., Kuli{i}, Z., Markovi}, Z., Tosevski, J. (1995): Sort and distribution of parasite infection in swine farm breeding. Macedonian Veterinary Review, 24 (1-2), 69-72. 91

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 87-94

19. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Valenta, M., Romani}, S. (1995): Na{a iskustva u primeni deltametrina (Butox-Rousel-uclaff) pri suzbijanju {uge kod svinja. Zbornik radova VI Simpozijuma DDD u za{titi `ivotne sredine, Donji Milanovac, 14-17.6.1995. 182-186. 20. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Ne{i}, Dragica, Valter D. (1996): Parazitske infekcije svinja u farmskom i individualnom sektoru proizvodnje i njihova uloga u zdravstvenoj problematici svinjarske proizvodnje. Sinopsisi referata savetovanja agronoma Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, 146147. 21. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Erski-Bilji}, Milanka, Milutinovi}, Marija, Kuli{i}, Z. (1996): Cryptosporidial infection in pigs at the intensive breeding. The Journal of Protozoology Research, 6 (1), 21-24. 22. Pavlovi}, I., Kuli{i}, Z., Vuji}, B. (1997): Parazitske bolesti. Zdravstvena za{tita svinja u intenzivnom odgoju. Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd, 157-201. 23. Pavlovi}, I., Kuli{i}, Z., Hudina, V., Milutinovi}, Marija (1998): Ectoparasitoses of swine (Sus scrofa domestica) in Serbia. Abstracts of Second International Congress of the Biodiversity. Ecology and Conservation of the Balkan Fauna, BIOECO 2, Ohrid, Macedonia, 104. 24. Pavlovi}, I. (1999): Bobi~avost svinja, Te`ak, god.LXXIV (II), 2 (6), 21. 25. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Valter, D., Radanovi}, O., Savi}, B., @uti}, M. (2000): The prevalence of cryptosporidial infection in multifactoral caused diarrhea in pigs in the farm breeding condition. Programme of International Pig Veterinary Association Congress, Melbourne, Australia, 17. 26. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Valter, D., Petkovi}, D., Kova~evi}, N. (2000): Cryptosporidial infection of pigs-spectrum of pathomorphological alteration Programme of 18th meeting of European Society of Veterinary Pathology Toxicological Pathology and Experimental Pathology. Amsterdam, Netherlands, 19-22.9. 27. Pavlovi}, I., (2001): The incidence of hydatidosis in pigs breeding in the Middle Banat Area, Abstracts of XX International Congress of HydatidologyNewDimension in Hydatidology in the New Milenium, Kusadasi, Turkey, 4. 28. Pavlovi}, I., Trifunovi}, Mirjana, ^uki}, M., @uti}, M. (2002): Na{a iskustva u peroralnoj primeni ivermektina (Ivermektin-P, Hemovet, Vr{ac) u suzbijanju {uge svinja. Zbornik radova i kratkih sadr`aja 14. savetovanja veterinara Srbije sa me|unarodnim u~e{}em, Zlatibor, 91. 29. Pavlovi}, I., Hudina, V., Rikson, M., Kuli{i}, Z., Mini} S. (2002): Askaridozastalno prisutnan problem intenzivne svinjarske proizvodnje. Zbornik nau~nih radova Instituta PKB Agroekonomik 8 (1), 385-393. 30. Pavlovi}, I., Lazarevi}, M., Trifunovi, Mirjana, Cvetkovi}, A., ^uki}, M.,@uti} M., Brankov, A. (2002): Na{a iskustva u peroralnoj primeni Ivermektina u terapiji endoparazitoza svinja. Veterinarski glasnik, 56, (3-4), 211-219. 31. Pavlovi}, I., Hudina, V., Kuli{i}, Z., Mini}, S., Rikson, M. (2003): [uga-stalno prisutan problem intenzivne svinjarske proizvodnje. Zbornik nau~nih radova Instituta PKB Agroekonomik, 9 (1), 401-405. 92

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 87-94

32. Pavlovi}, Valentina (1999): Askaridoza svinja, maturski rad, Poljoprivredna {kola PKB. 33. Preti, R., Traldi, G., Bizinaro, M.G., Genci, C. (1990): Ascarid infestation in intensive pig rearing. Revista di Sinocolitura, 31 (3), 51-54. 34. Radojevi}, M. (1990a): Parazitoze svinja na novoj farmi PP „Aleksa [anti}“ u Aleksi [anti}. Veterinarski glasnik, 44 (6), 456-466. 35. Radojevi}, M. (1990b): Parazitoze svinja na staroj farmi PP „Aleksa [anti}“ u Aleksi [anti}. Veterinarski glasnik, 44 (7), 553-559. 36. Rhodes, M.B., McCullough, R.A., Mebus, S.A., Klucas, C.A., Ferguson, D.L., Twienhaus, M.J. (1997): Ascaris suum: Hatching of embryonated eggs in swine. Experimental Parasitology, 42, 356-362. 37. Rosi}, G. (1996): Anthelminti~ki efekat razli~itih terapijskih doza piperazin adipata u terapiji askaridoze svinja. Specijalisti~ki rad, Fakultet veterinarske medicine u Beogradu. 38. Rosi}, G., Pavlovi}, I., Aleksi}, Nevenka, Kuli{i}, Z., Ro{ul, S., @ivanov, D. (1997): Efekat razli~itih doza piperazin adipata u tretmanu stacionirane askaridoze svinja. Zbornik radova 4. savetovanja veterinara Republike Srpske sa me|unarodnim u~e{}em, Tesli}, 256-257. 39. Southern, L.L., Stewart, T.B., Bodak-Koszalska, E., Leon, D.L., Hoxt, P.G., Bessette, M.E. (1989): Effect of fenbendanzole and pyrantel tertarate on the induction of protective immunyting pigs naturally and experimentally infected with Ascaris suum. Journal of Animal Science, 67, 628-634. 40.Stankiewitz, M., Jeska, E.L. (1990): Evolution of pyrantel tartarate abbrevated Ascaris suum infections for development of resistence in young pigs against migrating larvae. International Journal of Parasitology 20, 77-81. 41. Stewart, T.B., Hale, O.M. (1989): Losess to internal parasite in swine production. Jorunal of Animal Science 66, 1548-1554. 42. Soulsby, E.J.L. (1977): Helminths, Arthropods and Protozoa of Domesticated Animals, Baillier, tindall and Cassell edition, London. 43. [ibali}, S., Cvetkovi}, Lj. (1980): Osnovi dijagnostike parazitskih bolesti doma}ih `ivotinja. OZID Beograd. 44. [ibali}, S., Cvetkovi}, Lj. (1983): Parazitske bolesti doma}ih `viotinja. OZID Beograd. 45. Vuji}, B., Stanojevi}, D., Gligorijevi} M. (1972): O{te}enje unutra{njih organa pri askaridozi svinja. Praxis veterinaria, 20 (5), 289-293.

93

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 87-94

UDC: 636.4+619:616.99 Review paper

PREVENTIVE MEASURES IN ORDER TO CONTROLE FARM BREEDING SWINES PARASITIC INFECTIONS I. Pavlovi}, V. Hudina,. S. Mini}, M. Rikson., Snje`ana Pupavac, Jelena Vujanovi}, Slavica @ivkovi}, B. Savi}*. Summary The most frequently presence ecto and endoparasitoses, and most important swine diseases with global distribution, with prevelence, dependent of breeding condition, were 5-95%. Chronical development of diseases induce permanent losses at swine production through by low growth, weakly product results and by condemned of organs when presence larvar migration. At our parers we give outline on most important moment conected with swine parasitoses spread of parasites in our countries, and measure to prevention and eradication of parasitic diseases. Key words: ectoparasites, endoparasites, swine, farm breeding, control.

* Ivan Pavlovi}, Ph.D., Bo`idar Savi}, B.Sc., Institut of Veterinary Science of Serbia, Belgrade, Vojin Hudina, Dvm.spec., Mileta Rikson, B.Sc., Snje`ana Pupavac, M.Sc., PKB „Korporacija“, Center for cattle breeding, Padinska Skela-Belgrade, Stanko Mini}, Dvm.spec. Veterinary center "Star~evo", Star~evo, Jelena Vujanovi}, B.Sc., Slavica @ivkovi}, B.Sc., School of Agriculture PKB, Krnja~a-Belgrade.

