U ovom delu Balzak je prikazao sve društvene klase toga doba: plemstvo koje propada ali se grčevito bori za svoje privilegije, krupnu buržoaziju obuhvaćenu groznicom koju stvara novac, malograđane koji sanjaju o društvenim uspesima i počastima, ljude sa društvenog dna. U delu se pojavljaju bankari, trgovci, zelenaši, advokati, lekari, sveštenici, novinari, umetnici, vojnici, sluge, bivši robijaši, lopovi, idealne i problematične žene. Moralna slika koju pisac nudi je poražavajuća, to je svet egoizma, licemerja, spletki, podlosti, laži i izdajstava. Radnja „Čiča Gorija“ odvija se krajem 1819. i početkom 1820. kada se na vlast vratila kraljevska dinastija Burbona svrgnuta u Francuskoj revoluciji. Plemićka titula je, međutim, i dalje na ceni i predstavlja ulaznicu za visoku društvenu administraciju, ali buržoazija postaje sve snažnija, odnosno bogatija, a moć novca jača od svega. U takvim okolnostima, u Pariz iz provincije dolazi mladi siromašni plemić Ežen de Rastinjak koji sanja o uspehu, slavi, novcu i ljubavi, ali primoran je da živi u siromašnom, bednom pansionu gospođe Voker. Shvatajući da u velikom gradu mora imati zaštitnika da bi opstao, on dolazi u vezu sa daljom rođakom, vikontesom De Bozean, čija mu kuća postaje karta za ulazak u visoko društvo. Neiskusnom mladiću čista srca to društvo se, međutim, vrlo brzo otkriva u svoj svojoj neiskrenosti, prevarama i lažima. Shvata da se poštenjem ništa ne postiže, u čemu ga vikontesa podučava. U pansionu gospođe Voker Rastinjak upoznaje čiča Gorija, drugog glavnog junaka romana, koji je na nepošten način stekao bogatstvo, ali ga, kada je ostao udovac, neštedimice podelio dvema kćerima. Obezbedio im je veliki miraz i obe su se udale u aristokratske porodice: starija kćer Anastazija postala je grofica De Resto, a mlada Delfina baronica De Nisenžan. One, međutim, od oca i dalje traže novac, zbog čega on postaje sve siromašniji, odriče se duvana, iznajmljuje jeftine sobe, prodaje nakit, a na poslednji put ispratiće ga samo Rastinjak i Kristof, sluga gospođe Voker.