хамлет.docx

Хамлет Мисао о убиству и искушење да се напусти животна борба. Јадиковање, јер је господ ставио свој закон против самоубиства. Јунаштво и племенитост главног јунака, ненадмашна моћ разумевања и размишљања о приликама у којима се налази, способност да се испашта бол, која доноси и моралну одговорност. Он је слика европског човека, који сматра да је човек одређен да влада светом часно и исправно - чиста срца. Увучен је у трагичне дилеме. Да ли да се убије или да се не убије? Да освети оца или да оде? Он није спреман да употреби нови разум. Беспомоћан је пред сукобом феудалног света. Он може и мора да бира између Хамлета који ће убити и оног који није убио. Налази се у блиској ситуацији двеју улога, које су му наметнуте споља. Ниједна му није прихватљива. Обе га склањају ван друштва, као оног који је убио или као оног који није осветио оца. Он не може ни да прими тај избор, нити да оде. Никад више не може да буде сам са собом. Једино бекство је мисао о самоубиству. Обе улоге које су му наметнуте немају за њега довољно разлога, нису јединствене. Његова слобода је привидно негативна. Он може да не убије. Али та негативна слобода је привиђење. Не убити значи примити једну од улога. Он неће примити тај избор. Присиљен је од других, од онога што долази споља, на тај избор. То га доводи до освете оца. На крају и мајчино испијање чаше са отровом намењено је и њему самом. Неминовност је ту серија случајности.