94

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 95-100

UDK: 636.1(497.11) Pregledni rad

STANJE I PRIVREDNI ZNA^AJ KONJARSTVA U NAS S. Mitrovi}, V. @ivoti}, P. Ili}* Izvod: Na osnovu analiziranja kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja (brojnost, rasni sastav, starost - kategorija, proizvodno - reproduktivne osobine i dr.) mo`e se danas sagledati op{te stanje konjarstva u nas, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. U radu je prikazan kratak istorijat razvoja konjarstva u na{oj zemlji, sa posebnim osvrtom na brojnost, rasni sastav, odnosno kategorije konja. Pored toga, iznet je privredni zna~aj konjarstva, tj. kori{}enje konja za razli~ite svrhe, kao {to su: radna snaga, sport i rekreacija, proizvodnja kvalitetnog konjskog mesa, pa i mleka (kumis - fermentisano kobilje mleko). Klju~ne re~i: konjarstvo, radna snaga, sport i rekreacija, konjsko meso i mleko. Uvod Konjarstvo kao grana sto~arstva od davnina pa do danas za na{u zemlju ima poseban (specifi~an) privredni zna~aj. Konjarstvo se u na{oj zemlji po~elo razvijati tek u XIX veku, zahvaljuju}i ve}im ulaganjima u ovu granu sto~arstva zbog sve ve}e va`nosti konja u ratu, poljoprivredi, transportu i sl. Do Prvog svetskog rata konj je bio glavna poljoprivredna radna snaga, da bi se posle Drugog svetskog rata postepeno menjao smer odgajiva~ke politike u konjarstvu. Po~etkom posleratnog perioda nastupa oporavak populacije konja, ali vrlo brzo konj po~inje da gubi na zna~aju zbog razvoja mehanizacije i njene primene u poljoprivredi, transportu, vojsci, policiji itd. Tako je konj kao poljoprivredna `ivotinja zamenjena savremenim - mo}nim ma{inama, a to je dovelo do drasti~nog smanjenja broja ove vrste doma}ih `ivotinja u na{oj zemlji. Ipak, u poslednje vreme gajenju konja se pridaje ne{to ve}i zna~aj zbog sve ve}eg interesovanja za konji~ki sport i rekreaciju (osnovan je zna~ajan broj konji~kih klu* Prof. dr Sreten Mitrovi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Vladan @ivoti}, predsednik K.K. „Carevac“, Predrag Ili}, predsednik SKSS - OFD, Beograd.

95

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 95-100

bova). U na{oj zemlji konji~ki sport je relativno dobro razvijen, iako zaostaje za nekim zemljama, gde se konji znatno vi{e i organizovanije gaje i koriste za razna sportska takmi~enja. Privredni, odnosno ekonomski zna~aj konjarstva ogleda se jo{ i u ~injenici da preko te grane sto~arstva ostvarujemo izvozom, uglavnom, konjskog mesa znatna devizna sredstva. Izvoz konja predstavlja va`nu stavku u na{em spoljnotrgovinskom bilansu. Diskusija i zaklju~na razmatranja Sa razvojem motorizacije i mehanizacije koja zamenjuje konjsku radnu snagu, kako u poljoprivredi, tako i u transportu, naro~ito u razvijenim oblastima i posle 1975. godine do{lo je do naglog smanjivanja brojnog stanja konja, a isto tako i broja rasa, kao i upotrebe konja u poljoprivredi (Gaji} i sar., 1996). Varijabilnost kretanja brojnog stanja konja od 1955. do 2002. godine po kategorijama u apsolutnim i relativnim vrednostima prikazana je u tabeli 1. Tab. 1. Brojno stanje konja u na{oj zemlji po kategorijama (000 grla)

* Nedostaju podaci sa Kosova i Metohije.

96

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 95-100

Podaci tabele 1 pokazuju da tendencija opadanja broja konja u na{oj zemlji po~inje u periodu od 1955. do 1965., a naro~ito izme|u 1975. (380.000 grla) i 1985. (153.000 grla), odnosno 1995. i 2002. godine. Na{a zemlja je 1955. godine imala 519.000 konja razli~itih rasa i kategorija, da bi danas (2002. godine) raspolagala samo sa 39.000 grla (nedostaju podaci sa Kosova i Metohije). Iz iznetih podataka se, tako|e, vidi da se u periodu od 1965. do 2002. godine procentualni udeo `drebadi i omadi kretao od 7,14 (1990. godine) do 12,77 % (1965.), kobila i `drebnih omica od 37,27 (1989.) do 51,22 % (2001.), a pastuva i drugih konja od 41,46 (2001.) do 55,26 % (1999. godine). Zastupljenost podmlatka isuvi{e je mala a isto tako i plotkinja, kojih bi trebalo biti minimum 65 %, pa i vi{e. Svemu ovome treba dodati da je prose~na starost plotkinja 12 umesto 7 godina i da od ukupnog broja pastuva koji u~estvuju u priplodu samo 0,5 % bi se moglo nazvati odabranim kvalitetnim priplodnjacima (Jast{enjski i sar., 1995). Intenzitet smanjenja brojnog stanja konja u Srbiji, a pogotovo u Vojvodini bio je znatno ve}i nego u Crnoj Gori, ~emu je uzrok industrijalizacija i mehanizacija poljoprivrede i upotrebe traktora u ravni~arskim predelima, koji potiskuju konja, dok u planinskim predelima to nije slu~aj (Gaji} i sar., 1996). [to se ti~e rasnog sastava konja, najvi{e je zastupljen doma}i brdski konj i njegovi melezi (preko 75 %), zatim lipicanska rasa, nonijus, engleski polukrvnjak, punokrvnjak, jugoslovenski kasa~ itd. Rasni sastav i kvalitet grla {ire posmatrano, uglavnom, je nezadovoljavaju}i, a ovo je naro~ito izra`eno u brdsko-planinskim podru~jima i na individualnim gazdinstvima. Na ovo ukazuju ~injenice kao {to su rasno {arenilo, lo{a telesna gra|a, mala plodnost i dr. Osim toga, broj umati~enih grla na individualnom sektoru je vrlo mali, a posebno obele`enih grla. Po{to se skoro celo na{e konjarstvo nalazi u rukama individualnih odgajiva~a (oko 99 %), to im treba pomo}i da poklone znatno ve}u pa`nju odgajiva~ko-selekcijskom radu i unapre|enju ove grane sto~arstva. Posle prethodnih ratova broj konja, odnosno ergela, se u znatnoj meri smanjio, pa ~ak su i neke ergele potpuno prestele da postoje. Marki}evi} (1997) iznosi da je u Sremu od kraja XVIII do sredine XX veka postojalo vi{e privatnih i dr`avnih ergela, kao {to su ergele „Ruma“, „Vi{njevci“, „Ino}enc dvor“, „Zaravan“, „Gladno{“ i ergele grofa „Elca“-Vukovar. Pored ovih, u Sremu je bilo jo{ nekoliko manjih ergela. Osim ergela, zna~ajnu ulogu su imale konji~ke zadruge. Danas u na{oj zemlji postoji nekoliko ergela, a to su: V.U. „Kara|or|evo“, „Zobnaticar“ - Ba~ka Topola, „Ljubi~evo“ - Po`arevac, „Halas Jo`ef“ - Ada, PIK „Be~ej“, „Prole}e“ - Sremska Mitrovica i „Milenko Nik{i}“ - ^a~ak. Me|utim, u poslednje vreme radi unapre|enja konjarstva (uglavnom sportskog) pojedini odgajiva~i, odnosno zaljubljenici u konje osnivaju relativno veliki broj konji~kih klubova, udru`enja i zadruga {irom na{e zemlje pod razli~itim nazivima (K.K. „Policajac“, „Carevac“, „Beograd“, „Favori“, „Grani~ar“, „^egar“, „@eljezni~ar“, „Konjanik“ itd.). Strategija razvoja konjarstva na{e zemlje mora da se suo~i sa ~injeni~nim stanjem da u konjarstvo ula`u samo imu}niji doma}ini i ljubitelji konja i konji~kog sporta. U konjarstvo, kao granu sto~arstva, veoma se malo ulagalo posebno u poslednjih nekoliko godina. Za razvoj konjarstva u pojedinim regionima veliku zaslugu imaju tradicija, kao i galopske i kasa~ke trke, posebno u velikim gradovima (oko Beograda, Po`arevca, [apca, Subotice i Pan~eva) i jo{ nekoliko manjih mesta u Srbiji (Petrujki} i sar., 1996). 97

