Cnidaria.ppt

Phylum Cnidaria – dupljari, žarnjaci

Opšte osobine Radijalna simetrija Žive u vodi sesilnim načinom života

Građa - telesni zid

“usta”

tentakule -pipci

gastrovaskularna duplja

mezogleja epidermis

senzorna ćelija

žlezdana ćelija

epitelomišićna ćelija

žarna ćelija

EKTODERM Žarne ćelije (cnidocite) – najviše ih ima na tentakulama Mešak ispunjen otrovnom tečnošću u koju je uronjen končić uvijen u spiralu Kada plen dotakne žarnu ćeliju, žarni konac se oslobađa Otrov deluje paralitički Epitelomišićne ćelije – skraćivanje tela U osnovi imaju uzdužno postavljen kontraktilni nastavak Nervne ćelije – zvezdastog oblika PO PRVI PUT U ŽIIVOTINJSKOM SVETU SE JAVLJA NERVNI SISTEM (mrežast) ENDODERM Epitelomišićne ćelije – sužavanje tela sa poprečnim kontraktilnim nastavkom Žlezdane ćelije

Nervni sistem Cnidaria - Hydra

Nervna mreža

Građa – oblik tela

•Najčešće se meduzoidni i polipoidni oblici javljaju u smeni generacija •Neke grupe Cnidaria imaju ili samo polipoidni (Hydra) ili samo meduzoidni oblik (neke Sciphozoe)

Ishrana Varenje se obavlja u dva stupnja: Prva faza - vanćelijsko: u gastrovaskularnoj duplji enzimima koje luče ćelije endoderma Druga faza – unutarćelijsko: polusvarene čestice se unose endocitozom u ćelije endoderma i vare u hranljivim vakuolama

Nesvareni delovi hrane izbacuju se kroz usni otvor

Razmnožavanje BESPOLNO: Pupljenjem – polipoidni oblici (Hydra)

POLNO: Meduzoidni oblici Odvojeni polovi Iz oplođenih jajnih ćelija razvija se larva planula Kod hidre pred zimu – spermatozoidi iz jedne jedinke prelaze u drugu, spajaju se sa jajnim ćelijama koje dobijaju opnu i ostaju preko zime neaktivne. Odrasla hidra ugine, a s proleća se razvijaju male hidre

Razmnožavanje- smena generacija Polipoidna kolonijalna- bespolna Meduzoidna - polna

Klasifikacija

Phylum Cnidaria Classis Hydrozoa Classis Sciphozoa Classis Anthozoa

Classis Hydrozoa Hydra sa pupoljkom

kolonija

polip

meduza

Classis Sciphozoa

Classis Anthozoa

•Morske sase - Actinia

Koralni sprudovi Koralni polipi se razmnožavaju pupljenjem pri čemu se novonastale jedinke ne odvajaju već ostaju zajedno gradeći koloniju. Stalnim pupljenjem, koje se uvek odvija na vrhovima grana, kolonija raste. Svaki pojedinačni polip, mekog želatinoznog tela, luči skelet koji ga štiti. Kada polipi uginu ostaje skelet koji se može nagomilavati i dostizati ogromne dimenzije. Treba napomenuti da u obrazovanju sprudova, pored skeleta korala, učestvuju i skeleti drugih životinja koje žive sa koralima. Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko 20°S, pogoduju ovim životinjama tako da mogu dostići dimenzije koje zadivljuju. Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu više od 4m sa prečnikom većim od 2m.

Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu. Greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda na severoistoku Australije.

Nagomilavanjem skeleta obrazuju se podvodne stene, sprudovi i atoli kao njihova posebna vrsta. Atoli imaju oblik prstena izgrađenog od korala, a u središnjem delu je morska voda.