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 95-100

Pored kori{}enja konja za radnu delatnost, privredna, odnosno ekonomska vrednost konjarstva se ogleda u upotrebi konja za sport i rekreaciju (razna takmi~enja), kao i za proizvodnju vrlo kvalitetnog konjskog mesa koje je izuzetno cenjeno na svetskom tr`i{tu, pa i kobiljeg mleka (kumis - fermentisano mleko). U na{oj zemlji konji~ki sport je relativno dobro razvijen iako znatno zaostajemo za nekim zemljama, gde se konji zna~ajno vi{e gaje za te svrhe. Od svih konji~kih takmi~enja (trka) u na{oj zemlji se najvi{e organizuju galopske, preponske, kasa~ke trke i u poslednje vreme daljinsko jahanje (Endurance Ride). Pored ovih takmi~enja, treba ista}i da se u okolini Po`arevca tradicionalno svake godine odr`avaju Ljubi~evske konji~ke igre u ~ijem je programu vrlo interesantan, pored ostalog, Ljubi~evski vi{eboj. Inostrano tr`i{te je veoma zainteresovano za na{e konje, prvenstveno zbog njihovog specifi~nog kvaliteta, bilo da se radi o „robi“ za klanje (Italija, Francuska), bilo o konjima za rad, jahanje odnosno za dalje odgajivanje (Nema~ka, Holandija). Hemijski sastav konjskog mesa je vrlo karakteristi~an i uslovljen uzrastom, uhranjeno{}u, namenom konja (radna, sportska i dr.), kao i brojnim drugim faktorima (Teodorovi} i sar., 1996). Treba ista}i da se konjsko meso odlikuje relativno visokim sadr`ajem proteina (21-23 %), idealnim odnosom esencijalnih aminokiselina i vrlo niskim sadr`ajem masti (2,1-3,4 %). Pored toga, konjsko meso mo`e imati i veliki zna~aj u preradi, odnosno u proizvodnji kobasica i konzervi. Zbog toga, potreba ljudi za raznovrsnom hranom svrstava konjsko meso me|u namirnice sa izra`enim specifi~nostima, velike nutritivne vrednosti. Gaji} i sar. (1996) isti~u da pravac odgajivanja konja za tov i proizvodnju mesa ima persperktivu sa ekonomskog stanovi{ta, zatim nutritivne i dijetalne ishrane. Ukr{tanjem pastuva tovnih (te{kih) rasa sa kobilama polukrvnjaka mogu}e je proizvesti F1 generacije brzo rastu}ih grla, koja su prikladna za tov radi klanja i proizvodnje kvalitetnog mesa. Ova vrsta tova je najjeftinija i najrentabilnija u odnosu na druge vrste stoke, jer za realizaciju ovog tova nisu potrebne nikakve uvozne komponente kao dodatak hrani. Ovakav pravac odgajivanja konja, svakako bi na{ao svoje opravdanje, ne samo sa stanovi{ta pove}anja u~e{}a konjskog mesa u ljudskoj ishrani kod nas, ve} i sa aspekta izvoza konjskog mesa i prera|evina od mesa. Pored konjskog mesa, kobilje mleko u pojedinim zemljama ima odre|enog zna~aja. Kobilje mleko se tradicionalno proizvodi u zemljama Azije (Mongolija, Rusija, Kina itd.). Elitna grla mogu u laktaciji (traje 100-150 dana) proizvesti preko 2.000 l mleka, pa ~ak i do 3.500 l. Kobilje mleko spada u albuminske vrste mleka. U odnosu na kravlje mleko, kobilje mleko sadr`i 10-15 % manje suve materije, a oko 50 % vi{e laktoze. Sadr`aj proteina kre}e se od 1,6-2,2 %, kazeina od 1,0-1,2 %, masti od 1,9-3,5 %, laktoze od 5,8-7,0 % i mineralnih materija od 0,2-0,4 %. U pojedinim zamljama (Nema~ka, biv{a podru~ja Sovjetskog Saveza) proizvodnja ove vrste mleka bila je vrlo poznata i slu`i za preradu u napitak kumis i za kozmeti~ke preparate. Kumis je fermentisano kobilje mleko, dijetetski i lekoviti proizvod. U kumisu je utvr|eno prisustvo antibiotika, kojeg proizvode mle~ni kvasci i neki oblici mle~nih bakterija. Antibiotici deluju baktericidno na bakterije tuberkuloze i uzro~nike crevnih oboljenja (Dozet i Milanovi},1996). Vrednost kobiljeg mleka, odnosno kumisa pove}ava i relativno visok sadr`aj vitamina C. Treba ista}i da u Rusiji ve} od 1858. godine postoje bolnice za le~enje tuberkuloznih bolesnika kumisom. Mo`e se re}i da je kobilje 98

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 95-100

mleko po svome sastavu najbli`e humanom mleku i u specifi~nim slu~ajevima mo`e biti upoterebljavano za supstituciju. Kumis kao specifi~an fermentisani, dijetetski napitak je privla~io pa`nju nutricionista i drugih zainteresovanih za {irenje asortimana na tr`i{tu. Konjska ko`a se koristi u tekstilnoj industriji a konjska creva predstavljaju izuzetno tra`eni proizvod koja se koriste kao najkvalitetniji i najcenjeniji omota~ za salame. Pored toga, tako|e se ne sme zanemariti ni ~injenica da konji proizvode znatne koli~ine |ubriva visokog kvaliteta, s obzirom na mikrobiolo{ku aktivnost (tzv. toplo |ubre), koje se koristi naro~ito u intenzivnom povrtarstvu - tople leje i u gajenju gljiva. Na kraju, mo`e se konstatovati da do unapre|enja proizvodnje i gajenja konja u na{oj zemlji mo`e do}i uz organizovaniji stru~ni i nau~ni rad, zatim uz primenu odgovaraju}ih selekcijskih mera, savremene tehnologije odgajivanja, ishrane i zdravstvene za{tite konja i uvo|enjem dugoro~nih podsticajnih mera (regresiranje nabavke visokokvalitetnih pastuva za potrebe mati~nih zapata konji~kih organizacija i individualnih odgajiva~a). Literatura 1. Dozet, Natalija, Milanovi}, Z. (1996): Kobilje mleko - sastav, svojstva i kori{}enje. Zbornik radova „Program razvoja konjarstva Jugoslavije“, P.P. „Zobnatica“ - Subotica, 87-90. 2. Gaji}, @., Be{lin, R., Mili}, M., Jast{enjski, S., Ad`i}, N., Rankovi}, M. (1996): Program razvoja konjarstva Jugoslavije. Zbornik radova „Program razvoja konjarstva Jugoslavije“, P.P. „Zobnatica“ - Subotica, 5¸13. 3. Jast{enjski, S., Be{lin, R., Gaji}, @., Stamenkovi}, T., Tadi}, I. (1995): Stanje konjarstva u nas, mere unapre|enja, sa posebnim osvrtom na gajenje konja u cilju obezbe|ivanja sirovinske baze za ishranu ljudi. 4. Marki}evi}, R. (1997): Ergele Srema u pro{losti. Muzej Srema, Sremska Mitrovica. 5. Petrujki}, T., Miljkovi}, V., Mrvo{i}, G., Vukovi}, D., Veselinovi}, S., Trivicki, G., Bojkovski, J., Popovi}, N., Ivkov, V., Radoj~i}, S. (1996): Stanje reprodukcije konja u Jugoslaviji i utvr|ivanje priplodne sposobnosti kobila. Zbornik radova “Program razvoja konjarstva Jugoslavije”, P.P. „Zobnatica“ - Subotica, 15-18. 6. Teodorovi}, V., Balti}, M., Tadi}, I. (1996): Proizvodnja i prerada konjskog mesa. Zbornik radova „Program razvoja konjarstva Jugoslavije“, P.P. „Zobnatica“ - Subotica, 37-42. 7. Savezni zavod za statistiku: Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 2002. Beograd.

99

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 95-100

UDC: 636.1(497.11) Rewiew paper

THE POSSIBILITIES OF IMPROVING BREEDING OF HORSES IN SERBIA AND MONTENEGRO S. Mitrovi}. V. @ivoti}, P. Ili}* Summary Quantitative and qualitative conditions of horse breeding in Serbia and Montenegro from 1955 year up to today, was presented in this paper beside of that, presentation has included: working strenght, sport and recreation (difrent competitions), production of qualitative meat, milk, skin, manuare ect. At the end, it is concluded that horse production as a whole is on the lowe level because of giving small attention by all means. Key words: horse breeding, working strenght, sport, recreation, meat, milk.

* Sreten Mitrovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture Belgrade - Zemun, Vladan @ivoti}, President of horse club „Carevac“, Predrag Ili}, President of SKSS - OFD Belgrade.

100

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 101-108

UDK: 636.39:636.084.52 Originalni nau~ni rad

UTICAJ ISHRANE NA TOVNA I KLANI^NA SVOJSTVA JARADI DOMA]E BALKANSKE KOZE N. Memi{i, Frida Bauman, Biserka Pavlov* Izvod: U radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja ishrane na klani~ne rezultate tj. proizvodnju mesa kod 96 jaradi doma}e balkanske koze (4 stada, po 24 jaradi u svakom stadu i odnosom polova 50:50), koja su zaklana u uzrastu od 90 dana u cilju utvr|ivanja razlika izme|u ispitivanih stada koza i polne pripadnosti jaradi (mu{ka i `enska grla). Prose~na vrednost mase tela jaradi na po~etku tova iznosila je 2,70 kg. Prose~na telesna masa jaradi posle 90 dana tova za sva ispitivana stada iznosila je 13,62 kg, prose~an randman toplog trupa sa glavom i iznutricama kod jaradi svih ispitivanih stada iznosi 58,19%. Rezultati analize varijanse pokazuju da su razlike koje su utvr|ene u masi toplog i hladnog trupa sa i bez glave i iznutrica, bile statisti~ki zna~ajne (P<0,01) izme|u ispitivanih stada, dok su te razlike u odnosu na polnu pripadnost (mu{ka i `enska grla) bile izra`ene na nivou P<0,05. Prose~no za svu jarad ispitivanih stada masa MLD-a je iznosila 0,111kg, du`ina 29,01 cm, dijametar „a“ 3,94 cm, dijametar „b“ 2,17 cm i odnos „a/b“ - 1,81 cm. Bolja ishrana jaradi u tovu (drugo i ~etvrto stado) u mnogome je povoljnije uticala na postizanje ve}e telesne mase jaradi u uzrastu od 90 dana, kao i povoljnije komercijalne vrednosti trupa. Klju~ne re~i: ishrana jaradi, pol jaradi, klani~ni rezultati. Uvod Proizvodnja kozjeg mesa u svetu, iako je ~etiri puta manja od proizvodnje mesa ovaca, ima veliki zna~aj za mnoge zemlje, a naro~ito za zemlje Azije, Afrike i Ju`ne Amerike. U zemljama Evropske Zajednice proizvodnja kozjeg mesa je od znatno manjeg zna~aja i obima, a naro~ito u zemljama gde se gaje mle~ne rase koza i u kojima je * Dr Nurgin Memi{i, Mlekara „Subotica“, Subotica, Frida Bauman, dipl. in`., Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, Biserka Pavlov, dipl.biolog, „Galenika“, A.D., Institut, Zemun-Beograd.

101

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 101-108

meso prate}i proizvod. Procenjuje se da na kozje meso u Evropi dolazi oko 1/10 ukupne koli~ine mesa ovaca. Gr~ka, [panija i Francuska su najve}i proizvo|a~i ove vrste mesa, jer proizvode 2/3 ukupne koli~ine kozjeg mesa u Evropi. Mada }e i u na{im uslovima osnovni proizvod koza biti, uglavnom, mleko, proizvodnja mesa se ne sme zanemariti. Treba pravilno iskoristiti visoku potencijalnu mogu}nost koza za dobru plodnost (Memi{i i sar., 2001). Koza je poznata kao najplodniji pre`ivar, {to su mnogi odgajiva~i iskoristili za pove}anje proizvodnje jare}eg mesa forsiranjem mnogoplodnosti koza i stvaranjem rasa koje godi{nje u jednom jarenju daju prose~no 2 do 3 jareta. Ova sposobnost koza mo`e jako dobro da se iskoristi pri dvokratnom jarenju i to tamo gde je proizvodnja jare}eg mesa rentabilnija od proizvodnje mleka i gde je iz bilo kojih razloga smanjen interes za proizvodnju mleka, ili pak nema uslova za organizovano unov~avanje ve}ih koli~ina mleka, niti za njegovu preradu. Materijal i metod rada Istra`ivanja su izvedena u selima na podru~ju op{tine Prizren u stadima balkanskih koza (4 stada) privatnih odgajiva~a, u toku trogodi{njeg perioda (1996-1998 godina). U toku tre}e godine istra`ivanja, ispitivana je tovna sposobnost tj. proizvodnja mesa kod 96 jaradi doma}e balkanske koze (po 24 grla u svakom stadu i odnosom polova 50:50), koja su zaklana u uzrastu od 90 dana u klanici „Progres-Export“-a u Prizrenu. Posle klanja i primarne obrade trupa, registrovana je masa toplog trupa sa glavom i iznutricama. Nakon hla|enja u trajanju od 24 sata pri temperaturi od 0 do + 4oC, ustanovljena je masa hladnog trupa sa glavom i iznutricama, kao i bez glave i iznutrica. Statisti~ka obrada podataka za klani~ne osobine jaradi, ura|ena je na PC primenom programa LSMLMW (Harvey, 1990). Nakon disekcije trorebarnog ise~ka, utvr|ena je masa i du`ina MLD-a, a na istom preseku uzet je otisak na paus papiru sa koga su izmereni dijametri u dva pravca: medio-lateralno (a) i dorzo-ventralno (b). U obradi podataka o klani~nim osobinama jaradi doma}e balkanske koze u zavisnosti od stada i pola jaradi kona~ni model je imao slede}i oblik: Yijkl = μ+ Si + Pk + eijkl gde je: Yijkl = fenotipska vrednost pojedinih osobina uklju~enih u analizu, μ – op{ta srednja vrednost, Si – Fiksni uticaj farme tj. stada, (i = 1, ...4), Pk – Fiksni uticaj pola jaradi (κ = 1,2), eijkl – ostali nedetermisani uticaji (slu~ajna gre{ka). Pored utvr|ivanja statisti~ke zna~ajnosti za ispitivani uticaj - efekat analizom varijanse na nivou P = 0,05 i P = 0,01, izvr{eno je i testiranje razlika izme|u pojedina~nih srednjih vrednosti primenom t - testa. Osnovu ishrane jaradi u dojnom periodu, koji je trajao 90 dana, ~inilo je kozje mleko. Do odlu~enja, jarad su ostajala sa kozama manji deo dana i u toku no}i, a za sve 102

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 101-108

to vreme, u posebnom boksu (napravljenom od pokretnih lesa), jarad su na raspolaganju imala krmnu sme{u i livadsko seno sa ciljem da se privikavaju na uzimanje suve hrane. Koncentrovani deo obroka sastojao se od kukuruzne prekrupe i p{eni~nih mekinja uz dodatak soli. Livadsko seno koje je kori{}eno u ishrani jaradi, bilo je iz drugog otkosa i poticalo je sa obli`njih seoskih livada, s tim {to je kod jaradi 4. stada ono poticalo sa sejanih livada (engleski ljulj + je`evica), a za jarad 2. stada nabavljeno je sa strane odnosno na pijaci (seno crvene deteline). Ishrana jaradi koncentratom i senom bila je po volji (ad libidum), pri ~emu je hrana davana dva puta dnevno i to u jutarnjim i ve~ernjim ~asovima. Prema tome, ishrana jaradi u toku perioda tova do 90 dana uzrasta izme|u ispitivanih stada, nije se bitnije razlikovala kako po na~inu ishrane, tako i po koli~ini dodate hrane, izuzev jaradi 2. i 4. stada koja su u obroku dobijala ne{to ve}u koli~inu koncentrata kao i kvalitetnije seno. Rezultati istra`ivanja i diskusija Rezultati F- testa za pojedine tovne osobine jaradi doma}e balkanske koze prikazani su u tabeli 1. Tab. 1. Vrednosti F- testa za pojedina tovna svojstva jaradi doma}e balkanske koze

*- P 0,05, ** - P 0,01, NS - P 0,05.

Na osnovu iznetih podataka u tabeli 1. primetno je da je uticaj stada bio statisti~ki zna~ajan (P<0,05), kada su u pitanju sva ispitivana tovna svojstva jaradi, dok uticaj pola jaradi nije bio statisti~ki signifikantan (P 0,05). Prose~na vrednost mase tela jaradi na po~etku tova iznosila je 2,70 kg (tab. 2). Masa tela jaradi (po stadima) na po~etku ogleda bila je u proseku vrlo ujedna~ena i kretala se od 2,62 do 2,71 kg. Razlike koje su utvr|ene izme|u ispitivanih stada nisu bile i statisti~ki zna~ajne (P>0,05). Prose~na telesna masa jaradi posle 90 dana tova za sva ispitivana stada iznosila je 13,62 kg, pri ~emu su postignute telesne mase jaradi bile na pribli`no istom nivou i kretale se od 13,21 (tre}e) do 14,07 kg (drugo stado). Utvr|ene razlike izme|u prvog i drugog od 0,70 kg i tre}eg i drugog stada od 0,85 kg u korist drugog stada bile su statisti~ki zna~ajne (texp = 2,57* i 2,27*). Rezultati dobijeni u ovim istra`ivanjima znatno zaostaju za rezultatima koje navode Morand-Fehr i sar. (1974, 1976 i 1985), Donner i sar. (1974), i D`akuma i Risch (1994), prema kojima jarad u tovu razli~itih rasa i meleza u uzrastu od 90 dana starosti, ostvaruju znatno ve}u telesnu masu i prose~ni dnevni prirast u odnosu na jarad doma}e balkanske koze. 103

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 101-108

Tab. 2. Srednje vrednosti i varijabilnost proizvodnih i klani~nih rezultata jaradi doma}e balkanske koze

1 MJR - Masa jaradi pri ro|enju, MJ 90 D - Masa jaradi sa 90 dana uzrasta, PDP - Prose~ni dnevni prirast, MJPT - Masa jaradi pre transporta, MJPoT - Masa jaradi posle transporta, GMPT - Gubitak mase posle transporta, kg i %, MJPG - Masa jaradi pre gladovanja, GMPG - Gubitak mase posle gladovanja, kg i %.

Prose~ne vrednosti za masu toplog i hladnog trupa sa i bez glave i iznutrica, kao i vrednosti randmana mesa zaklane jaradi po stadima i polu jaradi, izlo`eni su u tabeli 3. Rezultati analize varijanse pokazuju da su razlike koje su utvr|ene u masi toplog i hladnog trupa sa i bez glave i iznutrica, bile statisti~ki zna~ajne (P<0,01) izme|u ispitivanih stada, dok su te razlike u odnosu na polnu pripadnost (mu{ka i `enska grla) bile izra`ene na nivou P<0,05. Kako se iz rezultata iznetih u tab. 3. mo`e uo~iti, jarad drugog stada ostvarila su ve}u masu toplog trupa sa glavom i iznutricama za 0,43 i 0,36kg, nego jarad tre}eg odnosno prvog stada. Utvr|ene razlike za masu toplog trupa izme|u tre}eg i ~etvrtog (texp = 4,34***), ~etvrtog i prvog (texp = 5,48***), kao i tre}eg i prvog sa drugim (texp = 5,11*** i 5,53***), statisti~ki su vrlo zna~ajne, dok ostale razlike nisu bile i statisti~ki opravdane. Mu{ka jarad su i u ovim slu~ajevima ostvarila ve}u masu hladnih trupova u odnosu na `ensku. Prose~an randman toplog trupa sa glavom i iznutricama kod jaradi svih ispitivanih stada iznosi 58,19%. Utvr|ene razlike za visinu randmana, kako toplog, tako i hladnog sa i bez glave i iznutrica, izme|u ispitivanih stada i polne pripadnosti jaradi, nisu bile i statisti~ki opravdane (P>0,05). Podaci o prose~nim vrednostima mase, du`ine i linearnih mera preseka musculus longissimus dorsi, kako po stadima, tako i po polnoj pripadnosti, prikazani su u tabeli 4. Rezultati analize varijanse pokazuju da utvr|ene razlike u ispitivanim osobinama MLDa i po ispitivanim stadima i po polu jaradi, statisti~ki nisu bile zna~ajne (P>0,05). 104

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 101-108

Tab. 3. Srednje vrednosti i varijabilnost mase obra|enih trupova tovne jaradi

1 TMPK - Telesna masa posle klanja, MTTGI - Masa toplog trupa sa glavom i iznutricama, kg., RTTGI - Randman toplog trupa sa glavom i iznutricama, %, MHTGI - Masa hladnog trupa sa glavom i iznutricama, kg, RHTGI - Randman hladnog trupa sa glavom i iznutricama, %, MHTbGI - Masa hladnog trupa bez glave i iznutrica, kg, RHT - Randman hladnog trupa, %.

Tab. 4. Srednje vrednosti i varijabilnost osobina MLD-a utovljene jaradi

MMLD - Masa MLD-a; DMLD - Du`ina MLD-a; ML - A - presek medio-lateralno (a); DV- B presek dorzo-ventralno (b).

Zaklju~ak Na osnovu sprovedenih ispitivanja tovnih i klani~nih rezultata kod jaradi doma}e balkanske koze koja se uzgaja na severozapadnom podru~ju planinskog masiva [arplanine, mogu se izvesti slede}i zaklju~ci: 105

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 101-108

1. U tovu izvedenom u vreme dojnog perioda, tj. do uzrasta od 90 dana, zavr{na telesna masa jaradi iznosila je 13,62 kg (13,83 kg mu{ka i 13,42 kg `enska grla) sa prose~no ostvarenim dnevnim prirastom od 121,20 g (123,0 g mu{ka i 120,0 g `enska jarad). 2. Razlike koje su utvr|ene u masi toplog trupa sa glavom i iznutricama, bile su statisti~ki zna~ajne (P<0,01) izme|u ispitivanih stada, dok su te razlike u odnosu na polnu pripadnost (mu{ka i `enska) bile izra`ene na nivou P<0,05. 3. Prose~an randman toplog trupa sa glavom i iznutricama kod jaradi svih ispitivanih stada iznosi 58,19%, dok je prose~an randman hladnog trupa bez glave i iznutrica kod jaradi svih stada bio 45,19%. Razlike utvr|ene u masi toplog i hladnog trupa sa i bez glave i iznutrica, bile su statisti~ki zna~ajne (P<0,01) izme|u ispitivanih stada, dok su te razlike u odnosu na polnu pripadnost (mu{ka i `enska grla) bile izra`ene na nivou P<0,05. 4. Prose~no za svu jarad ispitivanih stada masa MLD-a je iznosila 0,111 kg, du`ina 29,01 cm, dijametar „a“ 3,94 cm, dijametar „b“ 2,17 cm i odnos „a/b“ - 1,81 cm. Literatura 1. Doner, J., Gladrow, H., Hinrichsen, J.K. (1974): Fruhobsetzen bei Ziegenlammern zur Most. European Associotion for Animal Production, Kopenhagen. 2. D`akuma, J.M., Risch, E. (1994): Meat goat breeding research at the international dairy goat research center. 5 th World Congress on Genetics Applied to Livestock Production, Ontario, Canada. 3. Kumar, P., Singh, U.B., Ranjhan, S.K. (1978): Influence of type of ration on the growth rate and carcass quality of young goats (in “Use of radiatons and radioisotopes in studies of animal production) (see FSTA/1978/10,2 G 58), 40-47, India. 4. Morand-Fehr, P.H., Sauvant, D. (1974): Separate and combined effects of number of feeds and milk temperature on the performance of slaughter kids. Annales de Zootechnie, 23 (4) 503-518, 31 ref. France. 5. Morand-Fehr, P.H., Sauvant, D. (1976): Production of heavy kids. I. Effects of weaning age method on the performance of kids slaughtered at 26. 5-29 kg. Annales de Zootechnie, 25 (2), 243-257, France. 6. Morand-Fehr, P.H., Bas, P., Rouzeau, A., Hervieu, J. (1985): Development and characteristics of adipose deposits in male kids during growth from birth to weaning. Animal production, 41 (3) 349-357, France. 7. Memi{i, N., (2000): Kvantitativna analiza telesne razvijenosti i proizvodnih osobina doma}e balkanske koze. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Beograd. 8. Memi{i, N., Frida Bauman (2002): Koza. Poljoprivredna biblioteka. Beograd. 9. Memi{i, N., Frida Bauman (2002a): Tovna i klani~na svojstva jaradi doma}e balkanske koze. Poljoprivredne aktuelnosti, br 5-6, Beograd. 10. Memi{i, N., Frida Bauman, ^inkulov Mirjana, Z., @ujovi}. (2001): Uticaj godine i laktacije po redu na plodnost doma}e balkanske koze. Simpozijum na106

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 101-108

u~na dostignu}a u sto~arstvu 2001, Herceg Novi. Savremena poljoprivreda, 51 (3-4) 63-67, Novi Sad. 11. Memi{i, N., Bo`ovi}, V., Frida Bauman, Latinovi}, D. (1998): Karakteristike porasta jaradi doma}e balkanske koze. Savremena poljoprivreda, 46, (3-4) 8185, Novi Sad. 12. Memi{i, N., Bo`ovi}, V., Frida Bauman, Latinovi}, D. (1998): Varijabilnost eksterijernih i proizvodnih osobina doma}e balkanske koze sa podru~ja {arplaninskih `upa. Savremena poljoprivreda, 46, (3-4) 75-80, Novi Sad. 13. Samini, A.L., Khan, B.U., Khub, S. (1988): Growth performance of goats under three systems of feeding management. Indian Journal of Animal Sciences, 58, 5, 604-609, India. 14. Yacoub, S.I., Tobia, M.F., Kashmoula, O.Y. (1986): Effect of slaughter wight on some carcass characteristics of Angora like kids. Iragi Journal of Agricultural Sciences „Zanco“, 4 (3), 63-72, Irak.

107

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 101-108

UDC: 636.39:636.084.52 Original scientific paper

EFFECT OF NUTRITION ON FATTENING AND SLAUGHETRHOUSE TRAITS OF KIDS OF DOMESTIC BALKAN GOAT N. Memi{i, Frida Bauman, Biserka Pavlov* Summary The paper contains results of investigation of the effect of nutrition on slaughterhouse results i.e. meat production, in 96 kids of the Domestic Balkan goat (4 herds, 24 kids per herd, sex ratio 50:50), slaughtered at 90 days, with the goal to establish differences between investigated goat herds and sex of kids (male and female). Average body weight of kids at beginning of fattening was 2,70 kg. Average body weight of kids at 90 days of fattening was 13,62 kg. Average warm carcass dressing percentage with head and offals for kids from all investigated herds was 58,19%. Analysis of variance shows that differences established for warm carcass and cold carcass, with and without head and offal, were statistically significant (P<0,01) between investigated herds, while these differences for sexes (male and female) were at the P<0.05 level. For all kids, from all investigated herds, the weight of MLD was 0,111 kg, length 29,01 cm, diameter “a” 3,94 cm, diameter “b” 2,17 cm and ratio “a/b” - 1,81 cm. Better nutrition of kids in fattening (herds 2 and 4) had marked better influence on achieving better weight of kids at 90 days, as well as better commercial value of carcasses. Key words: kids nutrition, kids sex, sloughterhouse traits.

* Nurgin Memi{i, Ph.D., Dairy „Subotica“, Subotica, Frida Bauman, B.Sc., Institute for Science appliance in Agriculture, Belgrade, Biserka Pavlov, Biologist, „Galenika“, A.D. Institute, Zemun-Belgrade.

108

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 109-115

UDK: 636.294 Originalni nau~ni rad

ANALIZA BROJNOG STANJA I ODSTRELA JELENSKE DIVLJA^I (CERVUS ELAPHUS L.) U LOVI[TU „KOZARA“ Z. Popovi}, D. Ga~i}, M. Beukovi}, N. Novakovi}* Izvod: U radu je prikazana analiza brojnog stanja i strukture odstrela jelenske divlja~i u lovi{tu „Kozara“. Prole}no brojno stanje jelenske divlja~i smanjilo se od 1882 grla (1992. god.) na 1343 grla (2003. god.). U istom periodu gustina naseljenosti na 100 ha povr{ine lovi{ta smanjila se od 16,0 na 11,4 grla. Odnos polova reproduktivnog dela populacije karakteri{e stalna prevaga mu{kog pola koja u poslednjoj godini iznosi 1,17 M : 1 @ (593 M : 507 @). Godi{nji stepen kori{}enja varirao je u intervalu 19,0-30,7 % od prole}nog brojnog stanja. Klju~ne re~i: jelen, Cervus elaphus L., brojno stanje, odstrel. Uvod Evropski jelen (Cervus elaphus L.) je autohtona vrsta iz reda divljih papkara koja u Srbiji naseljava raznovrsna stani{ta, a gaji se u ogra|enim i otvorenim lovi{tima. Od ukupnog brojnog stanja jelenske divlja~i (3748 grla u prole}e 2001. godine) vi{e od 30% se nalazi u lovi{tu „Kozara“, koje zajedno sa baranjskim delom (lovi{te Podunavlje-Podravlje) ~ini jedinstveno prirodno podru~je i predstavlja autohtoni ostatak nekada{njih stani{ta ove vrste krupne divlja~i. Najja~i trofej evropskog jelena ulovljen je u ovom lovi{tu daleke 1946. godine (248.55 CIC poena) i bio je svetski prvak u vremenskom periodu 1954-1971. Tako|e, zbog visokog kvaliteta jelenska divlja~ iz ovog lovi{ta kupovana je po najvi{im tr`i{nim * Dr Zoran Popovi}, docent, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, dr Milo{ Beukovi}, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mr Dragan Ga~i}, asistent, [umarski fakultet, Beograd, Nenad Novakovi}, in`., mla|i istra`iva~, Institut za {umarstvo, Beograd. Ovaj rad je finansiran od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije u okviru projekta BTN 6.4.0.0711.A.

109

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 109-115

cenama i naseljavana u Evropi, Novom Zelandu, kao i u brojnim lovi{tima centralne Srbije ([elmi} i sar., 2001). Prema najnovijim podacima (Program razvoja lovstva Srbije 2001-2010.) populacija jelena u lovi{tu „Kozara“ ima najve}u trofejnu vrednost, ali je brojnost kvalitetnih grla oba pola u prethodnih nekoliko godina zna~ajno smanjena. Zbog toga je cilj ovog rada da se prika`e i analizira brojno stanje i struktura odstrela jelenske divlja~i u vremenskom periodu 1992-2003. godina. Materijal i metod rada Lovi{te „Kozara“ prostire se na levoj obali reke Dunav (severozapad Ba~ke, op{tina Sombor) i le`i na nadmorskoj visini od 83 do 88 m. Lovi{tem gazduje Javno preduze}e „Vojvodina{ume“ - [umsko gazdinstvo „Sombor“. Ukupna povr{ina lovi{ta iznosi 11.764 ha. Najzastupljenije su {ume i {umsko zemlji{te (5.175 ha), pa{njaci i livade (4.106 ha), ostalo zemlji{te (1.095 ha), trstici, bare i vode (900 ha). Geolo{ku podlogu u ritskom delu lovi{ta ~ine aluvijalni nanosi razli~itog mehani~kog sastava, dok je u delu lovi{ta koji je za{ti}en od plavnih voda zastupljen les. Osnovni tip zemlji{ta je aluvijalna pararendzina. Srednja mese~na temperatura se kre}e od -0,80C u januaru, do 21,60C u julu. Koli~ina padavina iznosi 500-700 mm/m2 (maksimum je u mesecu maju i junu). Hidrolo{ki uslovi u lovi{tu su vrlo povoljni. Vegetaciju lovi{ta ~ine razli~ite biljne zajednice (uglavnom hidrofilne), a svake godine se produkuje ogromna biljna masa koja pogoduje divlja~i (ishrana i zaklon). Lovi{te pripada prvom bonitetnom razredu za gajenje jelenske divlja~i. Lovnoproduktivna povr{ina iznosi 10.370 ha, a ekonomski kapacitet lovi{ta za jelensku divlja~ je odre|en na 1.200 grla u osnovnom mati~nom fondu sa realnim prirastom od 336 grla (Novakovi}, 1999). Lovi{te je ogra|eno prema poljoprivrednim kompleksima, ali je otvoreno prema Baranji. U lovi{tu se zajedno sa jelenom gaje jo{ dve vrste krupne divlja~i (srna i divlja svinja). Analiza razvoja brojnog stanja i strukture odstrela jelenske divlja~i izvr{ena je na osnovu podataka iz lovnih evidencija lovi{ta “Kozara”. Vrednosti ovih obele`ja su u analiziranom periodu (1992-2003.) utvr|ivane po standardnoj metodologiji od strane stru~nih slu`bi korisnika lovi{ta. Brojno stanje jelenske divlja~i dobijeno je direktnim putem (prebrojavanjem na kraju svake lovne godine - po~etkom prole}a), nakon svih zimskih gubitaka a pre reprodukcije divlja~i. Rezultati istra`ivanja i diskusija Prole}no brojno stanje jelenske divlja~i u lovi{tu „Kozara“ (tabela 1) smanjeno je u analiziranom vremenskom periodu od 1.882 na 1.343 grla, ali je i dalje ostalo ve}e od planiranog osnovnog mati~nog fonda (grafikon 1). U istom periodu gustina naseljenosti na 100 ha povr{ine lovi{ta smanjila se od 16,0 na 11,4 grla (sa najmanjom vredno{}u od 10,4 grla u 2001. godini). 110

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 109-115

Tab. 1. Prole}no brojno stanje jelenske divlja~i

Graf. 1. Planirano i stvarno brojno stanje jelenske divlja~i

Gustina populacije ima veliki uticaj na kvalitet jedinki i na o~uvanje stani{ta (Novakovi}, 1996). Prema navedenom autoru, na podru~ju Baranjskog Podravlja nakon podizanja ograde granicom lovi{ta (1976. godine) pove}ala se gustina jelenske divlja~i {to je uticalo na smanjenje plodnosti ko{uta za 11% i na smanjenje telesne neto mase (bez unutra{njih organa) koje je variralo u zavisnosti od pola i uzrasta grla. Pojedini autori (Dubaji}, 1964, Novakovi}, 1999) smatraju da gustina jelenske divlja~i u ovom lovi{tu zbog povoljnih ekolo{kih uslova koji vladaju u ritskim {umama uz Dunav i trajnog intenzivnog gazdovanja mo`e biti ve}a nego u drugim lovi{tima. Na111

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 109-115

ime, za lovno podru~je „Wildfeld“ u Austriji (Szeles, 1983) navodi se gustina od 6.8 grla, dok se u Bugarskoj za stani{ta jelenske divlja~i koja pripadaju prvom bonitetnom razredu (Obretenov, 2000) predla`e gustina od 2,5 grla. Polnu strukturu reproduktivnog dela populacije karakteri{e stalna prevaga mu{kog pola koja u poslednjoj analiziranoj godini iznosi 1,17 M : 1 @ (593 M : 507 @). Poreme}aj polne strukture nastupio je kao rezultat smanjenog lovno-turisti~kog pritiska, usled ekonomske blokade i izostanka inostranih lovaca (Novakovi}, 1999) zbog ~ega je bilo planirano da se redukcionim odstrelom do 2000. godine uspostavi planirano brojno stanje i normalan odnos polova (1:1). Ovaj cilj je u najve}oj meri bio ostvaren u toku 2001. godine (1.224 grla), ali je ve} naredne godine brojnost ponovo prema{ila 1.300 grla. Procentualno u~e{}e teladi u ukupnoj strukturi populacije variralo je u intervalu od 16,1-19,9 %, {pizera od 4,9-8,1 %, dok su najve}a variranja utvr|ena za ko{ute i dvizice (33,2-37,8 %), jelene do 5 godina starosti (15,5-23,9 %), kao i za jelene starije od 5 godina (17,2-22,9 %). U lovi{tu „Kozara“ su u analiziranom periodu ukupno odstreljena 4.064 grla jelenske divlja~i (tabela 2). Osim toga, u poslednjih pet godina uhva}ena su 93 `iva grla (uglavnom telad) koja su naseljena u {umska lovi{ta ju`no od Save i Dunava. Najvi{e grla odstreljeno je u prvoj analiziranoj godini (560), a najmanje u poslednjoj. Godi{nji stepen kori{}enja (odstrel i uhva}ena grla) je varirao od najmanjih 19.0% od prole}nog brojnog stanja (u 2001. godini) do najve}ih 30,7% (1995. godine). Tab. 2. Struktura odstrela jelenske divlja~i

* `iva divlja~

Za analizirani vremenski period je karakteristi~no pove}anje odstrela ko{uta, dvizica i teladi u cilju smanjenja brojnog stanja jelenske divlja~i zbog ~ega je u poslednjoj godini (2003) utvr|eno smanjenje brojnosti ko{uta i dvizica (za blizu 200 grla), ali je i dalje procentualno u~e{}e ove uzrasne klase u ukupnoj brojnosti populacije ve}e od 37 %. Tako|e, za strukturu odstrela je karakteristi~no pove}anje procentualnog u~e{}a jelena starijih od 5 godina (od 9,1 % u prvoj analiziranoj godini do 24,5 % u pretposlednjoj). 112

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 109-115

U istra`ivanjima jelenske divlja~i koja su sprovedena u Ma|arskoj (1970-1989.) utvr|ena je jo{ ve}a zastupljenost ko{uta u strukturi populacije (39,7 - 43,5 %), dok je odstrel u navedenom istra`ivanju varirao od 27,5 do 57,6 % u odnosu na prole}no brojno stanje. Tab. 3. Struktura evidentiranih gubitaka jelenske divlja~i

Evidentirani godi{nji gubici jelenske divlja~i (tabela 3) bili su manji od 3,5% prole}nog brojnog stanja (izuzev 2000. godine - 4,2%). Osnovni uzroci gubitaka jelenske divlja~i (naro~ito starih jelena) bili su ~este pojave krivolova, blizina dr`avne granice i ratna dejstva koja su vo|ena na tim prostorima. Tako|e, uzrok gubitaka mogle su biti i bolesti jelenske divlja~i. Naime, na desnoj strani Dunava (Baranja) u lovi{tu „Podunavlje-Podravlje“ utvr|ena je infekcija velikim ameri~kim metiljom (Fascioloides magna) kojom je zara`eno gotovo 90 % jelenske divlja~i na {ta ukazuju rezultati pregleda 350 odstreljenih grla na Hrvatskom veterinarskom institutu (Mrkobrad, 2003). Zaklju~ak Na osnovu utvr|enih rezultata mo`e se zaklju~iti da se u analiziranom periodu zna~ajno smanjilo brojno stanje i gustina jelenske divlja~i u lovi{tu „Kozara“. Me|utim, i pored toga, sada{nja brojnost je ve}a od planiranog osnovnog mati~nog fonda i zajedno sa poreme}enom polnom strukturom u velikoj meri uti~e na kvalitet jedinki i na o~uvanje stani{ta. U narednom periodu potrebno je uskladiti brojno stanje jelenske divlja~i sa planiranim i pobolj{ati polnu i starosnu strukturu populacije. Zbog pojave velikog ameri~kog metilja u susednom lovi{tu „Podunavlje-Podravlje“ u Baranji, potrebno je ispitati i zdravstveno stanje jelenske divlja~i u lovi{tu „Kozara“. Literatura 1. Csanyi, S. (1991): Red deer population dynamics in Hungary: Management statistics versus modeling. Pp 37-42. In: Brown, R.D. (Ed.). The Biology of Deer. Springer Verlag, New York. 113

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 109-115

2. Dubaji}, M. (1964): Uticaj ve{ta~ke selekcije na kvalitativni razvoj jelenske divlja~i na Belju. Jelen, Beograd, 1, 67-92. 3. Mrkobrad, M. (2003): Infekcija jelenske divlja~i u Hrvatskoj velikim ameri~kim metiljom. Hrvatske {ume, 77, 32-33. 4. Novakovi}, V. (1996): Divlji papkari - tehnologija gajenja i kori{}enja, Srbija{ume, Beograd, 132. 5. Novakovi}, V. (1999): Jelen (Cervus elaphus L.), Zelind, Beograd, 316 pp. 6. Obretenov, A. (2000): Optimizirane na dive~ovi populacii, Jusautor, Sofia, 1156. 7. Lova~ki savez Srbije, Program razvoja lovstva Srbije 2001-2010 (2001), Beograd, 241 pp. 8. Szelles, S. (1983): Chovná jelenia oblast Wildfeld, Folia venatoria, 13, 189-199. 9. [elmi}, V., Ga~i}, D., ]erani}, A. (2001): Hunting and Hunting Industry, Yugoslav survey, 103-132.

114

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 109-115

UDC: 636.294 Original scientific paper

THE ANALISES OF THE DEER NUMBER (CERVUS ELAPHUS L.) AND ELIMINATION BY SHOOTING ON HUNTING GROUND “KOZARA” Z. Popovi}, D. Ga~i}, M. Beukovi}, N. Novakovi}* Summary Spring census of red deer population decreased from 1882 to 1343. In the same period density on 100 ha of hunting ground decreased from 16.0 to 11.4. In the last year, proportion in the mature part of population was 1.17 mail : 1 female (593 mail : 507 female). Level of usage was between 19.0 and 30.7% of spring census. Key words: deer, C. elaphus L., census of population, hunting

* Zoran Popovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun, Milo{ Beukovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Novi Sad, Dragan Ga~i}, M.Sc., Faculty of Forestry, Beograd, Nenad Novakovi}, B.Sc., Institute of forestry, Beograd.

115

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 63 ZBORNIK nau~nih radova / glavni i odgovorni urednik Vaso Komneni}. – Vol. 10, no. 1 (1995)– . – Padinska Skela : Institut PKB Agroekonomik, 1995– (Beograd : Grafiprof). – 24 cm ISSN 0354–1320 = Zbornik nau~nih radova – PKB INI Agroekonomik COBISS.SR–ID 105536775

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

Generalni sponzori XVIII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa

POLJOPRIVREDNA K KORPORACIJA „BEOGRAD“ IMLEK, AD

INSTITUT ZA KUKURUZ „ZEMUN POLJE“ INSHRA, Padinska Skela PP ZLATAR, Mramorak AD TAMI{, Pan~evo ULJARICA „SELSEM“, Beograd PDS OPOVO, Opovo „SELEKCIJA“ ZAVOD ZA [E]ERNU REPU, Aleksinac  S.E. VER, Novi Sad DUNAV OSIGURANJE, Beograd ATEL DOO, Novi Sad BAUER-EVROCOMMERC, Be~ej LION SEEDS, Novi Sad DOO „EKO LAB“, Padinska Skela POLJOPRIVREDNA [KOLA SA DOMOM U^ENIKA PK „BEOGRAD“ I. C. A. NAAN, Beograd PATENT KOMERC, Beograd „SEMEX PK BB“ AD, Beograd D.O.O. „@ITO-DUNAV“, Batajnica

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

DP „SELEKCIJA“ Zavod za {e}ernu repu Aleksinac - Jugoslavija tel.018/804-515, 804-325, 804-242, 804-825, 804-203, 804-134, fax. 804-325 Privredeni sud Ni{, br. ul. 1-192-00. Mati~ni broj: 07153619 Teku}i ra~un: 105-344-64 160-67129-61

Reg. br. 00207153619

„SELEKCIJA“ – Zavod za {e}ernu repu bavi se selekcijom, proizvodnjom i doradom semena {e}erne i sto~ne repe.

Iz bogatog sortimenta {e}erne repe najvi{e gajene su sorte: – Aleksinac R – Alina – Al{ana – Altera – Almira – Alona

– – – –

tolerantan na rizomaniju toleranta na cerkosporu, dobrih tehnolo{kih karakteristika tolerantna na cerkosporu, sa visokim sadr`ajem {e}era tolerantna na cerkosporu, sa visokim prinosom kristalnog {e}era – tolerantna na cerkosporu, vrlo plasti~na – tolerantna na cerkosporu, sa visokim prinosom korena

Od sorata sto~ne repe izdvajaju se: – Rubinal – Storal – Kristal – Binal

– crvenog korena, sa visokim prinosom suve materije – `utog korena, visokog prinosa korena i nadzemne mase – narand`astog korena, pogodan za trapljenje i ishranu u zimskom periodu – `utog korena, pozitivno uti~e na pove}anje mle~nosti krava

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

Merna i kontrolna oprema za poljoprivredu i pivarstvo

Pfeuffer

GmbH

Firma Pfeuffer se od 1947 godine bavi proizvodnjom vlagomera za ‘itarice, koji su {irom sveta poznati po svom kvalitetu i preciznosti. Oblast primene obuhvata gotovo sve zrnaste proizvode. Na raspolaganju je vi{e od 100 razli~itih kalibracija Mobilni vlagomer HOH EXPRESS HE 50

Flugplatzstraße 70. D-97318 Kitzingen E-Mail: [email protected] Internet: www.pfeuffer.com

Jednostavna upotreba Ta~ni rezultati merenja Automatska korekcija temperature Veliki opseg merenja 14 kalibracija po izboru kupca sa odobrenjem tipa SZMDM

Proizvodni program • Vlagomeri HOH EXPRESS Kapacitivni vlagomer Granomat Bus sistem za pra}enje temperature DuoLine Laboratorijska sortirka SORTIMAT Frijabilimetar za slad Broja~ zrna CONTA D O R Stanica za punjenje C O N TAFILL Analizator TA N N O M E T E R Kapilarni viskozimetar Viscomat Uzima~i uzoraka, razdeljiva~i uzoraka Pre~ista~i uzoraka, aparati za utvr|ivanje klijavosti Analiti~ka ru~na sita,sita za insekte Laboratorijski mlinovi

Kapacitivni vlagomer

Granomat vlaga i hektolitarska masa celog zrna automatsko merenje jednostavan za upotrebu ta~ni rezultati merenja bez mlevenja uzorka ugra|eni {tampa~ odobrenje tipa SZMDM opseg merenja od 3-42% modularna konstrukcija interfejs RS232 memorija 200 kalibracija zapremina uzorka 600 ml

C O N TA D O R BROJA^ ZRNA odre|ivanje te‘ine 1000 zrna velika brzina brojanja ta~ni rezultati jednostavno rukovanje mogu}nost pode{avanja veli~ine zrna i brzine brojanja gotovo be{uman rad za zrna pre~nika 0,3 do 15 mm. Pribor: stanica za punjenje C O N TAFILL za vre}ice i fla{ice

SORTIMAT L A B O R ATORIJSKA SORTIRKA za racionalno i efikasno sortiranje i ocenu kvaliteta ‘itarica, mahunarki i uljarica.

jednostavnost, ta~nost i brzina sa 3, 4* ili 5* sita ta~ni rezultati merenja ~vrsta konstrukcija ^i{}enje sita vr{i se pomo}u elasti~nih valjaka te nije potrebno rasklapanje posle svakog sortiranja

MACHEREY-NAGEL GmbH&Co.KG Zastupnik i distributer za Srbiju i Crnu Goru

Filtracija - Brzi testovi - Hromatografija

„S.E.Ver“ kd Novi Sad Tel+Fax: (021)300 304, 300 836 Mob:064 1143570

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)